Postarana plaćena u gofovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolsko 'Pro&v&ta«
God. III. - Brof 12
Ljublfana, 1'7 marta
1932
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din <& Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska niica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vraćaju
Granice popuštanja
Smučarska takmičenja za prvenstvo Saveza Siovenskog Sokolstva na Štrpskom Plesu
Na mnogim sokolskim skupština-ma, i društvenim i župskim, uskrslo je i ovc godine pitanje: što i kako čemo sa onim četama i onim novim društvi-ma, koji su u prvoj godini života pokazali tako malo uspeha i vrlo malo sokolskog rada? Pitanje revizije, brisanja, čiščenja javlja sc ovc godine po drugi put, a javljaće se stalno i u buduče, jer če sc stalno (a to svi mi želimo) osnivati nova društva i nove čete, i uvek ec medu njima biti neki postotak slabih, nezrelih, nedoraslih zadačama.
Na župskim skupštinama medu delegatima i sokolskim upravnicima pojavile su se u tom pitanju dva ekstremna i mnogo kompromisnih stano-višta. Ekstremni su oni koji preporu-čuju i predlažu popustljivost ili potpu-nu strogost, a kompromisni su oni, koji nadu privremeno rešenje, produžuju i odlažu rešavanje sa onom najobični-jom: počekajmo, bračo, još godinu dana,. da vidimo kako če sc društvo da razvije, možda če se ipak nači ljudi i sredstava. I predlažu obično da se po-kusni rok produži još na 6 meseci, ili godinu dana. Ali posle tog roka, e on-da treba najstrože postupiti!
Medutim rokovi su prošli i pro-laze, popuštanja se nastavljaju, a oni strogi sokolski upravnici sa velikim zahtevima i nepopustljivi u pitan jima discipline i izvršavanja dužnosti, oni su nezadovoljni i brišu. Brišu članove, čete, društva, sve što u odredenom roku nije postalo sokolsko i svesno.
O	tom pitanju sada brigu brinu
mnogi naši upravnici, i o njemu se
mnogo govori. Da vidimo u čemu je stvar.
Jasno je svakome, da su početni-, e. Pogreške nužno zlo i neizbežive kod osmvanja novih četa i novih dru-stava. Jasno je svakome, da novi dan, nova četa. i novo društvo ne mo-gu odmah, od početka, da budu sok ob ski svesni i vaspitani. Jer kad bi to bilo, onda bi sokolski rad bio suvišan: ini bi radili ono što je več uradeno i što smo več postigli. Novi član i nova jedinica kad pristupaju Sokolstvu, pri-stupaju zato da postanu Sokoli, a još nisu. I treba da prode neko vreme dok shvate, dok prihvate, i dok postanu ono što i drugi: dobri i svesni Sokoli.
Dakle, u tom pogledu strogost nije umesna.
Po našim pravilima i po našoj ideji sav narod treba da je sokolski vas* pitan, i u Sokolstvu je mesto svakom čestitom i ispravnom Slovenu. Nikome sc ne sme braniti i onemogučiti pri-stup u Soko, ako je ispravan i čestit. Ali dotični novi član, nova četa i novo društvo mogu da pristupe Sokolstvu sa sasvim nesokolskim porivima i željama. Učestali su slučajevi, da se u Sokolstvo guraju mnogi, inače česti-ti i ispravni gradani, kojima baš nije do Sokolstva i sokolskoga rada. Njihov priliv u Sokolstvo treba regulisati i kočiti, i tu jc strogost umesna.
Glavne su osobine novih jedinica, da nisu sokolski zrele, pa i porivi če-sto nisu sokolski. Oni strogi upiru prstom na glavno merilo jakosti i vrednosti Sokolstva: na razmer broja i kakvoče. I tvrde dalje: ako ubrzava-mo kvantitativen razvoj uništičemo kvalitativen, i s tim lako nam se može desiti, da prividni napredak bude zapravo vaspitni i organizatorski na-zadak.
Oni blagi, popustljivi, tvrde ovo: novi članovi i nove jedinice ne upli-vaju toliko na Sokolstvo, da bi mogle štetno uticati na kvalitativen razvoj. A medu njima sigurno je dobar po-stotak onih, koji če postati dobri Sokoli i zdrava sokolska gnezda. Treba da im damo vremena, da produ sve one faze sokolskog razvitka, koje smo mi več prošli. Život če nam pokazati, ko je a ko nije zreo za sokolski i*ul.
Strogi biraju jedna, a popustljivi i blagi druga sredstva. Prvi preporu-čuju strogo ispitivanje poriva, koji do vode nove članove i nove jedinice i ispitivanje uslova za rad, raspoloživa sredstva (vežbaona, sokolana, sprave), i traže da nakon izvesnog pokusnog roka novi članovi i nove jedinice iz-vršavaju sve dužnosti i sve zadače, koje im daju pravila, pravilnici i na-redenja viših organizacija. Ako porivi nisu sokolski, plemeniti i ner.cbični, j
ako uslovi za rad nisu povoljni, ako novo društvo nema ni vežbaone, ni prednjaka, ni sprava, neka se ne odobri osnivanje. I ako nakon pokusnog roka ne udovolji svim organizator-skm i novčanim dužnostima, neka se briše!
Popustljivi posmatraju stvari mnogo blaže: »Nema tih loših i sebičnih poriva, koje zdrava sokolska sredina nebi mogla da svlada i pobedi nese-bičnošču i bratstvom. U najgorem slučaju novi član, koji dolazi u Soko sa nezdravim namerama, nači če se nelagodno u zdravoj i bratskoj sredini; biče osamljen i sam od sebe če otpasti kao nedorasao i nesposoban. Odbijanje i ispitivanje može da zavede uprave na pogrešan put i da se tako, u suštini dobrim elementima, zatvori put u Soko. Ako sredstva za sokolski rad nisu dovoljna, jer nema vežbališta, nema prednjaka, sprava i t. d., još uvek nije sigurno, da se u par godina odu-ševljenog rada do toga neče doči. A čim se više odlaže početak, tim če kas-nije da se stvore uslovi i sredstva za rad. Pa ako u pokusnom roku sve to ne bude izvršeno, treba dobro razmisliti pre nego što se novi član i nova jedinica odbiju i brišu. Oni blago sa-vetuju, pomažu i strpljivo čekaju.
Tom popuštanju treba da se odredi neka granica, a isto tako da se ublaži strogost. Drugim rečima, treba da se odrede granice popuštanja i širokogrudne blagosti kod primanja novih članova, kod osnivanja novih četa i novih društava.
Za Sokolstvo, za celinu naše organizacije, bez obzira na pojedine sluča-jeve, važno je, da organizatorski i idejni razmer kakvoče i broja ne padne i spod granice primanja.
Moč primanja, asimilacije, to je snaga zdrave i zrele sokolske sredine da prima novo, nezrelo i neizradeno članstvo. Ta je snaga posledica broja zrelih i svesnih Sokola, a i njihove po-jedinačne snage asimilacije. Ako je broj novih članova prevelik /.a snagu primanja neke sredine, onda sc može desiti, da se i zdravi i zreli uguše u tom prilivu novih. I dešava se, da če privremeno, pa i za duže vremena ta sokolska sredina, društva ili župa, pro-življavati tešku križu asimilacije, primanja. To sc danas oseča u mnogim društvima i u mnogim župama.
Jedina i korisna samoobrana je, da se energično i žilavo poveča snaga primanja, asimilacije, velikim i živim radom. Posledica tog unutrašnjeg procesa i te žilave borbe sokolske sredine, da primi i probavi mnoge nove elemente, jesu brojni tečajevi, škole, dogovori, konferencije, skupovi, sastanci, vež-be, utakmice, sletovi i sva živost naše organizacije u poslednje doba. To jc nastojanje da se održi ravnoteža, da se poveča snaga primanja i moč asimilacije.
Ako u glavnim potezima promotri-rno pitanje novog članstva i novih jedinica, možemo reči ovo: naša je želja i naša zadača da se Sokolstvo poveča u širinu, po broju jedinica i članstva. Taj napredak u broju ne sme da ugro-zi vrednost i rad Sokolstva, da mu umanji kakvoču i kompromitujc napredak. Da bi sačuvali svoju vrednost, treba da se postave granice prilivu novog članstva i osnivanju novih društava. A te granice odrediče upravnici i vode Sokolstva po snazi primanja i asimilacije pojedinih sredina; za neke če granice biti niže, a za neke više. Da bi postigli svoj cilj, treba da je moč primanja novih clemenata čim veča, jer je to uopče merilo snage i vrednosti Sokolstva. Zadača je sada upravnika i voda da procenc snagu primanja svojih društava i svojih župa, i da budno paze, da nikakvi slučajni i povre-meni obziri nc ugroze ravnotežu njihovih jedinica i da priliv novih jedinica novog članstva drže ispod granice, ko-ju njihova društva i njihove župe mogu da podnesu. U tome je vrednost i pronicavost društvenih i župskih uprava, da tačno procenc granice popuštanja i svoju moč primanja, da nebi pre-velikom strogošču kočili, a preteranim popuštanjem štetovali napredak Sokol stva. Glavna i najkorisnija briga neka je povečava n ic snage priman ja. H. M,
U Velikim Tatrama na Štrpskom Plesu, pod silnim snežnim vrbovima Krivana i drugih gorskih velikana odr* žala su se od 3 do 6 marta II smučarska takmičenja za prvenstvo Saveza SS, Ta takmičenja bila su značajna prvo radi toga, jer su time počele svečanost} u čast stogodišnjice rodenja dr. Mirosla* va Tyrša, a drugo što su se održala u Slovačkoj, u zemlji, gde još pred dva-naest godina o Sokolstvu nije bilo ni traga, i konačno što je na ova takmičenja po prvi put poslalo takoder i ju-goslovensko Sokolstvo svoju vrstu.
Bral dr. Kare! Viškovshy, min. narodne odbrane
Sve priprave za takmičenja izvršila je uzorno i do najmanjih potankosti Podkarpatska sokolska župa, koja je time sjajno dokazala da je takoder i tehnički na jednakoj višini s ostalim župama. Takmičenje vodio je pretsed-nik zimske komisije načelništva ČOS br. Ladislav Moulik, kome jc požrtvov* no pomagao zbor iskusnih sokolskih smučara. Vodstvo takmičenja radilo jc bespogrešno i za celo vreme nije bilo ni najmanje pritužbe. Svim takmičar* skim granama prisustvovalo je, pored zastupnika češkoslovačkog, poljskog i jugoslovenskcg Sokolstva te zastupnika češkoslovačkc vlade i vojske, takoder i gradanstvo u priličnom broju. Najviše zanimanja bilo je razume se za skokove, koje je promatralo preko 3000 ljudi.
Takmičenje za članove bilo je pro-pisano na 50 km, na 18 km, u smuku na
4	km, u Skokovima i u kombinovanom takmičenju (18 km i skokovi); za članice pak na 8 km i u smuku na 2 km. Naši su učestvovali u svim takmičenjima osim u smuku za članice.
Našu takmičarsku vrstu sastavilo je savezno načelništvo na osnovu rezultata prilikom J saveznog smučar-skog takmičenja u Bohinju. Vrstu su sačinjavala brača: Joško Janša i Ciril Lakota iz Mojstrane, Tomaž Ravhckar i France Smolej iz Jesenica te s. Mara Lebarjeva iz Bleda. Suci bili su brača August Ravhckar iz Jesenica i France Rus iz Radovljice, a vodnik vrste bio je br. Podgornik iz Ljubljane.
Nako« 23 sata vožnje stigli su na« ši takmičari preko Beča i Bratislave u Štrpski Ples. U Popradu, na poslednjoj železničkoj stanici, dočekao ih je na* čelnik Podkarpatske župc br. Bohumil Tesar, a na štrpskom Plesu unatoč kas-nog sata (oko pola noči) pozdravio ih je br. Moulik, priskrbivši im odmah, iako nije znao kada i koliko če ih doči, stan i izručivši im ujedno iskaznicc za hranu, tc obavestivši ih da su gosti COS. Ova dva brata bila su našima takoder i kasnije uvek toliko su* sretljivi i pažljivi, te su im u svakom pogledu iskazivali največu ljubaznost, nastoječi da im učine boravak u Štrpskom Plesu što prijatnijim.
Brača Poljaci došli su sa starostom br. Zamovskim i saveznom načelnicom s. Jad\vigom Zamovskom.
Vodstvo takmičenja održavalo je svakog popodneva sednice, sa kojih su sc ob j avl ji vali rezultati dotičnog dana, i na kojoj bi se porazdelio rad za takmičenja narednog dana. Pri svakoj takmičarskoj grani imali su Jugoslove-ni u vodstvu po iednog ili dva zastup* nika.
Takmičenja počela su u četvrtak dne 3 marta u 9 sati ujutro i to na 50 km. Takmičilo je 30 brače, medu kojima Poljak br. Stopka i Jugosloven br. Janša. Prvo mesto je izvojštio br. Fišera, koji je prugu od 50 km prcva* lio za 3.11.21, dobivši tako i krasan pokal, koji je poklonio ministar narodne odbrane br. Viškovsky. Br. Janša pre-valio je ovu prugu u 3.28.15 te je bio u prvom razredu četvrti, a u celini pak osmi. Poljak br. Stopka došao je na cilj šestnaesti u vremenu od 3.49.05.
U petak dne 4 marta počela su u 14 sati takmičenja članica u smuku, a
Čehoslovak brat J. Fišera, pobednlk u smučanju na 50 km
u 14.45 takmičenja članova u smuku.
Od članica plasirala se je s lakočom na prvo mesto sestra Staszel-Polankovvna, koja je prevalila prugu od 2 km za 2 minute. Inače takmičilo je 19 članica. Pruga članova, koja je iznašala 4 km, u prvom delu bila je osobito strma i teška, a cilj je bio 400 m niži od mesta nastupa. Članova takmičara nastupilo je 75, medu kojima su bila 3 Poljaka i Jugosloveni. Prvi jc stigao na cilj Slovak br. Fajstauer i to u vreme od 5.45; od naših pak došli su: br. Lakota dva-naesti (6.47), br. Smolej četrnaesti (7.10) i br. Ravhekar petnaesti (7.14). Poljski takmičari zauzeli su 11, 22 i 35 mesto.
U subotu dne 5 marta u 9 sati počelo je takmičenje članova na 18 km i takmičenje članica na 8 km. Obe pruge nisu bile previse teške, samo je sneg, koji je padao celo vreme, sprečio da uspesi budu još bolji. Pri takmičenju na 18 km konkurenca jc bila najjača, jer se na nastupnom mestu našao 131 takmičar. Medu ovima bili su takoder razni meduriarodni takmičari: Nemec* ky, Fajstauer, Šimunek i drugi. Prvo mesto postigao je' Čehoslovak br. Mu* sil s vremenom od 1.18.15. Brat Janša bio jc s vremenom od 1.24.15 u I razredu sedmi, u celokupnom razvrštenju pak dvanaesti, br. Smolej (1.24.59) osmi, odnosno šestnaesti i br. Lakota (1.37.28) deseti, odnosno šesdeseti-osmi. Poljaci su sc plasirali u celokupnom razvrštenju na 8, 14, 21, 27 i 38 mesto. U takmičenju članica na 8 km nastupilo ih je 32, medu kojima su bile tri Poljakinje i 1 Jugoslovenka. Takoder i ovoga puta pobedila je s velikom
sigurnošču Poljakinja sestra Staszeb Polankovvna, postigavši vreme od 25.27 Ostale dve Poljakinje zauzele su če-tvrto i osmo mesto. Naša setra Lebar* jeva bila jc četrnaesta, prevalivši pru= gu za 33.19.
Poslednji dan u nedelju 6 marta održala su se na Jarolimskoj skakaoni; ci, udaljenoj 10 minuta od Štrpskog Plesa, takmičenja u skakanju. U sa* stavljenom takmičenju, takmičilo je 30 brače, u prostim^Skokovima pak 25. Od naših takmičio je u ovim granama brat Smolej; brača Lakota i Ravhekar, koji su sc takoder prijavili za skokove, pri
Bral Adam Zamoyakt
takmičenju u smuku su se toliko po-vredili, da nisu sme’] skakali. Pri sa-stavljenom takmičenju bio jc prvi Čehoslovak br. Lukeš, koji je postigao 425.5 tačke. Brat Smolej, koji jc postigao 352.474 tačke, u prvom razredu bio jc drugi — pred Šimunkom i.Bera-no\vskim — inače je u celini bio sedmi. Poljski Sokoli u celokupnom razvrštaju zauzeli su treee, deseto i četrnaesto mesto. Pri samim Skokovima bio je br. Smolej sa 98.3 tačke četrnaesti, a sko-čio je 27.5 m i + 28 m. Prvak u лlaikovima jc Čehoslovak br. Dolensky, koji jc skočio 41.5 m i 43.5 tc dobio 210.19 tačke. Drugi je Poljak br. Mro\vca sa 203.1 tačke (42.5 i 40 m). Najbolji skok iznosio je 44 m, s padom čak 50 m.
U subotu naveče priredeno je u dvorani hotela »Hviezdoslava« pozdravno veče, kojemu su učestvovali svi takmičari ,tc zastupniei Sokolstva, vlade i vojske.
S	prvim nastupom naših Sokola* smučara u inostranstvu možemo da bu? demo posve zadovoljni, jer su njihovi uspesi u nckojiin granama, naročita na 50 km, pa na 18 km i u sastavljenom takmičenju uistinu lepi i dobri, da nam ulevaju za budučnost najlepše nade.
Tyršev siovac
U krugovima poštovalaca dr. Mi* roslava Tvrša nikla je ideja, da bi se izdao jubilarni češkoslovački novac s Tyrševim likom. Ovaj predlog sada proučava nadležno ministarstvo.
Jugoslovcnska	siiiuuieM	vrsla	u	Štrpskom	Plesu
/LoVEN/Ko
/0K0L/TK0
fond brata dr. Scheinera
Zapravo još nije bilo niti odluče* no, u koje bi svrhe imao da služi fond brata dr. Scheinera, pa ipak češkoslo-vaeko Sokolstvo bilo je svesno, da mo« ra na svaki način da ostvari taj fond, koji če nositi ime velikog pokojnog vo* de. Kako se je ozbiljno uzela ta stvar pokazuje nam činjenica, da fond brata dr. Scheinera več postoji i da se u nj stiču lepi darovi svih sokolskih društava, a od privatnika pak prilažu takoder i novčani zavodi. Prema iskazu, koji je objavio »Vestnik Sokolsky«, proizlazi, da fond brata dr. Scheinera dana9 ima več 35.000 Kč.
Kako časle Tyrša
Kako duboko oseča češkoslovački narod poštovanje prema ustanovitelju Sokolstva, vidi se iz ovih nekoliko primera, koje ovdc navodimo.
Kladno, veliko rudarsko mesto u Čehoslovačkoj, pokazalo je veoma veliko zanimanje za proslavu 100-godiš* njice Tyrševog rodenja. Niš ta manje nego 32 razna društva udružila su se da s tamošnjim sokolskim društvima sto dostojnije proslave ime ustanovitelja Sokolstva. —- U mestu Kraljevi Hradec postavice se preko Labe novi most, koji če se nazvati Tyrševim imenom. Nadalje je mnoštvo sokolskih društava, koja su zamolila svoje grad* ske opštine, da koju znamenitu gradnjo, ulicu ili ustanovu nazovu Tyrše-vim imenom. U Pardubicama nazvače sc Tyrševim imenom javni vrt, gde je prošfe godine priredena izložba telesno uzgojnog karaktera. U Brnu takoder če jedna ulica nositi Tvrševo ime, dok veliki broj manjih opština nazvače Tyrševim imenom svoje javne vrtove, a na najlepšim ulicama postaviče spo-mcn-pločc i t. d. — Ovom prigodom pozivamo takoder i naša sokolska društva da se ugiedaju u češkoslovačka, te da i ona po njihovom primeru pozovu naše opštine, da počastc Tyrševo ime na sličan način.
Zaslužan rad Sokola Brno I
Pre rata naročito u Praškom Sokolu tizgajali su se mnogi jugoslovenski, poljski, bugarski i rusinski sveučilištar-ci u sokolskom duhu. Veliki broj od ovih danas uspešno radi u sokolskim organizacijama u svojoj domovini. S pohvalom treba da istaknemo, da So* kol Brno I takoder i u današnje doba u tom pogledu naročito prednjači. Ta* mo naime u sokolskom radu učestvuju osobito Ukrajinci i Bugari. Pod okriljem društvenog prosvetnog odbora u društvu deluje 17 bugarskih akademi-čara, koji su osnovali svoj bugarski sokolski kružok. Tu oni sistematski ob-raduju ne samo sokolski telovežbački sistem, več takoder imaju i svoju pro* svetnu školu. Desetorica od ovih več su položili i svoj sokolski zavet. Na isti inačn imaju svoj kružok i brača Ukrajinci, kojih ima 14. — S našega gledišta moramo da pozdravimo težnje i rad bratskog društva Sokola Brno I, koje je na se preuzelo plemenitu zada-ču da uzgoji sokolske radnike za one slovenske zemlje, u kojima Sokolstvo do danas nije moglo da se uspešnije razvije. Veliki broj uverenih sokolskih radnika svakako če takoder olakšati zbliženje onih slovenskih telovežbačkih organizacija, koje stoje izvan sokol-sfkih redova, te če na taj način omogu* čiti njihov pristup u Savez Slovenskog Sokolstva.
Američka obec sokolska
Češkoslovaško Sokolstvo u Ameri* ci udruženo je u Američku obec sokol-sku, koja ima u tančine i na isti način provedenu svoju organizaciju kao i češkoslovačko Sokolstvo u domovini. U svemu tarno deluje osam župa, koje se nazivlju po svom geografskom položaju u Udruženim Državama, naime: Istoč-na, Severoistočna, Srednja, Zapadna, Severna, Južna, Jugozapadna i Pacifič-ka. Najjača je izmedu svih njih Sred* nja župa, koja broji 2498 članova i 2051 članicu. Celokupna Obec ima upisanih 6303 člana i 3980 članica. Pored toga sva društva imaju takoder naraštaj i decu, koja nisu uzeta u gornje broje-ve. — U januaru ove godine izgorela je češkom Sokolu u New Yorku vežbaoni-ca, ali pošto je bila osigurana, društvo nije pretrpelo veče štete. Svakako je time znatno pogoden rad društva, koje se je moralo da stisne u druge unajm* Ijene prostorije. Ovim požarom pogo* dene su takoder i nekoje druge češko-slovačke organizacije, koje su imale svoje prostorije u tom sokolskom domu. Medutim svi su izgledi, da če se vežbaonica kao i ostale prostorije usko* ro popraviti.
Glavna skupšlina saveza lužičko-srpskog Sokolstva
Najmanji ogranak slovenskog naroda ima svoje Sokolstvo tek iza rata, koje se međutim prilično razvilo te danas broji 22 društva, udružena u dve župe. Nameravalo se osnovati i treču župu, ali se je za sada od toga odustalo. Dne 6 o. m. održana je sa* vezna glavna skupština u Srpskom domu u Budyšinu, koja je bila veoma brojno posečena ne samo od delegata svih društava, več takoder i od velikog broja srpske omladine, daštva i inteligence, a kojima na srcu leži opstanak i napredak naroda. Unatoč teških gosjro* darskih prilika savezni starosta br. Saj* ba utvrdio je, da Sokolstvo u Srpskoj Lužici stoji čvrsto na svojim temelji-ma. U svom pozdravnom govoru ista-kao je medu ostalim i to, da Sokolstvo u Lužici nije politička organizacija, več strogo kulturna i telcsnouzgcrjna. Iz izveštaja pojedinih funkcionera, kao tajnika br. Janaka, načelnika brata Mješkanka, načelnice s. Mjeltcyneje, vode naraštaja i dece br. Barta ml., vidi se, da se rad po društvima vrši intenzivno i na zadovoljstvo. Naročito se zanima za sokolski rad mlada generacija, dačka ,koja u tom radu učest* vuje veoma aktivno. Takoder i finan-cijski položaj saveza je prema izvešta-ju br. Janaka dosta povoljan. Savez raspolaže takoder i sa svojom struč* nom knjižnicom, koja je namenjena prednjaštvu, koje se je nafkon nekoli* ko tečajeva več lepo pomnožilo. Opažaj u se takoder počeci i prosvetnog rada. Savez izdaje i svoj list »Sokolske listy«, koji ureduje naročiti redakcijski otsek pod vodstvom br. Navke. Za starostu bio je ponovno izabran dosadaš-nji starosta br. Šajba, a za načelnika br. Mješkank. Nakon skupštine starosta br. Šajba održao je lepo predavanje
o	temi »Miroslav Tyrš i njegov uplrv na srpski narodni rad«. Ova lepo uspela skupština imače na svaki način dobar upliv na daljnji rad društava obiju župa. Što se pak tiče svesokol* skog sleta u Pragu, Lužičani če na ovom učestvovati po večoj deputaciji, a takoder če i na sletištu nastupiti s ostalim slovenskim gostima.
Tyršev san o boljo] budućnosti
naroda
Sestra Renata Tyrševa napisala je u dnevniku »Legle« članak, u kojemu se seča početne dobe Sokolstva. Pri tom naročito spominje, kako je Tyrš zajedno s Fiignerom duboko razmislio zadatke Sokola za buduči narodni rad medu češkim pukom i kako daleko ie sizao njegov pogled u budučnost. Tu sc medu ostalim kaže:
Tvrš i Fiigner bili su posve jedin-stveriru naziranju, da njihov rad ima mnogo veče, Širc i dublje značenje, nego što se je u tadanje vreme uopče o tom c i mislilo. Oba su pred sobom gledala bolju budučnost naroda, ali koja se je morala naj pre da steče intenzivnim radom i otpornošču. Fiigner je bio u veren o važnosti telesno-uzgojnog rada, a znao je da ceni takoder i onaj duh, koji je prožimao tadanje sokolske vežbače u matičnom društvu »Praškom Sokolu«. Medusobno tikanje, koje je uvco kao vanjski znak bratstva i 4em°hratizma za buduči politički rad, smatrao je potrebnom osnovom za plemenitije delovanje na korist onih slojeva naroda, koje se je do tada tako reči odbacivalo od rada.
Ka*la j c Tyrš obukao svoje član-
stvo u ervene košulje, koje su toliko bole oči policiji i austrijskim krugovi-rna, imao je pred očima čete junaka Garibaldija i želeo je, da bi takoder i Sokoli u svome slikovitom kroju mogli da u slučaju potrebe nastupc kao nacionalna vojska u obranu narodnih prava.
Još dalje mislio je Tyrš u svojim osnovama za budučnost. Sadašnjost onih dana bila je prema njegovom idealu preuska i premalena. Sanjao je
0 dobi, kada če svaki Čeh biti takoder
1 Soko, kada če se uspeti u torne, da se sokolska misao proširi daleko preko granica češke krune, na sav sloven* ski svet. Ali on ipak nije bio sanjar, več naprotiv i te kako svestan, da če se taj veliki i uzvišeni cilj postiči je-dino onda, ako se njegovom radu postave najpre najčvršči temelji, na kojima če se postepeno graditi čvrsto zda-nje velike sokolske organizacije. Tu svoju namisao izveo je tako, da je najpre ustanovio matično društvo u kojemu je preuzeo vodstvo svih tehni-čkih poslova te svojom neiserpnom energijom i svestranim pogledom na-stavio svoje veliko delo.
Na tako čvrstim temeijima, na kojima je bio osnovan »Praški Sokol«, počela je da se diže sokolska vojska, koja je češkom duhu otvorila širok put razmaha i slobodan razvoj do sa-danje veličine. To je bilo pre 70 godi-na. Zato se celokupno Sokolstvo seča s največom blagodarnošču dela Tyrša i Fiignera, koji je novome društvu dao i prvi sokolski dom, gde su preko 20 godina odzvanjale zapovedi prvog so-kolskog načelnika dr. Miroslava Tyrša.
Za blpk. bratom dr. Josipom Scheinerom
Naknadno smo primili službeni dopis od Saveza Slovenskog Sokolstva povodom smrti njegovog staroste br. dr. Scheinera, a koji glasi:
Bračo i sestre!
Zadesila nas je teška bol: umro je ljubljeni naš voda i prvak, pretsednik Saveza Slovenskog Sokolstva, dr, Jo-sef Scheiner.
Svi, koji su imali sreču da ga lično upoznaju, osečaju koliki su gubitak pretrpeli smrču sjajnog, umnog i sokol-skoj ideji odanog vode, a onima, koji su ga poznavali samo po imenu i po zaslugama, sada ponavljamo, da je u Sokolstvu bio najbolji drug, neslom-ljivi patriot svoga naroda i veran pristaša ideje slovenskog jedinstva. Sav predan svojim uverenjima, znao je za njih trpeti, znao je za njih boriti se i osigurati im pobedu. Vodeča misao njegova života bila je sloga svih Slo-vena, koja se rodila na sokolskom vež-balištu, a izražena je u ervenoj košulji sokolskoj.
Nad njegovim lesom da se poklonimo njegovom lepo j duši, koja je odletela na onaj svet, učiničemo mu naj* usrdnije priznanje, ako medu sobom položimo zavet zajedničkog rada oko sloge i jedinstva u sokolskom radu.
Šaljemo Vam sokolski pozdrav: Na zdar! Zdravo! Czolem! Bud’ zdrav!
I.	zamenik starešine:
A. ZamoyskL
Tajnik:
V. S t e p a n e k.
Francuzi o pok. brafu dr. Scheineru
Bivši pretsednik francuske gimnastične Unije g. Sansboef napisao je u »Le Gvmnaste«, glavnom glasilu po-menute organizacije, lep spomen-čla-nak o pokojnom bratu dr. Scheineru, u kojem ga se seča kao prvog, koji je po-vezao najtesnije veze medu Sokolima i francuskim gimnastama. U tom članku spominje značenje velike ličnosti preminulog staroste ne samo za sokol* sku organizaciju medu Čehoslovacima i Slovenima uopče, več takoder podvla-či i sav ogromni rad, koji je pokojnik izvršio na polju medusobnog zbližava* nja gimnastičkih organizacija cele Evrope u Medunarodnoj gimnastičkoj federaciji. Članak iznaša nadalje rad dr. Scheinera na učvršćenju medusob* nih veza medu Francuzima i Sokolstvom, te završava znamenitom izja-vom dr. Scheinera, koju je dao prezi-dentu ČSR bratu Masaryku god. 1925 prilfkom audijencije u prisustvu veli-kog broja sokolskih voda, kada ga je prezident upitao: »Što da uradim za Sokolstvo i njegov narodni rad^ koji vodi s takovom snagom i oduševlje-njem?« Brat dr. Scheiner odgovorio je tada kratko i sočno: »Ništa! — radimo za narod i uspesi koje smo postigli, najlepša su nam plata za naš trud.« — Iz celokupnog članka g. Sansboefa vidi se posve jasno, da je potpuno shvatio ne samo zadaču Sokolstva, več takoder i sredstva i metode, koje je ono uzelo da postigne svoj cilj. I to što je ob-jasnio svojim clrugovima gimnastama prilikom sečanja na pokojnog starostu, time im je ujedno najlepše prikazao bivstvo sokolske misli i sokolškog rada.
Pozdravi Savez« SKJ
Novi Sad. Sokolsko društvo u Pe-trovaradinu povodom proslave lOOgo-dišnjice rođenja dr. Miroslava Tyrša pozdravlja bratski Savez s molbom, da podastre Nj. Vel. Kralju naše izraze nepokolebive vernosti i odanosti, našem starešini Sokoliču prestolonasledniku Petru naš sokolski pozdrav Zdravo! — Starešina Visoevič Vlada.
Kučevo. Članovi Sokolskog društva Kučevo sa svečane sednice šalju brat-skom Savezu svoj pozdrav. Da živi Nj. Vis. kraljevič Petar, starešina Saveza Sokola! Zdravo! — Starešna Bogi-čevič Lazar.
Užice. Sa redovne skupštine šaljemo bratski pozdrav Zdravo! — Župa Užice.
Andrijevica. Odbor za Tyrševu proslavu u Andrijevici bratski pozdravlja Zdravo! — Sekretar Ivan Sarovič, pretsednik Janko Drljevič.
Ston. Prilikom proslave lOOgodiš-njice Tyrševog rođenja šaljemo bratske pozdrave. — Starešina Bandur.
Krk. Sa svečane sednice prigodom proslave lOOgodišnjice Tyrševog rode-nja Sokolsko društvo Krk nepokole-bivo stoji na izloženoj tačei Jadrana uz sokolsku ideju. Zdravo!
Medari. Sokolska četa u Medari-ma, slaveči lOOgodišnjicu rođenja prvog Sokola brata dr. Miroslava Tyrša, oduševljeno kliče bratskom sokolskom Savezu Zdravo!
Plaški. Sa svečane sednice u spo-men brata Miroslava Tyrša prigodom lOOgodišnjice njegovog rođenja i proslave 82 rođendana prezidenta Masa-
ryka, primite naš iskreni sokolski Zdravo, i budite tumač naše bratske ljubavi i poštovanja prema češkoslo-vačkom narodu. — Sokolsko društvo Plaški.
Cestereg. Sokolsko društvo u Ban. Karadordevu sa svoje svečane sednice povodom lOOgodišnjice rođenja Miroslava Tvrša šalje bratskom Savezu uverenjc o velikoj vernosti u duhu sokolskih ideja za koje se je spremno svagda žrtvovati. — Starešina Ivanče-
vič Dušan, tajnik Kisinski Bogdan.
/X svesokol&Kl slet u Pragu
Pohod sokolskih masa
Prevoz 800.000 ljudi u 36 sali
Svesokolsk slet je mobilizacija ogromne armade, čiji dolazak u Prag, pa takoder i odlazak iz Praga, ima da se izvrši u nekoliko sati. Na kakav če se način prevesti ova silna vojska, o tome je pretsednik transportnog že-ljezničkog otseka sletskog odbora br. Antonin Chroust, viši željeznički inšpektor, izjavio uredniku »Prager Presse« sledeče:
Za što je u ratu trebao ceo jedan tedan, mi to moramo da izvršimo u par sati. To je dovoz i odvoz silnih masa Sokola i učesnika sleta, a što po broju odgovara skoro snazi jedne cele armije. Članstvo je razasuto po svoj republici; čak u najudaljenijim krajevi-ma kao i u malim zaseocima nalazimo sokolsku braču i sestre i iz svih tih krajeva oni če se kao potočiči svi sle-vati na odredena mesta, a otuda k postajama vicinalnih pruga ili k autobus-nim linijama i konačno na vlakove glavnih pruga republike, gde če ti potočiči narasti u silne čovečje reke, koje če u par sati sve nagrnuti u Prag. To znači, da treba sve pripraviti do najmanjeg detalja, proučiti sve moguč-nosti i u tom pogledu provesti najda-lekovidniju organizaciju.
Kao največe transportno sredstvo dolaze u obzir posebni sokolski vlako-vi. Prigodom poslednjeg sleta 1926 go. dine imali smo 70 posebnih vlakova, što naraštajskih što članskih. Kako je pak medutim broj sokolskih pripadnika narasao, moramo naravno da računamo i s večini učeščem, daklc i s ve-čim brojem posebnih vlakova.
Na posebnim vlakovima učesnici sleta uživače 60% popusta, ako transport u Prag i natrag bude imao bar 600 učesnika. Več ispuniti taj pred-uslov znači tešku zadaču organizacije, a da pri tome sami učesnici na odlaz-nim postajama nebi morali čekati jedan na drugoga.
Osnovu transporta masa s posebnim vlakovima sačinjava ne samo broj učesnika, več takoder i smer odakle ovi pridolazc. Ovu činjenicu moramo naročito da imamo na umu pri sestavljanju načrta. U tu svrhu izvršiče se organizacija u pojedinim župama na taj način, da če se svakom referentu željezničkog otseka sletskog odbora, a koji mora da bude stručnjak u sa-obračajnim pitanjima, predati organizacija prevoza jedne župe.
Za svaku župu izradiče se pregledan zamljovid, na kojem če biti posebno označeni krajevi, gde če se sa-birati pojedina društva, nadalje če biti označene stanice, gde če se učesnici pojedinih društava ukrcavati te pruge kojima če vlakovi kretati. Za svaku postaju biče propisan broj onih, koji če se ukrcavati, a što če se utanačiti na osnovu prijavnica. Ovi zemljovidi, nakon što ih pregleda otsek, predače se željezničkoj upravi, koja če po tome odrediti vozni red i termine odla-ska vlakova s odlazne postaje te dolazak u Prag, kao takoder i za sam povratak.
Željeznička uprava dostaviče taj raspored željezničkom otseku, koji on-
Uzgoj Sokola
Pretsednik prosvetnog odbora br. Antonin Krejči u razgovoru sa urednikom »Prager Presse« izjavio je o pro-svetnom radu u ČOS, naročito u vezi sa pripremama za slet, između ostalo-ga i ovo:
I za ovogodišnji slet. takoder po-trebita je u pripravama tesna saradnja svih prosvetnih radnika. Več sama činjenica, da je slet posvečen proslavi stogodišnjice Tyrševog rođenja, nala-že prosvetarima posebne zadače. Oni moraju da postignu dublje poznavanje ustanovitelja Sokolstva i njegovog rada uopče, da bi se celokupan sokolski rad takoder i u buduče vršio u Tyrše-vom duhu. Na poticaj prosvetnog odbora ČOS izdače se poseban »Sokolski arhiv«, koji če u dvanaest svezaka oba-sizati celokupan Tyršev životni rad. Župska glasila donašaju mnoge član* ke o Tyrševom životu i radu, nadalje održavaju se predavanja, seminari, nagovori, debate, spomen-večeri i t. d. fz svega toga iskače jedna iskrena težnja, da celokupno članstvo, kao takoder i naraštaj i dcca što bolje upoz-
da mora tačno da oba vesti pojedine župe, a ove svoja društva. Željeznička uprava odrediče, da če ovi vlakovi voziti kao brzi, ne zaustavljajuči se na malim postajama, da bi se na taj način izbegla svaka smetnja redovitog sa-obračaja. lako se garniture posebnih vlakova sastoje, osim kola za Iekare, za zdravstvenu stanicu i vodstvo, iz te-retnih vagona, ti če vlakovi moči da voze punom brzinom, jer su svi opremljeni s Božičevom kočnicom. Da če se za posebne vlakove morati upotrebiti i teretni vagoni, razlog je nedostatak osobnih kola, jer če u sletskim danima takoder i redoviti vlakovi biti naročito pojačani.
Pored detaljne organizacije od Strane željeznčkog otseka i željezničke uprave, za uspeh ove organizacije va-žan je takoder i preduslov tačnosti i discipline učesnika, za koje če po pojedinim skupinama biti odgovoran njihov voda, a za ceo vlak pak voda transporta. Ulaženje i silaženje s vlaka morače se odvijati brzo, što pri teret-nim kolima neče biti baš tako lako. Na peronima morače članstvo da čeka na ulazak u vlak več svrstano.
Osim s posebnim vlakovima, moči če se Sokoli voziti takoder i s redovi-tim, pri čemu če na povratku uživati popust od 50%.
Takoder i odlazak iz Praga tačno je izraden. Garniture posebnih vlakova razmestiče se prema smerovima do-laska i odlaska po obližnjim postajama praške okolice, gde če po odrede-nom redu na odlaznim kolodvorima stajati pripravne poslednjeg sletskog dana več od devet sati naveee. Tako nam je prilikom poslednjeg sleta uspe-
lo	da tačno na minutu, pored pojačanih redovitih vlakova, od devet sati na-veče do četiri ujutro otpremimo iz Praga još svih 70 posebnih vlakova.
Svako priznanje za to ide željezničkoj upravi, koja se je takoder i ove godine pokazala prema željezničkom otseku sletskog odbora naročito su-sretljivom. Svakako, samo u potpunoj harmoniji i saradnji može da se ne-smetano provede олго gigantsko delo.
Mi pak moramo da računamo još i s posebnim vlakovima iz inozemstva. Pored čcškoslovačkih Sokola iz inozemstva i iz donjoaustrijske župe, na slet če doči s posebnim vlakovima još i jugoslovenski i poljski Sokoli, naša brača iz Amerike, bugarski Junači, francuski i belgijski gimnaste, holandski vežbači itd. Da takoder i tih posebnih vlakova neče biti malo, može-mo da približno prosudimo po dosa-dašnjim prijavama. Samo iz Jugoslavije stiglo je 1926 godine sedam posebnih vlakova, zato u sletske dane možemo da računamo s frekvencom od kakovih 800.000 putnika.
Takoder jaka frekvenca biče i na autobusnim linijama, te srm> i na ovi-ma predvideli popust od 25%. Konač* no treba spomenuti još i to, da če za inozemske interesente biti za slet aranžirani posebni izletni vlakovi (naročito iz Francuske) sa svom opskrbom.
naju Tyrša, njegov rad i misli, da bi mogli posvetiti svoj život u smislu njegove oporuke.
Prosvetni odbor pak ovoga če pu-ta još i na drugi način, aktivno učestvovati na sletu i to s pozorišnim priredbama, lutkarskim i pevačkim takmi* čenjima pojedinih sokolskih jedinica. U pozorišnim takmičenjima sudclova-čedramatske sekcije pojedinih društa* va s igrama po slobodnom izboru. I ri occnjivanju uzeče sc u obzir izbor sa-mog komada, igra obzirom na mimiku. izgovor, karakteriziranjc, skupnost, maskiranje i t. d. Dosada su sc več prijavila 104 društva iz 28 župa, koja če najpre odigrati svoje komade u župama, tako da če na slet doči ona naj-bolja.
Takmičenje lutkarskih pozonsta biče u recitovanju. Tu če sc izvesti jedan odlomak iz dela dr. J. Malika »Priča se povrača«, koja je pri natečaju ČOS dobila prvu nagradit.
Pevačka takmičenja prirediče se u Pragu i to 1 i 2 juta. Takmičenje če se izvesti u tri skupine i to zasebno mu-
ški, zasebno ženski i zasebno mešoviti zborovi. U skupini muških zborova iz-vešćc se takmičenje u tri razreda i to po stupnju zrelosti i savršenosti. Svaki zbor takmičiče u jednoj obavez-noj pesmi, u sletskoj himni i u jednoj slobodnoj pesmi. Kao obavezne za muške zborove odredene su pesme: za višu skupinu »Kyjov« od Vitjeslava Novaka, za srednju »Naš cilj« od K. Pospišila i za nižu »Čuvar domovine« otl Fiale. Za ženske zborove odrede-na je pesma »Moja zvezda« od B. Smetane i za mešovite zborove »Češka
Slo milijuna komada Tyrševih maraka
Češkoslovačka poštanska uprava pustiče za slet u saobračaj na uspome-nu stogodišnjice roden ja dr. Miroslava Tyrša 100 milijuna komada maraka
s njegovim likom. Izdače se marke sledeče vrednosti: od 0.5 Kč u zelenoj boji, od 1 Kč u crvenoj, od 2 Kč u plavoj i od 3 Kč u smedoj. Ove spo-men-marke puštaju se u saobračaj več
pesma« od J. B, Foerstera. Pri prosu-đivanju uzimače se u obzir čistoča intonacije kao takoder i način interpretacije sa strane dirigenata.
Konačno prosvetni odbori prosve-čuju takoder veliku pažnju i pitanju higijene prigodom sleta, te su u tu svrhu bile izdane sledeče teme: »Alkohol, nikotin i opasnost okuženja«, »Hi-gijena organa za dihanje«, »Prenosne bolesti organa za dihanje«, »Umor, po-činak i spavanje« te »Prehrana na sletu«.
16 o. ni., a svršetkom marta pustiče se u saobračaj također i propagandne sletske dopisnice.
Slelske cigarete
Dne 1 aprila pustiče češkoslova-čki monopol u promet nove sletske cigarete i cigare. Cigareta biče dve vrste: jeftinije »Šport« cigarete i bolje »Egiptske«.
Posebna sletska izdanja »Prager Presse«
»Prager Presse« posvečuje Sokolstvu naročito veliku pažnju te svojim člancima, osobito za slet, provodi pro-pagandu pogotovo u inostranstvu. Za slet izdače specijalan broj u tri jezika: na nemačkom, francuskom i en-gles'kom, u kojem če doneti o Sokolstvu sve važnije podatke.
Izložba jugoslvenske umelnosti u Pragu
Prag je zbilja duhovni centar Slo-vena. Doneli smo več izveštaje o izložbi naših pisaca dr. Laha, Goveka-ra i Lovriča, te vesti o izložbi brače Dobroniča. Sada pak sprema sc nova velika izložba jugoslovenske umetnosti, koja če biti uvrštena medu sokolske sletske priredbe.
Tražimo leka
Kaže se: »Svako zlo ima i svoje dobro«, Prema ovoj logici moglo bi da se kaže i: »Svako dobro ima i svoje zlo«.
Često puta, čitajuči naše listove nailazimo na članke u kojima se po-vlači paralela izmedu Jugoslovenskog Sokolskog Saveza i Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, naravno u pogledu brojnog j materijalnog stanja sokolskih jediniea, u podizanju sokolskih domova i porastu broja članstva, a ni-kako u pogledu ideja i pravca kojim Sokolstvo gredi. U tom pogledu niti ima niti može biti kakvih izmena.
Ovdc može biti reči samo o pot-streku, na još jači i intenzivniji rad u istom pravcu, koji je Sokolstvo dobilo priznanjem otl strane največih i naj-merodavnijih faktora za njegov konstruktivni rad u duhu našeg narodnog i državnog jedinstva.
Broj sokolskih jediniea i članstva kod nas zaista je povečan i naše So* kolstvo je u tom pravcu dosta na? predovalo od donošenja zakona o osni-vanju Sokola kraljevine Jugoslavije do tlanas.
Ali da vidimo da li je ovo »dobro imalo i svoje zlo«.
Tačno je da se za ljubav velikih vrlina može preči preko male mane, ali ovde, i ovoj mani može da se nade leka.
Pohvalni i patriotski gestovi pojedine gg. ministara i njihove dobronamerne preporuke činovništvu podrede-nih im resora, da se upisuju za članove mesnih sokolskih društava, naišle sn na priličan odziv.
Nije potrebno navoditi konkretne primere gde su pojedinim sokolskim društvima dostavljam celi spiskovi či-novnika pojedinih nadleštava za upis. Bez sumnjc, tla medu ovom novom bračom ima i takvih, koji teško da bi ikad bili članovi Sokola tla ih na to nisu potstrekle ove preporuke, ali onima, na koje ni to nije moglo utieati da se upišu, mi, ne samo što ne zamerimo nego kažemo, da je za Sokolstvo samo korist, ako u njegovim retlovi-ma nisu oni, koji i po svojoj sopstve-lioj inicijativi i ljubavi prema Sokolstvu nebi u tim redovima bili.
Interesantno bi bilo malo bolje za-viriti u društvene kartoteke. Rubrike: »odjavio se dne« i »primedba« trebalo bi da su šire od svih ostalih rubrika. Istina, mesto »odjavio se« trebalo bi tla stoji: »odjavljen« jer se prema § 8.
društv. pravila brišu iz članstva oni, koji za šest meseci ne plate društvenu članarinu a za godinu dana savezni i župski porez — bcz opravdanja.
Obično su izgovori za to: »Nije mi ni traženo«; »Svega mi je jedan-put tražena članarina; članarinu treba tražiti redovno svakog prvog, jer, tre ba platiti članarinu za Sokole, pa za »Jadransku stražu«, pa za »Crveni krst«, za »Narodnu odbranu«; pa on-tla: »Kakav vam je to savezni i župski porez i neki fond«, i t. d.
Ovo su najprijatniji odgovori koje blagajnik dobija za vreme prikuplja-nja članarine i ako se u Sokolu s pravom pretpostavlja, da svati član ima dovoljno vremena tla se za šest meseci jedanput seti i sokolske članarine, a za godinu dana saveznog i župskog prireza, te nije ni dužnost blagajnika da ga za to čak ni opominje a kamo li moljaka.
Kakva je korist što se upiše u društvo g. direktor i jedan deo g. g. nastavnika jedne drž. gimnazije, kad ni jedan učenik te gimnazije nije u Sokolu. Kad taj g. direktor kaže: »Ne mogu ja dozvoliti tla moji učenici vež-baju zajedno sa zanatlijama«, kad bra-ča profesori kažu: »Po školskim pravi-lima dači ne smiju da se mešaju s gra-danstvom i, što je potrebno gimnaziji Sokolsko društvo kad učenici imaju svoga nastavnika gimnastičara i kad se oni i u gimnaziji vežbaju«. I to brača profesori kažu da do gimnazije nije krivica što učenici nisu u Sokolu. Zar
o	torne može da bude reči kad ovako stvari stoje?
Iz činjenica — da njihov g. direktor i veči deo g. g. nastavnika ne pose-čuju akademije i zabave mesnog Sok. društva, proslavu 1 decembra, Masary? kovu proslavu i dr. sokolske manifestacije tla i nije nikakvih drugih razloga — učenici mogu lako izvesti za-kljueak da je bolje tla se ne upisuju u Sokole iako im se to izrično ne za-branjuje, iako se u gimnaziji, na mol-bu sokolskog društva, istakne objava: da, od strane gimnazije, ne postoje ni-kakve prepreke za upisivanje daka u Sokolsko društvo.
Naravno da preko svili prepreka treba iči odredenim praveem; ima na!s, kojima je prijatniji i interesantniji put s preponama, ali radi onih, koji više vole iči ravnim i uglačanim terenom, moglo bi se i ovomc potražiti leka.
Branko Ilič — Plevlje.
to če posle sleta da zaredaju Češkom bezbrojne ekskurzije. Jedni če sc di-viti prirodnim lepotama Češke, drugi če pregledavati i proučavati visoko razvijenu češku industriju, treči če se opet uputiti da razgledaju uzorne po-Ijoprivredne institucije i t. d. Češki je narod po svojoj kulturi velik, te ga treba stoga upoznati.
, Nema sumnje, da če na ovogodiš-nji svesokolski slet u Prag pohrliti i velik broj učitelja iz naše otadžbine. Evo i nama, učiteljima, prilike da prigodom sleta u granicama mogučnosti upoznamo bratski češki narod na polju prosvete, na polju školstva. Neo-sporno je, da je češki narod u škol? stvu daleko poodmakao od nas. Češko školstvo stoji danas na zavidnoj višini i može da se stavi uz bok školstva naj-naprednijih naroda. Sve ono, što je moderna pedagogija i psihologija utvr-dila kao dobro i efikasno u uzgoju
dece, primenjeno je to u češkim ško-lama.
Nebi li bilo od koristi za nas učitelje, kad bi se prilikom sleta organi-zovala grupa učitelja, koja če po svršenom sletu da obide važnije češke pedagoške institute, da svoje pedagoško znanje i iskustvo obogati, da na toj uzorno obradenoj i zasijanoj pedagoškoj njivi ubere po koje zlatno zrnce, da ga prenese u domovinu i pri-meni u našem školstvu? Uveren sam, da če nas, brača naša i kolege, češki učitelji u svakom pogledu rado pot-pomoči u našoj zamisli, i da čemo se vratiti u domovinu dvostruko oboga-čeni.
Ovoliko sam hteo da iznesem so-kolskoj brači učiteljima da bi se o tome povela reč i poduzelo ono naj-potrebnije prc samog sleta.
D.	Deprato, učitelj grad. škole — Đurđenovac.
Učiteljstvo i svesokolski slet u Pragu
/АУЕ
Približavaju nam se dani velikog sokolskog slavij a, dani svcsokolskog sleta u Pragu. Ta veličanstvena proslava stogodišnjiee rodenja dr. Miroslava Tvrša biče ujedno pregled naše sokolske snage, biče manifestacija bratstva i slovenske uzajamnosti. Spre-majmo se svestrano i žurno za slet, jer če dani, koji nas još dele, proteči ueverovatnom brzinom.
Mi idemo u Prag da uveličamo slavu neumrlog Tyrša, da češkim So-kolima, a preko njih i češkome narodu, pružimo bratsko desnicu, da manifestiramo i učvrstimo svoju ljubav za bratski češki narod, koji nam svakom prilikom iskaztijc tople osečaje bratske ljubavi.
Najbolja je i najčvršča veza medu narodima medusobno spoznavanje. Za-
Sednica uprave Saveza SKJ
održana 6 i 7 marta 1932 u Beogradu.
Prisutni brača: Engelbert Gangl, Lacko Križ, Ivan Bajželj, dr. Vladimir Bclajčič, Dura Brzakovič, Ante Brozovič, dr. Mirko Buič, Mihajlo Mi-hajlovič, dr. Mihajlo Gradojevič, _Stc-van Kneževič, Momir Korunovič, Čcdo Milič, Hinko Nagler, dr. Ignjat. Pav-las, Ivo Polič, Vojislav Todorovič, dr. Riko Fux, dr. Ibrahim Hadžiomc-rovič, dr. Vojislav Besarovič, Momčilo Branovački, Dragutin Živanovič, Bran? ko Živkovič, Ivan Kovač, Franjo Ho? lujevič, Vlado Veselič; sestre? Elza Skalarjeva, Dana Jličeva, Štefica Bro-zovičeva. — Ispričani: Dura Paunkovič, Dragutin šulce, Miroslav Ambrožič, Joža Trdinova, dr. Hugo Werk, dr. Milorad Dragič, dr. Ivo Ražem, Radi* ša Nišavič, Milan Stefanovič i dr. Viktor Benkovič. — Kao referent za statistično odeljenje ’prisustvuje sednici brat Verij Švajgar.
U 9 sati prc podne I zamenik starešine brat Gangl otvara sednicu i pozdravlja sve prisutne srdačno, moleči da posvete največu brigu i pažnju raspravama, koje če se rešiti i razviti tekom same scdnice. Toplim rečima seča sc uspomene preminulog podsta-rešine brata dra. Mergenthalera kao i starešine Saveza Slovenskog Sokolstva dra. Josipa Scheinera, koje reči prisutni popračaju ustajuč sa poklikom: Slava!
Po tome prelazi sc na dnevni red.
Prvi uzimlje reč načelnik Saveza brat Ivan Bajželj, koji je uglavnom rekao: Unutarnji rad u župama vrši se dosta intenzivno osim u dve tri župe, koje tlonekle zaostaju za dru? gima. Krivicu na tome ne nosi samo tehničko vodstvo, več često puta i mesne prilike, koje sprečavaju pravi? lan napredak. Župski sletovi, koje su prošle godine priredile naše župe, pokazali su lep napredak, a i o>kružni, koji su se održavali onde gde nije bilo župskib, pružili su zadovoljavajuču sliku o ratlu u odnosnim župama. Žup? ske sletovc održalo je 13 župa, a 4 župe imale su više okružnih sletova. 7 župa održalo je samo župske utakmice, a u večini spojene s javnim nastupima. .Tedna župa sudelovala je samo na sletu u Splitu, dok sama nije imala ni-kakove priredbe. Več ovi kratki po-datci pokazuju, da su župe više manjc radile i pokušale svoje uspehe javno pokazati. Minimalni program, koji je bio župama propisan i za njih obve-zatan, nove župe su proširile i izvršile, što je svakako dobar znak spreme i rada. Neke župe pokazale su veliki napredek i svestran rad, pa naročito is-tičem kao takove župe: Celje, Vel. Bečkcrek, Maribor, Kranj i Bjelovar.
Osim jedne župe, koja je sudelo? vala utakmicama na sletu u Splitu, sve ostale priredile su svoje utakmice, što znači da je rad u župama bio živ.
U Savezu prošle godine nije bilo uobičajenih utakmiea, ali su se zato održalc specijalne utakmice. Pokušali smo da zainteresujemo članstvo i na-raštaj za igre. pa smo u tu svrhu odredili igru odbojku kao obvezatnu. Bratsika ČOS poslala je na naše utakmicc u odbojci svoja odeljenja, što je vrlo dobro uplivalo na naše nateeate-lje. Ima nade, da če ove utakmice stal? no ostati na programu.
Druga savezna utakmiea bila je smučarska, a koja se po prvi puta održala u našem Savezu. Smučarstvo najtoplije preporučamo da se gaji, jer na taj način dolazc naši vežbači i u zimi van vcžbaonica. U ovoj utakmi? ci, koja je bila u Bohinju, natecao sc 41 elan na 18 kelometara, 36 u smučarskim oblicima, 13 u skokovima, 9 u istrajnosti i 7 članica. Uspesi 'koje smo postigli, bili su osrednji.
Sudelovali- smo takoder meduna-rodnoj utakmici pojcdinaca u Parizu,
o	čemu je bilo pisano u našim sokolskim listovima.
Na podloži rezultata savezne smu? čarske utakmice odlučili smo se da sudelujemo smučarskim utakmicama Saveza Slovenskog Sokolstva, ikoje su započele 3 marta o. g. Po prvi puta pojavili su se naši utakmičari kod ovih utakmiea, kojima su dosada sudelova-
li	samo Čehoslovaci i Poljaci. Ova utakmiea bila je ujedno prva priredba ovogodišnjeg svesokolskog sleta. Poslali smo na utakmice samo četiri brata i jednu sestru. Polučeni rezultati kraj naših prilika i gledom na to, da je to prvi naš nastup u toj grani, za-dovoljavaju.
U načelništvu, odnosno u tehnič? kom odboru izradene su nove zapove? di za redovne vežbe, koje su jednakc kao u vojsci, a zamenili smo samo one strane izraze, koji nisu u duhu našega jezika. Time se uvela jedinstvena komanda za celokupnu sokolsku organi-zaeiju.
U istom smislu pokušali smo i na sednici literane komisije, koja se po prvi puta satala u našoj organizaciji, na za ostalu terminologiju uvedemo jedinstvene nazive. U novoj knjiži, koja če sadržavati čitav sistem, biče ovi izrazi unešeni i ona če biti i oficijdno izdanjc, koje če važiti za čitavo Sokolstvo.
Za vaspitanje prednjaka održala se prošle godine savezna prednjačka škola, koja je dala nekolicinu dobrih prednjaka i prednjaeiea. U inostranstvu nalaze se na študijama jedan elan i jedna članica, koje čemo kasnije upotrebiti za nastavnike u saveznim prednjačkim školama. Prošlogodišnju prednjačku školu ČOS posečivalo jc 10 članova i 9 članica. Ovogodišnja naša savezna prednjačka škola broji 47 članova i 45 članica. Materijal ovo-godišnjc škole je znatno bolji, a to smo polučili s pripravnim ispitom. Priprave za slet u Pragu vrše se punim radom i načelništvo izdače tačne upute za putovanje i boravak u Pragu. O tome čc se još raspravljati na zboru žup-skih načelnika. Propisi biče vrlo stro? gi, jer hočemo da medu članstvom vla? da disciplina. Za buduči naš rad ima-tlcmo na programu lakoatletski tečaj i tečaj za decu i naraštaj. Bude li mo-guče, izveščemo još ove godine plivač? ke utakmice, kako bi naše članstvo prigrlilo i ovu granu. Mnogi slučajevi koji su se desili na ovogodišnijim glavnim skupštinama pokazuju, da neka brača pravilno ne shvačaju sokolsku ideju, pa time prouzrokuju nepri-jatne incidente.
Govori dalje o vojnoj prednjačkoj školi, moleči da u buduče nebi glede otvaranja takovih škola bili prekratki termini. Zagovara. da sc u statističnim tabelama unese i rubrika o posečivanju vcžbaonica. U daljnjem svome govoru potanko govori o potrebama vaspitnog i organizatornog tehničkg rada, pa u tom pogledu iznaša neke predloge, o kojima čc podrobnijc govoriti na sa-moj glavnoj skupštini Saveza.
Nakon toga podnosi izveštaj na? čelnica sestra Skalarjeva, u kojem iz? veštaju podnela je iserpivi pregled rada s članicama gledom na priprave za svesokolski slet u Pragu.
O	ovim izveštajima razvija se debata.
Reč uzima brat Čeda Milič, koji traži, da izveštaji sadržavaju konkret ne podatke po tabelarnoj skrižaljki. Osvrčc se na organizaciji! za polazak na praški slet, pa veli, tla organizacija treba da bude sprovedena do tančina, a u u joj imatlu zajednički saradivati tehnički i administrativni organi. Govori o prednjačkom tečaju za vojnike.
Brat Brzakovič osvrčc se na onaj deo izveštaja, ц kome je reč o sporu u župi Niš. Ukratko prikazuje istori* jat samog spora i kako je u zajednici sa bratom Vojinovićem ispifao prilike.
Brat tir. Riko Fux osvrčc se na vojnu prednjačku školu i pridružuje se mišljenju brata načelnika, da se ne sme oko ovako vi h stvari ratliti bez znanja načelništva.
Brat dr. Pavlas apelira na sve, da se treba strogo pridržavati organizaci? je i pravilnika, te predlaže, da sc nadležne vlasti upozore, da donošenje pravilnika i odretlaba koje tangiraju So? kolstvo, jest isključivo pravo savezne uprave i da se vlastima skrene pažnju, da se o Sokolstvu bez nas nc radi ništa.
Brat dr. Belajčič iznosi odnose jz-medu tehničkih i prosvetnih organa, pa veli, da se često tlogada, da izmedu ovih organa ne vlada potpuna harmonija. Ima upravo grubih pojava diferenciranja a to škodi opštoj stvari. Zato treba živo uznastojati, da dode do kolaboracije obiju organa, jer samo u tome leži opšti uspeh.
Brat Mihajlovič moli da načelništvo vodi što više brige o unutrašnjosti, pa da od vremena na vreme obilazi društva, jer živa reč više deluje nego raspis. Govori o učestvovanju na sle? tu, pa veli da bi trebalo siromašne, a dobre vežbače potpomoči da podu na slet.
Brat Nagler reflektira na reči br. dra. Belajčiča i veli, da bi trebalo po-raditi, da nam kader načelnika bude vaspitan, a prosvetari opet da budu lica koja su upoznala Sokolstvo i pro-šla kroz sokolanu. Tehničar treba da bude u prvom redu vaspitan, a kad bu? demo imali vaspitane tehničare onda jc Sokolstvo spašeno.
Brat Stevo Kneževič gledom na izjave i priključenje protestu načelništva Saveza iznosi, da vlasti ništa ne rade bez inicijative Saveza.
Brat tajnik Brozovič detajlno opisuje kako je došlo da se održe ovakvi tečajevi u vojsci.
Brat načelnik nakon svega reasi-mira na izvadanja pojedinih govornika, pa se zaključuje, da se glede spora u župi Niš prepusti odluka glavnoj župskoj skupštini, a da na ovu skup-štinu pode delegat Saveza sa jednim članom tchničkog odbora Saveza.
Pošto je vreme poodmaklo, to pretsedavajuči brat Gangl prekida sednicu i odreduje njezin nastavak za posle podne u tri i po časa.
Popodne brat načelnik izjavljuje, da čc poduzeti sve, da kontakt sa dru? štvima u unutrašnjosti bude šta veči.
Brat Brozovič odgovara br. Mihaj-loviču glede ueestvovanja u Pragu, pa se odlučno izjavljuje protiv toga da bi čitavc mase putovale o saveznom trošku na slet u Prag; to se može dozvoliti za pojedino reprezentativno odeljenje, ali nikako za čitave mase. Potanko očrtava što je sada u tom pogledu uradeno i 'kako se misli orga-nizovati naše učestvovanjc na sletu u Pragu.
Brat dr. Besarovič osvree se po? novno na vojnu prednjačku školu i veli tla se iz izveštaja brata Brozoviča jasno vidi, da nije ništa učinjeno u zloj nakani, več u dobroj veri. No i on sa svoje strane upuzoruje na to, da se u buduče ne čini ništa bez nadležnih sokolskih faktora.
Brat načelnik izjavljuje, da on ap-solutno nije u principu protivan ovoj školi, ali da jc stavljen u vrlo tešku situaciju, jer da za vrlo kratko vreme mora sastaviti program rada i imenovati nastavnike.
Brat dr. Besarovič upozoruje da postoji odbor za organizaciju sokolskih četa, pa neka se ovomc odboru poveri sastav i izrada ovoga plana.
Pošto sc konstatovalo da jc iserp-Ijcna debata, to se prelazi na glasanjc predloga brata dr. Bcsaroviča, pa se zaključuje tla se sazove na prošloj skupštini birani odbor za sokolske če? te i da se njemu poveri u zajednici sa bratom načelnikom izradba plana or* ganizacijc i nastave vojne prednjačke škole.
Brat Brozovič predlaže da se u tu svrhu odbor proširi i u nj biraju brača Pavlovič i Stevo Žakula, koji su najbolje upučeni u celu stvar i koji več imadu izradene načrte.
Glasanjem se prima predlog brata dr. Besaroviča nadopunjcn s predlogom brata Brozoviča, a jednako prima se do znanja i izveštaj načelnika i načelnice.
Zatim se prelazi na izveštaj pro-svetnog odbora.
Reč uzima pretsednik prosvetnog odbora brat dr. Belajčič i veli, da čc glavni izveštaj izneti na glavnoj skup? štini. Za tlanas če samo ukratfco spo-menuti glavne konture. Govori o organizaciji prosvetnog odbora kako kod Saveza, tako i u župama. Od župa radi po propisima prosvetnog odbora Saveza 23 župe, dok dve župe nisu formirale svoje odbore, več imadu samo župskog prosvetara. U društvima pak daleko smo još od toga da bi se rad razvijao u smislu postoječih pravila i odreda ba. Kod sokolskih četa prosve? tari su tek docnije uvedeni, pa sc mo? ra živo nastojali da se formiranje prosvetnih odbora kod društava i čefa sprovtdc u potpunoj meri. Velik deo župa živo je radio da stvori što više , sokolskih prosvetnih radnika, pa su u tu svrhu održani i lecajevi, u kojima se vaspitalo učitelje za prosvetni rad po društvima i četama. Održano je i kembinovanih tečajeva, u kojima se predavalo delom telujičko, a de.om prosvetno gTadivj. -Savezni ouoor ^ je mJslio takoder održaf. prosvetni tccftj> ali nije morfao radi losih tmansijskih prilika. No ovc godine če se svakako održati jedan ovakav teeai, a do godi| nc dva pa dalje •-vake ^.od:nc n
kim tempom, a na koji način bi se kroz četiri godine moglo dobiti 2000 dobrih prosvetnih radnika. Prosvetni odbor radi na tome, da sokolska pro* sveta prodre što dublje u najšire slo-jeve članstva, pa se u tu svrhu izradu-je sokolski bukvar, koji če več do jeseni biti na raspolaganje sokolskim je-dinicama. Sada po župama predočuje prosvetni rad i iznosi odnosne stati* stičke podatke. Prelazi na referisanje
0 Tyrševoj proslavi i na rad prosveta nog odbora Saveza u vezi sa duhovnom pripravom za slet u Pragu, pa iz nosi što je u tom pogledu učinjeno gledom na učenje češkog jezika. Izdana je knjiga o češkom jeziku, a sada se sprana knjiga o čehoslovačkoj
1 o njezinim prilikama. Nadalje je pro* svetni odbor organizovao radio-preda-vanja i preko njih izneče se sve što je potrebno za pripreme za slet u Pragu.
Prelazi na sokolsku štampu i kon-statuje, da se broj pretplatnika sokolskih listova doduše povečao, ali da to nije u nikakovom razmeru s porastom članstva. Organizovala se i propagan* dna nedelja sokolske štampe, ali rezul* tati nisu bili ni izdaleka ono, kakovi su trebali da budu. No kako su potrebe tražile da se rad oko sokolske štampe što više proširi, to je osnovan i novi narski otsek. Prikazuje stanje lista »Sokolske Prosvete«, čija je zadača da imučuje sokolske radnike ti prosvetni rad i da opet ovaj rad bude jedinstven za celi Savez. U nastavku govora erta potanko sve što je učinjeno oko raz-vitka prosvetnega rada, a detalje iz* netče na glavnoj skupštini Saveza.
Brat Čeda Milič refle'ktira na neka izvadanja brata tira Belajčiča i izjav-1 ju je se, da za selo imdu večeg znače-nja filmska prikazivanj nego sokolska predavanja, jer selo više voli kino. Govori o štednji i zagovara da se u tom pogledu povede najšira akcija.
Brat dr. Riko Fux pozdravlja prosvetni rad, jer se vidi da je on siste* matski sprovadan. Što se tiče praško* ga sleta zagovara, da prosvetni odbor za pojedine župe organizira vodiče po Pragu. Prelazi na izveštaj o radu Jugo-slovenske Sokolske Matice i izjavlju-je, da če ona uvek rado podupirati rad prosvetnog odbora Saveza.
Brat dr. Besarovič govori o trez-venosti u sokolskim redovima i izjav* ljuje se najodlučnije zato, da se na sokolskim priredbama zabrani uživanje alkohola.
Brat dr. Belajčič osvrče se na pojedine iznesene želje i veli da brat Čeda Milič što se odnosi na radio-pre-davanja gleda sa svoje uske lokalne perspektive, dok prosvetni odbor ima opštu perspektivu. Prosvetni odbor uvek če rado uvažiti sve dobre predlo* ge i želje, pa tako i sve što je izneseno sada na samoj sednici. Po tome prima se izveštaj prosvetnog odbora do znanja.
Prelazi se na izveštaj organizacio-* no*pravnoga otseka.
Pretsednik otseka brat dr. Pavlas referiše, da je otsek tekom prošle godine prema naredenjima pravilnika vo-dio brigu o tome, da se rad u Sokolstvu razvije po zakonu o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, statutu
o	organizaciji i poslovanju Sokola kra* ljevine Jugoslavije i po pravilnicima i poslovnicima ustanovljenim po upravi Saveza.
U organzatornom radu otsek je proučavao sve pravilnike i poslovnike te je nastojao da budu u skladu sa či-tavom sokolskom organizacijom. Na* dalje je otsek dao mišljenja o svima slučajevima organizaciono - pravne prirode, u kojima su se pojedine župe obračale pitanjima na saveznu upra* vu. Sve disciplinske predmete koji su mu bili upučeni na rad, otsek jo prou-čio i donašao shodna rešenja, Zatim podnosi plenumu na odobrenje pravilnik o primanju pripadnika Pokrajin-skog saveza ruskog Sokoretva u kraljevini Jugoslaviji u ozledni fond Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, kao i pravilnike: saveznog statističkog otseka, statističkog otseka župe i pravilnik
o	statističkom radu po društvima. Ko-načno iznosi, da se je ukazala potreba da se izrade i pravilnici za poslovanje izvršnih odbora po župama i društvima.
Iza toga brat dr. Pavlas razlaže u vezi s novo nastalim političkim prilik kama u državi, da bi bila potreba da se danas i organizaciona forma Saveza prikloni tim novo nastalim prilikama. No kako se nebi u donošen ju zaklju-čaka gledom na to prenaglilo, to predlaže da se u vezi sa glavnom skupšti-nom Saveza održi jedna pouzdana kon*
ferenca plenuma uprave Saveza i svih starešina župa, koja bi imala ispitati sve pravilnike i doneti zaključke glede sprovadanja reforma i pravilnika, ko je bi nastale u vezi s eventualno novom organizacionom formom Sokolstva.
Brat Čeda Milič predlaže, da se svi pravilnici o kojima je govorio brat dr. Pavlas, razmnože i pošalju svima župama na mišljenje.
Brat dr. Buič živo zagovara da uprava Saveza poradi na tome, da se Sokolstvu povrati princip biranja.
Brat Nagler predlaže, da se § 19 društvenih pravila preinači tako, da godišnje skupštine biraju uz tajnika i blagajnika, a ne kao do sada da se blagajnik bira tek konstitucijom. Nadalje da se u župskim pravilima § 14 tačka 7 promeni, da izbori uprave župe budu svake treče godine. Čudi se, da još uvek nije izrađen pravilnik za zdrav* stveni otsek. Naročito se žali na razne neprilike koje se javljaju u Sokolstvu i iznosi pojedine slučajeve, gde su se vanjski faktori umešavali u čiste sokolske društvene poslove, osobito pokazuje na priličnu nesusretljivost u pogledu učiteljstva, koje se često bez potrebe premeštava, a u mnogo sluča-jeva ne udovoljava se željama i potre* bama Sokolstva. Najjadnije pak je to, da se pojedine političke ličnosti još i danas razračunavaju sa pojedincima i ishoduju njihova premeštenja. Predlaže, da se sve te pojave po župama sa-beru i jave na kompetentno mesto. Po-sebice upozoruje na nekoje udruženjc, koje danas okuplja pod svoje okrilje sve što je nezadovoljno u državi, a de* lom tako vrši i propagandu protiv Sokolstva.
Brat dr. Riko Fux mišljenja je da, ako imamo zakon onda neka ga se i sprovada. To treba kazati svima me* rodavnim faktorima.
Brat dr. Belajčič u opširnom govoru prikaza j uči prilike u Sokolstvu i rasčinjajuči principijelno stanovište Sokolstva prema politici, zagovara prilivat predloga brata dra. Pavlasa za održanje pouzdane konference.
Pošto je time bila dovršena deba* ta, to se pristupilo glasanju. Prvo prima se predlog brata dra. Pavlasa za održanje pouzdane konference; drugo ovlaščuje se organizaciono-pravni otsek Saveza da izradi sve pravilnike, da postupi u smislu predloga brata Miliča i da sve pravilnike kako za statistička odeljenja tako i izvršne odbore pod* nese izvršnom odboru na odobrenje. Treče uvažuju se predloži brata Nag-lera time, da se upute organizaciono* pravnomu otseku, da on izradi po njima predloge za glavnu skupštinu Saveza. Prihvačen je pravilnik o prima* nju pripadnika Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u kraljevini Jugoslaviji u ozledni fond Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. O tome ima da se izvesti sam Pokrajinski savez, dok se pravilnik ima objaviti u »Sokolskom Glasniku«.
Time je dovršen izveštaj organi-zaciono-pravnoga otseka, pa se isti odobrava i prima do znanja.
Nakon toga prelazi se na izveštaj gospodarskoga otseka.
Ekonom Saveza brat Branko Živ* kovič podnosi opširan izveštaj, u ko-jem veli, da je ova poslovna godina protekla u sredivanju gospodarskih prilika pa je u glavnom uredeno gos* podarstvo Saveza. Nakon otpisa novih dubioza utvrdena je višina saveznih tražbina iz ranijih godina. Prema bro-ju sokolskih pripadnika koji plačaju porezu, a koji se broj mogao utvrditi tek pod konac godine, ustanovljen je redovan prihod. Rasčiščcne su i obveze Saveza prema raznim verovnicima tako, da se mogla dobiti tačna slika o stanju saveznog gospodarstva. U go* dini 1931 ušao je Savez sa aktivom od Din 3,779.189.74 i pasivom od Din 3,821.736.74, daklc sa gubitkom od 42.547 dinara. Izgledi za godinu 1931 nisu bili ružičasti. Sve je ovisilo o tome, koliku če državnu pomoč dobiti Savez. Izraden je budžet koji je pod-nesen Ministarstvu prosvete s mol-bom, da se potrebna razlika u budžetu pokrije iz državnog budžeta. Do reše* nja budžeta reducirani su radovi svih saveznih otseka, a potrebni troškovi pokrivali su sc iz predujmova, koje je uprava einila od sletskog odbora. Tada je dobivena jedna izvesna pomoč, pa su se za nekoliko meseci mogli pokriti tekuči troškovi. 4 opet je na to Savez našao se u neizvesnosti, koju je pre-kinula vest, da je u budžetu osigurana državna pomoč od 8,000.000 Din. Od* mah je bio sastavljen pravilnik o manipulaciji o kreditima i načinu likvida-
3zašle su dve nove slike u veličini 50X66 cm u bakrotisku:
Dr. Josip Scheiner Dr. Jindrih Vaniček
Cena s v a k o j s l i c i 20'— 3) in
ZNaklada:
Jugoslovenska Sokolska Matica, Ljubljana, Narodni dom
S
■A
cije i izdataka. lako je pravilnik bio potpisan, nije usledila isplata. Usled toga morali su mnogi lepi planovi pasti u vodu. Uprava Saveza nije mogla po* deliti župama niti novo osnovanim je-dinicama nikakove pomoči, iako je u te svrhe bila budžetom osigurana izvesna suma. Plačanje poreza i ostalih dažbina kako iz ranijih godina tako i za godinu 1931 nije zadovoljilo.
Iako su u toku godine 1930 otpisa-na mnoga dubioza ipak su se u godini 1931 javile mnoge župe sa zahtevom, da se nekim jedinicama otpišu zadu* ženja. Svi su zahtevi tačno preispitani i gde su bili razlozi opravdani, otpis je izvršen. Najbolnije pitanje Saveza pitanje domova ostalo je nerešeno i ire može se ni približno reči kada i kako če se moči rešiti. Savez je podneo na nadležno mesto elaborat o zaduženju domova. Poradio je, da se dode do zajma. No današnje privredne prilike, koje opšte vladaju u svetu, skrivile su da taj zajam ne može biti efektuiran. Celokupno imovno stanje nije mogao gospodarski otsek ustanoviti, jer od 12 župa nije mogao dobiti tražene podatke, iako su isti nekoliko puta urgi* rani- pismeno i telegrafski. Sa banovin-skom pomoči župama bilo je slično kao i sa državnom pomoči Savezu. Sa* vez je skupio sve ove podatke, ali mora konstatovati da se banovine nisu držale ni ovaj puta pravilnika o podeli banovinske pomoči župama.
U nastavku svoga govora brat ekonom Saveza tačno po tabelama iznosi kako je ta pomoč podeljena i kako je predložena za narednu godinu. Jednako iznosi imovno stanje Saveza i novčano poslovanje, dok če sam bi-lans podneti se glavnoj skupštini Saveza na odobrenje.
Kako se o izveštaju gospodarskog otseka Saveza nije povela debata, to se sam izveštaj primio do znanja i prešlo na daljnju tačku dnevnog reda: izveštaj revizionog odbora Saveza.
U ime revizionog odbora podnosi izveštaj član toga odbora brat Vlado Veselič. Kao kratak uvod u sam izveštaj iznosi rad revizionog odbora u tri sednice u godini 1931. a vi vezi seclnice od 27 februara 1932 godine, na kojoj su pregledani završni računi za slet u godini 1930 i poslovanja Saveza u godini 1931.
Brat Veselič čita zapisnik sednice revizionog odbora od 27 februara 1932 godine. Da se zapisnik obrazloži, čita izveštaj brače revizora Veseliča i Je* lačiča u pogledu sletskih računa, a koji je izveštaj upučen izvršnom odboru.
Posle debate glasa se o predlogu revizionog odbora, pa za njega glasaju svi prisutni osim brata Vojislava Todoroviča.
Nakon glasanja brat Veselič iz* naša, da se prema prihvatu imadu sletski računi uvrstiti u račune Saveza. Iz vešču je, da su računi i knjige samo-ga Saveza pronadeni u redu i suglasju, a skupna bilansa još nije iznesena. Zaključni sletski računi uvršteni u bi-lans Saveza, predložiče se saveznoj glavnoj skupštini.
Nakon toga brat Veselič čita izveštaj revizionog odbora za glavnu skupštinu Saveza, koji se izveštaj prima.
Iza toga pretsedavajuči br. Gangl zaključuje sednicu i odreduje njezin nastavak za naredni dan 7 marta o. g. u 0 časova pre podne.
U ponedeonlk 7 marta nastavlja se sednica. Uzima tada reč brat dr. Riko Fux pa kao pretsednik narodno-obrambenog otseka Saveza podnaša izveštaj o radu toga otseka. U svom govoru potanko iznosi, šta je odbor radio i kako je sabirao materijal za suzbijanje tudinske propagande.
Nakon što su saslušani iserpivi iz* veštaji brače ‘Živanoviča, dr. Buiča i Poliča, zaključuje se da pretsednik otseka sazove konferencu manjinskih radnika, da se uvažuju svi izneseni predloži, a onda da se fond za nabavu sprava prvenstveno utroši u pogranič-na društva, a za ovu godinu predviden budžet manjinskoga otseka da se u ce* losti realizira.
Kako je time bio prihvačen izveštaj narodno-obrambenoga otseka, pre* šlo se na daljnju tačku dnevnoga reda: izveštaj statističkog otseka Saveza.
Referent saveznog statističkog otseka brat Verij Švajgar u detaljnim črtama prikazuje stanje Saveza kako po broju jedinica tako i po broju članstva. Odcljeno od opšteg članstva iznosi statističke podatke glede broja vežbača i vežbačiea te naraštaja i de-ce. Naročito dctaljnc podatke pruža o prednjaštvu Saveza. Izveštavajuči o radu samoga otseka navodi, da su za* ostatci na statističkom radu iz godine
1929	i 1930 bili veoma veliki, a naročito je porastao zaostatak u godini 1931, koju možemo i moramo da smatramo kao rekordnu godinu osnivanja sokolskih društava i četa. To sve dovelo je do potrebe reorganizacije čitavog sta* tističkog otseka. U vidu svega toga bio je sazvan zbor župskih statističara, pa se prema zaključenom na tom zboru dosada realizirali novi zaključci. Tako su rasposlati veliki statistički izveštaji na sve župe u svrhu sastava velike sa-vezne statistike za 1931 godinu. Do danas Savez primio je odgovore od pri* ličnog broja jedinica, ali ih ima još uvek koje nisu odgovorile na ova pitanja. Na osnovu primljenih ovili izve-štaja izradiče sc izveštaj za saveznu glavnu skupštinu, a nakon toga kom-
pletnu statistiku Saveza za godinu 1930 i 1931. U saveznom katastru reorganizacija je u toku i sprovadaju se svi za-ostatci na korekturama. Nakon toga produžiče se rad na katastralizaciji ce-lokupnog članstva po četama i onim društvima koja do danas još nisu zavedena u savezni katastar. U tom po* gledu zbog velikih zaostataka trajače rad dulje vreme.
Izveštaj brata statističara prima se do znanja i odobrava, a organizaciono-pravni otsek upučuje se da do glavne skupštine u sporazumu sa bratom re* ferentom izradi potrebne pravilnike za statističko poslovanje kako u Savezu tako u župama i društvima.
Od izveštaja brata tajnika radi kratkoče vremna odustalo se, pošto če se detajlan izveštaj o celokupnom radu Saveza izneti na glavnoj skupštini Saveza.
Prelazi se konačno na poslednju tačku dnevnoga reda: Predloži.
Tajnik brat Brozovič čita pojedine predloge župa. Po njegovu predlogu zaključuje sc, da se svi ti predloži župa upute pojedinim otsecima Saveza, da ih oni prouče i spreme za glavnu godišnju skupštinu Saveza, a sami predloži sa mišljenjem savezne uprave imadu se otštampati u knjiži godišnjeg izveštaja. Iznosi nadalje predlog župe Osijek, kojom ona moli da Savez sno-si pogrebne troškove pok. potstareši-ne brata dra. Mergenthalera. Potanko tumači, kako je dana pozajnica za ovaj pogreb i kako danas župa Osijek moli da Savez snosi sve troškove, a koji iznose 35.000 Din. — Povedenom deba* tom zaključuje se, da Savez snosi troškove u' višini od 20.000 Din, dok ostatak od 15.000 Din ima snositi župa Osijek. Zatim čita predlog župe Osijek za izmenu pravilnika za društva, pa temeljem zaključka organizaciono -pravnog otseka predlaže, da plenum uprave prilivati izmene u § 17 Pravil* nika za sokolska društva, da se do funkcije blagajnika dolazi več na samoj glavnoj skupštini a ne konstituci* jom kao sada. Ova promena ima sc objaviti u »Sokolskom Glasniku«.
Brat dr. Riko Fux iznosi, da nagli porast Sokolstva traži sve više intenzivni j eg rada, a u drugu ruku opet tra-ž; da u tom radu bude razumna podela posla. Kako tim radom rukovodi uprava Saveza, to se danas ukazuje apso-lutna potreba, da u upravi Saveza sede oprobani sokolski radnici i to ona lica,- koja pružaju punu garanciju da če ispunjati sve one dužnosti, koje su u »ezi sa radom savezne uprave. Kako bi sc u buduče taj rad postavio na zdrnvu bazu, -to predlaže, da se zaklju* c i, da se ima sprovesti popuna savezne uprave, i to na taj način, da se u pr-vom redu popune sva upražnjena mesta, koja su brojčano predvidena, dalje da se popune i ona mesta brače iz savezne uprave, koja iz bilo kakvih prilika nisu mogla da se posvete sokolskom radu u saveznoj upravi.
U tu svrhu neka plenum .savezne uprave bira kandidacioni odbor, kome se stavlja u dužnost, da glavnoj skupštini Saveza donese predlog za popu* njavanje savezne uprave. Po kandida-cionom odboru predložena lica, a po skupštini prihvačena, imadu se u smislu zakona i statuta Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije predložiti merodav-nim faktorima na imenovanje.
Ovaj se predlog brata dra. Fuxa prima u celosti, pa se u kandidacioni odbor biraju brača: potstarešina Lacko Križ, načelnik brat Ivan Bajželj, tajnik brat Ante Brozovič, gospodar Saveza brat Branko Živkovič i pret* sednik organizacionog otseka brat dr. Pavlas. Nadalje u kandidacioni odbor svako beogradsko Sokolsko društvo i svaka Sokolska župa ima odaslati po jednog svoga delegata. Sednica kandi-dacionog odbora ima se održati uoči glavne skupštine Saveza.
Brat dr. Riko Fux ponovno uzima* juei reč veli, da se u zadnje vreme opaža, da se uvela praksa, da nekoje firme stavljaju u promet svoje proizvodnje sa nazivom »Soko«. Ovakav postupak nikako nije na čast Sokol* stva, pa je dužnost Saveza da energično protestira protiv ovakovoj praksi. Neka sc izda proglas na javnost, u kome Savez Sokola kraljevine Jugoslavije odlučno protestira protiv toga, a pismeno da se pozovu sve tvrtke koje su stavile u promet robu pod sokolskom firmom, da istu napuste. Jednako neka se zamoli i organe vlasti, da prodaju ovakovih artikla zabrane. Najodlučnije pako da se zabrani upotreba slike saveznog starešine u reklamne svrlie.
Ovaj se predlog prima.
Pretsedavajuči brat Gangl upozo* ruje, da se temeljem organizacije ima odrediti rad i tok glavne skupštine Saveza, pa predlaže da se glavna skupšti* na Saveza održi 10 aprila o. g. u Beogradu. Kako glavnoj skupštini Saveza imadu predhoditi sastanci načelnika i prosvetara, kao i pouzdana konferen* ca, to predlaže da se taj rad obavi na sledeči način: U petak 8 aprila ima da sc održi zbor župskih načelnika i zbor prosvetara tc sastanak plenuma sa starešinama župa po predlogu brata dra. Pavlasa. — U subotu 9 aprila po-, uzdani sastanak i sastanak kandidaci-onog odbora. — U nedelju 10 aprila glavna skupština Saveza,
Kako je time dnevni red sednice iscrpljen, to se sednica zaključuje.
II redovila glavna skupština Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
sazivlje se prema zaključku uprave od
7	marta 1932 i u smislu poslovnika za nedelju 10 aprila 1932 u Beogradu u velikoj dvorani Saveza nabavljačkih zadruga, Poenkareova ulica br, 21.
Dnevni red:
1. Izveštaji: a) zamen, starešine, b) tajnika, c) načelnika i načelnice, d) pretsednika prosvetnog odbora, e) ekonoma, f) blagajnika, g) statističara, h) pretsednika organizaeiono-pravnog otseka, i) pretsednika ozlednog fonda, j) pretsednika narodno*obrambenog otseka, k) urednika sokolske štampe Sa* veza.
2. Predloži uprave Saveza.
3. Rešavanje o višini prinosa društava Savezu.
4. Hitni predloži.
5. Predloži za održavanje sveso-kolskih i saveznih sletova.
6. Izveštaj revizionog odbora.
Početak skupštine u 10 sati.
Verifikacija izaslanika izvršiče se od 9 do 9.45 sati u istoj prostoriji.
*
Raspored priprava za glavnu skupštinu je sledeči:
I) U petak 8 aprila u 9 časova pre podne održaje se sednica zbora župskih načelnika u prostorijama savezne uprave.
II) Istoga dana u isto vreme sednica i zbor župskih prosvetara u dvorani jednog od beogradskih sokolskih dru* štava.
III) Popodne u 4 časa sednica plenuma savezne uprave u zajednici sa svima župskim starešinama i župskim načelnicima u dvorani Saveza nabavljačkih zadruga.
IV) U subotu 9 aprila u 9 časova pre podne početak poverljivog sastan-ka svih delegata za saveznu skupštinu u dvorani Saveza nabavljačkih zadruga.
V) Istoga dana u 2 časa popodne sednica kandidacionog odbora u prostorijama uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
VI) U 4 časa popodne nastavak poverljivog sastanka delegata u dvora* ni Saveza nabavljačkih zadruga.
Zdravo!
Beograd, 7 marta 1932.
Uprava Saveza SK3
Pravilnik
o	primanju pripadnika Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u kraljevini Jugoslaviji u ozledni fond Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije.
§ 1
Pripadnici Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u kraljevini Jugoslaviji primaju se u ozledni fond Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije sa duž-nostima i pravima sadržanim u pravilniku ozlednog fonda Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, a pod uslovima sadržanim u ovom pravilniku.
§ 2
Pokrajinski savez ruskog Sokol stva dužan je od svih svojh pripadnika po stanju na dan 31 decembra svake godine ubrati po 1 dinar godišnje na ime prinosa za ozledni fond. Ubrane iznose sa spiskom pripadnika koji su izvršili isplatu, ima Pokrajinski savez ruskog Sokolstva uputiti Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije najdalje do 15 februara svake godine.
§ 3
Pravo na otštetu iz ozlednog fonda — prema uslovima sadržanim u pravilniku ozlednog fonda Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije — imaju samo oni pripadnici Pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva, koji su uvedeni u spisak označen u § 2 ovoga pravilnika i to samo za ozlede nastale nakon izvršenih isplata i odašiljanja spiska po naredenjima § 2 ovoga pravilnika.
§ 4
Molbu za potporu ozledenoga podnosi Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije neposredno Pokrajinski savez ruskog Sokolstva.
§ 5
Uvidaj o ozledi vodi Pokrajinski savez ruskog Sokolstva, te o uvidaju izveštava Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, istovremeno sa molbom spo-menutom u § 4 ovoga pravilnika.
§ 6
Pokrajinski savez ruskog Sokolstva dužan je Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije prijaviti ozledu najdalje za 10 dana od dana ozlede prepo-ručenim dopisom, pod teretom gubit-ka prava na otštetu ozledenog.
Na tu priavu šalje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije pitanja o ozledi Pokrajinskom savezu ruskog Sokolstva, na koja Pokrajinski savez ruskog Sokolstva ima odgovoriti za 14 dana.
Uz pravilno ispunjena pitanja ima sc priložiti i izjava lekara Pokrajinsko^ saveza ruskog Sokolstva sa izjavom Ickara, koji leči ozledenoga.
§ 7
Potpore iz ozlednog fonda ispla-euje ozledni fond Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije neposredno Pokrajinskem savezu ruskog Sokolstva, a Pokrajinski savez ruskog Sokolstva isplatiće ovu potporu svome pripada tliku.
§ 8
Ovaj pravilnik stupa na snagu po objavljen ju u »Sokolskom Glasniku.«
tajnik:
A. Brozovič
I.	zam. starešine:
E.	G angl
načelnišfva ž iefinič&og
odbora Saveza SKJ
чттшттттттттттт
Iz sediiice saveznog TO
od 10 rnarta 1932	•
Načelnik br. Bajželj otvorio je sednieu, umolivši br. Podgornika, ko-Ji je vodio saveznu smučarsku vrstu na smučarska takmičenja Saveza Slo-venskog Sokolstva u Strbsivi Ples, da poda izveštaj.
Br. Podgornik nato iscrpno i tač-
izveštava o toku takmičenja. Izveštaj o tome objaviče se u narednom broju »Sokola«. Posebiee je istakao br. Podgornik uzornu diseiplinu i sokolsko ponašanje brače takmičara i takmičarki. S naročitom hvalom spo-minje susretljivost i ljubaznost br. Moulika, vrhovnog vodu takmičenja i br. Tesara, župskog načelnika Pod-karpatske župe, koji su članovima naše vrste za celo vreme boravka u Strb-P11? ,^esu bili naročito naklonjeni i uslužni. Predlaže, da sc ČOS i pome-nutoj braći izrazi zahvalnost, što se jednoglasno prihvatilo.
Br. načelnik se je zatim zahvalio br. Podgorniku za uzorno vodstvo, a brači takmičarima i obojici sudaca za razmerno upravo dobre postignute uspehe i uzorno ponašanje.
Br. Podgorniku se nalaže, da za narednu sednieu predloži načrt za po-
seban smučarski odznak, koji bi So-koli-smučari nosili na rukavu smučar-skog odela.
Br. načelnik izvestio je nadalje o toku sedniee saveznog načelništva i o sodnici plenuma uprave Saveza. Medu ostalim spomenuo je, da se je načelni-štvo izjavilo, da se članovima sokolskih društava ne dozvoli učešče na sletu u narodnim nošnjama.
Nakon toga odreden je dnevni red za sednieu zbora župskih načelnika i načelnica, koja če se održati dne
8	aprila u Beogradu u prostorijama Saveza. Dnevni red biče sledeči:
1) Izveštaj saveznog načelnika i sa vezne načelnice;
2) raspored rada za 1932 godinu:
a) lakoatletski tečaj Saveza SKJ;
b) plivačka takmičenja Saveza SKJ;
c) savezni tečaj za vode dece i nara-štaja; d) tečaj za župske načelnike i članove župskih TO; c) takmičenja u odbojci za prvenstvo Saveza SKJ; f) smučarska takmičenja Saveza SKJ; g) medusletska takmičenja 1933 god.;
3) IX svesokolski slet u Pragu 1932:
a) pravilnik za putovanje i borav-Ijenje u Pragu; b) izbirno takmičenje za takmičenja Saveza Slovenskog Sokolstva u Pragu 1932; c) takmičenja ČOS na IX svesokolskom sletu u Pragu;
4) predloži saveznog TO;
5) predloži župskih načelništava;
6) slučajnosti.
Predloge župskih načelništava treba poslati saveznom načelništvu u Ljubljani do 25 o. m.
Zatim su se odredili delegati saveznog TO za sednieu zbora župskih načelnika i načelnica.
»Načelništvo ČOS odgovorilo^ je, da če za takmičenja našega naraštaja na svesokolskom sletu u Pragu odrediti, u kojoj če propisanoj vežbi s palicama takmičiti naraštaj.
Za pretsednika župske ispitne komisije u Bjelovaru odreduje se br. Jesih, član saveznog TO, za Kragujevac pak s. lličeva, zamenica savezne načelnice iz Beograda.
Inž. Janši izriče se priznanje za uspešno poučavanje članica savezne prednjačke škole u smučanju.
Kako je s time bio dnevni red is-crpljen, br. načelnik zaključio je sed-nicu.
»Ix ielovežbačRoq sveta«
BELGIJSKI TELOVEŽBAČKI SAVEZ
j ..	skupštinu Fe*
deracije, koja ce se održati 10 aprila u Briselju. Iz raznih izveštaja vidimo, aa organizacija ukupno broji 185 dru-s ava sa 12.758 članova. Organizacija deli se na v župa i to: Zapadnu i Istoč-no-tlandrijsku, Severnu, Srednju, Istoč-nu, Namursku i Južnu. U samoj organizaciji prevladuje francuski upliv, o°k se društva dele na flamska i fran-cuska, koja inače u savezu rade pot-puno složno. Zanimljivo je, da u listu uopče nema izveštaja o tehničkom delovanju oraginzacije, što naravno ote-žava pogled na unutamji rad iste. Prošle godine iznašala je državna pot-pora organizaciji oko 10.000 franaka. Lani organizacija nije priredila nika-kvog večeg nastupa a ne namerava ta-koder ni ove godine; s druge strane pak sve župe prirediče svoje župske sletove.
STADION U LOS ANGELESU
Američani su bili vrlo dobro sve-sni, da su s olimpijskim igrama na se preuzeli ne samo veliku odgovornost u sportskom pogledu, več takoder i što se tiče gradnje samog stadiona. Stoga su se svestrano dali na posao da bez iznimke dovrše sve potrebne zgrade i objekte, naročito pak stadion, nastoječi da bi ovaj odgovarao u svakom pogledu. Sada, kada je stadion več skoro gotov, čuje se, da je zaista bolj i od svih dosedanjih, te da, što sc ticc prostranosti, medenja i upotre-bivosti, premašuje u tom pogledu Stockholm, Pariz i Amsterdam. Stadion je izgraden iz kamena i betona te ima prostora za 120.000 glcdaoca, dakle ne-što oko 30.000 manj e nego sadanje sle-tište u Pragu. Stadion leži duboko u zemlji. Pod zemljom nalazi se nepregledan broj soba, koje su u podzemlju vezane s mnogobrojnim hodnicima, koji vode na otvoreno. Za sve takmi-čare uredene su sobice, opremljene sa svim komfortom, pa takoder tu je i veliki buftet, da bi takmičari mogli da imaju što bliže i liranu. Samo sc po sebi razume, da če stadion takoder i u tehničkom pogledu pretstavljati sve ono, što športu može da pruži moderna tehnika. Što sc pak tiče opreme stadiona, stalno je, da su se Američani potrudili da ga najbolje uredc, medutim nastaje pitanje, kakva če se briga posvetiti u pogledu moralne višine takmičenja. Iz Lake Placid nisu o tome stizali najbolji glasovi. Pa i to je pitanje, da li če naime stadion biti svakog
dana pun gledalaca i da li če medu samom publikom biti toliko interesa za tu ogromnu priredbu, da bi se mogli da pokriju tako silni troškovi olimpijade.
OLIMPIJADA
Tek se završuju zimsko-sportska takmičenja olimpijade, dok če se ostali deo igara i takmičenja održavati u julu u Los Angelesu, a več se čuju želje glede narednih olimpijada. Kako je poznato, naredna olimpijada održače se zastalno u Nemačkoj i to u Berlinu, ne nastupe li naravno kakove zapreke. Za godinu 1940 pak žele Japanci da sc olimpijada priredi u Japanu, a Španci u Španiji. Za sada ovo medutim još nije aktuelno, nego če biti potrebno, da se. što pre pristupi reformi takmičenja i igara.
SLET FRANCUSKIH GIMNASTA u RENNES-U.
Ove godine održače Unija fran-cuskih gimnasta svoj slet u Rennes-u. gde se je održala poslednja veča priredba gimnasta godine 1914. Sa sletom prirediče se ujedno i takmičenja za prvenstvo^ Francuske u telovežbi. Slet če sc održavati od 15—16 maja na ve-likom gradskom stadionu, a takmičenja održače se 14 maja.
JEDINSTVENI TELOVEŽBAČKI SISTEM BUGARSKIH JUNAKA
U savezu bugarskih Junaka sa-stavljena je komisija od šest članova, koja ima da izradi jedinstveni. bu-garski junački telovežbački sistem, po kojemu bi trebala da vežbaju sva društva Junaka. Komisiju sačinjavaju dva prednjaka, dva lekara i dva pedagoga. Čudimo se, da Tyršev telovežbački si* stem našim susedima nije dovoljan. Medutim s druge strane brojni mladi Bugari vežbaju u Brnu i drugamo i pri-pravljaju se, da bi mogli kasnije sokolski delovati takoder i u svojoj domovini. Tehničko vodstvo saveza Junaka, izgleda, da ne pogada pravoga cilja.
TELESNI UZGOJ U BUGARSKOJ
Kao i u drugim državama, tako i u Bugarskoj osnovano jc pri minister* stvu prosvete posebno odeljenje, koje-mu je bila poverena briga za telesni uzgoj naroda. Na jednoj strani to odeljenje bilo je inšpektorat za telesni uzgoj. na drugoj pak zdravstvena Staniča, koja se je bavila s naučnim pro-sudivanjem postignutih rezultata. Inšpektorat je nadzirao rad telovežbenih i sportskih organizacija te jc nekako upravljao telesnim uzgojem. U poslednje vreme došlo jc do nesuglasica iz-medu sportskih organizacija i Junaka. Broj Junaka je opao, što nije ni čudo,
kada se zna za neodredenu liniju, koju zastupa ova organizacija ne samo u svojoj ideologiji, ako je u opštc ima, nego i u izvodenju telesnog uzgoja, čiji su rezultati veoma maleni, jer i švajcarski učitelji telovežbe, kojih je bilo pre veči broj, nisu mogli po-stiči mnogo. Danas rade tamo još samo dva, Biinter i Blanchoucl, prvi u Varni a drugi u Sofiji, pa još i za njih su morali da kupe švajcarski gimnaste potporu. Njihov je dakle uticaj u Bu-garskoj izgleda veoma slab. Jer ni Sokolstvo u Bugarskoj još nije zahvatilo korena, pravac telesnom uzgoj u daju sportisti.
MEĐUNARODNA GIMNASTIČKA UNIJA.
Osnivač Medunarodne gimnasti-čke unije bio je Belgijanac Cuperus, koji je bio i njen prvi pretsednik sve do godine 1923, kada se u dobi od 81 godine zahvalio na časti. U početku pristupile su Uniji samo gimnastičke organizacije: belgijanska, holandska i francuska ali su ubrzo počele u nju stu-pati i telovežbene organizacije ostalih naroda, medu njima i svi pojedini sokolski savezi. Dosadašnji pretsednik g. Cazalet več lani zahvalio se na pret-sedničkom mestu, pa je na ovogodišnjoj skupštini, koja se održava za vreme svesokolskog sleta u Pragu, za pretsednika Unije imao da bude biran br. dr. Scheiner. Na skupštini raspravlja-če se takoder o narednim medunarod-nim takmičenjima, o organizaciji medunarodne gimnastičke unije žena, a raspravljače se i o primanju nemač-kih turnera, koji če se u Uniju prijaviti tokom proleča.
IZ ČEHOSLOVAČKOG SAVEZA RADNIČIH TELOVEŽBENIH JED-NOTA (DTJ).
Savez DTJ izdaje svake godine preglednu statistiku ostanju i kreta-nju svoga članstva i rada. Do sada izdanih je bilo svega trinaest ovako-vih statističkih pregleda, koji pružaju veoma lepu sliku o dosadanjem radu saveza DTJ. Savez DTJ broji po ovoj najnovijoj statistici, koju je izradio R. Silaba, u 50 okružja 1220 društava (jednota) sa svega 136.977 pripadnika. Od toga bilo je članova 51.837, članica 17.364, muškog naraštaja 9011, ženskog naraštaja 7133, 25.228 muške dece i 26.404 ženske dece. Porast od godine
1930	iznosi 19.355 pripadnika i oko 120 društava. Najjače okružje je Plzen sa 273 jedinice i 35.000 pripadnika, za njim dolazi praško okružje sa 213 jedinica i 23.000 pripadnika. Interesantna j c statistika zanimanja članstva: industr. radnika ima 38.869, seljačkih radnika 3018, obrtnika 2027, trgovač-kih nameštenika 6754, činovnika 2873, učitelja i profesora 463, lekara 66, in-ženjera 66, studenata visokih škola 677 itd. Politički organizovanih u so-cijalno-demokratskoj Stranci bilo j c 30.449 pripadnika, dakle 44%. Apsti-nenata ima 5390 i beskonfesionalaca 34.145.
Poset telovežbe pokazuje na telo-vežbeni sat 60.096 vežbača. Prednjaka ima 5278 muških i 2780 ženskih. I prosvetni rad je veoma lep. Tako je odr-žano 3414 debatnih večeri, 2933 predavanja, 11.298 govora pred vrstom, 2817 pozorišnih pretstava za odrasle i 670 za decu, dalje 1078 pretstava sa lutkama, 275 naraštaj skih večeri, 2170 izleta itd.
Sve ovo pokazuje, da je rad Saveza DTJ u svakom pogledu uzoran.
SAVEZ AUSTRIJSKIH TURNERA
Svake četrte godine održava se izborna skupština austrijskih turnera; poslednja održana je 1928 u Grazu. Ovogodišnja skupština održače se u Beču, na kojoj če se raspravljati mnoga pitanja reorganizacije, naročito što sc tiče uredenja po uzoru saveza ne-mačkih turnera u Čehoslovačkoj.
ORLOVSKA SMUČARSKA TAKMIČENJA
Češkoslovaški Orlovi održali su svoja smučarska takmičenja za savez-no prvenstvo dne 6 marta o. g. u Gornjim Štjepanicama (Krkonoše). Na 18 km pobedio je Zajiček iz Novog Mesta na Moravi sa 1:19, od žena na
5	km pobedila je Hanušova iz Štjepa-nica. Na 8 km takmičili su naraštajci; pobedio jc naraštajac Kosoul.
REKORD INDIJSKOG TRKAČA GUZZAR AHMEDA
Iz Karachija javljaju skoro nevc-rovatnu vest, da je 4 marta trkač Ahmed Guzzar trebao za prugu od jedne milje 4 minute i 8.4 sekunde, dok dosadašnji svetski rekord Ladoumegu-a iznosi 4 minute i 9.2 sekunde. Time bio bi dosadanji svetski rekord poboljšan za skoro dve sekunde.
JAPANSKI OLIMPIJSKI POBEDNIK PAO KOD ŠANGHAJA
Po vestima raznih svetskih listova, pao je u bojevima pred Šanghajem ču-veni japanski plivač Tsuruta, pobedioc u plivačkim takmičenjima zadnje olimpijade na 200 metara.
100:godišnjica smrti J. W. Goetheja. Dne 22 marta navršava se sto godina od smrti največeg nemačkog pesnika i pisca Johanna Wolfganga Goethea. Goethe spada po svojim delilna ne samo medu največe nemačke duhove, nego ga možemo ubrajiti i medu največe svetske genije. Rodio se 28 augusta 1749 u Frankfurtu na Majni kao sin savetnika Johanna Kaspara Goethea. Goethe studirao je pravne nauke, ali nije diplomirao, več se pot-puno posvetio literarnom radu. U tri-desetoj godini več postaje tajni savet-nik vojvode Karla Augusta, koji je mladog Goethea visoko cenio i pot-pomagao. Goethe se je upoznao tako* der i s našom narodnom pesmom, koju je označio za najlepšu narodnu poe-ziju, ravnu Homeru. Pored mnogih zbirka pesama, napisao je i mnogo dra-matskih dela, od kojih su najpoznatija »Faust« i »Werther«.
Eugen d' Albert. Čuveni klavirski virtuoz i komponista Eugen d’ Albert, potomak stare francuske aristokratske familije, čiji pretci su živeli več u XII stoleču, roden u Engleskoj, umro j c ovih dana u Rigi. Pokojnik bio je poznat ne samo po svojim delima, nego i zbog svog nestalnog i nemirnog temperamenta. Bio je naime osam puta venčan i razveden. Jedno od najboljih njegovih dela je opera »Nižina«.
Savez čeških gradova. Dne 13 o. m. održana je u Pragu IX redovita skupština Saveza čeških gradova i op*
ština, koji broji 893 člana, t. j. utlru-ženih gradova i opština. Savez ove godine slavi i svoju 25-godišnjicu; osnovan je naime god. 1907 u Kolinu.
13.000 električnih žaru!ja u Pragu.
Sada, ‘kada se i naše Sokolstvo spre-ma ria slet u Prag, interesovače mož-da, kako i koliko je Prag osvetljen po noči Prema lanskoj statistici direkcije osvetlenja grada Praga, ima u Pragu 13.000 električnih javnih svetiljaka sa jakošču od preko 4,000.000 sveča. Ove godine, radi sleta, broj žarulja još če se povečati, pa je za to predvidena suma od 2,000.000 Kč.
69-godišnjica patrijarlie češkoslo-vačke narodne crkve. Dne 11 o. m.
proslavljena je 60-godišnjica patrijarha češkoslovačke narodne crkve dr. G. Prochazke. Dr. Prohazka dovršio je bogosloviju godine 1895 u Litomerica-ma; godine 1917 pridružuje se reforma* torskom pokretu velikog dela češkog katoličkog svečeništva, 1920 bio je je-dan od glavnih organizatora češke narodne crkve, a 1923 bio je izabran za biskupa i nakon smrti prvog patrijarhe ilr. Farskog za patrijarha češke narodne crkve.
Ciganska škola u Užhorodu. U Užhorodu, glavnom mestu Podkarpat* ske Rusije, postoji več šest godina škola za cigansku decu, koja je zastalno prva te vrste. Škola več pokazuje lepe uspehe, a pokazala je takoder da ima i medu ciganima ustrajnih i talentiranih mladiča. Za Skolu po-kazuju i stariji cigani veoma jak interes, pa jc za njih otvoren poseban ve-černji tečaj. Tako su cigani osnovali čak i diletantsko društvo, koje je me* seca februara u Užhorodu priredilo svoju prvu pretstavu.
Izveštaj Sokolske župe Novi Sad.
—	Primili smo izveštaj Sokolske župe Novi Sad za godinu 1931, koji sadrža-va poslanicu, izveštaj tajnika, načelnika, pretsednika prosv. odbora, lekar-skog otseka, statističara i nadzornog odbora. Iz izveštaja tajnika vidi se lep napredak župe u svakom pogledu kao i njen porast za 12 društava i 4 čete, iako se je strogo gledalo na to, da se primu samo one jedinice, koje su zbilja sposobne za samostalan život. Održana su takoder dva prednjačka tečaja i to od 17 do 26 marta za članove i od
6	do 10 aprila za članice. U župi j c bilo 4 okružna sleta, a i učešče na sletu na Jadranu bilo je iz župe veliko. Takoder i ostali izveštaji izradeni su veoma brižljivo i pregledno, pa se iz njih vidi rezultat mnogostranog rada. Po statističkom pregledu od 31 decembra 1931, župa Novi Sad broji 47 društava i sedam četa sa 15.218 pripadnika, tc porast članstva iznosi 1945.
Izveštaj Sokolske župe Zagreb. — Izveštaj obasiže referate tajnika, načelnika, načelnice i prosvetara, iz kojih se vidi ceo rad župe, koji zadovoljava. lako je od župe otpalo posavsko okružje, ipak se na drugoj strani vidi veoma lep porast, jer ima 18 novih društava
i 52 čete, svega dakle 55 društava i 74 čete sa ukupno 16.501 pripadnikom. Pri* rast od godine 1930 iznosi 7419 pripadnika. IJ župi jc bilo priredenih 7 okruž-nih slctova, održan je zbor društvenih delegata, zbor društvenih načelnika, zatim jc bilo priredeno po pojedinim društvima više prednjačkih tečajeva, dalje župski tečaj od 15 nov. do 15 decembra to natecanja u odbojci za pr* venstvo župe.
»Sokolski listy«, glasilo lužičkog Sokolstva, prvi broj posvečuju Tyr-šu. U listu je nanizano mnogo korisnog štiva za lužičko*srpsko sokolsko član* stvo. Uvodnik lista napisao je savezni starosta br. Šajba, br. Krječmar pak obelodanjuje svoju pesmu »Hvala Lužice«, koja jc posvečena uspomeni ustanovitelja Sokolstva. Lep je nadalje članak »Tyršev nauk«, u kojemu je u kratko iznet sav sokolski program.
Cvetko Golar: Dve nevesti. Šaljiva igra u tri čina. Izdala i štampala Učiteljska tiskarna u Ljubljani, 1932. Cena jc broširanoj knjiži od 94 strani* ce 18 Din. Ovo najnovije delo Cvetka Golara, popularnog pisca »Vdove Rošlinkc«, postiglo je u Narodnom kazalištu u Ljubljani veoma lep uspeh i doživelo mnogo repriza, a i još se nalazi na repertoaru. S izdanjem ovog pozorišnog komada omogučeno je i diletantskim pozornicama da ga uvrstc u svoj repertoar, što toplo preporu-čamo. (Pisano na slovcnačkom.)
tmi
Župa Kranj
ŽUPNI PROSVETNI DAN.
Župni prosvetni odbor Sokolske župe Kranj priredi v soboto, dne 19. marca župni prosvetni dan z naslednjim sporedom:
Dopoldan ob 9. uri se vrši zbor društvenih prosvetarjev, istočasno pa se vrše skušnje društvenih pevskih zborov. Ob enajsti uri se vrši, v prostorih »Češke besede« lutkovna predstava za člane društvenih prosvetnih odborov in sicer: »Gašperček in Janezek Sokola« v slovenščini ter »Za-chranena lipa« v češčini.
Popoldan pa se vrši velik sokolski koncert, ki prične eb pol 16. uri.
Spored koncerta: 1. Uvodne besede župnega prosvetarja br. Špicarja;
2. dr. Josip Čerin:	»Miljenci«, igrajo združeni sokolski orkestri.
3. F. S. Vilhar: »Bojna pesma« in
V.	Vodopivce: »Kmečka pesem«, izvaja moški zbor Sokolskega društva Bohinjska Bistrica.
4. H. Sattner: »Kapelica«, Emil Adamič: »Dudeldajčki« in »Ciganska« ter Ant. Dvorak:	»Kmetovalčeva himna«, mešani zbor Sokol, društva Kranj.
5. Jakob Aljaž: »Stoj solnčeee, stoj« in H. Volarič: »Izgubljeni cvet«, združena zbora Sokol, čet Podbrezje in Dobrava-Podnart.
6. Dr. A. Schwab: »Še ena« in Hugolin Sattner: »Na planine«, mešani zbor Sokol, društva Radovljica.
7. A. Novačan: »Sanak« in Emil Adamič: »Šel sem po zelenem travniku«, moški zbor Sokol, društva Stražišče.
8. Emil Adamič: »Vanč zelenka
jaše« in I. Šonc: »Na srčku bolan«, moški zbor Sokol, društva Škofja Loka.
9.	A. Hajdrih: »Pri oknu sva molče slonela« in dr. A. Sch\vab: »Pala je pala slanica«, moški zbor Sokol, društva Tržič.
10. E. Adamič: »Pomladna« in »Jurjcvanje« ter Viktor Parma »Zimska«, mladinski pevski zbor Sokol, društva Kranj.
11. E. Adamič: »Zdravica« in^dr.
A.	Schvvab: »Dobro jutro«, združeni pevski zbori.
Ves koncert bo tudi oddajala radio postaja Ljubljana.
Župa Cfubl/ana
SOKOLSKO DRUŠTVO ČABAR
Prošlo je nešto viSe od godinu da* na kako je Sokolsko društvo osnovano u Čabru, no i za ovo kratko vreme mo* že sc pohvaliti vrlo lepim uspehom.
Več nakon par mescci opstanka priredilo je naše društvo javni nastup, koji jc i moralno i materijalno vrlo lepo uspco.
Prošlog leta bio je ovde na ljeto-vanju III potstarešina SKJ brat Lacko Križ, koji je inače rodeni Čabranac, pa se interesirao za prilike našega društva. Tom zgodom obečao nam jc, da če se postarati za naše mlado društvo i osnovati glazbeni otsek. I zaista, nije prošlo ni pola godine i naše društvo inicijativom brata Križa poseduje danas lepu i kompletnu sokolsku fanfaru.
I ovom zgodom moramo izreči ve* liku livalu bratu Križu za nastojanja oko napretka našega društva i Sokolstva uopče u našim pograničnim 'kra-jevima. Naši k raj e vi su vrlo siromas* ni, te svaka akcija ma i najplemenitija, teško može prodreti baš radi finan*
cijskih poteškoea. Tako je u Čabru osnovana zaklada za gradnju »Narod-nog doma«, koji bi u prvom redu slu-žio u sokolske svrhe. Ta ideja postoji vee desetak godina, 110 još nikad se nije opazila taka potreba jednog dru-štvenog doma kao baš sada. Stoga je zadnje godine povedena akcija u velikom stilu po bratu dr. Bogdanu Koritniku, sadanjem našem starosti, a
i	brat Križ nam je obečao da će nam pomoči do ostvarenja doma. Do sada je zaklada Narodnog doma u Čabru sakupila preko 100.000 Din.
Sa fanfarom stigao je u Čabar poznati zagrebački učitelj glazbe brat Franjo .Šidak, koji je s društvom sklo-pio ugovor za 4 meseca, ali se nadamo, da če brat. Šidak ostati i dulje u Ča« bru, da usavrši fanfaru, a eventualno
i	proširi u glazbu. Fanfara počela je sa školom dne 15 II te se nadamo, da če za 3 meseca, t. j. kod društvenog javnog nastupa, moči javno nastupiti.
Brat Šidak osim poduke u fanfari kani osnovati i pevačko društvo, te mali jazz za plesnu muzrku, što če mu, nadamo se, kao dobrom organizatoru poči za rukom. — Napred s verom u uspeh!
SOKOLSKO DRUŠTVO MARIBOR-MATICA.
Sokolsko društvo Maribor-matica je proslavilo 100-letnico Tyrševega rojstva s svečano matinejo, ki se je ' ižila dne 6. marca t. 1. z začetkom ob
10.	uri dopoldne v veliki dvorani Narodnega doma. Matinejo je otvoril br. Boštjančič s pozdravnim nagovorom, v katerem je izrekel dobrodošlico vsem zastopnikom državnih in avto« nomnih oblasti ter sokolskim pripada nikom, ki so Se zbrali v impozantnem številu. Razveseljivo je bilo dejstvo, da se je udeležila proslave v ogromnem številu zlasti mladina. Spored je otvoril zborčet sokolske ženske dece, ki je pod vodstvom sestre Ine Vode* nikove zapel pesem »Po vodi plava ena ladja pisana« in žel mnogo pohvale. Drugo točko sporeda je dalo Sokolsko društvo Tezno, ki se je proslavi pridružilo, in sicer je nastopila moška deca s sestavo br. Vuksana: Skupinske vaje. Vaje so bile izvedene pri-lično, toda Maribor je že precej razva« jen v pogledu telovadnih prireditev in radi tega bi bil moral vodnik tezenske dece vaje še mnogo bolj opiliti. Nada* lje je sledil slavnostni govor po predpisu saveznega Prosvetnega odbora, ki je bil priobčen v »Sokolskem Glasni« ku« in ki ga je brat prosvetar prevedel v slovenščino. Pevsko društvo »Jadran« je pod vodstvom brata Jožeta Laha zapelo 3 pesmi: V. Mirkovo »Dedom« in istega komponista »Pomlad« ter. H. Volaričev »Slovenski svet«. — Vse pesmi so bile izvedene z lepo virtuoznostjo in so napravile globok vtis. Nato je še izvajala osmerica mariborskih naraščajmo skladno in precizno »Švedske proste vaje« s. B. Holečko-
Ž.upa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO MOSTAR.
Sokolsko društvo Mostar proslavilo je stogodišnjicu Tyrševog rodenja na najsvečaniji način.
Pre podne u Oficirskom domu održana je svečana zajednička sednica uprave župe, društva i Gradskog poglavarstva. Sednici su prisustvovali pretstavnici vlasti i izaslanici kulturnih
i	nacionalnih društava tc građanstva.
Scdnicu je otvorio gradski načelnik
i	podelio reč bratu dr. Peri Mandiču,
1	zameniku starešine župe, koji je u vrlo lepom i punom sadržaja govoru izneo život i rad dr. M. Tyrša, te njegove zasluge za Sokolstvo i sve Slovenc. Nakon toga je načelnik grada g. I. Fejič izvestio, da je Gradsko poglavarstvo na svojoj sednici od 29 feb.
o.	g. donelo zaključak, da se dosadaš-nja Kolodvorska ulica prozove Tyr-ševom. Na kraju se starešina društva brat T. Kanaet zahvalio Grad-skoj opštini na pažnji i priznanju ko-jc je tim činom iskazala osnivaču Sokolstva, a ujedno se zahvalio svim ilrustvima koja su svojom saradnjom pridonela da priredba uspe.
ve, a zaključena je bila matineja z Dvorakovo pesmijo »Prstan srečnih dni«, ki so jo zapele mariborske čla« nice pod vodstvom s. Ervine Ropasove ter bile za to nagrajene z navdušenim aplavzom. Vse te točke so se vršile na odprtem odru, ki ga je zelo okusno okrasil br. Hren s prapori mariborslke« ga društva, z raznimi priborjenimi sokolskimi trofejami in s krasno izdela« nim Tyrševim poprsjem, izdelkom br. Kolarja (Sok. društvo Studenci). Tako se je tudi najstarejše mariborsko Sokolsko društvo dostojno oddolžilo spominu ustanovitelja Sokolstva.
SOKOLSKO DRUŠTVO SIVN1CA PRI MARIBORU
Naš Sokol je proslavil 701etnico Sokolstva in lOOletnico Tyrševega rojstva v nedeljo 6. t. m. Kljub snežnemu metežu je bila udeležba zelo dobra. Proslavo je otvorila s. Zorčeva z deklamacijo »Ob Tyrševi stoletnici rojstva«, nakar je imel br. starosta čiček lep in globoko zasnovan govor o Tyr-šu, kako je Tyrševa ideja pripravila tla v duši češkega in našega naroda za osvobojenje izpod tujega jarma. Njegova izvajanja so žela splošno priznanje. Nato je nastopila devetorica ženske dece z cvetnimi loki pod vodstvom s. Drassalove. Lep nastop z ubranim petjem je občinstvo zelo navdušil. Sokolsko igro »Krst Jugovičev« in burko »Stražar in postopač« so podali igralci (ke) prav lepo in želi obilo priznanja. Gmotni uspeh ni bil ravno dober, toda moralni odličen. In to nam je v zadovoljstvo. Slivniški Sokol si sicer počasi a sigurno utrjuje tla.
Na Jožefovo 19. marca pa priredi naše društvo poslovilni večer bratom, ki gredo letos služit kralju in domovini. Sokolsko veselje se bo vršilo pri br. Primacu v Hotinji vasi.
SOKOLSKO DRUŠTVO SELNICA OB DRAVI.
Tyrševa proslava, ki se je vršila v nedeljo, dne 6. t. m., je izpadla povsem zadovoljivo. Kljub slabemu vre« menu se je napolnila dvorana Bralne« ga društva. Brat načelnik Kikl je v vznešenih besedah predaval o Tyršu, nakar je sledila igra br. Gangla »Ded-ščina«, ki je gledalce ganila do solz. Moška deca kot mladi vojaki nas je zadivila s strumnim nastopom, enako ženska deca z rajalnimi vajami metuljčki. Nad vse pričakovanje so izpadle vaje naraščajnic s petjem, ki so bile ponovno klicane na oder. Člani so izvajali strumno vaje v skupinah, a članice vaje s traki zelo efektno.
Le tako naprej, utrdimo naše Sokolstvo ob severni meji! — Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO RUŠE.
Naš Sokol je koncem januarja polagal obračun o delu v preteklem letu na rednem občnem zboru, katerega
Popodne održana je akademija. Sve su tačke lepo i skladno izvedene, naročito precizno je izveo prednjački zbor je uložio dosta truda oko priredbe sokolski slet u Pragu. Jak efekat su proizvele simbolične skupine muškog naraštaja. Muška deca izvodila su Igre tako prirodno, kao da su sama u vež-baonici i izazvala buru oduševljenja i odobravanja. I ostale tačke su sve dobro i precizno izvedene. Prednjački zbor je uložio dosta truda oko priredb''
i	uspeh nije mogao izostati. O Tvršu je govorio brat Samardžič i Prohaska.
Uveče, u Oficirskom domu, prire-deno je pod pokroviteljstvom sestre Ružiče Tomič, supruge generala, »Sve-slovensko veče narodnih nošnja«, u zajcdnici sa Češkom besedom i Ru-skom kolonijom. Po opčem uverenju, ni jedna priredba do sada u Mostaru nije tako uspela ni bila posečena. Bilo je oko 500 posetilaca, od toga u narodnim nošnjama 136. Prostorije Oficir-skog doma bile su premalene za takvu posetu. Raspoloženje je bilo vanredno. Svakako su torne pridoncle narodne nošnje, a i narodne igre. Plesana je precizno Češka beseda, Ruska mazurka, Ilrvatsko salonsko kolo, Srbijan«
je vodil br. starosta Bučar, ki se je najprej spominjal preminulega br. dr. Scheinerja, nato je prečital spomenico SSKJ in podal pregledno sliko razvoja v preteklem letu.
Po sprejetju zapisnika zadnje skupščine in tajniškem poročilu o delu odbora so sledila podrobna poročila
o	delu v preteklem letu, ki je bilo izvršeno v 6 odsekih. Na novo so bili sestavljeni dramatični odsek pod vodstvom br. Stanija, — glasbeni (Črn« ko), — smučarski (ing. Teržan) — in lutkovni (Sornik).
Izredno marljivost je pokazal prednjački zbor pod vodstvom brarov Werka in Dogenika. Tekom let si je iz svojih vrst vzgojil vaditelje, ki zdaj redno vadijo 10 telovadnih vrst. Poleg članstva, naraščaja in dece vadi tudi vrsta starejših članov. — Društvo je imelo javni nastop, društvene tekme, akademijo, štirikrat je sodelovalo drugod, udeležilo se je okrožnega zleta z 58 in župnega zleta z 48 telovadečimi. Pri župnih tekmah smo dobili pri gojenkah župno prvakinjo in tudi druge vrste so se prav dobro plasirale. Izleti v naravo se tudi niso zanemarjali. — Iz vznešenega poročila predsednika smuškega odseka br. Teržana smo razvideli, da se smuška panoga goji z veliko vnemo in smo pri župnih te*k-mah tudi dobili v naraščaju župnega prvaka, povsod pa odnesli lepe rezultate.
Iz poročila brata prosvetarja Črnka je bilo razbrati, da je prosvetni odsek deloval v tesni zvezi s prednj. zborom. Skrbel je, da so se redno vršili nagovori pred vrsto, katerih je bilo 89, predavanj 8, da je sokolski tisk med pripadniki Sokola dobro razšir« jen, priredil je štirinedeljski prosvet« ni tečaj s pomočjo župe, proslavljeni so bili državni in sokolski prazniki in drugi važni spominski dnevi. Prireditve veseličnega značaja so bile dostoj« ne, one glasbenega in gledališkega odseka pa na vrhuncu. Velika pridobitev za vzgojo mladeži je lutkovno gledališče, ki nam ga je omogočil Češki klub v Mariboru pod ugodnimi pogoji in mu izrekamo zahvalo.
Manj razveseljivo je bilo poročilo blagajnika br. Lamprehta, ki je pokazalo težak gmotni položaj društva. Razvoj društva je zahteval mnoge ne-obhodno potrebne nabavke, zato so z društvenim razmahom rasli paralelno tudi izdatki, ki so narasli zelo visoko. Pri 66.000 Din prometa je izkazal 9209 dinarjev dolga. Breme na Sokolskem domu zadeva posebno blagajno. — Po daljšem razmotrivanju je bila določe« na članarina kot lani, 46 Din za osebo letno. Za kritje dolga se bo pač mo« ralo'najti izhoda drugod.
Br. tajnik Šeško je podal na kraju poročil zaokrožen kritičen pregled celotnega društvenega dela, ki je pokazalo prav lep napredek. Uspeh je po« sledica pravega razumevanja prevzetih dolžnosti funkcionarjev, ki so si delo
ka, Črnogorski orao i kola iz svih de-lova države. Bila je to vanredno lepa slika. Kostimi su bili čisti narodni, neki sa bogatim nakitom, neki sa vezivom divnih narodnih motiva, a bilo je
i	jednostavnih narodnih nošnja. Nebi se moglo reči, ko je imao lepšu nošnju. Žiri, ma kako objektivan bio, nebi mo« gao odrediti najlepše kostime. Svaki je nosio obeležje svoga kraja, svaki nešto specijalno lepo, karakteristično za kraj u kome je raden.
Bile su zastupljene nošnje iz svih krajeva naše države, i to: hercegova-čke, črnogorske, dalmatinske, srbijan-ske, hrvatske, bosanske, slovenačkc, vojvodanske. Ostali kostimi bili su iz drugih slovenskih država: čehoslova-čki, ruski i ukrajinski.
Čitava priredba imala je čisti slovenski karakter. Otvorena je svira-njem: »Hej Slaveni«, te »Kraljevim kolom«.
Oko priredbe mnogo je truda uložio akcioni odbor sa svojim pretsed-nikom generalom bratom Miroslavom Tomičem. Ilrvatsko salonsko kolo uvežbao je brat čolič, a Češku besedu sestra Griinerova.
podrobno in sistematsko uredili v odsekih in pa dejstvo, da imamo svoj lastni krov, Sokolski dom, brez katerega ne bi mogli kljub veliki požrtvovalnosti sokolskih delavcev doseči letošnjega uspeha. Oni činitelji, ki so skrbeli za Sokolski dom, so tako po« sredno pripomogli do našega napred« ka. Prvenstveno moramo ponovno imenovati br. Pogačnika, kateremu se imamo zahvaliti, da dom sploh imamo. Tvornica za dušik in pa ruška občina sta notranje prostore in telovadnico vzorno uredili, gledališkemu odseku pa je dala mariborska Posojilnica v Narodnem domu svoj oder. — Vsem naša zahvala in hvaležnost!
Župni delegat br. Tomažič je izrekel posebno zadovoljstvo in pohvalo
o	društvenem delu, ki je bil prikazan v lepih in stvarnih poročilih in bodril še na večji polet v tekočem letu.
V	tem letu bo vodila društvo naslednja^ uprava:	starosta br. Bučar,
tajnik Šeško, blagajnik Lampreht, na« čelnik Dogenik, načelnica Preserjeva, smuški odsek ing. Teržan, prosveto Črnko, oder Stani, glasbeni odsek dr. Zorec—Črnko, lutkovnega Sornik. — Ostali odbor bratje: Bregant, Fric, Je« zernik, Ratej, Robnik in Werk ter sestre Bregant, Bobič, Mule, Oswald, Romold, Stani, Šeško, Unger. — Revizijski odbor: Pogačnik, Lesjak, Stani. Častno razsodišče: Lesjak. Pogačnik, Stani, Črnko, dr. Zorec; namestnika: Dogenik in Werk.
SOKOLSKA ČETA GORNJI PETROVCI.
Naša četa proslavila je 100-godiš-njicu Tyrševoga rođenja veoma svečano.
U subotu, dne 5 marta, odmah posle podne, sakupili su se u školskoj sobi ovdašnje narodne škole mnogi članovi i članice čete, zatim školska sokolska deca sa svojim nastavnicima, te mnoge druge osobe. Svečanost, s kojom je ujedno bila skopčana i akademija, otvorio je br. starosta 1. Pau-lik sa kratkim nagovorom na prisutne.
O	Tyršu i njegovome radu preda-vao je br. prosvetar Z. Hari, istaknuv-ši osobito položaj češkoga naroda 11 šesdesetim godinama prošloga veka, te uzroke, koji su Tyrša prinukali, da je osnovao Sokolstvo.
Nakon toga započelo se je sa iz« vadanjem pojedinih telovežbačkih ta« čaka. Nastupili su naizmence dečaci i devojčice pod vodstvom svojih načelnika br. A. Škergeta i sestre V. Bizjak. Vežbanje muške sokolske dece te naraštaja bilo je dobro disciplinovano, dok su nas devojčice sa svojim nastu-pom gotovo presenetile. U svima tačkama pokazale su veliku spretnost: skladno prestavljanje nogu, ritmički nagibi tela, te velika elegancija, s kojom su vežbale, — sve to je pokazalo, da sc je načelnica doista potrudila, Osim toga su još nastupile učcnice osnovne škole iz sela Adrijanci pod vodstvom učiteljice sestre V. Marušič sa igrdkazom »Seljaci«. — I ova tačka bila je veoma dobro prikazana, tako da je pobudila opštu veselost i odobravanje.
Za vreme proslave, kao i kod vež-banja, svirala je sokolska glazba.
Brači i sestrama, koji su sc doista potrudili, da subotnja proslava što lepše ispadne, najlepše se zahvaljujemo, 11 želji, da u ovim krajevima i na« dalje porade na širenju narodne i državne svesti. — Zdravo!	Š. V.
Ž.upa Miš
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSI-NAC. Tirševa proslava.
Aleksinački Soko proslavio jc Tyr-šev dan u nedelju 6. marta.
Pre podne bila jc svečana sednica u 10Vi časova u sali ovdašnje Učiteljske škole. Na bini hor učenika-ca Učiteljske škole otpevao je našu himnu, a zatim otsvirao čehoslovačku. Za ovim je starešina ovdašnjcg Sokola br. Drag. Cvetanovic otvorio svečanu sednicu, ističuči značaj iste, pozivaju-či na jednodušni rad kroz Sokolstvo za dobro našeg podmlatka. Prosvetar br. Brana Korunovič, prota, govorio jc
0 Miroslavu Tvršu i njegovoj doktrini Sokolstva.
Izvedeno je još nekoliko tačaka od strane orkestra i pesma »Majka Željka«, što je učinilo neobičan utisak. Svečana sednica završena jc oko IVA časova.
Akademija je održana navcee u
I	9 časova. Starešina ovdašnjcg Sokola br. Drag. Cvetanovic otvorio jc istu pozdravijajuči goste i zahvalivši im na posetu. Za ovim je s. Draginja Vc-limirovie govorila: »Žena i Sokolstvo«. Predavanje je uspelo. Recitacija malog brata Bueeka odavala je hvalu sokolu, koji je u svome letu salomio krVa. Sve tačke programa izvedene su na opšte zadovoljstvo. Pred gostima su se re-dale mlade snage, koje su se uz prat-nju klavira — trudom brata Kocijana ' — povijale kao žitni klas — jedar žitni klas na prolečnom vetru, koji čini da vlače mlado, puno, sveže, donese zdrav
1 dobar plod. Sv‘e je izvršeno u slavu onoga koji stvori ideju, dr. M. Tyrša, koji je ljubavlju prikucao svoje ime za večnost.
SOKOLSKO DRUŠTVO NEGOTIN.
Društveni prednjački tečaj.
Sokolsko društvo Negotin organi« zovalo je ^ društveni prednjački tečaj, koji je počeo 15 o. m,, a završiče se 1 aprila.
^ Tečajem rukovode: društveni starešina br. Kv. Tomov, prosvetar br. D. Mrvaljevič, načelnik br. D. Bogič, načelnica sestra N. Matejevič i društveni lekar br. dr. A. Todorovič.
Na tečaju se predava: sistem i metodika telesnog vežbanja, praktično vežbanje, vodenje vrste, upravljanje sa spravama, oprema vežbališta, sokolska misao, istorija Sokolstva, sokolska književnost i štampa, organizacija Sokolstva, anatomija, higijena i prva pomoč, sokolska organizacija na selu, važniji odlomci naše kulturne istorije.
Ovaj tečaj ima cilj da društvu spremi sposobne i vredne prednjake, kako bi se u Krajini Sokolstvo što jače
i	pravilni j e razvijalo. — D. M.
Noi^e	Jknjige
Dopolnjujte zasebne in društvene knjižnice !
JUGOSLAVISCHE ANTHOLOGIE Pesniki in pripovedniki.
Izdanje K. A. Jovanovičeve. Uvod napisal dr. Pavle Popovič, Beograd, zaključno besedo Herman Hdlbrun-ner, Ziirich. Mnogo slik in prilog. —•
V	platno vezana Din 90.—.
Zbornik krasnih pesnitev in zanimivih povesti jugoslovenskega naroda v blestečem, dovršenem nemškem prevodu. V knjigi so zastopana vsa ple« mena jugoslovenske narodne družine: Srbi, Hrvati, Slovenci, slikovita Dalmacija, Bosna s svojo orientalsko pe« strostjo, narod Črne gore itd. Knjiga vsebuje vzore jugoslovenskega pesništva od najstarejših narodnih pesmi, ki so zadivile Goetheja, Grimma, Humboldta, Spittelerja, pa do danes, ko zasledujejo moderno tendenco. — Prav tako obsežna in zanimiva je proza 7. mojstrskimi novelami najboljših pisateljev iz vseh delov Jugoslavije. — Pestrost slik, vse tipično, sveže in originalno. Obsežna in z zanimivimi slikami opremljena knjiga je doslej prva tc vrste.
t ARISTIDE BRIAND
Malo pred njegovo smrtjo je izšel življenjepis velikega pobornika za svetovni mir:
t Arisfide Briand Spisal Viktor Margueritte.
Blesteče življensko delo 70-Ietni-ka. Življenjska pot skozi zablode in zmešnjave do modrosti! Knjiga je pr« va, po avtentičnih virih sestavljena biografija slavnega francoskega državnika. — Prepričevalen glasnik mirovne ideje! Razumeti so ga hoteli mnogi, v bistvu pa ga pozna le malokdo. Knjiga daje obenem tudi vpogled v zgodovino francoske republike zadnjih trideset let. Briandovo življenje je zvezano z njo neločljivo. Dorastel je v skromnih razmerah, najprej odvetnik, potem ustanovitelj socialistične stranke Fran« cije je postal šele s 40 leti član parlamenta. Kmalu pa si je priboril s svojim taktičnim genijem, s svojo spretnost« jo poravnavanja in kot sijajen govornik splošno priznanje. V četrt stoletja je bil 25 krat minister in llkrat ministrski predsednik. — Briand je bil eden tistih maloštevilnih državnikov, ki so pošteno delali za mir, t. j. za franeosko-nemški sporazum.
Knjiga v originalu stane 75 Din, v nemškem prevodu broš. 75 Din, vez. 90 Din.
ZEMLJEVID vzhodno-azijskega bojišča.
Po Stielerjcvcm ročnem atlantu priredil prof. dr h. c. Pavle Langhaus. Merilo : 5,000.000, velikost 59X86 cm.
—	Din 22.50.
ANATOMIJA telesnih oblik za umetnike in športnike.
Spisal W. Tank. (B. 38/7734.) — Cena vez. 36 Din. S slikami.
Še pred nekaj leti je bil ustroj človeškega telesa do vseh podrobnosti znan samo zdravnikom in poedinim upodabljajočim umetnikom. — Danes pa, ko je telesno vežbanje prodrlo v široke plasti naroda, se je število onih, ki se zanimajo za ustroj in delovanje človeškega telesa, silno pomnožilo. — Umetnik, ki hoče organski ustroj človeka upodabljati, zadene pri tem stremljenju na športnika, ki se prav tako zanima za vse podrobnosti ustro« ja človeškega telesa. — Stare knjige o anatomiji, ki so služile umetnikom pri unodabljanju in jim nudile samo zunanjo obliko človeškega telesa, so v današnji dobi izgubile vso vrednost.
Vsa naročila izvršuje točno po želji:
Učiteljska Mn j ig urna
CjuMjanv, Frančiškanska 6
Sa »Slovenskog večera« u Moslaru
” Rosifa - Foošier ♦ društvo za oslguranfe I reosiguranfe ♦ Beograd
Župa Novi Sad
PROSLAVA TYRŠA I MASARYKA U CRVENKI
Sokolsko društvo i Češkoslovaška beseda u Crvenki priredili su svečanu akademiju dana 5 marta o. g. u ovdaš-njoj koloniji Čeha, u fabrici šečera, na kojoj je proslavljena lOOgodišnjica ro-denja dr. Miroslava Tyrša i 82 roden* dan br. Tome G. Masaryka.
Svc tačke programa su izvodili članovi-ce, naraštaj i deca Sokolskog društva Crvenka, na opštc zadovoljstvo. Program se je sastojao iz 9 ta-caka. Sve vežbe pratila je na klaviru gđa, Diosegi.
Ovo je bila lepa manifestacija sokolske misli i bratske solidarnosti ov-dašnjih Čeha i Jugoslovena. Odato je zaslužno priznanje ocu Sokolstva dr. Miroslavu Tyršu i najvišem živom So* kolu br. Tomi G. Masaryku. — Odziv je bio vrlo dobar. Prisustvovalo je prc* ko 300 osoba, članova-ica, naraštaja, kao i članova Besede i ostalog gradan* stva. Napominjemo, da u ovom Sokol* skom društvu ima priličan broj člano-va-ica Nemaca, koji prisustvuju svim ovakvim priredbama i pokazuju želju da se što više užive u ideale Sokolstva. I moralni i materijalni uspeh je bio vrlo dobar. M. S. '
SOKOLSKO DRUŠTVO ST. FUTOG Proslava dr. M. Tyrša.
Pred punom salom, od preko 300 osoba, otvorio je brat starešina, dr. Je-lesič Dušan, svečanu proslavu stogo-dišnjice rodenja dra. M. Tvrša. Po* zdravlja prisutne goste gg. Branka Ni* količa, narodnog poslanika, i Popoviča Lazara, sreskog načelnika. Posle brata starešine održao je predavanje brat konjak Stevan, pretsednik prosvetnog odbora. Zatim hor sekcije Sokola pcva >»Oj letni sivi Sokole«. Naraštajci izvode jedan komad s pcvanjem a deca izvode pcsmu »Čergo moja čergice«. Spremala ih je sestra Hauskova Milena, načelnica. Deca su pozdravljena tako da su morala ponoviti. Dva po* zorišna komada unela su veselost a zatim dolazi horska pesma i vežbe članova. Vcžbači su vežbali vežbe za praški slet na opštc zadovoljstvo. Poslednja tačka bila je horska pesma od Đorđevića. I ovom prilikorrt kao i n vek, zaslužan rad br. Milorada Parte-linca, horovodc krunisan je uspehom.
vo društvo prionuče još večem radu, ,li'na'lrv; dan Duhova 19 6 1932 go-opstanka° VIĆ° 255Sodišnjicu svoga
SOKOLSKO DRUŠTVO APATIN.
vDne 5 marta o. g. ovo je društvo ".ecano proslavilo stogodišnjicu rodc* n m dr. Miroslava Tvrša. Uveče bila je ...vademija, koju je otvorio prigodnim govorom starešina društva br. dr Milan . okanjac, a posle njega održao je op-,'rV° Predavanje o Tyrševom životu, nt i 1 lc‘eo/°fiiji br. Ilija Martinovič. N4 onv Predavanj a izvodene su sokolske vezbc na opšte zadovoljstvo pri* sutmh; sa naročitim uspehom su izvedene tačke sokolske dece i naraštaja. Udziv gradanstva, kao i postignuti uspeh na ovoj akademiji bio je vrlo dobar.
Župa Osijek
SOK. DRUŠTVO OSIJEK G. I D. G.
Tyrševa proslava.
Kao uvod u ceo niz priredbi, koje če se u ovoj jubilarnoj godini održati
i	kao svečani početak velike sletske godine priredila je uprava župe u za-jcdnici sa osječkim sokolskim društvi-ma u subotu dana 5 marta svečanu akademiju u Donjem gradu, a 6 marta svečanu matineju u Gornjem gradu.
Akademija je bila u glavnom priredba telovežbenog značaja. Posle ot-sviranc himne češkoslovačkc i naše otvorio je starešina župe brat Dimitrije Petrovič akademiju svečanim pro-slovom, kojim je u vanredno iepoj for-nn i u markantnim potczima ocrtao lik genijalnog jubilarca. Telovežbeni program sastojao sc jc od 5 tačaka, od kojih su tu bile izvedene od prednja-e ko g zbora društva Donji grad, te jedila od naraštajki i jedna od članova prednjačkog zbora društva Gornji grad. Spomenutc tačke gornjogradskog društva bile su izvedene i na akademiji 16 februara o. g. I Sagrakova »E mol sonata« (glazba: Grieg) i Jankovičev »Krug« bili su izvedeni sigur-nije, ali s manje skladnosti* nego na akademiji u »Royalu«. Članovi donjo-gradskog prednjačkog zbora nastupili su s »Osmoricom« t. zv. amsterdam-skom vežbom od F. Erbena, jednog od klasičnih autora telovežbenih kompozicija (glazba od J. Gcrtla). Izvedba vež-
i	fobija. Smetalo je, što je
usled bolesti jednoga vežbača nastupi-
lo	ih samo sedam. Nadalje jc šteta,
što se je iz istoga razloga morao ispu-stiti najbolji deo vežbe, koji pretstav-Ija borilačke vežbe i u kojem delu kompozitorske sposobnosti autora do-laze do pravog izražaja. U svakom pogledu uzoran bio je nastup članica do-njogradskog prednjačkog zbora i to u prostim vežbama članica našeg Saveza za slet u Pragu ove godine od sestre A. Jug-Cigojeve s glazbom brata V. Švaj-gara, koje jc osječka publika prvi puta videla i u sjajnoj vežbi sestre J. Jer-melkove »Novi smerovi« (glazba J. Be-nišek). J. Jermelkova je pretstavnik novih smerova u češkoj ženskoj ritmi-ci, smerova, koji polažu važnost i na fiziološku vrednost vežbe, koji nagla-šuju stalnu kretnju proti dosadanjoj stilizaciji i izdržajima i tako kuražno obraduju sasvim nove elemente i po-krete. Izvedba takovih vežbi fraži odlične, elastične i iskusnc vežbačice s jakim smislom za ritam i muziku, a donjogradsko društvo ih ima. Načel-ništvo donjogradskog društva uopšte ulaže mnogo truda time, što nastoji propagovati i što širu javnost upozna-ti s modernim delima avantgarde čeških autora, što je samo dokaz dobrog poznavanja telovežbene literature za nastupe. Mlada donjogradska fanfara dala je sa dve koncertne tačke i opet dokaza za svoj stalni i solidni napre-dak. Uspelom živom slikom završen je uz sviranjc »Oj Sloveni« program ove svečanosti. Akademija je bila dobro posečena, te je posle programa sledila animirana igranka uz zvukove fanfare. U najboljem raspoloženju ostali su gosti te akademije još dugo na okupu.
U nedelju, dana 6 marta, bio je drugi deo svečanosti u obliku svečane matineje u hotelu Royal. Sudelovanje Osječke filharmonije dalo jc toj priredbi naročito svečani karakter. Filharmonija izvela je predigru k operi »Libuša« od Smetane i predigru k operi »Čelov« od Smetane. Izvedba ovih prekrasnih koncertnih tačaka velikog slo-venskog kompozitora bila je naravno na dostojnoj umetničkoj višini, kojoj je naravno kao uvek najviše dopri* nclo savršeno ravnanje našeg maestra Lava Mirskog. Matineju je otvorio starešina Sokolske župe Osijek brat Dimitrije Petrovič svečanim pozdravnim govorom, pozdravivši pretstavnkc vla-sti, kulturnih i humanih društava i ustanova, te brojnu publiku. Predavanje o dru Miroslavu Tyršu održao je prosvetar župc^ Osijek brat Aleksan-dar F. Stanetti, osvetljujuči sa svih gledišta gorostasnu ličnost velikog osni-vača Sokolstva i pruživši time u glavnim konturama potpunu sliku svestra-nog i bogatog njegovog delovanja. Matineja je takoder završila živom slikom, koja jc pretstavljala »Poklonstvo Tyršu«.
PROSLAVA STOGODIŠNJICE RODENJA DRA MIROSLAVA TYRŠA PO NAŠIM JEDINICAMA
Sokolsko društvo Belišče održalo je vanredno uspelu akademiju 5 marta u veče. Starešina je otvorio akademiju, prosvetar je održao predavanje, a raspored se sastojao od 14 tačaka, te je odlično izveden. Moralni i materijalni uspeh (na blagajni palo 6150 di-nara dobrovoljnih priloga) jednako sjajan.
Sokolsko društvo Đurđenovac proslavilo je 100-godišnjicu svečanom aka-demijom 5 marta. Na programu uče-stvuju: sok. pevački zbor, brat dr. I. Tičak uspelim predavanjem, naraštaj deklamacijama i pozorišni otsek igro-kazom »Jugovičev krst«. Diletanti su ubrali buran aplauz. Proslava je veoma dobro uspela.
Sokolsko društvo Feričanci proslavilo je 100-godišnjicu 6 marta. Posle dve deklamacije održao je brat prosvetar predavanje.
Sokolsko društvo Otok održalo je
6	rnarta svečanu sednicu. Starešina je otvorio sednicu proslovom, a načelnica j c održala odlično predavanje.
Sokolsko društvo Tenja održalo je 5 marta akademiju, koju je pozdravnim govorom otvorio starešina, a zatim je prosvetar održao predavanje. Sledilo je pevanje (»Oj Sloveni«), deklamacije, proste vežbe članova, naraštaja i dece, te prikazivanje pozoriš-nih komada Bran. Nušiča: »Pomoču tetke« i »Kijavica« i Mih. Sretcnoviča: »Čapkun«. Sudclovala su i brača iz Dalja. Akademija je bilo dobro posečena.
Sokolsko društvo Valpovo održalo je proslavu 6 marta. Predavanje je održao prosvetar, te su sledile deklamacije i proste vežbe. Zatim je starešina prikazao u lepom govoru Tyrše-vu ideju. Pozorišni otsek jc izveo propagandni igrokaz »Pod Tvrševu zastavo«.
«
SA GAVNE SKUPŠTINE SOKOL-SKOG DUŠTVA DONJI MIHO-LJAC,
Nakon podrobnih izveštaja uprav-nog i revizionog odbora iznesen je iz-veštaj za gradnju doma. Taj odbor je osigurao medu članstvom i gradan-stvoni iznos od Din 150.000, što mnogo znači u ovoj teškoj krizi. Gradevni odbor s bratom V. Knoblochom na čelu mnogo je zadužio mesto i društvo svojim tako plodnim delovanjem. Posle izveštaja izglasan je predlog za imenovanje nove uprave s bratom drom
B.	Katušičem na čelu. Več nekoliko dana kasnije konstituirao sc jc PO, koji ima u programu, da ovc godine razvije veliku delatnost.
Župski prednjački tečaj, održan u februaru o. g.
lesam II posiao prelplalu za sokolske listove z
Župa Sušah; - Kijetea
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ
U mesecu februaru o. g. održan je u Sušaku 14-dnevni župski prednjački tečaj pod vodstvom saveznog prednja-ka br. R. Bana. Tečaj su polazila 32 polaznika, od ko j ih 24 muška i 8 ženskih. U tečaju se je radilo svakodnevno od 8—12 i od 14—18 sati. Sem telovež-be obradena je u tečaju još i ova grada: Istorija Sokolstva (br. Jazbec), Sokolska misao (br. ‘Ivančič), Sokolski te* Iovežbeni sustav (br. Ban), Anatomija
i	fiziologija čoveka (br. dr. Švalba), Sokolski prosvetni rad (br. Ivančič), Sokolska organizacija i administracija (br. Umerbegovič), Saradivanje tehnič.
i	prosvet. organa pri vaspitanju naraštaja i dece (br. Jazbec). U telovežbc-nom radu pomagao je br. Banu župski načelnik br. Boras ,koji je i organizo* vao ovaj tečaj.
Na kraju tečaja održan je ispit. Svi su tečajnici s uspehom svršili. Župski prednjački ispit su položila brača: Ante Bačič iz Raba, Basarič Bogdan, Jauk Juraj iz Zlobina (čete), Krmpotič Delimir iz Senja, Kučan Josip iz Ilre-Ijina, Mataja Grga iz Bribira, Paškvan Ivan iz Bribira, Randič Ante iz Krasi-ce, Relič Milan iz Brinja, Štromar Ni-
kola iz Sušaka, Valkovič Vinko iz Vrhnika i sestre Čižek Vlasta iz Aleksan* drova, Jardas Marija iz Zameta, Keki* ni Katica iz Senja, Jerkovič Sonja iz Vrhnika, Malinovič Sava iz Bakra, Ružič Marica, od kojih vrlo dobrim uspehom Ante Bačič, Jauk Juraj, Štromar Nikola i Jerkovič Sonja.
TYRŠEVA PROSLAVA.
Sokolska društva Sušak*Rijcka, Tr-sat, Draga i Kostrena koja se nalaze na teritoriju grad? Sušaka proslavila su na svečan način 100*godišnjicu ro* denja dra. Miroslava Tyrša.
U subotu, dne 5 marta, održana je u sokolani u Sušaku sokolska akademija, koju je priredilo Sokolsko društvo »Sušak-Rijeka«. Na programu bilo je 8 tačaka od kojih 5 telovežbenih. Uvod-nu reč održao je društveni starešina br. Grkinič Bogomir. U nedelju, dne 6 marta, održana jc svečana komemora* tivna sednica sviju 4 društava zajed-nički u sokolani u Sušaku od 11 sati do 12.30 pod pretsedanjem zamenika žup. starešine br. M. Bačiča. Na programu je bilo 9 tačaka. Svečano predavanje
o	Tyršu održao je župski prosvetar br. prof. Iv. Ivančič. Sudelovala su mesna pevač. društva »Jeka sa Jadrana« iz Sušaka i »Primorski Hrvat« iz Tršafa, a isto tako i vojna glazba iz
Trsata. Proslava je bila odlična manife-stcija sokolske i slovenske misli.
Uvečer je u Dragi održana sokol* ska akademija, a isto tako i u Kostre-ni, koje su priredila tamošnja sokolska društva. Predavanje o Tyršu održali su društveni prosvetari u Dragi br. Jur-gec, a u Kostreni br. Bilovič. Na taj način je Sušak odao dostojnu počast neumrlom dru. M. Tyršu.
SOKOLSKO DRUŠTVO PAG.
Na vrlo svečan način obavilo je naše društvo dne 6 marta praslavu 100 godišnjice rođenja slavnog neimara i slovenskog apostola dr. Miroslava Tyr-ša.
Ovaj dan smo izabrali za proslavu, da svečanost po svojem sadržaju i obi-mu još večma uzveličamo prisustvom šireg sloja naroda, kada ovaj nije zaposlen.
Več u toku meseca februara društvo je bilo imalo niz govora pred vr-stom o dr. Miroslavu Tyršu i njego* vom svestranom radu za Sokolstvo i Slovenstvo, koje je redovno održavao naš društveni prosvetar, da preko Sokola pripremi i ostalo gradanstvo na što dostojniju proslavu 100 godišnjice rođenja slovenskog genija dra Miroslava Tyrša.
Osam dana pred proslavom pozvala je sokolska uprava sva mesna društva, škole i nadleštva na svečanu sednicu, a opštinskom upraviteljstvu uputila je i pismeni predlog, da se jed-no od dvaju najlepših šetališta u mestu nazove šetalištem Miroslava Tyr-ša, da bi na taj način podigli u narodu najtrajniji spomenik onome, koji je preko Sokolstva preporodio Slovenstvo.
Proslava je održana u nedelju u
11	sati pre podne, u lepoj i naročito ukusno ukrašenoj sokolsko] dvorani, u kojoj je na najuglednijem mestu bila medu sagovima te jugoslovenskom
i	čehoslovačkom državnom trobojkom umetnički uokvircna slika neumrlog Tyrša. Još pre otvora svečane sednice sakupilo se u sokolskoj dvorani celokupno mesno Sokolstvo, pretstavnici društava i nadleštava, te gradanstvo, koje je sa naročitim interesom dola-zilo, tako da je dvorana u kratko vre* me bila dupkom puna.
Nakon što je otsvirana državna himna, popračena srdačnim poklicima Nj. Vel. Kralju i Kraljevskem domu, starešina društva br. Rumora Grgo u kratkim i jasnim potczima ocrtao je prisutnima značaj ove sednice i važnost proslave 100 godinšjice rođenja Miroslava Tyrša, ne samo za čehoslo-vačko, več i za jugoslovcnsko i čitavo slovensko Sokolstvo. Zatim je prosvp-tar br. Usmiani Juraj, učitelj, govorio
o	neimaru Miroslavu Tyršu. Zanosnim rečima, u markantnim i zornim linijama prikazuje njegov svestrani rad za Sokolstvo i Slovenstvo. Ističe Tyr-ševe neocenjive zasluge ne samo za Slovenstvo, nego i za čovečanstvo. Očrtava ga kao retkog rodoljuba, ne-ustrašivog borca istine, pravde i slo-bode, nepokolebivog pretstavnika humanizma i pacifizma. Iznaša njegov obimni rad na nacionalnom, kultur-nom, ekonomskom i zdravstvenom životu naroda. Celokupni njegov rad na filozofiji, biologiji, etici, moralu i este-tici svodi na Sokolstvo, gdc mu je naj-glavniji cilj duševno i telesno vaspita-nje čoveka.
Čitav ovaj govor bio je prikazan na jasan i uverljiv način tako, da su svi Sokoli sa prisutnim gradanstvom u više navrata u toku govora aplau-zom odobravali i u frenctičnom raspoloženju klicali slovenskom Sokolstvu. Konac govora bio je popračen sa srdačnim »Slava neumrlom Miroslavu Tyršu«. — J- U.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAMET-KANTRIDA.
Dne 28 februara proslavio jc Za* met, mesto na samoj državnoj granici prema Italiji, blizu Reke, svečanu 8-godišnjicu oslobodenja i prisajedinje-nja majci domovini Jugoslaviji.
Taj dan proslavilo je agilno So* kolsko društvo Zamet, koje je središte svega društvenog, nacionalnog i kultur* nog rada na samoj granici, svečanom akademijom .	■■
Akademiju otvorio je br. Pilepie Ante, ravnatelj osnovne skole, prigod-nim govorom, osveživši one dane i do-gađaje pred osam godina, kada su sves-Zamečani borili se za svaki kamen-čič svoje rodne grude i nisu dali da im se njihovo mesto cepa, kako je to lite* la komisija za razgraničenje. Govor zirvršio je poklikom Nj. Vel. Kralju, kraljevskom domu i Jugoslaviji, koje poklikc je oduševljeno primila mnogo* brojna publika, našto je glazba brat. društva Mariniči zasvirala državnu himnu. Iza toga redale su sc sledeče tačke programa:	mlada ženska deca
(7) — vežbe s venčičima; muška deca (17) — vežbe s puškama; starija ženska deca (11) — vežbe s pkrašenim lukovi-ma; ženški naraštaj (12) — proste vežbe (praške); muški naraštaj (7) — proste vežbe (praške); žensko članstvo (8)
—	proste vežbe (praške); članovi (6) — proste vežbe (praške); 8 članstvo —
ruce (5) preča (5); glazba br. Sokol društva Mariniči svirala je kao poseb-nu tačku: »Paveličeva kčer«; pevački zbor »Jug. čitaonice« Srdoči pod rav. br. Dorčiča otpevao je lepo pesme: »Noč na moru« i »Proljetna«.
Sve tačke programa bile su nagra-dene dugotrajnim pljeskom, a napose deca s puškama i članstvo na preči. Tačke programa bile su vrlo dobro uvežbane, pa se vidi da su brača i sestre vodnici i vodnice uložili mnogo mara i truda, te je i razumljivo, da i uspeh nije mogao izostati. Vežbe bi bile mnogo efektnije da ih je pratila bilo kakva glazba. I ovakav nastup služi bratskom Sokolskom društvu na čast. — D. I.
SOKOLSKA CETA U LIČU.
Dne 6 marta u 4 sata posle podne održala je četa svečanu sednicu u spo-men 100-godišnjice rođenja dra. M. Tyrša. Nakon otvorenja sednice po četnom starešini, održao je br. L. To* mašič vrlo lepo predavanje o prvom Sokolu dru. M. Tyršu. Nakon toga ot* pevao je muški i ženski pevački zbor nekoliko pesama sokolsko - slovenskog duha, a tamburaški zbor otsvirao jc karišik jugoslovenskih napeva. Nakon toga je brat Tomašič otpevao nekoliko čeških, poljskih i ruskih narodnih po-pevaka uz pratnju harmonija. Starešina čete br. Sišul zaključio kračim govorom ovu svečanu priredbu, podvu-kavši značenje ovoga dana za slovensko Sokolstvo. Sednica je završena pesmom »Hej Sloveni«. Priredbi prisustvovalo je oko 150 lica, što članova čete, a što seljaka nečlanova, koji su pošli kučama kao pristaše Sokolstva.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO PREKO. Svečana proslava Tyrševog jubileja.
Stogodišnjica rodenja apostola So* kolstva proslavljena je lepo i dostojan* stveno u svečano iskičenom Sokolskom domu u nedelju 6 t. m. Na proslavu su bile pozvate i mesne vlasti, društva i gradanstvo. U 11 sati svrstalo sc članstvo, naraštaj i deca na čelu sa sokolskom zastavom. Pucnjava iz mužara pozdravila jc početak proslave. Muški zbor Sokolskog društva, pod ravnanjem br. Z. Jelušiča, ispevao je vrlo dobro najprc čehoslovačku, a zatim ju-goslovensku himnu. Tada je starešina br. K. Perovič održao predavnaje, u kojem jc na osobiti način istaknuo veliki značaj i historijsko delo dr. M. Tyrša kao preporoditclja, Sokola i Slovena, pozvavši na koncu prisutne da kliknu trokratno: Slava!
Zbor j c nato prihvatio svcsloven-sku himnu i time je uz pucnjavu mužara završena ova lepa sokolska sveča* nost.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN Tyrševa proslava.
U posvcina rasprodanom Grad-skom kazalištu održana je u subotu
5	marta svečana proslava lOOgodišnji-ce rodenja osnivača Sokolstva, dra. Miroslava Tyrša. Uz pretstavnike gra-danskih i vojnih vlasti te izaslanika mesnih društava i uprave župe, otvo-rena je svečanost državnom himnom, nakon čega je o Tyršu održao vrlo lep
i	zanimiv govor brat J. Zgorelec. Njegov govor, koji je popračen burnim pljeskom, završen je čehoslovačkom himnom nakon čega jc naraštajka sestra Vera Mladan savršeno deklamo-vala Ganglovu pesmu »Tyršu, geniju Slovenstva«. Nastupila su zatim ženska deca u odlično izvedenim župskim vežbama od sestre Marije Stech, a dc-čaci u vrlo lepoj župskoj vežbi brata Zvonka Šuligoja. Pod ravnanjem kapelnika, brata Dure Stecha, otsvirao jc puni orkestar vojne muzike Smetaninu uverturu iz »Libuše«. Dobro izvežbani orkestar pod veštom rukom dirigenta izveo je tu skladbu kao i kasnije Dvorakove »Slovenske plesove« odlično. Vrsta prednjaka nastupila je i precizno izvela vežbe za praški slet, a naraštajci efektne Kutinove vežbe s kopij ima. Sestra Marija Zvonarevič-Suli-goj otpevala je več poznatom vešti-nom i lepim glasom ariju Blažcnkc iz opere »Poljubac«. Članice elegantno su odvežbale ples s venčičima od Duhove, položivši venčiče pred veliku sliku Tyrša, okičenu čehoslovačkim bojama, koju su držala dva naraštajca. Akademija je završena živom slikom »Slava Tyršu«, koju je složio brat dr. Šantel, a kod koje su sudelovale sve kategorije. Na svršetku recitacije otsvirana jc sveslovenska himna, a glcdaoci su sc razišli zadovoljni zbog užitka, koji im je pružila ova vrlo uspela akademija.
SOKOLSKA ČETA NOVI MAROF
Jedna od najmladih četa, u Novom Marofu, proslavila je 5 marta 100-godišnjicu Tyrševa rodenja s lepim uspehom. Školske prostorije bile su punc članstva i seljaštva (120) kad jc svečanu sednicu otvorio starešina cete, bi at Žuti. Interesantno predavanje o Tyr-šu održao je brat dr. Horvat. Narašta-jac Novak deklamovao je Modruša-
novu pesmu »Naraštajae«, a D. Sabo-lić Gradojevićevu »Sokolsku pesmu«.
Raspored je ispunjen pevanjem Soko* lica himne i Gostinčarove pesme »Neka živi Jugoslavija«. Deca su nastupila u Ćolieevim vežbama s veneima, a članovi u praškim vežbama. Obe vežbe izvedene su vrlo dobro te se je taj prvi nastup čete svima mnogo svideo.
SOKOLSKA ČETA LJUBEŠČIĆA.
6 marta održala je naša četa proslavu 100-godišnjiee rodenja dra Tyr-ša. Prostorije sokolske eitaoniee bile su punc članstva, koje je došlo na svečanu sednicu. Prigodni govor je odr-žao starešina čete, brat Šoštarič, a uspelo predavanje prosvetar, brat A. Denk.
SOKOLSKO ČETA REMET1NEC.
Svečanu sednicu u počast dra Tyr-ša održala je naša četa 6 marta. Bilo je 194 prisutnih. Starešina čete oivorio je sednicu pozdravnim govorom, nakon čega su deca otpevala himnu. O Tyršu kao ideologu prcdavao je brat Jersdra-šič, a tehničkom radu T> rša brat Turkovič. Program je još ispunjen pevanjem te deklamacijom naraštajca Ša-irana.
SOKOLSKO DRUŠTVO GORNJI MIHALJEVEC.
Ovo medimursko društvo, koje po-kazuje mnogo rada, proslavilo je 100 godišnjicu Tyrševa rođenja svečanom sednicom i akademijom. Na svečanoj sednici govorili su starešina, brat Var-jačič te brača Keretič i Fabeta. Na akademiji, koju je posetilo 130 članova i ostalih seljaka, govorili su brača Var-jačič i Keretič. Deklamovali su nara-štajci(ke) Stj. Zamuda, A. Novak i Julijana Novak. Solo je pevala Katica Novak, a članice dvoglasno »Pesmu o Istri« i »U kolo«. Odigran je jedan igrokaz, dočim su članovi i članice upotpunile tu uspelu priredbu nastu-pom sa praškim vežbama.
SOKOLSKO DRUŠTVO DRAŠKO-VEC.
6 marta posle podne održana je u društvenom domu svečana proslava 100-godišnjiee Tvrševa rodenja. Nakon govora starešine, brata Sokača, održao je vrlo lepo predavanje prosvetar, brat Juraj Kos. Deklamovao je jedan naraštajae, nafcon čega su nastupila muška deca, naraštaj i članovi u prostim vežbama pod vodstvom načelnika, brata Fischla. Proslavu je posetio i veliki broj meštana, koji još nisu članovi.
SOKOLSKO DRUŠTVO DONJA DUBRAVA.
Dne 6 marta priredilo je ovo društvo svečanu proslavu stogodišnjice
rodenja dr. Miroslava Tyrša. Proslava se održavala u dvorani osnovne škole, koja je bila dupkom puna i lepo deko-rirana za tu svrhu. Prisutne je najpre pozdravio starešina društva brat Mijo Lisjak, a zatim je prosvetar brat Ši« munčič održao predavanje o životu i radu našeg prvog i najboljeg učitelja te največeg Sokola. Zatim je društvena glazba pod ravnanjem brata Ive Vuče-nika izvela nekoliko vrlo lepih glazbe-nih tačafca, koje su se prisutnim vrlo svidele. I ovog puta moramo pohvaliti našu glazbu, koja neumorno suraduje u društvu i time doprinaša da sve na* še priredbe imaju svečaniji oblik.
SOKOLSKA ČETA U MACINCU.
Četa je proslavila stogodišnjicu rodenja osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tyrša dne 6 marta svečanom sednicom i akademijom. Osim članova bilo je prisutno oko 150 opčinara. Svi su sa zanimanjem saslušavali predavanje o Tyršu i sa odobravanjem pratili izvedbu pojedinih tačaka akdemije. — Program akademije bio je sastavljen ovako: »Oj Sloveni« — meš. zbor; mu= ška deca — 2 proste vežbe; ženska deca — 1 vežba s veneima; muški nara* štaj — 1 i 2 praška vežba; članice — 3 praška vežba s uloškom; članovi — 3 i 4 prašlka vežba; »Djeca kuhari« — m. i ž. deca; »Mornari« — članice s ve-slima; 3 skupine — članovi i muški naraštaj; »Kde domov muj« — meš. zbor; igrokaz »Miško i Duro u gradu«.
SOKOLSKO DRUŠTVO
VARAŽDINSKE TOPLICE.
Svečanoj sednici, održanoj 6 o. m. u počast 100-godišnjice osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tvrša prisustvovalo je 206 članova i dece. Po otpevanoj ju= goslovenskoj himni, pozdravio je pris sutne zamenik starešine, nakon čega je Antun Ratkovič zanosno deklamovao pesmu »Otadžbini« od Nazifa Resulo-viča. Po otpevanoj čchoslovačkoj himni održao je predavanje o Tyršu pro= svetar brat Fran Halužan, u kom je osobito prikazao Tyrša kao preporodi-telja i filozofa te etiku njegovog Sokolstva. Akademiju pak održače ovo dru= štvo na uskrsni ponedcljak sa biranim rasporedom.
Žup« Vel. Bečkerelc
SOKOLSKO DRUŠTVO ULJMA,
Stogodišnjicu rodenja dr. Miroslava Tyrša, osnivača Sokolstva, ovdašnje Sokolsko društvo proslavilo jc na vrlo svečan način. Uveče u 20 časova održana je svečana akademija sa vrlo lepim programom. Predavanje o Tyršu i njegovim delima održao je starešina društva, posle toga su izvedene proste vežbe sa svima kategorijama, a na kraju je izveden sokolski pozorišni ko-
mad »Sloga« u 3 čina, koji je naročito bio pogodan za mesne prilike.
Moralni i materialni uspeh aka* demije je odličan.
SKOLSKO DRUŠTVO BANATSKI KARLOVAC.
Dana 5 marta 1932 godine održana je svečana akademija s ovim progra*
mom:
1) Državna himna, kor; 2) Predavanje o 100-godišnjici rodenja neumrlog organizatora Sokolstva brata Dr. Miroslava Tirša; U govoru iznet je u glavnome njegov rad od početka do 1884 godine.
3) Vežbe lukovima, ženski podmla-dak; 4) Vežbe štapovima, muški podmladek; 5) Vežbe obručevima, ženski podmladak; 6) Vežbe štapovima, muški podmladak; 7) »Amori« ritmičke vežbe (po Velji Popoviču) ženski podmladak; 8) Napred Sokoliči, kor.; 9) Slobodne vežbe, muški naraštaj; 10) »Đavolići«, ženski i muški podmladak. Izmedu tačke 2—3, 4—5, 6—7 izvedene su više sokolske vežbe od strane mu-škog naraštaja. Na kraju programa ovi su na zahtev publike izveli još neke slobodne vežbe. Sve su vežbe na ovoj svečanoj akademiji odlično izvedene i ostavile veoma lep utisak. Valja pri-metiti, da brat načelnik Pavlovič Vladan (školski upravitelj) sestre Slavka Šinžareva, Ana Širić i Katarina Vladana Pavloviča (učiteljice) tačno shvača-ju njihovu dužnost kao sokolski vaspi-tači.
Primetilo se, da ovc priredbe raz-dragaju svako srce i inpresionišu sva-
ku dušu. Ne samo na licima roditelja, čija su se deca pojavljivala na pozor-nici, nego i u očima ostale publike bli-stala je neka naročita radost, neko neobično ushičenje i neka osobita mila vedrina. Sokolsko društvo u Banat-skom Karlovcu razvija se sigurnim tempom, a obzirom na agilnost i sokolski ustrajni rad brata starešine dr. Mi-jatoviča Svetozara i brata načelnika Pavloviča Vladana očekuje se lep na-predak u budučnosti. — Mč.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO GLINA Proslava Tyrševog dana.
Sokolsko društvo Glina proslavilo jc na svečan način Tyršcv dan 5 o. m. proslavu, koja se održala u prostori-jama »Kazine«, otvorio je brat načelnik Slavko Peleš sa kratkim ali iscrpljivim prikazom Tyrša kao čoveka, učenjaka i posebicc kao organizatora i osnivača Sokolstva. Bratu načelniku uspelo da ukratko zaobli sliku dr. Miroslava Tyr-ša, što nije bilo lako obzirom na Tyr-ševu svestranost i da verno bez uve-ličavanja prikaže motive i ideje, koje su ga ponukale na stvaranje sveslo* venskog pokreta — Sokolstva.
Iza toga prikazivana je Ganglova drama »Sin« od sokolske diletantske sekcije. Sama je drama po svom sadr-žaju i opsegu za diletante dosta teška, ali neumornom vežbom i sposobnošču uživljavanja u pojedine uloge izvedba je uspela izvan očekivanja.
Iza toga razvila se igranka uz prat-nju tamburaškog zbora Sokolskog dru-
štva. Proslava je bila dobro posedena, a bila je na čast priredivačima i celom Sokolstvu.
SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK.
Dana 4 februara ove godine u 8 sati navečer održano je spomen-slovo J. J. Štrosmajeru. Predavao jc brat profesor N. Bačič, prosvetar. Preda-vač je prikazao političko stanje u našim krajevima u doba apsolutizma i posle podelenja ustava. Ličnost Štros= majerovu prikazao je svestrano izne-savši sav njegov rad na političkom, prosvetnom i verskom polju. Pre i posle predavanja bila je po jedna deklamacija. Predavanje je bilo brojno posečeno.
Dana 5 marta održana je svečana akademija povodom stogodišnjice rodenja dra Miroslava Tyrša. Svečanu sednicu, u prisutnosti sviju odbornika, otvorio je brat potstarosta F. Gabont. Pozdravivši braču, sestre i goste izlo-žio je ukratko svrhu ove akade^ mije i istaknuo značenje dra Miroslava Tyrša za češki narod kao i za sve Slovene. Tada je brat prof. N. Bačič, prosvetar, održao podulje predavanje o Tyršu. Največma se zadržao na po-litičkim i društvenim prilikama u vreme kad j c Tvrš započeo svoj sokolski rad. Predavanje je bilo veoma lepo, jezgrovito i izrečeno biranim jezikom. Nakon toga su otsvirane himne čeho-slovačka i jugoslovenska, pa je sledilo pevanjc društva »Jadran«, deklamacije i vežbe dece, podmlatka i članova obiju spolova. Sve su tačke bile na višini ove svečane akademije i učinile su na prisutne veoma prijatan utisak.
Творница гимнастичких и спортских справа
Ј. ОРАЖЕМ
РИБНИЦА (Долењсно)
КЗј&Хп'Л
Израђује све соколске веж-баће справе. опреме читавих друштвенпх и школских веж-баона, спортске потрепшгине за лаку атлстику, справе за летна вежбалишта, к у п а-лишта и башће, љуљанке, справе за децу итд. Израда савршена и елегантна. no-служба најсолиднија. иеие најумереније. — Илустро-вани сеник бесплатно.
ОСНОВАНА 1881. ГОДИНЕ
3 Ценнк галази се у Соколском Календару год. 1932. јј
L
I
Iz štampe je izašla 4 sveska knjižnice Prosvetnog odbora Saveza SKJ
Čehoslovaci I Čehoslovačka
Jugoslovenskim Sokollma za IX 9vesokolski slel u Pragu — priiedo
FRANJO MALIN Cena 1 primerku u kartonu 15 Din
Porudžbe prima i i zv ršava naklada:
Jugoslovenska Sokolska Matica
LJUBLJANA, NARODNI DOM
šfi
ŠIRITE SOKOLSKU 41! ŠTAMPU:	!	!	1
„SOKOLSKI GLASNIK* „SOKO", „SOKOLIČ" i „NAŠU RADOST'*
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНA
БРАНКО ПАЛЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
_____________________________________________   ВИКраљицс	Марије	в
Добавл>ач Савсза Сокола краљевине Југославије ШКШВШШИВвИШ&
Брзојавни наслов: „Трикотажа" Загреб 9 Телефон интсрурбан 26-77
Израђујем свс врсти соколских потрепштпна за јавнн и нзлстни наступ свих категорија нашега чланства u то тачно npe.ua нропнсу Савеза Сгхола краљс-виие Југославије Сликс у оригиналним бојама пропнсних одела налазе сс у књизи „организација Савеза СК.)“. — Захтевајтс ценикс и проспекте.
■	Ценс врло умерене, а за точну и солидну изразбу јамчим. ----
л<АААААААААААААААЛААЛААААЛАААААААЛАААЛАААЛЛЛЛААА
'Ргсрогисашо ivrike, ko|e oglašufu
м »SoM&lsteom GlasniUu«!
yWYWyVyyyyyyWyWYyvWV>>Vy>W'VWyWWVYVWVV
Sjemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko
LJUBLJANA
fražite ejenik
^IHiHlIlli^llll^niliHiiHiliiniilliiHiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiimiiiiiiHHiiiiiMiiiiMiiiiiiiiiiiiilMniilliiniiiiiHiiii ццтцццкчтницциикцинцЈцшцциншцишцшцццичцишц^
/m*
Vse
ČESAR SI ŽELITE
-J V%yt- flC,
UHMUtl-MV
iz stroKovne literature
V	POGLEDU NAJNOVEJŠIH ZNANSTVENIH PRIDOBITEV IN DOGNANJ I« leposlovja, znanosti
in umetnosti v&et) panog
DOMAČEGA IN VSEGA INOZEMSKEGA KULTURNEGA SVETA
d o fs i t e
TAKOJ PO ZAHTEVI CENIKOV IN PROSPEKTOV IN PO NAROČILU
V Učiteljski Knjigarni
TELEFON 33-97	 TELEFON	33-97
Fi'anči&kansUa ulica 6
^illiillllllllllllllllUlIlllllllllUllllllllill^llUlllIltillllllllllllllllHllllliHlllllillIIIIlillllllHlllllllllllllllillllllliHlllllllllllllilllllllllllll^^llllllHlllllllllIlllllllll^^
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I.	sveska:	E. Gangl: 0 sokolski ideji.
II.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
III.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VII.	„	jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VIII.	,,	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst)
Vlil. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX. „	Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava
Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILjEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESL0VENSKA MISA0
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 E) in
^Jugoslovenska Sokolska TMatica
Xjubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 / šRiičun Doštanske štedionice £j uh/ju na 13.831
Sav„ Sl>h0)il hral,evioc Jugoslavije (E. Gimgl) . Glavni i odgovorni urednik Sl|epan Čelar u Uredu|e Redakciiski odsek u Za upravu i oglase odgovora Mica Koši eva l/daie Save/ sokola «ra.|iY. н	,isku	, liska liskama (oredslavnik Franci Š<rnkell>: svi u liubliani