KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENAC>
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JANUARA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5440.
Dr. hemije Maria Casale—Sacchi, Rapallo kod Djenove, Italija.
Postupak za izradu smeše vodonika i ugljen-monoksida iz ugljovodonika.
Prijava od 14. aprila 1927.	Važi od 1. septembra 1927.
Traženo pravo prvenstva od 20. aprila 1926. (Italija).
Skoro svi ugljovodonici rastavljaju se na temperaturi preko 1000 'C brže ili lakše i obrazuju ugljenik, vodonik i metan. I metan se razlaže, ali teže, tako da se na kraju vrši isključivo obrazovanje ugljenika i vodonika. Ako se smeša ugljovodonika i vode dovede na istu temperaturu, nastaje slično razlaganje, ali sa razlikom, što se umesto ugljenika i vodonika, dobija ugljen monoksid i vodonik kao krajnji produkt, pri čemu je količina vodonika prirodno povečana razlaganjem vode. Obe pomenute reakcije, naročito druga, jesu endotermične, i na istima se osnivaju različiti postupci za dobi-janje vodonika; ali usled teškoče, da se izvedu jeftine endotermske reakcije na tako visokoj temperaturi, nije se mogao do sada postiči ekonomičan uspeh.
Dielfenbach i Moldenhauer (nemački patentni spis br. 229406 od 1909) predložili su za bolje izvodjenje reakcije, da se ugljovo-doničnoj smeši sa vodom doda dovoljna količina kiseonika ili vazduha, da bi se reakcija načinila ekzotermičnom. Zatim je Badische Anilin-und Sodafabrik (nemački patentni spis br. 296866—1912) predložila, da se niklov oksid ili nikel primeni na nosač, otporan prema vatri, da bi se mogla izvesti reakcija na temperaturama od 800—1000°.
I ako je ovo pitanje od velike važnosti, naročito u pogledu na dobijanje vodonika iz gasa u peči za koksovanje, nisu se mogli ekonomično primeniti navedeni kao i drugi slični postupci.
Kao što je gore navedeno, pri termičnem
razlaganju ugljovodonika, kao sporedan produkt dobija se uvek ugljenik, vodonik i metan; metan nastaje naposletku. Pri razlaganju u prisustvu vode, vrlo je važno da se brzo i potpuno izvede reakcija:
cm + Ha O = CO + 3H2
Za konstantu ravnoteže
v pCO X (pHs)3 P ~ pCm X pHaO
dobijaju se proračunom sledeče vrednosti (H. S. Taulor — Industrial Hydrogen strana 151) T° abs = 500°	800°	1000°	1500°
— 11
Kp =4X 10	0,03	35	6 X 105
Dobar ekonomičan uspeh ovog postupka zavisi od čistoče spravljenog vodonika, kao i od kakvoče, da se dobije velika količina istog, što iziskuje potpuno razlaganje metana i izvanrednu brzinu u reakcionoj komori. Drugim rečima može se postiči dobar ekonomičan uspeh samo onda, ako su ispunjeni takvi uslovi u reakcionoj komori, da je vrednost koncentracije metala praktično ravna nuli, i ako je ova vrednost dostigla samo razlomak, n. pr. Vs — '/4 vrednosti koja od-govara ravnosteži.
Pronalazač je našao, da če ovi uslovi biti ispunjeni, ako sistem gasova, koji deluju je-dan na drugi, u reakcionoj komori:
a)	bude dobijen ispod vrlo niskog pritiska, u svakom slučaju nižeg od vazdušnog pritiska ;
b)	dobije temperaturu preko 1000°C, i
Din. 5.—
V'
fe**
je reakcija vrši u prisustvu tatalitične .arije;
c)	dobije suvišak u vodi preko količine vode, koja ulazi u reakcijo.
Tačka a) razume se po sebi usled znat-nog povečanja volumena pomoču reakcije.
Tačke b) i c) mogu se lako izvesti iz gore navedene jednačine konstante za ravnotežu.
Kao krajnji proizvod dobiven gas, po pro-nalasku, praktično nema metan i sastoji se iz smeče vodonika i ugljen-monoksida.
Zgodnim poboljšanjima smeša se može upotrebiti za sintetično dobijanje alkohola.
Ako se smeša posle reakcije rashladi na temperaturu od prilike 500», onda je ista, pošto se doda voda ili vodena para, spremna za katalitično preobračanje C0 + H20 = C0ž + H2.
U ovom slučaju može se krajnji proizvod, oslobodjen ugljen-dioksidom upotrebiti pri sintetičnem dobijanju amonijaka ili drugih hidriranja.
Ako se na mesto čistog kiseonika uzme vazduh ili sa kiseonikom obogačen vazduh,
onda je moguče dobiti krajnji proizvod, koji se sastoji iz smeše vodonika i azota, t, j. kao što je potrebno pri sintezi amonijaka.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu smeša vodonika i ugljen-monoksida, koje su oslobodjene metana, iz gasnih smeša, koje sadrže ugljovo-donik i vodu, ili ugljovodonike, kiseonik i vodu, naznačen time, što se reakcija pome-nutih materija izvodi na temperaturi preko 1000°C u prisustvu suviška vode i pod pritiskom nižim od vazdušnog pritiska,
2.	Postupak za dobijanje vodonika naznačen time, što se rezultat dobiven po zahtevu 1 katalitično pretvara u vodonik u ugljen-diosksid, i oslobadja gasna smeša ugljen-dioksida.
3.	Oblik izvodjenja postupka po zahtevu 1 naznačen time, što se kao izlazne materije uzimaju ugljovodonici, voda i vazduh ili kiseonikom obogačen vazduh i dobivena smeša tretira po zahtevu 2, tako da se dobije gasna smeša azota i vodonika.