Poštarma plaćena u golovu
cena um *
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. 1П. - Broj 32
М^|ти1>1ЈаЖ1а,	falazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177,
11	augusia.	uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaj u
1032	:	-.-r	■■■■■"	",..........r--....-	--tt:	     -	■■	' • ■ ■•===
Pokrajinski slel 1933 god. u Ljubljani
Ovogodišnja glavna skupština našeg Saveza zaključila je, da se ima održati 1933 godine u Ljubljani pokrajinski slet jugoslovenskog Sokol-. stva u proslavu 70godišnjice opstan-ka najstarijeg sokolskog društva na slovenskom jugu »Ljubljanskog Sokola« zajedno sa saveznim medusletskim utakmicama. Kako je na jednoj strani pokrajinski slet obavezan za župe Celje, Karlovac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Novo mesto, Sušak, Varaždin i Zagreb, tako treba spomenuti, da su međusletske utakmice obavezne za sve u Savezu učlanjene sokolske župe. U Ljubljani če dakle biti narodne godine priredena velika sokolska manifestacija u proslavu, da se tako izrazimo, 70 godišnjeg opstanka sokolske misli medu Jugoslovenima, čiji če spoljašnji izraz biti veliki pokrajinski slet i proslava samog ma-tičnog društva, bivšeg »Južnog Sokola«, a unutrašnja vrednost našeg čita-vog Sokolstva imačemo prilike da je ocenimo na medusletskim utakmicama: na spravama, sa spravama i u prostoj telovežbi uopče.
Poslednja velika sokolska priredba bila je održana u Ljubljani 1927 godine prilikom otvorenja Sokolskog doma na Taboru pod nazivom »V pokrajinski slet JSS«. Iako je to bila lepa manifestacija sokolske sile i ra-!a’ možemo otvoreno da kažemo ! к;-ПЧе u ničemu prekoračila okvira ilnbul Pokrajinskih sletova onog raz-
■ J sokolskog života; ni samo otvo-
j najveceg sokolskog doma u Ju-Uos aviji nije imalo onog širokog zna-conja za siru sokolsku javnost, kao
,.vce. 4’ti prigodom proslave 70 godisnjeg opstanka naše organizacije.
Nekoliko godina po ljubljanskom Pokrajinskom slctu 1927 god., osniva-niem Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, sokolska se je misao znatno proširila u pokrajini, koja je kolevka našeg Sokolstva. Bilo je osnovano mnogo novih društava i sokolskih četa pa i u neposrednoj bližini dve nove zupe, Karlovac i Varaždin, koje če uzeti u narednoj godini učešča na pokrajinskom sletu. Ako samo malo pomislimo, ovih devet župa, kojim je glavna savezna skupština pretpisala da korporativno sa svim svojim jedi-nicama sarađuju. i nastupc na sletu u Ljubljani, moramo doči do zaključka, da če taj pokrajinski slet premašiti, što sc tiče broja vežbača i manifesta-nata, sve dosadašnje priredbe sličnog oblika, te možda i prvi jugoslovenski slet u Ljubljani 1922 godine.
Ne nameravamo s ovo nekoliko redaka da pišemo o značenju proslave 70 godišnjice, niti o važnosti pokra-jinskog sleta u Ljubljani uopče, i ako bi se dalo i o tome mnogo napisati, ali moramo podvuči činjenicu, koja obuhvača sve, što treba da sc kaže. Naše če jugoslovensko Sokolstvo naj-stojnije proslaviti stogodišnjicu osmvača Sokola, brata dr. Miroslava
noma „ta	imP°zantnim nastu-
Pokrajinskom sletu i medu-s etskim saveznim utakmicama u Ljubljani, u mestu gde je najpr” sokolska m.sao zahvatila na jugoslovenskom
jugu čvrsto tlo I gde je kolevka našeg Sokolstva.
Sve nas čeka, od danas pa do posle sleta, velik posao. Sve župe oko Ljubljane i Zagreba treba da se u pu-noj meri spremc za sam slet; zadača je pak svih župa i uopče svih jedinica u čitavom Savezu da prodube naročito rad po vcžbalištima i vežbaonicama da time pripomognu da bude i broj takmičara i takmičarki, bilo članstva, bilo naraštaja na medusletskim utakmicama ne samo impozantan i živa slika našeg Sokolstva, naših društava i četa, nego da bude i nivo samih na-tecanja što viši i što bolji.
Kako Sokoli ne vežbaju samo zbog sletova i javnih nastupa uopče, nego iz dubokog uverenja da je samo onaj narod jak, kojcg tvore jaki pojedinci i pojedinke, nikako ne sme da čeka ni jcdna jedinica samo na uputstva sa-veznog ili župskih vodstava za spre-manje za ljubljanski slet ili utakmice ili za ma koju drugu priredbu. Več sam sistematski, neprekidni rad po našem sokolskom telovežbcnom sustavu omo-gučava nam i ostvaruje, na osnovi svc-
stranog vežbanja, čvrstu osnovu, po-moču koje se dade uvežbati u kratko vreme, ne samo proste vežbe, nego i propisane vežbe za utakmice. Nepre-kidno gajcnje struka iz proste telo-vežbe, kao što jc bacanje kopija, ku-gle, diskosa i t. d., razni skokovi, frčanje i t. d. stvara bazu našim saveznim lakoatletskim utakmicama, gde mora pokazati čitava organizacija kao kolektiv svoj svojstveni i bitni način vaspitavanjp. omladine i članstva po svom sitemu. Ne pojedini rekordi, pojedinci rekorderi, nego podizanje op-čcnitc spreme sviju naših pripadnika i celokupnog našeg naroda mora svima nama da bude naš sokolski ideal. O pravilnom shvačanju ovc naše zadače, te o njenom sprovadanju u praktičan sokolski život, ovisan je u mnogo ve-čoj meri uspeh, unutrašnji i spoljašnji,
pokrajinskog sleta i medusletskih sa-veznih natecanja naredne godine u Ljubljani, nego li o onim specijalnim uputstvima i odredbama saveznog teh-ničnog vodstva, koje služe samo kao regulator i korektiv celokupnog našeg neprekidnog a nikako samo povreme-nog rada.
Ljubljanski pokrajinski slet biče dakle posle beogradskog svesokolskog sleta u 1930 god. prva veča revija našeg nuntrašnjeg rada. Kad smo bili kadri da nastupimo u Pragu, na ovo-godišnjem svesokolskom slctu, sa 1120 članova i 550 članica, moramo več i zbog našeg dobrog imena prilikom naše proslave u Ljubljani postaviti na sletište bar trostruki broj članstva, masu naraštaja pa i dece iz Ljubljane i okoline!
Slet sam biče za nas jedan dokaz, objektivan do sviju tančina, o našoj sili ili nemoči, a za javnost merilo, prema kojem če prosuđivati i suditi naš napredak posle beogradskog svesokolskog sleta.
V. š. — Ljubljana.
»Brača -»Vernosl —
U nizu tolikih svečanosti i prire-daba na ovogodišnjem IX svesokolskom sletu u Pragu bila jc jedna koja je svojom Icpotom, intimnošču i srdač-nošču zadivila sve prisutne, priredba koja je bila izliv pravih bratskih ose-čaja i nesebične ljubavi. Ta je svečanost bila prilikom predaje zastave Sokolskog društva 'Plzenj V Sokolskom društvu Subotica. Ovaj čin obavio se na »Večeri slovenskih žena IX Svesokolskog sleta« u Smetaninoj dvorani dne 5 jula o. g.
Velika i lepo ukrašena dvorana bila je puna gostiju sa sleta i domačih. Tu su pretstavnici našeg, češkoslovač-kog, poljskog i ruskog Sokolstva, pretstavnici raznih slovenskih udruženja, veliki broj Sokola i Sokolica pa i sama kčerka pretsednika Ceškoslovačke republike, sestra dr. A. Masarik. Na programu su bile slovenske narodne igre, koje su u narodnim odelima izvodili Jugosloveni, Česi, Lužički Srbi, Poljaci, Bugari i Rusi. Sve su ove točke lepo i s uspehom izvedene i moglo se videti koliko i kakvo umetničko blago leži u našim slovenskim igrama.
Najlepša točka večeri, koja je du-boko dirnula sve prisutne, bila je predaja zastave Sok. društva Plzenj V Sokolu Subotica, — i poklon velike krune od klasja Subotičana Plzenjcima. Ovaj čin otvorio je oči mnogima i pokazao im pravi put kojim treba da se ide k stvaranju bratskih veza i što boljeg medusobnog upoznavanja.
Bratske veze izmedu Sokolskog društva Plzenj V i Sokolskog društva Subotica datiraju još sa svesokolskog sleta 1920 god. Prilikom VIII svesokolskog sleta 1926 godine ove su veze obnovljene, a naročito su došle do izra-žaja na pokrajinskom sletu u Plznju 1929 godine. Tada je naime nekoliko mlade brače posetilo ovaj slet, te puni poleta i ideala odneli i poklonili brači iz Plznja krasnu zastavu s natpisom »Brača — brači«. Na ovogodišnjem svesokolskom sletu uzvratila su to bra-ča iz Plznja Subotičanima s još lepšom zastavom na kojoj je zlatom izvezeno: »Vernost za vernost«.
Predaja zastave obavila se u pri-sustvu brače i sestara iz Plznja kao i brače i sestara iz Subotice. Mala sestra Burdova krasno je recitovala pesmu koju je za ovu priliku napisao Eduard Sunek. Sokole iz Subotice pozdravio je biramm rečima starešina Sokolskog društva Plzenj V brat Kotina, koji je ista kao bratske veze između ova dva sokolska društva i zaželeo brači Subo-ticamma da pod zastavom koju im danas daruju stignu željenom cilju, da rnkau ne zflborflvc (1д su i oni s niims, sto je iziazeno i onim »Vernost za vernost«.
Zastavu jc u ime Sokolskog društva Subotica primio starešina Sokolskog društva brat Kosta Petrovič, za-hvalio im se na ovom krasnom daru, te u svom lepom i temperamentnom govoru istakao veliki značaj stvaranja prave slovenske uzajamnosti, jer če na taj način biti uklonjen mnogi i mnogi nepotreban nesporazum i ukazan put kojim treba iči, želi H se iskreno raditi na zbliževanju bratskih naroda. Nama
- brači« za vernost«
Slovenima potrebno je osim lepih govora i natpisa nešto što je neposred-nije, intimnije, bratskije, nama je potreben takav način uzajamnog zbliža-vanja koji če odgovarati našoj sloven-skoj duši, a to je neposredan seobre-čaj: Od srca — srcu!
Današnji je dan najbolji dokaz tla je jedini put do uzajamnog upoznavanja i zbližavanja bratskih naroda di-rektan dodir. Ove naše jedinice punc poleta i ideala uspostavile su več pre 10 godina neposredan kontakt. Sokolsko društvo Subotica čuva ovu vezu kao največu svetinju, pa je zato ovu zastavu primilo kao jednu od mnogih zaloga iskrenog i večnog bratstva če-škoslovačkog i jugoslovenskog naroda.
Zatim je brači iz Plznja predao krunu od klasja i rekao im: »U našoj miloj domovini Jugoslaviji sada jc u jeku žetva. Posle dugog napornog posla seljak žnje plodove svoga rada. Vi čete me razumeti ako baš ovaj do-gadaj koji je več od detinjstva duboko usečen u našim srcima uzmem za osno-vicu usporedbe s veličanstvenim doga-dajem današnjeg dana.
Ustrajan, iskren, oduševljen rad na slovenskoj njivi koju treba natapati svojskom ljubavi — radače bogatim plodovima bratske slovenske uzajamnosti. Plzenj V i Subotica radili su i rade na ovoj njivi pa se stoga več i pokazuju prvi plodovi. Ali nam ovi plodovi ujedno govore jasno, da bi mogli mi, Plzenj V i Subotica, postiči i mnogo više ako bi umnogostručili naše delovanje. U iskrcnoj želji, da ovako umnogostručeni rad donese još lepših i bogatij ih plodova slovenske uzajamnosti, donosimo za svakog brata i sestru po jedan klas, koji če nas uvek potsečati na naše dužnosti: ustrajnog i požrtvovnog rada za sve-slovensku uzajemnost. Ovom krunom doprinosimo siinboličnu žrtvu u znak zahvalnosti na postignutim uspesima oko zbližavanja slovenskih naroda. — Ali ujedno ovom žrtvom molimo da nam se udeli snaga da na ovom poslu ustraje celokupno Sokolstvo, te da u svojoj budučnosti dočekamo veliki dan majke Slavije«.
Govor brata starešine bio je nekoliko puta prekidan burnim odobravanjem, a na završetku aplauzu nije bilo kraja. Za vreme govora kao i posle njega klicalo se Jugoslaviji i Češko-slovačkoj, a pri pomenu velike majke Slavije mnoge su se oči suzama orosile.
Posle ovoga dobili su u foajeu svaki brat i sestra iz Plznja po jednu spomenicu od Subotičana.
Posle programa nastalo je veselje u svim prostorijama Narodnog doma. Tu su bili prisutni Poljaci, Lužički Srbi, Rusi, Bugari, Česi, Jugosloveni. Svi su bili raspoloženi i dobro se ose-čali, medusobno se sporazumevali svojim slovenskim jezicima, tako, da je to bila minijatura slovenske zajednice. Tom prilikom najlepše se pokazalo da iako je više slovenskih naroda da je to u stvari: jedna krv, jedna duša, jedno srce — bratsko srce.
L. Tešič.
Prof. dr. Karel Vajgner, dekan medicinskog fakulteta Karlovog sveučilišta u Pragu:
Tirš i problem zdravlja malog naroda*
Sudbina kulturnih naroda starog veka u Maloj Aziji i Evropi — Asi-raca, Babilonaca, Medejaca, Perzija-naca, Grka, Kartažana i Rimljana — veoma jasno pokazuje probleme rasne higijene kao nauke o zdravlju unutraš-
Bral dr. K. Vajgner
njih životnih osnova pojedinih naroda te u njima i zdravlja ljudstva uopče; ona postavlja pod novo svetlo i reše-nje pitanja, kako da se uzdrži ljudsko zdravlje te time produži granice života naroda. Zašto su morali da izginu svi pre pomenuti narodi te ih je nestalo sa zemaljske površine, razlaganje tog istorijskog fakta isto tako izmiče znan-stvenom proučavanju narodnog gospodam kao i socijalnog političara, istori-čara i filozofa, u koliko nastoje da pro-niknu pravac historije. Iz proučavanja ovog značaja samo se doznaje, kako su ovi narodi postepeno nestali u toku večnog doba, ali nikako se ne može doznati, zašto ih je nestalo. Ne radi se dakle pri ovoj stvari toliko o pita-njima duhovnih nauka, nego više o prirodoznanstvenim problemima; tu se radi o životu, o životnim znacima, o uzrocima zamiranja života. Proučava-nje uslova života i smrti ima biološku osnovu — ne postoji dakle samo jedna istorija naroda u običnom značenju ove reči, nego i jedna biološka istorija naroda. I baš onaj ogromni razmah svih grana biologije u drugoj polovini pro-šlog stoleča iz osnove je promenio biološku sliku sveta i mišljenja o postanku i razvitku čoveka. Svi ovi rezultati nauke medutim nisu bili samo potpuno teoretskog značaja, nego su posegli duboko i blagodarno i u svakidanji život; njihova uska veza sa životom pokazala sc u tom, da se je njihovim re-zultatima koristila rasna higijena za raščinjanje pitanja o životu naroda. Eugenika jc koncentrisala svoje napore na proučavanje uslova kojima bi se imala da osigura kakvoča bio-loškog razvitka čovečanstva; narodna higijena pak razmatra biološke uslove života pojedinog naroda, i konačno higijena rase ima zadaču da utanači uslove kojima sc ima da uzdržava zdravlje naroda. Pojavi degeneracije narodu, koji diraju njihovu unutrašnju snagu, jesu isto tako biološki problemi, kao problemi regeneracije naroda, a koji spadaju u područje biologije. Na osnovu starijih naziranja, usud naroda bio je ovisan od spoljaš-njih životnih uslova, od mnoštva zemeljskih dobara, privrednih snaga kao i doticaja sa susednim narodima; danas je medutim naziranje, da je usud naroda odreden od unutrašnjih životnih uslova te kakvoče i bogatstva njegovih nasleđenih kapitala. Zadača hi-gijene rase je dakle dvojaka: pronači ono što valja da se podrazumeva zdra-vom baštinom nacije, i dalje, utanačiti
* Predavanje odriano na svečunoj proslavi stogodišnjice Tirševosj rođenja po praškim visokim školama 25 juna u Prayu.
principe, na osnovu kojih se može taj zdravi temelj da uzdržava. S tog gle-dišta prikazuje se zdrava telesna i duševna kultura kao stremljenje, koje može načelno i svestrano da posegne u razvitak urodenih kvaliteta naroda.
U naziranjima na osnovu i ciljeve telesnog uzgoja nastala je več u pro-šlom stoleču velika promena, a naročito pak po svetskom ratu. To se može protumačiti ovako: Pretpostavljamo — povremeno sa čuvenim engleskim pri-rodoslovcem Huxleyem — da k nama dolazi historik sa planeta, koji nosi ime božice ljubavi te koji počinje da proučava istoriju čovečanstva poslednjih nekoliko deccnija. Iz knjiga i listina te ustiju propovednika i glasnika pravde, takorekuč sviju vera i sviju naroda, doznaje se, da je ljubav uzrok, osnov i pogonska sila celog ljudskog mišljenja i delovanja kao i života na zemlji. — Iz dogadaja ljudskog kolek tiva medutim vidi se i to, da je u je dno kratko doba celokupne istorije — za vreme svetskog rata — poginulo preko 20 milijuna ljudi; po svetskom požaru, čovečanstvo je opet na radu, kako da nadoknadi izgubljena dobra, zamrle mozgove i polomljena uda, nestalu energiju i vreme — sve ono, što je bilo u službi rada, koji je imao da tvori vrednote, korisne celini rada koji je imao da služi ljubavi čoveka prema čoveku.
LJ čemu se pak vidi stremljenje čoveka za obnovom poništenih života i dobara? U prvom redu u tome, kako da se poveča kapacitet rada svakog pojedinca, koji vrši ono što mu je na-menio usud, i koji mora ne samo pu-tem svog zvanja da pribavlja sredstva za uzdržavanje svog sopstvenog života i svoje porodice, nego mora da radi i još više, kako bi se mogao deo njegovih prihoda upotrebiti kao na-doknada onoga, što je uništio svetski rat. Konkretno se može reči, da je svaki čovek opterečen s plačanjem gu-bitka, koje je prouzrokovao svetski rat, kao n. pr. ratne štete, dugova i t. d. I baš tu otskaču mnoga različita zanimiva pitanja kao n. pr.: koji su uslovi zdravlja i smrtnosti, čime je takorekuč odredena dužina života čoveka a time i njegova radna sposobnost? »Može li se život ljudski produ-žiti, njegovo zdravlje poboljšati i time produžiti i pojačati njegova sposobnost za rad?« Nema sumnje, da se pro-sečno životno trajanje ljudstva u ci-vilizovanim državama produžuje sve više i više; iz statistike Dublina vidi se, da je n. pr. u Engleskoj imalo novo-rodenče, u godinama 1838 do 1854, mo-gučnost da prosečno doživi doba od 408 godina, a u godinama 1920 do 1922 več 56‘95 godina. U Francuskoj, u Joba od 1817 do 1930 god., mogao je čovek da doživi prosečno 39-55 godina, a docnije, od 1908 do 1913 god., več 50‘46 godina prosečnog života. U Nemačkoj od 1871 do 1880 god. svaki čovek prosečno je doživeo ŠT’Ol godine, a u razdoblju od 1910-1911 več 49'04 godina. U Engleskoj se je dakle pro-sečna dužina ljudskog života kroz nekih 80 godina uvečala za oko 16 godina; u razdoblju od 1830 do 1850 doživelo jc 29-5 muškaraca i 32'4% žena dobu od 65 godina, a u razdoblju 1920-1921 taj se je postotak uvečao kod muškaraca več na 50'9%, a kod žena čak i na 58%. — Produktivnost ljudskog veka prosečno svršava se sa 65 godinom; iz toga sledi, da je naj-produktivnija ona država, koja obez-beduje svomc stanovništvu najviše prevredno blagostanje time, da privede največi postotak svojih gradana na krajnje granice ljudske starosti. Zato je najvažnijc pitanje, kako i na kakav način da se obezbedi čoveku zdravlje — najdragoceniji kapital proizvodnje. S tog razkjga smatra preventivna medicina svojom največom za-dačom, od sviju ostalih, da otstra-njuje, odnosno smanjuje sve one upli-vc, koji ugrožavaju ljudsko zdravlje. Ali ne samo ovo, nego je zadača preventivne medicine isto tako da vodi računa o svim onim sredstvima, kojima bi se moglo pridoncti punom razvitku zdravlja čovečanstva. Ovo stremljenje dobija svoj spoljašnji izraz u tome, da se po svetskom ratu na svim
E Rosija - Fonsier ♦ društvo га osiguranfe 1 reosiguranfe ♦ Beograd
/LoVEM/K«
/oKoL/TVO
J n g osi o vensko Sokolstvo u Americl
O	radu i uspesima našeg jugoslo-venskog Sokolstva u Severnoj i Južnoj Americi imamo vrlo malo vesti. Sva-kako treba spomenuti da je mnogo više sokolskih društava u Severnoj nego u Južnoj Americi. Poznato nam je, da je u Čikagu Jugoslovcnski sokolski sa-vez, udruženje nekolieine sokolskih žu-pa. S nazivima pojedinih društava ni-kako se pak ne možemo složiti. Pored »slovenskih«, odnosno »slovenačkih« još je i društava s hrvatskim, srpskim i jugoslovcnskim imenom, umesto, da bi sva društva nosila jedinstven naziv »jugoslovensko sokolsko društvo«. Time se naprama javnosti pokazuje, mo-žda i nehotice, sva naša podvojenost, a time se i uzaludno cepa naš rad.
Ime i naziv je važan spoljašni faktor, o kome treba isto tako voditi računa. Još je važnije i od mnogo večeg značenja kad bi, pored jedinstvenog imena, kao što ga imaju n. pr. češko-slovački Sokoli, Sokoli u domovini i oni van nje bili u stalnom dodiru i trajnim vezama. Nažalost, to do danas nije uspelo. Kako bismo rado i vrlo često u Sokolskom glasniku objavili nešto i o radu naše brače preko Oceana! AH to nam zbog ovakvih prilika nije moguče. Stoga smo uvereni, da pojedina naša društva i brača-pojedin-ci sigurno održavaju veze s rođacima preko Oceana pa bi bilo veoma eeli-shodno, kad bi bar oni šiljali Sokolskom glasniku bilo kakve vesti o so-kolovanju brače u Americi. Ovakvo objavljivanje uvečalo bi zanimanje naše sokolske javnosti za braču preko mora što bi u svakom slučaju donelo obostranog ploda.
Slet slovenskog Sokolstva na Pacifiku
U poslednjom broju Sok. glasnika spomenuli smo, da če prirediti udru-ženo slovensko Sokolstvo u Americi svoj slet u Los Andclesu za vreme Olimpijade. Sam slet več je održan dne 7 i 10 avgusta na samom olimpij-skom stadionu, ali kako nemarno još
o	samom sletu nikakvog izveštaja, možemo danas javiti samo toliko, da su slet priredili samo češki, slovački i ju-goslovenski Sokoli. Prema pisanju glasila čeških Sokola u Americi »Sokola Americkeho« imalo je na sletu nastu-piti oko 330 Sokola udruženih slovenskih pacifičkih župa u zajedničkim prostim vežbama. Nastup ovog lepog broja Sokola na stadionu dne 10 avgusta bio je sigurno najveei kolektivni nastup, pošto je čitava Olimpijada raščlanjena na ceo niz raznih malih utakmica pojedinaca, koje se bore, u glavnom, samo za najbolju izvedbu i svetski rekord. Sokolstvo je dakle bilo samo, koje je svojim nastupom pokazalo olimpijskim posmatračima i po-setiocima način kolektiv.ne sokolske vežbe i vaspitanja.
Tirševe proslave češkog Sokolstva u Americi
Kako je duboko predano američko češko Sokolstvo sokolskoj stvari i kako pravilno shvača sav sokolski rad, vidi se, pored drugih pojava, i iz Tir-ševih proslava po svim jedinicama Američke obče sokolske. Tirševe proslave bile su organizovane na isti način kao u staroj domovini, u ĆOS, pu-tem prosvetnog odbora AOS. U tu svrhu bila je izdana naročita knjižica »Tirševo Sokolstvo u Americi«, koju je prosvetni odbor AOS razaslao svim jedinicama gore imenovanog udruže-nja. Mnoge jedinice i župe več su priredile Tirševe proslave, ali glavna proslava biče, kao i u Češkoslovačkoj, 17 septembra t. j. na dan Tirševog ro-denja. Tada če sva društva i župc još jedanput javno proslaviti stogodišnji-cu rodenja čoveka, koji je dao slovenstvu Sokolstvo te je tim pokazao svim slovenskim narodima put kojim treba da idu ne samo do oslobodenja nego i do ravnopravnosti medu narodima.
Tirševo Sokolstvo u Americi
Prosvetni odbor Američke obce sokolske izdao je ovc godinc knjižicu (na 40 stranica) kao priručnik svima društvima i pojedincima za proslavu Tirševe stogodišnjice. U brošurici su nanizani dobri članci najboljih ameri-čkih sokolskih radenika: o sokolskoj misli i sokolskom radu, organizaciji i t. d. s posebnim obzirom na osnivački rad dr. Tirša. Cena knjižice je samo 25 centa zbog toga, da bi mogao svaki član i članica da nabavi ovu vrednu priručnu knjižicu, koja služi pored Tir-ševih proslava i praktičnom organiza tornom radu čeških emigranata u Se vernoi Americi.
Ukrajinski Sokil u Južnoj Americi
U Buenos Aires u Argentiniji bilo je pre rata samo oko 15 poljskih sokolskih društava, j er je u to vreme bilo u Južnoj Americi vrlo malo slovenskih iseljcnika. Posle rata najpre su osnovali svoje Sokolstvo Čehoslo-vaci, onda Jugosloveni a iza njih Rusi. Kako su tamo sada naseljeni u večem broju i Ukrajinci, osnovali su i oni pre nekoliko godina svoje sokolsko društvo »Sokil« u Buenos Airesu, koje je odmah počelo s veoma intenzivnim radom tako, da je več o ve godine osnovalo svoje čete i to u La Falta i Kor-dobi. Glavne zasluge za osnovanje ukrajinske sokolske organizacije u Južnoj Americi ima br. Škajda. Sva-kako je vrlo značajna pojava, da se svuda, gde postoji ma i nešto veča slovenska naseobina odmah osnuje i sokolsko društvo, znak današnjeg pravca slovenskih naroda. Kako su u Severnoj Amerci Sloveni več osnovali i svoj Slovenski Sokolski Savez, bilo bi potrebno, da učine isto i naša sokolska brača u Južnoj Americi.
Još nekoliko statistikih podataka o češkoslovačkom Sokolstvu
(Nastavak 1)
Več smo u zadnjem broju našeg lista pod gornjim naslovom rekli da je bilo u god. 1930 učlanjeno u ČOS u 52 župe 2867 društava i 264 čete, dakle ukupno 3131 jedinica. 867 društava i 236 četa imalo je manje od 50 član-stva. Največi broj jedinica je s bro-jem članstva od 51 do 100: takvih je 1027 društava i 28 četa. Od 101 do 200 članstva je 585 društava, od 201 do 500 307 društava, od 501 do 1000 55 društava, a ostalih 25 jedinica ima čak i više od 1000 članstva. Največa jedinica u ČOS je Sokolsko društvo Kraljevski Vinogradi u Pragu sa 4056 članstva i to 2702 člana i 1354 članice. Drugo društvo po jačini članstva je matično društvo Sokol Praški sa 2690 članova i 1064 članice ili ukupno 3754 članstva. Za imenovanim društvima dolazi Plzenj I sa 2516 članstva, Brno I sa 2233 lica, Praha VII 2101, Praha V sa 2096, Smihov I sa 2086; sledi niz društava sa preko 1000 članstva kao n. pr. Budjcjovice, Bratislava, • Mlada Boleslav, Kladno, Hradec Kralove, Par-dubice, Kolin, Znoj mo, Kralovo Pole, Pržerov, Prostjejov i t. d. U Austrij-skoj župi, koja je isto tako učlanjena u COS, najjače je društvo Beč XVI sa 204 člana i 104 članice, t. j. svega 308 članstva. U Zagraničnoj župi, koja obuhvata sva češkoslovačka sokolska društva van granice češkoslovačke republike, osim Severne Amerike i Jugoslavije, največe je društvo u Berlinu sa 202 članstva, od toga 138 članova i 64 članice. U Potkarpatskoj Rusiji, gde se nalazi župa istog imena, župsko sedište, grad Užhorod, broji 407 članstva, što možemo smatrati kao lep na-predak u pokrajini, gde pre deset godina takorekuč još nije ni bilo sokolske organizacije. Isto treba spomenuti i o ostalim slovačkim župama, gde su u njihovim središtima kao u Bratislavi, Turčanskom, Sv. Martinu, Tren-činu, Nitri, Banjskoj Bistrici i Košica-ma dosta jaka sokolska društva. Naj-jače slovačko sokolsko društvo je Bratislava I sa 1379 članstva, onda Košiče (830) i t. d.
Veoma interesantna a i najvažnija je statistika o pohadanju vežbi. Od sviju 3131 jedinica vežbalo je muško članstvo u 2970 jedinica, članice u 2505, naraštaj muški u 2619, ženski u 2560, nuiška deca u 2890 i ženska deca u 2826 jedinica. Veoma je važna činje nica, da je u 1034 društva imalo muško prednjaštvo svoje zasebne časove u kojim su se društveni načelnici starali za stručni napredak celokupnog društvenog prednjačkog zbora. Članice su vršile ovu istu funkciju u 712 društava, što moramo naročito podvu či, obzirom na isto stanje u našem Sokolstvu.
lzmedu vežbača-članova u svim je dinicama najviše je bilo upisanih muze va i to 59409, a prosečno u celo j go-dini 44.662 člana. Svega je bilo 197.255 telovežbenih dana s ukupnim posetom od 2,298.779 lica, što znači, da je jed-nog telovežbenog dana u celoj ČOS vežbalo prosečno 34.217 muških lica iz kategorije članstva. Prosečno na jedno društvo otpada 20 upisanih vežbaea Kod članica, kojih je bilo upisanih naj više t. j. 37.473, prosečno kroz celu go dinu 29.495, otpada na jedno društvo prosečno 14,9 vežbačica. Celokupan poset vežbi članica za vreme od 152.475 telovežbenih dana iznosio je 1,481.591 žensko licc, što znači, da je jednog da
na vežbalo 24.221 sestara u 2505 društava. članova-vežbača bilo je u ČOS u 1930 godini: 96.882. Telovežbenih dana kod članstva, kako pokazuje statistika bilo je 349.730, a godišnji poset iznosi ogroman broj od 3,780.370 lica, ili prosečno jednog dana 59.130 lica, odnosno 10’8 lica na pojedino društvo.
Držimo da je od naročite važnosti da objavimo statistiku prednjačkih zborova, koji su vodili vežbanje članstva i omladinskih odeljenja.
U muškim prednjačkim zborovima bilo je upisano 8471 lice, koje je redo-vito vežbalo u zasebnim prednjačkim časovima. Kod članica ta cifra iznosi 4927. Prosečno je bilo kroz čitavu go-dinu upisanih 6917 prednjaka i 4279 prednjačica, koji su vežbali 18.590, odnosno 12.460 časova s posetom od 136.175 muških i 78.685 ženskih prednjaka ili 12.047 prosečno na jedan čas ili 6, 9 lica na dotično društvo, gde su se vežbe prednjačkih zborova redovito održavale. Svakako je 7548 prednjaka i 4485 prednjačica u ČOS, koji su prosečno bili prisutni svakog sata zasebnim vežbama prednjačkih zborova, jedna ogromna garancija za uspešan rad po dotičnim sokolskim društvima.	(Nastaviče	se.)
gura budučnost svom brojno malom narodu ali s veoma krasnom prošlošču, koja je izraz velike unutrašnje vrednosti i riznica narodne energije. Tirš je veoma dobro znao, da maleni narod mora da nadoknadi kvalitetom sve ono, što mu nedostaje u kvantiteti. Ali Tirš je i proniknuo u samu jezgru cele stvari, znajuči, da se mora da prebrodi telesnu bitnost celog naroda; nije se ni ustavio kod ove same misli, nego je išao i još dalje i tražio leka proti, oslab-Ijenju naroda. On je tražio sredstvo, kojim bi se mogla da ostvari i obistmi regeneracija naroda. On nalazi čudovi-tu intuiciju tek u telesnom uzgoju i te-
lesnoj kulturi, u čemu vidi sredstvo, koje svestrano pospešuje životnost naroda: Tirš je pak pronašao i svoju ču-venu organizacionu sposobnost te način, kako bi se mogla da upotrebe sva ova sredstva da sc i.zleči bolesno telo naroda: Za izvedbu nacionalne regeneracije, narodnog ozdravljenja, izabrao je sokolsku organizaciju. Time je Tirš rad svojih prethodnika — pionira i voda naroda na političnom, privred nom i naučnom polju — proširio s jed-nom do sada nepoznatom te samo po Purkinju (Ригкупе, češki naučenjak) označenom strukom: vaspitanjem no vog pokolenja.	(Nastaviče	se.)
Kupujte zastave kod I. Neškudla, Ljubljana
(Nastavak sa 1. str.)
stranama, kod svih naroda, smatra telesni uzgoj i telesnu kulturu kao osnov-nu i veoma važnu sastavinu kulture čovečanstva uopće.
Da povučemo sada jednu paralelu sa današnjim nazorima i položajem, u kome se je nalazio naš (češki) narod u polovini prošloga veka, kada je u šez-desetim godinama dr. M. Tirš sastavio za naš narod raspored regeneracije.
Početak prošlog stoleča, po napoleonskim ratovima i njihovim posledicama, doneo je našem narodu doba velikih patnja: fizičkih i moralnih: uni-štenje materijalnih dobara, kao stanova, polja i t. d., zatim i bolesti. Pošto se u ono doba u Austriji ni>su vodili točni spiskovi o životnoj medi stanov-ništva po dobi starosti, nije moguče ustanoviti dužinu prosečne^ starosti kod našeg naroda; ali možemo da držimo da je ta starost bila niža nego u susednoj Nemačkoj. Predratni razmer bio je naime u Nemačkoj oko 40, a u Austriji tek 33 godine. Neosporno je, da je mortalitet u našem narodu u tadanje doba bio velik a zdravlje, otpornost i radna sposobnost malena. Ovako je to bilo u vreme, kada je ustrajnim radom i ognjevitim optimizmom prvih narodnih buditelja i prosvetitclja uspelo da se narod digne iz smrtnog sumraka te da se u njemu rasplamti čežnju za ispunjenjem velikih ciljeva; dakako čežnja sama po sebi nije ništa, ako nema istovremeno i volje, ako nema i snage i sposobnosti, da se narod kao celina baci u borbu za pobedom na privrednom, po-litičkom i kulturnom polju. Kažu, da u kritičnim trenucima bogovi pokazuju svoju sklonost prema narodu time, da mu šalju muževe, genijalne vodice; tako je stvoritelj svemira poklomo i našem narodu, pored drugih buditelja i pobornika, dr. Miroslava lirsa, koji je sve darove svojcg genijalnog duha, sve toplo oduševljenje svojeg srca za lepo i dobro predao u sluzbu jednoj jedinoj misli: stvoriti novog ceskog čoveka. Sve svoje najviše vrlme pokazao jc Tirš time, da je tačno prosudio, gde leže uzroci narodno privredne slabosti i sviju ostalih nedostataka naseg naroda, te kako je na samu jezgru narodnih specifičkih kvaliteta, na same korene njegovog fizičkog, dusevnog i du-hovnog zdravlja upliva'w stogodišnje robovanje, duševno ropstvo i nesklo-nost vlada. Tirš je pravilno razaznao uzroke propadanja narodnog organizma te je jasno prikazao uzroke propadanja i sviju bitnosti narodnog života i zašto je češki čovek pomzavan, bojazljiv i zatvoren; ali ne samo ovo, več jc Tirš filozof duha isto tako pronica-
vog kao i stvaralaekog, tražio i našao put da se sve to popravi;
»Narod, malobrojan kao .mi^ a naročite u ovim vremenskim i položajnim okolnostima, u kojima živimo, može očekivati samo dvojaki	bilo	da
kao nemaran brzo prepadne ili pak ako hoče da živi, da se mora krepkom i svestranom radinošču uzdignuti iznad drugih«. — Uporedujuci isto-rijski razvitak svojega naroda^ sa razvitkom isto tako malcnog grckog naroda, koji je bio isto tako ugrozavan od sviju strana neprijateljima, velikim narodima. Tirš izriče svoju konačnu osudu: »Potrebno je očuvati narod pri svestranskoj mladosti., pri vazda sve-žoj i trajnoj snazi, pri telesnom, dušev-nom i moralnom zdravlju, koja neče dozvoliti da mu naškodi ma koja pogi-belj.« Po principu sačuvanja života u živoj prirodi, važno je uzdržavanje bioloških vrednota za budučnost potomstva- za budučnost važi imperativ: »Sačuvaj, što imadeš dobroga!« — Tirš je svoje nastojanje usredotočio na proučavanje, kako bi smogao da osi-
/z telovešbačkog sveža
Vesti s Olimpijade
3 avgusta Američanin Keler posta-vio je nov olimpijski rekord u trča-nju na 110 m sa zaprekama u 14'5 sek, te sc plasirao na prvo mesto. Održana su pokusna trčanja na 200 m, koja još nisu donela značaj ni j ih rezultata. Sen-zaciju je pobudilo trčanje na 800 m gde se je več kod starta opazilo, da če biti postavljen nov svetski i olimpijski rekord, što se je i dogodilo. U rekordnom vremenu 1 minuta i 49 sekundi plasirao se je na prvo mesto Englez Hempsn. Dosadanji rekord bio ie 1 minuta i 50 sek. I u trčanju na лООО m pokazače se prava slika tek u finalu. Skok u daljinu nije pokazao ništa nova, na prvom mestu je Američanin Gordn sa 7-62 m. U trčanju na 100 m pobedila je s vremenom 11'9 sek. Poljakinja Valasijevič, a u floretu odnela je pobedu Nemkinja Helena Majer. U bacanju diska postigla je prvenstvo i nov svetski rekord s 40'56 m Američanka Kaplend.
4 avgusta doneo je opet tri nova svetska i dva nova olimpijska rekorda. U bacanju diska u finalu odneo je prvenstvo Američanin Endersen sa 49’48 m, što znači nov olimpijski rekord. U finalu na 200 m plasirao se na prvo mesto poznati američki trkač i rekorder Tolan, koji je s vremenom od 21*2 sek. postavio noV olimpijski rekord. U bacanju kopija postavila je nov svetski rekord Američanka Didrikson sa 43-71 m, a takoder nov svetski rekord u trčanju na 80 m sa zaprekama u vremenu od 11*8 sek. U skoku s palicom postavio je Američanin Milles sa 4*31 m nov svetski rekord. Održana su takoder pokusna trčanja na 1500 m, hodanje na 50 km u kojem je pobedio Englez Grin u vremenu đd 4 sata i 50 minuta, a u modemom peteroboju pobedio je Šved Lindman.
5 avgusta održana su pokusna trčanja na 400 m. U bacanju kopija postavio je nov olimpijski rekord Finac Jervinen sa 72 7 m, a i na drugo i tre-če mesto u ovoj disciplini plasirali su se Finci. U troskoku na prvo se mesto popeo Japanac Nambu postigavši sa 15'72 m nov svetski rekord. Finale u trčanju na 1500 m iznenadilo je, jer je protiv očekivanja pobedio Italijan Bekali, koji je s vremenom od 3 min.
i	51 sek. postavio nov svetski rekord. Ukupni rezultati takmičenja pokazuju apsolutnu premoč Amerike, koja vodi sa 274'5 tačaka.
6 avgusta održana su trčanja na 400 m u kojima je u vremenu od 46‘2 sek. pobedio Američanin Kar. U trčanju na 5000 m pobedio je Finac Lehtinen u rekordnom vremenu od 40 min. i 30 sek., ali je ovde došlo do mučnog incidenta pošto jc Lehtinen veštim manevriranjem sprečio Ameri-čaninu Hilu da ga prebegne. U floretu pobedio jc Italijan Marči sa 9 pobe-da bez i jednog poraza. U mačevanju momčadi pobedila je Amerika Kana-du sa 14 : 2.
7 avgusta počela su takmičenja u plivanju, koja su odmah donela senzacije. Ispali su Madžari koji su več s odličnim vremenom vodili jer su
morali istupiti i to poznati rekorder dr. Barani i Šekeli. Na 100 m pobedio je Japanac (prsni stil) Niagasaki sa 58 sek., na drugo se mesto takoder plasirao Japanac Takaši s vremenom od 59 sek. i u istom vremenu Japanac Takaraki. U plivanju na 200 m (prsno) pobedila je u vremenu od 3 minute Australka Denis. U vaterpolu pobedila je Madžarska Nemačku sa 6:2. Održana su takoder i pokusna štafetna trčanja na 400 m, pa če se ko-načni rezultat pokazati tek u finalu. U finalnom trčanju na 3000 m sa zaprekama odneo je prvenstvo Finac Izoholo sa 9 minuta i 18*4 sekunda. U desetoboju na prvom je mestu Američanin Bouš sa 8462 točaka, a u peteroboju Šved Oksenstierna. U damskoj štafeti 4 X 100 m pobedila je Amerika s vremenom od 47 sek., što pretstavlja nov svetski rekord. Isto tako i u muškoj štafeti na 4 X 100 postignut je nov svetski rekord sa 40 sek., koje su vreme postigli i u ovoj štafeti Američani i ako su na-stupili bez najboljih trkača Tolena i Metkolfea. U štafeti 4 X 400 m isto su pobedili Američani s rekordnim vremenom od 3 min. i 0'8 sek. Lf skoku u daljinu na prvo se mesto plasirala Američanka Šilej s rekordnim skokom od l'66m, dok je rekorderka
1 pobednica u trčanju na 80 m i u bacanju kopija Didrikson s razlikom od samo jednog cm na drugom mestu. U maratonskom trčanju na 40 km, kojemu je prisustvovalo oko 100.000 publike, pobedio jc s vremenom od
2 sata 31 min. i 36 sek. Argentinac Zabalja. U kraulu na 100 m pobednik je Japanac Miazaki s vremenom od 58‘2 sek. Po ukupnim rezultatima još je uvek na prvom mestu Amerika sa 360'5 točaka, na drugom Italija s jed va 106 točaka.
FILM U SLUŽBI TELESNOG VASPITANJA
Več smo nekoliko puta izvestili naše čitaoce o upotrebi filma kao sredstva za vaspitanje prednjaka i t. d. 1 Sokolstvo je pokrenulo to pitanje. U poslednje vreme počelo se je uvode-njem takozvanog vremensko« snima-nja, koje omogučuje posmatranje pojedinih najtežih i najkomplikovanijih pokreta kod vežbi na spravama, sa spravama i bez njih, omogučeno je temeljito školovanje prednjaka. Na de-setoj Olimpijadi u Los Andelesu do-šao je film opet do upotrebe. Svi oni takmičari, koji su prošli dan nastupili te se takmičili, mogu več naredno veče opažati u naročito sagradenom kinematografu na olimpijskom sletištu sve svoje vežbe. Film kao sasvim objektiven i veran posmatrač pokazuje na taj način sve dobre i loše strane izvođenja te postaje time najbolja ško-la za buduče utakmice.
SVEČANOSTI ČEŠKOSLOVAČKIH
RADNIČKIH TELOVEŽBNIH JEDINICA U PLZNJU
Radničke telesnouzgojne jedinice češkoslovačke, kao druga največa te-lesnouzgojna organizacija u ČSR, pri* redile su 19 juna u Plznju slet svog III okružja, a uz saradnju praškog okružja. U predveče je održana akademija, gde su se odlikovale s lepom točkom jedino članice praški vusta-
Levo- Emil Hlršteld,fedan od nafbollih bacača kugle Desno: Noeje (Noesier), Egipt, evelskl prvak u dizanju lerela
va, dok je nivo ostalih nastupa bio manje vredan. Posle akademije prire-đena je povorka s bakljama, koja nije u sokotskom Plznju uzbudila bogzna kakvog zanimanja. Javna vežba bila je posečena od oko 30.000 gledalaca. Vež-balo je najpre 1496 članica svoje proste vežbe. Same proste vežbe izvedene su dosta dobro. Veoma su lep nastup pokazali naraštajci, njih 744 sa četiri proste vežbe i nekoliko originalnih po-kreta pri dosta slaboj muzičkoj prat-nji. Naraštajke njih 1032 imale su velik uspeh, tako da je naraštaj na ovom sletu odneo prvenstvo. Nastup i proste vežbe članova i članica praškog okružja, 267 članova i 476 članica je bio dobar. Naročito su lepo vežbali članovi svoje srednje teške vežbe, dok članice nisu mogle doc do pravog iz-ražaja. Iza praškog okružja vežbali su zajedno članovi i članice Nemačkog radničkog saveza u ČSR doduše efektne ali posve nekomplikovane proste vežbe s velikim ervenim zastavama. Nastup i rastup nije sc posrečio. Kao konačna točka programa bio je nastup sviju kategorija članstva i nara-štaja u simboličkim prostim vežbaroa, koje nisu postigle zbog loše kompozicije bogzna kakvog uspeha.
Opčenito rečeno, nastup DTJ u Plznju pokazao jc znatan napredak njihovog rada ali i veoma silan upliv sokolskih vežbi i sokolskih iskustava na ceo rad DTJ.
STANJE TELESNOG VASPITANJA U NEMAČKOJ
U Nemačkoj su po svetskom ratu razne telesnouzgojne organizacije napele sve svoje snage da privuku u svoje redove što više pučanstva. Nemci su u toku godina pokazali vanredne uspehe u toj štruci i brojčano i nauč-no. Osnivali su u Berlinu visoku školu za telesni uzgoj, koja je na glasu kao jedna od najboljih škola na svetu, or-ganizovali su mnoga naučna lica, da im pomažu s naučne strane u njihovem vaspitnom radu, uveli su i u voj-sku i u policiju moderno telesno vas-pitanje i t. d. Danas pretstavlja ne-inačko turnerstvo jednu od najjačih, ako ne i najjaču, telovežbačku organi-zaciju sveta, koja broji 1,220.000 članova i 390.000 članica, te više stotina tisuča podmladka. Dalje su u Nemačkoj organizovani i radnici u posebnom Radničkom telesnouzgojnom savezu s preko tričetvrt miljuna članova. Pored ovih velikih gimnastičkih udruženja postoje razni savezi za gajenje razli-čitih igara s više od milijon članstva, razni turistički, biciklistički, zimsko-sportski i drugi savezi. U Nemačkoj je svega oko 70.000 sportskh i gimnastičkih društava s oko 7 miljuna članstva i pripadnika, što znači, da je več svaki deveti Nemac član ma kojeg te-lesnouzgojnog udruženja.
Nekoliko glasova novina o svesokolskom sletu
U našem izveštaju o svesokolskom sletu u Pragu več smo spomenuli pisanje i stranih novinara, koji su jedva dospeli, da napisu svoje referate o svim sletskim dogodajima. Kako je bilo veliko zanimanje za ovu veliku so-kolsku priredbu vidi se več i po sa-mom broju zastupljenih listova. Na sletu je naime bilo novinskih izvesti-telja od preko 120 novina. To znači gotovo sve svetske novine, osim onih največih protivnika Sokolstva.
Držimo i smatramo potrebnim da citiramo nekoliko inostranih novina iz nesokolskih i sokolskih zemalja, što pišu o sletu.
Francuski novinari bili su odušev-ljeni. Prof. Bev-Meri, (Beuve-Merrv), stalni dopisnik nekolikih pariških listova, naglašava, da je praški slet »bio više nego triumf nacionalnog vaspita-nja, škole patriotizma, a naročito nesebičnosti.« — Dalje naglašavaju fran-cuske novine, dakle pretstavnici za-padnoevropskog javnog mišljenja, ka-"o sokolstvo vaspitava svoje članstvo
i omladinu u pravcu da se osigura zdrav duh u zdravom telu a celoj zemlji plodan rad u miru.«
Pariški »Žurnal« poslao je na slet svog naročitog izvestioca, g. Botroa, koji je napisao o sletu sledeče: To je nešto velikog i za gledanje i za pouku. Ovaj slet je nešto jedinstvena na svetu. Osečao sam, kako su se i u mom srcu, u srcu inostranca, uzbudali ose-čaji spram velikog Tirša, osnivača Sokolstva, kad sam video, kako izkaza ju Tirševim slikama poštovanje, zahval-nost i ljubav sav narod, svi njegovi pripadnici.
Poznati pariški dnevnik »Žurnal de deba« doneo je iz pera g. de Kirij (de Quirille) sledeču izjavu o ciljima i zadači Sokolstva: »U oslobođenoj domovini zadača Sokola nikako nije dovršena. Sokolstvo kao okvir miroljubi-ve armijc reda i discipline, kao ognji-šte, kao rasadište plamcnitosti nacionalnih osečaja pozvano je da ostvari Tiršev san te izrazi svoju silu i veru u budučnost.«
Naše Sokolstvo izvan oladžbine
U našim dnevnim listovima, pa i u samim našim sokolskim, vrlo se malo piše o našem Sokolstvu van granica naše otadžbine. Moglo bi se misliti da in u opee i nema, ili da se za njihov rad u opće ne zna, da postoje samo na papiru i na imenu. Medutim stanje je sasvim drugojačije. Jugoslovenskih sokolskih društava rasejano je po či-tavome svetu, pa i tamo gde čovek ne bi mogao ni pomisliti da je sokolska ideja našla čvrsto i plodno tlo. Mi, na-žalost, ne možemo obavestiti našu so-
111	^VI}ost ? točoom stanju naših sokolskih jedinica van granica naše države, jer o torne ne dobivamo ni-kakvih direktnih vesti, več smo upu-čeni na vanjske listovc, koji vrlo ret-ko i škrto pišu o prilikama naših ise-Ijenika, a pogotovo o njihovom kultur-nom, socijalnom i gospodarskom položaju, a što tek da kažemo o njihovom nacionalnom radu. Prenašamo stoga u celini članak našeg narodnog lista iz Pariza »Jugoslovenske pariške novine« od 28 jula t. g. pod naslovom: Jugoslovensko Sokolsko društvo u Lens-u, da naša sokolska javnost bu-de bar donekle obaveštena o prilikama naše sokolske i narodne brače u jednom delu velike Francuske. Članak glasi:
LenVrSdnA radnici-iseljenici u
meni	^	)	vei^	c*uže	vre-
mena imaju svoje Jugoslovensko so-
kolsko društvo, koje s puno uspeha vaspitava pomladak naših rudara u onom kraju u jugoslovenskom duhu.
Društvo ima vežbaonicu u kojoj se vežbe izvode dva puta nedeljno (četvrtkom i nedeljom). Ono jc kupilo iz svojih skromnih sredstava, prikupljenih od članskih uloga, 20 sokolskih uniformi za svoje članove. Ima svoju biblioteku i čitaonicu tako, da svaki član može dobiti knjiga za čitanje u slobodnim časovima.
Društvena uprava nam piše i žali se na slab odziv naših ustanova, da im sc pomognu pošiljkom knjiga i novča-ne pomoči. Oni mole da im se pošalju i stare knjige i časopisi. Od staroste '. . anfil* > Sokolske župe iz Pariza primili su nešto knjiga i to je sve.
Pohvalno je, da naši iseljenici ulažu ovoliko truda za stvaranje sokolskih društava koja su najbolja škola za naš podmladak. jer jc u svom opsežnom programu obuhvačeno ne samo telesno več opče vaspitanjc čo-veka. Razvijanje Sokolstva kod naših iscljenika u inostranstvu ima pak svoj poseban značaj u torne, što zbližuje naše po tudini rasejane gradane, koji u zajednici govore svoj materinji jezik, praktikuju svoje domače običaje, sve-strano se obaveštavaju o dogodajima u domovini, udruženo se vaspitavaju u nacionalnom duhu i ne dozvoljavaju da se naš podmladak, roden na tudem tlu, odrodava.
• ■?■■■ :>: ■■ ■ ■
Ш : - - i ''
Jugoslovensko Sokolsko društvo u Lens-u, uspelo je da se održi sopstve-nim sredstvima i pored krize koja u prvome redu kosi radnike, a medu ovima najviše rudare. Ali i pored svega, oni nam pišu izmedu ostaloga i ove redove: »Mi bi naručili nove knjige iz Jugoslavije te ne bi dosadivali, ali ža-libože, naša je blagajna tako slaba, da smo prinudeni prositi stare. Mi imamo velikih troškova jer sada smo kupili 20 kompletnih odela za naše članove Sokole, koje nas staje preko 1000 franaka. Trebalo je nabaviti bar još toliko, ali mi smo samo ubogi rudari i sada zaslužimo tako malo, da jedva ishranimo svoje obitelji. Naši ovamošnji zemljaci umesto da nas podupiru, oni nam smetaju i podmeču nogu, ali mi Sokoli smo svetni Jugo-sloveni i nečemo popustiti i ako nas napada kiša neprijatelja domačih i stranih. Mi smo sebi stavili u zadaču da našu malu decu uzgajamo ц jugoslovenskom nacionalnom duhu, i možemo reči da naše Sokolsko društvo vrlo dobro uspeva. Mi molimo naše sokolske prijatelje, da nas pomognu i omoguče naš , napredak, zašta im unapred zahvaljujemo i šaljemo jugo-slovenski sokolski pozdrav: Zdravo!«
Mi čemo u našem organu uvek i bez rezerve podupirati razvijanje i or-ganizovanje sokolskih društava u inozemstvu, i stajati na raspoloženje svi-ma koji sc budu interesovali tim naprednim organizacijama, ali čemo uje-dno najenergičnije ustati protivu svih onih, koji ometaju razvijanje Sokolstva.
Ne zaboravimo, da jc ovogodišnji sokolski slet u Pragu zadivio svet, i da su čak i naši neprijatelji ostali zbu-njeni gleda j uči stotine hiljada slovenskih Sokola kako se udruženo vežbaju.
Budimo Sokoli i Sokolice! Ugle-dajmo se na Jugoslovensko Sokolsko društvo u Lens-u!«
Iz ovog malog člančiča najbolje vidimo kako je žilav i živ rad naše brače, koji su morali šilom prilika da napuste svoje roditeljsko ognjište i svoj kučni prag. Ovo je, na oko, sitan rad, ali ovakav rad donosi trajne kori: sti, največe pobede i največc uspehe. Iz ovog člančiča možemo da vidimo kako se u tudini gleda na Sokolstvo i na svoj narod.
K članku »Brača — brači«, »Vernost — za verooit*
100 godišnjica Đure Jakšiča. Pre
100 godina, na dan 27 jula, rodio sc u Srpskoj Crnji veliki pesnik-liričar Dura Jakšič. Htco jc da postane slikar, jer je za ovu umetnost imao osobiti talcnat, ali njegov nemirni duh vodio ga je u poeziju. Težak mu je bio život, lutao je nemiran iz kraja u kraj. Umro je kao velik siromah dne 17 novembra 1878, u 46 godini. Jakšič je izdao prvu zbirku svojih pesama 1873 godine. Bio je velik nacionalist te izričit Jugoslo-ven. U pesmi posvečenoj uspomeni kneza Mihajla peva: O Srbijo, Srbijo... O Jugoslavijo!
Smrt Jože Ivakića. U Zagrebu je umro u subotu 6 o. m. dramaturg za-grebačkog narodnog kazališta prof. Joža Ivakič. Pok. Ivakič rodio se u Vin-kovcima i posle dovršenih filozofskih študija posvetio sc profesuri. Godine 1915 prelazi k pozorištu i postaje dramaturg i ravnatelj osječkog kazališta, gde je ostao dve godine do svog pre-meštaja na trg. akademiju u Zagreb. U Zagrebu preuzima tajništvo društva hrvatskih književnika, ureduje neko vreme »Omladinu« i »Savremc-nik«. a u »Narodnim Novinama« zauzi-ma mesto kazališnog kritičara i referenta. Godine 1920 prelazi aktivno ka kazalištu u Zagrebu na kojem je mestu ostao sve do svoje smrti. Ivakič je poznat kao jedan od vodečih književnika moderne srpskohrvatske literature. Skoro sva njegova dela, bilo romani, novele ili drame dogadaju sc u njc-govom zavičaju u tkzv. Šokadiji. On prvi pokazuje Slavonca bez velike doze sentimentalnosti, kako su to činili pisci pre njega, prikazuje ga čisto rea-listički.
Žrtve rata u Češkoslovačkoj. Kolike su bile žrtve u svetskom ratu pokazuje sledeča statistika Centralnog ureda za ratne invalide kod češkoslo-vačkog ministarstva socijalne politike. Prema ovoj statistici mora Češkoslo-vačka republika da podupire preko 332.000 ratnih invalida, što znači za ovako malu državu bez sumnje velik i težak teret.
Nestor češkoslovačkih novinara Josip Penižek umro. U Tatranskoj Lomnici umro jc 3 avgusta o. g. u 74 godini starosti nestor češkoslovačkih novinara Josip Penižek. Pokojni Penižek rodom je iz Tabora. O njemu ka-žu da je pisao drugo, nego što jc mi-sleo, a da je i misleo drukčije, nego što je osečao. Bio jc dugi niz godina dopisnik i član uredništva Narodnih listi. A i ako je bio poreklom Židov ipak je bio dobar Čeh. Pisao je sjajnim jezikom i stilom, a i njegovi politički čianci, za vreme Austrije, bili su sjaj-ni. pravi uzor žurnalistike. Posle rata pokojnik se nije mogao uživeti u nove prilike, jer je predugo živeo van svoje otadžbine.
tm i m
Župa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO DUBRAVA
31 jula t. g. održana jc ovde II javna vežba Sokol, društva Dubrava. Bratska su nas društva relativno dobro posetila i to iz: Bjelovara, Sv. Ivana Žabno, Gradcca, Vrbovca, Čazme, Dabaca, Lipovčana, te delegacije iz Sokolovca i Kloštra Ivaniča. Iako je poset radi materijalnih prilika potba-cio, ipak se jc našlo na slctištu oko 1500 sokolskih prijatelja.
Sokoli su dočekivali svoje goste s glazbom Vatrogasnog društva u bližini samog slctišta. Sama je vežba počela u pet i pol sati. Tada je održao pozdravni govor starešina društva br. Fabijan Stipan. Radi velikog prostora, govor je prenesen megafonom po celom sletištu, tako da su ga svi mogli čuti.
Prva su nastupala muška i ženska deca (24) iz Dubrave. Pod vodstvom s. Elvire Dolar lepo su izvela vežbu »Bože pravde« od brata Heruca, uz pratnju glazbe. Naraštajke iz Dubrave (10) otvežbale su praške proste vežbe. Predveo ih je brat Stefek Horvat, za-menik okružnog načelnika. Dobro su ih izvele, ali od prvakinja Križevačkog okružja očekivali smo daleko bolje. Deca sokolske čete Lipovčani (10) iz-nenadila su nas dobrom izvedbom pod vodstvom brata Ostojiča. Naraštajci iz Sv. Ivana Žabno*Dubrave i Gradeča (11) iskazali se onako, kako valja. Ženska deca (13) iz Dubrave nastupila su u vežbi s vcncima. Sestri Elviri treba čestitati, što su joj deca izvela sve bez greške. Takodcr se lepo ponele sestre iz Vrbovca (4) u simboličkoj vežbi: Mornari. Predvela ih mama načelnica s. Anica Štajner. U sedmoj su točci nastupili članovi (26) iz Bjelovara, Dubrave, Čazme, Gradeča, Vrbovca te Sv. Ivana Žabno. Izveli su skladno praške vežbe pod vodstvom brata Tataloviča, zamenika župskog načelnika. Nadalje muška deca (11) s prostim vežbama. Predvela ih je s. Elvira. Devete su bile članice (16) iz Bjelovara i Sv. Ivana Žabno. Pobrale su zaslužan aplauz za izvedene praške vežbe. Izncnadio nas jc Vrbovac s lc-poin simboličkom vežbom »Vrbniče nad morem«, koja je svršila piramidom i pesmom zarobljenoj i neprežaljenoj Istri. Čini se, da je izvela tlubok do-jam na prisutne, koji su počeli klicati Istri. Ne manji uspeh požnjele su naraštajke (8) iz Dubrave. Nastupile su u krasnoj narodnoj nošnji. Po izvedbi dolazc medu prve. Na spravama su nastupala brača iz Bjelovara, Dubrave, Gradeča i Čazme. Sve su izveli na opče zadovoljstvo. Osobito se svidalo nekoliko lepih, ali silno teških, sastava na preči. Svega je bilo 25 vežbača. In-teresirao nas je nastup članova (17) seoske čete Dapci i Lipovčani. Vidi se, da su uložili mnogo truda i volje, ali je zato i uspeh bio zaslužen. Predveo ih je brat Birtič. Lep dojam pokvarila je izvedba šestorke od Momčiloviča. Istini za volju taj su peh imala brača i/. Dubrave. Poslednja točka bila jc »Seljančica« izvedena po deci i nara-štaikama (32) iz Dubrave. Bili su u narodnoj nošnji i njima je uspelo da Dubravi osvetlaju lice i razdragaju publiku. Buran jc pljesak nagradio spretne izvadače.
Videči ostale nastupe i javne vežbe. mora se priznati da je 'i ova priredba bila na višini. Moguče i opet jedna od najboljih i po izvedbi i po posetu.
Da je nastup tako lepo uspeo zasluga je tajnika brata Dolara, starešine Stipana i brata Turka., Ne manje je zadužila Sokol s. Elvira prednjakinja i brat Jelenič prednjak. Posebno se mora pohvaliti braču vežbače, koji su radili tako mnogo, samo da gosti budu zadovoljni.	V.	D.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO RIMSKE TOPLICE-ŠMARJETA
Kakor smo že predčasno poročali se bodo v nedeljo 14. avgusta t. 1. ob priliki javnega nastopa sokolskega društva Rimske Toplice-Šmarjeta vršile dopoldne ob pol desetih v novem modernem športnem kopališču v Rimskih Toplicah župne plavalne tekme za celo področje celjske sokolske žu pe. Takoj po tekmah v plavanju pa nadaljujemo s tekmami v odbojki, nakar se bo popoldne ob 16. uri vršil javni nastop na letnem telovadišču poleg hotela »Stara Pošta«. Tekmovalo se bo v sledečih disciplinah: Hrbtno plavanje, prsno plavanje in poljubno za vse vrste — člane, članice, moški in ženski naraščaj. — V skokih pa je določeno za člane in moški naraščaj iz višine 3-50 m, za članicc in ženski naraščaj pa iz višine 1 ‘30 m. Člani in moški naraščaj imajo pri skokih iz višine 3 (troje) poljubnih skokov, medtem ko
članicc in ženski naraštaj le po 2 (dva) poljubna skoka.
Ponovno opozarjamo vse članstvo celjske župe, da se polnoštevilno udeleži plavalnih tekem za župno prvenstvo. Pri tem pripominjamo, da se naj posetniki — tako člani, kakor nečlani — na dan zleta zglase takoj pred pričetkom plavalnih tekem pri društvenem prosvetarju, ki bo vršil informacijske posle na kopališki terasi, kjer se bodo vršile tekme ter pri tem izdajal potrdila za polovično vožnjo, izkaznice za popust v termalnih kopeljih v gornjem kopališču, poverilnice za skupen kompleten obed v posameznih hotelih po znižanih cenah 8 Din za osebo, kakor tudi vsa nadaljnja potrebna pojasnila. Vabimo vse brate in sestre, iskrene prijatelje lepih Rimskih Toplic, kakor tudi vse Sokolstvu naklonjene, da nas ta dan ob 5-letnici obstoja našega društva počaste s svojim posetom in ogledajo delo v naši dolini. Zdravo!
Pri tej priliki sporočamo vsem, ki so podprli akcijo za gradnjo sokolskega doma v Rimskih Toplicah z odkupom srečk naše loterije, da se ista ra di nepredvidenih težkoč, ki so se pojavile, ne bodo vršila, kakor je bila določena: 15. avgusta t. 1., ampak smo bili prisiljeni preložiti jo na kasnejši nedoločen čas za eden dan v prihodnjem letu, s čemer opozarjamo in prosimo, da vsi oni, ki so odkupili srečke blago volijo potrpeti, ker s tem niso zapadle njihove srečke!	L.	T.
OKROŽNI ZLET V ZAGORJU OB SAVI
V nedeljo, 31. julija se je vršil v Zagorju ob Savi okrožni zlet Zgornje-posavskega okrožja.
Dopoldan ob pol 10. uri so se pričele izbirne tekme v odbojki tega okrožja. K tekmam so bili prijavljeni člani-ice Trbovelj, Hrastnika in dve moštvi iz Zagorja ter naraščajnice iz Zagorja. Nastopili pa sta samo moštvi Zagorja I. in Hrastnik. Zmagalo jc moštvo iz Zagorja z rezultatom 15: 7, 3 : 15 in 15 ; 10. Tekmam je prisostvovalo mnogo občinstva, ki se za to igro zelo zanima.
Po tekmah so se članstvo, naraščaj in deca zagorskega Sokola v krojih zbrali na telovadišču in odkorakali ob zvokih rudarske godbe iz Zagorja k sprejemu gostov na postajo, katerih je prispelo precej.
Takoj na postaji se je formirala povorka, ki je šla v Toplice ih nazaj
v	Sokolski dom. Na čelu povorke jc bila sokolska konjenica, ki jc poživela sprevod. Zagorsko prebivalstvo je tvorilo gost špalir ter obsipalo s e ve tj cm rdeče srajce in dalo izraza svojemu navdušenju z »Zdravo«! klici.
Točno ob 16. uri so prikorakali na telovadišče vsi oddelki k pozdra vom. Dobrodošlico jc prvi izrekel društveni starešina brat‘ Perilo Poljšak, ki je pozdravil tudi Nj. Vel. kralja Aleksandra, na kar je godba zaigrala himno. V imenu celjske sokolske žu pc je pozdravil navzoče br. Čepin iz Celja in končno še br. Bizjak v imenu litijskega Sokola.
Spored javne telovadbe je o tvorilo moška in ženska deca, ki je z igrami navdušila gledalce. Naraščajnice 32 po številu kot druga točka so izvajale praške proste vaje zelo lepo v pravem ritmu in skladnosti. Tudi članice so svoje praške vaje izvajale zelo elegantno in videlo se jim je, da so bile vse zelo sigurne. Nastopilo jih je 42. Pri orodni telovadbi je nastopilo 5 vrst — 2 na bradljah, 1 na drogu, 1 na krogih in 1 na mizi. Vse so pokazale dovršeno znanje, kar dokazuje, da ima tudi naše okrožje vzorne telovadce. Po orodni telovadbi je nastopilo 34 naraščajnikov, ki so dobro izvajali proste vaje. Kot šesta točka, ki je bila najlepša v sporedu so nastopile zagorske članice in naraščajnice z vajami z obroči in zaslužijo vse priznanje. Ne kaj posebnega so nam pokazali tudi starejši člani 16 po številu, pod vodstvom br. P. Mrnuha, ki izvajali zelo dobro proste vaje. Končno je nastopilo 69 članov, ki so nadvse skladno odvežbali praške proste vaje.
Okrožni zlet je nad pričakovanih dobro uspel.
iupa Cfublfana
SOKOLSKO DRUŠTVO JEŽICA
V nizu nastopov v letošnjem jubi lejnem letu je tudi Sokol na Ježici za pot pokazal dne 31. julija svojim pri jateljem plod svojega dela, nasprotni kom pa, da še živi, da dela v dobrobit naroda, domovine ter svojega kralja, vedno pripravljen nastopiti v obrambo jugoslovenske ideje.
Na prijaznem letnem telovadišču nasproti Savskega doma v senci koša tih lip se jc točno po programu začel javni nastop.
Vse točke programa so bile dokaj dobro izvedene. Poznala se je tu
in tam manjša neskladnost v kritju, kar pa gre bolj na račun neplaniranega telovadišča, kot pa na neizvežbanost telovadečih. Prvikrat je bila na tem nastopu odbrana tudi tekma v odbojki med domačim društvom in bratskim društvom iz Medvod, ki se je končala z zmago domačih. Cel potek telovadbe se je izvršil brezhibno, kar je vsekakor dokaz dobrega tehničnega vodstva in velike discipliniranosti telovadcev.
Neprijetno pa je dirnilo telovadce in gledalce majhno število publike, kar je vsekakor vredno vse obsodbe. Res, da je izredno krasen in vroč dan izvabil ljudi v Savo, toda kljub temu bi bila udeležba lahko boljša, kar Sokol s svojim delom tudi zasluži. Opazila sc je zlasti odsotnost ljudi, ki sicer vedno zatrjujejo svojo jugoslovenstvo, a jim je Sokol trn v peti. Toda Sokolstvo trdno koraka k svojemu cilju, in kdor nas bo skušal ovirati bo strt in pozabljen. Tudi trganje plakatov je poglavje zase in ne bo nikomur nič pomagalo.
Bratje in sestre za nas pa velja izrek: večni pokret, večno nezadovoljstvo s samim seboj, ki edini vodi do cilja in uspehov, kot smo to na lastne oči videli na letošnjem IX. Vsesokol-skem zletu v Pragi.
S fanatizmom v srcu in z ljubeznijo do velike sokolske ideje korakajmo naprej, nikdar koraka nazaj, smelo k cilju in tudi Ježica bo naša, saj za Sokolstvo ne sme biti nobena stvar nepremagljiva.
Nađena je klšna kabanlca
U naraštajskom vlaku iz Praga nađena je kišna kabanica, vlasništvo nekog naraštajca po svoj prilici iz župa Beograd, Novi Sad ili Sarajevo. Ko je ju zaboravio neka javi upravi lista.
Ž.upa Maribor
ODBOJKA V »KOROŠKEM OKROŽJU«
Tekme v odbojki za prvenstvo »Koroškega okrožja« so se vršile 31. julija v Slovenjgradcu pred Sokolskim domom. Tekem so se udeležila sledeča društva:	Žerjav,	Prevalje,	Guštanj,
Slovenj gradeč in Marenberg (Vuzenica je pred tekmo odstopila). Tekmovalo se je po sistemu točk. S tem se je sicer tekma nekoliko zavlekla, dobili pa smo zato vrstni red posameznih društev. Vsa ta društva so postavila mo-
štva sestavljena iz članov, poleg tega sta bili še vrsti moškega naraščaja od društev Žerjav in Slovenjgradec. Nekoliko splošnih pripomb k tekmi: V bodoče bi bilo želeti, da vsi tekmovalci nastopijo v predpisanem telovadnem kroju. Disciplina je bila dobra, le en slučaj se je dogodil, da je moralo vodstvo izključiti tekmovalca. Za vse sokolske tekme veljaj: govoriti.in posredovati pri sodnikih itd. sme le vodja vrste oziroma moštva. Vsak drug način je nedopusten. Naše tekme morajo biti delo in ne govoričenje in kritiziranje. Tekme so sodili domači sodniki. Poznalo se jim je pomanjkanje rutine. Sojenje tekem v odbojki zahteva od sodnika velike duha prisot- > nosti. Te tekme so prinesle marsikatero presenečenje. Dolgoletni favorit se je moral letos umakniti Slovenjgradcu. Vrstni red odgovarja izvežbanosti moštev. To dokazujejo tudi rezultati. Uspehi oziroma vrstni red je naslednji:
1. Slovenjgradec: 5 točk.
2. Žerjav: 4 točke.
3. Marenberg: 3 točke.
4. Prevalje: 2 točki.
5. Guštanj: 1 točko.
Vuzenica je odstopila od tekmovanja, ker so se morali člani (na zahtevo njihovega načelnika) udeležiti gasilskega zletk v Vuzenici. To gotovo ni znak sokolske discipline! Prvo je Sokolstvo in nato šele drugo. Sokolska tekma je najmanj tako važna kot gasilski zlet. Ostala društva pa naj se za prihodnje leto pripravijo. Nobeno društvo ne sme manjkati. Razveseljiv napredek so pokazali Prevaljčani, ki so letos prvič tekmovali; slab dan so imeli Guštanjčani. Oni, ki so bili nekaki učitelji Prevaljčanov, so jim v tekmi podlegli. Guštanjski vrsti manjka skupnosti. Vsak igra na lastno roko. Igra ob mreži je pomanjkljiva. Žerjavu manjka naraščaja. Že nekoliko let vidimo vedno iste igralce. Značilno je to, da so v žerjavski vrst sami družinski očetje. Tu naj se mladi fantje vzgledujejo. To je požrtvovalnost. Marenberg ima bodočnost, ako bo vztrajno nadaljeval. Slovenjgradec je igral le s petimi igralci, ker je eden obolel. Igra ob mreži je pri njih odlična. Slovenjgradec si je letos priboril v kategoriji članov naslov okrožnega prvaka in tekmuje v Mariboru za župno prvenstvo. Najlepše so igrali naraščajniki iz Žerjava, ki so zmagali zasluženo nad naraščajniki iz Slovenj-gradca. S tem je Žerjav v kategoriji moškega naraščaja prvak in tekmuje za župno prvenstvo. Ženski naraščaj je postavil le Slovenjgradec, zato jc brez konkurence postal prvak in pride v
tekmovanje za prvenstvo župe. Članic ni postavilo nobeno društvo. Posamezne tekme kažejo sledeče rezultate: Slovenjgradec : Žerjav 15:7; 15:2. — Guštanj : Vuzenica 15:0, 15:0. — Žerjav : Vuzenica 15:0, 15:0.— Marenberg Vuzenica 15:0; 15:0. — Prevalje : Vuzenica 15:0; 15:0. — Slovenjgradec : Vuzenica 15:0, 15:0. — Prevalje : Marenberg 10:15, 12:15. — Slovenjgradec: Guštanj 15:11; 15:5. — Žerjav : Prevalje 15:11, 15:5. — Žerjav : Marenberg 15:3, 15:11. — Prevalje : Guštanj 15:8, 4:15, 15:12. — Guštanj : Marenberg 7:15, 15:5, 6:15. — Guštanj : Žerjav 11:15; 10:15. — Slovenjgradec : Marenberg 15:4, 15:3. — Prevalje : Slovenjgradec 2:15, 3:15. — Slovenjgradec (moš. nar.) : Žerjav (moš. nar.) 15:10, 7:15, 6:15.
S temi tekmami so končane tekme (oficijelne) v odbojki v »Koroškem okrožju«. Prijateljske tekme so bodo vršile še na nastopih in ob prilikah, ko se sestaneta dve društvi. Želeti bi bilo, da se te igre oprimejo vsa društva, posebno pa ona, ki nimajo razpoložljivega orodja. Zdravo! — Okrožni načelnik.	,
SOKOLSKO DRUŠTVO RIBNICA-JOSIPDOL
Naš Sokol priredi v nedeljo 14. t. m. ob 3. uri popoldne v Josipdolu svoj drugi letni nastop.
K obilni udeležbi vabi odbor.
Ž.upa- Mostar
SOKOLSKA ČETA F AT NICA
U krasnom i primarni j ivom me-stancu Fatnici osnovao je pre godinu dana Čedo Milic, starešina mostarske Sokolske župe, Sokolsku četu od pc-desetak jedrih, zdravih i razvijenih seoskih mladiča.
Slučaj me naneo da 2 ovog meseca prisustvujem javnoj i glavnoj vežbi za takmičenje o prvenstvo izmedu sokolskih seoskih četa, bilečskog Sokolskog društva, pa ne mogu da propustim taj momenat, a da nc istaknem koliko ovi mladiči u sebi gaje rodoljublja i kako su svestrano obavešteni o sokol-skom cilju.
Vežbi su prisustvovali Spasoje So-korovič, Dušan Nenezič i načelnik Sokolskog društva bilečskog, kao društveni izaslaniei i mnogobrojni gosti, kojima je bio priređen bezalkoholni banket — na kome su Sokoli, uz dir-ljive zvuke besmrtnih gusala, oživlja-vali uspomene iz jugoslovanske pro-šlosti. Izmedu pevača svojom guslarskem veštinom i melodičnim glasom
istakao se mladič Krsto Čorlija. Tu sc klicalo Kralju, Otadžbini i svim istak-nutijim radnicima na sokolskom polju. Četu je ispred društva pozdravio Spasoje Šokorovič, koji je izmedu ostalog rekao: »Draga braćo, Sokoli, uzdanico i snago naše nacije, najlepši nakitc herojske domovine naše; Vi ste ona sjajna spona puna dragulja i bleska, što očaravajuče treperi na nepobed-nom skiptru našeg uzvišenog vladara;
vi	ste bogodana ljubav naših plemena, ljubav silna i močna iz koje izvire pe-sma i sreča pred kojom se ruše svi bedemi, raspre i mržnje. Vi ste veliko
i	zdravo srce, što bije jednim ritmom, Vi ste duša čiji je volumen jasan i beskrajan, a koja se formirala u bistroj svesti našega troimenog naroda... Vi što nosite zavratke i fesove sa sokolskom značkom, iako ste mučenici iz ovih krševa, litica i gudura, iako stu-cate prste po putevima i tunclima, da zaradite zalagaj nasušnog hleba, vi ste ipak najsvetlija boja na jugosloven-skoj zastavi, pa zato treba da očeličite svoj duh i telo, da bi iduči ususret suncu dostojno se s njim mogli sjedi-niti...« Zatim se zahvalio mesnom učitelju Petru Čulafiču, koji nije žalio truda, da ovaj kraj podigne prosvetno
i	ekonomski.
Posle toga se pristupilo izvodenju naraštajskih vežbi, gde se mogla uočiti neverovatna rutiniranost, jednoobraz-nost i sokolska disciplina. Najupadlji-vije je što Sokoli svoj rad počinju i završavaju molitvom i blagodarnosti Bogu. Zaista, svaki se mora zadiviti. kad vidi kako ova oinladina, puna života i optimizma, teži ka višinama. Ushičen ovim momentom završiču Radičevičevim stihom: ko u svom životu nije video ovakog mladičskog poleta »Ništa jadan nije video«, jer ova-ko patriotizirana omladina je daleko-zorno oko, kojim neustrašivo gledamo u svoju budučnost.
Jaramaz, svečenik.
Župa Sušah: - Ri/eka
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠKA Sokolska akademija u Dragi-Baška.
Sokolsko društvo u Baški priredilo je akademiju dne 31 jula u selu Dragi,
5	km udaljenom od Baške. U istom selu postoji sokolska četa, čiji je rad još u povojima i nailazi i na mnoge zapreke. Da se brači Dražanima dade potstreka za što intenzivniji rad, ba-ščanski Sokol priredio je pomenutu akademiju, koja je lepo uspela i pokazala brači seljacima, u čemu je sokolski rad i kojim putem treba da podu.
da bi postigli pravi nacionalni uzgoj. Prisustvovalo jc celo selo te je akademija medu tim narodom ostavila utisak, koji če bez sumnje donesti ploda.
Župa Varaždin
SOKOLSKA ČETA JAKOPOVEC
Razviče sokolskog barjaka.
Sokolska četa Kaštelanae-Jakopo-vec priredila je u nedelju, 31 jula o. g. svoju drugu javnu vežbu i tom zgo-dom razvila svoj novi barjak.
U selu Jakopovcu, sakupilo se je pred mesnom crkvom mnoštvo naroda da prisustvuje tom najsvečajnijem činu u tome mestu. Na glavnoj cesti ispod brežuljka postrojio se je konjički otsek Sokolskog društva Varaždin pod vodstvom brata Mate Samca, zatim Sokolsko društvo Varaždinske Toplice i čete Jalžabet i Knjegince i Kaštelanac Jakopovec sa svim kategorijama. Izaslanstvo varaždinske župe s barjakom i odredom domače čete izašli su na brežuljak, gde je sakup-ljenc pozdravio tajnik i prosvetar čete, brat Nikola Bosanac, naglasivši za-datak Sokolstva na selu. Na njegov poziv sve sakupljeno Sokolstvo i narod burno pozdraviše Njeg. Vel. Kralja i Prestolonaslednika, a glazba je otsvi-rala državnu himnu. Njegova supruga, sestra Bosanac, pričvrstila je na bar-iak, kao kuma, lepu vrpcu i predala barjak starešini čete, bratu Karlu Pe-triniču, koji je uz prigodan govor pre-dao zastavu barjaktaru čete, bratu Valentu Petriniču, a taj se je zakleo da če barjak verno čuvati i nikada ga ne-če napustiti.
Starešina Sokolske župe Varaždin, brat Mladen Belčič, zanosnim je reči ma pozdravio sakupljeni narod i Sokole i pozvao ih, da još večma prionu uz taj sveti simbol Sokolstva, koji čs se otsele ponosno vijoriti na čelu te odlične čete.
Zatim su otišli Sokoli u povorci na improvizirano vežbalište, gde su nastupile pojedine kategorije čete Ka-štelanec-Jakopovec, Knjeginec i Jalžabet te društva Varaždinske Toplice. Pojedine kategorije predveli su brača načelnici šebešič, Tcnšič, Remenar i Kcrctič te brača Bosanac i Merlič. Na-ročito su se istakli članovi Varaždinske Toplice u prostim vežbama i na ručama, čete u prostim vežbama, nara-štaj iz Knjeginca i petka čete Kaštela-nec. U svemu je nastupilo 183 vežbača.
U nizu priredaba društava i četa varaždinske župe valja medu najuspe-lije ubrojiti i ovu slavu marljive čete Kaštelanec-Jakopovec.
■	ц	a	Sokolske zastave po propisima SKJ
!■ ^ P ^ JШ	B	™	Ш	Po originalnim naertima - Umelnički rad!
| LJUBLJANA ~ PRISOJNA 5 (TABOR)
Veoma snlžene cene!
Tražiie neobavezno olerte i reterence!
/oorrvvvvvvv^rtnnnnrinnnnnnni
ŠIRITE SOKOLSKU ŠTAMPU: „SOKOLSKI GLASNIK", „SOKO“ „SOKOL1Ć" i „NAŠU RADOST«
Tko oglašuje, ta| napreduje!
kupuje
s EVE Si KOMI
industrija Sportskih proizvoda
M. PRUCKER
ZAGREB, ILIČA 3>'
BEOGRAD,KMEZ MIHAJLOVA35
(Pasa! Akademije Nauka) Loko« tl etika! — Odbojka^
Celokupna oprema za sve športove
KUiARNAIT-DEU
пиниш/шлмш!
Friporoča sc najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICEll
LJUBLJANA. DnuijiUcestiie
Ktrokovnu izvrSitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerna
Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotojrraftčnih slik, kakor:	skupin,	povečav, interjerjev itd. se priporoča
Fotografiral atelje »VIKTOR«
LJUBLJANA, Knafljeva ulica štev. 4
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska:	E. Gangl: O sokolski Ideji.
П.	-	Ing. Lado Bevc s Sokolsko prosvetno delo.
Ш.	m	D** Miroslav Тугб: NaS zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav TvrS: Sokolska gesla.
Vi’	n	Jan Pelikans Dr. Miroslav Tyrš.
VII.	n	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VIII.	n	E. Gangl: TyrSevo Sokolstvo. (Sloven. tekst)
VIIL a	n	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX. „	Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava
ТугВа.
Svaka sveska stoji 3 Din __________
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Maine: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ZJugoslovenska Sokolska Zlatica
£jubljana, ^Narodni dom Zelefon 25-43 I Račun Doštanske štedionice £jubljana 13.831
1 konj za članstva S 27 Din 2.790' •	■	- *	S 28	Din 2.490
(nasproti Narodni tiskarni)
1 konj za ikole
Glavni i odgovorni uredniR Sijepon čelar.o tredoje RcdaKcUski oisek . Za upravo oglase odgovora Mica KoSCeva
. ,__...	i-___„a	cvi	n	Iliihiiam
li.ll Cii e Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl)
Ti
31) II liltiVП1 1 UUyUYUim uicuinn	      '	e	"
Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ijubljam