KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 14 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3559
Erste Briinner Maschinenfabriks-Gesellschaft, Brno, Čehoslovačka.
Parno mašinsko postrojenje, naročito za turbine.
Prijava od 27. aprila 1924.	Važi od 1. marta 1925.
Traženo pravo prvenstva od 27. aprila 1923. (Austrija).
Pronalazak se odnosi na parno-mašinsko postrojenje i sastoji se u tome. što se između, jedan od drugog nezavisnih parnih proizvođača (generatora) raznih pritisaka uključuju parne mašine, prvenstveno turbine. Para dobivena iz generatora većeg pritiska ide po izvršenom radu u parnu mašinu, pozadi vezanog generatora nižeg pritiska, u sledeću parnu mašinu.
Nacrt pokazuje u šematičkom predstavljanju dva primera izvođenja pronalaska.
Parno postrojenje po sl. 1 sastoji se iz dva proizvođača K, i K2 za paru, koji rade sa nejednakim naponima, iz dve turbine T, i T2, od kojih je prva postavljena između oba generatora a druga iza drugog generatora. Para teče iz generatora K, za visoki pritisak u turbinu T, za visoki pritisak, koji radi sa kotlom K, kao reakciona turbina; iz kotla K2 vezana je druga turbina T2.
Kod primera izvođenja po si. 2 predstavljena su tri kotla K,, K2 i K3 sa raznim pritiscima i dve između istih vezane turbine T, i Ts. Ostalo je slično rasporedu i načina rada iz si. 1.
Tehnički napredak, postignut ovim pronalaskom sastoji se u tome, što se kod parnih postrojenja sa kodovima za razne pritiske iskorišćava u radnom procesu sva para. U pojedinim kodovima proizvedena para dospe-va sa odgovarajućim početnim stanjem u parne mašine i u kodovima vezanim iza turbine, dobivena para posle svoga izvršenog rada korisno i jeftino osvežava svoje krajnje stanje.
Pri prepravci i povećanju postojećih par-
nih postrojenja pronalaska upotrebljava se tako, što se ispred parnog kotla postojećeg agregata vezuje drugi kotao, koji radi sa većim pritiskom, i između ta dva koda uključuje nova parna mašina koja posle svršenog rada dobivenu paru iz novog kotla šalje u stari kotao. Na nacrtu predstavljaju K2 i T2 (si. 1) odnosno K3 i Ts (si. 2) postojeći agregat, dok su K, i Tj odnosno K.’,, T\ i K’jj, T’2 kotlovi i mašine, koje se, po pronalasku, trebaju dodati. Na ovaj način povećanjem postrojenja a bez promene samog postojećeg agregata povećava se njegova ekonomičnost.
Poznato je, kako se napajaju razni stupnjevi turbinskog postrojenja od kotlova sa raznim pritiscima. Od ovih poznatih postrojenja pronalazak se razlikuje time, što su kotlovi i turbinski agregati ili pojedine turbine vezane na red.
Korist i tehnički napredak, na suprot do-sadanjem poznatom, leži u tome, što iza pojedinačnih turbina vezani kotlovi rade kao toplotni akumulatori i izravnjači. Para proizvedena u kodovima većeg pritiska, posle izvršenog rada u mašinama vezanim iza istih, ide u sledeči kotao koji prosto skuplja suvišak pare bez gubitka moći pare za rad i istu predaje kad zatreba zajedno sa parom proizvedenom u kodovima manjeg pritiska. Time se u danom slučaju može izostaviti, za tu svrhu do sad potrebno, postavljenje naročitih akumulatora. Zatim se para dolazeća iz turbine preko uključenih kotlova, pozadi korisno osvežava mešanjem u kodovima s jedne strane i naknadnim grejanjem
Din. 10.
s druge strane a u danom slučaju i pregre-javanjem, koje je korisno radnom procesu. Otuda se može para pregrejavati i ne postavljajući naročite pomoćne pregrejače.
Kod do sada poznatih parnih postrojenja sa kotlovima za razne pritiske, radna para, koja izlazi iz pojedinačnih delova, kao i dopunska para iz kotlova nižeg pritiska, meša se pre upuštanja u sledeću turbinu, ili često tek u samoj turbini. Pa pošto napon i temperatura pare, koja će se mešati, ima vrlo često bitne razlike, to se izjednačuje gušenjem gubitka Ove se nezgode, prema ovom pronalasku uklanjaju mešanjem u kotlu bez gušenja, izjednačavajući istovremeno potrebu, u suvišku ili manjku, u pari za sledeče de-love. Tim što isključivo struji para iz kotlova
u pojedinačne turbine, ispred ovih vlada jednostavno stanje pare, čiji pitisak i temperatura zavise samo od varijacije stanja u na-pred uključenim kotlovima. dok se varijacije u protiv-pritisku pojedinačnih turbina izjednačuje od strane kotlova.
Patentni zahtev:
Parno postrojenje, naročito za turbine, naznačeno time, što se između kotlova parnih generatora, koji su nezavisni jedan od drugoga uključuju parne mašine, prvenstveno turbine u cilju dobijanja raznih pritisaka turbine, pri čemu uzeta para iz kanala za veći pritisak po izvršenom radu u parnoj mašini ide preko kotla za manji pritisak uključenog iza nje u sledeću parnu mašinu.
A d patent broj 3559.