Pošiarina plaćena u qo<ovu
Cena Din 2
Proslava stogodišnjice Tyrševoga rođenja u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije
Svim bralskim župama, društvima i četama!
Slovensko Sokolstvo nalazi se u predvečerju proslave stogodišnjice ro-denja svoga osnivača. Preko milion Sokolova: članova, naraštaja i dece, u preko 6000 sokolskih društava, razasu-tih na četiri kontinenta, spremaju se da zajedno s bratskim čehoslovačkim narodom na dostojan način i sa najve-čim pijetetom proslave stogodišnjicu rodenja »velikog sakupljača i organi-zatora narodne i slovenske snage, ve-likog čistača narodne i slovenske prosvete od štetnih uticaja germanstva, velikog proroka slovenskog oslobode-nja i ujedinjenja« — dra. Miroslava Tyrša.
Ovo veliko ime, koje svaki Soko izgovara s osečanjem dubokog pošto-vanja, divljenja i ljubavi, i koje je za večita vremena s besmrtnom slavom utkano u istoriji Sokolstva i Slovenstva, postalo je nosilac i sinonim sokolske ideje, koja je svojom velikom moralnom snagom stavila u pokret slovenske mase i blistavom svetlošču isti-ne obasjala im puteve iz ropstva u slo-bodu i lepšu budučnost.
Pojava Miroslava Tyrša, čija je ličnost, posmatrana kroz prizmu jed-nog stoleća, iz perspektive sadašnjice, izrasla u gorostasa čija silhueta pod zdravima sunca slobode iz dana u dan sve više raste, — od istorijskog je značaja ne snmn y.a bratski čoboslovački narod, nego i zđ sve ostale Slovene. I zato se i Soko kraljevine Jugoslavije, s jugoslovenskim narodom, sprema da na što svečaniji način proslavi stogodišnjicu njegova rodenja koja pada u 1932. godinu.
Izvršni odbor Saveza rešio je, na predlog saveznog prosvetnog odbora, da se ta proslava održi u jedan dan u svim sokolskim društvima i četama, i to u sobotu 5. marta 1932. (ili sutra-dan u nedelju), jer je toga dana ujed-no i sedamdesetgodišnjica, kada se prvi put u Praškom Sokolu počelo vežbanjem.
U cilju pripreme i što uspešnijeg izvodenja proslave, izvršni odbor izdaje bratskim župama, društvima i četama sledeča uputstva:
1.	Pre nego što se pristupi izvrše-nju same proslave, treba da se naše
članstvo za proslavu duhovno pripremi. U tu svrhu treba da se u toku meseca januara i februara 1932. češče održe kratki govori pred vrstom i predavanja za sve kategorije pripadnika o životu i radu Miroslava Tyrša. Januarski broj »Sokolske prosvete« biče sav posvečen uspomenu na Tyrša, pa če u njemu biti otštampani i govori pred vrstom i sva potrebna grada za predavanja.
2. Da bi proslava uspela što bolje i svečanije, treba da se u svakoj so-kolskoj jedinici što pre preduzmu sve pripremne radnje i, prema potrebi, izabere naročiti »Odbor za Tyrševu proslavu«.
3. Sve sokolane i vežbaonice treba snabdeti slikama ili poprsjima Tyrša i Fiignera. U jubilarnoj godini neka sokolane i vežbaonice budu naročito ude-šene i okičene onim što nas potseča na Tyrša.
4. Za sokolske biblioteke treba nabaviti Tyrševa dela i dela o Tyršu.
5. U većim mestima treba da sokolska društva dadu inicijativu grad-skim, odnosno opštinskim upravama, da se prilikom proslave koja od većih i lepših ulica nazove Tyrševim imenom.
6. Samu proslavu treba organizo-vati po uzoru na Mararykovu proslavu (vidi »Sokolski Glasnik« od 22. febiu-ara 1930., broj 22) i u večim sokolskim društvima podeliti je u dva dela. Prvi deo bi se sastojao od svečane sednice sokolskog društva, na koju neka se pozovu i pretstavnc? državne vlasti i kulturnih ustanova i organizacija. Dnevni red sednice pored govora o Miroslavu Tyršu, njegovu životu i radu, može biti ispunjen pesmom, mu-zikom i recitovanjem. Drugi deo proslave bio bi uveče na akademiji, koja treba da je naročito svečana, i po programu i po izvedbi.
Načrt svečanog govora izradiče savezni prosvetni odbor i do polovine februara meseca poslati ga svim so» kolskim jedinicama.
Bratske župske, društvene i četne uprave neka se postaraju, da ova proslava u svemu bude na višini, dostojna velikog imena osnivača Sokolstva — dra. Miroslava Tyrša.
Zdravo!
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije
I. zamenik starešine:
Engelbert G a n g 1, e. r.
Pretsednik prosvetn. odbora: Dr. Vladimir Belajčić, e. r.
Tajnik:
Ante Brozović, s. r.
Prof. ST. STANOJEVIČ, (Vel. Bečkerek):
U oči društvenih skupština
U jcdnome od prošlih brojeva, savezni pretsednik prosvetnog odbora »povukao je za uže zvona, jer je u opasnosti čistota sokolske ideje«.
Na svakoga istinskog sokolskog radnika taj je članak ostavio dubokog utiska. Zaista sc mora voditi računa o kvalitetu našega sokolskoga članstva.
Medutim moramo poči od sokolskih uprava, da bi se mogao ostvariti red na svima linijama sokolskoga rada. Nalazimo se pred godišnjim skupština-ma, kada se predlažu članovi za pojedine funkcije u društvu. Mnogo puta je bilo da sc za izvesne poslove pred-ložio član, koji ili neče ili ne može da radi što mu je povereno. A izbor je došao iz različnih uzroka, samo ne sokolskih. Mnogim društvenim skup-štinama jako imponiraju ljudi »od položaja«. One ih biraju s različnim ra-čunima: da društvu svojim ugledom i uticajem privlače novo članstvo, ili da matc.rijalno društvo pomažu, ili da is-
posluju pomoči sa koje druge strane, ili najzad da u opšte uzdignu društva.
A na kraju krajeva došlo je do razočaranja. Tako izabrani članovi smatrali su da je dosta što su pristali da budu izabrani, da več samim tim što zauzimaju dotičnu funkciju u društvu, da je to dosta, i da društvo mora biti srečno što je u upravi i jedan tako imučan ili ugledan čovek. Ne daju ni-kakvu inicijativu za rad, ne vaspitava se članstvo onako, kako bi to bio pravi interes Sokolstva. Sve stoji na počet-noj tačci, sve u početku početka, a kad bi se nešto i uradilo, onda bi se napisali izveštaji, u kojirna bi se oda-lo »puno priznanje tom i tom.neumor-nom bratu funkcioncru«. Od uspeha jedne priredbe živelo bi se nedeljama i mesečima, dok bi stvarni godišnji rezultat rada zaista bio minimalan.
Uže zvona, koje je povukao brat dr. Belajčič, obzirom na celokupno naše članstvo, neka prilikom naših sokolskih skupština povučemo ; n po-
gledu naših društvenih uprava. Treba nam vrednih ljudi, treba nam idealista, treba nam fanatika. Ne može biti reda, rada i napretka u društvu, ako uprava nije sestavljena od ljudi pu-nih inicijative, ljudi koji su živi oganj sokolske misli.
Znam, da če mnogi reči: malo je takvih u jednome mestu, i nije mogu-če sastavljati tako idealnu upravu. No nije tačno da ih ni toliko nema. Valja samo bolje pogledati, potražiti upravu iz sredine svoga članstva, koje jc^ svojim radom zasvedočilo da ume da se žrtvuju za sokolsku ideju, a nikako ne treba tražiti upravu van naših redova. Neka bi se predlagali oni, koji-ma če biti čast, što su predloženi, a ne uzimajte one, koji veruju da oni društvu čine čast, što su se prhnili »teškog posla«, koji stvarno i ne ot-pravljaju.
Naš brat dr. Laza Popovič, u jed-nome svome članku, izmedu ostaloga, rekao je i ovo: »Treba se latiti rada, sitnog, rcalnog, neznatnog i malo.g rada — sednice i dugotrajna dogo varali ja ostavimo smušenjacima. Mi moramo napred, moramo raditi, a mudrija-šenje u — trnje!«
Koliko mnogo istine u ovo malo reči! Ali tu istinu mi moramo i u delo da sprovcdemo. Moramo da nademo ljude, koji se ncče libiti posla, bio on veliki, bio mali ili neznačajen. IJ našim radionicama nema važnih i ncvaž-nih poslova — sve je podjednako i važno i vredno. Zato nam trebaju oni, koji ee sve raditi, i kao funkcioneri svojim primerom naterati i sve ostale članove da rade na čast svoga društva i sokolske ideje u opšte. 1 akovi treba da budu birani i takvi treba da uprav ljaju društvom!
Sokolska radio« predavanja
Donašamo spisak radio-predava-nja, koja če se održati u zimskom ciklusu decembar-februar 1931.—2. go-dine preko radio-stanice Beograd po sporazumu izmedu SPO i uprave radio-stanice.
1. »Sokolske vrline« — predaje br. gen. Stevan Kneževič dne 11. dec. 1931.
2. »Biologija telesnog vežbanja« — br. dr. Toma Jovanovič dne 18. dec.
1931.
3. »Naučna podloga Tyrševog Sokolstva« — br. prof. M. Stanojevič dne 25. dec. 1931.
4. »Sokolstvo i vera« — br. dr. M. Pavlas dne 1. jan. 1932.
5. »Eugenika u Sokolstvu« — br. dr. S. Aleksič dne 8. jan. 1932.
6. »Sokolstvo i trezvenost« — br. Vel. Popovič dne 15. jan. 1932.
7. »Sokolstvo i univ. omladina« — br. dr. M. Glavinič dne 22. jan. 1932.
8. »Istra« — br. Ivan Lovrič dne
5.	feb. 1932.
9. »Sokolstvo i porodica« — br. Nenad Rajič dne 12. feb. 1932.
10. »O sokolskoj disciplini« — br. Đ. Brzakovič dne 19. feb. 1932.
11. »Telesno vežbanje devojke i žene« — br. dr. M. Dragič dne 26. feb.
1932.
12. »Sokolstvo i narodna privreda« — br. dr. V. Murnik dne 5. marta 1932.
Predavanja se održavaju svakog petka od 20—20.30 časova.
Predaja diplome začasnog doktorata sestri Renati Tyrševoj
Predaja diplome začasnog doktorata Karlovog univerziteta u Pragu sestri Renati Tyršcvoj izvršena je na iz-ričitu želju s. Tvrševe na skroman način. Diplomu doktorata honoris causa izručila je sveearici deputaeija univerziteta pod vodstvom rektora dr. Peka-ra. U diplomi samoj naznačeno je, da sc sestri Tyršcvoj podeljuje začasni doktorat za »njene napore oko obezbe-đenja i očuvanja naroda te za produb-ljene i sirenje njegovo kulture«.
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolsl&a Prosveta«
Ljubljana,
17. decembra
1031.
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, oprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedioniee broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
Rodjendan Nj. Vel Kralja
N j. Vel. Kralj Aleksandar /., naš uzvišeni Gospodar, slavi danas 43. rođendan svog blagoslovljenog života, posvećenog svega sreči i napretku jugoslovenskog naroda.
ProslavIjajači oblelnicu rodenja svog velikog Kralja, ceo naš narod okupljen je oko Njegovog svetlog prestolja; da Mu svojom nepokolebivom vernošču i odanošču bude najmočnijom potporom u » pripadanju u delo Njegovih velikih nastajanja i namisli, upravljenih jedino dobrobiti i snazi, veličini i jedinstvu naroda i države.
Kao največi Vod Nacije, On, naš ljubljeni Vladar, vodio je uvek Svoj narod herojski i mudro, u viharnim i tmurnim danima, kao i u danima sunčanim i svetlim, deleči s njime podjednako sve tegobe i patnje, sreču i radost, predvodeči ga uvek outem < bolje, lepše i slavnije budučnosti.
U najtežim i najsudbonosnijim časovima, koje je proživljavala naša Otadžbina, naš narod stejao je čvrsto uz svog velikog Kralja i slušao predano Njegovu reč, uvek spreman da s Njime živi i umire. U tim časovima, kao i uvek, upirao je naš narod svoje oči u svog velikog Vodu, svestan, uveren i pun nade, da mu jedino On može da olakoti i ublaži težinu udaraca, koje bi Usud naneo našem nacionalnom i državnom životu. Jer niko nije znao ni umeo da tako blagom rukom vida i celi otvorene rane i da blaži i olakšava muke i boli našega naroda, do li naš ljubljeni Kralj. Niko i nikada nije znao ni umeo da bolje shvati i uvidi patnje i da pronikne potrebe i želje našega naroda, do li njegov ncjb jlji Sin, Prvi Gradanin države, naš narodni Kralj. Dogadaji i vreme opravdali su zato i podžegli živu veru našega naroda prema svom Vladaru, i stoga oduvek u srcu jugoslovenskog naroda bukti neugasivim živim plamenovima ona velika i istinska ljubavf koju tako gorljivo uznosi prema svom največem i najlepšem simbolu slobode i jedinstva, prema svetloj Kruni kraljevine Jugoslavije, Nj. Vel. kralju Aleksandru I. Karadordeviču i Njegovom Domu.
I Sokolstvo kraljevine Jugoslavije, deleči s celokupnim jugoslovenskim narodom radost današnjega dana, srečno je i gordo, što može da svome najvišem Zaštitniku prinese svoja otvorena sokolska srca, verna, odana i blagodarna, koja poput sjajnih kresova obasipaju čitavu našu Zemlju svetlom Jugoslovenstva, — srca, koja, danas kao i uvek, prožeta neograničenom ljubavlju, u jedinstvenom otkucaju biju za svog Kralja, Narod i Otadžbinu.
Zanoseči se gorljivim željama, da našem viteškom Kralju Providnost udeli dug i srečan život, naša sokolska srca kliču Mu svoj sokolski	t
/LoVEH/Ko
/0K0L/TKO
Sokolski dani u Pragu
Prigoda! koncerat svesokolskoga sleta. Svečana sednica sletskog odbora. Veze Sokolstva s novinarstvom. Sednica Sa-veza Slovenskog Sokolstva. Zborovanje odbora COS. Slovensko veče u Bubenči. Akademija Praškog Sokola u Narodnom divadlu. Pripreme za slet.
Raspored sleta.
U Pragu postaje sve življe. Slovensko Sokolstvo s <X)S na čelu, pripravlja se da proslavi buduče godine 70-go-dišnjicu svoga opstanka i 100-godišnji-cu Tyrševog rodenja. Različni odbori i otseci sletskog svečanosnog odbora več duže vremena rade, da priprave pravovremeno svc sto je potrebito za uspeh sleta, koji je ovisan od čitavog
pevačkog društva »Smetana« i poznate češke Filharmonije pod vodstvom prof. Sloupke i solista Narodnoga divadla. Koncerat je bio prenašan po praškom radiu. Po otpevanim državnim himnama govorio je pred sakupljenoin pu-blikom, reprezentantima ČSR, zastup-nicima prijateljskih država, mesta Praga i t. d. br. dr. Scheiner za ČOS i SSS, br. Zamoyski za poljsko Sokolstva, br. Manohin za Savez ruskog Sokolstva te br. Gangl za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Kao treči važan dogadaj bio je sastanak novinara sviju večih časopisa ■Češkoslovaške, kao i drugih država u Tyrševom domu, gde ih je najpre pozdravio br. dr. Scheiner, zatim je zamenik stamoste ČOS br. dr. Sukov-sky u širokim potezima objasnio zna-
' f :
v v Г*’
. m< ■
тшшт-.
Sedaica svečanosnog sleiskog odbora ČOS 3. ХП. o. g.
niza različitih pitanja. Naš izveštaj išao bi gotovo u beskonačnost, kad bi hteli pa i nežto potanje izvestiti o ogromnim pripreraama i redu, koji se več sada vrši. Neka bude dovoljna konstatacija, da su se prošlih dana sakupili u zlatnorae Pragu pretstavnici čitavog če-škoslovačkog Sokolstva da odobre do sada več stvore ne zaključke i pripreme; bio je na o kupu takoder i Savez Slovenskog Sokolstva da poduzme sve za čim veču i jaču manifestaciju ujedi-njenja Slovenskog Sokolstva prigodom proslave 100-godišnjice Tyrševog rodenja. Moramo da podvučemo fakat, da postoji kod sviju čvrsta volja da se slet izvrši n celosti, pored teških gospodarskih prilika, jer če se radovima oko gradnje raznih vežbališta bar do-nekle ublažiti besposlenost. Sigurno je, da če to biti najvoča gimnastička sokolska manifestacija do danas.
Kako sižu pripreme oko osnivanja Praškog Sokola u godinu 1861, to i sam raspored sleta sadrži prve priredbe več ove zime kad če se vršiti smučarska takmičenja ČOS i SSS u Štrbskom Plesu za prvenstvo, bilo je sasvim urnesno, da se je sastao ceo vrhovni odbor na plenarnom zasedanju i da se sletska godina otvori velikim koncertom u največoj praškoj dvorani u Mesilom domu. Zborovanje sletskog odbora vršilo se je u Tyrševom domu u prisutnosti pretstavnika Slavenskog Sokolstva, a pod pretsedanjem br. staroste dr. Scheinera, koji je u svojem govoru, upučenom prisutnim sokolskim radenicima, podvukao veliko značenje slet*. Za jugoslovensko Sokolstvo pri-sustvovao je br. Gangl i br. Paunko-vič, te izvestilac br. Švajgar, za poljsko Sokolstvo br. starešina Zamoyski i načelnica sestra Zamoyska, za rusko za-granično Sokolstvo načelnik br. Nikolaj Manohin. Po govoru br. staroste dr. Scheinera pozdravili su prisutne br. Gangl, br. Zamoyski i br. Manohin, našto su delegati pojedinih odbora i ot-seka izvestili o radu u svojim odbori-ma, odnosno otsecima. Iz svih izvešta-ja moglo se je stvoriti sliku o samoj organizaciji, kao i o nameravanim pot-hvatima na sletu. O potankostima iz-vestičemo na drugom mestu. Iste večeri, 3. decembra održan je, u potpuno rasprodanoj Smetaninoj dvorani Mes-noga doma, prigodni koncerat sveso-kolskog sleta m sudelovanje praškog
čenje svesokolskog sleta, koji če se ©držati 1932. u Pragu. U dalj njim svojim izlaganjima, dotaknuo se je govornik također i ostalih sletskih pitanja, a objasnio je takoder i sve ostalo
0 sletu, što bi javnost moglo zanimati. Tora je prilikom apelirao na sabrane novinare, da uvek, kao i dosada podu-piru težnje sokolske organizacije. Pri-sutni su bili takoder i svi zastupnici Slovenskog Sokolstva, koji> su po j edinim novinarama tumačili stanje svojih sokolskih saveza, o učešču na sletu
1 t. d.
Istog dana održana je i sednica pretsedništva Saveza Slovenskog Sokolstva, o čemu izveštavamo na drugom mestu. ČOS su zastupali br. dr. Scheiner, načelnik Heller, p ros ve tar Krejči, načelnica Provaznikova i pret-sednik slovenskog odbora br. Štepa-nek. Za jugoslovensko Sokolstvo pri-sustvovali su br. Gangl i br. Paunkovič, za Poljake br. Zamovski i s. Za-movska, za Ruse br. Manohin.
U subotu pak popodne počeo je sa zasedanjem odbor ČOS, koji je u glavnom imao da odobri dosadanjd rad, te da raspravlja o proračunu za 1932. godinu. I o tome izveštavamo na drugotne mestu. Za naše Sokolstvo bila su prisutna brača Gangl i Paunkovič, ko-je su zastupnici češkoslovačkih župa srdačao pozdravili u svojoj sredini. Na več er pak, priredilo je agilno društvo Praga-Bubunči vrlo uspelo slovensko veče, u prisutnosti sviju zastup* nika Slovenskog Sokolstva. Jaki akordi fanfara iz »Dalibora« pozdravili su slovenske goste, a sestre u narodnim nošnjama ponudili su ih, po starom slovenskom običaju, kruhom i solju. Po govoru društvenog staroste brata Zednika, progovorili su sakupljenom opčinstvu br. Zamoyski i br. Gangl, a medu ostalim točkama programa na-stupili su takoder i jugoslovenski študenti, pod vodstvom !br. Siviea, te ot-pevali nekoliko naših lepih pesama. Značenje slovenskih večeri u Pragu je veliko i znači pored medusobnog u poznavanj a još i produbljenje veza medu pripadnicima raznih slovenskih plemena.
ftsroato je, da se je počelo osni-vanjem prvog češkog gimnastičkog društva Sokol u Pragu još godine 1861., te da vlada nije dugo htela da potvrdi pravila. Matično društvo svega Sokol-
Sednicu odbora ČOS 5. i 6. XII. e. 0-
stva »Pražsky Sokol« upotrebilo je tu priliku, te priredilo u nedelj u <6. decembra u Narodnom divadlu krasnu gimnastičku akademiju, kojoj su uče-stvovali svi zastupnici slovenskih sokolskih saveza, s. Tyrševa, bivši načelnik ČOS i SSS. br. dr. Jiadra Vaniček, te pretstavnici sviju oblasti. Akademija bila je priredena na uspomenu 70-godišnjice osnutka »Pražskega Sokola« sa svim odelenjima matičnog društva. Po uvodnom sviranju društvene fanfare i govoru društvenog staroste, govorio je br. starosta ČOS, dr. Scheiner, koji je u krasnom govoru prikazao svu veličinu i odvažnost bra-če, koja su pred 70 Rodina stvorili kole vku čitavog današnjeg Sokolstva. Program je obuhvatao istorijski razvi-tak gimnastike od svoga početka, pa do danas. Uspeh je bio odličan, što ponovno utvrduje znani glas matičnog društva.
Iz svega je razvidno, da sletske pripreme u Pragu napreduju tako hitrim tempom, da ih je teško i slediti.
Svi odbori i otseci zatrpani su radom, da bi sve u pravom času bilo dovršeno.
Na Strachovskom počele su da niču tribine ma stadionu, a takoder i ra-dovi oko podizanja vežbališta u pu-nom su jeku. Moramo napomenuti, da oe vežbalište IX. sleta obasizati pored običajnoga stadiona s garderobama i t. d. još i dva manja stadiona za takmičenja i vojničke vežbe. Na sletištu oe dakle biti tri stadiona. Prostora za vezbače u prostim vežbama biče toliko, da če ih najedanput rooči da n a sto -pi oko 15.000, tako da če se svakog dana izmenjivati, huduči ČOSbroji oko
60.000	vežbača. Nedostatak prostora onemogučio je još veči nastop. Na sletskom programu, koji je več su glavnim potezima izraden, biče takoder i Gotska scena, koja če prikazivati svu lepoto sokolskog rada, te če daldko nad višati nezaboravne dane »Maratho-na« na VI. sletu 1912. godine. Vredno je takoder da se spomene, da če na sletu nastopiti, osim sokolske dece i naraštaja, takoder i daci srednjih ško-la sa svojim III. srednjoskolskim igrama, vojska, te članstvo ČOS i nara-štaj u ogromnim ciframa. Vršiče se takoder i takmičenja za slovensko prvenstvo u svim gimnastičkim disciplinama.
Za očekivati je, da če »let u Pragu, prilikom 1-00-godišnjice rodenja osnivača Sokolstva dr. Tyrša, te u pro-slav-u 70 godišnjice opstanka, biti upravo ogroman. Na sletu uzeče učešča svi Sloveni, a takoder i zastupnici svih ©staiih telesno-vaspitmh organizacija, koji se več sada za njega spremaju. Jugoslovensko Sokolstvo ne sme da zaostane u tome, pa mora več sada napeti svc sile, da učestvuje u punom broju. Nc smemo da zaboravimo, tla če ovaj slet biti gimnastička priredba, usko vezana s manifestacijam za sokolske ideale. Moramo dakle nastupiti u prvom redu s ostalim slovenskim So-kolima u najvcčem broju vežbača i vež-baeica, jer čemo na taj način najbolje digiiuti značenje sleta, kao manifestacije čitavog Slovenstva.
Sokolski dani u Pragu jasan su nam dokaz, da se čitavo Sokolstvo sprema za slet, a i garaneijom, da če takoder i uspeti, jer volja provejava i obuzimlje svc nas, kojima razvoj naše ; misli leži n« srcu.
Pripravimo se dakle dobro za so-kolsku olimpijadu 1932. godine!
Odbor ČOS
Jesensko zasedanje odbora ČOS održano je u Pragu 5. i 6. o. m. uz uče-šoe, poi-ed ceiaku^mog pretsedništva, još i svih u ČOS u član j enih župa, koje su poslale 77 svojih zastopnika. Sednici zfeorn 'prisastvovali su takoder i zastupnici .Saveza -Sokola kraljevine Jugoslavije br. Gangl i br. Paunkovič te starosta .poljskog Sokolstva br.. Zamoy-ski, koji su pozdravili rad ČOS i obe-čaK puno učešče na IX. svesokolskom ^U>tu -u Pragu 1932. .Sednicu je vodio delom br. dr. Scheiner, a delom pak njegev I. namcraik br. 8ukovsky.
U subotu 5. o. m. zbor je otvorio br. dr. Scheiner, pozdravivši sve pri-sutoie delegate, našto je u ime pret-srflnfštva pođneo izveštaj br. dr. Bu-kovsky, koji se je najprc setio umrle brače i sestara, pozdravljajuči zatim is radošču brata starešinu dr. Scheine-ra, koji sc je po svom ozdravljenju opet povratio sokolskom radu. Sestri Renati Tyrševoj čestitalo se je povodom njene promocije za počasnog dok-itora, bratu dr. Vaničeku upučen je (bratski pozdrav, a bratu Havelu čestitalo se je povodom njegove 60godiš-njice*. Nato su podali izveštaje o ekspediciji u Pariz i Split br. načelnik i sestra načelnica, koje je odbor prinno do znanja, kao i izveštaj o statetnom itrčanju dne 20. novembra. Glavna tae-Ika dnevnoga reda od subote bila je razgovor o proračunu ČOS za godinu
1932.	koji isKazuje izdatke u višini od 1,602.416, a prihode pak od 1,881.000 IKč. Po pregledu i izveštaju naročite proračunske komisije, proračun je iprhnljen na sednici od narednog dana.
Največe zanimanje naravno vladalo je za izveštaj o IX. svesokolskom sletu. Po izveštaj ima br. načelnika, s. načelnice, prosvetara te pretsednika
financijskog odbora, odobren je slet-ski program i sletski proračun, koji iznaša 15 i po milijona, dok su prihodi predvideni na O i рб milijona. Deficit pak nadoknadiče se iz sletskog doprinosa članstva, iz prodaje znakova i t. d. Nadalje je odbor odobrio takoder i kalendar priredaba za 1932. godinu, te odobrio, da se u mesecu septembru imaju održati proslave lOOgodišnjice Tyrševog rodenja izvanredno svečano po svim društvima i otsecima ČOS. Ozledni fond ČOS imao je u godini 1931. izdataka ukupno 941.000 Kč i po-kazuje ©kruglo 300.000 Kč viška, koji je prenesen na dalj nji tekuči račun. Osiguranje Sokola-smučara pokazujc izdataka 60.000 Kč, i unatoč malom deficitu provodiče se i nadalje.
Odbor je zatim izvršio izbor članova o ispitnu komisiju za prednjačke ispite, u koju su bila izabrana brača: Heller, dr. Klinger, Šimrak, dr. Pech-lat, Pelzelbauer, Ilavel, Erben, Polarne, Pelikan, Tesar, Benda, dr. Kral i sestre: Provaznikova, Mala, Vahtlova, Taborska, Giirtierova, Štetkova, Kfižo-va i Machalova. Za prosvetarske ispite pak izabrani su kao članovi komisije brača: Krejci, dr. Đosoudil, Klicpera, dr. Hiler i s. Lasovska. Iz Narodne zaklade odbor |e odobrio znatne potporc manj im sc^olskim društvima u nema-čkim krajevima i to u iznosu od
120.000	Kč kao i dar peterici praških župa od 20.000 Kč.
Izvanredno temeljita i zanimiva bila je rasprava it nedelj« po referatu br_ dr. Šipa, o pitanju, kako bi Sokolstvo moglo da ublaži besposlenost, koja preti članovima sokolske organizacije. Odbor je konačno zakljnčio da se za-moli sve članstvo, da se nastoji pomoči medusobnim potpomaganjein dok se prilike ne premene na bolje. Po-svuda treba -da zavlada duh Bratske solidarnosti i medusobnog poverenja. Pretsedmštvu pak bil© Je dozvdljeno, da može upotrebiti mastnu svotu u svrhu podupiranja nezaposlene braoe i sestara. Nadalje oe pak sve žape kao i pretsedništvo brzim obaveštavanjem pokušati da umanji tegobe besposleno-sti u koliko je to ikako moguče. Vredno je napomenuti, da če sc u buduec osnovati naročiti fond bratske ponsoči.
Izmeclu ostalih pitanja, o kojima je odbor raspravljao, treba napomenu-ti, da je odobreno sabiranje dosada-
ni ih
prinosa ČOS. Na isti način odobreno je preuređno tehničko delo članica. U čast 70godišnjice br. dr. Va-ničeka ustanovljen je preiazni dar za takmičare za prvenstvo ČOS. Nadalje prilivikćenc en mnni'C ргошепс na svečanom i vežbackom kroju člsnics, tc su sc ujedno uredila i razna unutarnja pitanja prednjačkih skola t'OS.
Tok sedmee <»dbora bio jc lep dokaz smotrenog rada bratskog čehoslo-vačkog Sokolstva i uspešan zaključak svih jesenjih zborovanja ČOS.
Smučarska taRmlčenja narašča &Љ
U danima 31. jammra i 1. februara naredne godine održaec se u Malim Stanovicima smnčarska takmičenja naraštaja ČOS, i to za naraštaj od 14. do 16. godine na pruzi od 4 km, a za na-a-aštajke od 16. do 18. godine na pruzi od 6 km; nadalje* održače se takmi-čenje naraštaja u skokovima i takmiče-ttijc naraštaja od lo. do 18. godine na pruzi otl 8 km i t. d. Prema ovome vidimo, da ec se ove zime po prvi^ put održati zasebna takrmčenja naraštaja u smučanju. Iz toga razabiremo, da Sakodcr i medu čehoslovačkim nara-štajem vlada živo zanimanje za ovu granu zimskog telesnog vaspitanja, što moramo tim jače propagirati takoder i u našem Sokolstvu.
Smučarski ozledni fond čehoslovačkog Sokolstva
čehoslovačko Sokolstvo osnovalo je takoder i za smučanje posebni ozledni fond, u koji svaki upisani član smučar plača po 2 Kč, naraštajac po 1 Kč, a deca po 60 filira. Otšteta, koju
^ože da primi sokolski smučar u slučaju ozlede iznosi: za članove do 20 Kč dnevno, i to najdalje za vreme od 200 dana; naraštajac prima za isto vreme po 10, a deca po 6 Kč. U slu« čaju trajne invalidnosti, član dobije
30.000 Kč, naraštajac 20.000, a deca
10.000 Kč. Ako se neko pri sokolskom smučanju smrtno ponesreči, ozledni fond isplačuje u tom slučaju za člana
10.000 Kč, za nar.&štajca 3000 Kč, *a dete 3000 Kč. Svakako je to veoma zgodna institucija, koja, pored svoje humanitarne svrhe, ima takoder i veli-ku privlačivu snagu na pripadnike Sokolstva, da u što večem broju učestvu-ju i u krasnim zimskim priredbama. Držimo, da bi o sličnoj instituciji tre-balo razmisliti i u našem Sokolstvu, jer se redovi smučara i kod nas sve to više množe.
SveJI BorekracMS I SoimJsivo
Prigodom v; likih štafetnih trka čehoslovačkog Sokolstva sa svih kraje-va republike и Prag, desio se je takoder i slnčaj, da je gradska opčina -u Bratislavi zahtevala od tamošnje Ma--sarvfcove лајљ	prea za J&a-
bave i kaznu radi neprijavljivanja my priredbe. Хлтач-и®, da se j-e torne te-rokratskom nazsranju odnprlo ne sama bratislavske Sokolstvo, več i sva čdhoslo^ačka javnost, usled cega ^ onda opčina popustila. Ij Bratislavi j-: nainie još priiično nernačkih i madzi.r-skih gradskih otaca i činovništva, k; .ki su tu prigodu smatrali zgodnom da nastope pr-otiv Sokola. Ta čak ni u Bečii. dakle u tuđoj državi, gde je štafeta privedena javrao, Sokolima «еука to nije pravilo nikak-ovrh poteškoca. Po ovo-ШС se da d^h sv. Birokraciusa j®s niše izgimso, što 'iše, da se javlja T>c teneiran šovinizmom i u mesto, gde u-ga niko nebi mogao ni zamisliti.
Primer so&eisfee svesU
Poznat® je, da se prffiksm priredbe svakog svesokofekog sleta oporerai-je .sokolsko članstvo t. zv. sletsto P®-rezom za garancijida iond, квзутаа d£ krij£ eventitfiliio deficit skita.
i ČOS iđiao IX, svesokoSict 'u
Pragu prepisala je svome članstvu м taj fond porez od 10 Ke po članu- Oee-kivati -je bilo, da u sadanjim testa® vreme nima članstvo neče moei da teme udovolji. Naprotiv! Po dosadan;^ ves tima prikupljeno je vise od . toga poreza, koji ukupno daje svotu skoro4 ram on a KC. To je vise -rnrt^ dokaz svesti i zrelosti sokolskog elan stvra, koje je od vlastitih usta otktdaio taj novac same da u fmancdjskom pogledu obezbedi uspeh svoje priredbe u narednoj godini.
SSarale Saveza SlovensMp Sokolstva
Naše čitaoce zastalno če zanimati, koliko pripadnika sada broji Savez Slovenskih Sokola u Evropi. Prema poslednjim podaeima, koje mo, da ČOS, Savez SKJ, Poljski Sokolski Savez i Savez ruskog ^zagramc-nog Sokolstva ukupno udruzuju 56»; sokolska društva, koja imaju 563.3ЈЛ članova, 150.403 vežbačkog članstva. 115.382 naraštaja i 274.990 dece oboje-ija spola. Ukupan broj pripadnika slovenskog Sokolstva u Evropi iznosi dakle 953 937 lica. Najvece udruzenj-medu članovima SSS je ČOS, zatira^ di Savez SKJ i za ovim Savez poljsko;. Sokolstva. Na zadnjem mestu nala.j sc Savez ruskog zagranicnog Soko, stva, čiji su pripadnici razasuti poj ei-tavoj Evropi. U Rusiji sama sokolska telovežba kao i uopče svako telesa-vaspitanje privatne m^ijativenijedo-
zvoljeno, jer sve to provodi država. I Bugarskoj poštojeea organizacija Ji-mika do sada nije član Saveza SS, naprotiv sa Savezom održava veoma tev nc veze Savez lužičko-srpskog Sokolstva, koji inače iz raznih razloga takoder nije njegov član.
JANEZ POHARC, (Ljubljana):
Žena u Sokolstvu
O ženama u Sokolstvu, njihovoj specijalnoj zadači, načinu rada i o njihovim željama dosada se kod nas nije mnogo govori k), a pogotovo sa strane naših sestara samih nije pokrenuto u tom pravcu skoro ništa. A ipak po-stojc krupna pitanja, o kojima treba početi raspravljati, pa je na našim sestrama, da stupc iz rezerve i da iz-nesu svoje želje i mišljenja.
Fakat je, da se žene danas vec u čitavom svetu ispoljavaju svojim radom u javnosti, pa bilo to na kul-turnom, socijalnom, humanitarnom i nacionalnem polju, lakoder i u našem javnom životu žene več zauzimaju odlično mesto, ali ovde treba fconsta-tovati i to, da u Sokolstvu žene jos ne zauzimaju ono mesto, koje bi po stanju stvari morale. Na jednoj strani, koliko imademo ženskih draštava,
ipak nijedno od njih ne smatn; potrebnim, da se osvrne na Sokolstvo, d« se upozna koristima, koj e^ bokol-stvo u svakom pogledu pruža ženama, da se upozna važnošču oogoja /ene u Sokolstvu specijalno u telesne zdrav-etvenom, moreinom i nacionalnom pogledu i da nas to je u Sokolstvo uputni što više žena, kao u školu života. S druge strane pak, naše članice same ne ističu se onako, kako bi to u nji hovom i u inteinesu Sokolstva bilo požel j no. U našim redovima doduše ima -demo prilično lep broj sestara, ali su to ve činom mlade sestre, dok je stanjih koje bi delovale aktivno u bilo kujem pravcu sokolskog iada nn znkisi vrlo malo. A još, ove ki.o da su nekako povučene, ncsamostalne u svom ia-du, bez inicijativc, izuzevsi nekoliko časnih iznimaka.
Ovim stanjem treoa svakako pre-kinuti i u interesu Sokolstva i u interesu žene, j er, pored velikog broja braće, ostaje skoro još čitava masa naših sestara neaktivna, i one same ne usavršavaju se toliko, koliko bi to bilo poželjno i potrebno, lzgleda, da se s jedne Strane dosada u Sokolstvu po-svečivalo premalo pažnje uzgoju žene i njezinoj važnosti, a s druge Strane, one same smatrale su Sokolstvo društvom čisto sportskim i zabavnim, ne misleci na sve važnije zadatke Sokolstva u narodu. U interesu sviju nas je, da se i u Sokolstvu donekle izvede emancipacija žene, da i one budu u svakom pogledu samostalne i inicija-tivne u svom delokrugu i suradivanju (time podrazumem njiho\u aktivnost) te da se bar u tom pogledu približe svojim čehoslovačkim sestrama.
Pitanje uzgoja žensKiii odelenja trebače dakle postaviti na drugu bazu, koja če im omogučiti, da postanu sa-mostalnije, a i da se u njima ojača svest, da bar u tolikom broju zbog raznih uzroka napuštaju naše redove, i to baš u godinama, kad bi za njih vežbanje osobito bilo potrebno, a dru-štvima tako ostao bi kadar izvežbauih prednjakinja. Večinom ostavljaju vež-baonice setre, kad se udaju, pa i najbolje prednjakinje. Znamo i razumemo, da udajom nastaju nove dužnosti i prilike, ali ipak smatramo, da nijc potrebno da se potpuno povuku iz naših redova. Čini se, da ih više od po-menutih dužnosti iz naših redova ukla-njaju razne predrasude i komoditet,
nego stvarni razlozi, jer zašto bi bilo
sramota, da neka gospoda vežba?
Naše žene trebale bi ne samo pro-či kroz sokolsku školu, nego i ostati u sokolskim redovima aktivne sve do onih godina, do kojih mogu da rade po zakonima. Jer samo u sokolskoj školi vaspitana žena moči če uputiti svoju decu na pravi put.
A šta može da pruža Sokolstvo našim ženama? Mnogo, vrlo mnogo, jer je sokolska škola, škola života. U pr-vom redu tu je telesni uzgoj. Posebno podvlačiti koristi i potrebu telesnog uzgoja suvišno je, to danas više nije za nikoga tajna ili osporavano • pitanje. Podvuči treba samo ovo, da narodu za zdrav naraštaj treba jakih i zdravih majka. Ali nije samo ovde pitanje telesnog uzgoja, Sokolstvo pruža našim ženama još mnogo više: žena je u Sokolstvu posve ravnopravan elan, u njemu može razviti svu svoju delatnost, sve svoje fizičke i duševne sile. U Sokolstvu, kao u školi života, naše devojke mogu naučiti i ono, što možda na prvi pogled odbija, ali u životu toliko koristi, a to je samood-ricanje, pokoravanje, -skromnost i po-žrtvovnost, jer naš ideal žene i majke nijc velegradska dama, kojoj je cilj i svrha života preterana elegancija, luksuz i, zabava, a kojoj su pojmovi vernost, odanost, skromnost i istinita ljubav nepoznata, nego ona i onakva žena, kako ju postavlja kao uzor naša narodna pcsma. Zato pak treba, da naše devojke produ kroz sokolsku školu!
ANTE TADIČ, (Smederevo):
Povodom odobrenfa pravilnika pozorišnog otseka sokolskog
društva
U 43. broju »Sokolskog Glasnika« izišao je Pravilnik pozorišnog otseka sokolskog društva. Na predlog pro-svetnog odbora Saveza s ovim se je pravilnikom saglasio i organizaciono-pravni otsek te ga je izvršni odbor Saveza odobrio i propisao.
Čim više pravilnika izdajemo, zna-či, da se naša organizacija sve više decentralizira i da rad u njoj napreduje. Ta pojava u sokolskoj organizaciji izazvala je i sestavljanje ovog pravilnika. Ovo je jedan nov dokaz, da se sokolska društva bave još jednim ozbiljnim radom na prosvečivanju svo-
ga članstva po naročitim pravilima i
sprovedenom organizacijom.
Osetilo se, da bi pozorišni otseci morali biti samostalniji u radu, da budu neodvisni od društvenih prosvetnih odbora, u čiji su delokrug do danas spadali. Tu samostalnost u radu garan-tuje im § 1. ovog pravilnika.
Neka zasebna važnost daje im se u poslednjoj rečenici § 3., jer se kaže, da ovi otseci »pomažu sokolska društva u izvođenju sokolskih akademija i zabava«.
Gajenje pozorišne umetnosti u sokolskim društvima nije ništa novo. Po-gledajno izveštaje po sokolskoj štampi, pa čemo videti, da jc pozorišni diletantizem uhvatio dubok koren na polju sokolske prosvete. Ali ovde se mo-
ramo zaustaviti i postaviti pitanje, da li su do sada izvodeni komadi imali uvek -karakter sokolskog prosvečiva-nja? Ovo ne iznosim tek onako i samo da bi se čula i moja skromna reč, več na osnovu prisustvovanja raznim pretstavama u sokolskim društvima. Negde se iznosilo naime i takovih komada, koji prc spadaju u cirkus nego u sokolanu; njihova vaspitna tendenca bila je negativna. Verujem, da ta društva nisu imala nameni negativno vas-pitavati svoje članstvo. Ona su izno-sila te komade samo zbog nasmejava-nja publike, dakle i da.-se puni društvena blagajna. Zato je dobro u ovim pravilima, što se u § 6. naroeito govori o pozorišnim komadima, koji sc mogu igrati, dotično zabraniti, ako se to po mišljenju župskog prosvetnog odbora nadc potrebnim. Držim, da bi još bolje bilo, kad bi prosvetni odbor Saveza imao svog pozorišnog cenzora, i unapred izdao spisak onih komada, koji se smeju igrati, onako slično, kako to ima organizovano ČOS za filmske komade. Dogodiče se, da če neko društvo naučiti jedan pozorišni komad, odrediti dan pretstave i par dana pre izvođenja program ŽPO. Recimo, da ŽPO zabrani prikazivanje tog komada, i ta zabrana stigne 3 do 4 dana pre zabave. Što če se dogoditi? Nezadovoljstvo; ogorčenje i razilaženje
manje svesnih članova pozorišnog otseka. Poznavajuči rad sa diletantima i našu dosta labavu administraciju, skrećem pažnju SPO na ovc pretpo-stavke.
U § 7. spominje se, da sokolsko društvo daje pozorišnom otseku pro-storije, osvetljenje, ogrev, arhiv i inventar. Prema ovome izgledalo bi kao da su pozorišni otseci nešto drugoga a ne sastavni delovi sokolskog društva. Analogno ovome, trebalo bi da u pravilima prednjačkog zbora stoji, da sokolsko društvo prednjačkom zboru daje vežbaonicu, sprave i sve ostalo.
Dobro je što §§ 10. i 11. precizno govore o dužnostima članova pozorišnog otseka u pogledu vežbanja i osta-log. Samo znam iz dugogodišnje prakse, da jc to bila uvek najtužnija strana u društvima. To se i pre ovog pravilnika preporučivalo, ali izvršenje bilo je veoma teško iz mnogih nepredvidenih razloga, koji se ne mogu re-gulisati nikakovim pravilnicima.
§§ 12.—21. govore o upravi otseka i o njezinim dužnostima. Povodom ob-javljenja ovih paragrafa nastupiče u mnogim društvima želje za samostal-nim organizovanjem pozorišnih otseka, jer svugde ima zagrejanih pozorišnih diletanata, samo izgleda mi, da če se njihovo organizovanje na sokolskoj bazi i disciplini moči malo teže spro-vesti. Dosta teško dolazimo do dobrih prosvetara, koji približno razumevaju sokolsku ideologiju, a još če teže biti u večini društava nači podesno lice za sokolski vaspitanog pretsednika pozorišnog otseka. To če biti moguče samo u večim našim gradovima, u ostalim pak biče najpodesnije, da je pro-svetar ujedno i pretsednik pozorišnog otseka ili da su njemu neposredno podvrgnuti svi diletanti, a on da ima samo jedno lice, koje če da vrši neku vrst pozorišnog referenta.
Previše velika samostalnost u ru-kovanju materij alnom stranom pozorišnog otseka sa strane njezine uprave neče uvek imati sretan bilans za Magajnu toga društva, jer održavanje i , nabava svih rekvizita za jednu pozor-nicu, za izvodenje pretstava, iziskuje velike izdatke, koji više puta mogu biti veči od utrška za tu pretstavu. Uprave ovakovih otseka sačinjavače u večini slučajeva zagrejani diletanti, a ne iskusni sokolski radniei. Doduše', nrosvetar ima svoj veto, ali tu če izbiti nesuglasice i malaksanje u radu.
§ 25. dopušta da se pozorišna dela mogu pozajmljivati i ostalim društvima. To je bila uvek žalosna strana, jer jedan put pozajmljeno delo ili se ne hobije iiatrag iti se etobije potpuno pocepano i sa izgubljenim stranicama.
1 pored duge prepiske o naknadi štete ili kupovanju nove knjige, obično se nije ništa postizavalo. Najbolje bi se udovoljilo ovom paragrafu, kad bi se preporučilo da se delo prepiše na račun onoga društva, koje ga traži.
§ 27. potpuno je na svome mestu, jer bi u protivnom bilo čestih nesu-glasica.
Odredbe § 28. vrlo če se teško moči održavati, što se dosada mnogo puta u praksi pokazalo kao istinito. Tu se često ispoljava taština, jer zbog eventualnog časništva u nekom dru-gom društvu, član ili članica lako na-pušta i ne dolazi na rad sokolskog društva.
Natečaj
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije raspisuje natečaj za idejni načrt sokolskog odlikovanja: spomen-odličja (plakete).
Uveti su sledeči:
1. Traži se, da učesnici natečaja u svojim idejnim naertima izraze svrhu ovog spomen-odličja u našem narod-nom duhu sokolskog obeležja, i to tako, da se podvuče i naglasi: da se ono daje kao odlikovanje za zasluge, koje je dotično lice ili ustanova stekla za Sokolstvo kraljevine Jugoslavije u ma kome pogledu.
2. Pravo učešča na ovaj natečaj imaju umetnici (vajari, slikari, arhitekti) državljani kraljevine Jugoslavije, a i Sloveni, koji stalno borave u Jugoslaviji.
3. Ocenjivački sud sačinjavaju: Engelbert Gangl, prvi zamenik starešine Saveza SKJ, Dura Paunkovič, drugi zamenik saveznog starešine, Simeun Roksandič, akad. vajar, Momčilo Živa-novič, akad. slikar, Momir Korunovič, arhitekta.
4. Idejni ertež treba da se izradi u razmeri 1:5, a veličina (stvarna) spomen-odličja biče oko 34/46.
Ostavlja se slobodno na volju učesnicima natečaja da učine i drugi predlog.
5. Za ovaj natečaj odreduju se nagrade:
I. 6000 Din, II. 4000 Din, 111. 3000 dinara.
6. Sve nagradene skice postaj u svojina Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, koji zadržava potpuno neograni-čeno sva prava upotrebe i raspolaga-nja njima, koja proističu iz zakona o autorskom pravu.
7. Svi radovi moraju biti dobro zavij eni i zapečačeni (otvoreni se neče primati) i obeleženi oznakom i na radu i na zavoju, a istim oznakom obeležiče se i zapečačen zavoj, u koji če se staviti ime natecatelja.
8. Sve radove treba poslati na ime:
»Savez Sokola kraljevine Jugoslavije«, Beograd, Terazije 7, (palata Izvozne banke), II. sprat.
Rok predaje je: 30. januar 1932. godine u 6 časova popodne.
9. Nenagradene skice treba podiči najdaljc za 10 dana od dana, kad ocenjivački sud završi i objavi svoj rad.
Beograd, 7. decembra 1931.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
I. zamenik starešine:
E. Gangl, v. r.
Tajnik:
Ante Brozovič, v. r.
\pim i
Župa Hetograd
I
DEČJE VEŽBE ZA SLET BEO-GRADSKE ŽUPE.
Primljene su vežbe br. Milana Roksandiča, načelnika Sokola II. Vežbe su starijeg datuma, srednje jačine.
Za žensku decu vežbe su dosta teške s ispadima i izdržavanjima. Vežbe je sastavila sestra Skovran Olga. Na konkursu je bilo još nekoliko sastava, koji su kao slabiji otpali.
Vežbe su inače tečne.
U najkračem vremenu če izači vežbe iz štampe i biče poslate sokol, društvima.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD MATICA
Rad otseka za mladež.
Največa briga otseka za sada bila bi: dati največu ideološku spremu sokolskoj mladeži, mladež privuči sa ulice u sokolanu, organizovati stalna de-čja posela, osnovati stalno dečje po-zorište lutaka (marionetsko pozo= rište).
To bi bio program za novu sokolsku godinu, koji bi se morao svršiti kraj ostalog redovnog rada.
Rad je podeljen na braču i sestre, koji su večinom društveni i župski prednjači. Prosvetni rad jc preuzeo br. profesor Krejčik, a tehnički podelili su vodnici medu sobom, kojih ima 14, svi s potrebnim kvalifikacijama.
Marionetsko pozorište započeče brat Ravič Zdenko.
Lutke su tehnički dosta usavršene i srednje kategorije. Za vaspitne tačke gledališta male daske su za mali svet najbolje sretstvo za stvaranje pozitivnih dispozicija za napredovanje, zbog čega se pristupa osnivanju marionet-skog pozorišta.
Odlazak zamenika načelnika.
Brat Siniša Ristič, svršeni pravnik, odlazi za Pariz na dalje študije. Tehnički odbor društva priredio je mali banket, na kojemu je bilo i dosta sestara.
Jakih i nepokolebivih ambicija i višeg tehničkog kvaliteta, br. Ristič napisao je i nekoliko vežbi za muške
PROF. BOGOLJUB KREJCIK (Beograd):
Radio ~ tečaj češkog jezika
(Nastavak.)
Treči čas.
4) u se izgovara kao dugo u:
duvod (duvod, duvod) — razlog;
piivod (puvod) — povod, poreklo; nužky (nužky) — nožiče, makaze; rusti (rusti) — rasti; škudee (škudee)— škodljivac, štetočina;
u se piše samo u sredini i na kraju reči, a nikada u početku.
5) ou se izgovara jednim dahom kao jedan slog, ali se čuju oba dva glasa: o i u — ou; to je dakle dvoglas:
louka (louka) — livada; soudni (soudni) — sudski, sudbeni; soustava (soustava) — sustav, sistem; iouha (touha) — tuga;
U češkom se razlikuju kratki i dugi samoglasnici.
Kratki su: a, e, i, o, u, y.
Dugi su: a, e, i, o, li, u, y.
Dužina se u češkom označava za-petom nad samoglasnikom, ali treba upamtiti da to nije oznaka za nagla-sak več samo za dužinu jer naglasak je, kao što čemo docnije učiti, uvek na prvom slogu.
Neznama slovička:
urad =: ured; koncelarija; prohli-jžti == pregledati; zavazadlo = paket; umuseti = morati; prijiti = doči; než = pre, nego; neco = nešto; vycliti = ocariniti; clo s= carina; vec = stvar; pro —- za; vlastni = lični, vlastiti; po-uzc = samo; pradlo — rublje; šaty = odelo; zboži = roba; vubec = uopšte;
zakazati = zabraniti; zapovčdčti = zabraniti; nevedeti = neznati; otevriti = otvoriti; ihned = odmah.
Čelni prohlidka.
Čelni urad. — Carinarnica.
Kđe se prohližeji zavazadla?
Kde se pregledaju paketi?
Panove, všechna Vaše zavazdla musi prijiti do celniho uradu, než budou odnešena do hotelu.
Gospodo, svi Vaši paketi moraju doči u carinarnicu, pre no što budu odnesena u hotel.
Mate neco vycliti?
Imate li nešto za carinu?
Ne, nemam nic noveho.
Ne, nemam ništa novog.
Plati se clo z veci pro vlastni potrebu? Da li sc plača carina za stvari koje su za ličnu upotrebu?
Ne, z toho se, neplati clo.
Ne, za to se ne plača carina.
Co mate ve svych zavazadlech?
Šta imate u svojim paketima?
Mame pouze veci pro vlastni potrebu, pradlo a šaty.
Imamo samo stvari za ličnu upotrebu, rublje i odelo.
Nemate take nejake zboži?
Nemate li takode neku robu? Nemam vubec zboži.
Uopšte nemam robe.
Ukažtc co to jest?
Pokažite šta je to?
To jsou jihoslovanske cigarety a tabak. To su jugoslovenske cigarete i du-van.
To jest zakazano (zapovedeno).
To je zabranjeno.
To jsem nevedel(a).
To nišam znao(la).
Toto šatstvo je nove?
Je li ovo odelo novo?
Ne, to již bylo upotrebeno.
Ne to je več bilo upotrebljeno.
Či je tato krabice?
Čija je ova kutija?
Moje, prosim.
Moja, molim.
Mužete ji otevriti?
Možete li je otvoriti?	.
Ano prosim, ihned.
Da, molim odmah.
Češke reči koje su slične po obliku a imaju drugo značenje.
Cary = prnje, dronjci; ceniti se ceriti se; cudny = stidljiv; čary — čarolije; erte; čas = vreme; čast = deo; čisti = čitati; delnik = radnik; delo = top; dobrodruh = pustolov; dobytek = stoka; dohled = nadzor; dohoditi = dobaciti; dojiti = doči; dopadati = svršiti se; jak to dopadlo = kako se svršilo; dopustiti se chyby = učiniti pogrešku; dospely = zreo; dužina = obruč u bačve.
Četvrti čas.
Sto se tiče izgovora suglasnika, najvažnija je razlika izmedju h b ch, Svi Sloveni učeči češki, greše najviše u ovome.
Da bi se dobro mogla razumeti razlika izmedju h i ch, treba spome-nuti ovo: u svakom jeziku ima zvuč-nih i bezvučnih suglasnika, tako n. pr.
zvučni:	b, | d,	|g.|	v-	| z, | ž, | d
bezvučni:	P,|t,	|k,	f,	s, | š, | č
Tako i češko ch prema češkom h stoji kao recimo k prema g.
Ako hočemo, dakle, da izgovorimo češko h onda izgovorimo naše h ali tako da grlo zatitra. Najbolja je vežba ako se naizmence izgovara k, — g, ch — h.
Češko h stoji gde naše h: havran — gavran; hdj — gaj, lug; hra, — igra; h ra ti — igrati; hrbaty — grbav; hla-va — glava; noha — noga;
Češko c/i se izgovara kao naše h: punčochy (punčohi) — čarape; churavy (huravi) — bolestan; chtiti (htiti) — hteti; chuze (huze) — hodanje; kachna (kahna) — plovka; mechyr (mjehirž) — mehur.
Neznama slovička:
Hodiny = sat; rici = reči; časne = rano; pozde = dockan; lepe = bolje; prijiti = doči; nikdy ==’ nikada; alespoh = bar; pul = pola; presne = tačno; podivati se = pogledati; promi-nouti = izvini ti; zapomenouti = zabo-raviti; doma = kod kuče.
Hodiny.
Kolik je hodin? reknete mi prosim Vas.
Koliko je sati? Recite mi molim Vas? Ted’ je presne dve liodiny a petadva* cet minut.
Sada j c tačno dva sata i dvadeset pet minuta.
Mužete mi rici kolik je asi hodin? Možete li mi reči koliko je otprilike sftti?
Prominte prosim Vas, ale ja jsem za* pomčl svoje hodinky doma na stole.
Izvinitc molim* Vas, ali ja sam za-boravio moj časovnik kod kuče na stolu.
V kolik hodin pujdem na sletište?
U koliko čemo sati iči na sletište?
Pujdem asi ke druhč hodine odpoledni. Ičičemo otprilike oko dva sata po podne.
Jest časne, pozde.
Rano je, kasno.
Jest pozdeji než jsem myslil.
Docnije je no što sam mislio.
Lepe je prijiti pozdč, než nikdy.
Bolji je doči dockan, nego nikad. Jedna hodina, dve hodiny, tri hodiny, čtyri hodiny, pet hodin, šest hodin ..
Jedan sat, dva sata, tri sata, četiri sata, pet sati, šest sati...
Čtvrt na jednu Četvrt na jedan.
Jest alespoh pul druhe Barem je pola dva.
Jest nejmene tri čtvrte na dvč Najmanje jc tri četvrt na dva.
Jest presne dvanact Tačno je dvanaest.
Podivejte se na sve hodinky.
Pogledajte na svoj časovnik.
Jdou Vaše hodinky dobre?
Ide li Vaš časovnik dobro?
Uloha (Zadatak). (Prevesti na češki):
Sad je pet časova i dvadeset pet minuta.
Sad nije pola osam, tri četvrt na devet, četvrt na deset.
Biče za deset minuta jedanaest. Jedanaest i deset minuta.
Češke reči koje su slične po obliku sa našim rečima a imaju drugo značenje.
Had — zmija; hodina = sat (čas); hoditi = baciti; hojiti = lečiti; hojnv = obilan; holota = Svetina, rulja; hor-ky = vruč; horkv = gorak; hospods = krčma, kafana; hrad = kula, dvor; hrach = grašak; hrana = ivica.
(Nastaviče se.)
God. II.
bi1. 5'J.
ROSIJA-FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
kategorije, od kojih je najbolja ritmi-eka vežba na muziku iz Fausta.
Tehnički zbor društva ispratio je brata Sinišu, a ovim putem mu želimo srečan povratak, ali s doktoratom.
Akademija prvog decembra.
U prostorij ama Čehoslovačkog doma tačno u 21 čas pozdravio je starešina brat Priča Dragutin sve prisut-nc veoma uznositim govorom.
Brat dr. Glavinić govorio je zatim iserpno i verno o sokolskoj ideji.
Brat Žakula, stari Soko, s mimo* eom i odličnom dikcijom deklamovao je krače pesmice duboke i teške sadr-žine. Publika ga je nekoliko puta iza* zvala na pozornicu.
Posle toga članice vežbaju vežbe za Prag, koje su bile dobro uvežbane i tačno odvežbane. Stavovi, položaji i izdržanja tačno su izvodeni u svim vež-bama sem kod mahanja ruku u redo-vima, što dolazi u trečoj vežbi.
Poslednja tačka bilo je vežbanje na razboju; vežbao je prednjački zbor.
Zajedničke vežbe bile su tešike i s manjim izuzetkom tačno odvežbane.
Vežbe su mogle biti bolje kombi-novane, osobito druga. Saskoci nisu bili efektni.
Slobodne vežbe bile su teške i bile bi bolje izvedene, da se vodilo računa
0 razboju koji je bio mnogo elastičniji od onoga na kojemu s.u se uvežbavale vežbe. Unatoč svega toga, vežbe na razboju su na publiku ostavile dobar utisak.
Posle ovog kratkog programa nastala je lgranka.
Akademija prilikom proslave 50 godiš-njice Sokolskog društva matice.
Na sednici prednjačkog zbora podeljen jc rad za proslavu pedeset go-dina opstojanja beogradske sokolske »Matice«,
Tačan datum proslave još nije utvrden. Svi su izgledi za mesec februar,
Izmedu ostalih tačaka biče tačka »Starijih«. Zbog toga prednjački zbor napisače vežbe za tu grupu i objasniti ih kao bi mogli na proslavi učestvovati svi stari, ali ipak aktivni Sokoli, koji su ustrajali u borbi za pobedu sokolske ideje.
AKADEMIJA SOKOLA III NA BULBULDERU.
Program jc bio popunjen većinom sastavima domačih autora.
Na programu sem Lhotsky-a i Jankoviča, bile su dobre tačke načelnika društva i ostalih ' nkcionera.
»Večer na Savi« Uuoro je izvežba-na. Stavovi nožni nisu jednake jačine
1 višine. Strojne vežbe su izvodenc previse strogo. Mora se razlikovati intenzitet strojnih vežbi kod muških i ženskih kategorija.
Dečje tačke su vrlo dobro uspele. Zenski naraštaj je vežbao odlično. Vidi se dobra škola.
Skupine članova su uspele i bile su dobro izvedene.
Akademija je bila dobro posečena te je moguče i to jedan uzrok tehni-fikog uspeha, za koji je potrebna moralna potpora osobito za mlado društvo, koje je u punom jeku razvitka.
DruStveni tečaj Sokolskog društva Beograd III.
Tečaj je trajao od 1. X. do 26. XI. Na tečaju je bilo 16 brače i 14 sestara.
Glavni predavač i voda tečaja bio .je brat Vladimirovič Toma, načelnik društva, a predavali su i članovi TO župe.
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRUŠTVA ZEMUN.
Program je trajao od 21 do 23 i po časova. Ceo program pretstavlja inten-zivan višemesečni rad.
Sve su tačke uzorno izvedene sa prcciznošču, sem vežbi s lukovima, koje .su sta ri j e školc i vežbane izvesnim nc-raspoloženjem, kojemu je moguče uzrok ritam muzike.
S tehničke strane uspeh je zavidali.
Na programu su isključivo strani autori, i čuditi, se je zašto ovako veliko društvo ne istupa radovima svo* jih članova.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD I.
Svečana akademija u čast 50-godišnji-ce rada brata Ljube Stanojeviča, člana narodnog pozorišta u penziji.
Na dan 6. decembra 1931. god. So kolsko društvo Beograd I priredilo je svečanu akademiju u zgradi Narodnog pozorišta u čast pedesetogodišnjice ra da brata Ljube Stanojeviča i to: prvo u gimnastičkom društvu, a docnije, ka-da sc ovo pretvorilo u sokolsko, u Sokolu.
Brat Ljuba Stanojevič vežbao je još dok nije postojalo sokolskih dru-štava u Beogradu u nekadašnjem »Pr-vom beogradskom društvu za gimna »tiku i borenje« i poznat je bio kao odličan mačcvalac i u dizanju v oči h tereta. Neko vreme bio je i načelnik Sokolskog društva Beograd, koje jc
docnije dobilo naziv: Beograd Matica, a to je društvo naslednik nekadašnjeg gimnastičkog društva.
Kao vežbač u mladim godinama izlazio je i na utakmice i to: dva puta je dobio lovorov venac kao prvak.
Sada još brat Ljuba Stanojevič stalno vežba u grupi starije brače u Sokolskom društvu Beograd I, gde je i član starešinstva. Još se drži Cika Ljuba! Još je svež i obečava, da če vežbati doklegod bude živeo. Zato mu želimo, da vežba još mnogo godina i da i nadalje bude primer mladima za red i disciplinu, kao što je i do sada bio.
Brat Ljuba Stanojevič
Prvi deo ove svečane akademije bio je ispunjen svečanom sednicom starešinstva Sokolskog društva Beograd I. Starešina društva brat Jovo Bakič otvorio je sednicu pozdravljaju-či na prvome mestu Nj. Vel. Kralja, koga je zastupao izaslanik pukovnik G. Leko (Svi prisutni su ovom prilikom klicali Nj. Vel. Kralju, a vojna muzika je intonirala državnu himnu); dalje je pozdravio ostale izaslanike i delegate. Pozdravio je slavljenika i u kratkim črtama izneo njegov rad.
Pored starešine društva govorili su još i starešina župe brat Branko Živkovič i brat Jože Ravnik, član starešinstva Sokolskog društva Beograd I, koji je izneo istorijat beogradskog Sokolstva, gde se dotakao i rada slavljenika.
Jedna mala iz dece je prijatnini detinjim glasičem pozdravila slavljenika i obečala mu, da če sva dcca da se ugledaju na njega. Cika Ljubu.
Brat Ljuba Stanojevič bratski se poljubio sa svima koji su mu čestitali, primio darove i zahvalio se, obečavši, da če i dalje da radi sa istom voljom.
Drugi deo akademije ispunjen je vežbanjem.
Starija brača vežbala su »Proste vežbe«: Vanjih-Pospišil. U ovoj grupi vežbao je i slavljenik brat Ljuba Stanojevič. Vežba je lepo odvežbana i dobila zaslužan aplauz.
Ženska deca vežbala su dve vežbe: »Pantofliček«: Pehlatova-Počkaj i »Crvenkape i medvedi«:	Pehlatova-
Počkaj. U prvoj vežbi vežbale su vrlo lepo najmanje dcvojčice, ali može se reči, da izbor nije bio pogodan, jer ne odgovara živom dečjem temperamentu; vežba je prilično mrtva, ukočena. Druga vežba je mnogo bolja, potpuno je u dečijem duhu, a isto tako vrlo je lepo uvežbana.
Muška deca vežbala su »Jugoslo-venske motive«: Lahman-Pospišii. Ova jedina vežba muške dece mogla je biti bolja, ali je ipak zadovoljavajuča. Deca su vežbala dobro, ali je bilo nekoliko njih, koji su se češče bunili.
Muski naraštaj vežbao je dve vežbe: ^ Se tirnica«: Planička-Matejovec i »Devetka«: Hošek-Matejovec. Obe su vežbe lepo vežbane, ali je druga osta-vila jači utisak, jer su u njo j vežbači bili sta rij i vežbači, te su im stavovi i pokreti pravilniji i snažniji. '
Zenski naraštaj odvežbao je odlično »Mladost radost«: Holečkova- Ma-tejovec. Veselo i sa osmesima vežbale su dcvojčice kao da se igraju u polju u mirisu šarenoga cvcča i pod okriljem jutarnjega sunca.
Članice su vežbale: »Ritmička gimnastika u petominutkama«: Pehlatova-Pospišil i »Nove proste vežbe«: Jemel-kova Benišek. Obe su vežbe dobro vežbane, ali prva nije imala onaj uspeh, koji treba da ima. Vežbačice u peto-minutovkama nisu bile na višini, več su gledale i levo i desno u publiku, pa su se zbog toga mnogo bunile. šteta, što se ova greška čini često na svima našim akademijama. U buduče mora se voditi o torne malo više računa.
članovi su pokazali vrlo dobro gip-kost vežbar.ja u vežbi: Novim putem starom cilju«: Pelim»tyr-Baronova; a sna-gu i odlučnost u »Vežbanju na razbo-|u«.
Giedajuei nove načine ve/banja dola/i čovek i nebotice do zaključka, c’n če u buduče članovi vežbati čisto
dosadašnje ženske vežbe, a da če članice vežbati balet. Moje je mišljenje, kao starog predvodnika, da muškarci treba da pokazuju u vežbama snagu i muškost, a ne nežne ženske pokrete.
Želja mi je da ovih nekoliko pri-medaba brača i sestre koji su vežbali prime k srcu, i da produže rad sa ve-čom voljom i istrajnošču.
Akademija je potpuno_ uspela, a u odnosu prema prošlogodišnjoj vidimo veliki korak u napred.
Publike je bilo mnogo više nego prošle godine, te je uspeh bolji i u materijalnom pogledu. — M. J.
Župa Bjelovar
SOKOLSKA ČETA GRADINA.
Kao prošle tako i ove godine ov-dašnja Sokolska četa proslavila je dan Ujedinjenja vrlo svečano.
Dana 29. novembra priredila je ova četa igrokaz »Duh Sokolstva« u školi Gradina, koji je vrlo dobro uspeo. Osim toga igrokaza bile su dve deklamacije sokolske dece, koje su ta-koder izvedene na zadovoljstvo prisut-nih. Pripremu oko ove pretstave vodio je naš vredni brat tajnik Jure Miha-Ijevič.
Na dan Ujedinjenja sastala se povorka Sokola kao i ostalih društava sa gradanima, koja je zajednički krenula u crkvu na blagodarenje. Zatim je cela povorka otišla u školu, gde je bila održana svečana sednica uz propisani program, sa koje je ujedno odaslan pozdravni brzojav Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije, da izruči naš sokolski pozdrav za dug i srečan život našeg vrhovnog starešine prestolonaslednika Petra. Brzojav je sva prisut-na publika primila sa burnim ovacijama celom Kraljevskom domu.
Takoder i četa iz Detkovca, uveli-čala je taj svečani dan, dok su školska deca iste čete pod vodstvom brata Ivana Šoš, učitelja iz Detkovca, otpevala 6 narodnih pesama, što jc naročito uči-nilo dobar utisak na prisutne.
slovesno. Občinstvo se je vabilu rado odzvalo in napolnilo sokolsko dvorano. Pri odsviranju državne^ himne je otvoril starešina dr. Joso Šašel slavnostno sejo, poudarjajoč pomen 1. de* cembra za Sokolstvo in prečital poslanico saveznega starešine. Brat Dežela in sestra Rakeževa sta odigrala iz Smetanovega ciklusa »Iz domovine«
I.	in II. del, nakar je brat prosvetar v kratkih in jedrnatih besedah govoril o ideologiji Sokolstva, naglašujoč pomen iste za jugoslovenski narod. Sledile so telovadne točke posameznih oddelkov. Ženska deca »Konjički«, ki je posebno ugajala, in so točko morale ponavljati. Moška deca »Žabe«, nastop članov in članic, katerih nastop je bil discipliniran in strumen. Aka* demijo je zaključila živa slika »Jugo* slavija«. Priznati moramo, da so imeli vaditelji z nastopom mnogo truda in je bil aplavz zaslužen.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA II.
t Brat Pavle Jeršek.
Pet polnih, težkih let se je boril z boleznijo. 32 let star je naposled
6.	decembra t. 1. zaprl uboge, izmučene oči. Včasih je upal da ozdravi, naj* večkrat pa je bil moško vdan v usodo. Med boleznijo je ob toplih poletnih večerih večkrat trudoma prišel na te* lovadišče, da malo pogleda, kaj delamo in kaj znamo. Ob takih prilikah si mu v očeh bral, da bi se bil vzlic vsemu najrajši pognal na orodje; kakor nekdaj.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO HRASTNIK.
Tudi naš, pretežno rudarski kraj, je proslavil največji državni praznik »Ujedinjenje« nadvse častno. Dne 29. novembra se je vršila v dvorani Sokolskega doma svečana akademija in slavnostna sejn. Program akademije je bil srečno in kar je glavno, zelo pestro izbran in posamezne točke pra* vilno razporejene. Točno ob 16. uri je bila akademija otvorjena s korač* nico, ki jo je popolni orkester Glas* benega društva s primerno nervo odigral. Nato so sledile ljubke vaje ženske dece »Mali amorji«. Slavnostni govor je imel br. prosvetar Mahkota, ki je v kratkih besedah podčrtal zgodovinska dejstva, kojih posledica jc današnji praznik; kot četrta točka so sledile »Ritmične vaje moške decc«, ki so vžgale mnogobrojno občinstvo. V nadaljnjem se nam je predstavil mla* dinski zbor br. Čandra, ki je z otroškim elanom zapel dve njegovi mladinski skladbi. Niz nato jc že nastopila ženska deca, ki je izvajala vaje z loki, brezhibno.
Program je obogatila s solope-tjem tudi s. Patcrnostrova (sopran) in br. Mahkota (bariton). Nato je sviral ponovno salonski orkester, mehko in fino. Sledila je slikovita skupinska vaja članov. Težka in naporna vaja je bila strumno in brezhibno izvajana. Pestrost programa sta podčrtala v nadaljnjem z vijolinskim duetom br. dr. Neubcrger in g. Dirmajer. Sledila jc »Snaga«, ritmična vaja moškega naraščaja in nato najlepša točka »Valčkov ples« ženskega naraščaja in pctorica moškega naraščaja. Naš naraščaj je diven in smo lahko ponosni nanj. Pe-torica je bila v smislu in gibih res ce*
Presenetile so nas tudi članice, ki so elegantno zaplesale »Faustov«, rit* mični valček.
Kot zadnja točka je bila koračnica orkestra in že se nam je nudila na odru simbolična alegorija »Ujedinje* nje«, izvajana po vseh oddelkih.
Vse telovadne točke sta vodila neumorna br. načelnik Volk in sestra načelnica Slana. Po nad dve uri traja* joči akademiji, ki jc bila res vzorna in ena izmed najboljših pri nas. jc sledila slavnostna seja. Starosta brat Groznik je v svojem govoru ponovno očrtal pomen praznika, nato pa razdelil diplome, ki so si jih priborili naši na župnih tekmah v Celju. Izvršila se ie tudi zaobljuba članstva.
Akademija, ki smo jo videli na praznik, nas navdaja s prijetnim ponosom in zadovoljstvom, ^ namreč uverjeni smo, da je hrastniški Soko v pravih rokah, tako v tehničnem in prosvetnem oziru, prav posebno pa je krepko vodstvo, kar je glavno za na* predek društva.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠMARJE PRI JELŠAH.
Sokolsko društvo Šmarje pri Jel šah je praznovalo ujedinjenje zelo
f Bral Pavle Jeršek
Z bratom Pavlom je stopil iz na* ših vrst zopet eden iz »starega« rodu, kajti, dasi je bil po letih primeroma mlad, je zrastel v telovadnici še med »starimi«, med tistimi, ki so se sokolstvu vprav vdajali. Pet let že ga ni med nami, pa je skoraj tako kot bi nas bil zapustil včeraj. Spomin na njega je v telovadnici še čisto živ; dokaz, da je bil nad povprečnostjo.
Zrastel je malone pri društvu. Kot deček je telovadil že pred vojno. Takoj po vojni je bil zopet v telovadnici. Od prirode obdarjen telova* dec, se je z vztrajno pridnostjo v kratkih letih povzpel do izredne izurjenosti. Leta 1924. je bil v osmerici, ki se je v Parizu borila za svetovno prvenstvo. V tistih letih, 1922.—1924., je bilo v naši telovadnici zelo živo. Ni nas bilo mnogo, toda vsi smo bili nenavadno vneti za vadbo, vztrajni in redni. Iz tedanje prve vrste sta zrastla Pavle in Primožič, ostale pa je v kratkem letu življenje razteplo po vsej državi. Eden tistih, ki nam je neopaz* no vlival največ »zagrizenosti«, je bil br. Pavle. Bil je najpriljubljcncjši vaditelj in nihče ni znal vrste tako vneti kot on. Pri učenju ni imel posebnega, učenega postopka, toda če je pristopu s svojim vedrim obrazom in, če smemo tako reči, s svojim vedrim tele* som, nisi mogel drugače, kot dati iz sebe vse, slediti mu v vsem. Dolgega časa pri njem ni bilo, tudi pri sicer »dolgočasnih« vajah ne. Poleg orodja je bil tudi izvrsten skakalec in zlasti pri preskokih čez orodje vprav drzen, izvrstno je tekel in lučal. Njegove vaje na orodju so bile vedno, tudi pri vadbi, natančne; prav posebno radi pa smo ga gledali na krogih v gugu. Po njem nimamo več telovadca, ki bi znal gibe telesa tako popolno spojiti z gugotn.
Postave jc bil ravne, rajši visoke kot srednje. Telo je bilo sloko, široko čez prsa, mišičje močno in kot vzmet prožno. Njegov poklic, krznarstvo, postavi ni škodoval, pač pa gotovo njegovemu zdravju. Odlikovala ga je prijaznost in vljudnost ter neka resna šaljivost. Tiste prevzetnosti, ki se je radi navzamejo izredni telovadci, ni bilo v njem niti sence. Zaradi priljjd* nega značaja je ljubil družbo prija* teljev.
Po Parizu se je še bolj oklenil te* lovadbe. Leta 1926. smo bili skupaj v
Pragi. Zgodnja jesen leta 1926. pa ga je vrgla iz telovadnice na bolniško postelj. Popolnoma zdrav in veder je čez noč zbolel za jetiko. Zdravniški izrek ga je zadel z jasnega, ker ni nikdar čutil kake bolehnosti. Družina je storila za rešitev vse; podpirala jo je Pavlova železna narav, ki se je 5 let upirala sovražnici, a se ji ni mogla upreti.
Ohranili bomo spomin na ljubega srata s tem, da bomo skušali posne* mati njegove sokolske vrline.
Sokol Ljubljana II.
SOKOLSKO DRUŠTVO GEROVO.
Prava adresa društva.
Prava adresa Sokolskog društva Gerovo glasi: »Sokolsko društvo Gero-vo, Gorski kotar. Nema se stavljati ni-kakova primetba »pri Prezidu«, jer je Gerovo starije društvo od Prezida i veče mesto od Prezida.
Nepravilno adresovane dopise, ma od koga oni dolazili, posle ovog saop-štenja društvo neče primati. — Sokolsko društvo Gercvo.
Župa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE.
Popunjenje ispražnjenih mesta zamenika starešine naše župe.
Smrču dra. Pavla Mergenthalera ostalo je ispražnjeno mesto I. zameni* ka starešine naše župe te je na predlog uprave župe uprava Saveza imeno* vala na to mesto dosadašnjeg II. za* inenika starešine brata dra. Mateja Periča. Istim rešenjem imenovan je dosadašnji III. zamenik starešine brat geodeta St jepan V u i č i c za II. zamenika stareš.ne župe imenovan je brat Dragutin Reti, večnik sudbenog stola.
Izvršni odbor na svojoj sednici od 28. oktobra o. g. stvorio je sledeče važ-nije zaključke: Na izveštaj i predlog čete Podvinje (društva Slov. Brod) imenuje se uprava te čete sa starešinom češičem Josipom i načelnikom Kraj* novičem Marijanom na čelu. — Na izveštaj društva Habjanovci razrešuje se dužnosti dosadašnji tajnik, a na njegovo mesto imenuje se tajnikom brat Čengić Grgur. Na predlog čete Bračevci (društvo Đakovo) imenuje se za starešinu brat Tolič Milivoj, za načelnika brat Nosal Franjo, a za tajnika brat Petrovič Đorđe. — Na izveštaj i
P*»rllof( <'<'<■•* -TvirtodnjiiL' Olrtičtva Reli
Manastir) razrešuju se dužnosti dosadašnji zamenik starešine i tajnik, a imenuje se za zamenika starešine brat Jovanovič Voj a, za tajnika brat Durovič Dušan i za blagajnika brat Savanovič Dorde. —* Molba društva Donji Miholjac za šahiranje priloga u svrhu gradnje svoga doma, upu-čuje se Savezu sa preporukom. — Odreduje sc likvidacija čete Dolci (društva Feričanci) i upučuje se društvo Feričanci, da u smislu pravilnika za Sokolske čete ovu likvidaciju prevede. U smilu Savezne okružnice br. 51 inaaju se pozvati sve čete ove župe, da pred* lože na imenovanje pretsednike pro* svetnih otseka, u koliko ih do sada još nemaju, jer su pravila četa pro-menjena te sada u upravu čete spada i prosvetar.
Izvršni odbor na svojoj sednici od
11.	novembra o. g. stvorio je sledeče važni je zaključke: Na predlog i izve* šče čete Dakovačka Satnica (društva Dakovo) imenuje se uprava čete sa starešinom Friedrich VendeKnom, pro-svetarom Kukoljs Ivom i načelnikom
Mach Josipom na čelu. — Na predlog i izvešče načelnika Sokolskog okružja Donji Miholjac odobrava se osnutak i imenuje se uprava čete Podravska Moslavina (društva Donji Maholjac) sa starešinom i prosvetarom Matoko* vič Durom, te načelnikom Trcovič Jo* sipom na čelu. — Na predlog i izvešče čete Gradište (društva Županja) imenuje se za načelnika: Tadija Debelič, a za tajnika Anica Fogadič. — Na predlog čete Đurdanci (društva Dakovo) imenuje se uprava čete sa starešinom Milanovič Andrijom, prosve* tarom Draženovič Franjom i načelnikom Milanovič Fabom na celu. Brima se na znanje izvesta] zupskog prednjaka brata Babiča Frana o šest-dnevnom prednjačkom tečaju, održa-nom u Don j eni Miholjcu od 25. oktobra do 1. novembra o. g. Bilo je 13 polaznika. — Isto tako se uzima do znanja izveštaj o prednj. tečaju J Podr. Slatini, koji sc održao «cl ’■ do
12.	novembra o. g., te je >,a istom su* delovalo 10 tečajnika.
Na izveštaj dru*tva Batina zaključuje sc, da se društvo Batina raspusti, jer nije pokazalo dovoljno pozitivnog
raiIa.   Prinia se na znanje brojčano
stanje svih pripadnika u ovoj župi na dan 30. septembra o. g. Prema tomc jc ti župi Osijek učlanjeno:
članova .............................9690
članica .	  'Зз
muškog naraštaja ....	И13
ženskog naraštaja ....	534
muške dece.......................
ženske decc ....	-	—
dakle ukupno pripadnika .	•
Zaključuje se, da se na konferen« eiji statističara župe Bjelovar dne 15. novembra od strane župe delegiraju hrača Komadina Milan i Gamberger Josip.
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
Za nedelju, 6. dccembra o. g. bio je sazvan zbor društvenih načelnika, na kojem je trebalo da bude zastupano svili 65 sokolskih društava i 80 sokolskih četa osječke sokolske župe, kao i delegati 9 sokolskih okružja ove župe. Sedniea se održavala u Osijeku g. g. u dvorani trgovačke komore, a istoj su imali osim delegata prisustvovati i svi članovi tehničkog odbora župe i članovi župskog načelništva, te prosvetar župe.
Program sedniee bio je vrlo opse* žan, a najvažnije tačke osim izveštaja načelnika župe, jesu župski omladinski slet i štafetno trčanje iz sedišta poje-nih sokolskih okružja u Osijek.
Omladinski slet, koji je proponi-rnn za mesec maj 1932. godine, ima da održi u Osijeku i treba da bude priredba večili razmera. Program sleta ohuhvata tri dana i sadrži: natecanje daoc i naraštaja, natecanje i pregled vežbača prijavljenih z.a učcstvovanje na svesokolskom stSfu u Pragu 1932. Godine, svečanu akademiju i javni čas. Na sletu če sudelovati i osječke škole.
Štafetno trčanje iz sedišta pojedi* nih sokolskih okružja u Osijek biče ujedno manifestacija Sokolstva i proslava stogodišnjice rođenja osnivača Sokolstva dr. M. Tyrša. Pojedine pruge, po ko i ima bi štafete išle, jesu: Podravska Slatina—Donji Miholjac— Osijek, za tim Slav. Požega—Našice— Osijek, nadalje Slav. Brod—Dalkovo • —Osijek, kao i Vukovar—Osijek, i napokon Beli Manastir—Osijek, koje n ret sta vi ja ju ukupnu u deljenost od 360 km. Za prenos povelja, koje če biti umetnički izradene i ukrašene narodnim motdvima, karakterističnim za pojedina okružja, potrebno je sudelo-vanje od preko 2000 vežbača i vežba* eiea. Sama priredba, osim vlastitog manifesiacionog značaja, pretstavljaće ujedno i veličanstvenu sliku sokolske požrtvovnosti, spremnosti, tačnosti i volje.
Telovežbcni deo sedniee sastojao se je iz pregleda prostih vežbi, prepisanih za slet u Pragu, te iz pokaživa* nj.a vežbi i igara, propisanih za natecanje dece.
IZ PROSVETNOG ODBORA ŽUPE.
U svrhu što jedinstvenijeg rada i radi ustanovljenja zajedničkih smer* n Lea te jednoobraanoa tisiema i prosvetnog rada svih jedinica naše žu* pe, održane su tokom ove godine broj-ne konferenci j e. To su bile prosvetne okružne konferencije: u Don jem Mi-holjeu (10. maja sa 10 izaslanika)^ u Vinkovcima {14. juna sa 16 izaslanika), u Slav. Požegi (28. juna sa 17 izaslanika i u Našicama (20. septembra sa 14 izaslanika), te župska prosvetna konferencija prigodom župskog sleta u Vtrkovaru dne 15. atrgrasta o. g. {sa ■' 1 izaslanikom). Svim tim važnim i dobro posečenim sastancima prisust* vovao je župski prosvetar brat A. F. Stanetti. Te konferencije imale su glavnu zadaču, da se daju prosvetari-ma društava i četa izerpive upu te i informacijo o sokolskom prosvetnom radu i da se saslušaju važni predloži i zamisli prosv. radnika na terenu. No sve te zamisli se nisu dale dovoljno raspravljati i o njima stvarati meritorne zaključke na samim tim konfe-rcncajama, — več se ukazala potreba, da se sva ta važna pitanja na polju sokolskog prosvetnog rada prodisku* Ulju na j c dno j pleaarnoj sednici POŽ i to 29. novembra o. g., na koju su po« bili zvani i svi prosvetni nadzornici sokolskih okružja naše župe. Ta je sedniea imala sledeči
Dnevni red.
1. Kratak izveštaj ra dosadašnjem radu POŽ (Pretsednik POZ).
2. Kratki iaveštaji prosv. nadzor* nika o stanju prosv. rada po okruž-
jlma.
3. Organizacija i delokrug okružnih prosvetnih nadzorništva.
4. Udeo prosvetara na internom vaspitnom radu. Konaena odluka za j edinstven sistem i metodu.
5. Prosvetni rad jj seoskim jedi* mca*na (Program. Organizacija po okr. prosv. muLzorništvima). •
6. Obaveštajna služba. Veča briga :;a sok. štainpu. Župsko glasilo.
7. Statistika o prosvetnom radu.
8. Radio. Film. Skioptikon.
Tyrševa godina. Tyrševa štafeta /upe Osijek.
1*0. Obavezan kalendar priredbi za god. 1932.
11 Eventualija.
Zajednička proslava 1. decembra
osječkih sokolskih društava obavljena je ovc godine veoma svečano uz učest-vovanjc pretstavnika vlasti, korporacija. kulturno * nacionalnih i humanih društava te ogromno g broja Sokola sviju kategorija i gradanstva. Aranž-man proslave, uku sna dekoracija dvorane i primoran red dali su celoj proslavi ne samo svečani karakter, nego
i veoma simpatičnu sliku. Velika vež* baonica bila je več pre početka programa prepuna učesnika, tako da su mnogi morali ostati vani, jer u dvorani više nije bilo mesta. Bio je postavljen visok podij velikih dimenzija dekori-san perzijskim sagovima i zelenjem. Na podiju je bio postavljen dugački stol, kod kojeg su seli svi članovi upravnih odbora župe i obiju društava. U prvim redovima publike prisustvo* vali su okružni inšpektor g. Mile D e* j a novi č, gradonačelnik g. dr. Vje* koslav H e n g i, general g. Bclimar-kovič, drž. tužilac g. dr. Schubert, šef policije g. Miha j lo vic, šef fi* nansijskog inšpektorata g. Došen i drugi pretstavnici najviših civilnih i vojnih vlasti.
Posle otsvirane državne himne po fanfari Sokolskog društva d. g. otvorio je starešina župe brat Dimitrije P e-t r o v i č svečanu sednicu istaknuvši važnost i značaj toga velikog praznika za naše Sokolstvo. Zatim je pročitao poslanicu zam. starešine Saveza. U svom govoru -setio se starešina zasluž* nih, a preminulih sokolskih radnika ovc župe dra. Pavla Mergenthalera, Đurđice Jovanovič* Karela Vodičke i Julija Weissa ml. Zatim je ravnatelj gradsikog konzerva torij a gosp. Lav Mirski, majstorski kao uvek, izve o na čelu Urbanovu »Serenadu« i Smeta* ninu »Uspavanku« uz glasovirsku pratnju gdiee Elvire F a b i n g. Iza toga je prosvetar Sok. župe Osijek, brat A. Stanetti, održao predavanje o značenju praznika 1. decembra, uporedujuči taj sokolski kult s našim narodnim kultom Vidovdana i ozna-čivši poslednji kao blagodarni pogled natrag u slavnu prošlost a kult prvog decembra kao pogled nap red te želju i molitvu punu nade za budučnost. Fanfara je zatim otsvirala »Operni smes« od Štolca. Svečani akt prevode-nja dece u naraštaj, a naraštaja u članstvo obavio je starešina Sokolskog društva g. g. brat dr. Matej Perič, a polaganje sokolskog zaveta brat Drag. S. Schwlm, starešina Sokol* skog društva d. g. Konačno je načelnik ■gornjogradskog društva brat dr. Stojan M u a č e v ič uz- kratak govor podelio diplome pobednicima na takmičenjima sa svesokolskog sleta u Beogradu i sa župskog sleta u Vukovaru. Brat starešina je zaključnom reči završi o svečanu sednicu. — Veliki broj gradanstva i članova te sokolske omladine ostao je još dugo na okupu plešuči i zabavljajuči se kod zvukova fanfare donjogradskog društva, koja je na svom debutu osvetlala lice. Proslava je u svakom pogledu odlično uspela *
Sokolsko društvo Osijek donji grad održalo je 30. novembra u svim prostorijama »Hrv. doma« svoju aka* denaiju u proslavu sokolskog praznika 1. decembra.
Program je bio sastavljen od bi* ranih telovežbenih tačaka te muzičkih kompozicija novo osnovane fanfare. Program je otvorio proslovom brat Pa* ja Moačanin predavanjem o 1. de-ccmbru. Bilo je veoma pažljivo saslu* šano i ostavilo vrlo dubok utisak. Želeli bi još češče da čujemo predavača i njegova zanimljiva razlaganja. Nastup novo osnovane fanfare prijatno je iz* nenadio prisutne tim više, kada se zna, da je tek pre mesec dana kreirana. Tačku »Mladost — Radost« izveo je ženski naraštaj dobro. Skupne vežbe na ^onju (naučnički naraštaj) imale bi večeg efekta, da je pozornica bila veča i viša. Slikovite plesne vežbe članica bile su dovoljno uvežbane i dobro izvedene. Sastav izisknje više vežbačica. Vežbe na ručama bile sa po prednjač-kom izboru veoma dobro odvežbane. Drago nam je bilo videti mnoga metanja u tim vežbama, jer se po istima najbolje može prosuditi rutiniranost vežbača. Novi smerovi (ritmičke proste vežbe članica prednj. zbora) bila je jedna od najlepšifc tačaka programa. Nove ideje i nevi smerovi ženske gimnastike.
»Devetka« je bila dobro odvežba* na. I tom prilikom se opaž,alo, da je pozornica premalena, te slikovitost ovih vežbi nikako nije došla do punog izražaj a.
Predavanje brata Dragana Muka o dru. Miroslavu T yršu biio je ob-rađeno temeljito, svestrano I s mnogo truda i oseeaja.
Dvorana je bila dupkom pun,a, akademija je u svakom pogledu vrlo dobro uspela. Osim donjogradske publike videli smo mnogo Gornjograda-na, a naročito članova gornjogradskog Sokolskog društva sa svoj.im sjtareši* nom bratom dr. Matejom Peričem na čelu. Uprava Sokolske župe Osijek bila je takoder zastupana velikim odaslanstvom, sa bratom II. zameni* kom starešine Stjepanom V u i č ič c m na čelu.
SOKOLSKO DRUŠTVO VINKOVCI. f Brat Vladimir Stražnicki.
Jugoslovensko Sokolstvo, a naro* čito Sokolsko društvo u Vinkovcima zadesila je teška i gorka nesreča smr* ču odličnoga člana i Sokola brata Via* dimira Stražnickoga. U najlepšim mu* ževnim godinama života, kad je još dugi niz godina mogao svoj život posvetiti radu za svoj narod i otadž-
binu, a osobito za jugoslovensko So* kolstvo, nemila boletica prikovala ga uz krevet, iz kojega nije nikad više ustao.
Brat Vladimir Stražnicki pripada onoj predratnoj generaciji, koja se u naj težim časovima našega robovanja
f Bral Vladimir Širažnicki
oduševljavala i zanosila jugosloven-skom idejom, za nju se u svakoj pri-lici otvorcno i neustrašivo izlagala i uvek u svome srcu gajila nadu i želju za ujedinjcnjem našega naroda, u čemu je videla njegov jedini spas i slav-aiu budučnost. Duboko prožet tom idejom gajio je on u svom srcu ideal* no čistu i nikad ničim neokaljanu lju-ibav prema svomu narodu i otadžbini 5 u toj ljuba vi našao je najsigurniju i najbolju direktivu za sav svoj rad iu celom svom privatnom i javnom životu. Bezgraniena ljubav prema otadž* bini Jugoslaviji i prema jugosfcven-skom narodu nije oslabila ni na sa* mrtnom času, kada je, opraštajuči se •od svoje drage porodice, rekao svo* joj deci: »Deco, budite uvek pošteni ljudi i dobri Jugosloveni.«
Svrsivši pravne nauke na zagre* bačkom Univerzitetu, brat Vladimir Stražnicki posvetio se sudskoj štruci i kao takgv službovao je u Novom Marofu, Samoboru, Velikoj Gorici i kao većnički tajnik Banskoga stola u Zagrebu, odakle je za vreme rata, 191&. godine, premešten u Vinkove©, gde je kao starešina suda proboravio punih 15 godina u teškom i odgovor* nom, ali nadasve savesnom i priljež-nom radu.
Zamemom svojom inteligencijom, bogatim teorijskim i praktičkim zna* njem, a nadasve po svojoj visoko raz-vitoj pravnoj svesti koju je on sma-trao jednom od največih vrlina čove-ka, brat Vladimir Stražnicki stekao je u svim krugovima glas odličnoga pravnika, koji je taj svoj glas doku-mentovao ne samo u sudskoj dvorani, svojim do krajnosti savesnim i neprt* stranim radom, več u celokupnom svom javnom i privatnom životu i delovanju. U pravdi je gledao jednu od na j glavni j ih osnoviea života, p ra vdu je smatrao kao najvažniji regulator svih društvenih pojava i ‘kao najbit-niji uslov sreče i zadovoljstva poje* dinca i celoga naroda. I kad bi god on, bilo u vršenju svojih zvaničnih dužnosti, bilo u prijateljskom razgovoru izrekao reči: »To je pravo« fli »To nije pravo«, u tim je rečima uvek bila sadržana manifestacija njegove visoko razvite pravne svesti i njego* va dubokoga pravnoga osečaja.
Kao što se u njegovu pozivu uvek ispoljavao pravi, topli i plemeniti idealizam, koji je on u svakoj prilici bez ikaVove sentimentalnosti znao dovesti u sklad sa realnim životom, tako je taj idealizam dolazio do mno* go veegga i snažnijega izražaja u ce* lom njegovom privatnom životu. Čvrst i nepokolebiv karakter, koji ni pod koju cenu ne otstupa od svojih životnJh principa; čovek snažna duha i opsežme erudicije, a uz to demokrata u naj idealni jem smislu ove reči; po-nosan, pun samopregora i odricanja, a uz sto društven, dobar prijatelj i drug prema svakomu u komu je na* šao pošteno i iskreno srce. Uvek odu-ševljen za sve što je istinito, lepo i dobro, bio je veliki prijatelj umetnosti i sve je pojave našega umetničko-ga i uopče kulturnega života pratio s najvećim interesom, pri čemu se osobito isticao njegov vanredno kritički duh. Skroman u životu, bez ikakovih velikih pretenzija, največe mu je bilo zadovoljstvo, kad je mogao siromahu pomoči svojim bogatim znanjem, iskustvom, dobrim savetom, i prijateljskem reči. Kao dobar muž i dobar otac, bio je nadasve ponosan na svoju brojnu porodicu, za koju je živio, radio i brinuo se do poslednjeg daha ■svoga života.
Samo čovek ovakova karaktera i ovako plemenite duše mogao je biti pravi i oduševljeni Soko. Kad je posle našega narodnoga ujedinjenja prokla-movana ideja jedinstva Ju g oslove n sko-ga Sokolstva brat Vladimir Stražnicki bio je medu - prvima, koji sc svom
dušom predao, da radi u Vinkovcima na realizovanju ove velike ideje. I od toga doba vidimo ga uvek u prvim redovima, gde sve svoje sile, sve svo* sposobnosti, naročito znanje, iskustvo i autoritet, ulaže za što bolji napredak Sokolstva, jer je u njemu video spas, sreču i veliku budučnost svoga naro* da, jer je u Sokolstvu video realizacijo velike i slavne jugoslovenske ideje. Skroman po svojoj prirodi nikad nije dopuštao da se njegovo ime u velike javno ističe, jer se uvek držao prin* cipa, da je glavno rad, a ličnosti su sporedne. A kad je jugoslovenska sokolska misao, godine 1927., došla u najteže iskušenje, te joj je pretila opasnost da bude ugrožen i njezin opstanak u Vinkovcima, o n da je, u tim naj težim časovima, brat Vladimir Stražnicki morao otstupiti od svojih principa i preuzeti starešinstvo u svo* je ruke da spasi sokolsku misao u Vinkovcima Na tom je položaju ostao samo kratko vreme, jer čim je video da je opasnost minula, predao je vodstvo u druge ruke i 'postao samo skromni, ali oduševljeni sokolski radnik.
Veliku i bezgraničnu ljubav prema Sokolstvu dokazao je brat Vladimir i tim, što je tu ljubav potpuno p reli o i na celu svoju brojnu i njemu dragu porodicu. On, Soko sa svojom dra* gom suprugom sestram Sokolieona i sa sedam dičnih Sokoliča, bili su ures i ponos vinkovačkog Sokolskog društva. Njihovim radom dizala se, evetala je i napredovala sokolska misao u Vinkovcima kao nikada pre, a porodica Stražnički bila je žari&te iz kojega se sokolska ideja širila u Vinkovcima i dalje u sva unesta u koja je dosizao rad vinkovačkog Sokol-skoga društva. Radom porodice Stražnicki postizavalo je vinkovačko Sokolsko društvo svuda najlepše uspe* he. Bez tih dičnih Sokolova i Soko-liča nije se mogla prirediti ni jedna uspešna priredba, a gdegod su oni učestvovali, tamo se sokolska misao manifestovala u pnnoj svojoj snazi. Na svakoj akademiji, sletu, takmiee-nju i drugim priredbama ime Straž* nicki isticalo se medu prvim i najbo* ljim Sokolima. Takove uzorSokole mogao je da odgoji samo otac kao što je bio brat Vladimir Stražnicki.
'I napokon istrošen neumornim radom, savesnim i nesebičnim radom i slom!jem teškom borbom z<a život morao je klonuti. Teška boletica koja se podmuklo i potajno zavukla u njegovo izmoreno telo, oslabila je njegov organizam tako, da se morao okaniti svakofia rada i. potražifi ieka svojoj bolesti. Bilo je prekasno. Dve godine izjedao je erv teške bolesti njegov slabi, ali ipak otporni organi* zam i napokon prckinuo nit njegova teškoga ali poštenoga i čestitoga života. Umro je 29. novembra 1931. g., baš u času kad se u njegovu uvek jakom i svežem duhu porodila naj-jača želja za životom.
Kako je skromno živeo, tako je uvek želeo da bude skromno i poko* pan. Pre smrti ostavio je opširno pismo, u kojem je, medu inim, bila izražena njegova poslednja želja da mu ukop bude posve jednosiavan, bez ikakovBi počasti i bez ikakova spoljašnjega sjaja. Toj mu je želji u dovolj eno, ali je ipak sahranjen uz mnogobrojno »češče svojih prijatelja, Sokola i štovalaca, koji su ga u dubo-koj žalosti otpratili na večni počinak.
Sokolsko društvo u Vinkovcima, poštivajuči njegovu poslednju želju,. nije moglo da se nad njegovim grobom s njime oprosti i da mu iskaže bratsku ljubav, poštovanje i veliku .zahvalnost ta njegov nesebičen i po* žrtvovan rad. Zato to čini ovim na* činom, da bi sačuvalo trajnu uspo* menu na svoga naj bolj ega brata.
Neka je večan spomen i slava nzor čoveku, mužu, осц, Sokohi i rodoljubu!
SOKOLSKO DRUŠTVO SOTIN.
Ovo društvo sa svojom upravom i članovima proslavilo je svoj sokol-
praznik prvi deoembar na najsve-čaniji način i to prvi put ove godine, jer je ovo prva godina osnutka Sokolskog društva u Sotinu.
Ujutru istog dana sakupljena bra-ća krenula su u crkvu na blagodarenjc.
Posle blagodareaja krenula je po-vorka Sokola sa ostalim pučanstvom u školu, gde je brat prosvetar i mesni učitelj Živko Gavrdiovič održao predavanje o značenju toga dana u i štoriji Jugoslavije. Posle njega ukoo je reč izaslanik Sokolskog društva Vukovar brat dr. Isa Matič,^ koji je takoder istaknuo početak i istoriju Sokolstva, a zatim je društveni tajnik brat Žika Nikolič pročitao poslanicu bratskog Saveza.
U znak ovc proslave priredit* je učitelj Gavrilovič sa ostalim učiteljstvom sa svojom decom (podmlatkom Sokola) poaorišni igrokaz »Duh Sokolstva« uz nekoliko lepih deklamacija, izvedenih po škol.skoj deci.
Svečanu sednicu otvorio je tačao u H sati brat starešina Dur o Kušič i pozvao svu braču i sestre da ustraju u sokolskom radu i da sokolskoj ideji budu uvek na ponos i diku, naglasivša, da je današnji dan naj značaj niji za sve naše Sokolstvo. — Poziva nadalje
s\"n braču i sestre, da polože zakletvu, koju je zatim obavio brat potstarešina Ivan Viduman.
Sa ove proslave upučen je telegrafski pozdrav I. starešini Sokola kraljevine Jugoslavije Njegovom Viso-čanstvu prestolonasledniku Petru.
U vezi s ovim praznikom priredio dana 5. decembra 1931. društveni tajnik s članovima i članicama sokolsku zabavu s pozorišnim igrokazom »Ku-movanje« od Jurkoviča, gde se je uz sokolsku glazbu još i toga dana proslavi j ao ovaj značajni državni praznik.
Ž.upa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO SUTIVAN.
Naše mlado Sokolsko društvo proslavilo je ove godine veoma svečano 1. decembra. Nakon blagodarenja, ko-jemu je učestvovalo celokupno članstvo i opčinska uprava, kao i gradan-stvo, u 10 sati održana je svečana društvena sedniea u mesnoj opčinskoj dvorani, ko joj su prisustvovali članovi svih kategorija u svečanim odorama i gradanskom odelu i koja bila otvore-na sa pevanjem »državne himne. Za ovim je brat starešina Ivan Markov pozdravi« prisutne i lepim govorom ocrtao sva stradanja i patnje našeg naroda za oživotvorcnjc narodne slobode i ujedinjenja. Spora en uo je ropst\’o naše brače pod tudim jarmom, nemili udes narodnog borca goričkog nadbi-skupa dT. Fr. Sedeja, a nakon toga i baše umrle članove, kojim se je kliknu lo »Slava«.
Nakon ovoga je br. tajnik Juraj Ljubetič pročitao poslanicu Saveza, koja je od svih prisutnih saslušana veli-kom pažnjom.
Nadalje je br. prosvetar Blaž Matič održao veoma lep i zanosan patriotski govor, oertavajnči značaj 1. decembra. Zatim br. prosvetar poziva celokupno članstvo na zajedničku su-radnju za što bolji uspeh i napredak ovoga društva. Upazorio je k torne na IX. svesokolski slet, koji če se držati u Pragu godine 1932, a kojemu če uče-stvovati i jugoslavensko Sokolstvo u velikom broju, pak preporuča, da i ovo naše mlado društvo po mogućno-sti sudeluje ovome sletu u što većem broju.
Zatim je br. potstarešina B. slach-ta pozvao sve nove članove na polaganje svečaneg zaveta na ruke br. starešine, nakon čega je svečana sed-nica završesia pevanjem raznih nacionalnih pesama.
Kroz čitav dan mesto bij ase oki-čeno zastavama i sagovima, a na večer brača članovi, povratnici iz Amerike, upriličiše zajedničku večeru, na kojoj je izmedu patriotskih govora i razgovora bilo iznešeno i pitanje, na koji način bi se moglo poraditi oko toga, da naše društvo dede jednom do svog Sokolskog doma, da bi time u zmoglo što jače širiti sokolsku ideju.
Zaista, proslava 1. decembra ove godine u Sutivanu ostače nam dugo u pameti, jer je obavljena na jedan 4ep i iskren način. — B. Š.
Župa Sušak - Ri/eka
PROSLAVA 1. DECEMBRA U
SUŠAKU.
Sokolska društva sa teritorija gra* da Sušaka, Draga, Kostrena, Sušak-Ri* jeka i Trsat, proslavila su i ove godine 1. decembar zajednički i na svečani način.
Ujutro, nakon svečanog blagoda-renja, sakupilo se čitavo članstvo, Ш*’ Mtštaj i veči deo dece u velikoj kinodvorani u Sokolskom domu u Sušaku, da prisustvuje svečanoj sednici i svečanom polaganju sekolskog zadeta. L dvorani se je iza 10 sati okupilo prek® Ш0 sokolskih pripadnika sviju kategorija, dok je balkon bio potpuno za; posednut odličnim uzvanicima, pret-stavnicima vojnih i civilnih mesnih vlasti, konzularnim pretstavnicima stra-nih prijateljskih država i delegatimt pojedinih nacionalnih i privrednih organizacija. Dvorana je za tu zgodu bila ukrašena slikama Njihovih Veličanstva Kralja i Kraljice, Nj. Vis. pre štolo* naslednika Petra, osnivača Sokolstva Tyrša i Fugnera, državnim i sokolskim barjacima i sokolskim emblemima.
Kad je točno u zakazano vreme, u № i po sati, stupilo na podij pozornicc starešinstvo župe, predvodeno od žup* skog starešine br. Iva Poliča i upravnik organa svih četiriju mesnih društava, pružala je prostrana dvorana upravo divnu sliku tim više što je vrlo velik broj članstva nosio svečanu sokolsku odoru, a dece i naraštaja ervenu ko-šulju. Medu uzvanicima isticao so lepi broj gg. ofisira mesnog garnizona.
Iza što je vojna muzika otsvirala državnu himnu, otvorio je župski sta; br. Ivo Polič svečanu sednicu. Pri tom je održao kratak, ali vatren govor, u kojemu je u prvom redu pozdravio Nj. Vel. Kralja, kao prvoga Sokola, zatim Nj. Vel, Kraljiču, pa Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, kao prvog starešinu Sokola kraljevine Jugoslavije. Zatim jc pozdravio pretstavnike vlasti i udruženja pa sve prisutnike. Još sc jc s nekoliko toplih reči setio naših milih pokojnika, koji su u minuloj go-dini preminuli, i nekih stari jih naših
Str. 6.
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. [(. — br. 5'Л
zaslužnih pokojnika, a setio se i naših istarskih mučenika, kojima su prisut-nici kliknuli: Slava!
Iza toga je o d rž a mi sednica po utvrđenom dnevnom redu. Župsiki tajs J* nik br. M. A. Omerbegović pročitao je poslanicu I. zamenika saveznog starešine. Župski prosvetar br. I. Ivančič održao je svečani govor o značenju praznika 1. decembra. Direktor real. gimnazije br. Ivo Brgič održao je nagovor podmlatku, koji prelazi u nara-štaj, odnosno u članstvo.
Zatim je usledio najsvečaniji mo* menat proslave. Oko 200 članova i članica, sviju staleža i starosti, od 18 go-dišnjeg mladiča do 75 godišnjag starca, položilo jc na ruke župskog starešine svečani zavet sokolskoj misli i na-rodnom jedinstvu. Formulu zaveta pro* čitao je starešina Sokol, društva Trsat br. M. Kolacio uz nekoliko prigodnih reči. Čitava je dvorana u jedan mah ustala na noge i s ushičenjem i ples* kanjem je odobravala, naročito kad se s br. starešinom rukovao koji stariji brat ili sestra.
Kad je i to bilo gotovo, zaključio je br. starešina sednicu, dok je muzika intonirala sokolsku koračnicu. Vojna muzika je koncertirala i za vreme sed* nice izmedu pojedinih točaka.
Navečer je održana u istoj dvorani svečana akademija Sokolskog društva SušaksRijeka, koja je vrlo dobro uspela i moralno i financijalno. Nastupile su sve društvene kategorije i to največim delom prostim vežbama za Prag god. 1932. Naročito su dobro izvedene vež* be članica, koje su se svojom clegant-nošču gledaocima osobito dopale. Najbolje su izvedene vežbe muškog članstva. Muški naraštaj je dobro izveo proste vežbe »Oj Slaveni«, ali je mogao još i bolje. Vežbe ženske dece s obru-čirna i skupine muške dece bile su dobre.
Pre akademije održao je vrlo lep govor Sokolič Dušan Jovanovič, koji je s osečajem i posebnim naglaskom pozvao prisutne da čuvaju naše narod« no jedinstvo i da kazne i satru svako-ga, koji se usudi da u nj dirne. Na kraju akademije prikazane su 4 žive slike, sve jedna lepša od druge, kojima se veliča osnivača Sokolstva dra. Miroslava Tyrša.
Te slike i po svojoj zamisli i po svojoj izvedbi zaslužuju opče prizna nje te služe na čast onome, ko ih je zamislio i složio.
Akademija je potrajala do 11 sati, a nakon nje održan je ples u sokolani.
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJ.
Ove godine Sokolsko društvo Senj na osobito svečan način prosla* vilo je praznik našega ujedinjenja.
Sveukupno je članstvo najpre prisustvovalo u stolnoj crkvi molitvama zahvalnicama. Iza čestitanja^ u sreskom načelstvu, održana je nešto iza 10 sati, u dupkopunoj sokolam, iskićenoj zelenilom, slikama i ćilimo-vima, svečana sednica, kojoj je prisustvovalo malone sve članstvo, pret* stavnici vlasti i omladina svih mesnin
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko PaliSt Zaareb-Kra'iice "a^
Dobavljat Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža- Zagreb * Telefon interurban 26-77
škola. Iza državne himne i govora br. starešine Lad. Krajača pročitao je br. tajnik Ivo Ružič poslanicu I. zamenika saveznog starešine. Zatim je društve* ni prosvetar br. prof. A. Šepič održao vrlo lepo predavanje o značenju i. decembra. Sledila je deklamacija »Jedinstvu«, koju je odlično deklamo* vala naraštajka Bianka Rukavina. Zatim je br. starešina nakon p n ge d no g govora preveo 15 dece u naraštaj, 8 naraštajaca u članstvo, od kijih je primio i svečani zavet, pa je, uputivši saveznom starešini Nj. Vis. nasledniku prestolja Petru topao pozdrav, završio sednicu. Sednicu je zaključila mladež osnovne škole otpevavši skladno pesmu »Slovenac, Srb, Hrvat«.
Kao nastavak proslave održana je u subotu dne 5. ov. m. svečana akademija u dvorani »Hotela Nehaj«. Program je bio biran, obilan i zgodan, potpuno u duhu Sokolstva. Poset je bio odličan. Akademija je započela državnom himnom iza koje su sledile vežbe svih članskih, naraštajskih i dečjih kategorija. U svemu je nastu* pilo 152 lica. Izvodene su proste vežbe i vežbe na spravama. Pojedine vežbe, koje su uvežbala brača Maj-can, Kekini, Durbešič, Bendelja i D. Krmpotič, izvedene su uz pratnju gradske glazbe točno i složno. Vežbe su bile na višini. Na programu su bile i 3 prigodne deklamacije. Na koncu je prikazan igrokaz Stj. Roce »Duh Sokolstva«. Mladi diletanti, sve društveni članovi, iako početniei, vrlo su lepo odigrali svoje uloge. Posle toga sledio je ples. Sokolsko se društvo Senj može da ponosi ovom priredbom. Ovaj lepi uspeh neka nam bude po* ticajcm za još življi rad. Ne sustajmo, aiko i nailazimo na svakom koraku na zapreke, čak i onde gde bismo morali nači u prvom redu razumevanje i pu-nu potporu.
SOKOLSKO DRUŠTVO FUŽINE-VRATA.
Naše je društvo proslavilo 1. de-cembar na svečan način, kako doli* kuje sokolskom i narodnom prazniku. Blagodarenju u crkvi prisustvovalo je celokupno članstvo. ;Iza toga održana je u Sokolskom domu svečana sedni* ca. Nakon državne himne održao je br. starešina govor i pročitao je po* slanicu I. zamenika saveznog stareši* ne, Muzičke kompozicije je odigralo glazbeno društvo »Goranin«. Preda* vanje o značenju 1. decembra održao je br. prosvetar. Deklamacije s patri-otskom temom izvodene su po sokolskom podmlatku. Brat starešina je nakon lepog prigodnog govora preveo dccu u naraštaj i naraštaj u članstvo Nakon toga je sledilo polaganje zave ta novoga članstva. Muzičkom kom-pozicijom je završena sednica. Iza toga je br. prosvetar održao govor u sla-vu velikog Jugoslovena Račkoga, ko me je naše društvo u čast i ove godine položilo venac na podnožje spomenika. Venac su isplele sestre nara fctftike.
Posle podne priredilo je društvo akademiju u Sokolskom domu, koja je bila dobro posečena uza sve to što je toga dana kod nas vladalo veliko nevreme. Iza akademije bila je čajan* ka i plesna zabava.
Proslava je u svakom pogledu prošla dostojno dana našega praznika.
Župa Varaždin
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
U nedelju 29. novembra o. g. otvo-ren je prvi župski prednjački tečaj u Varaždinu. Tečaj polazi 9 članova i 6 članica. Usled toga, što neka brača i sestre nisu mogli dobiti potrebito otsu-stvo i radi nedostatka materijalnih sretstava, nisu mogli svi, koji su se u tečaj javili i isti polaziti. Otvorenju tečaja prisustvovali su upravni i tehni-čki odbor župe, na čelu s bračom Bel-čičem i Starejem, koji su održali prva predavanja. Tečaj traje do 22. decembra kroz čitav dan.
PROSLAVA UJEDINJENJA U VA-RAŽDINSKOM SOKOLU.
Kao i prošle godine proslavilo je Sokolsko društvo Varaždin dan Uje-dinjenja u dva puta, i to 29. novembra posle podne za naraštaj i decu, a 1. decembra naveče za članstvo. Obe priredbe bile su brojno posečene, pa se je dosadanje gradska gombaona pokazala premalena da primi tako veliki broj gradanstva. Starešina društva, brat Stjepan Novakovič, pretsedavao je obiin svečanim sednicama istaknuvši, u lepim govorima, veliko značenje tog našeg praznika. 29. novembra održao jc predavanje pročelnik naraštajskog otseka brat Ivan Kocijan, nakon čega je preveden veei broj dece u naraštaj te su razdelene naraštaju diplome, koje su osvojili na sletu u Beogradu i na župskim natecanjima. Naraštajka ka-mila Lukačevič deklamovala je s mnogo čuvstva prigodnu pesmu, nakon čega su nastupile pojedine kategorije dece i mladog naraštaja pod vodstvom brače Šuligoja, Gjuraka i Saoljaka te sestre Stech.
Na 1. decembra obavljeno je i polaganje zaveta , čitanje poslanice brata Gangla, te delenje diploma članicama i članovima. Naraštajac Mohr lepo je deklamovao jednu pesmu, nakon čega je sledio tehnički deo programa, koji je pokazao znutan napreclak matic-nog društva. Naučnieki naraštaj nastu-pio je, predvoden po bratu Rudolfu Mejnariču, u Mudrijevom »Krugu«. Tnfnost i sisunost odlike su tc +jvibe. Ženski naraštaj izveo je od Holec-kove »Ritmičku igru«, koja se j.e vrl<> svidela te od Sagrada Grigovu h-moi Sonatu. Precizna i elegantna vežba na-raštajki izazvala jc burno odobravanje. Konjički otsek društva izveo jc pod vodstvom brata Mice Kovačeviča vrlo dobro vežbe sa sabljama. Sledila je teš-ka Erbenova gimnastička osmorica, koju su članovi izveli odlično. Članice
nastupile su u »Plesu s venčičima« od Dubove. Ta simbolička vežba odvežba-na je s mnogo razumevanja, pa je i njihov nastup oduševio gledaoce. Na-raštajci izveli su efektnu Kutniovu vež-bu s kopljima. Akademija završena je nastupom članova na visokim ručama, gde su se napose istakli i ubrali mnogo pljeska. Osim več spomenutih, uvežbali su pojedine kategorije i pred-veli ih načelnik brat Zvonko Šuligoj i načelnica sestra Marija Stech.
Vežbe obih dana pratili su uz klavir brača Juraj Stech, Dragan Šifman, Tuma i Antun Zima.
Posle priredbi održane su zabave i to prvog dana uz svirku društvene muzike, kojom je ravnao brat mo. Franjo Vaučk, a drugog dana uz vojnu muzi-ku. Obim priredbama prisustvovao je, uz pretstavnike civilnih i vojnih vlasti i čitavi odbor župe.
PROSLAVA U DONJOJ DUBRAVI.
29. novembra održalo je agilno Sokolsko društvo u Donjoj Dubravi proslavu 13-godišnjice Ujedinjenja. Nakon lepog govora starešine brata Mije Lisjaka i deklamacije naraštajca Pavla Haramije nastupila su muška i ženska deca, muški i ženski naraštaj, te članovi u sedam raznih prostih i ritmiekih vežbi, te na ručama. Proslavu zaključio je pevački zbor pesmom »Jugoslaviji«. Sve su vežbe vrlo dobro izvedene, a naročito su se svidele nara-štajke u lepim medimurskim nošnjama. Društvena glazba pod ravnanjem brata Ivana Vučenika uložila je mnogo truda za tu proslavu, jer su sve vežbe izvedene uz pratnju glazbe.
PROSLAVA U KOTORIBI.
Na krajnoj granici naše države proslavljen jc 1. decembar na vrlo svečan način. Pre podne održana je prema uputama župe svečana sednica, a naveče akademija, koja je započela svi-ranjem himne i predavanjem prosveta-ra brata Maksimoviča o značenju 1. decembra. Deklamovane su pesme »Novo pokolenje«, »Poklic Sokola«, »Uje-dinjenje« i »Sokolska himna«, dok su članovi i naraštaj nastupili u sedam raznih vežbi pod vodstvom načelnika brata Tome Baruleka. Akademiju je završio društveni pevački zbor »Sokolskom pesmom«.
PROSLAVA U JALŽABETU.
Naša četa proslavila je naročito svečano ovogodišnji i sokolski praznik. Sve članstvo sakupilo sc je nakon bia-доЈогопја ,i n<Hiovnoi školi, gde je održana svečana sednica, kojoj jc pretsc-dao starešina brat Gabrijel Bubanie. Sednici su prisustvovali i pretstavnici državnih i opštinskih vlasti, te vatro-gasno društvo. Nakon čitanja poslanice održao je tajnik brat Marijan DiTn-dovič prigodno predavanje, deca su deklamovala sokolske pesme, a glazba je otsvirala državnu himnu. Na toj svečanoj sednici izabran je pretsednik
vlade g. Petar Živkovič počasnim članom čete. Novi članovi položili su za-kletvu, a pevački zbor je pevanjem zaključio ovu lepu proslavu u našem selu.
SVEČANA AKADEMIJA U IVANCU.
Na 1. decembra održana je posle blagodarenja svečana sednica. kojoj je pretsedavao starešina brat Vladimir Rožič. Sednica jc održana prema ras-pisu župe.
U subotu 5. decembra priredena je svečana akademija. Istu je oivorio brat Rožič, a iza njega je brat dr. Kri-glovič održao snažan i interesantan govor o značenju 1. decembra, setio se i zarobljene brače. Pod vodstvom društvenog načelnika, brata Milana Gobca, izveden je telovežbeni program, koji se je odlikovao lepim izvedbama te oštrim nastupom raznih kategorija. Nastupila su ženska deca u vežbi s rupčičima, pa dve vrste naraštajaca, koji su se natecali u preciznosti izvedbe, zatim muška deca, članice u prostim vežbama i kao mornar; koja se je naročito svidela. Članovi nastupili su takoder u prostim vežbama, koje su izvedene vrlo dobro. Na ručama nastupila je vrsta članova i vrsta naraštajaca. Akademija zavržena je efektnem skupinom sviju ktegorija > deklamacijom jednog naraštajca.
Akademiji prisustvovao je pored pretstavnika mesnih vlasti i starešina župe brat Mladen Belčič.
PREDAVANJE U NEDELIŠĆU.
U četvrtak 26. novembra o. g. pri-redio je prosvetni odbor Sokolske čete Nedelišče predavanje, na koje je do-šao veliki broj seljačkog sveta, naročito starijih ljudi, koji dosele nisu dola-zili na slične priredbe. Članovi župskog prosvetnog odbora održali su dva predavanja i to brat Milan Kaman »Da li je selo potrebno Sokolstvur«, a brat dr. Miroslav Posmodi »O sušiči« uz filmdiapozitiv. Oba predavanja sa-slušana su s velikim interesom, te su predavači zamoljeni, da se naskoro opet svrate u sredinu te agilne eete.
PROSLAVA 1. DECEMBRA U BAR-TOLOVCU.
U selu Bartolovcu proslavljen je narodni blagdan na svečani način. Uz svirku četne fanfare prisustvovale su sve kategorije blagodarenju, nakon čega je održana svečana sednica, kojoj je pretsedao starešina čete brat Josip Šagi. Nakon otpevane himne održao je načelnik čete brat Petar Grah lepo predavanje o našem državnom narodnom ujedinjenju. Edviga Kušter deklamovala je »Bratsko kolo«, a Katica Šagi »Sokolsku pesmu«. Obe deklamacije su pozdravljene od slusaoca. le-vački zbor otpevao je jednu pesmu nakon čega su nastupila muška i ženska deca u dobro izvedenim vežbama. Posle podne održana je, uz sviranjc četne fanfare, uspela zabava.
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepstma za javni i izletni nastup se kate-norija našega članstva i to tačno prema prop.su Saveza Sokola krajev ne Jugoslavije Slike u originalnim bojama propismh od4ela nalaze se u knjiži Or^nizicija Saveza SKJ“. - Zahtjevajte ejenike i prospekte. --C.jene. vrlo јдВВМШНННП umjerene, a za tocnu i sohdnu izradbu jamčim.
Galerija naših mož
naj krasi stanovanja, druitvene prostore in dvorane!
1. Trubar
2. Vodnik
3. Slomšek
4. Prešeren
5. Levstik b. Stritar 7. Jurčič
8. Gregorčič
9. Aškerc
10. Tavčar
11. Levec
12. Erjavec
13. Jenko
14. Cankar
15. Gangl
16. Parma
17. Župančič
18. Kersnik
19. Maister
20. Finžgar
21. Strosmayr
Hotel - Pension
Vlastito kupalište
„JADRAN" SUŠAK
potpuno renovirano
Pod novom upravo«!
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
SJemena
za polje i vrt na veliko i . malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik!
n
Ш.	»
IV.	*
V.	„
VI.	*
vil.	h
VIII.	„
VIII. a	џ
Velikost: 61'5X 47’5 cm Slika a 10 Din
Naročila izvršuje založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani,
Frančiškanska ulic« $
i Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Tvornlca jfimnastičkih I = aportskili sprava
j.Oraievn
Dobavljat Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Dob».vijaS Saveza Sokola kralj Jugoslavije
ZAGREB
Ribnica, Dolenjsko
izradjuje sve sokolske vežbade sprave, opreme čitavih društvenih i škotskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atlctiku, sprave za letna vež-biilištn, kupališta i bašče lju-ljankc, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene najumerenije. —	11 u s t r o-
vani cenik besplatno.
OSNOVANA 1881. GOD,
 flillllliP ..
FRANKOPANIH.A ULICA 9
izradjujem sve vrste propieanih sokotekIH i»večanih i vježbačih odijela, za sve kategorije тчбко i teiiško članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepžtlna uz vrlo um'ereno cijene. — Robu razašiljem pouzećem. VanjsKlm diuStvima obavljam brzu otpremu,
^	kralf^!ieTto(H>8lavH<rflE-
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokelsku^njižnicn
I. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
H. „ Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cdj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav TvrS: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Тугб.
Jan Kfen: CUj sokolskih teženj.
E. Gangl: TyrSevo Sokolstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - brvatski tekst.)
Svaka sveska stoji 3 Din	__
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Fnmjo Matosi ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din	^
Franjo Malin« Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 25 Din	______
Dr. Viktor Novak t SLESL0VENSKA MISA0
U kartonu 9 Din
Bil fjugoslovenska Sokolska Matica
£jubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 / Slačim poslanske štedionice £jubljana 13.831
. Ureduje Redakdhkl odsek • ** "l>r“vu 1 °9|ase od9°V“r“ M‘C“ Štrukelj); svi u Ljubljani