KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 61 (2)
1NDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 marta 1934
PATENTNI SPIS BR. 10769
Schoenheyder van Deurs Jan Arent, ing. hernije, Copenhagen i Schroder Einar, ing. hernije, Frederihsberg, Danska.
Aparat za proizvođenje pene mehaničkim putem.
Prijava od 15 februara 1933.	Važi od 1 septembra 1933,
Traženo pravo prvenstva od 16 februara 1932 (Danska).
Najpre je bito predlagano da se proizvodi pena za gašenje požara mehaničkim putem i to upravljanjem tečnosti, koja proizvodi penu, i vazduha ili gasa kroz sud, koji sadrži rastresito nataložene če stiče ili gusto zbijene nepomične žice ili žičane gaze popreko nameštene prema pravcu toka. Pomenute žice ili gaze vrše temeljno mešanje vazduha i vode pre nego što ova poslednja izađe iz suda. Postupak i aparat za proizvodnju pere na ovaj način opisan je u našem engleskom patentnom spisu br. 306. 550- Slično je bilo predloženo da se izvrši jednaka raz-deoba vazduha u vodi i time prouzrokuje da vazduh prodre u vodu pošto prođe kroz šupljikasto telo.
Ranije poznati aparati ove vrste imaju nezgodu da se vrlo lako zapuše za vreme upotrebe usled nečistoće nataložene u šupljikavom telu ili gazi od žica. Ovo je specijalno slučaj kada se upotrebljava prašnjav vazduh ili se uzima voda iz reka, jezera ili tome slično, koja čini glavnu sadržinu pomenute tečnosti. Pa čak i kada bi se ova voda provela kroz filtar ne bi bilo moguće upotrebiti je iz praktičnih razloga, jer iil'ar koji je dovoljno gust da sadrži sve takve nečistoće u vodi, može da zaguši gazu od žice.
Cilj ovome pronalasku sastoji se u tome, da stvori aparat gore pomenute vrste pri čemu se ne može vršiti zapušavanje čvrstim delićima nečistoće, relativno malih veličina, koje se u vodi ili vazduhu
mogu naći, a možda i onda pošto ove sup-stance prođu kroz filtar dovoljne ali ne suviše velike gustoće.
Aparat je napravljen na način koji je opisan u gornjem engleskom patentnom spisu, u obliku duguljastog suda ili cevi čiji je bar jedan deo puta kanala za tečnost ili vazduh ispunjen gusto postavljenim žicama nameštenim poprečno u kanalu. Po ovom pronalasku žice ili delovi njeni su na jednom kraju pričvršćeni za jedan ili više nepomičnih aksijalnih poprečnih delova za podupiranje, tako da čine ili jednu jedinu četku ili više četaka nameštenih jedna pored druge ili jedna za drugom ili dve ili više četaka koje opkoljavaju jedna drugu. Ove četke ispunjavaju površinu prolaza u sudu ili cevi, pri čemu prema unutrašnjoj strani naležu slobodni krajevi žice četaka, a žice su napravljene ili od metala ili od kakvog drugog pogodnog materijala sa izvesnom elastičnošću a na isti način naležu na žice od četaka susedne četke, ako je više takvih četaka namešteno jedna pored druge, što se vidi iz sledećeg opisa konstrukcija pronalaska pokazanog na nacrtu.
SI. 1 pokazuje perspektivni izgled a-parata po pronalasku, u uzdužnom preseku.
SI. 2—8 pokazuju šematički poprečne preseke raznih konstrukcija četaka pravljenih od žica i
Din. 15.
81. 9. šemalički, dužinski presek jednog dela aparata pokazanog u sl. 1.
a je cev ili duguljasli cilindrični sud na čijem je svakom kraju nameštena po jedna flanša ili rame b pomoću čega po~ menuta cev i sud mogu da se čvrsto spoje sa obližnjim cevima b tako da se tečnost, koja proizvodi penu i vazduh ili gas pod priliskom na poznati način može u~ vesti na jedan kraj suda i izvesti na drugi kraj istoga, a ne u obližn i nepokazani cevni vod, gumenu cev ili lome slično. Sud može tako da čini jedan deo samog ovog cevnog voda, a za jedan pronalazak kao što je ovaj bezuačajno je da li će sud biti horizontalan, vertikalan ili kos. U konstrukciji pokazanoj u sl 1 sud sa drži jednu cilindričnu četku c napravljenu od šipke d centralno nameštene u cevastem sudu a i opremljene radijalno postavljenim žicama od metaja ili drugog kojeg podesnog materijala pričvršćene za pomenutu šipku poznatim načinom a koje imaju izvesnu elastičnost protivu naprezanju usled savijanja. Sipka d koja, na primer, kao što je pokazano može bih napravljena od dve metalne žice zajedno upletene, završava se rupicom e kroz koju šipka f prolazi a koja je na neki podesan način pričvršćena za bočne zidove suda ili se oslanja na ispatke unu'arnjeg zida suda a, tako da cilindrična četka načinjena od šipke d i žice pričvršćene za islu neće moći da se kreće u pravcu toka tečnosti i vazduha naznačenog strelicom kada pomenuta tečnost i vazduh dej-stvuju na četku.
Slobodni zidovi žice četaka naslanjaju se na unutrašnji zid suda a. Ako tečnost ili vazduh prolazi longitudinalno kroz sud onda sadrži čvrste deliće nečistoće; kasnije će se četke od žica saviti toliko u pravcu toka da će se čvrsta telašca prenositi kroz sud duž unulrašnjosti zida toga suda a da žice četaka ne mogu da spreče ovaj prolaz. Kada nečistoća prođe žice četaka će se vratiti natrag i spreči-ti neposredan prolaz, duž unutrašnjih zidova suda a, tečnosti i vazduha između pomenute unutrašnje strane i spoljnih krajeva četaka, usled čega će vazduh i voda uvek biti prisil eni da teku kroz međuprostore između žica. Time će se dobiti jedna vrlo efikasna mešavina vazduha i tečnosti i na taj način će se proizvesti homogena dispersija na postojeći prilisak u sudu, a kao pravilo je da ovaj pritisak održava znatno viši od atmosferskog pritiska, na primer između dve i deset atmosfera. Kada dispresija napusti sud a na primer kroz jednu još nepokazanu cev pričvršćenu za donji kraj suda, pritisak
će se pri dispresiji postepeno smanjivali a time će dispresija postepeno rasti i pretvarače se u penu, kada napusti pomenutu cev ili tome slično.
U konstrukciji pokazanoj u sl. 1 sve žice su nameš.ene na jedan zajednički potporni deo, odnosno ma šipku d i obra-zovaće cilindričnu četku napravljenu u obliku četke za čišćenje koca žice se mogu ipak postaviti i na koji drugi po desan način, na primer u si. 2, u kojoj centrairf delovi žice obrazuju žičastu gazu na unutrašnjoj sirani okvira h koji služi kao potporni deo radijalno postavljene žice i. Pomenuli okvir čini jedno sa kolutastom četkom, čije su žice sa svo-im slobodnim krajevima gusto nameštene na unutrašnju siranu suda a. U konstrukciji pokazanoj u si. 3 žice su sastavljene tako da čine dve četke odnosno koluta-stu četku h i sa kolutastim potpornim delom h namešteni su u unutrašnjoj strani poslednje; cilindrična četka o sa potpornim delom d nameštena je centralno u sudu a i ima isto svojstvo kao i ona pokazana na sl. 1 U kons rukcijama pokazanim u si. 4 i 5 žice su sastavljene tako da obrazuju tri četke sa potpornim delovima h. Žice ovih triju četaka naslanjaju svoje slobodne krajeve delom na unutrašnju stranu suda a a delom na slo bodne krajeve žica obližnje četke naime duž površina obeleženim tačkaslim linijama b. U konstrukciji si. 4 potporni delovi h su transversalno namešteni prema pravcu toka u sudu, dok u konstrukciji si. 5 oni su namešteni uzdužno u sudu a.
U konstrukciji si. 6 upotrebljene su tri cilindrične četke c, koje su kao i u sl. 1 nameštene jedna uz drugu a oblik suda je udešen tako da odgovara četkama. Ovde su isto tako žice raznih četaka u dodiru jedna sa drugom duž tačkastih linija.
U konstrukciji si. 7 žice četaka su pri čvršćene u centru sa suprotnim otpornim delom h, a u konstrukciji si. 8 žice su raspodeljene između potpornih delova h za koje su žice i pričvršćene. U svim pokazanim slučajevima presek kanala suda je potpuno ispunjen žicama četaka.
Neposredno će se videti da su četke pravljene od žica i potpornih delova jer iste mogu imali i kakav drukčiji oblik od onoga pokazanog na nacrtu, kada je samo oblik suda a pažljivo udešen prema obliku četaka tako da će poslednje ispuniti potpuno presek kanala suda, za ćelu dužinu ili samo za jedan deo dužine suda.
Na taj način četke se, kao što je pokazano mogu uvijati kao što je šematički
pokazano u sl. 9 ili mogu biti tako dugačke da kada se četka stavi u cevast sud a četka sa žicama pri tome dođe u vezu (dodir) sa unutrašnjim zidom, pomenuta četka od žica uzeće kosi položaj pokazan u si. 9 relativno prema toku p dispre-sije.
Četka c umesto da je cilindrična može biti konična i to na taj način na primer tako da se poprečni presek iste povećava prema izlaznoj strani suda a i umesto da bude podešena krivoj površini linije suda ili cevi četka može da se podesi tako da odgovara sudu poligonalnim poprečnim presekom.
Zatim četka može biti savijena na primer ako je sud savijen deo cevi.
Gas i tečnost iz kojih se pravi pena za gašenje požara pomoću opisanog aparata, teraju se pod pritiskom prema i kroz loze suda ili kroz četke, što je pokazano strelicom u si. 9. Pena se obrazuje pod uslovima i prema postupku opisanom u engleskom patentnom spisu br. 306.550. naime što se gas i tečnost, kojoj se dodaje mali procent penušućeg se agensa na primer saponina, teraju kroz cev a pomoću podesne pumpe. Zadatak je četkama da stvaraju dispresiju gasa, koji može na primer biti vazduh u tečnosti. Kada se ova dispersija izruči iz cevi a
ona se širi u vazduhu i obrazuje penu na način opisan u gornjem engleskom patentu.
Patentni nahtevi:
1)	Aparat za proizvođenje pene za gašenje požara upravljanjem tečnosti, koja stvara penu iz vazduha ili gasa pod pritiskom, kroz sud ili. cev, koja je bar jednim svojim delom u kanalu za prolaz tečnosti i vazduha ili gasa, ispunjena blisko postavljenim žicama poprečno namešte-nim na kanalni otvor, naznačen time, što su žice ili deo njihov, skupljene i utvrđene za jedan zajednički noseći član tako, da obrazuju jednu četku ili više njih, koje leže jedna pored druge ili su postavljene na red u sudu, pri čemu te četke potpuno ispunjuju kanal u sudu ili cevi, tako da se na unutrašnjim površinama kanala dodiruju sa slobodnim krajevima žica.
2)	Aparat po zahtevu 1, naznačen time, što žice i noseći članovi za iste obrazuje cilindričnu žično-metalnu četku uvučenu u sud na cev sa srednjim nosečim članom za žice, pri čemu je ta četka raz-dvojno utvrđena u sudu pomoću oruđa, koja sprečavaju da se ta četka pomera dejstvom tečnosti ili vazduha, koji teče kroz sud, ali koji ne sprečava da se četka lako uklanja kroz ulazni kraj suda.



• -' , .

- V. ,[
. i
■' V

i-.V*

. :



■-I r .‘