KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14491
BMontecatini“ Societa Generale per Tlndustria Mineraria ed Agricola,
Milano, Italija.
Postupak za dobivanje metalnih ft; Icianina.
Prijava od 27 avgusta 1937.	Važi od 1 juna 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 3 jula 1937 (Italija).
Poznati su postupci za dobivanje bojne materije i pigmenata serije ftalcianina, koje su naznačene time, što se ortohalo-genbenzonitrili zagrevaju sa metalnim cia-nidima ili aromatični ortodinitrili sa ami-dima kiselina u prisustvu nekog metala ili nekog metalnog jedinjenja.
Takođe je poznato da se ove bojne materije mogu dobiti kada se za polazne materije umesto ortohalogenbenzonitri-la i nitrila, upotrebe amhidrid ftalne kiseline ili materije koje ga zamenjuju, a koje sadrže azota pomoću topljenja sa metalima ili materijama, koje otpuštaju metal u prisustvu karbamida ili soli aminosulfon-ske kiseline ili nitrilsult’onske kiseline.
Za dobivanje ovih istih bojnih materija nađen je jedan nov postupak, kojim se mogu postići dobri rezultati, kada se anhidrid ftalne kiseline, ili aromatične or-todikarbonske kiseline ili njihove amonijačne soli ili njihova amido ili imido jedinjenja zagrevaju sa metalima ili materijama, koje odaju metale, u prisustvu amida aromatičnih kiselina (npr. paratoluolsulfa-mid) ili u prisustvu cijanamiđ derivata (npr. dicianamid, kalciumcijanamid i t. d.).
Ovaj rezultat nije se mogao predvideti, jer na ipr. paratoiluolsiulfamid na suprot karbamidu, pri normalnim prilikama i bez prisustva metala ne reaguje sa an-hidridom ili imidom ni pri dužem zagre-vanju.
Ni o ponašanju dićijandiamida ili di-cianamidovih derivata nema u literaturi nikakvih podataka. Prema tome pronalazak
pretstvlja stoga novu originalnu metodu za dobivanje ovih bojnih materija, sa znatno tehničkim i ekonomskim preimuć-slvima, jer isključuje upotrebu skupih me-duproizvoda, kao ortodinitrila i omogućuje upotrebu jeftinih materija koje se lako mogu nabaviti.
Kao metalne materije mogu se upo-tiebiti sami metali ili njihove soli, a isto tako dobro i oksidi i sulfidi metala. Sa preimućtsvom mogu se upotrebiti i smeše paratoluolsuffamida i dicijandiamida, e-veotualno uz dodatak materija, koje potpomažu topljenje i kondenzaciju, kao na pr. p ar at o lu olsu lf oh lor i d, naročito ako se upotrebi kalciumcijanamid.
Ovako dobiveni sirovi proizvodi lako se mogu čistiti na pr. ekstrakcijom sa raz-blaženom hlorovodoničnom kiselinom na toploti i naknadnom ekstrakcijom sa toplim razblaženim natrium hidroksidom. Pošto se materija, koja je na ovaj način prečišćena iiz svoga rastvora taloži u kon-centrovanoj sumpornoj kiselini postepenim dodavanjem vode dok koncentracija kiseline dođe do oko 75—80u/o, dobiva se he-miski čisti pigmenat u obliku kristala sa lepim metalnim refleksima. Dalja prerada pigmenta može da se vrši na običan način, na pr. tako što se rastvor bojne materije sipa u sumpornoj kiselini u smešu leda i vode, našta se ovako taloženo testo pigmenta ispira do neutralne reakcije eventualno uz dodatak stabilizatora ili disper-zionih sredstava, kao sulforicianata, rezi-nata i t. d. Primeri, koji sleduju ne ograni-
Din. 5 —
čuju postupak, kako u pogledu pomenutih rcagensa i metala, tako ni u pogledu odnosa količina u kojima se oni upotrebljavaju već imaju isključivo cilj izlaganja.
Primer 1. U jednom otvorenom sudu, koji je snabdeven jednom efikasnom me-šalicom pomešaju se 75 gr ftalanhidrida, 75 gr diciandiamida i 25 gr kristalizova-nog klorida bakra i polako se zagreju na 120HC dok se dosta .brza i egzotermna reakcija između ftalanhidrida i diciandiamida ne završi.
Da bi se početna reakcija oslabila, mogu se smeši dodati sredstva za razbla-živanje, na pr. neaktivne organske materije sa visokom tačkom ključanja. Istovremeno povišava se postepeno temperatura do 250- 260°C koja se održava dok se ne završi građenje bojne materije a koja se opaža na oko 200°C. Masa, koja je ispočetka tečna napredovanjem reakcije postaje sve viskoznija i posle više časovne reakcije tvrda je i krta. Pošto se masa izvadi iz aparata spraši se i ekstrakcije ključanjem prvo sa hlorovođoničnom kiselinom a zatim razblaženim natrium hidroksidom. Na ovaj se način dobiva proizvod u dobrom prinosu kao zagasito plavi prah. Kada se ovaj rastvori u 10—15 delova sumporne kiseline i postepeno doda toliko vode da koncentracija bude 78()/<>, izdvaja se pigment kao sulfat, koji pošto se ocedi na keramičkom levku i eventualno ispere ■sumpornom kiselinom pri 6()"Be, hidroli-■zuje se vodom u lepe kristale sa metalnim refleksima i u hemiski čistom stanju.
Primer 2, U jednom gvozdenom sudu snabđevenom jakom mešalicom pomešaju se 100 gr ftalimiđa, 150 gr paratoluol-sulfarnida i 15 gr cinkoksida. Postepeno se zagreva do 240—260"C sve dok se ne završi građenje bojene materije. Prvobitno tečna i bistra fuzija postaje postepeno gusta i dobija lepu zagasito zelenu boju. Posle nekoliko časova reakcija je završena. Kada se masa ohladi melje se, zatim se ekstrahuje u razblaženom natriumhidrok-sidu, koji ključa, cedi i ispira vodom sve dok se ne dobije bistar filtrat. Da bi se cink potpuno otstranio, kuva se ostatak sa razblaženom hlorovođoničnom kiselinom; cedi se i ispira do neutralne reakcije. Do-
biva se zelena bojna materija u dobrom prinosu.
Primer 3. 100 gr ftalimiđa, 120 gr pa-ratoluolsulfamida i 40 gr kristalizovanog hlorida nikla, pomešaju se u gore pome-nutom sudu i lagano zagreju na 240— 260°C, sve dok ne prestane građenje bojene materije. Masa, koja je ispočetka tečna postaje sve viskoznija i na kraju čvrsta. Pošto se ohladi masa se vadi iz aparata, melje i ekstrahuje pri ključanju razblaženom hlorovođoničnom kiselinom a zatim razblaženim natrium hidroksidom. Dobiva se plavo zelenkasta bojna materija u dobrom prinosu, koja se dalje može čistiti sumpornom kiselinom, kao što je opisano U primeru 1.
Primer 4. 100 gr ftalimiđa, 80 gr diciandiamida i 15 gr magnezium oksida za-grevaju se isto kao u prethodnom primeru, eventualno u prisustvu neaktivnih ras-tvarača, da bi se reakcija oslabila. Dobiva se zelena bojna materija, koja se raspada u koncentrovanoj sumpornoj kiselini i daje ftalcianfn koji ne sadrži metala.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje metalnih ftalcianina, naznačen time, što se anhidrid Paine kiseline i aromatične ortodikarbon-ske kiseline ili njihove amonijačne soli ili njihovi amido ili imido derivati zagrevaju sa amidima organskih sulfokiselina ili derivatima cijanamida kao na pr. diciandia-midom, kalciumcianamidom i t. d., u prisustvu metala ili jedinjenja metala.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se za reakciju upotrebljavaju smeše paratoluolsulfamida ili derivati cijanamida ih amida organskih kiselina, isključujući karbamid.
3.	Postupak po zahtevima 1 i 2, naznačen lime, što se kao dodatak upotrebljavaju materije koje potpomažu topljenje i kondenzaciju kao na pr. paratoluolsul-fohloriđ i neaktivne organske materije sa visokom tačkom topljenja.
4.	Postupak po zahtevu 1, 2 i 3, naznačen time, što se dobiveni proizvodi čiste kiselom i alkalnom ekstrakcijom.