SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
л t Izhadja desetput v lete po jednoj cžloj listinč i	lfi^/1
visiu O.	velja s poštninoj 3 fiorinte'ali 2 rublja.	10 <4.
Писбмо уредничтву изб Чехш.
(По русски.)
Милостивв1б Государв!
Св великимв благодаретемв к получилх и приннлв присланнБ1е mhž вами писвма, книгу и Вашего „Славана" изђ прошедшаго года. Св великимг удоволвств1емх a прочелв, какв то и нЗжторвш статви изв зтЈхв, которш стремллтсА к% болвшему разширешго и укрепленш слав-ннскаго духа между разд^ленвши народами славанскими. И перечитнвал ихв л чувствовалв, какв будто бвг менн ов^алв св^жгб: в^терокх, такв л обрадовалсн вашеб искре-hož лгобви кх славннству. Ибо какх и по видимому ка-жетсл, что иден славлнства проникла уже везд4, то вђ естественноб жизни лвлаетса д4ло иначе: вв Teopin никто не отваживаетсн говоритв противв неА, но вв практичес-коа жизни еств лнјди, которвге не знаготв или дМствителвно или притворно, что собственно такое „славннство" и чего св нимв сд^лахв, какимв образомв вгв немгв усгс&тв и т. д. Taicie лн)ди ири одномв слов£ „славлнство" уже улвгбаготсн, какх будто 6bi говорили св дуракомв или св пустомелеб. И кв сожал4нш между нами Чехами, среди которвтЕ. зта ммслв такв сказатв наиередв возникла, наАболФе такихв лшдеб, у которвкг славннскан узаимноств „поб§жденноб точкоб зрјшш" и вв ихв глазах-в каждв1А человЗжв cmž-шенв, KOTGpLifl 6bi етце хотЗјлв обв неА говоритв. Итакв по зтому обршцаштсн глаза вс$хгв — жалв Богу не мно-
гихђ — искрешшх-в Славннт. ст> радоствк) везд^ за границу, обавитсл ли тамг слово или лице стремлннзгцеесн вх полвзу великои идеи нашеи. Но среди однаго народа чешскаго набдетсн немного лгадеЛ (и то между классами образова-нМшими) которБ1е 6bi занималисв славннством-в — св4-д$телвство того iroft краи (Младо-Болеславсиб) гд4 и — как'в уже сказано — самвге образованМипе лмди едва ли знаготЂ слово „Славншнгв, славанство" дал^е они обгв зтомђ не заботнтсн. Насг искреннБгхљ и ув$реннв1Хгв Славннг досгода — четверо, три проФессора в-в Молодоб Болеслави н н. Мвх им^емг попечете o практическое произведеше славинскоА узаимности тЗшђ, что mbi учимса славннскимЂ кзвшамт., напередг конечно русскому, и между собои; mbi теперв не говорим-в и вђ чужем-в обшеств^, какх толбко по русски. Вотт, по чему н пишу вам-в зд-бсв по русски, зто длн убЗЈжденш вас-в вв томђ , куда н усп^л-б вгб из-ученпо зтаго великол^пнаго и изншаго нзвиса. Болвшихг затруднешА сд^лаетт, намт. толбко неправилное удареше зтаго азБжа, осталвное не бвио 6bi такт, трудно. — Одинб изђ нашеи „славинскоА семви" кагв mbi себн на-звхваемв и подђ которвгагв именем-в mbi bo всемгв город^ олв1вемгв г. Осипђ Викент^вичв Иич-в усердствуетсн оченв дЈзламг славанскимгв вгв историческомг отношенш: у него вв руконисЉ иоторш Далвмацш до первоА половинв1 14. trfcfca; HCTopia разд^леша Полвши и теперв он-в пишетг iiCTopiio (политическуш и литературнуш) Словаковх; ради чего онт> в'в прошедшемх году путешествовалгв сђ своимв товаршцемЂ Иваномх Ивановичемгв КристоФкомв, также изђ нашеД „славннскоА семви" по словенскихх областнхгв Угорске. Исторш онаго будетг, как-в s изћ нЗжоторвгхт, отрв1вковгв рукописи мнон) прочтеннвгхт, знам, сочинешемЂ отмЗшнвш-в и н обрашшо Ваше внимаше на нее; она вмЛдетЂ in, Сборник4, которви! издаетт, СлавлнсшА коми-тетг вгв Петербург^. Bbi в^ролтно знаете обгв зтомх литературномт, предпрштш; какгв мн-£ кажетса, ни два года тому назадгв, что упомннутв1б комитетг приглашалт. публичнвши призв1вами во Bcix славннскшсв газетахв пи-оателеи всћхв славинскнхв народовв и Hapiuifi посвтлатв
ему статви вђ которомг либо славлнскоагБ азвпФ, что 6ti ихђ напечататв вб подлинник4 в-б приготовливан)1цемсл кгб изданш „Сборникјј." И сочинеше Ничево будетг пер-вок) книгои, которан тамгб вбгидегб. M hi надо еш;е зам4-титб , что статБ зта написанна по русски авторомг, a именно уже вб концепт^, друго Пичђ товоритг и пишетБ совершенно иравилвно, такв что он-б утомлнетг и рож-деннБ1х-б Русскихгб. На авосв н вамх долгимђ писбмомб своимб уже наскучаго, извините искреному славлнскому чувству, которое хот^ло открв1ТБ сердце души равноА и одноЛ мб1сли и однаго нам^ренк.
Прочита†ваши статви н желаго познакомитса сб вашим-в „УзаемнБгмБ правописомгб славннскимг" и прошу у васБ его мн£ отослашн.
Осипг Дшрих-б Чехг.
Добро нам допш, господше дотсшче! стутте, брат Чех в коло братов Славјан! Радостно смо предотојече iiciMO спр1Јел1 i смо ci почггал1 за пруетну должност npi-обчт га кнБЈжевшм ч1тателБам „Славјана." Шсмо то је лвуботтно уже по подоб^ својеј; гише Чех i3 Чешске — в узајемен наш часнш „Славјан" в Словешју — i то по руск1; обсег л1ста је оченв долеж1т особмо кд^ се шта: „что с славјанством сд^лачч i катам образом в нвем ycniTi?" Что је нам дакл-fc сд^латч? Сл^дече:
Не 1менујмо ншогда славјанство ал1 Славјане погерд-Hini i подозр4телБн1м1 iMeHaiii, како то чшвају протчвнш наип, него м$сто погердшх i подозр^телБнгх пошенованј служ1мо се честтх i пресно славјанскчх, на npimip mžcto : Slavismus, Panslavismus употр^бујмо слобо честно: Слав-јанство; mžcto : Panslavist речшо: узајемен ал1 1скрен Славјан ал! пан (то је господш) Славјан; м^сто Slavjanofil речшо родолвуб ал! властенец славјанста. Дал4је:
Когдаксш говор1мо, иииемо ал1 д^ламо за славјанство, i3pi4HO, приЉкно i точно разлшујмо славјанску народност од полтке. Ако говореч алј пипуч народност од полтке належ1то разлжујемо, се пред naumii 04Mi уд1в1телвно раз-
јасне все задеве народне i долтчне i to тако јасно, да
*
знамо просудт задеве народноста i полтке болве основно, него смо ce cairi надБјал^
Ако 6i иако напрств пом^шал1 народност i полтку, 6i зашш в блудшче (Labirint), i3 ктерога Hi спаателв-нога 1зхода. Mi 6i бш подобт члов4ку, KTepi 6i скушал новше i KHBire cnicoBaTi i лггературу подтратч т4м, да 6i почел острш мечем i 6piTKoj саблвој около себе махатч
—	ал1, да 6i скушал в кервавој bojhž bojebati сшсова-телвскш пером i перестм нож1чком. I нај* учен4јшш мужам i цЗшм племенам се чудно пом&иају понјатја (Begriffe) када се пом^ша словство алг узајемност с псш-ткој; на npinip једен велеучеш по цјблом славјанствј} славнознаш стсователв је стсал учену кнвпу грамахжалну оченв i3BepcTHO, на несречу се му је подкрадла полтка мед правига граматшална i то је нвему ученому стсова-телву појмове тако ном£шало, да je npoTi концу KHBire чудну i cobcžm неправд!1ву лпсел нашсал: „ако 6i хот$л1 упелватч пдршцу градванску за обче-славјансш алфабет
—	6i ce морало много, много KepBi пролт." Warum nicht gar! Hije в том не слова icriHora!
B icTifffe ce упелве адрипца за обче славјанси алФа-бет на сл4деч1 прелеги i једнодухг способ i начш: cnico-вателв полож1 пред се бумагу (papier), npiMe за спхсова-телвско перо, поакга га в чершло (tinte) i почне конечно cnicoBaTi, pa3yMi ce само no ce6t, да npi том д£л£ Hi по-тр£ба прсшјатч KepBi; дал4је
ако хоче стсователв славјанси cnicaTi н£что само за лвугџ својега племена: он niuii чкто в досадајном наречр, npaBonicš i алФабегб;
ако HanpoTiB нам^рава стсователв н4что 0C06iT0 1зверстнога HanicaTi за все Славјане заједно, стејне:
онда niuii он no pycKi, ако зна, i ако хоче, ако не зна ал^ ако се му не ^By6i nicaTi no pycKi; онда riiuii он в својем наречјх чЈсто како до сада — па ц£р1л1дој градванској, ал1
ако хоче nicaTi јешче ученј;је, niuii он в својем на-речД — ц1р1лгцој i јез1ком узајемн1м.
To je все. KepBi нкако m потр4ба npi tom npojii-jaTi, HiTi чершло ce не см4 влт на потсану бумагу.
Не м^шајмо народност с полишој нт узајемност словствену (л1тературну) с узајемноству полтчној; него r0B0piM0 i ппшмо од всаке по себ£.
Поздрав Славјану.
(НадалБеванје.)
Долетига опет наша Bina усред града нашега Целовца, долет1ла пак је усклшнула, народ славсш опет дозгвала, да му каже, куд' је путовала i како је свуд' пpiмлБeнa 6ina, пак је нвему 'вако беседига: „Ој народе, ој мој мш роде! „од како сам од тебе отгшла, „все сам своје сестре поход^а „i казала, што се овд^ рад1. „Всака ме је радостно пргшла, „что су једном вече дочекале, „да се слож! вес cлaвjaнcкi народ, „цгртцу nicMO Bci да пргме, „као nicMO всеславјанско старо, „јер је оно по нај болве средство „за велку i такову слогу. „Oco6iTO ческа i моравска „обе сестре мене загерл!ле, „што сем шама весел глас донела, „Koji 'че jiM желву i3nymTi, „да се једном Bci Славјат споје, „апостоле славјанске облвубе, „да годилнву славу Bci прославе; „само једна i то Полвска Виа „узбушла се на разговор мој! — „пак ce 3aTiM јако заплакала
i за дуго Hije говорка; док je тсам заттала својсм: Зашто само она једна плаче, кад' се друге сестре радовале, од радостч все су ме лвубиш? На то она мет одговара" : „Ја сад плачем од радост1 вел'ке, „што Славјат желе красну слогу „i што желе nicMo пдршцу „старо nicMO баш право славјанско „i што желе обновт лвубов „свепм напим апостолом славгаам, „к'о што наша братја „Тггодшка" „Познанскога онога уреда, — „зажелиие апостолом нанпм „светом Цдр1лу i брату Методуу „у Крушвиџ над језером Топлвем „са церквгцој ciiomžh под1гнут1, „i зато се ја верло радујем: „ал уједно плачем од жалост1, „како 'чу ја својш Полвац1ма „i3]'aBiTi ову радост обчу, „радост вел'ку целога славјанства, ,,кад' знам, како ош жале горко, „што је Полвска тако поцепана. „Храбро су Полвак1 војевал1 „па за полвске јаде шкт' не Mapi!"" Ha то сам нвој ja одговор!ла: Храбро су Полвак1 војевал! за народе тудве по Европ4, па за полвске јаде ншт' не Mapi; Hi Полвакам спасенја в тудвша! нај Полвага ступе мед Славјане, мед Славјане своје пр1стне брате: всака пт1ца својму јату 1де; нај зачувају латшу своју, нај пак i хџрипцу да cnpiMe: буд' ц1ршца нам знаком слоге,
„слоге i взајемностј славјанске! — „Ha то ме je сестра полвубка, „захвалка на мојему труду „i мен1 je тако обечала: „да 'че она народу својему ,,1зказат1 желву всесладјанства „i да 'че jiM ттросладгп волву, „да i om у то коло ступе. „I со тјм сам ја все 1звернила, „што Mi je на серцу лежало; „пак сад' с Богом док се не шдшо „желетп вам добар успјех к дјелу: „цјршцој к всеславјанској сречп"
Царевгч Серб.
0 СЛВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
47. БЈЈлору<и су также обдержал1 до нашега времена o6i-чај разлжоватч се шенем „EijiMi Гусам!" од чернцев, мед KojiMi су иреб1вал1 в 1ндц1, iivieHO Ж1веч1 в западној част1 грод-ненске губершје поју до нашега времена јако памјшгодну народну п^сен, вкојеј ce caini оченБ пркбжно разлжују од чернцев. Наво-д1мо п£сен овд£ нај нред точно в i3BipHOM nape4ji i онда в слав-јаншчшб узајемној.
B i з в i p ном наречјк
Бј$лт> молодзбцг сјбно коситг, млода удова јбсвци носитх, н^ола н^сла н£донЈ;сла, сјбла co6jfc fi зопочила, сјбла собјб и зопочила, бјЈла смна породзила, иородз1уши fi окупала fi окупауши уповила fi уповивши ћоворила: „0 муоб смну б5шос5;т>ки, „муоА Дунак) бцструс£ш,ки, „oft чи ц$б£ утопици,
„oft чи n$6ž fi ћодоваци, „И утопиуши одт. Боћа ћрнзхг, „подугочи одт. лмдзИ смјбхг." 4yi tož бј-блг молодзЈнцг, кинуу косу у покосу, самх поскочну до удовонвки: „Чи тн, удово, ошалјЈла, „чи розуму мало мј^ла ? „И наст. матка ћодовала „и ноцјбхи дожидала: „и мм будз^мг годоваци „и поцјЈжи дожидаци!" 48)
По узајемно славјанеги.
Б$л младенеч сено Koci, млада удова jecri Hoci, несла, несла не донесла, вседла ce i одпочма, вседла ce i одпочшц б ž л a c i н a породига, nopoAiBini окупала, ј' окупавпп уповшц j' ynoBiBmi говор1ла: „O мој ciHy нбжно бiлi, во мој Дунају берзо 6icTpi, „ал је тебе утопт, „ал је тебе 1зредт; „утопт од Бога грбх, „ОДДОЈШ од лвудјј см$х." Чује тото б is л младенеч, верже косу в купу сена, сам поскоч1 та к удов-6: „Ал, вдово! ci знорбла, „ал разума мало м$ла? „I нај' мат1 Јзредма „i потбхе дочакала: „i Mi два ci 1зред1ва „i пот£хе дочакава!"
П p i м е т б a. Да je та руска ггбсен стародавна, ce уже i3 тога Bui, јер се најду в кљеј xpi слова стојеча в старославјанском, в рушчш£ в обче застараном 5. падб једнотном (sing. vocativ): СБ1ну, Дунак> i удово! — В превод£ узајемном стој! также
48) А. Киркора: Зтногр. сборникг. 3, 95. 96.
те старославјансга 5. пад једнотт i онда јешче сл£деч1 двојнж (dual): Mi два 1зред1ва i norface дочакава mžcto: будемо годовап i дочакат!
Та пбсен прјлбжно разлшује лвуд1 б£ле од 4epHix говореч: Б i л младенеч сено Koci — б fc л младенеч к удовб поексга — удова ббла ciHa породка — то каже, да ce је та п§сен сложгла онда, када су прародггелм Русов ж1вел1 мед чернцам1, то је в 1ндгр a.ii не долго ио Hbix 1зселвеванј1 i3 1нд1је по тому, что биго 6i јамачно несапселвно таку н^сен слагаи i в нвеј повдарјатч i важно опетовап o б i л o м м л a д е н ч i, o б ž л o м дИЈтетЗ;, када 6i тамо не б1ло цернцев.
48.	Хорват! i Cep6i су јешче в 10. столЗзт^ но XpicTŽ зва-ii ce б4л1м1 Хорватам1,49) своју дежелу лежечу северно од кар-патсгах гор б i л o j XopBaTCKoj50)i Cep6i б ž л i м i C e p б a м i.1) To доказује, да су прародетелм Сербов i Хорватов в iндiчкoj прадомо-вшб на јужном подножјј горовја ГЧмалајскога ripediBa.ii блјзо шдачкгх чернцев i да су се тамо од Hbix разлшовал! зовуч1 се бЗшш Хорватам1 i 6iuriMi Cep6aMi i та стара i3 1ндце Јзв1рајуча навада ce је у Htix тако черство укорештла, да су i в Европб се при-бжно одлшоваЈИ од чернцев, аксш тога в Европ^ Hi веч тр£бало.
49.	Словешџ се также спомЗшјају i то јако Ж1вахно npe6i-вајуч1х в 1нд1ј1 довогах лвудожрутов чернцев; KTepi су по гроз1-танској својеј Д1вокостс, своје болшке ал1 постаране лвуд1 клалј, легап i јако nci жерлг2). Словенцј пртов!;дују o Hbix, да ж1ве н$кдб за морвем, да су то чернц1 заморц1 песлајнарв^ Песлајнарвам1 зову jix длве тога, јербо по песје жеру лвуд-ско месо.
Должно овд4 јешче слбдеча npicTaBiTi: Рускому лвудству 3Ha4i:слово черное н£когда слово грубо, fliBOKO, на npiMŽp: nporoBopiTi нЗжому черно слово, знач1 проговорт слово грубо, обдао, подобно rpy6iM словам rpy6ix д1вовдх iндiчкix чернцев. — Cep6i говоре o маловр-ћдтх i злочестах лвуду: Черн jiM образ пред Богом icrimM;3) tžm хочеју pe4i: стал1 OHi пред Богом, како маловрбдт, злочесп i довош чернц! шдачга.
50.	Которни городт. городамг мати ?
(Јерусалимг) городт. городамг мати.
l3BipHO ce јамачно Hi рекло в тој народној руској nicm: Јерусал1м город, mi Јордан рбка по тому не, что слав-јансш народ ншогда ni становал нт в Јерусал1му HiTi на Јордан-
49) Konst. Porph. caput 30 pag. 144. — 50) Konst. Porph. c. 31 pag. 148. — !) Konst. Porph. c. 32 pag. 152. — 2) Геродот 3, 38. 99. 100. Страбо 710. Плш. 6, 19. (22). — 3) ВукСтеФ. Караджич: Српске народне пјесме II. стр. 1, редка 25. 26. Русскал Бесбда
1857. 4 Cmžcb 126.
piKii; дал-бје i3BipHa п£сен вгсока je сложена пред 2000 л-бтам! пред XpicTOM: онда Hi обстојало јешче главно јудовско м£сто Јерузалјм i по народу јудовском ni бЈло онда mri духа нт слуха, немогуче је, да 6icy Славјаш вел1чал1 в славној својеј nicHi прастарој необстојеч1 град ЈерусалЈм главшм градом славјансгам i Јордан-р£ку, р£кој главној славјанској. To је јасно, да i.ne Јерусал1м i3BipHO Hi стало в тој руској народној п£сш него, да је уставлвено в хрштјанској добб: па то се точно доказап не може, KTepi город ce je i3BipHt> ве.пчал городам Mari; в£роподобно је та редка niicHi i3BipHO гластла: M a c a к a город городам MaTi. —
O времеш Александра Мак. ce сиом^нја в шдгакој покрајш-fc Пентшаб£ велЈко mžcto Масака,4) ктеро је б1ло д£сто главно, стсшчно i сиелно в дежелЗ; Масаканов. To mžcto должно био сушчествоват1 уже давно, давно нред временем Александра Мак. јербо je то iMe всбгда 61љо i je јешче в нашеј доб£ Славјанам необ1чајно славно. Оченв пам£т1годно је то, да се в славјанској згодовш! јаве Tpi м£ста вса Tpi главна, стсшчна i сјделна м£ста с славшм стародавшм iMeHeM Масака. Перва Масака, велшо, главно стол1чно i вдадно mžcto в шддчком Пентшаб£, друга Ма-сака опет велшо, главно, стсшчно i владно м£сто в дежел4 тако imehobahix Б£л1х Acipjan (Славјан) noji су то своје mžcto уираво по славјанском o6iuaji вел1чал1 насловом Масака, м£стам мат! (urb um mater); третва Масака также велшо, главно стсшчно i владно м£сто в Pyciji; по санскр1тскј Масака, по славјансга; Ма-саква ал! Москва, ктера се также вел1ча Масаква м£стам MaTi, алј: Матушка Масаква. Семо спада послсшца: ..Матушка Москва, бблокаменнал, златогдавал, хл^босолвнал, иравославнал, елово-охотливал."5)
51.	Чехам ce је также охрашл стародавт славјансга o6i4aj, да iMeHyjy i вел1чају своје главно м$сто матушкој говореч1: Ма-тушка Прага.
52.	Которое море морлмт. мати ?
Ошлнт. море морлмт> мати.
Слово: огајан, слов<шштно o к o j н a, Hi слово геленско, него негеленско, оно знач1 мокроту, ктеру су 1меновал1 в давновекост1 Негелеш океамен, подразулп окојна, по геленсш: trophen metera (Nahrmutter, окојна, кормшца, гој1телмца, редшца) i i3 тога слова су ci направш Гелет свој: okeanos. Тако пршов£дује не Hinci
4) AppiaH 1нд. 1. Поход Алекс. Мак. 4, 23. 26. — &) Посло-
вицн русскаго народа. В. ДалБ стр. 345.
занешен Славјан, него в славјанствб сцбла неједностраш, веле-учеш i марлмвј згодовшар старогеленск1 Дшдор Сшулсш, он niine: ,,Пршов1;дује се, да су мокроту шенопал1 Негелеш okeamen = trophen metera (окојна) i да су icTi пом£н Hiicrepi Гелеш подло-жш i okean - морву." 6) СлЈдствено је слово огајан негеленско i noMŽHi okeamen = окојна i Tieri Негелеш, KTepi су iмeнoвaлi мокроту окојној, okeamen = trophen metera су бш недвојбено Славјаш; то св£доч! уже слово: окојна.
Руско лвудство спомбнја в cBojix народшх пбснах, пршов^д-ках i заговорах разна морва: морве черно, KacnicKO, арх1иелагоко i балпчко i кром! вс£х т^х морв јешче оно славно, нај знамеш-Tijuie ошјан морве, ктеро је морвам матв Под i.-vieiieM ошјан морва се не подразумбва HiTi морБе черно, нт касп^ско 1меновано no народно pvcKi: хвалшско, niTi архшелагоко, по народно pycni б^ломорве, niTi бaлтiчкo, по народно pycKi алапр = морве, то je јантар - морве (Bernstein - Меег). Под 1менем ошјан морва се не може подразум!ват1 HiTi северно ледено морве. O северном леденом Mopbi Hicy Hi4eca в$дш до 14. етол^тја no Хр>ст£ HiTi кшЛжевш Pyci, толшо Menije цросто руско лвудство. Что учеш Pyci онога времена o северном леденом Mopbi знају чуднога npino-в£доваи, су саме баст i праздне бајке, ктере св£доче само, да руско лвудство o северном леденом морв! ni вбдело шчеса велвав-нога i подстатнога i да га Hi 1меновало, славтм iMeneM ошјан морве. 1зверстно nime o том H. И. Надеждшгв 7): . . . „ошлнг-море уже лвственно отличаетсл отт> двухт. разд^лБнмхт. мореб, изт> которБ1хг первое очевидно еств нвшЗДшнее КаспШское, которое и до сихг порг вт> народб називаетсл Хвалинскимх, второе же не менјје очевидно означаетг Черно море, вт> его свлзи со bcžmt, водообгемомт, Средиземнаго морл .... до Архипелага, которв1& на народномг лзвпсб русскомт., изв$стенгв и теперв подт. именемг Б^дагоморл, или сокрашено — Ббломорл." — Огајан морве также Hije niTi балпчко (алатар - морве), нш оеверно ледено морве. — „T£mt> зам^чателБн^е, что и тогда вт, народномт, русскомг сознан!и все еце оставалсл старинниб смутниА призракг ошлнг-морл, вг которомх пролснилосв толвко то, что зто ни Черное ни Каспиское, что зто, само по себб, особ-в-море, находлцесл гд^то, Богг вЈстб гдб, за межеИ матушки сватоА Руси, iio на-правленпо впрочемг не иному, какт> гоговоеточному, куда вообше склонлготсл вс£ наши самодревнбвппл первобв1тнМш!л возпоми-нашл . . . . "
6) Дтдор 1, 12. — 7) Н. И. Надеждинг; Русскал БесЈда
1857. III. CMŽCB 11. —
Pobožne pčsni.
2. Adventna.
Iz Devina na Krasš.
Tam stoji lepo pole lepo pole žehnano, po poli leži stezica stezičica uhlajena.
Po stezici ide anjeu, lepi anjeu Gabriel, v rokah mi nosi rože,!) lepe rože lilije.
Prelepo ha je nosila celih mesecov devet. Oj sveta mati božja, devica izvolana.
Prelepo ha je rodila na božičen svet večer. Oj sveta mati božja, devica izvolana.
Marija rožice podušala, je občutila Ježuša! Oj sveta mati božja, devica izvolana.3)
Počutila je Ježuša v svoj mu lubmu serčici. Oj sveta mati božja, devica izvolana.
K obrezovanji ha je poslala na novega leta dan. Oj sveta mati božja, devica izvolana.
V tempel ha je darovala na sveti dan na svečnico. Oj sveta mati božja, devica izvolana.
Bohu ha je perporočila ano nebeškim anhelcam. Oj sveta mati božja, devica izvolana. l) nem. gesegnet, blagoslovljena. — *) cvetlice. — s) izvoljena.
3. Adventna.
Iz Benatskoga.
Marija rožice brala lepe rožice nahelne.
Ježušu jih shranjavala, lep pušelc 2) napravlala.
K nji je peršu anhel, oj lepi anhel Gabriel.
Anhel pernese rožico, ki tako lepo diši.
Marija dihnila rožico, je znosila Ježuša.
Prav lepo ha je nosila ceLh mesecev devet.
To 1106 ha je rodila to noč to sveto noč.
V tempel ha je nosila ta dan na svečnico.
K nji so prišli Judi, Judi hudi neverniki.
So Mariji Ježuša vkradli, prav deleč so ha pelali,
deleč na horo visoko, hor na horo Kalvar jo,
na hori ga čaka brješa,8) oj brješa judovska,
za notre Ježuša djeti, tok on ni vrjedan biu.
nem. Nelke, gvozdiki. — klada. — 4) vitlačili. — 5) nem.
Tako terdo so ga brejšali,4) da mu je tekla sveta kri.
Ceščena bodi sveta kri, od petih ranic si tekla ti,
od pet h ranic mojha Boha moj ha Boha in stvarnika. Amen.
V VipavS se mesto tšh poslednjih verstic tako-le poje:
nič druzga ni ostalo, ko sveta rešnja kri.
N č druzega n ostalo, ko sveto rješnje telo,
oj bodi hvaljeno, nam tudi gnadlivo.6)
2) zvezčik cvetlic. — 3) nem. Presse, gnadig, milostljiv.
4. Adventna.
Horvatska iz Šestin blizo Zagreba.
Zdrava budi o Marija zdrava čedna, zdrava tiha: O presvetla zornica, rožica vijolica.
Vse ufanje i milošča po tebi je na svjet došla: —
Zdrava budi! včrna mati hotjela jesi postati: —
Mati čudna pres muškoga prejela si s-pola Boga: —
Vseh angelov o kraljica vseh Ijudih si pomočnica: —
čuvarnica serca moga
daj da v strahu hvali Boga: —
Hvala budi otcu, sinu i skupa Duhu svetomu: —
Knjiga.
Гусле Црногорске на свијет издао Филип Радичевич протодј. и учителБ Цетшњски. У Бмграду 1872; в осмшб 224 стран.
1зверстна кнмга! Обсеже 32 красшх черногорсгах народшх uiceii јуначих доста обцпршх, које опЗ>вају бојеванје Черногорцев
за народну свободу ; нај стар^јша 1змед нмх оггБва бој л$та 1687. нај нов^јша бој лбта 1862. Черногорске i в обче сербске јуначке utoni су все н£что 1зверств£јега i узвшенбјега од ктер1хксш п£сен западнјачшх. Te nični Hicy бајечно 1зумлвене ал1 Јзмшиљене, него, оне су ио icTin-Е оп£ваш л£тотс борбе Черногорцев за свободу,' в Htix ее ошшу в$рно 6oji, Hbix м-бсто, време i саме војујуче особе. Г. (^рателв i 1здателв тбх nicjii iiime в предговор£ совсем правдгво:
„У пјесмама овијем пјева се махом наша народна борба за слободу. Познато је, да је у Црногорским народним ијеемама више истине него појезије, зато могу оне служити и као исто-риеке цртице, јер су у нвима вријеме, догодјај, и сама лида вјерно описана. Мени се чини да баш због тога ове пјесме имају много вриједности, јер је познато да се Дрногорац непре-стано борио са полумјесецом. И наш народ и свијет страни зна за ту борбу, али поједини бојеви и јунаци нијесу познати, a описао их није нико, само их једини народни пјевач опјевао."
Љубггелвам пбстчтва, згодовше, народошса i науке славјан-ске усердно прпгоручЈмо ту KHbiry. Г. стсователв нам ју је бла-гов<шл подарт уз слбдече родолвубно шсмо:
„Господине! Примио сам ваш цијенвени лист „Славјан" у којем видим, да сте попратили напредованје умнога нашега раз-витка с у-гјехом, да се ова челична шака борада просвјетјује, које нас до снаге и величине довести може.
ШалБем вам један ексемнлар својега изданја ..Гусле Црно-горске" које нјевају народну борбу за слободу, које сам нз народа скувио за сачувати многе историчне догадјаје, нека и у Корушкој наша братја Славјани виде крваве борбе, које за слободу учинисмо.
C ноштованјем ваш
Филип Радичевпч, Ц е т i н h е.	протодјакон и учителв Цетински."
Odgovor
na slovstvena pitanja „Slavjana" poslal je g. Gašpar Križnik iz Motnika v Krajnskoj:
K r š s se kari pri nas predvečer pred kresnim dnem, to je 24. junija na visokom hribč, odkuda se vidi daleko po Sloveniji. Gromadu za krčs nanose i naprave pastirji, kurit jim pomagajn pa takže jini mladiki; kogda začne veličastno goreti, veselo zaukaju i zapoju, zravno se i strelja, čto se daleko odmeva, odglaša po du-bravč. V Motniku kure obično krčs na dvčh hribah na v-akom konci terga jednoga; izhodni hribček se imenuje „za gradišam," zahodni „na rigelnč" to je, na hribčekč. Kogda glavni kresovi naj
bolje gorš, zažgu posamni kmeti po njivah po škopnjaku, po puku, po otepu slame. Po hišah i hlevah se nastelje praprotom, izpod strehe se potekne kresničevje i ostane tamo dokleže samo ne opade. Občinstvo te večer ide gledat, kako se kržsi kure, med tšm su dekleta, dčvuške, po nčku lžpu pčsen zapele, čto se je pako sada opustilo. (Škoda! Ali bi ne mogli nam poslati tako kresno pčsen?)
Zvezde se pri nas zovu: Rimska cesta ali mlččni put, gosto-ževšice, šmarni križ, rinčice, veliki voz, pri velikom vozč je par konj, voje, voz i voznik z bičem; dalžje: sv. Katarine kolo, rimska palica, Kajn i Abelj, dani ca, ktera se i solnčna zvčzda imenuje.
G. Križnik piše o jigrah, ktere se jigraju v Motnikš i v nje-govoj okolici: Nžktere izmed njih su znane i v jinih stranah Slovenije na primer: jigra o pet perstah — sraka Išti nese korbičko pa dvž dekleti notre — slepu miš vjemati = muticati — Dudlati = skrivati se, v nebesa jiti = nebeslovati.
Nžktere jigre su samo za kratek čas, to je, za zabavu, takove navodi g. Križnik:
Jeden se nasloni, zatisne si oči i meži, nškto iz okolo njega stoječih ga vdari dlanju — mežeči mora vganiti, kto ga je vdaril. Ako pogodi mora pogodjeni mežati, ako ne pogodi, mora sam ješče dalžje mežati, doklč ne pogodi.
Fucati: Dvajigravca, trije, četiri ali jih ješče več polože jeden klobuk pet ali šest stupinj od metališča, kdč stoječ metaju po redom krajcarje ali nžki drugi denar na klobuk kdože verže na klobuk ali naj bližje klobuka, pobere krajcarje v klobuk, jih strese i jih verže na kviško: krajcarje, kteri padu tako, da imaju glavu naverh, pobere sebš, kteri imaju napis naverh, pa pusti, te verže, kteri je bil za njim naj bližji i tako napred. Ako je mnogo jigravcev ne dobe zadnji nč-kogdaničesa. Ako veržek ali krajcar po konci, na rez, stoji, govore: gorš! i ga tresač ne smč pobrati, cžl veržek ne velja i mora ješče jedenkrat tresti i kv.ško vreči. —
Anca popo, včropodobno se je izvirno reklo: vsaci po pou, to je: vsaki po polo. Jeden vzame nčkoliko reči, zern ali lešujakov ali krajcarjev v pest jih predčva iz jedne pesti v drugu i reče to-varšu: Anca popo (vsaci po polo).
Stavit kolko ?
No reci! — Ako ugane i pogodi, koliko ima reči v pesti, jih, vzame, ako je rekel rnenje, jih vzame samo toliko, koliko je rekel, ako je rekel več, mora pak dodati; ako reče nič i uni ima nečto v pesti, dobi vse: na vzemi, da ne bode nič!
Nčktere jigre so za telesno vežbauje:
Buče le je t, jigra vjemati se. Otroci pokleknu jeden proti drugomu i tnermraju: umi, umi, umi, mi, mi, mi. Potle zlete vje-mat se, kteroga vjeme, mora mu pomagati druge vjemat i tako po-lovljeni su dolžni zmirom lovečim pomagati. —
Platno tkati == rukami vežbati se. Dva se vstupita vštric, se primeta za ruke i deržeča se hodita gore i dolč po jispš; se proti sebž obračata i obernuvša ne izpustita se. Tako hodita, do-kleže se ne naveličata.
Kozo spodbijati, vežbanje metajuč pogoditi. — Trirogati količek se s tremi nogami postavi na tle i jeden jigravec stoji na straže pri koz6, blizo petnajst stupinj od koze stoje metalci, ki metaju palice v kozu, ako jeden spodbije kozu ju berzo opet postavi.
Jigra nravonaučna: Ne kradi:
Bučele krasti. Gospodar vzame pet ali več klinčkov, ktere imenuje bučele, jih poleg sebe dene i zaspi. Dva stražnika stra-žita, tat sknvaje prileze i bučele vkrade; stražnika letita za nj m, ga vjemeta i gospodarju izročita, da ga tepe, — se vš jednom rahlo.
Vežbanje umetno:
Peter, Peter žakelj šivou hoj, hoj, hoj!
Kaj pa bodeš žakelj nucou ? 2) — Prase kupu v žakelj sniuknu, — Kaj pa i.odeš prase nucou ? — Mažo grabu, trage mami. — Kaj pa bodeš trage 3) nucou ? — S iragam' bom kamnje vozu. — Kaj pa boš kamnje nucou ? — S kamnja bodem turne zidou. — Kaj pa boš turne nucou ? — V turne bom zvončke obesu. — Kaj pa boš zvončike nucou? — Z zvomčkatn' bom hudičke strašu. —
*) nem. Sack, vreča. ž) neto. niitzen, potrebovati. 3) nosilo.
Pri nas imamo volka, v hlev gre bez kože, iz hleva pa v koži pride. Kaj je to ? — Kruh (hlšb), kada se iz peči vzeme.
Pri nas imamo taku deklicu, kada v hišu pride, pri vseh oknah vun pogleda. Kaj je to ? — Luč.
Listnica vrednictva. G. J. Y. v Z. čisto ziato narodno, čto se poslali. Hvala lčpa! G. O. K. L. v A. Oislo 3. smo drugič poslali. Cirilicu pišete izverstno. G. J. D. v M. Uzajemnu slovnicu smo Vam poslali. Tešimo se uže na češki dopis Vaš cirilicoj spisan.
Pesen
Zagadke.
Natisnula tiskaruica družbe sv. Mohora v Celovce.