PoStarlna plačen« u gotovu	Cena	Din	2*—
SOKOLSKI GIASN1K
Gl A S I IO SAVE ZA $OKOU KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE
СииаЏе }и$бзкшци!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi I se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglas! po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 15 augusta 1936 God. VII • Broj 32
NAŠI SOKOLI NA JADRANU
Na našem Jadranu stražu straže tri naše bratske župe: Split, Šibenik-Zadar i Sušak Rijeka. Brojna sokolska gnezda, savita na području ovih župa, deluju danas pod vrlo teškim okolno-stima. Ipak njihov rad je čvrst i po-stojan, kao što je čvrst i postojan suri kamen i krš našeg Primorja. To su »tri župe, u čije je telo zarinula krilata zverka svoje požudne pandže; tri župe koje plače Jadran, a nad kojima bdi Velebit i Dinara«, kako se to kaže u proglasu Sletskog odbora za ovaj slet Sokolstva na Jadranu, koji se održava u Šibeniku dne 22 i 23 o. m.
Sadanji slet Sokolstva na Jadranu treči je po redu, i održava se u vreme, kada če svaki od učesnika moči da uživa blagodati sunčanog podneblja i si-njeg mora. Za Sušakom i Splitom do-lazi sada na red Šibenik, koji se diči svojim novim Sokolskim domom. O ve tri bratske župe na Jadranu uvele su hvalevredan običaj, da zajednički pri-reduju velike sokolske i narodne manifestacije u župskim sedištima. Ovaj slet Sokolstva na Jadranu, kako se u sletskom proglasu kaže, »treba da bude revija ždravlja, snage, otpornosti, čvr-stoče, poleta i oduševljenja, a ujedno da našim danima dokaže, da postoje broj-ne legije Jugoslovena, koje su obračunale s grehovima i zabludama prošlosti i predale se konstruktivnom radu na korist Nacije, Kralja i Otadžbine, i da ži.vi i radi armija ljudi, koja sprcma fizičko i duhovno zdravijc pokolenje«. To je tako lep primer sokolske bratske saradnje i uzajamnosti i primer istih težnja sokolske uzgojne radinosti, da ovakve zajedničke sletove treba toplo preporučiti i ostalim bratskim župama.
Možda neče biti na odmet ako ovom prigodom iznesemo i nekoliko statističkih podataka o stanju Sokolstva ovih naših triju župa na Jadranu.
Župa Split broji u svojih šest okružja 34 društva i 34 čete, župa Ši-benik-Zadar u šest okružja 23 društva i 65 četa, a župa Sušak - Rijeka u osam okružja 40 društava i 31 četu. Svega dakle ovc iri župe imaju 18 okružja, 97 društava i 130 četa, ili 227 jedinica. Župa Split broji 9.235 pripadnika, župa Sibenik-Zadar 9.924, a župa Sušak-Rijeka 12.536; svega 31.695 pripadnika. Na čitavom području ovih triju župa podignutih je 18 sokolskih domova, od toga u župi Split 5, u župi Šibenik-Zadar 6 i u župi Sušak-Rijeka 7. Nekoliko jc sokolskih domova u gradnji, a nekoliko u nacrtima; ostale jedinice vežbaju u unajmljenim ili ustupljenim prostorijama. Stanje vež-bača, prema statistici, u ovim župama je sledeče: u župi Split 1.092 člana, 172 članice, 579 naraštajaca, 289 naraštajki, 1.490 muškc i 1.069 ženske dece; u župi Šibenik-Zadar ima 1533 člana, 63 članice, 820 naraštajaca, 121 naraštajka, 2.264 muškc dece i 724 ženske dece; u župi Sušak-Rijeka ima 998 članova, 307 članica, 986 naraštajca, 608 naraštajki, 2469 muškc i 1.801 žensko dete. Vcžba-ča je dakle i vežbačica svih kategorija u ove tri župe: 3.623 člana, 542 članice, 2.385 naraštajaca, 1.118 naraštajki, 6.123 muške i 3.594 ženske dece, ili 55% svih pripadnika.
Smatrali smo potrebnim da navedemo ovu statistiku, da upoznamo naše čitaoce i s brojčanom snagom Sokolstva na Jadranu. Naše če zadovoljstvo biti i još veče, kada se postotak vežbača poveča, a što ovisi o inten-zivnom radu u vežbaonicama i na vež-balištima, o požrtvovnosti i sposobnosti prednjaštva i o telovežbenom uspehu samoga sleta. U pogledu prednjaštva statistika nam kaže, da u župi Split ima 197 prednjaka i 55 prednja-čica, u župi Šibenik-Zadar 215 prednjaka i 41 prednjačica, u župi Sušak-Rijeka 213 prednjaka i 106 prednjačica. Svega 827 prednjaka i prednjačica. Ko-načno da spomenemo, da u tim župama prema statistici ima svečanih kro-jeva: u župi Split 655 članova i 34 čla-. niče, u župi Šibenik-Zadar 256 članova i 15 članica, u župi Sušak-Rijeka 656 članova i 14 članica, odhosno svega 1567 muških i 63 ženska svečana kroja. Na osnovu svih ovih statističkih podataka možemo da stvorimo približnu sliku, kakva če biti tchnička strana i spoljašna slika tog sleta Sokolstva na Jadranu, kad bi na njem učestvovale same spomenute župe.
Ali zbog prevoznih polakšica i pri-vlačivosti samog našeg mora kao i zbog velikog nacionalnog značenja ovog sleta, Sletski odbor obrača se s Pozivom na sve naše Sokolstvo, klicu-ći, da »sva gnezda sokolske misli i rada širom cele otadžbine treba da su za-stupana na ovogodišnjem sletu Sokolstva na Jadranu, kako bi broj, pojava.
Na olimpijskom farbolu zalepršala /e pobednički i jugoslovenska zastava
U vrlo ošlroj borbi I pod teškim okolnosiima
vrsta jugoslovenskih Sokola osvojita je šesto mesto
Krasan uspeh brala Šlukelja,
koji je na krugovima osvojlo drugo mesto i doblo
srebrnu medalju
Lep uspeh naših Sokolica
koje su po prvi pul učestvovale u medjunarodnoj borbi i od 8 mesta zauzele čelvrto
Kao što se i pretpostavljalo, Jugoslavija je od svih svojih ekipa na berlinskim olimpijskim takmi-čenjima največe nade polagala u svoje Sokole. I zaista, jugoslovenske sokolske vrste, i muška i ženska, časno su izvršili svoju i nacionalnu dužnost i s postignutim uspehom mi moramo biti zadovoljni i ponosni.
Poznato je več do sada, iz izve-štaja naše dnevne štampe, kako je iz-vanredno bila oštra konkurencija u gimnastičkoj grani takmičenja muških vrsta, pri čemu su se našli na megdanu najizabraniji medu najboljim gimna-stičarima sveta. Međutim, iako to nije nimalo pokolebalo naše smele i odvaž-ne Sokole, oni su imali da izdrže borbu i s nekim drugim okolnostima, koje su van domašaja njihovih gimnastičkih sposobnosti i odlika, a koje su ipak imale izvesnog uticaja na nepovoljniji ishod njihovog rezultata, nego što bi ovaj stvarno imao da bude. Našo j vrsti sudili su Italijani, Madžari i Nemci.
Od 14 naroda, čije su ekipe uzele učešča u ovoj grani takmičenja, vrsta jugoslovenskih Sokola plasirala se je na šesto mesto. Na krugovima pak, uz Čehoslovaka Hudeca, koji se plasirao na prvo mesto i time dobio zlatnu medalju, naš brat Leo Štukelj izvoj-štio je drugo mesto i tako dobio srebrnu medalju. Ovom pobedom brata Štukelja po prvi put do sada na ovim olimpijskim igrama u Berlinu zalepr-šala je pobednički na olimpijskom jar-bolu i jugoslovenska zastava. Treči na krugovima je Nemac Vole, koji je dobio brončanu medalju.
Konačan rezultat takmičenja u gimnastici muških vrsta je sledeči: 1) Nemačka 757.430; 2) Švicarska 654.802;
3)	Finska 638.468; 4) češkoslovačka 625.763; 5) Italija 615.133; 6) Jugoslavija 598.366.
Izjava brata Štukelja
Brat Leo Štukelj izjavio jc nakon završenih takmičenja pretstavnicima štampe sledeče:
—	Od amsterdamske Olimpijade do danas ocenjivanje vežbi znatno se pooštrilo, a i druge nacije su napredovale neverovatno mnogo. Naročito su odmakli Švi-cari i Nemci. Mi, Jugosloveni, nismo bili odavno na jednoj medu-narodnoj utakmici. Nismo znali što rade drugi, ni što drugi znaju. Nismo se mnogo pripremali za Olimpijadu. Drugi narodi, kao n. pr. Finci, Švicari i Nemci, izvršili su ogromne pripreme za ovo tak-mičenje. Imali su veliki izbor gi-mnastičara, mnogo škola za fizič-ko vaspitanje i jednu jaku tradi-ciju. Država se kod njih brinula, da svaki gimnastičar dobije ono što mu treba za vežbanje. Nisu štedili ni para ni vremena. Svako-me su dali otsustvo da može sebe usavršiti.
Ja lično se nišam mnogo spre-mao ni za takmičenje, a kamo li za pobedu. Godine 1932 bio sam po-
vreden i nišam vežbao čitave četiri godine. Počeo sam tek da radim u januaru ove godine. Tri meseca vežbao sam samo obavezne vežbe, a to je i suviše malo za ovakvo takmičenje. Ipak smo mi pokazali do-bar uspeh s obzirom na veliku kon-kurenciju. Tome treba još dodati, da su nam na krugovima i prostim vežbama sudije nepravedno oduzi-mali mnogo bodova. Uopče sudije su mnogo favorizovali Nemce, Švi-care i Fince. Nivo gimnastike, koji je pokazan na ovom olimpijskom takmičenju, izvanredan je. —■
Naše Sokolice
S uspehom naših Sokolica, čiji je nastup na ovim olimpijskim takmiče-njima bio ujedno i medunarodni debut, možemo takoder da budemo vrlo zadovoljni. Rezultat ovog njihovog prvog nastupa u medunarodnoj takmičarskoj areni pokazujc nam, da su sc odlučno, odvažno i časno borile.
Od 8 nacija, čije su ženske vrste učestvovale u gimnastičkoj grani takmičenja, zauzele su konačno sledeča mesta: 1) Nemačka, 2) Češkoslovačka,
3)	Madžarska, 4) Jugoslavija, zatim slede redom: Poljska, Amerika, Italija i Engleska.
Potanji izveštaj o toku oviK takmičenja donečemo u narednom broju.
svest, idejna i fizička sprema podigli duhove obeshrabrenim, probudili ose-eaj otupelim, uzdrmali savest okorelim i utrli put zabludelim, jer je sokolska ljubav silnija od najsurovije mržnje, sokolska misao čista, otvorena i jasna, a sokolska vera čvrsta i nepokolebljiva«. Naši Sokoli na Jadranu nam kliču: »Sokolstvo stoji visoko nad svim kavgama i metežima, koji nanose mnogo štete i troše mnogo nacionalne energije i vremena, i ima u vidu uvek i samo: narod kao celinu, državu kao nedeljivo dobro i Kralja kao najuzvišeniji simbol suve-reniteta«.
Uvercni smo, da če se ovom brat-skom pozivu odazvati svaki, kome je to moguče, da bi ovaj slet u svakom pogledu poštigao što veči i lepši uspeh.
Ako želimo da sigurnim koracima pokročimo u budučnost, i ako tvrdimo da je budučnost naša, ta je tvrdnja opravdana samo tada, kada ju potvr-duje radina i požrtvovna sadašnjost. Ko živi samo u prošlosti, prema tome sadašnjost nema nikakvih obzira; ona i bez njega i preko njega otvara vrata u budučnost. Ko ne izvršuje dužnosti, koje mu nameče sadašnjica, taj nema prava na tekovine, koje sazrevaju na živom stablu aktivnog života. Tirš u svom delu »Naš zadatak, smer i cilj« dokazuje, da narodi, koji nemaju smelosti da napreduj u, zaostaju, da u svojem zastoju iznutra izumiru, da svcop-šti tok dogodaja otstranjuje s puta sve ono, što je več dotrajalo i što u opštem životu nema više vrednosti, i da nijed-na, pa ni najslavnija prošlost, več samo zdrava i radina sadašnjost,'jamči na-rodima budučnost.
A mi takvo jamstvo želimo da da-demo svojemu narodu i na trečem sletu našega Sokolstva na Jadranu!
Poklon Sokolstva velikom biskupu i rodoljubu
dni Frani Učeliniju ~TIcI
prigodom njegovog 90~tog rodjendana
Prigodom devedesetog rodendana Njegove Preuzvišenosti bokokotorskog biskupa dra Frane Učelinija-Tice, naročita sokolska delegacija na čelu sa starešinom Sokolskog društva Dubrovnik, bratom Nikolom Šutičem, učinila je posetu svečaru, - koji je počasni član dubrovačkog Sokola — u njego-vom domu na Lopudu i poklonivši mu
se čestitala mu ovaj retki životni iu-bilej.
Pozdravljajuči velikog biskupa i rodoljuba i čestitajuči mu njegov 90-ti rodendan, starešina brat Šutič rekao je:
—	Vaša Preuzvišenosti!
Pružila mi se ugodna čast i dužnost da Vas u svojstvu Sokolskog društva
*8
Sokoli pozdravljaju velikog biskupa i rodoljuba u njegovom domu na Lopudu
Dubrovnik i u ime čitavog našeg Sokolstva najtoplije pozdravim i da Vam čestitam Vaš 90-ti rodendan, živom že-ljom, da Vas Svevišnji uzdrži čila, vedra i zdrava još dugi niz godina, na ponos i sreču jugoslovenskog naroda i otadžbine!
Vi ste, Preuzvišeni, kao pravi narodni čovek, bili uvek u službi naroda i Vašim patriotskim radom u duhu velikog Štrosmajera širili bratsku ljubav, slogu i versku trpeljivost medu jedno-krvnom bračom na svakom mestu i u svakoj prigodi i takvih bi nam pastira danas najviše trebalo.
Zadužili ste naročito naše Sokolstvo, kada ste pred tri godine u gradu Kotoru najpripravnije, bez ikakvog traženja izjava, svečano blagoslovili barjake naših sokolskih četa, upravo u doba, kada je bila bačena anatema na naše Sokolstva
Ovaj naš današnji pohod u rodni Vam Lopud najbolji je dokaz dubokog poštovanja, koje mi Sokoli gajimo prema Vašoj Preuzvišenosti, presrečni, đa nam se pružila ovakva prigoda, da Vam danas u tako dubokoj starosti lično čestitamo i da Vas pozdravimo.
Svima ste nam, a i pokolenjima našim bičete, svetao primer i uzor istin-skog i požrtvovnog rodoljuba i nacionalnog borca.
Pozivam prisutnu braču, da našem ponosu,4 bratu, Preuzvišenom dru Frani Učeliniju, odamo počast toplim, iskrenim, junačkim, sokolskim pozdravom Zdravo!
Veliki biskup i rodoljub, dirnut ovim izražajima dubokc sokolske lju-bavi, poštovanja i blagodarnosti, odgo-vorio je suznim očima:
Reči velikog biskupa Sokolima
—	Časna moja bračo Sokoli!
Vi najbolja naša uzdanico narodna, čuvajte i visoko dižite onaj sveti barjak, koji Vam je poklo-nio naš pokojni Kralj! Jugoslavija iznad svegal
Danas se govori o velikom srpstvu i velikom hrvatstvu, a su-tra če se možda govoriti i O veli-kom crnogoretvu. što če nama to? Zar nama Jugoslavija nije najve-ča? — Čuvajmo ovo blago, koje imamo! Mi kao slobodan i ujedi-njen narod značimo nešto u svetu, a značičemo još i više. Pogledajmo istoriju Nemaca i Italijana. Što bi oni danas bili, da se nazivaju starim pokrajinskim i plemenskim na-živima? Ja sam več s jednom no-gom u grobu, a vi čete doživeti Ju-goslaviju srečniju i snažniju.
Ustrajte u tom poslu i svi treba da radimo za Kralja i Otadžbi-nu!
Moji mili Sokoli! Jačajte se i množite se na korist i sreču jugoslovenskog naroda! —
Nakon što je delegacija napustila biskupov dom, formirana je tu velika povorka od 500 Sokola, koji su bili postrojem pred biskupovim dvorom, po-red samih meštana, koji su tada priredili burne i oduševljene manifestacije Nj. Vel. Kralju, Jugoslaviji i slavljeni-ku, velikom narodnom biskupu.
Čestitka Saveza SKJ preuzvišenom biskupu dru Učeliniju ~Tici
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije uputila je Njegovoj Preuzvišenosti bokokotorskom biskupu dru Frani Učcliniju-Tici prigodom njegovog 90-rodendana sledeču čestitku:
Njegovoj Preuzvišenosti biskupu Franu Učeliniju-Tici
Lopud.
—	S iskrenom radošiu saznala je Uprava Saveza SKJ, da je Vaša Pre-uzvišenost nedavno proslavila 90-ti rodendan plodnoga svešteničkog i rodo-ljubivog svoga života.
Radost Uprave Saveza SKJ tim povodom velika je i iskrena radi toga, što su retki ljudi, koji na tako visokom položaju u službi svetoj crkvi i svome narodu doživljavaju toliki broj godina, i što su izuzeti izbranici, koji taj Bogom darovani broj godina upotrebe za neutrudivi rad na dobro vere, svoga naroda i svojih bližnjih.
U svome dugom i radnom životu Vi ste, veliki Vladiko, učinili toliko značajnih, korisnih i u narodu prizna-
tih dela, da se dostojno uvrštavate u red slavnih i popularnih naših prvosve-štenika i da se za Vas s punim pravom može da reče: Ecce sacerdos magnus! A što se pri tome kao najvažnije treba da istakne: pravi narodni sacerdos magnus, širokih grudi i tople ljubavi za naš jedinstveni narod, bez obzira na nteme i na versku pripadnost. To je bio i uzrok, veliki Vladiko, da ste tu svoju toplu Ijubav i pravo narodno osečanje iskazali i prema našem Sokolstvu kroz ceo svoj plodonosni život, pa i u one dane kada se išlo za tim da se naše Sokolstvo proskribuje, Tu Vašu Ijubav prema Sokolstvu i taj
Vaš divljenja dostojni stav u odbrani njegove ideologije naše Sokolstvo ne-če nikad zaboraviti, nego če ih uvek s ponosom isticati kao dragocene ose-bine jednog velikog čoveka i jedne velike i blagorodne duše.
Pridružujuči se brojnim čestitkama koje primate ovom prilikom iz svih krajeva naše prostrane i zbratimljene otadžbine, Uprava Saveza SKJ želi da Vas veliki i dobri Bog, kome tako predano i istinski služite, poživi još dugi niz godina na čast i ponos celokupnog jugoslovenskog naroda!
Zdravo, veliki Vladiko i Prvosve-šteniče! —
Počf ftokrovli eljsiv o m /V/. Vis. iCncaza Namesnilca Pavla
III SIET SOKOLSTVA NA JADRANU
U ŠIBENIKU 22 I 23 AVGUSTA o. g.
Poziv na sle!
Sletski odbor III sleta Sokolstva na Jadranu, koji sc održava u Šibeniku u danima 22 i 23 o. m., a za koji su izvršene več sve pripreme, upučuje ovaj poziv na slet.
—	Bračo i sestre!
Krešimirov grad, Šibenik, ta naša tvrda kula na surom i ljutom dalmatinskem kršu. gde je silovita Krka mu-kora sebi probila put kroz vrletne hridi u plavo Jadransko More, vekovima več postojano kao suri soko čuva srečno jugozapadnu granicu naroda svoga.
Nad glavom su mu prohujale olu-jine silne, lomile se ubojite strele, ječale ognjene munje, a on je klecao, ali poklenuo nije, savijali ga vihori, ali ga ni svinuli, ni ulomili nisu. On stoji i dalje mrk, prkosan, ponosan i gord, i naš, na braniku roda i jezika jugoslo-venskoga i slovenskoga. Ovakav Šibenik završio je pripremne radove za slet i on vas čeka, bračo i sestre, raši-renih ruku, otvorena i iskrena srca, u svoj bratski zagrljaj.
Nije ovo njemu prvi put što do-čekuje crvene košulje! U borbama za svoju grudu pred blizu 40 godina crven-kape i crvene košulje osvojile su sokolskim naletom poslednje šančeve krilatih lavova i povratile u narodne ruke sve opčine u ovim krajevima, koje je do tada tudin lukavstvom i šilom držao, a na Vidovdan 1914, na Dalma-tinskom Kosovu, šibenski Sokolovi, za-jedno s bračom iz cele Dalmacije, išču-pali su prve perušine dvoglavoj crnoj ptici i time označili staže, kojima je trebalo hodati u velikom ratu na putu k slobodi narodnoj.
U ujedinjenoj jugoslovenskoj Otadžbini prireduje Šibenik nekoliko velikih sokolskih slavi ja i spaja sva narodna srca u jedno, sve naše duše u jednu dušu s iskrenom željom, da ju-goslovenska Otadžbina bude večna i močna. AIi otkako su se ono pred ne-pune dve godine ha jugoslovenskom nebu pojavile dušmanske trnaste obla-čine i kako su, makar časomice, uspele da prekriju jugoslovensko sunce, izmi-liše iz dupalja trošnog drveča i iz rupa memlom prekrivenih zidina mrke tiču-rine, kao ono vrane i gavrani posle boja na Kosovu i nakon pogibije Petra Svačiča i junaka na Gvozdu, da raste-raju sokolska jata, da mlatarenjem krila priguše sokolski klik, da se uvuku u sokolsko gnezdo. Ta namera se nije obistinila, jer soko gnezda na klisura-ma vije i ostrim vidom iz ažurnih višina motri na pogibije, da ih hitro i na vreme svojim oštrim kljunom i čvrstim pandžama rasprši i ukloni, da svoja gnezda očuva, da izvede na daleke pu-teve ptiče sokoliče. Klikče gromko Soko s Jadrana, s Lovčena i Durmitora, iz Fruške i Petrove Gore, s Velebita i Triglava, s Trebeviča, Dinare i Promine, s Črnog Vrha i Moslavine na sinje more, na svoj Jadran, da ushite srca svoje brače veličinom snage, lepotom tela, čistotom svojih sokolskih misli i želja, da im obnove veru u večno lepo i večno dobro, jer sokolski je život — kako nas uči neumrli Tirš — neprestana borba izmedu dobra i zla, beskonačno stremljenje za lepšim i savršenijim, bezobzirno traženje pravde i istine, škola odricanja i izobrazbe, sticanja, učvrščivanja, žilavosti i otpornosti, svet čeznuča, svetlosti i ideala.
Dosta je palo krvi naše po gorama i po morima za krst časni i slobodu zlatnu. Ta večna božja dobra položimo na žrtvenik ujedinjene jugoslovenske domovine, njima se klanjajmo kao i krvi za njih prolivene. Ne klanjajte se više zlatnom teletu i trojanskom konju, jer samo jedan je Bog, jedan kralj i jedna Otadžbina!
Sokoli i Sokolice i celi jugosloven-ski'narod na Jadranu razdraganim veseljem i srečom očekuju čeznutljivo svoju braču iz svih krajeva mile nam Otadžbine, da ih izljube i pričvrste na svoje grudi i da s njima obnove večni zavet naroda našega: Jedna smo krv, jedan smo jezik, jedna ista neka bude naša raisao i jedna ista naša želja!
Do videnja na sletu u Šibeniku!
Zdravo!
Povlastice na željeznicama i parobrodima za III slet Sokolstva na Jadranu u Šibeniku
Da bi učesnicima na sletu u Šibeniku bile jasne pogodnosti na vožnji, do-našamo konačne upute za istu.
1 Ministarstvo saobračaja odobrilo je na svim državnim željeznicama sledeče popuste:
a) za članove Sokola 73% popusta;
b) za nečlanove 50% popusta;
c) besplatan podvoz nužnih vež-bačkih sprava i instrumenata.
Sletska značka
2. Članovi Sokola mora ju na po-laznoj stanice, uz prikaz sokolske legitimacije sa slikom ili sokolske iskaz-nice izdane pre 1 jula 1936 g., nabaviti željezničku iskaznicu obrazac K 14 i s ovom kupiti povlaščenu kartu do Šibenika (pola karte), koja če mu služiti za besplatan povratak, ako na toj željcz-ničkoj iskazniei bude vidirano, da je isti prisustvovao sletu.
Kod polaska i kod povratka kupljena željeznička iskaznica mora biti žigosana od željezničke stanice ili »Putnika«.
3. Nečlanovi moraju na željeznič-koj stanici kupiti željezničku iskaznicu obrazac K 13, kojom če kupiti celu kartu do Šibenika, a koja če im služiti za besplatan povratak, ako na istom obrascu bude vidirano, da je dotični prisustvovao sletu. Na povratku kao i na polasku ovi obrasci moraju biti žigosani od željezničke stanice.
4) Šumsko - industrijsko preduzeče Dobrijin - Drvar odobrilo je na svim svojim željeznicama sledeče popuste:
a) članovima starešinstva Saveza, župa, društava i četa, svim članovima i članicama vežbačima, te naraštaju i njihovim vodama 90% popusta;
b) za nevežbače 75% popusta;
c) za nečlanove 50% popusta;
d) besplatan prevoz vežbačih sprava i instrumenata.
Svi oni učesnici koji žele putovati ovom aeljeznicom moraju se držati uputstva za kupovanje karata koja vrede i kod državnih željeznica.
One jedinice, koje ne mogu na svojim željezničkim stanicama da nabave obrascc za povlaščenu vožnju, neka se obrate odmah ovom Sletskom odboru i zatraže iste u onolikom broju koliko učesnika misli doči, i to prema prednjim povlasticama.
5) Direkcije Jadranske i Dubro-vačke plovidbe odobrile su na svim svojim brodovima sledeče povlastice:
a) za članove Sokola 66% popusta;
b) za nečlanove 50% popusta;
c) dcci do navršene 12 godine 50% popusta od dečje cene, t. j. 75% od normalne cene.
Sve gornje povlastice važe:
a) za članove Sokola na polasku od 18—23 avgusta
b) za nečlanove na polasku od 19 do 23 avgusta;
c) za članove Sokola na povratku od 23—28 avgusta;
d) za nečlanove na povratku od 23—28 avgusta.
Prema rešenju Direkcije državnih željeznica kao i one Šumsko-industrij-ske Dobrljin-Drvar, vožnja se ne sme na putu prekidati, ni na povratku menjati smer putovanja. Ako neko želi da se vrati drugim putem, na željeznici mora da nadoknadi razliku prema ki-lometraži, a na parobrodu treba da kupi celu kartu, jer povlastica onda ne važi.
Voznu kartu za parobrod mora se kupiti na polaznoj stanici za odlazak i povratak. Legitimacije za povlaščenu vožnju na parobrodima nabavljaju se kod ovog sletskog odbora. Kod narudž-
bc legitimacija za parobrodo neka se naznači, putuje li se Jadranskom ili Dubrovačkom plovidbom, jer su legitimacije različite. (Legitimacije za povlaščenu vožnju na Šipadovoj željeznici nabavljaju se isto kod ovog Sletskog odbora.)
Kod svake narudžbe mora se na-značiti, da li su učesnici članovi Sokola, vežbači, nevežbači, članovi uprave i drugo, ili su nečlanovi.
SLETSKI ODBOR
Olsulslvo drž. činovnicima za slet u Šibeniku
Prctsedništvo Ministarskog saveta pod brojem 5768 od 21 jula 1936 god. odobrilo je otsustvo svim državnim činovnicima koji žele prisustvovati III sletu Sokola na Jadranu, a koje im se neče uračunati u godišnji odmor.
Sokolski pozdrav kongresu naših
učiielja
Šesnaesti kongres naših učitelja održan je ovoga puta u Novom Sadu, i na njemu je uzelo učešča oko 1500 učitelja iz cele zemlje.
Svečano otvorenjc kongresa bilo je dne 3 o. m. u velikoj novosadskoj dvorani »Sloboda«. Kongres je otvorio i pretsedavao mu pretsednik Jugoslovenskog učiteljskog udruženja brat Ivan Dimnik, a u prisustvu izaslanika Nj. Vel. Kralja, zastupnika ministra prosvete, zastupnika bana Dunavske banovine, kao i brojnih pretstavnika raznih ustanova i udruženja.
Naše Sokolstvo na ovom kongresu zastupali su br. dr. Vladimir Belajčič, pretsednik Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, i br. dr. Ignjat Pavlas, starešina Sokolske župc Novi Sad.
U ime Sokolstva kongres naših' učitelja pozdravio je br. dr. Vladimir Belajčič ovim rečima:
—	Vršim za mene toliko časnu i prijatnu dužnost što u ime jugoslovenskog Sokolstva mogu najsrdačnije da pozdravim naše jugoslovensko učiteljstvo, okupljeno na ovom sastanku i da mu od srca zaželim srečan i uspešan rad. Činim to s naročitim unutrašnjim zadovoljstvom, jer u redovima jugo-slovenskih učitelja ima veliki broj odličnih mojih poznanika, sokolske brače i dragih prijatelja.
Veze koje vezuju naše Sokolstvo s učiteljskim staležom oduvek su bile prisne i srdačne. U prvim redovima sokolskih boraca vazda su se na naj-
istaknutijim mestima, od Savezne uprave pa do najzabitnije čete, nala-zili naši čestiti i rodoljubivi učitelji. Učiteljstvo dalo nam je brata Gangla, brata Bajželja i bezbroj drugih znanih i neznanih sokolskih junaka. To je i razumljivo kada se zna s koliko su patriotske ljubavi, nacionalne, socijalne i kulturne svesti učitelji uvek ispunja-vali svoju tešku i odgovornu službu narodnih buditelja, vaspitača i prosve-titelja, ne ograničavajuči se nikada samo na četiri školska zida, nego ulažuči svoj moralni kapital, trud i znoj na svom prostranstvu nacionalnog života.
Sokolstvo na širokom polju svog nacionalnog i kulturnog rada dalo je učiteljstvu neiserpne mogučnosti za njegovu blagotvornu delatnost u tom pravcu. Jugoslovenski učitelji su se na sokolski poklič uvek najpripravnije odazivali i pružali mu svoju dragocenu saradnju, iako su za svoj rad i za svoje žrtve vrlo često dobijali uiftesto priznanja i nagrade teške udare i surova progonstva.
Sokolstvo našim učiteljima to nikada neče zaboraviti, ono ih zato nosi u srcu svome i koristi i ovu priliku da im preko mene izrazi svoje tople simpatije za njihova istrajna i muška na-stojanja da izvojuju povoljne uslove za svoj teški i odgovorni prosvetitelj-ski rad, ne sebe radi, nego radi sreče, dobra i napretka našeg naroda i naše svima nama iznad svega drage i mile Otadžbine.
Živeli! Zdravo! —
Olimpijski gimnasiičari iz Azije i Afrike
u Berlinu
U Berlinu, avgusta.
Egzotične zemlje u gimnastičkim olimpijskim utakmicama su svakako Japan i Egipat, koje su — možda — u porodici vežbača na spravama naj mlade i verovatno medu slabi j ima. Egipčane sam gledao samo na treningu, ali sam Japance imao prilike gledati na jednoj zanknljivoj utakmici s izabra-nim odeljenjem vežbača nemačke tur-nerske župe Brandenburg u Berlinu, koja je medu najboljima u Nemačkoj. U velikom Japanu ima svega 200 vežbača na spravama, u takiniearskom smislu. Od te ne baš mnogobrojne grupe, koja je študirala najbolje evropske sisteme i metode rada sasvim na japanski, ozbiljni i temeljiti način, izabrali su Japanci desetoricu najbo-ljih i poslali su ih na olimpijske igre u Berlin, da pokažu sadašnju svoju vrednost, ali mnogo više zato, da vide sve najbolje na svetu. U tome su Japanci od davnine pravi majstori. Njihov način rada več je poslovičan za sve granc i sve prilike. Naj pre izaberu najsposobnije stfučnjake i njih pošalju u zemlje, gde je ta grana najjača. Na osnovu onoga što ti izaslanici vide i izveste, Japan pozove u goste najbolje majstorc dotične grane telesnog vežbanja i tu ih vide nc samo svi struč-njaci nego i svi oni koji sc bave tom granom telesnog vežbanja. Sledeči je stepen, treči, da se pošalju najbolji takmičari, oni koji su najviše naučili od upučenih japanskih učitelja i od inostranih gostiju, na največe svetske utakmice, taino gde če videti najbolje. Na takvim utakmicama, dakako, japanski takmičari dotične grane telesnog vežbanja ne polučuju velikih uspeha, ali ipak učestvuju. Od tog nastupa dalje sva se japanska zajednica naj-marljivije bavi tim takmičarskim vc-štinama. I kod drugog ili trečcg nastupa u inostranstvu oni iznenaduju svoje učitelje sjajnim uspesima i — pobe-darna. Tako je bilo u atletskim utakmicama, tako je bilo u plivanju, u čemu su Japanci najbolii na svetu, a tako je sada i u gimnastici na spravama. Japanci su, po onomc što sam video na utakmici sa župom Brandenburg, vrlo mali, laki, ali žilavi, hrabri i iz-držljivi vežbači na spravama. Čitava je priredba bila u znaku propagande i egzotike. Velika jedna gradska vež-baonica u Berlinu mogla je da primi samo 2 i po hiljade ljudi. Nekoliko stotina ljudi moralo se vratiti, jer više nije bito mesta. Priredba je, dakako, izvan okvira olimpijskih utakmica. Je-
dva sam uspeo da udem kao novinar, jer su sva mesta bila zauzeta.
Zbog svog malog rasta, večinom su to ljudi oko 160 centimetara višine. Japanci su vrlo teško skakali preko konja uzduž. To im je Ahilova peta, i to če im za uvek ostati kao manjak kod olimpijskih i ostalih medunarod-nih utakmica. Isto kao što jc i za Ja-panke veliki nedostatak mala noga, od-gojem u prošlosti još veštački smanjc-na, koja im mnogo smeta kod plivanja, pa japanske plivačice nikako ne mogu da postignu vrednost svojih muških drugova, makar su jednako marljive i tehnički doterane. Ali su japanski gimnastičari pokazali na tom svom na-stupu u Berlinu, da su oni buduči majstori vežbanja na spravama. Pojedi-načno oni imaju več danas vrlo dobrih vežbača, i Japan sigurno neče biti da-leko od polovice naroda u konačnom poretku olimpijskih utakmica. To je za početnikc veliki uspeh! Pošto je na ovoj utakmici Japan-Brandenburg pre-pušteno gledaocima da sami sude glasovnicama, da bi se tako postigao vrlo koristan odgojni učinak, rezultati ovog izjednačenog natecanja nisu važni, koliko je važno ono što su gosti pokazali.
Opctujem još jednom, da če Japanci doskora biti i u vežbanju na spravama medu vodečim nacijama na svetu. Oni su se več sada prihvatili najtežih zadataka: njihove su slobod-nc vežbe vrlo teške. To često uma-njujc lepotu izvedbe i povezanost ec-log sastava. b našeg gledišta njihovi sastavi nemaju ritma, niti su uravnotežena lepa celina, ali su vrlo teški. Uostalom ne može sc od njih ni očc-kivati neki savršeni stil,, jer nemaju ni tradicija niti se mogu, kao gospodari sredstava upustiti u ona j viši, savršeni način vežbanja. Na krugovima su bili sasvim dorasli Brandensburža-nima, koji u svojoj vrsti imaju same olimpijske kandidate, ali ni jednog olimpijskog vežbača Nemačke, jer oni nisu učestvovali na ovoj prijateljsko j utakmici. Na razboju su bili Nemci bolji, isto tako i na konju sa hvatalj-kaina. Največa je razlika bila izmedu vežbača u preskoeima konja, i od deset mogučih bodova Nemci su bili od svakog ovog protivnika poprečno za dva boda bolji. Ali jc na krugovima bilo sasvim drugačijc. Tu su Jananci več sada svetski majstori. U njihovoj telesnoj lakoči i velikoj snazi »leže« vežbe na krugovima i u vučenj-u mogu da postignu najteže raspore, stojeve i vage. I u prostim vežbama su Japanci bili izvršni. Lepi, s neobično gipkim
rukama i nogama, mekih' mišica, laki, oni prave teške skokove, premete, drže najsigurnije i najteže vage. Na krugovima i u prostim vežbama bili su gosti iz Azije daleko premočni)! od Nemaca. Nekako pre poslednje sprave je stanje bilo neodlučno. Ne može se reči, da su Nemci bili bolji od Japa-naca. Trebalo jc da odluči vratilo!
Tu su bili Japanci slabi, što me mnogo izoenadilo. Ta slabost je bila više posledica preteških sastava, nego li čega drugog, a osim toga i posledica njihovog vežbanja snagom, a bez pra-vog, svemočnog zamaha. Ali su i Nemci bili slabi na preči, pa je japansko odeljcnje ipak zadržalo laku prednost. Ako se uzme u obzir, da odeljcnje Brandenburškc župe nije mnogo slabijo od nemačke olimpijske vrste, koja sigurno spada medu najbolje na svetu, onda je ovaj uspeh vežbača Da-lekog Istoka vrlo lep predznak budučib značajnih uspeha.
Egipčani su bolji od Meksikanaca, koje sam gledao na medunarodnim utakmicama za prvenstvo sveta u Budimpešti 1934 godine. Egipčani medu-tim još nisu ono što su Japanci, i koliko zaostaju za sistematskim Azijci-ma u metodskom študiju, toliko zaostaju i u uspesima. Ali ima nešto neobično temperamentnog i veštog 11 vežbanju najsevernijih Afrikanaca. Oni imaju mnogo od one akrobatske veštine, koja je chtleko od našeg shva-čanja gimnastike na spravama, ali koja se manje upučenim gledaocima cesto svidi. U propisanim vežbama biče oni slabi.
Za gimnastičara je vrlo zanimljiva nočna svečanost omladine, koju bismo mogli nazvati u našem sokolskom jeziku sletskom scenom berlinske Olimpijade. Na hiljade vežbača svih kategorija nastupilo je u nizu gnrostasnih sastava, u kojima se izmenjuju proste vežbe, kola, plesovi i ritmički sastav: s igrama, vežbama na spravama, trča-njima i plcsovima umetnika plesača. U toj sletskoj sceni, koja traje od 9 do 11 sati noču u velikom olimpijskom Stadionu izmenjuju .sc tehnički efekti, reflektori, tama, gtazba, govor, veštački oblak dima, pevanje korova, glaz-ba velikog simfoničkog orkestra od 300 muzičara, zvonjava olimpijskog zvona, sviranje frula i udaranje bub-njeva, sve to pojačano i oslabljeno kao pratnja vežbama, ili obratno: vežbe i plesovi kao pratnja deklamacije i giazbe. Tehnički efekti, koje omogu-čavaju doterani uredaji borilišta, mikrofoni i zvučnici, igraju toliko važnu ulogu u ovoj nočnoj sletskoj sceni, da pomalo umanjuju onaj vežbački deo nastupa. Previše se osečaju pomočna sredstva i 'režija, da bi se mogle ceniti prave vrednosti vežbe. Uostalom to jc stvar ukusa.
Uspoređivanje ove berlinske olimpijske scene s praškim »Tirševim snom« je imao sadržaj i unutrašnjc duhovnu vrednost, kao največu snagu i razlog ogromnog odgojnog i u.met-ničkog uspeha. Ovde se sredstvima hoče da označi vrednost ideje, a sredstva su previše naznačeua.
Nemam ovde mesta da podrobno opišem tu scenu, niti da jc kritički ocenim. Htco sam samo da naznačim svoj glavni dojam, s punim priznanjem velike vrednosti i vežbačkog i tehničkog savršenstva ove velike gim-nastičko umetničke priredbe.
Hrvoje Macanovič
Natečaj
za sastav vežaba za pokrajinski slet u Skoplju 1937 g-
Ovime se raspisuje natečaj za sastav prostih vežbi, ili vežbi sa spravama, i muzičke pratnje za njih, a koje če se vežbe vežbati na V pokrajinskom sletu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, zakazanom u Skoplju meseca juna 1937 godine, a u znaku narodne i sokolske proslave 25-godišnjiee oslo-bodenja Južne Srbije od Turaka.
Predvideni su ovi sletski dani _ i javni nastupi kategorija vežbača i vez-bačica:
1) Dački sletski dan, — nastupaju daci srednjih i osnovnih škola, pa tre ba sastaviti ove vežbe:
a) vežbu za učenike nižih razreda srednjih škola;	,
b) vežbu za učenike viših razreda srednjih škola;	,
c) vežbu za učenike nižih razrei > srednjih škola;	,
č) vežbu za učenike viših razrd * srednjih škola;
d)	vežbu	za	učenike	osnovnm
škola;	-u
e)	vežbu	za	učenike	osnovni
škola.
2) Vojnički sletski dan, — nastu paju vojnici iz svih jedinica naše voj ske, pa treba sastaviti:
a) vežbu s puškom za vojnike;
b) vežbu proštu — bez puške vojnike.	na_
3) Naraštajski sletski dan, stupa muški i ženski naraštaj, n
i ženska dcca. Pa treba sastaviti o
vežbe:	,	.	....
a)	vežbu	za muški naraštaj,
.	b)	vežbu	za ženski naraštaj;
-	c)	vežbu	za mušku decu,
č)	vežbu	za žensku decu. .•	лјЧ
4)	Glavni	sletski dan,	‘	F
članovi i članice drustava » elanov
. kolskih četa, pa treba sastaviti. _
a) vežbu za članove društava;
b) vežbe za članice društava;
c) vežbu za članove sokolskih četa;
č) sletski prizor (sletsku scenu);
d) zajedničku vežbu članova i članica za posebni nastup Sokolske župe Skoplje, u narodnim nošnjama Južne Srbije, a ta vežba mora biti sastavljena samo od narodnih igara (plesova) Južne Srbije.
Pravo natecanja imaju svi članovi i članice Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Svakoj vežbi mora biti priložena muzička pratnja, sastavljena od naših narodnih melodija ili na njihove motive, za koju se mora postarati sa-stavljač vežbc. Rukopis vežbe i muzič-ke pratnje mora biti čitak i pregledan. Ime sastavljača vežbc i sastavljača mu-zičke pratnje ne sme biti stavljeno na rukopisu, nego samo šifra, a ime i ostali podaci o sastavljačima imaju se u zasebnom i zapcčačenom kuvertu priložiti rukopisu, odnosno strojopisu.
Rukopise poslati načelništvu župc
Skoplje najdalje do 20 septembra o ve godine. Kasnije rukopise neče se uzi-mati u ocenu.
Vežba i muzika na pokrajinskom sletu u Skoplju treba da odišu lepotom i savršenstvom, da odgovaraju značaju proslave i narodnom duhu, pa oni Sokoli i Sokolice koji mogu i koji umeju da udovolje tim zahtevima, neka ne požale sokolski trud i napor, več neka pregnu na posao i neka u vežbama i muzici pruže ono, što se od njih kao najbolje i najlepše očekuje i traži. Takvi neka se obrate ovom Načelništvu i zatraže »Načrt predloga o zamisli i značaju pokrajinskog sleta u Skoplju«, koji če im odmah biti dostavljen, pa če u njemu nači težne i želje sokolske u pogledu sletskih vežbi, a naročito u pogledu muzike za te vežbc.	i
Zdravo!
Načelništvo Sokolske župe Skoplje
Preuzvlšeni dr. Boneffačie, biskup spliiski, I g. dr. Lj. Tomašič, pretsednik Senata,
na sokolskoj akademiji
Dana 29 jula o. g. Sokolsko društvo Korčula priredilo« je na obali grada večernju akademiju. Za tu svrhu bio je podignut velik podijum i dve tribine sa 400 sedala.
Nakon što su odvežbali svoje vežbe ženska deca, naraštaj i članice, koje su se naročito istakle izvadanjem rit-mičke vežbe »Anitrina igra«, odigrana je tradicionalna viteška korčulanska igra »Moreška«.
Uz mnogobronje ostale odlične goste akademiju su posetili preuzvišeni
gospodin splitski biskup dr. K. Bene-fačič, v. d. opata grada Korčule don Pero Kalođera, pretsednik senata dr. Tomašič, sreski načelnik i t. d.
Što stranih, što domačih gostiju bilo je prisutno preko 2000 gledalaca.
Sve tačke, a naročito završetak akademije, bio je popračen oduševlje nim dugotrajnim pljeskanjem i odobravanjem.
Moralni i materijalni uspeh bio je više nego odličan.
Društvo »Krščanska šola« in »Sokol«
V smislu čl. 26 in 27 zakona o tisku blagovolite glede članka »Društvo „Krščanska šola“ in „Sokol“ — Izjava Sokolske župe Ljubljana«, natisnjenega v 1. in 2. stolpcu spodaj in 3. stolpcu zgoraj na strani 3., God. VII, broj 26, časopisa »Sokolski Glasnik« z dne 26. VI. 1936. natisniti sledeči
Popravek
Ni res, da je zborovanje društva »Krščanska šola« sklenila resolucijo v strogo doslednem katoliškem, ne narodnem duhu, in ni res, da so slovenski starši glede vzgoje svojih slovenskih otrok neposredno podrejeni- papeževim navodilom, res pa je, da je zborovanje »Krščanska šola« sklenilo resolucijo v katoliškem in narodnem duhu in da imajo slovenski starši po čl. 1113 kanonskega prava dolžnost na vso moč skrbeti za versko in moralno, fizično in državljansko vzgojo svojih otrok rn. za njihovo časno srečo.
Ni res, da je »Krščanska šala«, ki je samo orodje splošne mednarodne katoliške akcije, na svoji seji odnosno •skupščini zavzela izvennarodno stali-. šče, marveč je res, da je »Krščanska šola«, ki je povsem svobodno društvo in že zato ne тоте biti samo orodje »splošne mednarodne« katoliške akcije, v resolucijah ugotovila, da morala v naših šolah pozna samo tostransko načelo \7r'";a, da je nujna posledica take vzgoje sebičnost, ki razkraja rodbino, povečuje gorje družbi in škoduje državi toliko bolj, kolikor višjo stopnjo v njej zavzema gojenec take mode.
Ni res, da se za hrbtom poštenih in idealnih slovenskih staršev, ki so jedro naroda, vidi pestro-mešana skupina brezčutnih oblastiželjnih napadalcev, ki preže, da naši materi iz naročja iztrgajo njenega otroka in ga vržejo v duševno robstvo tujcu, marveč je >rcs, da poštenim in idealnim slovenskim staršem, ki so jedro naroda, od njih izvoljeni odbor skrbnih in ne oblastiželjnih staršev in vzgojiteljev, ne za hrbtom, ampak javno pomaga, da se naši materi iz naročja ne iztrga njen otrok in ne vrže v duševno robstvo tujcu, temveč se ji zavarujejo njene naravne pravice do otroka.
Ni res, da na usta staršev polagajo, od nikogar pooblaščeni, že iz predvojnega robstva znane usodne zahteve, ki so slepile naš narod, da je razmetaval na avstrijskih bojiščih na tisoče in tisoče žrtev, svoje naj-krepkejše očete in sinove in ubijal samega sebe za varljive prazne cilje, ki so mu jih tisti ljudje na isti način prikazovali takrat, kakor danes, marveč je res, da so bile na zborovanju »Krščanske šole« sprejete od staršev predlagane resolucije, naj se vzgojitelji izbirajo po sposobnosti za pouk in vzgojo, naj se preobremenjeno učiteljstvo »razbremeni z mladim usposobljenim brezposelnim naraščajem, naj se odpravi nesocialna šolnina, naj se prepreči zapostavljanje slovenščine in sc pni reviziji zakona o učbenikih odpravi versko, narodno in gospodarsko škodljiva unifikacija in monopolizacija učbenikov itd.
Ni res, da v živem spominu na svojo politično in gospodarsko oblast nad Slovenci pod zaščito habsburškega trona, avstrijske aristokracije in proti-narodnega političnega Vatikana snujejo v svoji izprijenosti na preizkušene varljive načine zopet si podjarmiti narod jn razpolagati z njegovo telesno
in duševne silo kot svojo lastnino, marveč je res, da »Krščanska šola« po svojih dne 25. junija 1923 po jugoslovanski državni oblasti potrjenih pra vilih idealno deluje za krščanska vzgojna načela med slovenskim narodom v duhu velikega narodnega pro-svetitelja škofa Antona Martina Slomška, zavedajoč se, da se katoliška vera in prava narodnost ne izključujeta, temveč izpopolnjujeta.
Ni res, da ne gre za versko življenje, za čista krščanska moralna načela, za notranjo čistost in plemenitost človeka, da gre povsem izključno za posvetne dalekosežne, narodu nevarne politične in gospodarske cilje in da sc pod nedolžnimi naslovi polni ekrazitna bomba, ki naj zopet po želji tujcev razdenc narod v sovražne tabore, marveč je res, da gre »Krščanski šoji« za versko-vzgojna ter krščansko moralna načela in cilje v popolnem soglasju tudi s Srbsko Pravoslavno Cerkvijo, katere Sveti Arhijcrcjski Sinod z dopisoma z dne 27. V. 1929 št. 1456 in z dne 10. VII. t. 1. št. 3338 sporoča »Krščanski šoli«, pozdravljajoč njene korake, svojo popolno soglasnost z vsemi njenimi zahtevami, da se iz naših šoil izključijo učbeniki, izdelani v ateističnem duhu, in da se mora mladina vzgajati edino na temelju krščanskih resnic.
Ni res, da »Krščanska šola« s svojimi resolucijami gre daleč preko lastnega delokroga, marveč je res, da »Krščanska šola« s svojimi resolucijami ostaja v okvirju svojih oblastno potrjenih pravil.
Ni res, da je vrhunec prikrite mržnje »Krščanske šale«, da hkratu z obsodbo zahteva svobodo Sokola, marveč je res, da je »Krščanska šola« zahtevala v resoluciji svobodnost sokolske organizacije prav kakor sta to načelno sklenili druga in tretja glavna skupščina Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije v letih 1932 in 1933.
V Ljubljani, dne 28. julija 1936.
Za društvo
»Krščanska šola za Slovenijo v Ljubljani«;
Ivan Žerjav, 1. r., tajnik.
Dr. Josip Dermastia, 1. r., prvomestmk.
Bcz obzira na zakon o štampi, na koji se poziva »Krščanska šola«, donosimo ovaj »popravek«.
Koliko je pak time uspela da pobije navodc u odnosnoj izjavi Sokolske župe Ljubljana (vidi naš list od 26 ju-na o. g.), to če zastalno »Krščansku šolu« — koja se utiče zakonu o štampi — više interesovati nego nas.
»Krščanskoj šoli«, što se nas tiče, slobodno je da donosi cele hrpc rezo-lucija, kakvih god hoče; ali kad u njima »Krščanska šola« traži i »slobodu« za naše Sokolstvo — onda neka »Krščansku šolu« ne boli, što se sumnja, u naj man ju ruku, u dobronamernost i osnovanost njenih rezolucija i argu-menata u njima. Da li tu »slobodu« za naše Sokolstvo »Krščanska šola« traži iz neke naročite ljubavi i brige za naše Sokolstvo? Zaista, difficile est sa-t\ ram non seribere!
Ali. na koncu, kad »Krščanska šola« poriče t samoj državi isključivo pravo odredivanja, kakve imaju da bu-du naše škole, onda je zaista suvišno trošiti svaku daljnju reč da se urazumi ovakva pretencioznost.
Uredništvo.
Dubrovački Sokoli pozdravljaju svoga Kralja
Koncem jula Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je veoma uspeli izlet u Budvu s parobrodom »Šipan« na kome je bilo oko 560 izletnika. Na ovom izletu uzele su učešča i neke naše sokolske čete, koje su svojim barjacima, pored društvenih, doprinele svečani-jem izgledu več okičenog broda. Cilj ovog izleta bio je da Sokoli pozdrave Nj. Vel. Kralja Petra II, starešinu na-šeg Sokolstva.
Po izlasku iz broda u Budvi svrstali smo se u povorku, koja je krenula kroz ulice pune oduševljenog naroda cio Gradske opštine pred kojom nas je pozdravio pretsednik i starešina društva veoma toplim govorom zaželivši nam dobrodošlicu. Sa strane našega društva zahvalio se je starešina brat Šutič Niko. Potom je povorka krenula pred »Hotel Mogren«, gde nas je bratski pozdravio starešina Sokolske župe Cetinje brat Miloševič. Potom se povorka, u kojoj su učestvovali svi izlet-
nici, razišla. Slobodno vreme od 12 do 16 sati mnogi su proveli na plaži ili u razgledanju starina našeg modernog kupališta. U 16 sati svi su bili na paro-brodu. Pola sata kasnije krenuli smo put Dvorca »Miločer« u kojem se je nalazio na odmoru Nj. Vel. Kralj Pe-tar II. Oduševljenje kojim su dubrovački Sokoli pozdravili prvi put mla-doga Kralja na obalama plavoga Jadrana, ne može da opiše nijedno pero.
Kraljevska porodica pred dvorcem »Miločer« otpozdravljala je maramica-ma na spontani pozdrav dubrovačkih Sokola. Premda je ovo trajalo veoma kratko vrcinc ipak je oduševljenje do-stiglo vrhunac. U očima caklile su se suze radosnicc, maramice su lepršale, glazba svirala pozdrav. Nakon toga vratili smo se u Budvu gde je naša glazba održala koncerat pred »Hotelom Mogren«. Oko 20 sati »Sipan« se otis-nuo od obale s koje nas je kao i u Dubrovniku ispratilo mnoštvo sveta.
Iz Sokolske župe Novo mesto
Kakor vsako leto, tako polaga Mirensko^ sokolsko okrožje tudi letos ob zaključku I. polletja sok. leta 1936 sokolski javnosti svoje račune.
Pripominjamo uvodoma, da raste MSO z uspehi svojih marljivih edinic iz leta v leto, saj postaja radi svoje povezanosti, odločilen faktor v novomeški Sokolski župi. Dasiravno živimo v precej težkih časih za naše Sokolstvo, vendar gre naše delo neovirano naprej, navzgor, za Tyršem.
I. Tehnično delo MSO
V I. polletju zaznamenjujejo edi-nice MSO sledeče rezultate. V vsem polletu je bilo vpisanih 2459 telovade-čih vseh oddelkov, ki so telovadili v 1505 vežb. večerih (pop.) z 15.459 skupne udeležbe.
Po delu, uspehih in skupni udeležbi se eelinice razvrščajo v naslednjem redu: I. Mokronog z 4651 skup. udeležbe, II. št. Janž z 3959, III. Žužemberk z 2671, IV. Trebnje z 1700, V. St. Rupert z 1346, VI. Št. Lovrenc z 780 in Mirna z 352.
Ko smo s suhimi številkami pregledali delo v telovadnicah, preidemo na naše zunanje uspehe. Prirejenih je bilo 34 izletov članstva in mladine z 895 sokol, pripadnikov. Omeniti moramo zlasti lepo in dostojno udeležbo na župnem tajnem sletu dne 7. junija, ki se ga je udeležilo naše okrožje v 1 skupkah a,ciljema v Dobrniču in Bistrici pri Mokronogu z 317 skupne udeležbe pripadnikov Sokolstva. Izvršen je bil preizkusni nastop, na katerem je nastopilo 101 telovadečih vseh oddelkov.
Lep sokolski praznik je slavilo Mir. sok. okrožje, ko je priredilo 14. junija v Št. Rupertu svoj V. okrožni zlet, združen z otvoritvijo novega sokolskega hrama. Zjutraj istega dne pa so sc izvršile I. okrožne mladinske tekme dece in naraščaja pri katerih je tekmovalo 18 moške, 20 ženske in 38 moškega in 13 ženskega naraščaja. Uspehi so bili prav zadovoljivi. Pri popoldanskem nastopu pa je telovadilo 311 telovadečih vseh oddelkov. Poleg mladinskih tekem, pa so edinice sodelovale tudi na župnih izbirnih tekmah v Novem mestu ter tekmovali tudi v župni vrsti pri moškem in ženskem naraštaj u ter članih in članicah v Subotici in to iz edinic: Trebnje, Žužemberk, Mokronog in Št. Janž. Da je bila udeležba iz MSO v Subotici lepa je umevno samo od sebe.
Edinice Št. Rupert, Mokronog, Št. Janž in Žužemberk so priredile par-dnevni društveni prednjaški tečaj in društvene tekme dece, naraščaja in članic.
1. polletje sta slovesno zaključili edinici Mokronog in Trebnje z vidovdanskimi telovadnimi akademijami.
Mnogo marljivosti in vztrajnosti, točnosti ter discipline so pokazale v vsem edinice Št. Janž, Mokronog in Žužemberk, pa tudi ostale edinice so se skušale približati prvim trem.
II. Prosvetno delo.
Sokolsko prosvetno delo se v nekaterih edinicah okrožja razveseljivo
razvija. Prednjači br. društvo Žužemberk z 115 prosvetnimi točkami in to 44 nagovorov, 6 večerov, 1 zabavo, 3 gled. predstave ter 56 večerov, na katerih so se vadile sestre v raznih ročnih delih. Take večere bi bilo dobro vpeljati v vse edinice. Društvena knjižnica šteje 504 knjige in pridno posluje. V maju je odšel na Gorenjsko društveni prosvetar br. Žumer Anton, ki je bil tudi okrožni prosvetar MSO ter mu velja za njegovo požrtvovalno delo v MSO bratska zahvala.	•
Sledi br. društva Št. Janž, ki izkazuje 62 točk in to 3 predavanja, 17 nagovorov, 1 društvenih in 14 debatnih večerov, 2 zabavi, 1 akademija, 6 izletov, 2 izleta za mladino, 7 gledaliških in 9 kino predstav. Br. društvo goji z uspehom dramatiko, presenetila pa nas je mladina, ki je odigrala 2 mladinski spevoigri. Društvo ima svoj moški zbor, društvena knjižnica šteje 178 knjig.
Tretje je društvo Mokronog, ki šteje 39 točk in to: 3 predavanja, 15 nagovorov, 1 zabavo, 1 akademijo, 2 izleta in 4 izlete za mladino, 6 gledaliških in 7 kino predstav. Tudi ta edi-nica pridno igra. V knjižnici ima 898 knjig z 46 čitateljev. Najbolj ima razširjen v okrožju sokolski tisk.
Br. društvo Trebnje zavzema s 27 točkami četrto mesto in izkazuje 3 predavanja, 12 nagovorov, 9 izletov, mlad. akademijo, 1 gled. predstavo, v knjižnici je pa 883 knjig.
Društvo Št. Lovrenc je na petem mestu z 20 točkami in to: 16 nagovorov, vidovdansko akademijo, 3 gled. predstave. Knjižnica pa vsebuje 129 knjig.
Br. društvo Št. Rupert in Mirna pa nista po poročilih prosvetno nič delali.
V celotnem je bilo 263 enot in to 12 predavanj, 21 društvenih in debatnih večerov, 20 dram. predstav, 16 kino predstav, 4 akademije s proslavami in 31 izletov.
Sokolskih knjižnic je 7 in je 2752 knjig z 821 čitatelji, ki so prečitati 969 knjig.
V okrožju je 1 pevski, 6 dramatičnih in 6 mladinskih odsekov. V časopisju je bilo 14 poročil iz MSO.
V okrožju so bili 3 zbori društvenih načelnikov(nic) in 1 zbor društv. prosvetarjev, odposlanih je bilo 12 tehničnih in 2 prosvetni okrožnici.
Poročanje je bilo razen 2 edinic dobro, le točnosti manjka še vedno pri mesečnih izveštajih.
Mirensko sokolsko okrožje priredi 8. septembra t. I. v Žužemberku II. okr. lahkoatletske tekme članstva, združene z VI. okrožnim zletom MSO. Že danes ponovno opozarjamo vse bratske edinice MSO, da do 20. avgusta sigurno prijavijo tekmujoče in prijavijo obenem tudi število nastopajočih za popoldanski nastop.
Sokolstvo Miren, okrožja vstopa v II. polletje z lepimi pogledi in sc pripravlja dostojno na svoj VI. okrožni sokolski praznik v Žužemberku, kamor je vabljeno tudi ostalo Sokolstvo.
Le naprej za sokolskim praporom!
Iz Sokolske župe Varaždin
Rezultat VI župskih lak mnenja i I dečjih uiakmica
Na VI župskim takmičenjima članstva i naraštaja u Varaždinu takmičile su se 24 vrste sa 179 pojedinaca. Članovi srednje odeljenje 7 pojedinaca: 1) Kercc Julije (Čakovec), 2) Hercegov Jovan (Varaždin), 3) Protič Branko (Čakovec). Članovi niže odeljenje 1 skupina 3 vrste sa 16 pojedinaca: 1) Durak Stanislav (Varaždin), 2) Rak Antun (Varaždin), 3) Pongračič Dinko (Varaždin). Članovi niže odeljenje II skupina 6 vrsta sa 40 pojedinaca: I) četa Šenkovec, II) četa Belica, III) četa Vra-tišinec. Pojedinci: 1) Bakoš Josip (Šen-kovcc), 2) Božič Ivan (Belica), 3) Kr-noul Hubert (Šenkovec). Članice niže odeljenje I skupina 12 pojedinki: 1) Golčer Jožica (Čakovec), 2) Madarič Štefica (Ludbreg), 3) Metlar Mila (Varaždin). Muški naraštaj niže odeljenje 9 vrsta sa 61 pojedinccm: I) Varaždin
II) Čakovec, III) Varaždin; 1) Krnoul Dragutin (Varaždin), 2) Šic Rudolf (Varaždin), 3) Modlic Oto (Varaždin). Ženski naraštaj niže odeljenje 13 pojedinki: 1) Rokič Mara i Malašič Šteta (Varaždin), 2) Nikolič Nada (Čakovec), 3) Veršič Vera (Varaždin). Muški naraštaj u troboju 6 vrsta sa 30 pojedinaca: l) četa Šenkovec, II) četa Macinec, III) četa Pribislovec. Veliki srebrni lovor-venac, dar Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, osvojila je ovc godine četa Šenkovec.
Na dečjim utakmicama u Čakovcu takmičilo je 27 vrsta sa 213 pojedinaca. Muška deca 14 vrsta sa 110 pojedinaca: I) Čakovec, II) Varaždin, III) Čakovec, IV) Varaždin. Zenska deca 13 vrsta sa 103 pojedinke: I) Čakovec, II) Šenkovec, III) Čakovec i IV) Varaždin.
B.
lakafiabrnalo.
slaelkocjat, ?
V vsakem. Kneippovemjzrivpu je 3/4 dragocenega prgžea nega sladnega sladkorja.,.£o>, tem tudi.ni.čuda, ceje^rebgi le še prav malo^sladkorja.Ki dober, zdrav zajtrk iz
Knei
sladne
182—1
Osnutak Sokolske čete u Krnjsuvama
Sokolsko društvo Kistanje osnovalo je Sokolsku četu u Krnjsuvama na Spasov-dan t. j. 21 maja ovc godine. Delegati društva bili su brača: starešina Milan Budimir i tajnik Kmeta.
Po predlogu pretsednika odbora, a u sporazumu prisutnih, sa sastanka upuecn je telegrafski pozdrav vernosti i odanosti Nj. Vel. Kralju Petru H preko Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Zatim je birana uprava čete: 1) starešina: Ačim D. Gnjidič, 2) zame-nik: Simo J. Pavič, 3) načelnik: Dušan M. Gnjidič, 4) zamenik: Gojko B. Pavič, 5) tajnik: Špiro M. Gnjidič, 6) blagajnik: Marko P. Gnjidič, 7) prn-svetar Božo A. Pavič. 8) Članovi odbora: Špiro Gnjidič Markov, Dušan I. Gnjidič, Simo D. Gnjidič, Vlade J. Gnjidič, Ilija N. Gnjidič, a za zame-nike odbornika Sava N. Gnjidič, Jovan Lj. Gnjidič i Božo S. Gnjidič.
9) Revizork Gnjidič Duro Savin i Špiro Gnjidič Markov.
Naši pokojnici
Iflu
t Brat Hinko Prebeg
U naponu životne snage, usred ide-alnog stremljenja ka idealima sokolskima, morao je i opet da ode u Ne-povrat radin i vredan jedan naš brat. Dočekan nedavno iz zasede kasno uve-če, premlačen motkama, izboden noževima, s rasprslom lubanjom umro je uz rub seoske cestc tridesetšestgo-dišnji mehaničar i nameštenik električ ne centrale u Ozlju brat Hinko Prebeg, elan tamošnje sokolske čete. Dovolj no je istaknuti samo toliko, da je. uprava Sokolske župe Karlovac otprilike deset nedelja prc zločina upozorila, da se izvesnoj našoj sokolskoj brači u Ozlju preti životom. Afedu »proskribovani-ma« beše i brat Hinko.
Ostavimo sada osečaje i reči. Stvarno je, da jedan sveži i prerani grob usred ozaljske romantike bolno vapi u nebo i svirepo sjmboliše težinu dana koje poživljavamo. Bratu Hinku Prebegu neka bude trajni spomen u ana lima sokolskoga pregaralaštva i pat-ništva!	V.	B.
f Brat Gašpar Pelko
podstarešina Sokol, društva Toplice na Dolenjskem
V Toplicah pri Novem mestu jc dne 30. julija preminul brat Gašpar Pelko, podstarosta sokolskega društva. Pokojnik je bil star komaj 50 let. Bil je kremenit značaj, nacionalist in odličen sokolski delavec, ki se je гa zgradbo novega sokolskega doma stekel ne-venljivih zaslug. Tudi svoje otroke je vzgojil v narodnem duhu in so vsi v sokolskih vrstah; najstarejši sin Jožef pa je podnačelnik domačega sokolskega društva.
V svojih mladih letih je bil nekaj časa v Ameriki. Vrnivši se iz Amerike se je pričel javno udejstvovati na nacionalnem polju. Kmalu pa je moral odriniti v vojaško službo, da odsluži svoj kaderski rok. Po dosluženi vojaški službi je prevzel domačijo. Leta 1911 je med prvimi odrinil v vojsko, ter se je tudi kot vojak izkazal kot kremenit značaj, ki se ni strašil odločno pokazati svojega nacionalnega mišljenja.
Pokojni brat je bil tudi v zasebnem življenju blag človek, ki je imel do revežev vsikdar odprto srce, ravnajoč se po geslu: Naj ne ve levica, kaj daje desnica. Užival je daleč na okrog velik ugled, kar je pač najlepše svedočil njegov pogreb.
S smrtjo brata podstaioste je top liško društvo težko prizadeto, ki je z njim že v tekočem letu izgubilo zaradi smrti tri odlične člane, zaradi premestitve pa dva najboljša sokolska dc-lavca.
Blagemu bratu podstarosti bodi ohranjen časten spomin.
KRONIKA
f Joso Bužan. Dne 1 o. m. umro je iznenada u svojoj 63 godini naš pognati slikar Joso Bužan. Pokojnik bio je rodom iz Siska. Gimnaziju je po-hadao u Senju, a slikarsku akademiju u Beču, gde je bio pune tri godine. Iz Beča otišao je u Italiju (Rim, Firencu, Mletke). Pre povratka duže je vremena radio kod profesora Asbena naičuvenoj minhenskoj akademiji. Nakon povratka iz inostranstva naselio se je stalno u Zagrebu, gde je i s'tvorio svoja najlepša dela. Pokojnik spada u red naših najpoznatijih i najpopularnijih slikara. Poznate su njegove prekrasne slike iz' seljačkog života, s kojima je prikazao i bogatstvo te šarolikost naših pfekras-nih narodnih nošnja. Voleo je takoder prikazivati slike iz ciganskog života. Sve do svoje prerane smrti bio je ve-dar i svež.
75 godišnjica rodenja Josipa Mila-koviča. Dne 1 jula navršilo se je 75 godina od 'rodenja poznatog našeg književnika i pedagoga Josipa Milako-viča, a ovog meseca sečačemo se 15 godišnjiee njegove smrti. Pokojnik ro-dio se u Samoboru kod Zagreba. Kako su mu bili roditelji siromašni a i sam nije bio jačeg zdravlja, morao je da so školuje s veiikim samopregorom i ener-gijom. Po želji majke stupio je u bo-gosloviju, koju je pak napustio, jer nije osečao sklonosti za svečenički .poziv. Radio je potom u raznim k a ne el a-rijama pa u redakciji Obzora, a 1887 položio je učiteljski ispit te je na sa-vet svog prijatelja S. S. Kranjčeviča otišao u Bosnu, gde je učio u Darventi to u Sarajevu. Penzionisan je bio u svojstvu školskog nadzornika. Još kao dak počeo je pisati. Prva štampana zbirka njegovih pesama bile su »Hrva-čanke«. Napisao je i nekoliko zbirki pesama za decu, a godine 1885 pokre-nuo jc omladinski list »Hrvatska Omla-dina«. Sledile su još mnoge zbirke pesama za vreme njegovog službovanja u Bosni; izdao je i nekoliko študija o našoj nairodnoj pesmi. Kao odličan poznavalac češke i lužičko-srpske literature, napisao je nekoliko študija o češkim i lužičko-srpskim piscima, a o našoj književnosti opet študije u češkim revijama »Zlata Praha« te »Slovanski prehled«.
60-godišnjica dra Aleksandra Belica. Pre nekoliko dana proslavio je šezdesetgodišnjicu života naš poznati i uvaženi slavista dr. Aleksandar Belic, profesor beogradskog univeržiteta. Prof. Belič rodom je iz Beograda, gde je i svršio osnovnu i srednju školu te jednu godinu filozofije. Slavističke študije nastavio je u Odesi, Moskvi i Lajp-cigu, gde je 1900 godine i doktorirao. Nakon povratka u otadžbinu bio je neko vreme docent, kasnije vanredni profesor a več niz godina radi i vaspi-tava mlade slaviste kao redoviti profesor. Pre rata predavao je i na ino-stranim univerzitetima, a lane održao je ciklus predavanja i u Češkoslovač-koj. Pored Tome Maretiča u Zagrebu, prof. Belič smatran je največim našim gramatičarom sadašnjice.
80-godiŠnjica dra Musiča. Nestor naših klasičnih filologa i profesor za-grebačkog univeržiteta u penziji dr. Avgust Musič navršio je dne 3 o. m. osamdeset godina života. Prof. Musič je rodom iz sela Krka kod Stične u Slovenačkoj. Nakon svršene osnovne škole studirao je na gimnaziji u Novoin Mestu i Zagrebu. U Zagrebu je zavr-šio i filozofske nauke, a godine 1880' pošao jc na specijalizaciju u Lajpcig i Atenu. Kao profesor služio je od 1879 do 1894, s jednim prekidom, na zagre-bačkoj gimnaziji. Godine 1894 imenovan je za redovnog profesora klasične grčke filologije na zagrebačkom uni-verzitetu, gde je služio do 1924 godine. Napisao je niz filoloških rasprava, pa je poznat i cenjen i u inostranom na-učnom svetu.
50-godišnjice dra Josefa Pate. Dne
1 o. m. navršio je pedeset godina života dr. Josef Pata, profesor Karlovog univeržiteta u Pragu. Prof. Pata je rodom iz Litomišla, gde se rodio i slavni češki komponista Smetana. U svom rodnom gradu bio je nakon svršenih univerzitetskih študija niz godina profesor na srednjoj školi sve do odlaska u Prag. Svoje znanje usavršio jc još putovanjima u študijama po Poljskoj, Jugoslaviji i Bugarskoj. Posebnu ljubav i interesovanje pokazao je za sudbinu najmanjeg slovenskog 'naroda j— za Lužičke Srbe, te je proučavao njihov jezik i literaturu, propagirao njihova dela i saradivao u Društvu prijatelja Lužice. Več niz godina on jc i urednik »Češko lužieko-srpskog vestnika«. Dr. Pata, koji je odličan Soko, saradivao je i s pokojnim bratom Štjepanekom na knjiži »Slovenstvo i Sokolstvo«. Poznat i cenjen je i u našim krajevima, gde ima mnogo ličnih prijatelja.
Pripreme za proslavu 25-godišnjicu smrti Petra Kočiča. U Banjoj Luci vrše se več velike pripreme za što dostoj-niju proslavu 25-godišnjice smrti za-služnog nacionalnog borca Petra Kočiča, velikog narodnog tribuna Bosanske Krajine, revolucionarca i književnika. Proslavu organizuje uz saradnju svih nacionalnih udruženja omladinski društvo »Petar Kočič« u Banjoj Luci. Odbor za proslavu izdao je i naročiti proglas, u kojem se ističu zasluge tog velikog borca za prava bespravne raje i poziva narod Bosanske Krajine da što brojnije učestvuje svim velikim spo-men - svečanostima.
Bernard Šo osamdesetgodišnjak.
Dne 26 jula o. g. navršio je osamdeset 'i od in a svog burnog i plodnog života Bernard So, jedan od najpopularnijih engleskih pisaca i dramatičara, koji jo cenjen i poznat i u čitavom kultur-nom svetu. Rodio se je 1856 godine u irskom gradu Dublinu kao potomak stare keltske porodice. Otac mu je bio veoma ugledan protestantski pastor. Mladost Šoa bila je burna i teška. Cesto je morao da menja zvanja, dok se na kraju, kada je več bio poznat kao talentovan literat, nije isključivo pc-svetio književnosti. Bio je ti svim de-lima revolucionarac i krajnji socijali-sta. Šo je jedan od najduhovitijih engleskih pisaca, oštar sarkast. Od njegovih dramskih dela valja spomenuti »Zanat gospode Varen«, »Junači«, »Kandida«, »Čovek sudbine«, »Cezar i Kleopatra«, »Androklo i lav« te »Sveta Ivana«.
400-godišnjica smrti Erazma Roter-damskog. Oko 12 jula o. g. navršilo se 400 godina smrti velikog naučnika, filozofa i teologa Erazma Amsterdam-skog, koji važi za jednog od največih humanista sviju doba te potpornika Luterovog reformatorskog pokreta, i ako sam nije napustio katoličku veru. Njegov životopisac Stefan Cvajg kaže
0 njemu, da je bio idealista po srcu i skeptičar po razumu. Napisao je mnogo naučnih knjiga, koje su večinom zaboravljene, ali njegovi nauči, koji se temelje na evandelju, još i danas su aktuelni i opšte priznati — i u tome leži baš veličina tog velikog duha, koji je u svoje doba bio največi naučni autoritet.
Razne kulturne vesti
U julu o. g. navršilo se trideset godina od smrti poznatog književnika Josipa Eugena Tomiča, koji se rodio 1843 u Slavonskoj Požegi, a umro 1906 u Zagrebu. Prigodom ove obletnice smrti izašle su iz štampe u novom iz-danju njegova dela »Kapetanova kči«, SPošurice«, »Zmaj od Bosne« i »Melita«.
Dne 1 o. m. iznenada je umro u Parizu u 64 godini života slavni pionir avijatike i znameniti naučnik Lui Ble-rio. Blerio je roden 1872 u Kambreju. Godine 1905 konstruirao je svoj prvi aeroplan (biplan), kasnije je gradio monoplane, s kojima je onda poduzeo smele letove. Godine 1909 izvršio je prvi senzacionalni let preko kanala La Manš. Kasnije je osnovao pomoču nekih kapitalista tvornicu aeroplana, ko-joj je sve do svoje smrti stajao na čelu,
1 sam aktivno radeči na usavršavanju avijatike.
Ovih dana iznenada je umro od kapi popularni zagrebački glumač Branko Tepavac, koji j c nakon uspelih na-stupa u pozorištima u Varaždinu, Mariboru i Osijeku došao u Zagreb, gde sc brzo uvrstio u red najboljih glumača.
U Supetru na Braču dne 8 i 9 o. m. svečano je bila proslavljena uspomena na našeg velikog pesnika i književnika Ivu Vojnoviča. U Supetru je pokojni Vojnovič rado boravio i tu je i napisao svoju klasičnu dramu »Smrt majke Jugoviča«. Za ovu proslavu organizo-van je bio naročito odbor sa sekcijom u Pragu, pa su i na samoj proslavi učestvovala i brača Čehoslovaci s književnikom Jaroslavom Kvapilom na čelu. U subotu uveče održana je akademija U2. sudelovanje članova Narodnog djivadla iz Praga, a u nedelju bila je na zgradi hotela »Praha« uzidana spo-inen - ploča. U Pragu jc za ovu proslavu otštampana i naročita spomenica s lepim životopisom pokojnog pesnika i prevodima nekih njegovih pesama.
Čuveno Bajratsko pozorište, u kojem se svake godine davaju Vagnerove opere, ove godine slavi šezdesetgodišnjicu svog opstanka, ko j a če se najsve-čanije proslaviti uz prisustvo najviših državnih funkcionera.
U Pragu umro je 22 jula bivši carski general Nikola A. Hodotrovič, poznati prvi organizator češko slo vačkih legija u Rusiji. Prvi odred dobrovoljžica, nazvan »Češka družina« iz njegovih ruku primio je svoju prvu zastavu te je u njegove ruke položio svoju P'rvu zakletvu. Nakon revolucije u Rusiji živeo je neko vreme u Jugoslaviji^ a 1922 otselio se je u češkoslovačku. Sa-hranjen je bio s generalskim počasti-ma.
U nakladi Vodnikove družbe lane izišao je roman prof. Brežnika »Tam-
na zvezda«, koji je sada preraden za film, pa če ga snimati u Berlinu. Interesantno je, da je medu 2515 nateca-telja dobio šestu nagradu baš ovaj naš mladi pisac.
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
BAR. — Pred proslavom desetogo-dišnjice sokolskog društva. Sokolsko društvo Bar proslaviče na dan 6 septembra 1936 godine 10-godišnjicu svoga opstojanja. Toga dana izvršiče se svečano razviče i osvečenje društvene zastave, koju je poklonio g. dr. Milan Stojadinovič, pretsednik Kralj, vlade, kao i razviče dveju četnih zastava.
S obzirom da proslava pada na sam rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II ova retka svečanost biče jedna od največih nacionalnih manifestacija ovoga kraja. Pored sokolskih jedinica župe Cetinje, na svečanosti uzeče učešča i veliki broj gostiju iz unutrašnjosti.
Društvena uprava vrši velike pripreme da ova svečanost bude jedna od snažnih sokolskih manifestacija da Jadranu, ispunjena s ljubavlju prema Kralju i Otadžbini.
Uprava je odlučila da se zamoli g. dr. Milan Stojadinovič, pretsednik Kraljevske vlade, da kao darodavac ku-muje zastavi.
Obrazovane su razne sekcije, koje sa brzim tempom rade na pripremama za ovu retku svečanost.	J.	P.
BAR. — Sokolski izlet u Ulcinj. U
nedelju 19 jula 1936 godine Sokolsko društvo Bar, uz sudelovanje muzike društva Bratimstvo, napravilo je veliki izlet na jednodnevno logorovanje u Ulcinj.
Na ovom izletu i jednodnevnom logorovanju uzelo je učešča 720 izletnika, koji su se dva puta parobro-dom »Morava« i automobilima preve-zli do Ulcinja i vratili u Bar. U Ulcinju prireden je srdačan deček. Odmah je zatim formirana povorka, koja je prošla kroz g.rad i vratila se pred so-kolanu. Posle ovoga izletnici su se po grupama razišli da razglcdaju grad i solanu.
U 17 časova Sokolsko društvo Ba,r, uz sudelovanje društva Ulcinj i muzike društva »Bratimstvo« iz Bara, dalo je veoma uspeli javni čas sa svima kategorijama.
Posle javnog časaj bilo rje‘~narodno veselje, a nato su se izletnici vratili u Bar.
BUDINŠČINA. — Javna vežba.
Sokolska četa Budinščina, koja se na-lazi u srcu Zagorja, ali i. u centru p.ro-tusokolske agitacije i terora, priredila je unatoč svih zapreka u nedelju 26 jula o. g. svoju javnu vežbu. Javna je vežba u svakom pogledu uspela. Telo-vežbene tačke uz pomoč matičnog društva Varaždin uspele su u svakom pogledu. Nastupili su članovi u prostim vežbama, muški naraštaj u prostim vežbama, članice u prostim vežbama, članovi na vratilu i muški naraštaj s igrama.
Po završetku vežbi uputio je sr-dačne sokolske pozdrave Nj. Vel. Kralju Petru M starešina čete brat ing. Ivan Ivanek, te je ujedno pozdravio izaslanike župe i matičnog društva.
Javnoj vežbi prisustvovalo je oko 200 seljaka iz mesta i1 okolice. Posle vežbe razvila se vrlo animirana sokolska zabava uz svirku muzike Sokolskog društva Varaždin.	M.	R.
ERDEVIK. — «• Sokolske društvo podiže svoj dom. Sokolsko društvo u Erdeviku namerava da u najkrače vreme podigne svoj dom, koji če nositi ime Nj. Vel. Kralja Petra II. Za po-dizanjem ovog Sokolskog doma oseča se velika potreba, lzabran je odbor za gradnju doma. Posle Vrdnika evo’ i Erdevik u Sremu, koji se sprema na tako zamašnu akciju.
MALA NEDELJA. — 60-letnica prosvetnega dela. Naša sokolska četa proslavi dne 23. avgusta 60 letnico kulturnega prosvetnega deld pri Mali Ne-delji. Pred 60. leti je bilo ustanovljeno »Leposlovno bralno društvo«,^ ki je predhodnica današnje sokolske čete. la dan bo igran na prostoru pred domom »Deseti brat« v novi predelavi br. Sor-nika iz Ruš.
Vabimo vsa bratska društva in čete, da se udeležijo te pomembne pro-slave.
Dne 6. septembra pa bo velika tombola s krasnimi dobitki.
PETROVGRAD. — Akcija za po-dizanje ratarskog sokolskog doma u spomen Kralju Ujedinitelju. Dana 22 jula 1936 god. održana je konferenci j a između pretstavnika Opovačko-buda-čke poljoprivredne opštine i najuglcd-nijih ratava domačina. Starešina br. Miloš Nikolič izložio je opš.rno razloge
zašto je potrebno da se spomenik podigne baš u vidu ratarskog sokolskog doma, a ne u vidu poljoprivredne škole.
Iza kako je izložio sve poteskoče oko' podizanja doma, pozvao je naj-uglednije domačine ratare, da u što ve-čoj meri zainteresuju ostale ratare kako- bi svi zajedno što više moralno i materijalno potpomogli ovu akciju.
Posle govora brata g. Nikoliča razvila se živa diskusija u kojoj su uzeli učešča najugledniji domačini a naročito prosvetar sokolske župe brat Miloš Stanojevič. Odlučeno je da se povede najšira akcija medu ratarima na nri-kupljanju priloga za podizanje soko-lane.
TRBOVLJE. — Malo kronike. 6. junija je odigral sok. dramski odsek »Turške kumare«. — 7. junija okrožni nastop u Zagorju. Tekme decc in naraščaja. Naša vrsta dece si je priborila okrožno prvenstvo. — 10. junija propagandna akademija za starše sokolske dece. Na sporedu je bilo petje, igrica »Škrati«, telovadne točke in c:-traši. — 11. junija ponovitev »Turških kumar«. — 12. junija ponovitev akademije za sokolsko mladino. — 14. juni ja župni zlet v Celju, ki> so se ga udeležili vsi telovadeči oddelki, naša godba in konjenica. Pri dečjih tekmah je naša vrsta dosegla prvo mesto in postala tako župni prvak. Tudi vrsta članov v srednjem oddelku si je,, priborila prvo mesto. — 21. junija letni nastop na domačem telovadišču. Nastopilo je 50 članov, 56 članic, 52 moškega naraščaja, 60 ženskega naraščaja in 220 oboje dc-ce. — 27. junija izlet moškega narašča-na v Sv. Planino s prižiganjem dobro-voljskega, vidovdanskega kresa. — 28. im 29. junija lutkovni predstavi »Konec sveta«. V juniju je bilo pred vrstami 23 nagovorov. V juliju se občutijo počitnice. Vendar je telovadišče vsak dan živahno: igramo odbojko. Konjeniki in konjeniški naraščai so se razmahnili in pridno vadijo. V septembru nas mislijo iznenaditi s samostojnim nastopom. Tudi plavanje se pridno trenira. — 19. julija se je naša deca in naraščaj udeležil razvitja dečjega prapora bratskega društva v Hrastniku. Med štafetami, ki- so- prinašale praporu spominske trakove, je bila zopet naša prva. Tudi pri plavalnih tekmah so se dobro odrezali naši naraščajniki.
VOJNI TUK. — Javna vežba. Dana 12 jula o. g. održala je naša četa svoju prvu javnu vežbu, koju je posctilo i starešinstvo br. župe Sušak-Rijeka s br. I. Poličem, starešinom župe, zameni-kom župskog načelnika br. A. Marganom i sestrom žup. načelni-com Gabrom Šepič, s velikim brojem brače u odorama, vežbačima kao i sestrama iz Sušaka. Susedna br. četa Ja-senak, br. župe Karlovac, također nas je u punom broju posetila. Bratsko dru-
štvo Vrala takoder nas je posetilo i uzajmilo preču na kojoj su brača iz Sušaka vežbali. — Iz okolnih sela do-šlo je mnogo sveta da vide naše sokolsko slavlje.
Raspored javne vežbe bio je ovaj: 1) Muška deca: »Neka živi Jugoslavija«; proste vežbe. 2) Muški naraštaj: Sletske proste vežbe. 3) Muško članstvo: Proste vežbe sletske. 4j Vežbe na spravama (preči): vrsta br. župe »Sušak-Rijcka« iz Sušaka. 5) Sletske proste vežbe — članice. 6) Takmičar-ske vežbe br. četa J os en a k — članstvo muško. 7) Vežbe čunjevima — sestre br. župe »Sušak-Rijeka«. 8) Vežbe puškama—• članovi četo Vojni Tuk.
Sve tačke programa vrlo su uspešno izvedene.
Posle uspelo izvedenog programa — predveo je brat A. Margan, za-menik župskog načelnika, braču, sestre, naraštaj i decu na vežbalište (oko 80) te je četni tajnik i prosvetar R. Mrvoš, pozdravio bb. ss. omladinu i ostale goste uz prigodan sokolski na govor. Nato se je br. Ivo Polič, starešina župe, zahvalio i govorio o sokol-skoj ideji.
Posle se razvila ugodna zabava.^
Moralni i materijalni uspeh naše prve javne vežbe bio je više nego odličan.
VRDNIK. — Rudari pokrenili akciju za podizanje sokolskog doma. U
Vrdniku več više godina opstoji sokolsko društvo, čiji su članovi u glav-nom rudari. Iako postoji dobra volja ne može se da postigne zavidni rezultat, jer društvo nema doma. Ovih dana pokrenuta je živa akcija da se u Vrdniku podigne Sokolski dom. Inicijatori se nadaju, da če ova ideja, pokrenuta još pre nekoliko godina, moči da bu.ič ostvarena u najskorije vreme.
ZAJEZDA. — Javni nastup Sokolske čete. U lepom predelu Hrvat-skog Zagorja, južno o-dl Ivančiče, pri" redila je dne 26 VII o. g. Sokolska četa Budinščina u Zajezdi svoj javni nastup. Nastupio je naraštaj, članovi ,i članice uz pomoč članstva bratskog društva Varaždin, s prostim vežbama uz pratnju glazbe, a društveni članovi nastupili su na preči.
Posle nastupa pozdravio je goste
i	članstvo bratskog matičnog društva starešina čete hrat ing. Ivanek lepiin govorom, zahvalivši se ujedno bratski svima na lepom posetu. Svi prisutn* priredili su na koncu dugotrajne odu-ševljcne manifestacije Nj. Vel. Kralju Petru II i Kraljevskom Domu, našto je otšvirana državna himna.
U lepom i bratskom sokolskom raspoloženju razvila se je zatim zabava, posle koje su se svi mimo i veselo razišli s lepim utjskom, .da Sokol imado na umu uvek samo napredak sela iznad svega. Čisti prihod ove priredbe, oko Din 1000,^— namenjen je gradnji sokol skog doma.
Preporučamo
Ivrtke, koje
oglašuju u
»Sokolskom
glasniku«!
KUiAIMAfTBEV
ЦЦВЈ|А>ЦРА1ШПИОУД11
180-31
UČITELJSKA
TISKARNA
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR .JASNIT«, ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 o/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAV«
  ---------------
ROSI JA -FONSIER § društvo 2» osiguranfe i reosiguranfe Ф BEOGRAD
Izdaje Sevez Sokola Kraljevine Jugoslavija (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Stjepan
Čelar • Uredjuje Redakcijski otsek • Tisk* Učiteljska tlskara (pretstavnik Franc6 Štrukelj) LJubljan