KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 45 (2)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. DECEMBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3951.
Kaspar Getreideschalmaschine G.m. b. H. Offenbach a. M., (Nemačka).
„Mašina za ljuštenje, glačanje i torne slično zrnatih plodiva svake vrste.
Prijava od 18. juna 1924.	Važi od 1. avgusta 1925.
Do sad poznate mašine za ljuštenje sa više medjusobno spojenih komora za ljuštenje imaju tu nezgodu, da najmanje jedna a kod većeg broja komora i d^e i više komora moraju stalno stajati prazne, jer se materijal za ljuštenje uvek na mahove prevodi iz jedne komore u drugu. Usled toga se mašina ne može potpuno iskoristiti, tako, da je njen koristan rad ograničen. Osim toga je vreme trajanja Iju-štenja zavisno od trajanja transporta materijala iz komore u komoru, tako da se mašina teško može prilagoditi svima nastupajučimo kolnostima.
Mašina koja je predmet ovog pronalaska, radi, nasuprot dosedanjem, time, što su komore za ljuštenje uvek ispunjene. Ovo se postiže time, što se za vreme odre-djene periode vrši ljuštenje istovremeno u svima komorama, tako isto za odredjeno vreme vrši se prenos materijala iz komore u komoru i to svuda istovremeno, tako da za ovo vreme materijal od ulaska u prvu komoru ide u prvu komoru iz prve u drugu i t. d- i najzad iz poslednje u ispust. Prema tome prolazi kroz sve komore istovremeno količina materijala, koja odgovara dotičnoj dolazečoj količini materijala. Pri tom se može vreme Ijuštenja tačno utvrditi pomoću jedne regulacione naprave i to nezavisno od vremena prenosa materijala iz komore u komoru.
Napred opisani radni postupak može se postići na taj način, što krmilsko vratilo, koje leži ispod Ijuštećih doboša, koje stavlja u dejsvo spojne kapke pojedinih
komora, ima jedan zupčanik na svom kraju koji ima jedan ekscentričan deo, koji po jednom obrtu pritiskuje zupčanike i time krmilsko vratilo zaustavlja. Zupčanik hvata sprave za regulisanje i dotle ih drži, dok traje dejstvo Ijuštenja, pri čem se ovo vreme može tačno podesiti.
Kod poznatih mašina za ljuštenje zrnatih plodova o tome slično obrtne mlatilice su tako nameštene na mlatilu, da se one usled centrifugalnog dejstva pri obrtanju uspravljaju i pritiskuju materijal uz duva-rove doboša. Pri tom se kretanje mlatilica ograničava odbojnicima. Kod drugih takvih mašina na mlatilice dejstvuju opruge, koje se pri potiskivanju mlatilica zatežu. Pošto napon opruga dejstvuje na suprot popuštanju mlatilica, to mora najpre da se stvori srazmerno veliki radni otpor, da bi se ovo popuštanje omogućilo. Slično važi i za mlatilice koje su sa odbojnicima ograničene u svome hodu, kod kojih centrifugalna sila otežava ovo popuštanje, pošto su ove mlatilice izvedene kao siaz-merno teški liveni delovi u koje su još umetnuti i naročiti maljevi istog sastava kao i nutrašnja obloga doboševog zida. Ovim se izaziva prekomerno nagomilava-nje materijala za ljuštenje ispred mlatilica a time i suvise jak i nekoristan otpor, koji sprečava ravnomerno i brzo rasporedji-vanje materijala i povećava potrebu snage.
Da bi se ove nezgode izbegle, mlatilice su prema ovom pronalasku izvedene iz tankog i lakog materijala na pr. da se mogu okretati. Ove se mlatilice pritiskuju
cenlrifugalnom silom usled njihove neznatne težine, samo sa srazmerno malim pritiskom na plod koji treba oljuštiti tako da nagomilavanje zrna ne može da se vrši, već Ijuštilice popuštaju srazmerno slabom radnom pritisku. Da bi se ova popustljivost još više povećala, Ijuštilice se mogu u svojoj širini, dva ili više puta podeliti. Time se sa manjom upotrebom snage postiže mnogo bolje, daleko ravnomernije Ijuštenje i radna sposobnost mašina bitno povećava. Traka od zrnca koja u neku ruku teče izmedju Ijuštilica i duvara doboša, dobija stoga ravnomernu, srazmernu manju debljinu, tako da se i Ijuštenje mnogo brže vrši. Pri tom ure-djenje može još i tako da se udesi, da odbojnici za Ijuštilice u opšte ne budu potrebni, ako se dužina istih tako udesi, da Ijuštilice u njihovom radialnem položaju na točku upravo prolaze mimo do-boševog zida, dakle mogu da se probiju unazad. Debljina pomenute trake od zrna se daje onda smanjiti na debljinu jednog jedinog zrna.
Prirodno je, da se za Ijuštilice mogu predvideti i odbojnici, a u danom slučaju mogu se Ijuštilice unazad preko njihove obrtne tačke produžiti i pristati da nepokretni odbojnici dejstvuju na produžene krajeve, pri čemu ovi produženi krajevi služe Ijuštilicama u neku ruku kao preteka i uklanjaju još jedan deo centrifugalne sile Ijuštilica. Time se postiže, da se na žito ili tome slično vrši svaki željeni radni pritisak.
Izrada Ijuštilica od tankog lima ili tome slično omogućava da se Ijuštilice približe jedna do druge mnogo bliže, nego li što je to bilo moguće kod do sada upotreb-Ijavanih livenih ili drukće izradjenih debelih Ijuštilica. Time se i pritisak na zrnastu traku ravnomernije rasporedjuje i ova traka dobija svuda istu debljinu, što je važno za ravnomerno Ijuštenje, manju upotrebu snage i izbegavanje lomljenja.
Za ove mašine je zgodna korpa za punjenje koja sadrži na poznat način jedan levak, koji je dole zatvoren jednim dnom koje može da se pomera. U levak se sipa za ulaženje u mašinu odredjen materijal i onda ispražnjuje na mahove u mašinu. Pri tom se novina sastoji u tom, što je predvidjena sprava za udešavanje, koja dopušta, da se vreme otvaranja i zatvaranja dna tačno reguliše. Time se postiže da se dotičnoj mašini materijal dovodi u sasvim odredjenoj količini i u odredjenim razmacima vremena, prema tome, kako prilike zahtevaju.
Sprava za regulisanje se pri tom pravi od jednog kružnog koluta, koji je sastav-
ljen od dva dela, koji se mogu pomerati jedan prema drugome. Pomeranjem se produžava odn. skraćuje vreme dizanja krive tako, da poluga koja ide po kolutu, vezana sa obrtnim dnom korpe za punjenje, ostaje duže ili kraće vreme u jednom ili drugom položaju.
Više oblika izvodjenja mašine su kao primer predstavljeni na nacrtima na si. 1. prednji izgled u u si. 2 pobočni izgled prvog oblika izvodjenja. SI. 3 i 4 pokazuju u nešto večoj srazmeri pobočni izgled gornjeg dela mašine, pri čemu je na si. 3 sprava za krmanjenje ukočena, a sprava za regulisanje se nalazi u položaju rada, dok se na si. 4 sprava za krmanjenje nalazi u radnom stavu a sprava za regulisanje u miru. SI. 5 i 8 pokazuju u raznim presecima spravu za regulisanje samu za sebe.
Drugi oblik izvodjenja jednog takvog uredjenja je predstavljen na daljnim nacrtima i to na si. 9 gledano sa strane, de-limično u preseku i si. 10 gledano spreda. SI. 11 pokazuje gledano sa strane treći oblik izvodjenja, si. 12, i 14 četvrti.
Pripadajuća korpa za punjenje predstavljena na si. 14, 15 i 16 i to si. 14 pokazuje otvoreni položaj zaklopca na dnu si. 14 zatvoreni položaj, a si. 16 u većoj razmeri krivu, koja može da se menja.
Mašina za Ijuštenje se sastoji od izves-nog broja, u ovom slučaju tri, cilindričnih komora za Ijuštenje 1, 2 i 3 koje su po-redjane jedna pokraj druge i razdvojene su jedna od druge medjukomorama 4 i 5. Svaka komora ima jedan zaklopac 6, 7 i 8 koje se stavljaju u pokret od sprave za krmanjenje, koju treba još bliže opisati i koja omogućava da materijal može iz jedne komore dospeti u pokraj raspo-redjenu medjukomoru, a iz ove u sledeću komoru. Ulazak je obeležen sa 9.
Premeštanje zaklopca 6, 7 i 8 se vrši još od jednog krmilskog vratila 10 koje počiva nad njima, a na koje su raspore-djeni nepravilni točkovi 11, 12 i 13 koji dejstvuju na odgovarajuće nastavke na zaklopcima. Na jednom kraju krmilskog vratila 10 počiva jedan zupčasti točak 14 koji kod 15 ima jedno ekscentrično mesto i koji se pokreće jednim manjim zupčani-nikom 16, koji počiva na jednoj uglastoj poluzi 18 koja može da se okreće oko 17. Ova uglasta poluga se pokreće od opruge 19 tako, da zupčanik 16 pritiska na zupčanik 14. Pokretanje zupčanika 16 vrši se od jednog većeg zupčanika 20 koji počiva na njegovom vratilu a koji se zakačinje sa zupčanikom 21, koji se okreće pomoću kajiša 22 glavnog pogonskog vratila 23 mašine.
Krmilsko vratilo 10 se okreće dakle u pravcu strelice si. 2 i 4 dokle god zupčanik 16 sa njim zakačinje. Ako zupčanik 14, a s njim krmilsko vratilo izvrše potpun obrt, to je ekscentrični deo 15 pritisnuo zupčanik 16 tako, da se poluga 18 odapinje. Pomoću sprave za regulisanje koja treba da se opiše, poluga se drži u ovom odapetom položaju, što ima za posledicu da sada zupčanik 16 ne hvata u zupčanik 14 i time se krmilsko vratilo zaustavlja.
Držanje poluge 18 u odapetom položaju se vrši od jednog jezika 24 koji se nalazi na njenom kraju i koji se podupire na vratilo 25. Ovo se vratilo obrće pomoću jednog na njemu nalazećeg se pužastog vratila 27, koji se obrće vratilom zupčanika 21 pomoću kajiša 28. Jezik 24 poluge 18 obrtanjem putuje duž zavojka 25, dok ne dospe na kraj zavojskog vratila i od njega sklizi na dole.
Uglasta poluga 18 postaje opet slobodna i zupčanik 16 može pod uplivom opruge 19 da hvata u zupčanik 14 i izvrši ponovno jednokratno okretanje krmilskog vratila 10. Zavojasto vratilo 25 zahvata onda opet jezik 24 i zadržava time polugu u odapetom položaju. Jezik 24 je kod 29 naslonjen na polugu 18 i stoji pod uticajem jedne male opruge 20. On se s toga odapinje toliko, dok se ne postavi uz jednu navrtku 32, koja počiva na kućici 32 koja okružuje zavojasto vratilo 25 i ima zavojke. Ova kućica 32 je dole kod 33 otvorena, tako da jezik može u nju da udje. Prema položaju navrtke 31 jezik 24 će stojati više ili manje daleko od krajs zavojastog vratila. Ali lime je i put, koji on treba da predje, do odapinjanja duži ili kraći, a time i vreme, za koje krmilsko vratilo stoji mirno. Dakle može se na ovaj način vreme stvarnog Ijuštenja mašine u izvesnim granicama udešavati, pri čemu se dotični položaj navrtke 31 može pročitati na odgovarajućoj skali 34 kućice 32 (si. 9). Mesto da se poluga 18 stavlja u pokret pomoću opruge, može se ona i pomoću jedne kurbe ili tome slično pokrenuti u odredjenom pravcu.
Način rada mašine je sledeči: od ulaska 9 materijal dospeva u prvu komoru za Iju-štenje 1 pa odavde u sledeću 2 i t. d. a najzad napušta poslednju komoru. Pomoću sprave za krmanjenje prelaz od ulaska u prvu komoru, od prve u drugu, od druge u treću i t. d. od poslednje u izlaz se vrši istovremeno i to onda, kad se krmilsko vratilo 10 stavi u pokret.
Krmilsko vratilo i zupčanik 14, koji na njemu počiva pri tom vrši jedan obrt, te-rano od malog zupčanika 16, koji se sa svoje strane obrće zupčanicima 20 i 21
kao i kajišem 22 glavnog vratila 23. Ako krmilsko vratilo izvrši jedan obrt, to je poluga 18 pritisnuta ekscentričnim delom 15 zupčanika 14 u zupčanik 16 ne hvata više u 14. Jezik 24 se onda naslanja na zavojasto vratilo 25 i to blizu uz navrtku 31, prelazi duž zavojaka, dok najzad na kraju vratila ne sklizne dole od njega, tako da se sada poluga 18 pod uticajem opruge 19 zapinje i zupčanik 16 hvata sa 14. Za vreme dok krmilsko vratilo 10 miruje, vrši se Ijuštenje istovremeno u svima dobošima, pri čemu ovo vreme može da se prekine prema položaju navrtke 31 na skali 24.
Tada opet sleduje radni odsek daljeg pokretanja iz jedne komore u drugu, tako da nikad jedna komora ne ostaje prazna.
Sprava za krmanjenje može prirodno da se stavlja u pokret i na drugi način nego što je ovde opisan, i isto tako je moguće da se sprava za regulisanje zameni jednom drugom sa istim dejstvom.
Kod uredjenja po si. 9. 35 označuje zid doboša, koji na svojoj unutrašnjoj površini ima oblogu 36 koja vrši Ijuštenje. Točak sa Ijuštilicama je označen sa 37 a na njemu počivaju Ijuštilice 38, koje su načinjene kao tanki limovi. Utvrdjivanje ovih limova se vrši slikama 39 koje mu dopuštaju da se lako obrću na obadve strane, pošto su Ijuštilice 38 načinjene od tankog lima, to se ne mogu izmestiti srazmerno blizu jedna do druge i tome na gore opisani način povećati dejstvo mašine.
Ako se točak sa Ijuštilicama okreće to se pod pritiskom centrifugalne sile Ijuštilice 38 postavljaju uz plod koji treba da se oljušti, pri čemu one ipak lako mogu popustiti pritisku zrnevlja. Pošto Ijuštilice ni u jednom položaju ne dodiruju zid doboša, to otpornici za njih nisu potrebni.
Kod oblika izvodjenja po si. 11 pojedine Ijuštilice 38 imaju jezičke 40 koji su kod 41 utvrdjenj na točku 37, tako da se mogu okretati. Svaka Ijuštilica ima jedno produženje 42 unazad, koje služi kao pre-tega i uklanja jedan deo centrifugalne sile Ijuštilica 38. Istovremeno mogu se ovi produženi delovi 42 postaviti uz nepokretne otpornike 43 na točku j time krajnji polo-ložaj Ijuštilica 38 ograničiti. Ovaj se položaj odredjuje prema svrsi tako, da izme-dju kraja Ijuštilica i naplatke 36 doboše-vog zida 35 ostaje otprilike debljina jednog zrna.
Otpornici 43 mogu se u danom slučaju udesiti tako, da se mogu pomerati. Isto tako kod obadva oblika izvodjenja može se obrtna tačka Ijuštilice, dakle s jedne strane alka 39 a s druge strane klin 41 u radialnem pravcu udesiti, tako da se
može okretati, da bi se moglo voditi računa o mogućem trošenju ljuštilica odn. naplatke 36 doboševog zida. I kod drugog oblika izvodjenja po sl. 11 izmeštanje ljuštilica je moguće. Ovim izmeštanjem se izbegava da se zrna postavljaju preko i samo na vrbovima preradjuju.
Kod oblika izvodjenja po sl. 12 i 13 na točku 37 sa ljuštilicama su rasporedjene još nepokretne lopatice 44, na kojima su ljuštilice 28 zakačene tako, da mogu da se obrću. Prema prilikama mogu se ove lopatice 44 izmeštati u radialnem pravcu, da bi se time ljuštilica moga udesiti prema doboševem zidu.
Kod ovog oblika izvodjenja svaka ljuštilica se sastoji iz tri dela.
Korpa za punjenje 46 koja se nalazi na mašini 45 ima jedan umetak 47 u obliku levka, koji može da se zatvori pomoću zaklopca 49, koji može da se okreće oko 18. Opruga 50, koja pobočno hvata na obrtnu osovinu 48 zaklopca osigurava zatvoreni položaj, koji je predstavljen na
si. 15.
Na jedan krak poluge 51, koja počiva na osovini 48, na drugoj stvarni hvata šipka 52 koja je vezana sa uglastom polugom 54, koja se okreće oko 53, Slobodan kraj 55 ove uglaste poluge ide na pr. po jednom kružnom kolutu 57, koji počiva na krmilskom vratilu mašine 56. Ovaj kružni kolut je kao što si. 16 pokazuje izveden od dva koluta, koji počivaju jedan pokraj drugog 58 i 59 koji imaju po jedan zarez 60. Ovi koluti mogu jedan prema drugom da se izmeste, tako, da zarez postaje veći ili manji i obim kurbe veći ili manji. Obadva koluta su držani zajedno pomoću klinova 61, koji prolaze kroz ureze 62. Urezi 62 su tako dugi, da je svako za dani slučaj, potrebno pome-ranje koluta nemoguće. Na jednom kolutu može još na obimu da se namesti jedna skala 63, na kojoj se može umetnuti jedna skazaljka 64 drugog koluta. Time može tačno da se ustanovi svaka količina efektivnog oblika kurbe.
Pri okretanju koluta u pravcu strelice slobodni kraj 55 ugljaste poluge 64 ide po njegovom obimu, čime se kao što se vidi na si. 15 zaklopac na dnu 49 drži zatvoren. Čim poluga upadne u zarez 60, zaklopac se pod naponom poluge 50 otvara (si. 44) i materijal može da pada iz levka 47 u mašinu.
Prirodno da može da se upotrebi i ma kakvo drugo uredjenje da bi se zaklopac regularno stavljao u pokret možda jedna kurba, koja se može pomerati na krmii-skom vratilu i u svojim različitim položajima davati poluzi 62 različito velike oblike.
Patentni zahtevi:
1.	Mašina za Ijuštenje, glačanje i tome slično, zrnastih plodova svake vrste sa više medjusobno povezanih komora, naznačena time, što materijal ostaje i Ijušti se u svima komorama za jedno odredjeno vreme, posle čega se vrši dalje odilaženje materijala istovremeno iz svake komore u sledeću, kao i od ulaska u prvu komoru, a od poslednje komore u izlazak, da bi se na taj način sve komore držale stalno napunjene.
2.	Oblik izvodjenja mašine za Ijuštenje po zahtevu 1 sa jednim iznad doboša rasporedjenim krmilskim vratilom za spojne zaklopce pojedinih komora, naznačen time. što krmilsko vratilo nosi jedan zupčanik sa ekscentričnim delom u koji zupčanik, koji počiva na jednoj poluzi i stoji u vezi sa pogonskim vratilom, ulazi tako, da posle jednog obrta krmilskog vratila njegov ekscentrični deo pritiska pogonski zupčanik, tako da se krmilsko vratilo zaustavlja.
3.	Oblik izvodjenja mašine za Ijuštenje po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što se na kraju poluge, koja nosi pogonski zupčanik za krmilsko vratilo nalazi jedan otpornik koji se hvata od sprave za reguli-sanje i zadržava odredjeno vreme koje se može udešavati, posle čega se po oslobo-djavanju ovog otpornika poluge pod dejstvom jedne opruge opet natrag vraća i može da opet zakači ovaj pogonski zupčanik sa zupčanikom krmilskog vratila.
4.	Mašina za Ijuštenje zrnastih plodova sa ljuštilicama koje su rasporedjene na točak tako, da se mogu okretati, naznačena time, što su ljuštilice izradiene od tankog lakog materijala, kao jim, koža ili tome slično, radi toga, da one vrše na plod samo neznatan centrifugalni pritisak i da bi se ljuštilice bliže jedna do druge mogle postaviti.
5.	Oblik izvodjenja mašine po zahtevu 1, naznačen time, što su ljuštilice našlo njene tako na točak sa ljuštilicama, da one mogu da se previju i preko radialnog položaja, dakle da ne treba za njih da se predvide otpornici.
6.	Oblik izvodjena po prethodnim zahte-virna naznačen time, što su ljuštilice zakačene za alke ili tome slično točka sa ljuštilicama.
7.	Oblik izvodjenja mašine po prethodnim zahtevima naznačen time, što mlati-lice imaju pobočno savijene jezičke kroz koje prolazi jedan obrtni klin na mlatilu.
8.	Oblik izvodjenja mašine po prethodnim zahtevima naznačen time ,što se obrtna tačka mlatilice može pomerati u radialnem pravcu na mlatilu.
9.	Oblik izvodjenja mašine po prethod.
nim zahtevima naznačena time, što je Hm mlatilica produžen preko obrtne tačke, tako da produženi deo dejstvuje kao delimična pretega prema centrifugalnoj sili.
10.	Oblik izvodjenja mašine po prethodnim zahtevima, naznačen time, što prema produženom delu mlatilice dejstvuje za krajnji položaj mlatilica, jedan otpornik koji je utvrdjen na točku mlatilica u danom slučaju, tako da se može podešavati.
11.	Oblik izvodjenja mašine po prethodnim zahtevima naznačen time, što su na točku mlatila rasporedjene nepokretne lopatice, na kojima su mlatilice zakačene.
12.	Oblik izvodjenja mašine po prethodnim zahtevima naznačen time, što su mlatilice u svojoj širini podeljene dva ili više puta.
13.	Korpa za punjenje za mašinu za preradu zrnastog ili testastog materijala
ma kakve vrste, naročito za mašine što se u korpi, namešten po sebi poznat za-klopact otvara odn, zatvara pomoću jedne sprave za krmanjenje, koje reguliše trajanje otvaranja.
14.	Oblik izvodjenja korpe za punjenje po zahtevu 1 naznačen time, što se sprava za krmanjenje sastoji od jednog kružnog koluta sastavljenog od dva koluta i koji počiva na krmilskom vratilu, a na čiji se obim oslanja poluga koje vezana sa poklopcem korpe za punjenje, pri čemu se koluti jedan prema drugom mogu tako izmestiti, je obim kurbe koja dejstvuje na polugu veći ili manji.
16 Oblik izvodjenja korpe za punjenje po prethodnim zahtevima, naznačen time, što obadva kotura imaju jednu skalu odn. marku, (oznaku) da bi se podešavanje moglo tačno ustanoviti.









-



' ‘ -
•	1	• v

.
i'





tfc/patenf-broj 3951.
ib J(>
. .......................................................................... d
i




v
"V * ■ •
.....................
■


•V
j'


't!	• ■	’


'v- ‘v


.
v'



x v i
■ :
v,1	‘

«

• . *
I

/Idparen f' binj 39St,
o-&	c -d
r-JiSf
o < fff 20 So +C £o
___„..llrtik'JutoiitoSiiButei-.
^-flJ
/?7
Ac^A;
e~f
2 ir
Fm. 72
,	- . • \rv;^ '•	•'
■ ■ c





, . . .* -«• ;
■
■
; i- i

4





f

..••V..',,	* .








-




- ■ . ■ .
,t '	• v v'i	:	«
.. :
C' -
> V"

J
• —r
i ki-™-; ! ^
1 “
H	'	\


f ■
/ 5
f—S.......H ^
If
U	ii
; 8
.
f i
v-
V-
v
\\
•>
;




r~'

C'


"T...

S.'T
\Av'



'k'..


/