Др. Сима Тројановић. Петар Ж. Петровић — Београд^ С. Тројановић Пред крај прошлога века јавља се лшвљи покрет домаћих писаца на срп- ској националној науци. Широко поље етнолошких истраживања и проучавања чекало je још увек спремне радникр да забразде по његову пољу. Међу првим радницима на том пољу био je, у почетку Еише као дилетант него као етнолошки стручњак, Сима Тројановић, који je, тек после накнадних етнолошких и музеоло- шких студија, успео да постане њен пра- ви и први претставник. Др. Сима Тројановић рођен je у Шапцу 15 фебруара 1862 год. (по новом кал.). Похађао je школе у Шапцу, Вин- ковцима иу Београдл", a матуру je поло- жио у Берну. Студирао je у Цириху и Вицбургу, a докторат положио у Хајделбергу 1885 год. из биолошке групе с антропологијом. Био je наставник и професор гимназије у Чачку, Лозници и у БеоградЈ'. Слушао je етнолошка и музео- лошка предавања четири семестра у Минхену, Прап' и у Бечу, a по повратку у отаџбину постављен je за шмоћника кустоса у На- родном музеју у Београду. Год. 1901 Тројановић je постао управник новооснованог Етнографског музеја у Београду. На тој дужности je био пуних двадесет година. За професора етнологије на Фило- зофском факултету у Скопљу изабран je 1921 год. Умро je у Бео- граду 21 новембра 1935 год. као пензионисани универзитетски про- фесор. Научни рад пок. Тројановића био je плодан, разноврсан и може се поделити углавном на три дела: биолошко-антрополошки, етно- лошки и на музеолошки.* Његови научни радови нису још довољно оцењени. По свој прилици најуспелији су му биолошко-антропо- ^ Библиографију Тројановићевих радова видети \- Г л a с н и к у Е т н o - графског музеја у Београду, књ. VII 143. Др. Сима Тројановић. 427Ј Емило Цветић Никола Зега Сима ТроЈановић В. Дробњаковић Ннко Жупанић М. Л. Лапчевић Директор С. Тројановић са особјем Етнографског музеја у Београду, 1920. 428 Петар Ж Петровић, Београд: Др. Сима Тројановић. лошки, најмногобројнији су етнолошки, a најзначајнији музеоло- шки радови. Занимљиво je истаћи, да je Тројановић све три научне гране обрађивао подједнаком вољом и без прекида почев од својих првих радова (1889 год.) па до последњих. Благодарећи личном здрављу, необичној вољи, прегнућу и одличним везама, поред оста- лих и са Јованом Цвијићем, он je на нашој науци радио скоро пет деценија и успео je да положи основ данашњем Етнографском музеју у Београду. На тако опсежном и плодном пољу етнолошког рада Тројано- вић je дЈ^боко заорао своје довољно неизоштрено перо. Разор je био д\'бок, плод бујан, али за њега непрегледан и непречишћен. Тројановић je располагао огромном етнолошком грађом, коју je сабрао посредно или непосредно поглавито међу Стбима. Али Тро- јановић, нажалост, нине био систематичар да лу сакупљену грађу среди по захтевима савремене науке, да je до краја исЕористи, па штавише она je, због тога, и њему самом остала довољно незапа- жена. Ипак оно што се несумњиво мора признати Тројановићу као етнолошком писцу и истраживачу, он je први, после Вука, све- страније заинтересовао научни свет o животл^, обичајима и особи- нама српског народа. Његови радови o Проклетијама, o Убијању стараца, Трепановању, Снахачењу, Кувади и др. били су веома запажени и предмет су још и данашњих интересовања наших и страних писаца. Zusammenfassung. Dr. Sima Trojanovič, Direktor des Ethnographischen Museums in Beograd, später Professor an der philosophischen Fakultät in Skoplje, wurde geboren 15. II. 1862 und starb am 21. XI. 1935 in Beograd. In seiner wissenschaftlichen Tätigkeit beschäftigte er sich mit Forschun- gen über biologische, anthropologische, ethnologische und museolo- gische Fragen. Die Grundlagen des heutigen Ethnographischen Mu- seums in Beograd stammen von ihm. Nach Vuk Karadzic stellte er sich ali seine Lebensaufgabe, bei den Wissenschaftlern ein vielseitiges Inte- resse für das Leben, die Gebräuche und Eigenschaften der serbischen Nation zu erwecken. Einige seiner Arbeiten waren sehr geschätzt und in großer Erachtung und sind noch heute Gegenstand des Interesses unserer und ausländischer Schriftsteller.