GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
пшпннвнминншшшванншннниншшвинвканнткпшншшквпкшн God. III. ~ Broj 2.
ILfuJb J	f	Izlazi	svakog čet vrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312,
1932	»prava	u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku D Rukopisi se ne vračajo
Poštarina pžaćemt u poiovu
Cena Din 2
Glavne skupštine
Nadošlo je opet vreme glavnih skupština, kada se po našim sokola-nama okuplja članstvo, da sasluša iz-veštaje svojih funkcionera i da stvori zaključke o daljnjem radu sokolskih društava i četa u narednoj godini. Jedna od glavnih zadača tih skupština je, da oceni, kako je koji sokolski funkcioner vršio svoje dužnosti, koje je dragovoljno na se primio, i da od« luči, kome če u novoj godini da po« veri vodstvo svoga društva.
No ovde imamo jednu stvar, ko-ju do pred dve godine nismo poznavali, a to je imenovanje društvenih uprava od Strane viših sokolskih je-dinica. Po odredbi Zakona o osnutku Sokola kraljevine Jugoslavije, član« stvo samo nebi trebalo da odlučuje
o	tome, ko če ga voditi, nego je to stvar župske i savezne uprave, koju opet imenuje ministar prosvete.
Kasnija pravila ispravila su te od* redbe time, što su odredila, da glavne skupštine društava predlažu župama na imenovanje društvene uprave. L ravila polaze sa stanovišta, da se o članstvu, a bez njegove volje ne može da odlučuje, i da ga treba pitati, kos ga hoče da ga vodi u sokolskom radu. To javno Ikažu i potvrđuju i »Pu« tevi i ciljevi«, koje je prihvatila pro« šlogodišnja savezna glavna skupština, a 'koji na više mesta kažu i izričito naglašuju, da je svest članstva, i volja članstva temelj sokolske organiza-Tako imamo moguenost da so« kolska načela provedemo u praksi u život.
^ doista, sokolske župske uprave u golemoj večini sokolskih župa pro-vodile su ta načela, koja čine bit Sokolstva, i poštivale su volju članstva. Sokolska načela, sokolska slobodar-.? tradicija, uzor naših sokolskih učitelja i ostalih bratskih slovenskih sokolskih organizacija — sve je to delovalo na njih, da članstvu društava prepuste potpuno da odlučuje o svojim upravama.
Pri tome su ih vodili i praktični razlozi. Župska uprava ne poznaje, a niti može da poznaje lično sve pred* ložene funkcionere pojedinih društa« va bolje nego ih poznaje večina članstva, i zato ih potvrđuje onako, kako su predloženi. Župska uprava, ako bi htela da postupa protivno, morala bi
da se osloni na nekolicinu »poverlji« vih« ljudi, i da se služi njihovim do« javljivanjima. A to vređa ostale, nije sokolski, a niti časno.
Dogodilo se u jednoj župi, da je župska uprava imenovala upravu jed-nog društva, a da njje pitala članstvo. Kada ta društvena uprava nije radila kako treba i župa ukorila to društvo, dobila je odgovor: »Ta vi ste nas po* stavili!« Članstvo je opet relklo: »Vi ste ih postavili, i vi odgovarate za nerad društvene uprave!« Sasvim tac* no: ko imenuje, taj i nosi odgovornost.
Zato je pretežna večina župskih uprava, sastavljena od starih i proku-šanih Sokola, ispravno postupala, i prepustila članstvu društava da uprave faktično samo postavlja, potvrdu-juči predloge društava. Tako je čitav sistem imenovanja praktički, u životu sveden na puki akt potvrdivanja, ko« je ne sme da izostane, kad predloženo lice ima sva članslka prava.
Samo takva društvena uprava mo« že da ima dovoljan auktoritet. Zar bi društvena uprava, koja nema povere-nja večine članstva, imala dovoljno auktoriteta?
Isto tako, kako smo dosada po« stupali, treba da postupimo i ove gos dine. svuda svi, i konsekventno. Društvene uprave neka polože računa o svome radu. Neka članstvo odluči o budučoj upravi. Neka se društvene uprave ne boje suda svog članstva, ako su dobro radile. Ako nisu, onda treba da dođu bolji i sposobniji na njihovo mesto. Sokolstvo nije ničija prčija, niti ko ima monopol na mesto u društvenoj upravi.
Župske p.prave neka i ove godine poštuju volju članstva, i neka potvr« duju predloge društava onako, kako su podneseni. Neka društva snose sama punu odgovornost za svoj rad.
A kad dode župska glavna skupština, onda neka i župske uprave po« stupe tako kao i društvene. Savezna uprava, koliko je meni poznato, uvek je dosada respektovala volju župskih glavnih skupština.
Do nas je, draga braoo, i to samo do nas članova sokolske organizacije, hoče li sokolska načela biti provede-na u život.
Dr. Rude Bičanič
Zagreb.
Četvrt milijuna!
Osnivanjem SKJ nastupio je nov period razmaha našeg Sokolstva i šire« nja te učvrščivanja sokolske misli u jugoslovenskom narodu.
Jačanje pristupanjem novoga članstva zbiva se na dva načina: prvo pri« stupom novoga članstva u stare sokolske jedinice, i idrugo osnivanjem novih sokolskih jedinica. I dok je pri« stup članstva u prijašnji JSS bio vrlo lagan ali stalan, te je Savez u vreme raspuštanja brojio oko 50.000 pripadnika, Savez SKJ broji več danas okru-Rlo svih pripadnika oko četvrt miliju« na: zamašna cifra, koja izgleda kao san- a koja ipaik ne sme ni najmanje da zavarava.
Kad bi Sokolstvu bio cilj taj da nieri svoju jaeinu po broju svoga član-fi ’ ‘največi skeptik mogao bi biti
za, voljan uspehom, a pošto moralna snaga Sokolstva leži u sokolskoj svesti toga članstva, izgleda stvar od-mah drugače, jer izdate značke i legitimacije ne stvaraju Sokole, več nji« hova svest i poznavanje sokolske ideje.
Dok smo sa brojem pripadnika potpuno zadovoljni, treba da pogle* damo otvoreno i tu drugu stranu i da priznamo stvar tako, kao što ona stvarno i jeste.
Dakle. ikakva je sokolska svest tega članstva? Svaki onaj, koji je hteo da to gleda i opaža, može odmah
vidi, kakva je razlika izmedu pri-jašnjtg članstva JSS i današnjeg SKJ. Гге malen 'broj sokolsko svesne brače | sestara povezanih medu sobom 1 ju* “aviјц prema sokolskom radu, danas veliki broj, a srazmemo malo sokolske svesti, a još manje bratstva.
Treba samo otvoriti oči, pa čemo ■videti ne samo na ulici i u »civilu«, več i u sokolskim domovima, tim sve« »štima sokolske misli, i u odori sliku, koja zaprepaščuje. Vrlo često se čuju blagozvočne reči blažene teutonščine.
u podosta slučajeva možete naiči na simpatizere Arpada i na braču i sestre, kojima je veoma sladak jezik onih, koji su krivi smrti Vladimira Gorta-na i njegovih drugova. !I ne samo da se govori; zašto — misle neki — nebi smeo Soko pa čak kad je i u odori ili na sletovima pevati pesme u jeziku tih naših doslkorašnjih ugnjetača i sadaš-njih neprijatelja. Pa ne samo to, reč brat i sestra sve više isčezava iz naših redova, a mesto ovih pak nailaziš na gospodu, gospode i gospodiče. A ne treba misliti, da to radi samo članstvo. Ne, to rade i članovi društvenih uprava, koji bi trebali da budu uzori pravih Sokola. Srce mora da zaboli svakog pravog Sokola, koji mora da sve to sluša i gleda, kako se tako si« lazi s pravog sokolskog puta.
Do koga je krivica? Ko je za to odgovoran?
Makar da je SKJ u neku ruku državna ustanova, ipak je još uvek organizacija privatne incijative i ne sme sc ni korak udaljiti od onih ideja i smernica, koje nam Sokolstvo nala« že, i 'koje nam je zaertao naš neumrli dr. Miroslav Tyrš. Ima i medu novim članstvom mnogo i mnogo onih, koji čine svu čast Sokolstvu i ideji njego-voj, ali je i mnogo onih, koji su pripadnici SokoUtva samo po svojoj znački i legitimaciji. Ovakovi sokolstvu ne donose koristi, a mogu mu biti i štetni. Sve do sada obračalo se prijemu novog članstva premala ili nikakva pažnja. Ne smemo zaboraviti, da legi« timacija, da je neko državni službe« nik, ne sme biti nikakva preporulka za prijem u Sokolstvo. Imamo danas u Sokolstvu veliki broj onih, koji su postali Sokoli samo zbog toga da sebi stvore položaj i naprave karije« ra, i nekada su možda otvoreno, a i danas još u srcu mrze sve ono što je sokolsko i nacionalno. Takvim nebi smelo b;ti mesta u Sokolstvu, a još
manje u društvenim upravama. Tu treba da padnu sve predrasude, njihov prijem u društvo treba onemogu« čiti. A šta vidimo danas? Odstavljaju se stari borci iz društvenih uprava samo, da se nade mesta onima, kojima su ta mesta potrebna, jer im ona služe za njihov uspeh, ne u Sokolstvu, več u svojoj službi. Društva nebi smela dozvoljavati, da čovek, koji je jučer primljen u Sokolstvo, sutra več bude starešinom, načelnikom, prosvetarom ili uopšte odbornikom društvene pa čak i župske uprave. Pogotovo kad se u večim slučajeva i ne zna, šta su oni bili do jučer. Sve te članove trebalo bi prvo uputiti u podroban sokolski rad, treba ih prvo vaspitati sokolski, pa tek onda, kad postanu istinski prožeti sokolskim duhom i sokolskom idejom ,mogu zauzeti ona mesta u upravama, za koja budu sposobni. Ko nam prilazi dobrovoljno, lako če se podvrgnuti toj probi i brzo če shva« titi veličinu sokolske ideje, a ko toga ne može, neka ide — Sokolstvo njime ništa ne gubi, naprotiv.
Zato je sveta dužnost članstva u starim sokolskim jedinicam, da sada u novoj godini izaberu sebi takovu društvenu upravu, koja je zaista sokolski vaspitana, samo takovu braču i sestre, koji su svojim nesebičnim sokolskim radom dali dokaza, da ima-ju volje i sposobnosti da budu izabra-ni u sokolske uprave, kao najbolji. Ne treba čoveka suditi po odelu i po nje-govom zvanju. več po njegovoj sokol« skoj svesti i radu. Jednako neka se radi i u novoosnovanim sokolskim je« dinicama, u koliko je to uopšte mogu-če, da se i tu postignu što bolji uspesi. Samo na taj način postignučemo to, da taj četvrt milijuna neče biti mrtva brojka, več armada četvrt milijuna nacionalno svesnih i sokolskom idejom zadojenih jugoslovenskih Sokolova.
Bračo i sestre, vaša je dužnost da radite u tom smislu, da Sokolstvo bude takovo kao što treba da bude. Ne« ka padnu sve predrasude, jer naša ideja i organizacija ne smeju trpeti ni« kakvog popuštanja u tom pogledu.
Samo na taj način mi čemo dostojno proslaviti 100 godišnjicu rode« nja dr. Miroslava Tyrša, ako budemo svi do potankosti ispunjavali njegovo sokolsko cvandelje, ako budemo znali ceniti lepotu i veličinu sokolske ideje, te ako postanemo opet svi brača i sestre, zadojeni sokolskim duhom i radom.
Ko ne može ili neče tako, neka ide — gospode Sokolstvo ne treba!
Previše je bilo žrtava, previše utrošenog rada, da bi sad ma ko smeo da od Sokolstva stvori organizaciju klasnih opredeljenja, a još manje sredstvo za svoje lične ambicije. — Janez Kušar — Hrastnik.
Bral dr. Dragan Kraljevič — ministar za fizičko vaspUanje naroda
Na čelo nedavno novoosnovanog Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda postavljen je ovih dana prilikom obrazovanja novog parlamentarnog kabineta brat dr. Dragan Kraljevič, nar. poslanik.
Novi ministar za fizičko vaspita« nje naroda, br. dr. Dragan Kraljevič, rodio se 1893. god. u Slavonskoj Pože-zi u uglednoj porodici, koja je dala više javnih radnika i koji su igrali veoma vidnu ulogu u našem društve« nom i političkom životu. Pravne nauke br. dr. Kraljevič završio je na univer-zitetu u Zagrebu. Pred kraj rata kao rezervni oficir javio se je na službu Narodnom veču i za sve vreme uvek sc isticao svojim predanim nacional« nim radom. Za narodnog poslanika pak izabran je po prvi put 1931. god. U vojsci obnaša sada čin rezervnog kapetana I. klase, a u svom sokolskom radu obnašao je do sada funkciju čla« na uprave Sokolskog društva u Slavonskoj Požezi.
Čestitajuči iskreno ministru bratu dr. Draganu Kraljeviču na visokom poverenju kojim je obdaren, pridružujemo ujedno i svoje najživlje sokolske želje, da bi na svom novom važ« nom i odgovornom položaju provodio srečno i sa največim uspehom delo oko unapredenja fizičkog vaspitanja našega naroda, u čemu če mu u prvom redu i naše So!kolstvo najpripravnije staviti na raspoloženje sve svoje najbolje snage. Zdravo!
• :-.,,iXa<V4	:•?: V 3«
Џ;
40^ W
D*-JINDKICHU V AN1ĆK U
načelniku ČOS
'ш-
s® '■Л '
sr#*?.
♦„Slovansko
Sokolslvo’
H-.- - ■ ■ ■ '■
Srebrni lovor-venac, koji Je Savez SKJ poklonio br. dr. JIndMchu Vaničeku prilikom njegove sedamdeeeigodlSnJice
Izmena novogodišnjlh pozdrava izmedu ČOS i Saveza SKJ
Uoči stupanja u novu — 1932. go-
dinu, za nas Solkole Tyrševu jubilar-nu, Savez SKJ primio je od bratske ČOS sledeči pozdravni telegram:
Prilikom nastupanja stote ob« letnice Tyrševog roden ja želimo slovenskom Sokolstvu uspeh! Na zdarl
Naš Savez na ovaj telegram od» govorio je čehoslovačkoj obci sokolskoj sledečim:
Zahvaljujemo se na pozdravu i uzvračamo ga od svega srca i s najboljom željom za potpuni i svestrani uspeh Tyrševe godine! Zdravo!
Prednjašlvo i godišnje skupštine
U mesecu smo, u kome sc održaju godišnje skupštine sokolskih društava te u tome polažu društveni odbori račune o svom sokolskom poslovanju Tom prilikom ima članstvo najviše mo-gučnosti da oceni rad društvenih funkcionera, da oda priznanje ili izre« če svoje nezadovoljstvo.
žalibože, naše je članstvo jako pasivno i obično ne pokazuje za rad u društvu neko veče interesovanje. Posledica toga jeste, da se u mnogim društvima godišnje skupštine održa-vaju pred malobrojnhn članstvom, a što je još teže, izveštaji odbora pri-maju se bez debate i kritike, novi kandidati za funkcionare, odredeni od ad hoc sastavljcnog odbora, na skup-štini se samo pročitaju i istotako akla« macijom primaju. 1 životarenjc pro« duženo je svake godine bez novog impulsa za daljnju godinu dana.
Posledice te neaktivnosti članstva pokazuju se u praksi te ih svaki so« kolski radnik poznaje. U odbore ulaze ljudi, koji ni po svom karakteru, ni po svom prijašnjem udejstvovanju ne spadaju u sokolske redove. Gleda se obično samo na ulogu, koju kandidat igra u životu dotičnog mesta, te se prema tome procenjuje i njegova sposobnost za starešinu ili potstarešinu, tajnika, prosvetara iK odbornika dru« štva.
Sreča je još, da mnogi od izabra« nih odbornika nikad u godini ne dodu na sednicc te se time sami lišavaju mogučnosti da svojim učestvovanjem u sokolskoj upravi, a usled %voje neinformiranosti i nepoznavanja sokolskih načela i pravila, nanesu kakvu štetu. Sa drugima pak imaju sokolski radnici težak posao. Konflikti su na dnevnom redu te se obično mogu označiti pod izrazom: nesuglasice iz« medu uprave i prednjačkog jibora.
Prednjači su dakle oni u društvu, koje takvo stanje najviše pogada. Oni su u sokolskim društvima eminentno
sokolski radnici, kojima več usled onog svakodnevnog teškog i nepo-srednog rada ne može biti svejedno, ko če u društvu reprezentirati ono čisto Sokolstvo, za koje se jedino žrt« vuju dnevno po nekoliko sati radeči.
Prednjaštvo je danas u našim društvima pa i u višim jedinicama previše skromno, previše povučeno u svom radu u sokolani te se nerado ističe i onda, kada bi to'bilo potrebno. Služeči se sticajem sa izvršujučim članstvom prednjaštvo mora da prelomi sa praksom dosadašnjeg tradi-cionalnog poteka godišnjih skupština, po kome je bila godišnja skupština samo formalnost, koju treba usled pravila ispuniti, mesto da je to dan, na koji treba svaki član da se spremi, da stavi svoje primetbe i da u slučaju potrebe i osudi nerad ili slabi sokolski rad tog ili onog funkcionera.
Nije dovoljno pak samo kritizirati, treba se pobrinuti, da se dosa« dašnje greške isprave, da se ljudi, ko« ji nisu pokazali u svom radu zadovoljive rezultate, zamene sa drugima. A ko če bolje znati, da li je rad tog ili onog bio društvu koristan nego pred* njak, koji velik deo svog života pro» vodi u sokolskom društvu i kome sokolski rad apsorbira sve inače slobod-no vreme i koga najteže pogađa pomanjkanje potrebnog oslonca kod uprave društva? Njegova je dakle dužnost, da barem sada u januaru, jedanput u godini, stupi u akciju te se pobrine, da društvo neče hramati tamo, gde je hramalo i do sada.
Dužnost je dakle prednjaštva da godišnje skupštine postanu tvorište debate i sokolske kritike, a ne skup predavača, koji su održali par uspelih predavanja. Tu treba svaki da iznese svoje mišljenje, a ne da se nakon to« ga vode debate, osuduje i kritizira bogzna gde, u kafani.
Prednjaštvo ima u tom smislu da članstvo vaspita. da stvori interes za
E Rosija - Ponsier ♦ društvo za osiguranfe i reosiguranfe + Beograd
Л-оУЕМ/Ко
/0K0L/TK0
Raspored IX. svesokučskog sleta u Pragu
Kao svi dosadašnji svesokolski sletovi u Pragu i ovogodišnji je takoder razdeljen u dva velika dela i to u predsletske dane i na glavne slet* ske svečanosti. Га razdeoba je danas samo formalnog značaja. Doduše pak kroz celi mesec juni i do polovice jula P rag neče iziči iz te sletske vreve i raspoloženja, jer če jedan za drugim slediti dani sokolske dece, srednjo-školaca, naraštaja i 'konačno veliki svečani dani čehoslovačkog i slovenskog Sokolstva uopče. Onih par dana, koji če deliti navedene nastupe poje-dinih sokolskih kategorija, proleteče tako reči za trenutak. Bude li se pro* porcionalno poset sleta i opseg sveča* nosti tako povečavao kao do sada, biče skoro potrebno ne samo misliti na povečanje vežbališta na Strachov-skym Lomima, več takoder i na vre* mensko odgadanje celOkupnog sleta za cela dva meseca.
Zimski deo sletskog programa, t. j. smučarska takmičenja i t. d., odr* žače se u Strbskom Plesu početkom meseca marta, a pravi letnji sokolski dani pak počinju u subotu 11. juna, kada če u starodrevni praški grad početi da nadolaze najmanji Sokoli, de* ca obiju spolova. I več sledečeg dana pre podne odjekivače prostranem strachovskom ravnicom zdravi dečji smeh, ali ipak biče to početak ozbilj-nog rada: deca če imati pre podne kušnje za zajednički nastup u prostim vežbama za popodne. Popodne pak po prvi put hitače Pražani po svim ulicama i cestama, koje vode na sletište, da vide nastup najmladih, nadu svoju i svoga naroda. Tačno u tri sata popodne sva sokolska deca pokloniče se zastavi Čehoslovačke republike, našto če dečaci od 9. do 14. godine izvađati svoje proste vežbe. Zatim če nastu* piti devojčice u igrama, a potom ma-nja deca do 9. godine u »priči«, gde če se po'prvi put nastupiti u velikim masama s najmanjom decom pri izva-ctanju jedne scene iz priča. Daljnja tačka rasporeda su šaljiva dečja takmičenja, našto če se raspored završiti nastupom devojčica u prostim vežba ma. Na dečjem sletu naravno sudelo* vače samo ona sokolska deca iz Praga i okolice, kojoj če biti moguče da se još istog dana i to najkasnije do 10 sati naveče povrate svojim domovima. Ipak se računa s velikim brojem ovih odeljenja, koja čc nastupiti toga dana.
Sledeča subota, nedelja i ponede-ljak odredeni su u celini za III. sred* njoškloske igre čehoslovačkog sred« njoškolskog daštva. Tehničko vodstvo ovih biče posvema u rukama društva profesora telovežbe, dok sam program pak još nije tačno odreden. Na svaki način može se očekivati ne sa« mo veliko učešče, več da če takoder biti i zanimljivih takmičenja i nastu-pa, a što če se sve vršiti na sletištu; ČOS vodiče takoder i pri ovoj priredbi sve režijske poslove.
Mnogo više če ličiti pravom sle* tu slet naraštaja, koji je određen za dane od 26. do 29. juna. Tada če na* puniti Prag ne samo čehoslovački na-raštaj iz svih župa i sa svih strana države, več če pohitati da se u lepom broju sakupe takoder i jugoslovenski Sokoliči, a zastalno če doči takoder i poljski naraštajci i naraštajke, koji če nastupiti i na vežbalištu. Sam raspored naraštajskog sleta obasiže, porod javnih nastupa, takoder i celi niz različitih takmičenja, pa i svečanu po* vorku po Pragu. U nedclju 26. juna več u 7 sati izjutra održače se pre po* dne na sletištu pokusne vežbe naraštaja sa palicama, a u 8 sati pak kuš* nje naraštajka za popodnevne vežbe s venčičima. Sat kasnije održače se pokusi muškoga naraštaja u skokovi* ma, a u 10 sati nastup ženskog nara* štaja na gredama. Popodne na javnoj vežbi izvešče se sledeči raspored: naraštajke u vežbama s venčičima, naraštajci s palicama, zatim nastup go-stiju, zajedničko štafetno trčanje. Iza toga nastupiče naraštajke na gredama, nadalje muški naraštaj u raznim sko« kovima, tičanju, bacanju, igrama i dr. Velika atrakcija dana biče sletska scena, koja če se izvoditi po prvi put. Navečer u Tyrševom domu biče za naraštaj priredena zabava, a organizo-vače se i posebne skupine za kazališ-nc posete.
Sledeča dva dana, ponedeljak i utorak, biče posvečena najvažnijem delu programa naraštajskog sleta — takmičenjima, koja če obasizati šeste* roboj naraštajaca, opča takmičenja muškog i ženskog naraštaja, petero* boj naraštajka, borbeno takmičenje naraštajaca i ženskog naraštaja. U utorak takmičenja če se nastaviti i zavrSiti, u Barandovu pak održače se takmičenje naraštaja u plivanju. Ko-
načno u sredu biče zadnji sletski dan naraštaja, sa popodnevnom javnom vežbom na sletištu, dok če pre podne toga dana biti priredena velika sve* čana povorka naraštajaca, koja če proči Pragom, a u kojoj če učestvo* vati sav slovenski sokolski naraštaj, koji če se sakupiti tih dana u Pragu.
Velika sletska izložba 1932. u Pragu
Prilikom svesokolskog sleta u Pragu održače se na starom izložbe* nom prostoru velika sokolska izložba uz sudelovanje sokolskih gospodarskih krugova. Istodobno pak otvoriče takoder i praški velesajam II. sokolski velesajam, kako je bio prireden i I. godine 1926., i na kojem je bilo preko 100.000 posetilaca. Na čelu iz-ložbenog odbora je br. dr. Šauer, a od* bor sam pak broji preko 30 članova, delom sokolskih radnika, delom pak brače, koji su stručnjaci za slične priredbe. Sletska izložba obuhvatače ceo izložbeni prostor sa svim svojim palačama. U srednjem traktu velike industrijske palače biče podignut ogro* man Tyršev panteon s velikim spo* menikom osnivača Sokolstva te krasnim i dragocenim zbirkama predme* ta, koji se odnose Па delovanje Tyrša, odnosno na dobu njegovog rada. Le* vo krilo iste palače rezervirano je za sve tvrtke, koje se bave izradivanjem i dobavljanjem sokolskih potrepština, desno krilo pak sadržavače izložbu Saveza Slovenskog Sokolstva i svili u njemu učlanjenih saveza te veliku kartu čehoslovačke sa svim župskim i okružnim granicama te naznakama svih sokolskih društava i četa. Okolo pak biče kojih 52 manje izložbe svih u ČOS udruženih župa. U drugoj ve* likoj palači, takozvanoj »strojevnoj«, biče priredena zanimljiva izložba sa geslom: Sokolsko bratstvo u gospo-darskom životu. Mali amfiteatar do ove palače služiče za večernje nastupe i za telovežbu ne pozornici. Nadalje če se iskoristiti i paviljon grada Praga kao i moderne galerije takoder u izložbene svrhe. Na svaki način ovo* godišnja sletska izložba premašiče sve dosadanje i ima mnogo izgleda, da če naročito u gospodarskom pogledu postati vrlo važan činilac medu Sokolstvom.
Kako se pripravlja za slet
Zanimljivo je, kako je izvela uvežbavanje prostih vežaba za svesokolski slet Machalova župa u Brnu. Najpre su morali da nauče vežbe svi članovi župskog načelništva, zatim se je počelo po okružjima s takozvanim vežbačkim satovima. Dne 8. novembra pr. g. sastala su se zatim u Brnu 182 vežbača iz 63 društva, da zajed* nički iskušaju, da li su pravilno naučili proste vežbe. Od kakove je iz* vanredne važnosti da se sastaju pred* njaci več daleko pre na zajedničko vežbanje, to če prosuditi lako svaki. U župi, koja broji oko 1125 vežbača, 714 vežbačica, 639 naraštajaca, 439 naraštajka i čitave čete dece, mora da se tako radi. Smatramo da če to do* malo biti potrebno takoder i u nekim našim župaina, u kojima je broj vežbača poslednje godine tako porasao. Takoder i takmičari počeče da se sastaju dvaput mesečno u sedištu župe u Brnu, da zajednički dobro nauče sve takmičarske vežbe.
Čehoslovački Radio-žurnal i slet
čehoslovački Radio*žurnal u Pragu ne samo da svestrano potpomaže sletsku akciju u okviru danih moguč-nosti s time, da daje nedeljno na ras-položenje izvesne satove za objavlji* vanje o teku sletskih priprava, več čc i sam na sletu imati svoje prostorije i slače u svet odmah izveštaje o sletu sa samog sletišta. Kako če se sve to urediti, stvar je komisije, koja če za tu svrhu pripraviti sve potrebno, a u sporazumu sa ČOS i Radio-žurnalom. Veliko pitanje pak samo po sebi je stvar uredenja telefona po celom sletištu, naročito pak megafona na na* čelničkom mostiču, koji če, obzirom na prostranost samoga sletišta, biti neophodno potrebni, da može svaki vežbač da čuje i sazna zapovedi i zna* kove načelnika. Isto tako se proučava i pitanje, kako da se pojača glazbena pratnja na sletištu i to sa specijalnim aparatiina, da bi ju mogli dobro čuti svi vežbači, kojih čc biti preko 15.000.
Takmičenje članica ČOS 1932. g. na sletu
Po novpm takmičarskom sistemu, koji je uvelo žensko načelništvo ČOS na svojem poslednjem, zasedanju 1931. g., učestvovače takmičenjima za
svesokolski slet u Pragu baš sve vež-
bačice. Po novom sistemu naime sve vežbačice svake godine dele se u pet kvalitativnih skupina i napreduju pre*
ma svoj oj izdašnosti i sposobnosti po-čam od prve do pete skupine. Isto je u manjem opsegu izvedeno takoder i za ženski naraštaj. Po društvima če se dakle vršiti takmičenja svih vežbačica, našto če na župska takmičenja poči one, koje su pri društvenim takmičenjima postigle i pokazale izvesan stupanj svojih sposobnosti. Iz žup* skih takmičenja formirače se župske takmičarske vrste za slet, kojih če biti naravno više od jedne, pored to* ga pak saveznim takmičenjima moči če vežbačice da učestvuju takoder i kao pojedinke. U celini ženska takmičenja obuhvatače 50 raznih vrsta takmičenja, tako da je izbor za vež* bačice veoma velik.
Kako če proslaviti čehoslovačko Sokoislvo u Ameiici Tyrševu stogoslišnjicu
Načelništvo AOS usvojilo je predlog načelnika br. Jelineka, da u ovoj godini svako društvo u AOS proslavi lOOgodišnjicu Tyrševog ro* denja s propagandnom akademijom, nadalje pak u letnjem vremenu s jav* nim telovežbačkim nastupom, u čemu ne sme da zaostane baš ni jedno društvo. Na isti način morale bi i sve župe da prirede velike župske sletove uz sudelovanje svih društava, a u predvečerje sletova pak da prirede župske akademije, na kojima bi se svim prisutnim objasnio značaj Tyr* ša. Župe bi trebale da izvrše tajna takmičenja članstva po uputama načelništva. U svim društvima da se os nuj u tehničke, knjižnice, gde ovih još nema. Okružja pak trebala bi za svoje prednjake da prirede prigodom četvrtgodišnjih sastanaka poludnevnu školu o Tyrševim književnim delima.
iz lužfčko-srpskog Sokolstva
Važan je dogadaj bio medu našim naj manj im Sokolstvom zbor svih društvenih i okružnih načelnika, koji je održan 13. decembra pr. g. u Budi-šinu. Zboru je pretsedavao savezni načelnik br. Jan Mješak, a prisustvo-vao mu je takoder i starešina saveza i starosta župe Lubin. Zanimljivo je, da je zbor započeo pevanjem sokol* ske pesme »Oj sokolska četo ti mala« i tek zatim zbor je otvorio br. načel« nik, podavši ujedno i (kritiku III. sa-veznog sleta u Radworu. U neko j im društvima pojavile su se teškoče osob* nog karaktera. Sve više pak postaje goruče pitanje sokolskog naraštaja. Potrebno bi bilo da se u celokupan rad uvede smišljenost i tačnost, naro* čito i stoga, jer če i lužičko-srpsko Sokolstvo morati da proslavi lOOgo* dišnjicu Tyrševog rodenja. Nato je govorio br. Makso Mjcrčin iz Dolnjeg \\ ujezda, koji je izložio temu »Sokolstvo i turnerstvo« te se je po ovo* me razvila oduža debata. Nadalje je izvestio br. Arnošt Bart o telovežbi sokolske dece i naraštaja. Dalj nji pak raspored zbora bijaše samo razmatra-nje o budučem radu, o poseti svesokolskog sleta u Pragu, na kojemu če Lužičani nastupiti takoder i javno s prostim vežbama br. Mjelka. U pro-leču če se po svim društvima prirediti dan sokolske omladine, kada če se povesti medu roditeljima snažna agitacija za pristupanje dece u sokol* ska društva. Pojavila se je takoder i struja, koja je zahtevala uvedenje i nogometa u društveni program, ali je zbor taj predlog odbacio te zaključio, da se radije uvedu druge igre. Na na* rednoj scdnici načelničkog zbora po-dače svoje izveštaje svi društveni na* čelnici. — Na Božič priredilo je dru* štvo u Radworu svoju običajnu bo-žičnu zabavu, koja je bila vrlo dobro posedena od domačih i naročito od gostiju iz Budišina. Drugog dana pak i društvo u Rakojdach priredilo je uspelo kazališno veče.
Pozdrav br. Starzinskoga Slovenskem Sokolstvu
•	Brat dr. Starzinski, starosta Save* za Slovenskog Sokolstva u Scvernoj Americi, poslao je sednici Saveza Slovenskog Sokolstva u Pragu pozdravni telegram, koji nam pokazuje, da če se polagano medu oba saveza u Americi i Evropi postiči ne samo čvrste veze, več takoder i izvesna tesnija saradnja. Brzojav glasi:
»Primite prigodom zasedanja Sa* veza Slovenskog Sokolstva moju is-krenu zahvalu, što ste mi poverili mandat, da zastupam sve Slovensko Sokolstvo prigodom proslave Pulaw-skoga. Starosti dr. Scheineru prigodom 70godišnjice šaljem najiskrenijc čestitke sa željom, da bi zasedanje Saveza bilo u korist Sokolstva i u sla-vu slovenskih naroda! Czolem! Star* zinski.«
Poznato je, da se je g. 1931. uje* dinilo u Savez Slovenskih Sokola sve češko, slovačko, iugoslovensko i poljsko Sokolstvo Ujedinjenih Država Amerike. Rusi se pak još nisu pridru« žili. Savezom upravlja pretsedništvo i načelništvo. Prvi savezni slet održa* ee se 1933. g. u Chicagu.
(Nastavak sa 1. strane.)
rad u društvu i da se brine, da sve članstvo bude uvek dobro informirano
o	stanju društva. Kad prednjak u tom uspe, onda če imati mogučnost da svoja članska prava na skupštini naj-efikasnije vrši, jer če znati, da njegov glas nije nikad usamljen. Neče se onda dešavati, ko što se danas često delava, da članovi uprave nikad i ne po-vire u sokolane, a i oni, koji su se pre mogli videti u vežbaonici, nakon izbo* ra smatraju ^la je ta obaveza za njih prestala. Odbor če onda uvek znati, da je sokolska vežbaonica jedino me* sto, iz koga se može da širi prava sokolska misao i sokolski duh, i da pre* ma tome sokolski odbornici ne smeju nikad da izgube vezu sa sokolanom.
A koliko se nade u odborima lju* di, koji nemaju zato potrebne sokolske kvalifikacije! Kako često putujem, to sam imao prilike da upoznam stanje i rad u mnogim sokolskim društvima. Tako poznam starešinu, koji je u ovoj pošlovnoj godini tri ili četiri puta bez pravog razloga podao ostav-ku, a koji se žalibože ipak isto toliko puta dao od ostalih odbornika nagovoriti, da ostane na svom mestu. Poznam dalje župskog prosvetara, koji kao direktor srednjoškolskog zavoda ne dozvoljava dacima da dolaze u so* kolanu te da učestvuju u sokolskom radu kao naraštaj ili članstvo. Imao sam prilike da prisustvujem sokolskoj akademiji, koja je inače sa tehničke strane uspela; nisu se mogle izvesti
samo dve tačke, koje su bile na pro* gramu: pozdravni govor i podela diploma sa uta&mica, pošto u'je Jošao starešina društva, koji bi prema pro* gramu inorao to da izvrši. A nije do-šao na sokolsku akademiju ni potsta-rešina_ ili koji od takozvanih »vmeni-jih« i »odličnijih« članova uprave sofcolskog društva ni sokolske župe, iako je sedište župe u istom mestu. I takvih bi konkretnih slučaj cva mogao da nabrojim iako mnogo.
Da li da godišnja sikupštma takvo stanje sankcionira? Nije li baš pred* njak onaj, koji mora več jednom diči svoj glas i organiziranom akcijom da spreči u sokolskim društvima kult ličnosti od visokih socijalnih položaja, a zavesti kult pravog sokolskog značaja. Zar su nam na prvim mestima u društvu zbilja potrebniji ljudi visokog položaja, ali Ikoji ne poznaju potrebe društva i dužnosti prema društvu — od ljudi, koji su zbilja po godinama i socijalnom položaju niži, ali imaju volje i sposobnosti za iskreno i predano sokolsko udejstvovanje? Okrenimo sa* mo pogled u natrag i često čemo se uveriti, da oni, u koje smo polagali pre godinu dana toliko nade, onda kada su u društvu zauzeli istaknute položaje, nisu ispunili očekivanja i obečanja, koja su pre godinu dana svečano dali. Na prednjaštvu je sada, da se prilike poprave i da godišnje skupštine ne produ bez uspeha.
Oskar Lavrač — Sarajevo.
Sestra Renata Tyršev& o Tyrševim odnosima prema Jtigosievemma
U jednom od poslednjih brojeva beogradska »Politika« donela je pismo sestre Renate Tyrševe, u kojem ona iznosi neka svoja sečanja o odnosima Tyrša prema Jugoslovcnima. Mi ovo pismo, iz kojeg izbija Tyrševa Ijubav prema nama i našem Sokolstvu, — iako je obelodanjeno u jed* nom velikom dnevnom listu — pre* nosimo za naše članstvo u celini, da se njime upozna.
—	»Zamoljena sam da za »Politiku« napišem nekoliko uspomena na Tvrša. Mnogo je tih uspomena koje mi u ovoj jubilarnoj godini padaju na pamet. Vaši čitaoci možda če najviše vo-lcti, kuda im ukratko ispričam, čega
se sečam o odnosima Tyrša prema Jugoslaviji i Jugoslovcnima, koji su onda, razume se, bili razdeljeni po tolikim državama.
U prvom redu Tyrš je odmah posle osnivanja prvog sokolskog društva u Pragu želeo da vaskrsne Sokolstvo u celom Slovenstvu — pre svega kod naše jugoslovenske brače, koji su po osečaju i shvatanju nesumljivo bili najbliži sokolskoj ideji. Odmah prilikom osnivanja prvog sokolskog društva u Češkoj unutrašnja duševna i krvna veza spojila nas je sa Srpstvom u jednu celinu: — naša nova organizacija izabrala je iz starih srpskih ju-načkih pesama svoje ime — Soko. A prve sokolske pohode pratili su muški zvuci pesme: »Naprej zastave slave«. Ta je pesma postala jednom od najpo-pulamijih sokolskih pesama.
Prva jugoslovenska sokolska društva osnovana su tamo, gde su to prilike omogučilc, — u Ljubljani i Zagrebu. Ljubljansko je — dobro se sečam — starijc i Tyrš je izrazio svoju veliku radost na onim uspešnim po-četcima. Nažalost, uskoro je onemogu* čen razvitak Ljubljanskog Sokola, pošto su ga austrijske vlasti raspustile. Starešina ovog ljubljanskog izgubio je ujedno i funkciju pretsednika opštine. U Pragu su te persekucije izazvale velike proteste. Bilo je to krajem šesde-setih godina, kada je i praško sokolsko društvo stalno šikanirano.
Tim teča je bila Tyrševa radost, kada je na Prvi sokolski slet, 1882. godine, došla i deputacija vaskrsnutog Ljubljanskog Sokola. U Tyrševoj sobi
za rad visi na zidu fotografija te de-putacije, u tadašnjoj sokolskoj nošnji, sa širokim šeširima, koju je ova deputacija u veoma ukusno izrezanom okviru predala Tyršu.
To su bili skromni početci, ali ih je Tyrš pratio sa najlepšim nadama, jer je bio uveren da Jugosloveni stoje najbliže njegovom snu: Savezu Slovenskog Sokolstva. On je bio siguran, da če onaj demokratizam srca, koji je ne-zavisan od političkih struja, nači, kao vodeče geslo, razumevanje kod jugoslovenske brače.
Ali se Tyrš interesovao za Južne Slovene ne samo na sokolskom polju.
Kacta je Tyrš pisao svoju monografiju
0 Jaroslavu Čermaku, govorio je sa velikim simpatijama o narodu, iz čije je sredine naš češki majstor crpeo svoje najznaoajnije radove.
Nišam se nikada tako živo sečala Tyrševih ideala o Sokolstvu kao vezi, koja čc spajati pojedine slovenske na* rode, — kao prilikom sleta 1912. godine. Pozdravljali smo u Pragu poljske Sokole, ali sa naročitim odušcvljenjem
1 mnogobrojne pretstavnike sokolskih jugoslovenskih društava i to ne samo iz tadanje Austrije, več i iz Srbije.
Pozdravljali smo jugoslovensku braču pod teretom velikih događaj a, koji su, da se tako izrazim lebdeli u vazduhu. Nezaboravljena Maratonska scena kao da je opominjala prisutne Sokole na Tyrševu nauku o velikim ci-ljevima, o požrtvovanju i ljubavi prema domovini, koju su uskoro Sokoli jugoslovenski, a isto tako i čehoslovački zapečatili na bojnom polju.«
Sokolska radio« predavanja
Sledeča sokolska radio*predavanja drže se (radio-stanica Beograd):
dne 8. januara o. g. predaje br. dr. S. Aleksič o temi: »Eugenika u Sokolstvu«;
dne 15. januara o. g. predaje br. Vel. Popovič o temi: »Sokolstvo i trezvenost«.
Predavanja održavaju se svakog petka od 20 do 20.30 sati.
Raspodela sokolskih župa, društava i četa po banovinama
Prema brojnom stanju sokolskih jedinica Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije pred kraj godine 1931. i prema najnovijem banovinskom admini* strativnom razgraničenju sastavio sam ovu tabelu koja pokazuje, kako su naše sokolske župe, društva i čete ras* podeljene po naših devet banovina i po upravnom području grada Beograda. Koliko znam, do sad se ovakav pregled nije još javljao u našoj sokol* skoj štampi, i zato mislim da če on biti od interesa za svakoga, ko i naj-manje o tome vodi računa.
Kao i kod svakog tabelarnog pre* gleda, tako i kod ovog ja nemam mnogo šta da kažem. On sa svojim imenima banovina i župa i brojkama društva i četa, te sumarnim zbirom svega toga sam za se dovoljno jasno govori. Ali, ipak, da napomenem ovo:
Nema nijedne banovine, u čije pod-ručje nebi zalazile barem dve sokol* ske župe (n. pr. Vardarska), a u jednu t. j. Savšku zalazi čak osam sokolskih župa- Dok se to iz tabele jasno vidi, malo teže je pregledno videti, koje su naše župe celokupno, sa svima svojim društvima i četama, na teritoriji samo jedne banovine i koje ne prelaze preko svojih banovinskih granica. Te su sokolske župe ovc: Celje, Kranj, Maribor i Novo mesto su celokupne u Dravsko j banovini; Bjelovar. Sušak i Varaždin u Savskoj banovini; Novi Sad i Vel. Bečkcrek u Dunavskoj; Split i Šibenik u Primorskoj, a Cetinje u Zetskoj. Prema tome su, s obzirom na banovinske granice, »pomešane« ove naše sokolske župe: Banja Luka obuhvata Vrbasku banovimi, a zalazi i u Savšku; Beograd zalazi u Dunavsku,
Drinsku i Moravsku; Karlovac u Savšku i Drinsku; Kragujevac u Moravsku, Dunavsku i Drinsku; Ljubljana u Dravsku i Savšku; Mostar u Primorsku i Zefsku; Tuzla u Drinsku i Vrbasku; Užicc u Drinsku i Zetsku i Zagreb u Savšku i Vrbasku. U područje Uprave Beograda uračunao sam samo sedam
beogradskih sokolskih društava, te Zemun i Pančevo.
Brojno stanje sokolskih jedinica računato je onako, kako su one bile Savezu prijavljene zaključno danom 22. decembra 1931.
St. Žakula — Beograd.
						— ~
i B	a n o v i n a	Sokolske župe	Društava	Ceta	Jedinica	Svega
1. SAVSKA		Banja Luka Bjelovar Karlovac Ljubljana v sijek Sušak Varaždin Zagreb	1 42 20 3 57 38 25 55	J 27 6 4 70 11 38 68	241-225	466
		Celje Karlovac	50 6	6		
2.	DRAVSKA	Kranj Ljubljana Maribor Novo mesto <	28 48 54 14	6 14 37 4	200- 67	267
3.	DUNAVSKA	Beograd Kragujevac Novi Sad Osijek Vel Beckerek	20 4 52 8 71	12 10 8 4	155- 34	189
4.	ZETSKA	Cetinje Mostar Sarajevo Skoplje Užice	26 12 1 1 5	53 57 1 4	45-115	160
5.	PRIMORSKA	Mostar Sarajevo Split Šibenik	16 1 39 19	31 7 18	75- 56	131
6.	MORAVSKA	Beograd Kragujevac Niš	1 13 28	12 70	42- 82	124
7.	VARDARSKA	Niš Skoplje	6 37	9 56 •	43- 65	108
8. DR1NSKA		Beograd - Kragujevac Sarajevo Tuzla Užice	7 1 22 14 6	1 18 26 7	50- 52	102
9.	VRBASKA	Banja Luka Tuzla Zagreb	20 9 1	19 8	30- 27	57
10. BEOGRAD		Beograd	9	—	9- 0	9
				Sv ega	890-723	1613
					1	
Sokolana - rasadišie sokolske ideje
Pored svakidašnje vežbe tela, potrebna je i što češća vežba duha, jer se u Sokolstvu ne može ni zamisliti jedno bez drugoga. Telo se vežba da bude krepko i jako, da se osposobi za dalja napregnuča, koja od njega traži i So* Kolstvo i ceo naš narod, a dušu se vežba da ona, kao vodilja telu bude razumna i da ona takoder izvrši svaki zadatak, koji se od nje traži. Ovajam uzajamnim vežbama postiče se «a telo bude zdravo i da duh (duša) pude zdrav, a u zdravom telu treba i mora da je i duša zdrava.
Sokolstvo je organizacija, koja je jedino sposobna da nas sve i duhovno i telesno okrepi, da nas i duhovno i telesno očvrsne da postanemo valia-ni građani i gradanke, koji če u sve-mu biti spremni da ponesu svaki te* ret, koji im interes našega naroda nametne. Vežbajuči u Sokolu i prola-zeei kroz sokolanu, postajemo ona vojska, ona uzdanica našega naroda u koju čc se polagati največe nade. Te nade, koje naš narod polaže u sokol* sku armadu, opravdače se jedino pr o lazeči kroz sokolanu. Sokolana je onaj močni faiktor u društvu, koja je spo* sobna da otrgne od ulice, te največe ^Prijateljice duha i razviča. Ona mo-da otrgne od svih štetnih misli, tetnih postupaka i upučuje na pravi jj' pa korist i sreču prvo svoju, a za*
kok
1 telog naroda. Prolazeči kroz so*
«nut nauči se redu, disciplini; ka* akter čc očvrsnuti, a volja če se vostručiti. Sokolana uči da sc kani* .s^cga. što je štetno po dušu, po , če Vas naučiti da negujuči 'iiiio o telo, negujemo harmonično 1 dušu oplcmenjuči je da bi što bolje mogla izvršiti svoj zadatak.
Naše društvo, u širem smislu ni-)e na onoj višini, na kojoj bi trebalo da bude. U njemu se još nalazi rdavih | štetnih pojava, kako po cclinu, tako 1 Po pojedince. 1 sokolana je ta, koja treba to da leči, da to vaspita, uno-spči u nj sve ono, što je dobro i ko* !2sno. sve ono što je lepo i plemenito, to od nas sokolana s pravom zahteva, Jd nas to i naša otadžbina s pravom Zahteva. A to sc postizava samo sve* sadnim ra tl oni, redom i disciplinom.
, Sokolska ideja je plemenita i veli-ona je onaj veliki val, koji plavi njJrod za dobro i korist naše dr* t.?'c na§a je sveta dužnost, da nas * I va, što prc poplavi
Sokolska ideja je sila, snaga, veliki
,'C-
gde učestvuje ceo narod, sv i sv s,vo*c snage i svoje vrednosti, ali I , , ,an °Pasnosti koja s polja preti. f,okoI;i '	'	'
P rebro
lana je ta u koju se svrstavaju, .iavaju j kušaju naše snage, da
daju jak odbojni udarac svakome ono* me, ko bi pokušao dirnuti u slavne te-kovine našega naroda. Vaspitajuči se u tom duhu i na taj način, mi pokazu-jemo svoju moč, svoju snagu. Vaspita* j uči se na taj način, mi time pokazu* jemo i svoju kulturu lepu i plemenitu. Mi nečemo da budemo silnici i nasrt-ljivci, nego naprotiv, mi hočemo da budemo plemeniti, zaštitnici slabih, ne-jakih. Mi treba da ispravimo svakog, ko je na pogrešnom putu- i uputimo ga na pravi put. Hočemo da mu pokažemo sve što ne valja, sve što šteti nje-govom duhu, njegovom razvitku, pa uvesti ga u Sdko, u sokolanu, i tu ga naučiti svemu onomu, što je za njega korisno i dobro. Na taj način činimo dve svete dužnosti: spasavamo mladi život od propasti, i dupunjujemo naše sokolske redove dobrim i vrednim čla* novima. Čineči tako, mi s^najsavesni* je oduzujemo svojoj organizaciji i svo-joj otadzbini.
Crvene košulje imaju velik i te* žak zadatak, ali one neče pred tim za-datkom uzmači, več naprotiv, svesni svoje snage, svesni svoje naeionalnc svesti, rešiti ga na potpuno zadovolj* stvo i našega kralja i našega naroda. Sokolstvo treba da postane silno jako i močno, a to če biti, kad se svi svrsta-mo u njegove redove. Zbog toga nije-dan nebi trebao propustiti, a da ne privede po kojeg vernog i iskrenog člana Sokolstvu, tim pre, što jc Sokol* stvo organizacija svega našega naroda, bez obzira na pol, zvanje i zanimanje.
Od današnjih se Sokola traži da budu iskreni i pravi pripadnici Sokolstva, da mu posvete veči deo svo-ga vremena, da se u njega udube, da ga studiraju, pa če tek onda uvideti kako je plemenita i koliko jc uzvišena sokolska ideja. Tim pre, što sokolska organizacija nije proizvod tudeg duha, več specijal-no našeg slovenskog, kojoj se dive svi narodi, jer je u njoj usredotočeno sve ono cime se najviše odlikuje jedan na-Г i rv?.nclst:’ plemenitost i nacionalnost. Ni jedna organizacija u svetu nema touku koncentraciju narodnih plemenitih osebina, koju ima naše So* kolstvo. Zbog toga nebi trebao da po« stoji nijedan član naše narodne zajed-nicc, a da ne bude u isto vreme i član Sokola. Naš jc zadatak da tu ideju što više širimo, da što više zagrejavamo za n ju sve one, koji nisu dovoljno oba* vešteni, tc da ih uvrstimo u redove našeg društva.
Sokolstvo je i organizacija, koja sc osniva na filozofskem hriščanskom moralu, da ljubimo bližnjega svoga, kao samocJa sebe i da smo svi medu
sobom jednaci. Sokolstvo ne poznaje razlika vere i staleža. Ono prima u svoje redove sve ono, što je dobro i pošteno, pa bio to siromah ili bogataš, bio to zemljoradnik ili velikovaroša* nin, činovnik itd. Za Soko je svejedno šta je ko, ali Soko gleda kakav je ko.
Sokolstvo je održalo ne samo po* jedincc, nego i čitave nacije. Primer nam jc najbolji bratski češksolovački narod, koji se u najteže doba po svej opstanak održao samo zahvaljujuči Sokolu, zahvaljujuči sokolani. Kroz so* kolanu su se Česi tako dugo spremali
za bolju budučnost svoga naroda i samo Sokolu i sokolani imaju najviše da zahvale za ono, što su dana.s.
Ovo sam napomenuo samo radi što jače ilustracije važnosti Sokola u našem narodu, a naročito radi važnosti za našu omladinu, koju Soiko tako is* kreno ogrče i levim i desnim krilom i daje joj zdravlja, kreposti i snage i duše i tela, osposobljujuči je za sve ono što je lepo, korisno i plemenito. Zato neka nam bude devizom: i staro i mlado, svi u sokolanu!
Prof. Đura Mrvaljevič — Negotin.
Neka opažanja prlllkom održavanja prednjačkih tečajeva
Kao učitelj voleo sam sokolski rad. Iako sam prošao kroz sve kategorije i dobio dosta dobru praktičnu spremu, ipak za samostalni rad i fi* žičko odgajanje nišam bio spreman. Nišam znao kako da vodim, kojih principa da se držim i na što da pa* zim kod vodstva raznih kategorija. Svršivši Saveznu prednjačku školu, dobio sam spremu i upute, kako treba uvežbane vežbače a osobito početnike razvijati po fiziološkim principima, da bi dostigli jedno harmonično telesno obrazovanje. Nakon svršene Sav. prednjačke škole, počeo sam održava-ti prednjačke tečajeve. Moja želja je bila da saznam s kakvim snagama i s kakvim materijalom raspolaže Sokolstvo u unutrašnjosti po manjim me-stima. Prvi tečaj sam održao u Ljubu-škom, gde je sokolska svest na viso* kom stepenu kao i u ostalim mestima Hercegovine. Radili smo svaki dan i to teoretski od 13—15 sati, a praktično u večer od 20—21 'A sati. Isprva sam počeo da vežbam sa samim tečajcima, dok iz znatiželje bi došlo u dvoranu mnogo nečlanova, da posmatraju rad. Počeo sam razgibljujučim vežbama iz švedskog sistema. Prilikom rada bi im objasnio značaj pojedinih g.banja na razvoj izvesne grupe mišičja. Oni su sve vežbe radili velikom voljom i interesom. Oni, koji su gledali počeše polako i sami vežbati i za nekoliko da* na napuni se dvorana vežbaeima, da se nišam mogao ni okrenuti. Pazio sam na to, da im uvek dam nešto novog, da ih za stvar jače zainteresujem. Pre-davao sam proste vežbe, redovne vež* be, organizaciju, sistem, administra-ciju, metodiku, laku atletiku, prvu po* moč, nešto o gradi sprava i njihovom čuvanju, te o higijeni. Plan rada sam sam sastavio. Osobito sam polagao važnost praktičnom radu. Osim tečaja uspelo mi je da priredim javni čas, a naveeer akademiju, koju smo održali 6. septembra s vanrednim moralnim i materijalnim uspehom. Neobičan su utisak na svih ostavile seoslke čete, koje su prostim vežbama divno ispu-nile program. Prisutni su bili odušev* ljeni i svatko je mogao videti i uvi* deti da snaga našeg Sokolstva leži u velikoj meri u sokolskim četama. Snagu i sposobnost naših četa najbolje čemo pokazati na sletu u Pragu i tu neka čitavo Slovenstvo zna, gde smo snažni i u čemu prednjačimo. Zadovoljen postignutim uspehom, otišao sam u Tomislav grad da i tu održim tečaj. Sokolstvo u manjim centrima u Bosni ne korača uporedo s ostalim mestima u našoj državi. Dobio sam utisak, kao da tu Sokolstvo prolazi kroz velike zapreke i teško krči put. Konzervativni duh kao da još nije posve isčeznuo. Počeo sam da ratlim
sa 6 tečajevaca, 6 naraštajki, tc 8 na-raštajaca, a i dece je bilo mnogo. Broj članova do konca se nije povečao, ali su tečajnici povečali i upotpunili svoju praktičnu spremu i obogatili se sokol* skim znanjem. Vežbalo se u školskom razredu u kome su bile improvizirane sprave i to: preča, karike, lestve i uže. Sprave su bile u lošem stanju tako, da se kod vežbanja čitava konstrukcija gibala, pa je trebalo nakon svršenog časa rada rasklimane delove postaviti na svoje mesto. Osnovne pojmovc od* nosno prevodenja prostih vežbi kao i vežbi na spravama, tečajci su dobili, a u malom obimu i iz drugih predmeta. Osobitu pažnju sam posvetio sprema-nju učitelja na osnovnoj školi s koji* ma sam u slobodno vreme uvek radio i dao mu upute odnosno vodstva deč-jih kategorija. Uveren sam. da če uči* telj dobivši solidno znanje biti pionir Sokolstva u Tomislav-gradu, te dalje nastaviti započeti rad. Rezultat jedno-mesečnog rada pokazale su sve kate* gorijc na akademiji, gde je uzorno iz* vedeno nekoliko točaka. Radi održa-nja trečeg tečaja poslat sam od žup-ske u prave u Avtovac.
Poznato mi je bilo, da idem tamo, gde brača imaju željeznu volju za rad. U Avtovcu je sve sokolizirano. Teško je nači dvojicu da nisu Sokoli. Uprava društva povela je jaku akciju da zida sokolski dom. Matcrijal je več nabavljen i sve je pripremljeno da izgradnja doma otpočne aprila meseca 1932. Društvo nema nikakvih sprava, več praznu dvoranu u kojoj svaki dan vežbamo. Prešli su svu gradu teoretski i praktično. Naučili su proste vežbe za Prag. Pošto sam imao dosta slobod* nog vremena otpočeo sam rad sa seo« skim četama, kojih avtovačko društvo ima sedam. Za kišovitih dal« ku«t' ce-Ijaci u polju ne rade, otišao bi sa sta* rostom društva u selo. Starešina bi održao idejno predavanje, nakon kojeg bi ja nastavio učeči ih vežbama za Prag. Bio sam u više sela i svuda sam se uverio, da kod hercegovačkih selja* ‘ka postoji jaka volja i žilava energija. Izvesne čete su dolazile svaku večer u Avtovac i tako su naučile sve četiri vežbe za Prag. Na 1. decembre je društvo priredilo akademiju, koja je van-redno uspela i na kojoj se moglo jas* no videti koliko se može postiči za jedan mesec dana neumornog rada. Zadnje vreme mog dopusta proveo sam, po nalogu župe, u Mostaru, gde sam pomagao u tečaju za sokolske če* te. Uverenja sam, da su se i moji dru-govi prihvatili sasvim ozbiljno ove svete dužnosti, tc sigurno mogu da ka* žem, da jc jugoslovensko Sokolstvo koraknulo čvrsto napred.
Napolić Nedjeljko — Mostar.
/ЛУЕ
Povodom godiSnjlh skup-širna drušiava i Cela
Svima bratskim župamat
Kako če se tokom meseca janua-ra o. god. održavati društvene i četne godišnje skupštine i kako čc tom prilikom dolaziti do izmena u društvenim i četnim upravama, pozivaju sc sve br. župe da — prilikom imenovanja društvenih i četnih uprava i u slučaju da ne bude nikakvih izmena — do-stavljaju liste tih uprava saveznoj upravi odmah nakon potvrdenog ime* novanja. Br. župe obratiče naročitu pažnju na to, da se za funkcionere društvenih i četnih uprava predlažu i potvrduju samo takva lica, kojima je sokolski rad i njegov napredak iskre* no prirastao za srce. Isto tako če br. župe pripaziti, da se imenovanja društvenih i četnih uprava vrše tačno prema Zakonu o ustrojstvu Sokola kraljevine Jugoslavije, jer su sc u to* ku godine 1931. dešavali slučajevi, da su postojale društvene i četne uprave, čije se liste funkcionera nisu mogle dobiti na sva urgiranja i župe i Saveza.
U listama neka se označe tačno ovi funkcioncri: starešina, zam. starešine, načelnik, zam. načelnika načel* niea, zam načelnice, blagajnik, pro-svetar, ekonom, statističar, odbornici,
zam. odbornika, revizori, zam. revizo-ra, i sud časti.
Ispravnim i tačnim dostavljanjem društvenih i četnih lista uprava moči če se jedino ispravno i tačno voditi savezna kartoteka, toliko potrebna za poslovanje Saveza.
Istovremno se obrača pažnja br. župama, da se i u toku nove poslovne godine strogo pridržavaju pravila, i da pri svakom novom osnivanju sokol* skih društava ili četa dostavljaju Savezu potrebne podatke odmah nakon izvršenog imenovanja dotičnih uprava.
Iz načelnišivct I tefiničkog odbora Savexa SKJ
m
Iz sednice save/nog 10
od 5. januara 1932.
Savezni načelnik br. Bajželj, koji sc je povratio s dopusta dne 1. janua* ra o. g. i ponovno preuzeo načeltiičke poslove, otvorio jc prvu ovogodišnju sednicu savezng TO, poželivši svima srečnu novu godinu. Izvestio je, da je bio sa sestrom Trdinovom na studijskem putovanju u inozemstvu i da je tom prilikom posetio razna društva i
K jubileju bral« dr. V.<ničeka — Na praškom sletu 1926. god. („Jas")
zavode i dobio posvuda utisak, da naša telovežba ne zaostajc dosta za telo* vežbom drugih naroda, iako se u mno* gočem razlikuje. O svom studijskom putovanju podneče br. Bajželj kasnije opširmji izveštaj, a prirediče eventualno o tome i -jedno javno predavanje.
— Nadalje je br. načelnik izvestio, da je br. Pichler poslao saveznom načel-ništvu prevod fiziologije na srpsko -hrvatskom. Brata dr. Dragiča iz Beo* grada pak zamoliče sc da to delo pre* gleda, našto če se predati Jugosloven-skoj sokolskoj matici za tisak. — 19 članova i članica prijavilo se je za savezni prednjački ispit. Ispitnoj ko* misiji poslače se lista tih prijavljenika s pozivom, da ureče sastanak u svrhu odredenja materije za ispite, i ujedno da sc odredi i vreme i mesto, gde če se ispiti održati. — Za prenjačku školu prijavilo se je 67 članova i 49 članica, medu njima pak ima nekoliko braoc i sestara, koji radi svoje malo-dobnosti ili radi drugih okolnosti ne* če moči biti primljeni u školu. Dan prijamnih ispita objaviče se pravodob-no. — Za pretsednika komisije za župske prednjačke ispite u osječkoj župi odreduje se umesto umrlog brata dr. Mergenthalera br. Vojinovič iz Beograda. — Saveznom načelništvu se predlaže, da izda tačne odredbe glede oproštenja od polaganja propisanih ispita, obzirom na starost i dugogodiš-nje delovanje odnosnih funkcionera. — Sokolsko društvo Zagreb II predlaže ustanovljenjc jahačkog otseka uz upo-trebu vojničkih konja. Ministarstvo vojske saglasno je s time, da bi vojna vlast stavljala na raspoloženje jahač-kim otsecima svoje konje, ali pod us* 'lovom, da jahači sami vrle sve radove spremanja i raspremanja konja pri njihovom preuzimanju i povračanju.
— Glede izdavanja svedodžaba o spo-sobnostima prednjaka, koji nemaju propisanih ispita, zauzelo sc je negativno stanovište. — Novo sastavljenu komandu za redovne vežbe objaviče sc u »Sokolu« te čc se otštampati u 2000 primeraka, jer ta nova komanda nije samo potrebna prednjaštvu, več također i svim vežbačima i onoj bra-či, koja nastupuju u kroju. — S izda* vanjem dozvole za štampanje III. iz* danja »Priručnika za društvene i prednjačke ispite« od br. Bogičeviča počekače se dotle, dok literarna komisija konačno ne ustanovi srpsko* hrvatsku terminologiju. — Narudžba gramofonskih ploča za proste vežbe za svcsokolski slet u Pragu neče se izvršiti radi izvesnih teškoča. — Na predlog Jug. mačevalačkog saveza, da bi se takoder i u Sokolstvu uvelo ma* čevanje, umoliče se br. Kukca da to pitanje prouči i da pripravi odgovara* juči predlog, kako bi se u sokolskim društvima ponovno oživela ova grana, jer je mačevanje u telovežbačkom sokolskom načrtu i onako predvideno, ali je dosada ta zdrava i korisna grana telovežbe bila zanemarina i tek tu i tamo gojila. — Predlog župe Tuzla, da bi sc zabranilo učestvovanje na sveso-kolskom sletu u Pragu svim onim članovima, koji još nisu navršili 26. godinu života, a ne vežbaju, otklanja se. Zabranu može da izda iz vlastite po^ bude svaka župa za se, i to obzirom na prilike koje vladaju u odnosnim njenim društvima, a koje su župi poznate. — Objavič« se odgovor na čla-nak »O komandi u Sokolstvu«, koji je izišao u 1. broju ovogodišnjeg »Sokol-skog Glasnika«. — Predloge za nastup u posebnim tačkama na svesokolskom sletu u Pragu poslale su: 1. župa Za= greb: a) za skupne proste vežbe za članove i članice, b) vežbe s batinama za sokolske čete; 2. Sokolsko društvo Bjelovar: vežbe za 10 naraštujaca za nastup u naraštajskim danima; 3. žu* pa Novi Sad: narodni plesovi za članice 8—10 skupina, svaka skupina broji 16 članica; 4 br Jeger iz Subotice: scena u narodnim nošnjama u obliku karte Jugoslavije; 5. br. ing. Černe iz Ljubljane: 6*kratne vežbe na 9 ruča. O prijemu navedenih tačaka odlučiče se, kada se prime sva potrebna objaš-njenja k pojedinim tačkama, dok se društvu Bjelovar odobrava njegova posebna tačka za naraštajski dan. •— Savezna izbirna takmičetfja u smuča* liju za učešče na takmičenju SSS odr* žače se dne 14. febr. o. g., a ne 21. fc-bruara o. g., kako jejo pre bilo javljeno. Takmičenia SSS pak održače se 3. mirta o. g. Članice tim ta’:mičenji-ma neče ueestvovati. f^astanak članova
takmičarske komisije da o torne do-nesc potrebne odluke održaee se dne 8. januara o. g. u 7.30 sati naveče u Ljubljani u Narodnom domu. — Pre* vodi čeških vežaba več su u radu te če
se suikcesivno objavljivati u »Sokolu«, a nekoji pak i u posebnoj knjižici. — Treba da se pospeši takmičarski red za takmičenja na svesokolskom sletu u Pragu.
fe ielovešbačlcog sveta
RADNIČKE TELOVEŽBAČKE ORGANIZACIJE U CSR I TYRŠEVA PROSLAVA.
»Telocvični Rueh«, glasilo Radni-čkih telovebačkih društava u Čehoslo-vačkoj, donaša u svom poslednjem broju sledeči proglas vodstva glede Tyrševe proslave: »Stogodišnjicu ro-denja dr. Miroslava Tyrša, koja pada u 1932. godini, proslavite Radnička te-lovežbačka društva, kako je to zaključila konferencija zastupnika svih društava DTJ u okviru svog rada kao us-pomenu na osnivača češkog telovežba-čkog sistema, knji je dao i ioš uvek daje smer također i telesnouzgojnoj | radinosti DTJ. Javnim zajedničkim proslavama pak učestvovače DTJ samo pod uslovom, ako te proslave budu imale vanstranački i sveopči karakter, kao što je sveopea i kulturna svojina Tyršev životni rad. Nikako pak DTJ neče učestvovati kakovoj proslavi, ako bi se tom prilikom pokušalo da istak-ne samo korist jedne telesnouzgojne organizacije.« — Zadnji pasus ovoga proglasa očigledno je naperen protiv čehoslovačkog Sokolstva, što naravno nikako ne umanjuje značaj, koji ima Tyrš ne samo za Sokolstvo, več za ceo narod i sve njegove telesnouzgojne organizacije, jer su več sve preuzele ne samo njegov sistem i metodu, več ta-koder i sav ustroj sokolske organizacije, pa oporicali to sada ili ne.
MEĐUNARODNI OLIMPIJSKI ODBOR.
Naše čitatelje svakako če zanimati, osobito sada, kada se toliko govori i piše o X. olimpijadi u Los Angelesu, ko pretstavlja medunarodni olimpijski odbor. Kako javlja zadnji oficijelni glasnik olimpijskog odbora, na čelu ovoga kao začasni pretsednik stoji baron Pierre de Coubertin, koji je tako-der i osnivač olimpijske organizacije, a koja postoji več od godine 1894. Se-dište jc organizacije u Švicarskoj i to u Lausanne. Olimpijski odbor sam sa-stavljen je iz pretsedništva i zastupnika svih pripadajučih država. Njegov pretsednik je sada grof de Baillet-La-tour, a članovi su mu pak zastupnici skoro svih večih kulturnih država sveta. Jugoslaviju zastupaju general Du-kič i prof. Fran Bučar, poznati sokolski radnik. Pretsedništvo, ili kako se to službeno naziva, egzekutivna komisija, sačinjavaju: pretsednik grof de Baillet-Latour, potpretsednik Godefrov de Blonay, markiz Polignac, general Ed-strom, general Sherrill, dr. Le\vald, lord Aberdare i tajnik potpukovnik Berdez. Pretsednik jugoslovenskog olimpijskog odbora pak je g. dr. Stevan Hadži, pod-ban Savske banovine u Zagrebu. Me-dunarodnu gimnastičku LTniju zastupa u olimpijskom komitetu njen pretsednik g. Charles Cazalez iz Bordeauxa.
RASPORED ZIMSKE OLIMPIJADE U LAKE PLACID.
lako olimpijada kao celina pobu-duje veliko zanimanje u svem telesno* uzgojnom i sportskom svetu, ipak se danas u prvom redu svi bave zimskom olimpijadom u Lake Placid, koja če po svoj prilici biti slabije posečcna nego što se je uopčc mislilo. Danas dona-šamo ovde u glavnoin rasporcd igara samih u zimskim granama. Zimska olimpijada obuhvatače četiri glavne skupine takmičenja: klizanje na ledu, sanjkanje, hockey na ledu i smučanje. Posve je naravno da največe zanimanje vlada za smučarska takmičenja, ta takoder i najviše ljudi goji baš smučanje, koje može da se danas smatra kao najobljubljeniji internacionalni zimski šport. Klizanje na ledu obuhvatače hrza takmičenja na 500, 1500, 5000 i 10.000 metara, nadalje pak takmičenja u raznom umetničkom klizanju na ledu. Tim takmičcnjima učestvovače mu-ški i ženske. Sanjkanje prirediče se na saonicama sa 4, a takoder i sa dva sedala, a hochey če sc igrati po opčim pravilima te igre. Svaku državu moči če da pretstavlja i zastupa samo jedna skupina od 14 igrača. Smučarska tak mičenja prirediče se na daljinu od 50 km, nadalje u skakanju, zatim slede kombinovana takmičenja na daljinu i sa Skokovima; ovima če sc pripustiti najviše po četiri takmičara za svaku od navedenih grana. Zimske olimpijske igre održače se u Lake Placid oc 4. do 13. februara.
TEŠKOĆE OLIMPIJADE U LOS ANGELESU.
»Lidovc Noviny« donele su preč nekoliko dana u svojoj telesnouzgoj noj rubrici zanimljiv članak o teško čama, koje se pojavljaju u vezi sa pri ređivanjem olimpijade u Los Angele su. Donašamo iz toga članka glavne
misli, jer znamo, da če to zanimiati takoder i naše čitaoce.
Velika zapreka za olimpijadu je pre svega velika udaljenost kraja, gde če se ona održati, posebno to za Ev« ropejce. Još veče pak teškoče čini po-jedinim telovežbačkim i drugim organizacijama velika gospodarska kriza, koja sada vlada u celom svetu, a koja onemogučuje da se na olimpijadu po-šalju pretstavnici pojedinih država, a to radi nedostatka materijalnih sred-stava za tu granu. U Engleskoj i Ne-mačkoj štampi čak su se pojavili i glasovi, da se olimpijada odgodi, što pak, naravno, obzirom na velike i več dovršene priprave, nije nikako moguče.
O državama, koje čc na olimpijadi učestvovati, živo zanimanje pokazuje Italija. Njeni pretstavnici zastupače svoj narod u svim granama olimpijade te se več sada po skupinama ustrajno vežbaju i pripravljaju. Takoder i od Finaca se očekuje prilično učešče na zimskim i letnjim takmičcnjima. Norveška če takoder poslati 22 svoja pret-stavnika na zimska i 18 na Ietnje tak-mičenje. I Francuzi bi rado učestvovali olimpijskim takmičenjima u svim granama, ali za svoju ckspediciju nemaju dovoljno novaca. Ipak izgleda, da čc ih na zimska takmičenja u Lake Placid poči dovoljan broj. Mnogo manjc pak ima nade da če olimpijadi učestvovati Austrijanci, naravno i opet radi ne-manja sredstava. Sva su se šahiranja naime izjalovila, te po svoj prilici Au-strija neče moči biti zastupana ni na zimskim ni na letnjim takmičenjima. Isto je tako neizvesno, što če biti s Englezima, koji o gospodarskoj krizi vode najozbiljnijeg računa. Ipak sc pojavljaju glasovi, da bi se broj takmičara snizio na najmanj u meru, ali u tomc još nije pada nikakova odluka, niti za, niti proti.
Največi interes za polazak u Los Angeles imala bi Nemačka sa svojim silnim organizacijama. Ta več je tako reči posve stalno, da če se naredna olimpijada god. 1936. održati u Berlinu i baš sadašnja olimpijska takmiče-nja trebala bi za Nemce da budu u neku ruku škola za pripravu njihove olimpijade. Ali u novčanom pogledu šanse su za polazak u Los Angeles tako minimalne, da se mora sa stal-nošču računati, da na sadanjoj olimpijadi neče biti Nemaca. Postoji je-dina mogučnost, da tamo pode osmo-rica veslača, jer je veslačkom savezu ipak nekako pošlo za rukom da sa-kupi oko 30.000 maraka za svoju eks-
pediciju.	.
Posve je pogrešno naziranje, da ce olimpijadi učestvovati švicarski gimna-ste. Oni su več definitivno odlučili da neče poči u Ameriku. Pa takoder i ostala sportska udruženja nemaju ni sama dovoljno sredstava. tc jc P°sve stalno da uzalud čdkaju pomoč vlade. To isto vredi i za smučarsku ekspedi-ciju, koja može da na svoje troškove pošalje samo dva smučara. Ako pak država priteče u pomoč s^ kakovom potporom, razume se, da če njihovo učešče biti veče. Silne komentare iza-zvala je odluka Holandana, da uopče neče na olimpijadu, iako sc jc poslednja održala baš u Amsterdamu.
Takova je dakle situacija kod po-menutih naroda. Sto se pak tiče Čeho-slovaka, poznato nam je, da je čeho-slovačko Sokolstvo otkazalo svoje su-delovanj« na olimpijadi i da je dosada samo smučarski savez definitivno za-ključio, da če učestvovati na zimskim takmičenjima u Lake I lacid. Od ostalih organizacija još nema odluke. Ju-goslovensko Sokolstvo takoder ne po-lazi, a pitanje učešča ostale olimpijske ekspedicije iz Jugoslavije dosada j os nije rešeno.
1 zgledi za veliko učešče na olimpijadi su dakle vrlo mali i slabi. Dosa-danja iskustva pak na olimpijadama pokazuju, da se počinje razmišljati, da li je uopče umesno da se na njima uče-stvujc, iako troškovi nisu tako veliki kao za Los Angeles. Naročito telovež-bačke organizacije, koje imaju mnogo veču zadaču, naime telesni uzgoj širokih narodnih slojeva, moraju da budu svesne, da postizavanje rekorda nije nikako njihov cilj. Tako su se izjavili francuski gimnastc i za njima i švicarski, koji kftžu: »Nije nam do toga, da bi na olimpijade slali šampione. Radih smo uvek na uzgoju mase i ne može* mo se sprijateljiti s time, da izdamo 50, 60 ili čak i 100.000 franaka samo za odašiljanje vrste prvaka u Los Angeles. To više nije amaterstvo, več pro-fesionalizam. Imamo mnogo teškoča i razbijamo glavu s time, na koji čemo način pribaviti tisuču, dve, ili tri franaka da priredimo koji prednjački tečaj. Sto nam pak koristi prvak sveta? Mnogo veču vrednost pretstavlja za nas, ako za našu organizaeiju pridobi jemo 10 do 15 gimnasta«.
Nazori švicarskih gimnasta više su nego uverljivi i stoga smo smatrali ko-risnim, da makar i u izvatku prenesemo članak uglednog čehoslovačkog lista.
FRANCUSKA ZA TELESNI UZGOJ
U državni proračun Francuske re* publike unešeno je za ovu godinu 70 milijuna franaka u svrhu telesnog uz-goja. Tako je izjavio državni potse-kretar g. Morinaud zastupnicima Unije francuskih gimnasta i raznih sportskih udruženja Francuske.
VISOKE ŠKOLE ZA TELESNI UZGOJ U BELGIJI.
U Belgiji več od dužeg vremena vlada velik interes za telesni uzgoj. Sada je medutim došlo i do toga, da se je na univerzitetima u Gandu i Lie-gu ustanovilo posebne »visoke institute za telesni uzgoj«, koji su dodeljeni medicinskim fakultetima. Slušatelji navedenih instituta dobivaju naravno aka-demsku ti tulu i pod izvesnim uslovima i sa pogrebnim ispitima takoder i doktorat za telesni uzgoj. U Gandu, gde sc predavanja vrše na flamskom jeziku imače prilike da studiraju Flamci, a u Liegu pak Francuzi, koji živu u Belgiji.
NAJSTARIJE SMUČKE NA SVETU
Norveški smučarski muzej oboga-tio se je ovih dana zanimljivim smuč* kama, koje su navodno stare preko 2500 godina, jer su ih našli pri otkopa-vanju zemlje, za koju drže da je stara toliki broj godina. Dosada su Norvežani bili ustanovili, da su se smučke upotrebljavale u njihovoj zemlji več u X. veku, a prema ovome izgleda, da se je čovek več daleko pre u davnoj dobi znao da pomaže po snegu sa smučkama.
postojanog uverenja, uživao je velik ugled u svoj engleskoj javnosti pa i u redovima svojih protivnika. Šef-redaktor lista bio je 57 godina. Umro je u dobi od osamdeset i pet godina.
Viktor Jerabek: Zavzetje Podolan.
Poznati sokolski radnik br. Viktor Jerabek napisao je roman iz nacionalnog i sokolskog života pod naslovom »Zavzetje Podolan«, u kojem opisuje borbu za nacionalni značaj ponemčenog mo-ravskog mesta i konačno pobedu za-slugom Sokolstva. Roman j c pisan živo i dramatski, a njegov je glavni junak mladi lekar, koga hoče da malogradan-ska Mesalina zaplete u svoje mreže i da ga otme njegovom češkom narodu, da u njemu ubije narodni ponos te da s time uništi dragocenu silu u borbi za češki značaj pomenutog mestanca.
Knjiga obasiže 356 stranica; broširana stoji 25 Kč, povezana 35 Kč. Na-ručuje se preko domačih knjižara ili pak direktno kod nakladništva Fr. Bo-rovy, Praha II., Narodni trida 18. — Svakome, koji zna češki, ovu knjigu najlepše preporučamo.
Jan Pelikan: Sokolstvo i šport. —
Češki poznati sokolski pisac br. Jan Pelikan izdao j c zbirku sokolskih predavanja u izdanju ČOS pod naslovom »Sokolstvo a šport«, u kojoj uporeduje Sokolstvo sa športom i dolazi do zaključka, da je šport uži pojam od Sokolstva. Upozorava takoder i na to, da je Sokolstvo več pod Tyršem gojilo nekoje grane' športa te da je po podnačelnikom Klenko preuzelo još mnogo toga, a danas da goji sve granc,
osim onih, glede kojih je mišljenja, da su surovog značaja i da su moral-nom uzgoju naroda štetne, u čemu bez sumnje Sokolstvo u tom pogledu takoder ima prednost.
Knjižica je aktuelna takoder i za nas, jer se baš i u našim redovima vodi debata o ovom predmetu.
Biblioteka jugoslovenske škole iz*
lazi u Zarebu četiri puta godišnjc. Broj 2. ove novo pokrenute revije pod uredništvom br. D. M. Bogunoviča i prof. Lj. Krajačiča, koja je u prvom redu namenjena našoj omladini, ima ovaj sadržaj: J. Milojević: Sveti Sava; A. Santič: Pesma neznanih junaka; — Majika; V. J. 'Ilič, mladi: Dižite škole; P. Preradovič: Naša zemlja; J. A. Kraljič: Sv. Sava; — Marko Kraljevič i Soko; N. Pavič: Sv. Savi; J. Miiakovič: Junak; Lj. Krajačič: 1815.—1905.; J. Rukavina: Tebi; B. Toni: J J. Stros-majer; R. Katalinič-Jeretov: Neumr-lom Strosmajeru; K. Mihitič: Apostolu .Tugoslovenstva; J. Udicki: Naša dcca. — U muzičkom delu. — Za dečje ho-rove notalni prilog: Hitala Mare, U kolo, Uskliknimo, Pjesma o Istri. —-Godišnja pretplata 70 Din, pojedini broj 20 Din. Uredništvo nalazi se u Zagrebu, Bogovičeva ulica 7.
Glasnik Saveza trezvene mladeži.
Decembarska sveska donosi članak dra. L. Krausa o trezvenosti kao soci-jalnoj istini, pripovetku Ante Jakšiča, popračenu ilustracijom, pesmu Jutarnji povratak od Alekse Markišiča, koja je nagradena na konkursu ovoga časopisa i najzad veliki niz raznih beleški o trezvenjačkom pokretu kod nas i na strani. Časopis izlazi svakog meseca i pretplata za školsku godinu iznosi svega Din 20. Šalje se na čekovni račun 53057 ili Savezu trezvene mladeži, Beograd, pošt. pretinac 138. Časopis je pre* poručen i od strane Ministarstva prosvete.
Visoko čelioslovačko odlikovanje ministra brata dr. Alberta Kramera.
Za osobite zasluge, koje je steikao svojim radom za bratske odnošaje sa Čehoslovacima i kao privatna ličnost i kao zvanični pretstavnik naše države u Pragu, pretsednik Čehoslovačke republike brat T. G. Masaryk odlikovao jc bivšeg našeg poslanika u 1’ragu, sa-dašnjeg ministra trgovine i industrije, brata dr. Alberta Kramera, ordenom Belog Lava I. stepena sa lentom.
Franciszek Bujak. U decembru prošlc godinc slavio jc u čitavom nauč-nom svetu poznati socijalni i privredni istoričar univerziteta Jana Kazimira u Lavovu Franciszek Bujak 30 godišnji-cu svog naučenjačkog rada. Prof. Bujak izdao je toliko velikih dela, da se njegovo ime danas izgovara sa velikim priznanjem po celom svetu. Prigodom njegovog jubileja njegovi bivši učenici izdali su odlično znanstveno delo pod imenom: »Studja z historji spoleeznej i gospodarezej posviečone prof. dr. Fr. Bujako\vi«.
f Dr. Oton Kučera. Dne 29. decembra 1931. umro je u 75. godini života u Zagrebu poznati naučenjak dr. Oton Kučera, koji je sa svojim delima iz matematike, fizike i astronomije stekao veliki ugled. Dr. Kučera nije bio samo priznat naučenjak, nego i vanredan pedagog, a pre svega odličan nacionalist. Poznate su njegove borbe u Vinkov-cima, gde je kao mlad profesor od godine 1876.—1886. sa još nekoliko dru-gova uspeo, da sc dotada nemačka gimnazija pretvori u hrvatsku.
Čehoslovaci u Jugoslaviji. Po poslednjim izveštajima ccntralnog stati-stičkog ureda u Beogradu ima u Jugoslaviji 115.532 Čehoslovaka, dakle nc-što manje od 1% čitavog stanovništva naše zemlje. Po svom radu Čehoslovaci pretstavljaju vrlo pozitivan element u našem narodu, pa se svojim radom osobito ističu u našim sokolskim dru-štvima.
Plačan je poreza u Engleskoj. No
vine čitavog sveta donele su izveštaje i opširne komentare, pa čak i posebne članke, o velikom patriotizmu Engleza, o njihovoj požrtvovnosti i spremnosti da pomognu svojoj otadžbini u sadaš-njim teškim časovima. Engleski grada-ni n. pr. ne samo da plačaj u svoj po-rez pravovremeno i u punom iznosu, nego čak i pre odredenog roka, pa i više nego im pretpisujc porezna vlast, a ovih poslednjih dana pred poreznim uredima čekaju čitavi redovi, da ne zadocne svojom uplatom, kao da čekaju na darove. Baš svojim velikim patriotizmom i požrtvovnošču Englezi postali su velik i jak narod, jedna oc glavnih svetskih sila. Neka bi i za nas važila starorimska rečenica: Exempla trahunt!
Umro nestor engleskih novinara
Ovih dana umro je u Londonu Char les T. Scott, mnogogodišnji generalni direktor »Manchester Guardian«, naj večih liberalnih novina u Engleskoj Kao uzor karakternog čoveka i silno
Župa Ban/a Cuka
SVEČANO UDARANJE TEMELJA SOKOLSKOM DOMU U BANJOJ LUCI.
Več dulje vremena oeečala sc velika potreba u banjalučkom Sokol* skom društvu vlastitog doma, a pogo* tovo u zadnje doba, kad se grad počeo da naglo razvija. Vežbače članstvo množilo se u tolikoj meri, da ga više nije mogla prhniti ni jedna dvorana, te je nastao onaj nelagodni osečaj teskobe. Sa gradnjom vlastitog doma išlo je veoma teško, jer je kraj siro* mašan, a več davno je nestalo onih plemenitih pojedinaca, koji bi hteli i mogli žrtvovati od svoga obilja toliko, da pomognu uzdiči jedan sokolski dom i tako sebi sagraditi večiti spo* menik.
Nu ipak nekoji sokolski radnici otpočeli su pre 5 godina akciju, da sa-grade dom. Osnovan je odbor za grad* nju doma, ikoji je stvar doterao dotle, da je kupio gr^dilištc oko 4 dunuma veliko na uglu ulice Cara Nikolaja II, a onda je akcija opet zastala.
Koncem godine 1930. ta je akcija ponovo pokrenuta, te je osnovan i Fond za gradnju Sokolskog doma u Banjoj Luci i izabran novi odbor, a ban Vrbavskir banovine g. Svetislav T. Milosavljevič primio se je pokroviteljstva nad tom akcijom. Kao prvi veči prilog za gradnju ovog doma dala je Vrbastka banovina u iznosu od 300.000 Dinara i to u vidu odštete za ustupljcne prostorije ranije vežbaone Banovinskom pozorištu, koje je u taj čas osnivano. Gradska opština u Banjoj Luci votirala jc takoder u svom budžetu svotu .od 300.000 Dinara, da je isplati u tri godine po 100.000 D i* nara. Sada je akcija več uspevala i kod gradanstva prilično, a osobito kod činovništva, koje je listom postalo članom toga Fonda. Fond ima sada oko 400 članova.
Odbor je odmah pristupio radu,
te je br. Branko Jovanovič, ing. u Tehničnom odclcnju Bansike uprave, izradio planove budučeg doma, koje su odobrile gradevinake vlasti i Savez Sokola kr. Jugoslavije. Plan predvida jednu veliku vežbačlku dvoranu, 20 m dugačku i 12 metara široku, tc 2 krila sa svim nužnim kancelarijskim prostori jama.
Na 4. novembra 1931. g. otpočeli su prvi radovi na iskopavanju i betoniranju temelja, te su dovršeni oko 10. decembra. Več sama ta činjenica, da su svršeni radovi oko iskopavanja temelja, ulila je nove snage iklonulom članstvu našeg društva, pa je misao svečanog udaranja temelja napunila sva srca svečanim uzbudenjem.
Po gradu su se svuda pojavili pla* kati, koji su svakog prijatelja sokolske misli pozivali na svečanost uda* ranja temelja Sokolskom domu u ne* delju 20. decembra pr. g. u 11 sati pre podne.
Sam dan svečanosti osvanuo je pun snežne beline, koja je omotala sure temelje našeg doma i svu krajinu.
Vežbače članstvo u svečanim odorama, naraštajnici i naraštajke počeli su se sakupljati več rano u jutru kod sadanje svoje vežbaone, odaikle su krenuli na gradilište sa vojnom mu* zikom, a na licima im se videlo svečano raspoloženje.
Na gradilištu je več bila iskuplje* na velika masa sveta od 2—3000 duša; medu kojom su zapaženi banjalučki mitropolit g. Vasilije, pomočnik banov g. dr. Zec, gradonačelnik g. Husedži-novič, konzul Poljske Republike gosp. Burda, 'komandant Vrb. divizije gosp. Nedeljkovi«, te izaslanici raznih društava, a Srpsko pevačko društvo »Je-dinstvo« korporativno.
Na uzdignutom podiumu, odmah kraj temelja, stajao je pretsednik od* bora br. Stcvo Moljevič i ostali tunk-cioneri, a kad je pokrovitelj Vrbaski ban g. Milosavljevič došao tačno u 11 i eetvrt. otpočela j c svečanost.
imm
Sa proslave ev čanog polaganja lemel|a Soko^koo Uoma u Banj^ lUci Za vreme govora prefsednika odbora br. dr. Moljevica
Pretsednik u svorn govoru rekao
je:
—	Braćo i sestre, pri otvaranju ove naše svečanosti neka prvi pozdrav bude upućen Kraljevskem sokolskem domu, Nj. Vel. Kralju Aleksandru I. i starešim Save* za Sokola kr. Jugoslavije Nj. Kr. Vi-sočanstvu Prestolonasledniku Petru — Zdravo!
Gospodine Bane,
Vama, koji sa toplim željama pra« tite i pomažete svaki kulturni, humani i socijalni pokret, koji i Sokolstvu ovog kraja poklanjate naročitu pažnju i pružate pomoč kako moralno tako i materijalno i koji ste ovom našem de« lu udarili prvu i najsnažniju osnovicu, koji čete nas, tvrdo verujemo, pomagati i pratiti sve dok mu ne damo i potpun završetak, Vama iz svih naših sokolsikih srca, velikih i malih, ali svih toplih sokolski naš pozdrav — Zdravo!
Gospodine generale,
vojska i Solkolstvo u našoj otailž-bini odmenjuju s vremena na vreme svoje uloge, težeči u mnogom jednom istom cilju —• sigurnosti i odbrani, iz teške žrtve, utvrdcnih granica lepe naše domovine. Stoga je i naša zajed« ničtka saradnja u odgoju čoveka-So-kola — neminovna. Naša je dužnost i stalno nastajanje da Vam pripremi-mo i fizički i moralno odgojene mladi* če, da kod Vas sU'ku i onu specijalnu obuku i spremu, koja če iči za odbra-nu otadžbine, biti potrebna, da primi onaj viteški duh, koji u našoj jugoslo-venskoj vojsci vlada, a koji je zasno« van na svetim tradicijama njenim, na slavi junaka iz dugotrajnih i krvavih ratova za oslobodenje i ujedinjenje našeg jugoslovenskog naroda, da se nauče onoj velikoj i lepoj skromnosti jednostavnosti, koja je uz junaštvo ‘jedna od najlepših osobina naše vojske. Vama koji stojite na čelu te voj« ske u našem kraju i svoj našoj vojsci bratski — Zdravo!
Gospodine pretsedniče, kad smo pokrenuli ovu akciju, da u našem ovom mestu, koje je sedište naše banovine, koje je do nedavno bi«
lo	nekad namerno a nekad i slučajno, zapušteno i zanemarivano, ali koje je u zadnje dve godine učinilo na svim poljima kulturnog i društvenog života jedan vidan napredek, na kome mu se čak i počelo zavideti, podignemo Sokolski dom, mi smo bili u nedoumici, da li če se grad, da li če se gradanstvo našem pozivu odazvati i pružiti nam potrebitu pomoč. Iz te nedoumice iz« bavilo nas je gradsko veče, koje je pod Vašim pretsedništvom jednoglas-no zaključilo, da se za Sokolski dom votira svota od 300.000 Dinari, koja če se u tri godine isplatiti. Vama i gradskom veču, koje je sa tolikom vi« sokom svesču prihvatilo našu molbu, koje toliku pažnju poklanja našem mladem naraštaju i njegovom fizič-kom i moralnom vaspitanju, a koje nas ni u buduče nečc napustiti, naši sokolski pozdravi — Zdravo!
Vama gospode i gospodo, pretstavnici i saradnici na pro-stranom. a tako malo obradenom po« lju društvenog, kulturnog i prosvetnog života, koji ovako kao i mi ulažete trud i znoj u delo, čiji je plod name* njen zajednici i valjda stoga od mnogih pojedinaea tako slabo cenjen, Vama koji čete nas ^oga najbolje razumeti, te koji ste danas došli, da isikažete svoje simpatije našem pokre« tu, našem radu i ovom našem, nadamo se, sretnom početku, naj lepša hvala na ukazanoj pažnji i izrazu solidarnosti i bratski Vam naš pozdrav — Zdravo!
Bračo i sestre,
razumeo sam vaše nestrpljenje pre nego li smo pristupili ovom, ne lakom, delu, a isto tako razumem va-šu današnju radost, kad vidite udaren temelj našem Sokolskom domu. I kad bi sve išlo prema našim željama i tež* niama, ovaj dom bi več bio gotov, a picgove dimenzije bi bile daleko šire j više nego li ih pokazuju ovi skromni temelji — one bi odgovarale širini vaših duša i višini naših ideala.
No i pored onog idealnog sveta, koji vi u svojim dušama i u svojim mladim srcima zamišljate i nosite po« stoji jos Jedan realni — materijalni, i katkad i odviše ki;ut i odviše tvrd i hladan, i koji čete vj često u životu osetiti, ali koji možda nečete razumeti, kao ni on vas što ne razume. I, eto, o tom svetu ovisi ova naša akcija i njen napredak, jer je to delo ■naterijalne prirode.
Valja da imate na umu i to da smo mi pioniri napretka i nosioci jed« ne velike, a nove ideje, koja treba vremena dok prokrči put, zasut često predrasudama, s kojima se valja boriti.
Ali mi Sokoli, verni načelu veli« к°Ц našeg učitelja Miroslava Tyr.ša: UVek napred! nečemo i ne smemo da filedamo ni na kakve prepreke, a još manje da pred njima uzmičemo, niti čerr.o skrenuti s našeg puta, kojim smo prišli. A da je to pravi put, po-kazuje nam naš rad i uspeh u narodu ^irom otadžbine, pokazuje nam činje-n|ca, da u našoj župi imamo društvenih 46 jedinica, 20 društava i 26 so« kolsfoih četa. koje se ovoj našoj sve-
čanosti raduju kao i mi, što se radu-jemo, jer u našem napretku vide i svoj napredak.
Da smo na pravom putu pokazu« je nam isto da je naša jugoslovenska misao, jugoslovensko ime, koje smo, mi oduvek u svojim srcima nosili, a koje smo odmah po oslobodenju i na svoje zastave ispisali, i od Strane države primljena i proglašena kao na« rodna misao i narodno ime.
Toj misli i tom imenu mi svojim radom i svojim duhom dajemo sadr« žinu i život.
I	ovaj dom, kome smo došli da svečano udarimo temelj, neika bude žarište toga života, neka bude hram, u kome če se propovedati vera istine i pravde, ljubavi, bratstva i jedna-kosti.
A za njegovo podizanje brinuče se pored nas, uveren sam, i sav ovaj svečani skup i svi ovi odlični pret« stavnici javnog i društvenog života, koji su došli da nam iskažu svoje sim« patije i da nam vidljivo pokažu, da su s nama, a kojima ja još jednom ispred svih vas toplo zahvaljujem i pozdravljam ih — Zdravo!
Iza njega uzeo je reč ban Vrbaske banovine g. Svetislav T. Milosavljevič, pokrovitelj Fonda, koji je rekao:
—	Gospodo,
bračo Sokoli i sestre Sokolice,
za mene kao pokrovitelja odbora za podizanje Sokolskog doma u Ba^ njoj Luci, ovaj čin osvečenja njegovih temelja pretstavlja jedan od najzna-čajnijih trenutaka u mojoj službi Kra« lju i Otadžbini.
Ne samo dužnost gradanina i pretstavnika vrhovne državne uprave, koja je zakonom od 5. decembra 1929. stvorila veliku i snažnu organizaciju Sokola kr. Jugoslavije, več i ljubav i odanost svojoj naciji, nalažu mi, da budem veran prijatelj i istrajan propa« gator sokolske ideje. Jer naše Sokolstvo je isto što i naša narodna misao. Oslobodenje i ujedinjenje Jugoslove« na bio je prvi i najglavniji cilj jugo-slovenskih Sokola. A danas oni nasto« je, da se neguje telesna, moralna i na« cionalna snaga državljana kraljevine Jugoslavije i da čuva ostvareno narodno jedinstvo.
Tu uvečanu ulogu u sadašnjosti nametnuo im je veliki rat, čije če se posledice još dugo vremena osečati u našoj zemlji. Naš narodni organizam podneo je iznuravanja svake vrsti, sakačenja, zarazne bolesti, i mnogo« brojne tegobe nehigijenskog života, a u vezi s tim osetila se bojazan od degeneracije, opadanja produktivnosti i od slabljenja privrednog kulturnog zamaha.
Da bi se te opasne nevolje izbeglc i da bi se naš narod osnažio i ospo-sobio za progresivan razvitak i plodo-nosan život, mora se najozbiljnije i najpredanije voditi računa o narod-nom zdravlju i narodnom prosvečiva-nju. A to je u programu Sokola kr. Jugoslavije, koji svojim tehničkim i prosvetnim tačkama zahteva higijenu tela i duha.
Potreba pak da se poj edinci i narod pridržavaju načela, koja proističu iz zakona samoodržanja i preporodaja, ako ne žele da isčeznu sa lica zemlje, opredelila je kr. vladu sa zakonom od 3. decembra tg. da ustanovi i posebno ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda.
Još od svog postanka, u drugoj polovini prošlog veka, Sokolstvo je stavilo sebi zadatak da se bavi teles« nim vaspitanjem kao i moralno-du« hovnim usavršavanjem svojih članova.
Sokolske vežbe i utakmice nisu dakle cilj, več pravo vaspitno sredstvo za održavanje i unapredivanje teles« nog i duhovnog zdravlja. Njima se daje polet, razvija sposobnost za sa-moradnju, uleva hrabrost i zagrejava srce za iskrene bratske odnose, za jednakost, toleranci ju i nacionalnu slobodu. I u Bos. Krajini uvidelo se sasvim pravilno u vreme veleizdajnič« kom procesa u B. Luci, pre 15 godina, da ne može biti nacionalne kulture bez nacionalne slobode i nezavisnosti. To narodno obeležje Sokolstva razli« kuje ga od običnih gimnastičkih udru-ženja u svetu, koja služe zabavljanju i nadmetanju u gruboj snazi. Ideologija'Sokolstva ima dakle svoj koren u psihi slovenske rase. Ona je potpu-no slovenski izum. Otuda velika soli« darnost medu Sokolima slovenskih naroda, solidarnost, Ikoja se naročito ispoljila u toku svetskog rata.
No prošao je tek prvi decenij posle izagnanja neprijateljskih armija sa našeg nacionalnog tla, a več se mnogi od naših državljana slabo opominju opasnosti, koja je grozila našem na rodu i__ostalom Slovenstvu i koja ni sada nije otklonjena za večita vremena. Га opasnost i danas vreba na sva« kom graničnom ulazu u našu domovi« nu, čekajuči svoj momenat. I to je jedan od razloga da jugoslovenski rodo« ljubi treba listom da stupaju u sokolsku organizaciju. Ravnodušnost prema Sokolu kr. Jugoslavije, po mom mišljenju, graniči se sa izdajstvom svoga naroda, a znači izlaganje samog sebe i svoje porodice mogučnosti novih stradanja i propadanja. Ne zabo« ravimo, da medu silama, kojima je poverena narodna odbrana, Sokolstvo zauzima jedno od najistaknutijih mesta kao i to da, pomažuči njegov rad
i dobrovoljnim odzivom na svaki njegov poziv, služimo najvišim interesi-ma otadžbine.
Sokolsko društvo u Banjoj Luci, kao osnovna sokolska mesna organi« zacija u središtu banovine ima neobič* no važnu ulogu: ono je na čelu Sokolske župe ovog ikraja. Njegova delat-nost ne može se ograničiti samo na glavni grad Vrbaske banovine, več se mora proširiti i na sela u njegovoj okolini, a donekle i na čitavu župu. Da bi moglo vršiti svoj mnogostruki zadatak Sokolsko društvo Banje Lu« ke mora imati svoj dom, svoju soko« lanu, u kojoj če naša mlada generacija sticati fizičku ikulturu i najlepše gra« danske vrline. U tom svetlištu telesne i moralne lepote jugoslovenskog nacionalizma spremače se oduševljeni organizatori i vatreni propovednici sokolskih ideja za čitavu Mrkonjiča Krajinu, imajuči pred očima najviši primer u sokolskoj akciji prvog Soko« la u Jugoslaviji Nj. Vel, Kralja i starešine Sokola ikr. Jugoslavije Nj. Vis. Naslednika Prestola.
Visokim zaštitnicima i viteškim predvoditeljima Sokolstva uputimo sa ovog novog sokolskog zbornog mesta najiskreiniji i najtopliji sokolski pozdrav Zdravo!
Sa željom pak da Sokolski dom u Banjoj Luci bude delo čitavog grada i da u njemu što skorije počne srečan rad pozivam prisutne da zajedno us« kliknu:
Živeo Nj. Vel. kralj Aleksandar!
Živeo starešina Sokola kr. Jugo« slavije Nj. Visočanstvo prestolonaslednik Petar!
Živeo kraljevski dom!
Živela naša lepa domovina kraljevina Jugoslavija!
Oba govora i onaj pretsednikov i onaj pokroviteljev učinili su dubok utisak na sve prisutne.
*Iza ovog pozvao je pretsednik tajnika Odbora za gradnju doma br. dr. Perenčeviča, da pročita povelju, koja če se uzidati u temelje, te je br. Perenčevič pročitao ovu povelju:
»Pod vladavinom Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslovenskog
ALEKSANDRA I.,
Pod starešinstvom Starešine Sa«
veza Sokola kr. Jugoslavije Njegova kraljevskog Visočanstva prestolonaslednika PETRA, a pod pokroviteljstvom Bana Vrbas-kog gospodina SVETISLAV A MILOSAVLJEVIČA,
dana dvadesetog decembra hiljadu devet stotina trideset prve godine — godine prve iza Svesokolskog sleta u Beogradu, a uoči IX. svesokolskog sle« ta u Pragu, bi udaren temelj ovom Sokolskom domu, koji se podiže uz pomoč Vrbaske banovine i gradske opštine u Banjoj Luci, te prilozima i saradnjom gradanstva svih staleža.
Ovaj dom ima da bude ognjište, sa ikoga ee svetlost velike sokolske ideje da obasjava nas, našu omladinu i naše potomstvo. U njemu imaju da se pravilno i slobodno razvijaju mo« ralne i fizičke snage mladih naraštaja u stalnoj težnji za napretkom, a u smeru prema najvišem sokolskom cilju — savršenstvu čoveka.
Ovo neka bude sokolsko gne#do, iz koga če da izleču mladi Sokoli i da prožeti najvišom verom — istinom i pravdom — pronose širom sveta naše sokolske ideale: ljubavi, bratstva i jednakosti.
Zdravo!
Pokrovitelj gradnje Sokolskog doma u Banjoj Luci Ban vrbaski: Svetislav T. Milosavljevič,
Odbor za gradnju sokolskog doma u Banjoj Luci:
dr. Stevo Moljevič, ing. Ljubo Nikolič, Hamzaga Husedžinovič, ing. Br. Jova« novič, Paul Fišer, Uroš Stefanovič, Mijatov Dušan, ing. Radoje Vukčevič, dr. Jovo Perenčevič, Hasib Muradbe-govič, ing. Lazo Markovič.«
Povelja je bila metnuta u jednu staklenu bocu u zejtinu, te je nakon pročitanja stavljena u temelj Sokol« skog doma. Pored povelje stavljeno je u drugoj boci šest sokolskih znački i to jedna članska, jedna naraštajska, čorkovačka, sleta 1914., sleta 1910. u Moštanici, sleta 1912. u Bos. Gradiš« koj i to sve u lugu (pepelu) da se što dulje zaštiti od raspadanja i sve to opet stavljeno u jednu kutiju od cinka, a zatim je jama ponovno zabetonirana.
Prigodom stavljanja povelje u temelj br. Stevo Moljevič, pretsednik odbora, rekao je:
—	Bračo i sestre,
uz ovaj temeljni ikamen urezuje« mo i velika imena naše brače, koja su
•	prožeta sokolskom mišlju doprineli i svoje živote na oltar Otadžbine — oltar Sokolstva: ime prednjaka br. Petra Petkoviča, koji je poginuo kao komitski vojvoda 1916., ime prednjaka br. Bože Pantiča, koji je poginuo kao dobrovoljac oficir 1914., ime prednjaka br. Dorda Pantiča, koji je poginuo kao dobrovoljac oficir 1918., ime pod-starešine br. Milana Zariča, koji je umro izišavši iz tamnice 1918. godine, ime tajnika br. Dragutina Dakiča, ko« ji je umro izišavši iz tamnice 1918. go« dine. Slava im!
Pošto je time svečanost udaranja temelja završena razišli su se prisutni čekajuči prve dane proleča, kada če se opet nastaviti sa radom na gradnji doma. — H. M.
Župa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠOŠTANJ.
Bratu Joži Mediču v spomin!
Preko bistrih oči sivega Sokola, pnečega se v višave, sta se vlila dva škrlatno-rdcča curka in oškropila za« sneženo poljano, s strto perotjo je omahnilo Tvoje izmučeno telo in padlo mrtvo ob trda tla... Zakrvavelo je srce sivolasemu očetu, v tajni grozi so zadrhtele in klonile v nemi bolesti duše ljubeče soproge, srušenega brata in sester, tašče in ostalih sorodnikov, z njimi pa so gorko zaplakala bratska srca Šoštanjskih in Velenjskih Sokolov in Sokolic. Brata Jože ni več med nami... In njega je pravtako rodbina, kakor tudi šoštanjski Sokol smatral za svojega, saj je poleg skrbi za rodbinsko srečo in obsežno gospodarstvo pri pokojniku baš Sokolstvo dopolnjevalo bogato vsebino njegovega plodonos« nega, žal prekratlkega življenja.
f Br. Jože Medit
Že iz mladih let nacijonalno od-gojen, se je v solnčnem Primorju, kjer se je živahno udejstvoval v vseh narodnih organizacijah, navzel onega vzvišenega, čistega nacijonalnega duha, ki mu je postal neizprosen pravec živ-Ijenske poti v njegovi zrelejši dobi. Takoj ob prihodu v Topolšico, kjer je bil upravitelj tamošnjega drž. zdravilišča, se je oklenil Sokolskega društva v Šoštanju z vso njemu lastno ljubeznijo in doslednostjo. Ko si je v Šoštanju iz veleugledne narodne rodbine Ce-rovškove izbral življensko družico, se je skupno z blagopokojnim tastom začel tudi aktivno udeleževati smotrene-ga sokolskega dela, kateremu je večkrat v tehtnih debatah utisnil pečat svoje osebnosti. Živega kontakta z društvom ni opustli niti takrat, ko mu je že težka bolezen glodala narušeno zdravje. Po smrti tasta je prevzel znatne obveznosti Sokol, doma nase in je postal v občudovanja vredni požrtvovalnosti in stalni brigi za sanacijo Doma eden temeljev društvenega fnane-nega obstoja. V pravilni oceni pomena telovadbe je osnoval in fundiral Ce-rovškov sklad v podporo telovadcem za zlete in javne nastope ter imel za njihove potrebe vedno odprto srce, odprte roke. Kdo izpolni vrzel, katero je Tvoja nezaslužena Usoda začrtala v vrstah šoštanjskih Sokolov? Bil pa je cel mož na vseh drugih poljih, v kmetijskih in drugih organizacijah, kjer je bilo vse njegovo delo usmerjeno v uspešno napredovanje v teh težkih gospodarskih časih. Če na koga, potem se pač na pokojnega Jožo nanaša stih:
»Umreti, bratje, težko ni, — pustiti nade, to boli...« Zapustil si nas, poln lepih upov v bodočnost domovine v najlepši moški dobi, ko Te je klicalo življenje in srce, poln načrtov za svoje delo na domačem in javnem polju, ko še ni bil dograjen Dom Tvoje in narodove sreče. Zato mora in hoče Šoštanj-ski Sokol osvtariti vsaj del Tvojih srčnih nad, z neumornm delom, s tisto veliko ljubeznijo, katere je bilo polno Tvoje blago srce. Stvarnik Ti je odmeril prostorček ozek, plitev za Tvojega
srca brezmejnega pokoj, vanj padajo goste snežinke in sipljejo blesteče kristale, z njimi padajo pokojno v grob in legajo k Tebi vse naše ljubeče in čiste misli nate, ob njih naj Ti bo voljno in mehko... In kakor svetonoč-ni zvon v božični večer, naj se glasi v Tvoj Božji mir naš zadnji Zbogom.«
T. K.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO SREDIŠČE OB DRAVI.
Naše Sokolsko društvo je priredi-
lo	v proslavo praznika Ujedinjenja, dne 29. novembra v Sokolskem domu akademijo, ki je uspela nad vsako pričakovanje. Ob zvokih sokolske koračnice so prikorakali vsi oddelki v dvorano, kjer je po kratkem pozdravnem nagovoru br. načelnika prečital hr. prosvetar manifest Saveza SKJ. \’ato se je vršila zaprisega na novo pristo-pivšega članstva, pri čemer je br. pod starosta Tkalec Ante v zanosnem :-c-voru poudaril dolžnosti članstva \ Sokolu in izven njega. Telovadbo je ob rila vrsta na bradlji, ki je pokazala sicer prav spretne telovadce, vendar p < bi lahko bile vaje vsaj kar se tiče w zave lepše izvajane. Sledila je mošk . deca z lepo izvedenimi prostimi vaja mi. Nato je prikorakalo 21 malih kuharic z lepimi robci in predpasniki ter z lončki in kuhalnicami, _ zibajoč se v bokih, v dvorano. Izvajale so srčkano sestavo sestre Brenčič Mire pod njenim vodstvom, ki si je na mah osvojila občinstvo. Člani so iz vedli praške proste vaje, ki bi pa bih lahko boljše. Videti je bilo, da jim pri manjkuje prostora, zato je izostalo potrebno kritje.
Po kratkem odmoru je nastopil oddelek moške dece s sestavo »Drvarji«, katere je izvedel lepo in skladno. Sledil je moški naraščaj s praškimi prostimi vajami, ki bi se pa tudi lahko lepše izvedle. Tudi število šest nasto-pajočih se nam vidi nekoliko premajhno. Članice so izvedle pod vodstvom sestre Posegove dve sestavi z vložka-mi za praški zlet. Vaje so bile izvajane lepo, skladno in še precej elegantno. Nato je nastopila vrsta člonov na krogih. Vaje posameznikov so bile lepo izvajane, le pri raznožkah v miru bi se gotovo z malim trudom dalo doseči uleknjenje križa, ki ga je bilo po; grešati pri vseh nastopajočih. Ugajali so pa odskoki v nihu, pri čemer sta zlasti prednjačila br. Kosi in Jambro vič. Končno so prikorakale članice ter izvajale vaje z vesli. Vaje, ki so žc same na sebi efektne, so bile izvajane skladno, elegantno in precizno. Vse nastopajoče oddelke je spremljal na klavirju gosp. dr. Heiss, ki ^ je drage volje priskočil ob tej priliki društvi na pomoč. Zato mu izrekamo najiskre nejšo zahvalo. S sokolsko koračnici. »Z geslom Tyrševim« je godba zaključila lepo uspelo akademijo. Opaziti jt bilo tudi, da vlada med članstvom bratska prisrčnost ter da je vendar ži enkrat konec onim nerednostim, ki s<, vladale še pred kratkim. Zdravo!
SOKOLSKA ČETA GORNJI PETROVCI.
Naša Četa proslavila je dan 1. de cembra, što je najlepše i najbolje mogla.
Odmah posle službe božje održala se je u školskoj sobi ovdašnje narod ne škole mala akademija, koja ji ujedno bila skopčaria s proslavom. Prisutni su bili članovi i članice eete. gotovo sva školska deca iz okolnih sela sa svojim nastavnicima i mnoge druge osobe.
Svečanost je otvorio starešina br. Ivan Paulik lepim i duboko zamišlje nim govorom, u kome je opisao posta nak 1. decembra, te njegovo značenji kao državnoga i sokolskoga praznika: ujedno je spomenuo sve one pale ju nake, koji su svoje živote položili nc žrtvenik naše slobode i ujedinjenja Osim njega govorio je još i brat Hari
Proste vežbe izvađala su muška i ženska sokolska deca, uz pratnju or kestra naše čete, lepo i velikom lako čom, što je na prisutne napravilo do bar utisak.
Nakon svršene proslave položil su novi članovi i članice čete u ruki brata starešine sokolsku prisegu.
Zaključni govor održao je Širok Vitomir.
Originalne korice za sokolske listove
Na koncu svake godine povezujte naše sokolske listove i po-hranjujte ih za svoju biblioteku. U tu svrhu izrađene su vrlo ukusne korice i to za:
„Sokolsku Prosvetu** u ervenoj boji — cena 15’— Din, „Sokolica** u zelenoj boji — cena 15’— Din i
„Našu Radost** u plavoj boji — cena 12‘— Din.______
Korice naručuju se kod
Učiteljske tiskare, Ljubljana, Frančiškanska alica
Str. 6. *
»S O K O L S Ki O L A S N 1 K«
God. IH. — br. 2.
Sama proslava uspela je, ako uzmemo u obzir ovdašnje prilike, vrlo dobro. Moramo uvažiti, da se nalazi-mo na granici naše države, gde je sva* ki sokolski rad veoma težak, te iz* iskuje dosta snage i pregaranja.
Bradi i sestrama učiteljima, koji su se trsili, da proslava što lepše i svečanije ispadne, izričemo tom priliko m našu najlepšu zahvalu u želji, da i nadalje porade na širenju nacionalne i sokolske svesti u ovim krajevima. Zdravol — Š. V.
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. LE* NART V SLOV. GORICAH.
Slavnostna akademija našega društva v proslavo sokolskega in državnega praznika se je vršila dne 6. t. m. v Sokolskem domu. Vsa prireditev je dosegla prav lep uspeh. Telovadne točke so bile smiselno izbrane in do* bro izvedene. Brez samohvale lahko mirno trdimo, da so se vsi oddelki resno potrudili pri izvedbi svojih vaj. Spored telovadne akademije je otvo-ril moški zbor z državno himno, na-kar je starosta br. dr. Gorišek imel zanosit govor o pomenu državnega praznika in o poslanstvu Sokolstva. Njegove besede je okoli 300 navduše* nega občinstva sprejelo z največjim odobravanjem. Vsa prireditev in sploh ves večer je bil prav lepa manifestacija sokolske misli in sokolskega dela.
—	Pri našem društvu se je osnoval smučarski odsek. Doslej se je priglasilo že 9 bratov, ki hočejo gojiti 'ca lepi in zdravi šport. Odsek vodi br. dr, Zdenko Senkovič. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJ-GRADEG Sestri Vidi Veljakovi v spomin.
Na sokolskem domu in na meščanski soli v Slovenjgradcu sta 3. decembra zaplapolali črni zastavi, naznanjajoč globoko pretresenim Slovenjgradčanom, da nas je kot žrtev materinstva za vedno zapustila sestra Vida, vzorna Sokolica in učiteljica.
lom, br. Miro Veljakom, načelnikom j se je z ginljivim govorom v imenu dru-društva in učiteljem na meščanski šoli. | štva od nje poslovil starosta br. dr.
* 1 * l	_	1	t	_	1	*	__ Л 7	„1 _ ___ *1- л _ in« • a i /1 VI	4
Bil je to res vzoren sokolski par.
Po komaj enem letu srečnega skupnega življenja pa je posegla vmes smrt s svojo kruto roko in nedoumljiva tragika življenja je zahtevala, da je pahnila našo Vido'v smrt ljubezen, ljubezen do otrok, ljubezen, ki je vir življenja.
Na mrtvaškem odru je ležala v Sokolskem domu, kraju njenega pravega življenja in delovanja. V nemi žalosti so stremeli bratje in sestre v gaj zelenja in cvetja, kjer je ob častni straži bratov Sokolov, ležalo njeno mrtvo truplo. Srca so se krčila od tuge in bolesti in tema v dvorani je prikrila marsikatero solzo, ki je stekla po licih bratov in sester.
O njeni priljubljenosti je pričal tudi pogreb, katerega se je udeležil ves Slovenjgradec. Pred Sokolskim domom
V. Železnikar ter ji je Slovenjgraško pevsko društvo zapelo žalostinko, nakar se je razvil proti mestnemu pokopališču veličasten sprevod.
Na grobu se je poslovil od nje v imenu šole, učiteljstva in učencev ravnatelj br. F. Šentjurc.
Že v temi so izzveneli zadnji akordi žalostinke in grob, kamor smo položili zlato srce naše Vide, je bil hipoma zasut s cvctjem. Kmalu se je dvignil nad grobom grič težke, sveže prsti in na njem se je boril odsev luči s temo zgodnjega zimskega večera.
A tudi v naše duše je legla tema, tema, katere pa ni mogel razsvetljiti nikak žarek, kajti obvladala je duše in srca le ena misel: Naše Vide ni več.
Iskrena Ti zadnja sokolska zahvala, sestra Vida, slava Tvojemu spominu.
Župa Karlovac
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ.
Znajuči da je dobar i valjan ka* dar prednjaka najbolja garancija za uspešan rad po društvima, priredila je ova župa jednomesečni prednjački tečaj u vremenu od 16. novembra do 16. decembra 1931. Tečaj su polazila
navečer sa akademijom, na kojoj su nastupali sami tečajnici. Akademij u je otvorio župski prosvetar br. prof. Nikšič lepim prigodnim govorom i uputio nove prednjake da ustraju u svojoj svetoj dužnosti. Br. Jurčič (Slunj) deklamirao je toplo »Na Ga-zimestanu« od J. Rakiča. Praške proste vežbe odvežbale su skladno člani«
giSa
Naslavoicl i polaznicl župskog prednjačhog tečaja u n-
t Sestra Vida Veljakova
Bila je sestra Vida, naša Vida, kot smo jo splošno imenovali, ideal požrtvovalne in neumorne delavke Sokoli-ce. Ko je 1. 1924. prišla v Slovenjgra-lec, je takoj pričela delovati v našem društvu in od takrat pa do njene prezgodnje smrti je bila društvu v najboljšo pomoč in oporo.
Na občnem zboru leta 1927. je bila izvoljena za načelnico. Stremela pa je po vedno višji sokolski izobrazbi ter se je istega leta udeležila Saveznega tečaja v Ljubljani, kjer je položila, kot ena izmed prvih, savezni izpit.
Po tem tečajit se je še z večjo vnemo posvetila delu v društvu. Delovala pa ni samo v telovadnici. Z vsemi močmi je kot članica Gradbenega odseka sodelovala na uresničenju društvenega ideala, postaviti si lastno streho »Sokolski dom«, bila je najboljša opora dramatsfkemu odseku itd.
Več let je bila tudi načelnica Ko-voškega okrožja Mariborske Sok. župe. Sploh si ne moremo misliti ene panoge sokolskega dela, kjer bi se ona ne bila r. uspehom udejstvovala.
Njeno pravo torišče pa je bila te lovadnica, ki je bila, lahko rečemo, njen dom. Članice, ženski naraščaj in deca, kateri zlasti je bila posvečena vsa njena ljubezen, pa njena družina. Tam je živela in delala, porabila je tam ves ;voj prosti čas in storila mnogo, mno-go več, kot je bila njena dolžnost, ikoro si ne moremo misliti telovad* niče brez Vide in njenega veselega, ve drega smeha ter njenega neumornega dela.
Pred dobrim letom sta se zvezam ~za življenje z istotako idealnim Soko-
33 polaznika, od toga 12 članica, iz 17 društava ove župe. Održano je svega 236 sati, a radilo se dnevno &—10 sati. Iako je bio rad vrlo naporan, polaz*
nici su sc odlikovali velikom voljom, pa je celi tečaj protekao u ugodnom raspoloženju, tako da su mnogi poza* lili što je več došao svršetak.
Tečaj je vod o žups.vi načelnik br. Blaškovič, koji se osobito mnogo žrtvovao, a predavali su tehničke predmete naši poznati stručnjaci: sestre Blaškovič i Kubiček, te.brača Blaško* vic, Kubiček, Halmi, Tomašič. Tončie i dr. Variolu, koji su svi uložili mnogo volje i truda, da bude uspeh tečaja što lepš . Prosvetni je odbor nastojao da u okviru tečaja svojim predavi-njima održi program predvideno« pro* svetnog tečaja, koji se imao održati u oktobru, ali je bio odhoden radi pre-malog odziva. Predavali su brača: J. Nikšič- Povest Sokolstva, Sokolska misao, dr. M. Tyrš; M. Sablič: Sokolska knjiga, Značaj Sokolstva: Z. /o.l-novie: Prosvetni rad u Sokolu. Osim toga upučeni su slušači u rad mano* netskih pozorišta, kao važan taictor u odgoju dece, te im je izvedena pret-stava »Tri želje«.
Tečaj je završen lt). dccemDra
■ “‘SB*
ce. Iza njih nastupili su članovi tako-der sa praškim prostim vežbama i iz-veli ih dobro. Zatim su ponovo nastu-pife sestre sa vežbom < »RitmiSki po* čeci« i pokazale svoj veliki napredak. Č’anovi sa vežbama na ručama pokazali su da imademo dobrih, iako još neizvežbanih vežba-a. Članice su vrlo lepo .zvele skupine na konju, a kao poslednja točka nastupili su članovi sa lepo kombiniranim i izvedenim vla-stitim skupinama.
Po završenom programu govorio je župski starešina br. Malovič i ista-kao požrtvovnost predavača i slusa* ča, što je doprinelo ovako lepom uspehu tečaja i pozvao ih da i nadalje ostanu Verni sokolskim ideahma.
Zatim je podelio slušačima uve* renja. U ime polaznika tečaja zahva-lio se je starešinstvu i prednjac.ma br. Vučinič iz Srp. Moravica, te pre* dao načelniku br. Blaškovicu i načelnici s. Kubiček ukusno darove kao uspomenu na ovaj tečaj.
Tako je uspešno zavrsen ovaj prednjački tečaj i trideset se je So* kolova razletelo iz zajedmekog gnezda da stave svoje .snage u sluzbu Sokolstva: da dižu, da prednjače, da sc bore!
Župa Cfublfana
SOKOLSKO DRUŠTVO PRIZ1D.
Na predvečer rojstnega .dne N j. Vel. našega kralja, priredilo je nase sokolsko društvo s četo iz Novega kota in skupno z gasilskim društvom zelo lepo uspelo manifestacijsko povorko skozi vas s sokolsko godbo na
Po končani povorki sc je ob 20. uri vršila svečana sokolska seja.
Brat starosta Žorga Ante je sejo otvoril, pozdravil vse navzoče ter z vznešenimi besedami orisal pomen proslave.	.	..
Za bratom starosto je govoril prosvetar br. Komel, ki je održal temperamenten govor o kralju Sokolu m o
sokolski ideologiji.	,,
Za njim je imel br. Mataic zelo
uspelo zgodovinsko predavanje, v katerem jc iznesel posebno one lepe momente, kici se na poseben način zrcali velika ljubav našega kralja do svojega
naroda.	.
Uspelo svečanost je zaključil brat
starosta z vzklikom Nj. Vel. kralju.
Župa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO MESTO.
Naš Sokol je priredil v proslavo državnega in sokolskega praznika 1. decembra na večer prej, dne 30. novembra akademijo v veliki in okusno prenovljeni dvorani luštnega doma. Na programu je bilo 15 točk, od I katerih je odpadla vsled bolezni glav-
ne deklamatorkc 13. točka »Me Soko-ličice« br. E. Gangla, našega podsta-rešine.
Slavnost se jc pričela s sokolsko koračnico, ki jo je odigral naš sokolski orkester, ki ga vodi zdaj br. Drago Šproc.
Nato nam je v vsebinsko in stilistično dovršenem govoru br. starosta Matija Marinček poudaril pomen uje* d.njenja, orisal naš položaj in se do* taknil prav spretno in umestno težke krize, ki pretresa duhovno in materialno ves svet. V govoru sledeči dr* žavni himni je kulminirala vzvišena m.sel ljubezni do kralja m do domovine. Prijetno nas je presenetil brat. Ivanetič s svojim sokolskim mladinskim zborom. Vsa čast mladim pev* cem in njihovemu marljivemu pevovodji. Zatem so sled.le menjaje se orkestralne in telovadne točke Orkc* ster je odlično zaigral overturi »\Vald* meister« in »Hugenoti« in nas očaral z »Orientalsko koračnico« ter »Jugo slovanskimi biseri«.
Telovadni nastopi so pa tudi bili vse pohvale vredni. Ženski naraščaj nas je razveselil s .telovadnim plesom:
A.	Mudri — »Faust« iz Gounodovc opere, moški naraščaj se je postavil z A. Mudrega »Mladostjo«, članice so predvajale ritmično gimnastično kompozicijo »E-mol, Grieg op. 7.«, člani so nam pokazali lepo sestavo A. Mudre* ga »Hej Slovani«. Vsi štirje nastopi so jasen dokaz smotrenega dela ne umornega načelnika br. Papeža m vztrajnosti telovadcev in telovadk.
Učinkovita je bila deklamacija Ganglove »Države«, ki so jo podali
trije dečki v krojih. Deklamacija »Smrt majke Jugovičev« je zaključila res lepi večer. Vsa prireditev ostane udeležencem v neizbrisnem spominu. Udeležba je bila zadovoljiva — bila bi pa lahko boljša. Tudi glede točnosti je grajati komoditeto, da se zana* šamo na običajno vsaj polurno zamudo. Kar gre v velikih emstih, to naj velja tudi za nas v tem oziru.
Na praznik 1. decembra dopoldne se je od pol 11. do 12. ure vršila svečana odborova seja z zaobljubo član* stva in naraščaja. Ob tej priliki so bile razdeljene tekmovalcem diplome. Br. prosvetar pok. Jože Kovač je v sijajno zasnovanem govoru podal ideologijo Sokolstva in orisal naloge njegove v svobodni domovini.
Župa Skoplje
SOKOLSKA PROSLAVA PRVOGA DECEMBRA U SKOPLJU.
Sokolska župa u Skoplju sa ov-dašnjim sokolskim društvima Mati-com, Skoplje I i otsekom Ruskog Sokola proslavila je i ove godine na svečan način svoju slavu prvi decem* bar. Sva tri Sokolska društva sa upravnim odborom župe sikupila su se kod sokolane Skoplje I, odakle su pošli na blagodarenje u crkvu. Posle blagodarenja, u 11 časova, u Sokol* skom domu otpočela je svečanost u prisustvu izaslanika g. bana načelnika prosvetnog odeljenja g. Došena i iza* slanika komandanta armije deneraia g. Pavloviča i mnogobrojnog gradan* stva.
Brat Rade Ubavič, starešina župe. otvorio jc sednicu kratkim govorom
o	Sokolstvu i njegovom razvitku, a zatim je pročitao poslanicu 'J. zameni-ka starešine Saveza SKJ. Posle toga brat Svetozar Raičevič, prosvetar Matice, govorio je o značaju prvog decembra, a brat Igor Voščanin, prosvetar otseka Ruskog Sokola, ukratko je istakao uzajemnu vezu i njen značaj medu Sokolima kod svih Slovena. Zatim je na svečan način izvršeno pre-vođenje sokolske decc u naraštaj, a sokolskog naraštaja u članstvo. Naj-zad su svi članovi, koji su upisani u toku ove godine, položili Sokolstvu zavet.
Posle podne u 3 časa otpočelo je dečijc poselo. Tu su večinom bili ro* ditclji dece. Prisutne je pozdravio brat Aeim Popovič, starešina Matice, ističuči značaj sokolske misli za naš narod. Posle toga deca su sa uspehom izvela svojih devet tačaka. Ona su pevala i deklamovala razne pesme, a sa pohvalom su izvela vežbe. Svemu tome ima se blagodariti bratu Jordanu Kostiču, vodi sekcije pri školi Sv. Bo* gorodice, iz koje su i deca, a koji je sa puno volje spremio sve tačke.
U 9 časova uveče otpočela je ve-černja zabava. Sala Sokolskog doma bila je prepuna gradana. Posle po* zdravne reči brata A. Popoviča, sokol* ska muzJka društva Matice, koja je za kratko vreme od svoga osnivanja po-stigla dobar rezultat, otsvirala je sa uspehom dve tačke. Na njenom na* pretku sa puno volje radi brat Sava Drenovac. Sokolsko društvo Skoplje I, koje radi sa puno priznanja, otpe-valo je sokolsku pesmu i osmu ruko-vet. Njihov dirigent brat Savčenko dao je i ovoga puta ono što se sa zadovoljstvom od njega očekivalo. Pro* ste vežbe članovi sokolske čete iz Dračeva izveli su na opšte zadovoljstvo publike. Mlade sestre naraštajke sa puno priznanja izvele su vezbu sa velovima. R.tmičke vežbe, koje jc iz-veo muški naraštaj društva Matice, bile su potpuno na svomc mestu. Ma-tičin ženski naraštaj sa uspehom je izveo svaku vežbu na razboju, a tako isto i Matičini članovi. Proste vežbe, koje su izvodili članovi i članice dru* štva Matice, dale su dovoljno gariiv cije na sve bolji uspeh. Za sve ovo ima da se blagodari sestri Slobodanki Macanovi4evoj, načelnici, i bratu Ži vojinu Milojkoviču, načelniku Matice, koji sa puno volje i predanosti rade svakodnevno u sokolani. Nadamo se, da če njihov trud i rad na jačanju So* kolstva, uz pomoč druge brace, dati u skoroj budučnosti još bolje rezultate.
Naše gradanstvo u Skoplju moglo se uveriti i ovoga puta, da sokolski rad u Skoplju svakodnevno napreduje i daje sve jače garancije za njegov bolji napredak.
Kao što je proslavljen sokolski u Skoplju tako je proslavljen
skoro po s vini društvima župe Skoplje. -- S. R.
OSVEĆENJE I OTVORENJE SOKOLSKOG DOMA DRUŠTVA SKOPLJE I.
Na dan 20. decembra 1931. god. Sokolsko društvo Skoplje 1 priredilo je ria svečan način otvaranje svog no vopodignutog doma. Od osnivanja društva, a zauzimanjem direktora Učiteljske škole, brata Dušana Ivanoviča, uz pomoč svih nastavn ka Učiteljske škole i punu saradniu cele društvene uprave, radilo se sa puno volje na podizanju ovoga doma. Dom je zaista jedna lepa gradevina, čiji je plan izradio brat Rad. Radulovič, pot-starešina župe, i koji je za sve vreme njegovog gradenja vodio nadzor nad radovima. Također puno priznanja za ovaj dom ima i brat Miloje Borič, profesor Učiteljske škole, koji je sve^ srdno radio sa svom bračom i sestra* ma, učenicima*cama, Učiteljske škole. Uprava društva Skoplje I, čim je društvo osnovano, rešila je da se ot= počne gradenje Sokolskog doma, koji je ovih dana dovršen i 20. decembra svečano otvoren. Zidanje doma po-mogla je opština grada Skoplja i ban Vardarske banovine g. Lazič.
Svečano otvorenje izvršeno je dne 20. decembra pr. g. u 11 časova pre podne, u prisustvu bana g. Laziča, sa načelnicima odeljenja, komandanta armije g. M. Nediča, sa oficirima, di* rektora Finansijske direkcije g. Bego-viča, članova suda opštine grada Skoplja, župske uprave, mnogobrojnog gradanstva i svekolikog Sokolstva u Skoplju. Pošto je sokolska muzika otsvirala marš, pretsednik Duhovnog suda, prota R. Pešič, uz asisteneiju dvojice sveštenika izvršio je osveče nje doma. Zatim je brat Radulovič izvršio predaju doma upravi društva Skoplje I. Prisutne je pozdravio brat s M odrag Petraškovič, starešina društva Skoplje I, ističuči značaj sokolske misli, a ujedno je pohvalio napore i zasluge onih, koji su radili na podizanju ovoga doma. Posle govora brata Petraškoviča govorio je prosvetar društva Skoplje 1 brat Nik. Dordevič, profesor, o značaju Sokolstva uopšte, a naročito u Južnoj Srbiji, ističuči, da če se u ovome domu pripremati bu* duči učiteljidjicc. koji če po svršetku škole iči u razne krajeve našega naroda da vaspitavaju narod u sokol* skom duhu. Mešoviti hor otpevao je Sokolsku pesmu i himnu, a zatim je brat Rade Ubavič, starešina župe, uneo zastavu, pračen upravnim odbo rom župe. Pošto jc uneseivi zastava brat Ubavič govorio je o Sokolstvu kod nas i njegovom razvitku, kao i o napretku Sokolstva i sokolske misli. Pošto zavet novoupisanih članova n;-je izvršen prvog decembra, več je ostavljeno da se to obavi na ovaj dan to su na ruke brata Ubaviča položili zavet članovi upravnog odbora, a p sle toga brat Petraškovič, stareš np društva Skoplje I, izvrš;o je zavet er log članstva. Na kraju ovoga dela svečanosti sokolska muzika otsvirala ie slovensku himnu.
Uveče, istoga dana, bila je sveča na akademija. Akademija je počela sa pozdravnom reči upučenom gostima od strane prosvetara brata Nikole Dordeviča. Zatim jc orkestar otsvirao vrlo lepo dve svoje tačke. Posle to^a deca su izvela dosta dobro nekoliko svojih tačaka. Najbolje je uspela v-ž ba sa zastavama. Mešoviti hor otpe* vao je sa uspehom »Kozara« i »Osmu rukovet«. Dirigent hora je brat Savčenko, koji radi sa puno volje na širenju nacionalne pesme. Vežbe sa loptama izveo jc dosta dobro ženski naraštaj, a muški naraštaj sa pohvalom je izveo ubojne vežbe. Vežbe sa loptama odlično, bez pogreške u sve* mu, izvele su članice društva. Medu-tim članovi su malo podbacili na vra tilu. Njihov voda bio jc dobar. Proste vežbe članovi su dosta dobro izveli. U svemu uzevši uspeh proslave i aka demije je vrlo dobar, kao što se i očekivalo. Nadamo sc, da če u buducc, pošto jc stvoren dom. dati još bolie rezultate. Na uloženom trudu i radu oko spremanja vežbi ima se zabla'<o* dariti sestri Ruži Sokolovskoj, načelnici, i bratu A. Sokolovskom, načelniku društva Skoplje I.
Posle svršenog programa bila je igranka. Vredne učcnicc domačinskog tečaja Učiteljske škole spremile su bife. — I. R.
. v v:
* ;	'	-	go	'	,	>	^	-<;	-4
//• '
Dom SftkolsScog društva Skoplje I
Župa Tuzla
RAZVIJANJE ZASTAVE SOKOLSKE ČETE HUSINE.
Na rodendan Nj. Vel. Kralja 17. dec. 1931. razvila je Sokolska četa Hu-sine na svečan način svoju zastavu, ko-jii joj je darovao starešina Sokolske župe Tuzla br. Jovan Petrovič. Sokolska četa Husine je prva četa, koju je pos',5 osnivanja Sokola kraljevine Jugoslavije osnovalo br. Sokolsko društvo Kreka. To je danas jedna od naj bolj ih sokolskih četa tuzianske župe, jer Sok. društvo Kreka stalno vodi brigu o na-pretku čete. Nedavno je uz pomoč društva Kreka sazidala četa i svoj privre-meni dom, gde je obavljena i svečanost razvijanja zastave.
bol slobode, koja je učvrščena na gori kostiju od junaka. Treča je boja erve-na. To su oni mnogobrojni potoči i po-točiči prolivene krvi za slobodu našega naroda, koji kada bi se sastavili, načinih bi more. Crvena boja označuje i ijubav, koju treba zajednički da gaji-mo prema našem uzvišenom Kralju i uj edin j enoj otadžbini. Te boje, danas razvijene zastave, neka nam budu pu-tokazom bolje i srečnije budučnosti naše mile domovine!«
Posle toga razvio je zastavu br. Jovan Petrovič i privezao traku, održavši skupljenom članstvu čete Husine govor, u kojem je istakao značenje sokolske zastave i pozvao ga da istraje u sokolskom radii okupljajuči pod za-
-.4
Razvijanje zastave Sokolske čele Husine
Svečanosti su prisustvovali svi članovi župske uprave, članstvo sa upravama Sok. društva Kreka i čete Husine i kao gosti bili su zastupana društva Tuzla, Bukinje, Lukavac i Sokolska četa Požarnica.
Bana drinske banovine zastupao je & Vladimir Jevtič, okružni inšpektor u Tuzli.
•	. Kako je četa u selu nastanjenom
isključivo stanovništvom katoličke vere, izvršio je verski obred osvečenja zastave preč. gospodin Anto Dujmu-šič, župnik iz Morančana. Posle ver-skog obreda održao je preč. Dujmušič uzbudljiv patriotski govor, koji je na sye prisutne ostavio lep utisak. Donosimo ovde samo u glavnim črtama misli iz pomenutog govora:
»Naša srca neka su danas ispunje-na največom radošču, jer razvijamo jastavu, čije je boje izabrao naš uzvi-seni Kralj. Do nedavna smo imali tri zastave, koje su nas delile, a sad ima-roo jednu, u kojoj se stopiše boje tih tnju zastava, ali se te boje nisu izgubile. Radi toga je ova zastava simbol našega narodnog jedinstva. Svaka boja ima svoje značenje. Plava je boja plava kao nebo, ona je simbol našega verovanja u Boga, a ta vera u Boga do-vela je Srbiju pobedi, a nas sve jedin-stvu. Druga je boja bela. Ona je sim-
stavu sve što je najbolje. Zastavu je predao u ruke starešini čete br. Mati Pavloviču, koji se je zahvalio na daru i dao svoje svečano obečanje, da če biti i ostati veran sokolskim idealima i nadalje nastojati da njegova četa bu-de medu prvima. Starešina čete predao je zastavu četnom načelniku br. Džemi Arnautoviču, a ovaj zastavniku čete, koji je takoder izrekao svečano obečanje, da če do zadnjeg daha čuvati ovaj simbol sokolskog bratstva i jedinstva.
Zatim je starešina Sokolskog društva Kreka održao lep govor, u kojem je zahvalio darovaocu zastave br. Petroviču, zahvalio se svima prisutnim koji su uveličali svojom posetom svečanost, a onda je članstvu čete progo-vorio o važnosti zastave.
Na svečanosti je svirala dva puta državnu himnu muzika rudarske uprave Kreka posle izvršenih pozdrava Kralju.
Posle razvijanja zastave, priredila je uprava čete gostima zajednički ru-čak.
Iako je dan bio hladan, svečanosti je prisustvovalo veliki broj težaka iz Husine i okolnih sela, a iz Tuzle je do-šao lep broj oficira. Jedna seljanka darovala je zastavu lepim peškirom, a medu gostima je sabrano oko 1000 di-nara dobrovoljnih priloga.
Župa Užice'
SOKOLSKO DRUŠTVO PLEVLJA.
Sokolsko društvo Pljevlja, na naj-svečaniji način ’ proslavilo je praznik ujedinjenja, uz učešče mnogobrojnih gradana. Kroz vijugave ulice: članovi seoskih četa, Sokoli, Sokolice, nara* Stajci i deca — hitali su sokolani, da proslave svoj praznik. Sve je, bilo u znaku Sokolstva.
Svečanost je počela u 9 časova, "Jagodarenjima u ovdašnjim bogomo-jjama, kojima je prisustvovalo celo« 'upno članstvo s društvenim starešin* stvom.
Posle blagodarenja Sokoli u po-chci posetili su pravoslavno i musli-ansko groblje, gde su održani po-n umrloj brači. Ovaj sokolski gest
n! tT yl° leP utisak kod grada* .casova održana je, u sali ovd. »Oficirskog doma«, svečana sed*
uPravxe i svih seoskih sokolskih četa. Svečanost je počela sviranjem himne. Sednicu je otvorio orat Nikola Kočič, starešina društva, koji je u svom prigodnom govoru ‘stakao zasluge Sokolstva za naše narodno ujedinjenje. Posle toga je brat -a-šina dao reč bratu Ibrahimu Bio* Riadliji, društvenom novinaru, koji je održao predavanje: »O značaju dana ledinjenja sa gledišta sokolskog i acionalnog«. Dalje se prešlo na
•	oaenje ostalih tačaka dnevnog pro-n ama: ‘-atim je bilo prevodenje čla-?nwa..lz mkdih u starije kategorije 1 s,,r„ -Уа nov>h članova. Ovo je ne* den V°	naJ'ePŠi i najdivljiviji
. Prepodnevnog programa. Ovim zavržena svečana sednica.
»Br VyečC ie oc^ržana, u sali društva del^ftvf>i“’ akademija sa zabavnim ni n' kademiju je otvorio društve-Žir> . °?vetar dajuči reč bratu Josipu me	načelniku,	koji je u svo*
ROvoru jasno istakao ciljeve So*g
kolstva, kao i to: da Sokolstvo nije samo Skola za telesno, no i za sve-strano obrazovanje. Zatim se prešlo na izvodenje tačaka akademije. Sve Sq ^a^ke izvodene uz pratnju orkestra 48. p. puka. U izvođenju akademije učestvovale su sve kategorije članstva i seoske čete: Ilino Brdo i Za-brde. Vežbe su tekle brzo, jedna za drugom. Simpatično je pozdravljen pojava seoskih četa sa praškim vež* bama. Sve kategorije članstva poka* zale su se na višini svoga zadatka.
U zabavnom delu osim deklamacije: »Pozdrav Sokolima«, članovi*ce izveli su uspelu pozorišnu igru u jed-nom činu: »Inat« od Brane. Time je završena ova, u svakom pogledu uspela, sokolska svečanost. — S. T.
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVEC.
Dan narodnog i državnog ujedinjenja, te sokolski praznik, proslavljen je i ove godine naročito svečano. U
11	sati ujutro održana je u sokolani svečana sednica, kojoj su, pored članstva, prisustvovali izaslanici gradan* skih i vojnih vlasti, razna društva i korporacije, te skoro čitava četa iz Nedehšča.
Sedmcu je otvorio starešina dru* stva, brat dr. Albin Blašič, koji je posle lepog pozdravnog govora pročitao poslamcu, a pevaflki zbor učiteljske škole je otpevao državnu himnu. Uz čestitke razdelio je brat starešina sed-morici Sokola i Sokolica diplome, ko* je su osvojili na jesenskim natecanji-mai Sokolske župe Varaždin. Zavet je položio 31 član i 29 članica. Svečanost je završena pesmom »Oj Sloveni...«
Istoga dana naveče održana je svečana akademija. Dvorana kina »Zonski« bila je vanredno uikusno de-korirana, pa je brojnim sakupljenim edaocima činiia vrlo lep utisak. Sta*
tešina, brat dr. Blašič pozdravio je prisutne, nakon čega je otpevana državna himna. O značenju 1. decembra održao je snažan i ubedljiv govor prosvetar brat Martin Ribarič. Nara* štajac Dvoržak deklamovao je s mnogo talenta Kranjčevičevu pesmu »Slo* venska lipa«. Pod vodstvom načelnika društva, brata Miroslava Iskre, izve* den je telovežbeni deo akademije, koji se je odlikovao dobro uvežbanim vežbama i skladnošču. Vrsta čete iz Nedelišča nastupila je v vrlo dobro izvedenim praškim vežbama. Akademija je završena pevanjem zbora »Iz bratskog zagrljaja«. Nakon akademij razvila se je uz sviranje vojne muzike zabava.
SOKOLSKA CETA MACINEC.
Ona mlada, ali jedna od najboljih četa u gornjem Medimurju, proslavila je sokolski praznik na taj način, da je J. decembra održala svečanu sednicu, kojoj je pretsedavao starešina čete. brat Nikola Jankovič, a prigodno pre* davanje održao prosvetar, brat Ladislav Valdec. Mesna glazba i pevački zbor upotpunili su raspored svečane sednice, iza (koje je održan i nastup pojedinih kategorija. Na 6. decembra održana je akademija s nastupom de* ce, naraštaja, članova i članica, dekla* macijama brače Sv. Majcen i Stj. Jam. broviča. I tom prigodom održao je brat Valdec lep govor, podelene su diplome natecateljima i 27 brače i sesta* ra položilo sokolski zavet. Akademija završena jc jednim igrokazom. Obe priredbe su bile vrlo dobro posečene od brojnog seljaštva, koje je burno pozdravljalo rad čete.
SOKOLSKO DRUŠTVO VINICA.
Dne 1. decembra nakon blagodarenja pošla je povorka Sokola, vatroga* saca i školske dece, osim ženske dece, koja idu u opatičku školu, u vatrogas* ni dom, gde je održana svečana sednica, koju je otvorio i pretsedavao joj starešina društva, brat Mr. Stjepan Milčetič. Nakon pročitanja poslanice, deklamovali su Sokoliči Hazlinger, Milovčič i Skuhala patriotske pesmice. Položenjem zavere članstva i pevanjem himne završena je svečanost.
Naveče istoga dana održana je akademija na kojoj su govorili brača Mr. Milčetič i prosvetar brat Milan Horvat, potonji napose s mnogo topline i zanosa o značenju sokolskog i državnog praznika. Članovi nastupili su u vežbama. Lepa skupina završila je akademiju, koja je pokazala agilan i uspešan rad pojedinih vrsta, koje je izvežbao i predveo načelnik društva, brat Rude Leskovar. Na akademiji otsvirali su jednu kompoziciju sestra Olga Horvatova uz klavir i brat Vik* tor Šipek na guslama, te su i oni ubra-
li	mnogo odobravanja. I na akademiji bila su zastupana sva nadleštva i društva, osim ženske škole, dočim je do* šlo i osmero brače iz Lepoglave.
SOKOLSKO DRUŠTVO LUDBREG.
Državni i sokolski praznik 1. decembra proslavilo je naše društvo na ovaj način: U 9 sati sudelovalo je sve članstvo u svečanom ophodu i kod blagodarenja. U 11 sati održana je svečana sednica pod pretsedovanjem starešine, brata Milana Hilda, kojoj su pored svih kategorija prisustvovali pretstavnici mesnih vlasti, te gotovo svih ludbreških družtava. Naveče odr* žana je u društvenoj dvorani akademija, koju je lepim proslavom otvorio prosvetar, brat Dragutin Krsnik. Odr* žane su dve dobre deklamacije, dočim su pojedine vrste nastupile u osam raznih vežbi, od kojih valja, pored vežbi dece, naročito istači nastup na* raštajski u »Ritmičkom plesu«, nauč-ničkog naraštaja »Vežbe stalcima«, dačkog naraštaja »Skupinske vežbe« i vežbu članova »Sedmorka« od brata Musiča. Sve tačke izvedene su uz pratnju glazbc, pa su se vežbe ženske dece i naraštajki, koje su se osobito svidele gledaocima, morale i ponoviti. Nakon akademije održana je vrlo uspela i dobro posečena zabava.
SOKOLSKO DRUŠTVO MALI BUKOVAC.
U oči proslave 1. decembra održao je starešina društva, brat Dragan Lei-ner, svim kategorijama predavanje o značenju tog dana, nakon čega je dru* štvo održalo bakljadu i ophod mestom. Na 1. ujutro pošli su korporativno, pračeni domačom glazbom, Sokolsko društvo Mali Bukovac i čete Kutnjak
i	Veliki Bukovac na blagodarenje, a zatim u mesnu školu, gde je održana svečana sednica na kojoj je govorio starešina društva. Poslanicu pročitao je tajnik, brat Tomo Gregurek. Odr-žane su dve deklamacije. Zavet je po* ložilo 39 članova i 2 članice, a prigod* no predavanje održao je brat Miho Damič. Glazba je upotpunila program svečane scdnice. Naveče istoga dana održana je vrlo uspela društvena zabava.
SOKOLSKA ČETA NEDELIŠĆE.
U prisutnosti od preko 200 Soko* la i ostalih žitelja našega sela održana je 1. decembra svečana proslava sokolskog praznika. Na svečanoj sed* nici, kojoj je pretsedavao starešina, brat Vjnko Crnčec, a saveznu posla* niču pročitao tajnik, brat Josip Petri-
čevič, održala je vrlo zanimivo predavanje prosvetar čete, sestra Matilda Voljak. Nakon položenja zaveta 32 pripadnika čete nastupila su deca, na-raštaj i članovi. Raspored je upotpu-nio pevački zbor čete otpevavši četiri nacionalne pesme. Narod je osobitim interesom i oduševljenjem pratio ovu uspelu svečanost u našem selu.
SOKOLSKA ČETA KLENOVNIK.
Na 1. decembra prisustvovala jc četa s celokupnim članstvom blagoda* renju, a 6. održana je svečana sednica na kojoj je prigodno predavanje održao starešina čete, brat dr. Petar Sa* mardija. Nakon što je pročitana poslanica Saveza, položilo je 80 članova
1 članica zavet.
SOKOLSKA ČETA SV. ILIJA.
U nedelj u, 29. novembra održana je pod pretsedanjem starešine, brata Filipa Mikiča, svečana sednica, kojoj je prisustvovalo 219 lica. Nakon otpe-vane državne himne održao je opšir* no, ali vrlo dobro sastavljeno predavanje prosvetar i tajnik čete, brat Bo* židar Turzan. Bara Novak deklamo* vala je pesmu »Iz bratskog zagrljaja«, Slavko Lukač »Otadžbini«, a Stanko Jelenski pesmu »Novo kolo«. Mali re-citatori nagradeni su obilnim pljeskom. Ženska deca izvela su igru »Vijenac Jugoslavije«, koja se je svima svidela. Obavljena je još zavera 22 članova i
2 članica, čitana je savezna poslanica i predana diploma o učestvovanju na župskom natecanju. Govorom brata Franje Korpara i pevanjem pesme »Silna vojska Aleksandrova« zaključena je ta lepa svečanost, koju je domača četa priredila svojim suseljanima.
SOKOLSKA ČETA KASTELANEC.
Preko stotinu članova i seljaka prisustvoalo je I. decembra svečanoj priredbi, koju je naša četa održala u proslavu narodnog i sokolskog praz-nika<f.Pod pretsedanjem starešine, br. Karla Petriniča, otvorio je svečanost tajnik i prosvetar, brat Josip Bosanac održavši uspelo predavanje »O istori* ji južnih Slovcna i njihovim težnjama za sjedinjenjem«. Nakon čitanja poslanice i polaganja zaveta deklamovali su lepe pesme članovi naraštaja i podmladka.
SOKOLSKA ČETA PETRIJANEC.
Na sam dan državnog praznika održala je naša četa svečanu sedmcu prema uputstvima župe. Sednicu je otvorio brat Stjepan Prikratki u pri* sustvu 150 članova i meštana. Tajnik i prosvetar čete brat 'Ignacije Ramuš-čak održao je predavanje o 13 godiš* njici ujedinjenja, koje je velikim interesom saslušano. Sokolska deca dekla* movala su nekoliko nacionalnih pesa* ma. Nakon položenog zaveta članova završena je sednica pevanjem himne, a naveče je održana brojno posečena zabava.
PROSLAVA U PODRUTAMA.
Naša, tek nedavno osnovana četa, proslavila je dan ujedinjenja veoma svečano. 1. decembra u 5 sati posle podne sakupilo se je članstvo u školi. Brača D. Smolčič, prosvetar i Valent Kovačiček, starešina čete, održali su predavanje o ujedinjenju, prvi s isto* rijske, a potonji s idejne strane. Brat
B.	Blumschein prenaiao je radijem narodne pesme sa zagrebačke radio-stanice. Priredba je završena filmom »Zapušteno dete«. Na 6. decembra položilo je 37 članova zavetiodržanasvečana sednica. Obim priredbama prisu* stvovao je veliki broj seljaka.
SOKOLSKA ČETA VRATISINEC.
Inicijativom sokolske • čete proslavljen je na lep način dan ujedinje* nja u našem selu. Na 6. decembra pre» podne je održana sednica, kojoj je pretsedavao starešina čete brat Ivan Novak na kojoj su 18 članova i 1 članica položili sokolski zavet a pročitana je i savez. poslanica. Sednica je zavr*
šena pevanjem zbora pesme »Oj Slo* veni«. Naveče istoga dana, uz brojno učešče naroda, održana je mala aka* demija na kojoj su nastupila deca, na-raštaj i članovi u prostim vežbama. Prosvetar, brat Ante Pelikan, održao je zanimivo prigodno predavanje. Tako je i ova četa u lepom našem Medi* murju na domaku granice dostojno proslavila naš največi praznik.
SOKOLSKA ČETA KAMENICA.
29. novembra održana je kod nas proslava dana ujedinjenja i sokolskog praznika. Na svečanoj sednici održali su predavanja starešina brat Ivan Re* šetar i prosvetar brat Ivan Rodek, te je članstvo položilo sokolski zavet. Sve kategorije prisustvovale su blagodare-nju. Raspored svečane sednice ispuni= la je mesna glazba.
OSTALE PROSLAVE U VARAŽ-DINSKOJ ŽUPI.
I ostala društva i čete održale su prema nalogu Saveza i uputstva župe na dan 1. decembra ili oko toga dana svečane sednice, na kojima su čitane savezne poslanice, održana prigodna predavanja i položen zavet članstva. Tako naročito spominjemo svečanu sednicu Sokolskog društva Varaždin* ske Toplice, na kojoj je održao vrlo iserpivo i zanimivo predavanje prosvetar brat Fran Halužan, kojoj sednici je prisustvovalo 433 pripadnika društva.. Čete tog društva u Remetin-cu i Sviborcu održale su takoder priredbe na kojima su održali predavanja brača starešina Andrija Vukalovič, načelnik Antun Turkovič, te prosvetar Franjo Subotičanec. Osim več apo-menutih priredbi četa varaždinskog Sokolskog društva na svečanim sedni* cama četa u Trnovcu, Visokom, Kučan* Zbelovi, Beletincu, Vidovcu i Biškup cu održali su predavanja brača Juraj Potočnjak, Josip Novak, Ante Maj= cen, Dragutin Rižnar i Stanko Gluhak.
U Medimurju održane su proslave osim u več spomenutim društvima i četama, u Turčišču, Dekanovcu, Mačkovcu, Podturenu, Sivici i Križovcu. Društveni i četni prosvetari brača Slav* ko Bucolič, Mladen Deranja, Antun Mumlek, Antun Barta i Josip Jačič održali su na sednicama tih jedinica prigodna predavanja.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTO. RIBA.
Sokolsko društvo u Kotoribi proslavilo je dan narodnog ujedinjenja i sokolskog praznika 1. deccmbar, svečano.
4 U 9 sati krenulo je društvo u crkvu, a u 11 sati bila je u sokolani svečana sednica, gde je i pročitana poslanica I. potstarešine SKJ brata Gangla. Nato je na svečan način preveden prelaz dece u naraštaj, narašta* ja u članstvo i obavljena zakletva. Svečanu sednicu zaključio je star<xsta klicanjem kraljevskom domu i Jugoslaviji.
Navečer u 8 sati održalo je So* kolsko društvo svečanu akademiju u sokolani uz lep poset seljaka i č nov-nika iz Kotoribe. Pre same akademije prošla jd glazba mestom da potseti narod na dan, koji je zapisan velikim slovima u jugoslavenskoj ietoriji. Iza toga održana je akademija. O značaju
1.	decembra predavao je u lepom i oduševljenom govoru, naš novoiza-brani prosvetar br. Maksimovič Nikola.	*	>
Nastupili su članovi i muški naraštaj s praškim vežbama, te članovi i muški naraštaj s ritmičkom izved-bom uz pevanje »Sokolske pesme« (Oj letni sivi sokole). — Dva mala SokoUča i jedna Sokolica deklamirali su pesme: »Jugoslavija«, »Sokolska himna« i »Ujedinjenje«.
Na kraju nastupili su članovi i muiki naraštaj na konju, ručamn i preči.
Ceo program izveden je vrlo dobro, pa je popračen burnim pljeskom. Tako je završena ova lepa večer na sveopće zadovoljstvo.
Župa Vel. BečJcereJc
Župski prednjački tečaj.
Za poslednje dve godine broj jedinica u ovoj župi jako se povečao te
skoro upeterostručiloi, a osnivanja dru-štava još uvek cisu prestala. Usled ovog naglog porasta jedinica, župa je morala da se pobrine, te da ih snabde radnim snagama, koje če biti u stanju.
k
	
	
	
	> fe- ш
	I; ' Шт.
	
	
	
ЈГгЈ	: ВВВЖч" Лк 1 УШ •-
s* 3 #	*
V im iA Лк v >■* >fš	*
'%	*	J4J*
SZ k ■ m	.	š
. "'iv	V	-
;<NJ	•
Prtdnj lCkl lete) Sokolske župe Vel. BcCkerek
ne da samo održe društvo ili četu, več da zagarantuju njegov napredak. Da bi u ovome pravcu uspela, župa je odr-žala nekoliko tečaj eva razne vrste.
Održani su tečajevi specijalno za učitelje, specijalno za prosvetare, de-setodnevna idejna škola i nekoliko uspelih prednjačkih tečajeva.
Medu svim tim tečajevima, koji su bez sumnje slušaociina dali sve što im je potrebno za rad i vodenje društva i za kojc se može tvrditi da su neminovno imali svojih uspeha i imaju ih i danas, ipak je, jedan od održanih tečajeva u ovoj župi bio dogadaj.
Od 2. do 16. decembra 1931. god. održan je prednjački tečaj, kojim je rukovodio brat načelnik župe i brat Rafael Ban, savezni prednjak, a koji je ujedno bio i glavni predavač.
Na tečaju je bilo 11 članica i 37 člana, medu kojima su bile zastupljene r.a.zne_Pro^esGe: rfltari, učitelji, zanat-lije, činovnici, trgovci, študenti i t. d.
Sve ovo bratu Banu nije zadavalo brige i on je pristupio poslu na jedan j edinstven način pristupačan za sve.
Primetno se napredovalo, i več se u toku tečaja davalo zaključiti da metoda brata Bana ima silan uspeh, a to se davalo zaključiti tim pre što su slu-šaoci, več premoreni od rada, do kraja neumorno i sa interesovanjem slušali predavanja.
Ovo je verovatno i otuda, što je brat Ban uneo jednu novinu u teh-ničkom radu. Kod njega su fiziološki principi na prvom mestu. On od slu-šaoca ovog tečaja nije stvorio prednja-ke spremne za prednjačke ispite, več je stvorio od prvog do poslednjeg, spo-sobnog da uspešno vodi odeljenja, a i da stečeno znanje prenese na drugog.
I urodi li plodom ovaj trud brata Bana, a to mora biti, zar 'še onda ova-kav tečaj može nazvati drukče, več događaj?
Pa učestaju li ovi dogadaji, da li bi nam bila potrebna jača garancija za sve plodniji rad? — L. B.
SOKOLSKO DRUŠTVO VELIKA KIKINDA.
Na dan 1. decembra priredena je u Velikoj Kikindi akademija, sveča* nija nego inače, jer je toga dana Sokolsko društvo došlo do svoga doma. Kada se pravio program za akademi-ju, nastojalo se da u jednakoj meri istupe sva odeljenja društvena, a da program ne bude preopširan. Zato je svako odeljenje istupilo sa po jed* nim tačkom. Jednako su bila zastup-ljena tehnička i kulturno*prosvetna odeljenja, kod ovih poslednjih nije istupio samo diletantski otsek, jer bi svojim istupanjem jako produžio program i tako možda stavio na ko* eku strpljenje publike. Prema tome
tehnička odeljenja istupila su sa šest tača'ka, i kulturno-prosvetna istim brojem. Prosvetar društveni br. Mia* den Dukin održao je predavanje o značaju dana. Priredba je bila pose* čena više nego ikada ranije.
*
Prednjački tečaj održavan je u vremenu izmedu 12. oktobra i 26. novembra i to u večernjim časovima. To je potrebno bilo s razloga, što su
i	slušaoci tečaja i predavači preko dana zaposleni svojim redovnim duž* nostima. Svega je bilo radnih dana 29, a svagda se držala po dva časa.
Po strukama održani su časovi:
I. sustav 4 časa, 2. proste vežbe 7 ča-sova, 3. sa spravama 5 časova, 4. na spravama 8 časova, 5. praktičke vežbe 4 časa, 6. redovne vežbe 1 čas, 7. skupine 1 čas, 8. metodika sviju vežbi 1 čas, 9. organizacija i admmi* stracija 4 časa, 10. higijena, anatomija, prva pomoč, fiziologija 6 časova,
II. ideologija 6 časova, istorija 12 ča* sova. Sa slušaocima raden je iedan školski i jedan domači pismeni zada* tak iz terminologije.
Za tečaj se prijavilo njih 23, ali su trinajestoro otstupili, tako da ih je ostalo svega 10 (7 muških i 3 ženske).
Tehničke predmete predavao je br. Stevan Gajski, organizaciju i administracij u br. Milivoj Cirilov, higi-
jenu br. dr. Čeda Vrančič, ideologiju br. Stojan Jakšič, istoriju br. Mladen Dukin.
Nadamo se, da če ovaj tečaj mnogo doprineti organizaciji tehnič* koga dela rada u društvu.
*
Sokolsko društvo Velika Kikinda,
i	ako nije došlo do posebnoga sokol* skog doma, ipak je došlo do doma, koji služi potpuno njegovim ciljevi-ma, kojim ono upravlja, a koji je po* red toga jedinstveni kulturno-prosvet-ni dom u mestu. Taj dom je predat 1. decembra ove godine na upotrebu
i	upravljanje, uz uobičajene svečano* sti.
Do ovoga doma došlo je na ta j način, što je gradsko pretstavništvo Velike Kikinde ustupilo Sokolskom društvu svoju največu zgradu, neka-dašnju gradsku gostionicu. Osim to* ga još fondove u iznosu od 350.000 dinara i za jam u iznosu od 200.000 dinara. Ovim svotama priključen je
i	društveni fond za zidanje sokolskog doma u iznosu od 100.000 dinara. Ova svota prekoračena je još za novih 100.000 dinara, tako, da dugovanje premašuje 300000 dinara.
Osvečenje je obavljeno na svečan način po pravoslavnom i katoličkom crkvenom obredu. Njegovo Veličan* stvo Kralja zastupao je brigadni general Milivoje Stevanovič. Na svet-
kovini je bio zastupljen Ministar vojske i ban dunavske banovine, a i pri* sutni su bili i pretstavnici sviju zva* nja i udruženja.
Osim Sokolskog društva, koje ima u domu smeštaj svojih kancelari-ja, dve male vežbaonice i veliku dvo* ranu, ima još 14 drugih humanih, prosvetnih i kulturnih udruženja.
IZ UREDNIŠTVA. Kako se dne 6. o. m. radi praznika nije radilo, naš list izišao je dan kasnije.
Vesti iz župa i društava donosi* mo uvek sukcesivno, kako nam stiza-vaju i u koliko dopusta prostor našega lista. Međutim, radi prevelikog broja ovih izveštaja, naročito u poslednje vreme, a osob'to pak od pro* slava 1. decembra, nije nam moguče da sve najedanput i na vreme objavimo, kako bi to inače želeli več čemo ih donašati redom, pa molimo brat* ske župe i društva da to izvole uva-žiti.
wwwwwwwwvww
V MARIBORU je najugodnejši nakup galanterije — drobnarij — parfumerije — papirja itd. pri tvrdki
DRAGO ROSINA
VETRINJSKA 26
Sjemena
za polje i vrt na veliko i
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik!
Mariborska tiskarna d. d.
Maribor, Jurčičeva ulica št. 4
Telefon int. 20-24, 21-75,26-70
Tiskarna ,	Litografija
Knjigoveznica Založništvo Plakaterski zavod
4
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUG0GRAF1KA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
1 eief on hte v. 2495
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA
U LJUBLJANI
TLGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVO M
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON OKO J 2S-43. - POSTANSKO.ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
Smuči
in vse potrebščine kupite strokovno najbolje
le pri tvrdki
A. GoreC J: Mubliana
(Palača Ljubljanske kreditne banke) Zahtevajte cenik s praktičnimi navodili brezplačno!
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gongi) e Glavni i odgovorni urednik Sljepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu i ogiase odgovara Mica Koščeva
Tiska Učiteljska liskama (oredslavmk Francč Štrukelj); svi u Ljubljani
Državna željezara
Hotel - Pension
Vlastito kupalište
„JADRANw SUŠAK potpuno renovirano
Pod n o v o m upravo ш
Preporučuju se vlasnici
M. V. KUNDIĆ
Tko oglašuje, la j napreduje!
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
Poštanska, telegrafska i željeznlčka stanica
Vareš ~ Majdan
*
Preduzeče posjeduje 4 rudnika željezne rude, dvije visoke peči, Ijevaonicu željeza, metala i Čelika, te mašinsku radionicu.
Rudarski proizvodi: Hematit sa 60% sadržine željeza, limonit i siderit sa 50% sadržine željeza.
Proizvodi visokih peči: Martinovo i Ijevaoničko sirovo željezo, te zrcalasto sirovo željezo.
Ljevaonica proizvađa: Odljeve od sivog željeza do neograničene težine, vodovodne cijevi svih dimenzija prema njemačkim norma-lijama sa kolčakom i pelešom, sa svim armaturama. — Kanali-zacioni i gradjevinski lijev. Trgovački lijev i peči. — Strojne dijelove za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd. Metalne dijelove i elektro - čelični lijev.
JOS. HAFNER HMflun vezenje
Ш I IUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
učiteljska
TISKARNA
V LJUBLJANI
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarska dela od najpreprostejšega do najmodernc jšega. шашшашшшшшшшшшшшишшшшшшташшашшшшшшшшштшт
Tiska šolske, mladinske, leposlovna in znanstvene knjige. — llustr.knjigeveno-barvnem in večbarvnem tisku. Brošuro in knjige v malih in največjih nakladah.
— Časopise, revije in mladinske liste.
Okusna oprema ilustriranih katalogov, ct nikov in reklamnih listov.
LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV
šolski zvezki za osnovne, mešč. in srednje šole. Risanke, dnevniki in beležnice.
Vse tiskovine za društva In šole (lepake, letake izpričevala itd.) dajte v tisk Učiteljski tiskarni!
UČITELJSKA Ш NJiGARi
Ima v zalogi .Galerijo naših mož“: 1. Trubar, 2. Vodnik 3. Slomšek, 4. Prešeren, 6. Levstik, 6. Stritar, 7. určir, 8. Gregorčič, 9. Ašktrc, 10.Tavčar, 11.Levec, 12.Er avee" IS.Jenko, 14,Cankar, 15.Gangl, 16 Parma, 17. Kersnik, 18.Mai6ter, 19.Župančič,20 Strossmayer. Slika 10Din.
Izrađujemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili priposlanim naertima, obazirajuči se na propise S K j. Molimo, tražite specijalne oferte i načrte.
Najjeftinije zastave!