PRIRODOSLOVNE RAZPRAVE, 3 (9), p. 239-252 Ljubljana, 26. IV. 1938
PRIRODOSLOVNE RAZPRAVE
KNJIGA 3 (9*. ZV.), STR. 239—252
DR. PETAR US
DOPRINOS POZNAVANJU ORTOPTERSKE FAUNE U JUGOSLAVIJI
CENA DIN 10 —
LJUBLJANA 1938
IZDAJA IN ZALAGA PRIRODOSLOVNO DRUŠTVO V LJUBLJANI UREDIL: DR. PAVEL GROŠELJ
PRIRODOSLOVNE RAZPRAVE, 3 (9), 239	252
Ljubljana, 26. IV. 1938.
Doprinos poznavanju ortopterske faune u Jugoslaviji
D r. P e t a r U s.
Još mnogo ranije imao sam priliku da se, na osnovu postojece literature, upoznam sa ortopterskom faunom Jugoslavije i da, prema rasporedu te faune na državnom teritoriju, izradim jedan načrt zoogeografije Kraljevine Jugoslavije. Odmah moram priznati da taj rad nije imao naročitih rezultata, j er je bio nepotpun.
Iako Kraljevina Jugoslavija leži na Balkanskom poluostrvu, ovom »starinskom uglu Evrope i jednom od najzanimljivijih ko-madiea čitavog sveta« (razume se u faunističkom pogledu), a možda baš i zbog toga, ona ni izdaleka nije u dovoljnoj meri ispi-tana. Različite oblasti, koje su posle ujedinjenja ušle u sastav Kraljevine Jugoslavije, nalazile su se pod različitim, ponekada vrlo teškim, režimima, usled čega je i naučno zoološko ispitivanje tih oblasti otpočelo prilično kasno. Ovo naučno ispitivanje u mnogim oblastima ni do danas nije izvedeno u potpunosti, a u nekim je ono tek otpočelo. Ono što važi za faunističko ispitivanje uopšte, još više, razume se, važi za ispitivanje tako neznatne životinjske skupine, kao što je skupina Orthoptera.
Ortoptersku faunu u Jugoslaviji ispitivao je čitav niz zoologa, kako naših tako još više stranih, koji su ovamo dolazili, skupljali materijal i rezultate svojih ispitivanja iznosih u različitim raspra-vama, štampanim u raznim časopisima na raznim jezicima. Prikupiti sve ove rasprave tražilo je mnogo truda, a naročito mnogo vremena. Ispitivanje se je vršilo pre svetskog rata, kada su različite Jugoslovenske oblasti potpadale pod razne države, i kada su one nosile svoja razna istorijska imena, koja sam zadržao u svojem radu. U Srbiji su ispitivanja vršili K. Brun ne r v. VVatten-wyl, J o s i f P a n č i č, S t u s s i n e r i dr. Oni su u priličnoj meri ispitali ortoptersku faunu Srbije (pretkumanovske), ah ipak i ovo ispitivanje nije bilo potpuno. Ima još mnogo rada pa da se dobije jasna slika o ortopterskoj fauni ovoga kraja. Prilično lepo su ispitani H r v a t s k o Primorje i Dalmacija. Ovde su radili, da navedem samo važnija imena: W e r n e r, P a d e w i e t h, K a r n y, R e d t e n b a c h e r, P u s c h n i g, K r a u s s, Novak, G a 1 v a g n i i dr. Izgloda da je ovde za ortopterologa faunistu ostalo vrlo malo posla. Skoro isto to inožemo da kažemo i za S 1 o -v e n i j u, gde su radili Schmidt, S t u s s i n e r, R a m m e i
K e d t e n b a c h e r. Suprotno ovome prilično su slabo ispitane Hrvatska i Slavonija. Iz tih krajeva imamo samo radove P u n g u r a, Brunnera i J u r i n c a. U Zagrebačkom prirodo-slovnom muzeju nalazi se vrlo lepa ortopterska zbirka iz svih krajeva Hrvatske i Slavonije ali, ukoliko mi je poznato, nije ni do danas naučno obradena. Slabo je ispitana i Vojvodina, gde su radili G r a b e r i P u n g u r. Nešto više ispitane su Bosna i Hercegovina, otkuda imamo radove W e r n e r a, E b n e r a, Brunnera, Redtenbachera i dr. Za C r n u Goru kao ispitivača možemo da navedemo samo K r a u s s a. Najslabije pak od svih oblasti ispitana je Južna Srbija (Makedonija). Iz ovc oblasti o ortopterskoj fauni imamo vrlo malo podataka kod B r u n-nera, I) o f 1 e i n a i B u r r a, i to u večini slučajeva bez oznake lokaliteta.
Kao što vidimo iz ovog kratkog pregleda, Jugoslavija je u orto-pterološkom pogledu ispitana prilično slabo i stoga se i ne može stvoriti jedna jasna slika o zoogeografskoj podeli Jugoslavije na osnovu ortopterske faune. Imajuči sve ovo u vidu, stavio sam sebi u zadatak da ovaj nedostatak u poznavanju ortopterske faune Jugoslavije popunim, ukoliko, razume se, to mogu da dozvole moja skromna sretstva. U tom cilju, za vreme svoga službovanja u Prokuplju, preduzeo sam skupljanje ortopterološkog materijala prvo iz najbliže okoline, a posle i iz drugih, daljnjih i najudalje-nijih mesta naše države. Skupljanje sam vršio samo za vreme dačkih ekskurzija ili za vreme velikog školskog raspusta, t. j. u junu, julu, avgustu i septembru. Pored prikupljanja materijala imao sam veliku brigu i oko nabavljanja literature na osnovu koje bih mogao da odredim sabrani materijah Stoga i nije nikakvo čudo što u svom radu, a prema utrošenom vremenu, nišam mogao da postignem neke značajne rezultate.
Ovde imam prijatnu dužnost da izrazim svoju najtopliju za-hvalnost svima onima, koji su mi pomogli da dovršim ovaj svoj prvi prilog ka poznavanju ortopterske faune Jugoslavije. U prvome redu imam da se zahvalim g. dr. Jovanu Hadži, profesoru Uni-verziteta u Ljubljani, koji mi je uvek izlazio u susret u pogledu literature i saveta. Dalje se zahvaljujem g. Borisu Uvarovu, profe-soru iz British Museum u Londonu, koji mi je uvek pomagao u odredivanju sumnjivih oblika. Zahvaljujem se g. dr. Milutinu Ba-dovanoviču, kustosu Žemaljskog muzeja u Sarajevu, što mi je poslao iz pomenutog muzeja deo orlopterskog materijala, koji još nije bio odreden. Konačno se zahvaljujem g. dr. Ljudevitu Kuščeru, profesoru u Ljubljani, g. Nikodiju Stojanoviču, učitelju iz Bosilj-grada, i g. Bogdanu Lipovšeku, študentu iz Ljubljane, koji su iz raznih mesta prikupili prilično materijala i stavili mi ga na ras-položenje.
Metode rada
Na osnovu materijala koji sam imao na raspoloženju i koji se večim delom nalazi kod mene još i sada, odredio sam 85 ortopter-skih vrsta. Ovima dodao sam još 26 ortopterskih vrsta koje sam našao u zabeležkama Stussinera (Notizen zu d en in Serbien gesammelten Orthopteren) i g. dr. A u g u -sta Ginzbergera (Slavonisches Waldgebirge). Ove zabeležke stavio mi je na raspoloženje g. dr. Jovan Hadži, a za njihovo iskoriščavanje dobio sam dozvolu od sestre Stussinera i od samog g. dr. Augusta Ginzbergera.
Izmedu ovih 111 ortopterskih vrsta našao sam svega dve vrste koje nisu do sada bile poznate u Jugoslaviji (Tmetis limbata Charp. i Ramburiella turcomana F. W.); nišam našao ni jedne vrste ili varijeteta koji bi bili sasvim novi za nauku. Ovo izgleda unekoliko čudnovato s obzirom na raniji navod da su mnoge oblasti Jugoslavije skoro sasvim neispitane kao i s obzirom na to da Jugoslavija leži u tako interesantno j faunističkoj oblasti kao što je to Balkansko Poluostrvo. I sam U v a r o v, koji se smatra kao jedan od naj-boljih sadanjih ortopterologa, ukazivao mi je više puta na Balkansko poluostrvo kao na skoro sasvim novo polje za jednog ortopterologa. I pored svega ovoga nišam našao ni jedne jedine nove ortopterske vrste. Ovo nije možda zbog toga što nišam prikupio u dovoljnoj meri materijala, več zbog toga što nišam smeo ili, tačnije, nišam mogao da se odlučim da postavim neku novu vrstu ili pak varijetet, iako sam imao zato prilika. Smatrao sam za bolje da pridružim i sasvim novu vrstu nekoj drugoj srod-noj nego da postavim neku novu vrstu sa sumnjom da je ona več jednom bila opisana. S druge pak strane moram istaknuti da principi klasifikacije ortoptera, kakvi se primenjuju sada, ne garan-tuju da su sve postoječe vrste odredene i postavljene sa apsolutnom tačnošču, jer kao što sam i sam mogao da opazim, osobine na osnovu kojih se pojedine vrste odreduju neobično variiraju. Kao glavne karakteristične osobine pojedinih ortopterskih vrsta uzeti su spoljašnji znaci, koji nisu toliko postojani, a ponekada se postavlja novi varijetet samo na osnovu promena u boji. Tako na primer N. Nedeljkov postavlja novi varijetet Calliptamus ita-licus var. albotibialis samo na osnovu toga, što su u ove forme zadnje tibije bele ili žute, a ne crvene:	»D i f f e r t a forma
t y p i c a : tibiis posticis albidis vel f lavi s«. Dalje i sami opisi pojedinih vrsta kod raznih autora cesto su različiti, pošto se ti opisi, izgleda, odnose na različite još neutvrdene vari-jetete jedne te iste vrste. Ponekada se ne slažu ni opisi za jedan te isti rod. Tako, na primer, U v ar o v u svojoj tabeli za odredi-vanje rodova podfamilije Acridiinae (Tru.valinae•) za rod Aiolopus
(Epacromia) Fisch. kaže da su aonacTH 3aAHerpy,a.H m h -Poko pacTaBJieHHbie« (str. 39 — CapaHieBbie EBpo-neftcKOH nacTH C. C. C. P. h 3ana,HHOH Chčhph), medutim J. R e d t e n h a c h e r u svojoj knjiži »Die Dermatopteren u n d O rt h o p t e r e n v o n osterreich-Ungarn u n d D e u t s c h I a n d« kaže za isti rod Epacromia Fisch.: »V o r s a t z d e s 1. Bauchringes z w i s c h e n d e n L a p p e n d e r Hinterbrust s c h m a 1, langer a 1 s b r e i t«.
Sem prirodne promenljivosti spoljašnjih znakova, pri odredi-vanju Orthoptera nezgoda se sastoji i u tome, što se mnogi orto-pteri teško konserviraju, a to može da da sasvim pogrešne rezultate. Koliko je ova nezgoda velika, pokazuju i ove reči N. N e -d e 1 j k o v a : »Bchmkh np'fe,n,CTaBHTe;iH Ha TOBa ctMeiicTBO (Phaneropteridae) cy m h o r o HtiKHH h cohhh h cy fioaflH-c a h h btj H3B"bHpeAHO h "b >k h h 6 o h. IH, o m yMpe Hact-KOMOTO, C O M H H H T My T p y n 'h 3 3 r H H B 3 M H O T O CKOpO,
3n>pua ce, H3ry6Ba 6oa h bha h CTaBa Hey3HaBaeMT>.«
Za svaku klasifikaciju a, razume se, isto tako i za klasifikaciju Orthoptera važno je da u obzir uzmemo što više znakova, i to na-ročito onih koji se lako ne menjaju. Odredivanje neke vrste ili pak i samo varijeteta po boji insekta u svakom slučaju ne može da doprinese stvaranju pravilne klasifikacije. Stoga u poslednje vreme sve više ulazi u praksu da se pri odredivanju insekata uzima u obzir neki stalni znak. Kao takav uzima se kopulacioni organ, j er se ovaj organ tako lako ne menja kao što je to slučaj sa spoljašnjim znacima. Ovaj novi princip klasifikacije u mnogim slučajevima ved se lepo verificirao. Sve je ovo dalo Baranovu opravdanog povoda da predloži da se i za klasifikaciju Orthoptera uzme u obzir kopulacioni organ kao važna morfološka osobina. U svome radu »noaaijH 3a H o b y KJiacH(f)HKaUHjy Acridodea«, N. Ba-ranov iznosi nekoliko interesantnih slučajeva odredivanja orto-pterskih vrsta na osnovu osobina kopulacionog aparata i daje na kraju skicu za novu klasifikaciju Acridodea. Razume se, da su principi istaknuti od Baranova vrlo interesantni i važni, ali oni traže i dugotrajno izučavanje da bi se moglo pristupiti potpunoj reviziji dosadanje klasifikacije Orthoptera. Izvesti ovo u jednom kabinetu provincijske gimnazije je sasvim nemoguče. Stoga i nišam mogao da se, pri odredivanju skupljenog materijala, koristim istaknutim principom, več sam primenio stare metode i odredivanje sam izvršio po tabelama i opisiina koje sam našao kod raznih autora, kao što se to vidi iz priloženog spiska literature. Jedino što sam mogao, i što sam i uradio, to je da sam izbegavao postavljali nove vrste i varijetete.
Orthoptera
Ordo: Saltatoria Latr. Subordo: Locustoidea Handl.
Suprafamilia: Locustariae Latr.
Familia: Locustidae Handl.
Subfamilia: Phaneropterinae Sauss.
Genus: Orphania Fischer O. denticaada Charp. Niš VII c?, Rtanj, Golemi Kamen.
Genus: Poecilimon Fischer
P. fieberi Fieb. Ljuboten VII cf.
P. elegans Brun. Visiter Planina 9.
P. thoracicus Fieb. Bajl Planina - Andrejevica VIII 9, Rtanj.
Genus: Leptophyes Fieb.
L. punctatissima Bose. Kuršumlijska Banja VIII cJ; u bukovoj šumi. Bosiljgrad VI 9 d.
L. bosci Fieb. Ravna Gora, Papuk, Kameni Grad.
Genus: Tylopsis Fieb.
T. liliifolia Fabr. Gradsko-Stobi VII 9, Niš, Dobrič, Moravica.
Subfamilia: Meconeminae Kirby.
Genus: Meconema Serv.
M. varium Fabr. Vočin, Vrani Kamen, Han Stainbulič, Aleksi nac.
Subfamilia: Conocephalinae Sauss.
Genus: Conocephalus Thunb.
C.	mandibularis Charp. Topčider.
Genus: Xiphidium Serv.
X. fuseum Fabr. Skoplje VIII o ; u šipragu starog korita Var-dara. Vučjak.
X. hastatum Charp. Beograd, Topčider.
Subfamilia: S a gin ae Kirby S. vittatu Fisch.-W. Rtanj.
Subfamilia : L o custin a e Handl.
Genus: Locusta Geoffr.
L. viridissima L. Prokuplje VIII 9, Dečane VII 9, Rtanj.
L. caudata Charp. Vučjak, Velinca.
Genus: Onconotus Fisch. W.
O. servilei Fisch.-W. Moravica.
Subfamilia: D e cticinae Kirby Genus: Gampsocleis Fieb.
G. glabra Herbst. Jastrebac VIII CT; ispod vrha Pogleda na proplanku bukove šume. Rtanj, Niš.
Genus: Rhacocleis Fieb.
R. discrepans Fieb. Jastrebac VIII 9, Niš, Topčider.
Genus: Plaiycleis Fieb.
Pl. affinis Fieb. Skoplje VIII 9, Kumanovo VIII 9.
Pl. grisea Fabr. Podgorica VII d, Prokuplje VII—VIII 9 Cr-Pl. sepium Yers. Podgorica VII 9.
Pl. vittata Charp. Kumanovo VIII o% Topčider.
Pl. bicolor Phil. Niš.
Pl. intermedia Serv. Niš.
Pl. domogledi Rrun. Reograd, Rtanj, Rela Palanka.
Pl. tesselata Charp. Skoplje VIII 9.
Genus: Decticus Serv.
D.	verrucivora L. Skoplje VIII 9, Galičiča VII 9, Prokuplje VIII 9, Gradsko Stobi VII 9, Kosovska Mitroviča VIII 9, Jastrebac VIII cr, Ravna Gora, Mihailič Kosa.
Genus: Anterastes Brun.
/1. serbicus Rrun. Ljuboten VII 9 o’, Rtanj, Rela Palanka.
Genus: Pachytrachelus Fieb.
P. gracilis Rrun. Rosiljgrad VI O’, Vrani Kamen, Ravna Gora, Kameni Grad, Rela Palanka.
P. striolatus Fieb. Ustiprača 9 0'\ Vučja Rara 9.
Genus: Thamnotrizon Fisch.
Th. apterus Fabr. Stražišče pri Kranju VII 9, Ravna Gora.
Th. fallax Fisch. Prokuplje VII 9; na kupini na Vidojevici, Kuršumlijska Ranja VIII <3, Rela Palanka, Topčider.
Tli. cinereus L. Ravna Gora, Papuk, Kameni Grad.
Th. frivaldskiji Herm. Skoplje, na obali Vardara u šipragu VIII 9.
Th. chabrieri Char]). Kumanovo Vlil Cf'; na pokošenom polju u Poljoprivrednoj stanici.
Genus: Psorodonotus Brun.
P. fieberi Kriv. Ljuboten VII 9 O*.
Subfamilia: Bradiporinae Caudell.
Genus: Dinarchus Stal.
D. dasypus Illig. Beograd, Niš.
Genus: Callimenus Števen.
C.	pancici Brun. Niš, Komrensko Brdo.
Subfamilia: Ephippigerinae Caudell.
Genus: Ephippiger Latr.
E. vitimn Serv. Jastrebac VIII , Ljuboten 9, Topčider, Rtanj. E. limbata Fisch. Bjela Gora cf.
E.	sphacophila Krauss. Skoplje VIII cf, Bjela Gora.
Familia: Stenopelmatidae Burm.
Subfamilia: Rhaphidophorinae Handl.
Genus: Troglophilus Krauss.
T. cuvicolu Koli. Prokuplje 9 cf —; u suvoj pečini Isposnici na Vidojevici pri ulazu, zajedno sa paukom Meta Menardi. Igman Planina.
Suprafamilia: Tridactylidae Brunner
Familia: Tridactglidae Brunner
Genus: Tridactylus Oliv.
T. variegatus Latr. Prokuplje VIII 9 c;, Skoplje Q cf — u pesku pored reke. Aleksinac, Moravica.
Suprafamilia: Gryllodea Handl.
Familia: Gryllidae Sauss.
Subfamilia: Oecanthinae Sauss.
Genus: Oecanthns Serv.
O. pellucens Scop. Niš — Komrensko Brdo.
Subfamilia: Gryllinae Kirby Genus: Grylus L.
G. campestris L.	Jastrebac VIII 9 tf, Pirot	V—IX	9 c?,	Kur-
šumlijska Banja VIII	6, Prokuplje 9 cf, Vučjak.
G. domesticus L.	Prokuplje 9 <3, Vučjak, Velinca,	Aleksinac.
G. frontalis Fieb.	Han Stambulič.
G. desertus Pall. Kuršumlijska Banja VIII 9.
Familia: Gryllotalpidae Brunner
Subfamilia: Gryllota.lpin.ae Handl.
Genus: Gryllotalpa Latr.
G. vulgaris Latr. Prokuplje 9 er, Pirot <3, Moravica, Soko Banja.
Subordo: Acrydiodea Burm.
Familia: Acrydiidae Handl.
Subfamilia: Oedipodinae Brunner Genus: Psophus Fieb.
P. stridulus L. Kosovska Mitroviča VIII 9 (3, Jastrebac VIII &, Stražišče pri Kranju VII <3, Vrani Kamen, Komrensko Brdo, Go-lemi Kamen.
Genus: Oedaleus Fieb.
O. decorus Germ. Gradsko - Stobi VII 9, Podgorica VII <3, Morava.
Genus: Pachytilus Fieb.
P. migratorius L. Prokuplje VII 9.
Genus: Celes Sauss.
C.	variabilis Pall. Kumanovo VIII <?, Gradsko - Stobi VII ?cr', Galičiča VII 9^, Rtanj, Niš.
Genus: Oedipoda Latr.
O. coerulescens L. Prokuplje VII 9 er, Skoplje VIII 9, Kur-šumlijska Banja VIII 9, Pirot IX 9, Podgorica VII 9 <7, Lesko-vac VIII 6, Jastrebac VIII 9, Medveda VII 9, Kosovska Mitroviča VIII 9. Svuda po peskovitim i kamenitim mestiina, naročito pored obala reka. Ravna Gora, Mihailič Kosa, Papuk, Kameni Grad, Vučjak, Komrensko Brdo, Niš.
O. miniata Pall. Skoplje VIII 9, na obali Vardara.
O. germanica Latr. Ohrid - Sv. Naum VII 9, Rtanj, Bela Pa-lanka.
Genus: Acrotglus Fieb.
A. insubricus Scop. Prokuplje VII—VIII 9, Jastrebac VIII <?, Bosiljgrad VI
A. patrnelis H. Sch. Podgorica VII <?', Gradsko - Stobi VII 9.
Genus: Sphingonotus Fieb.
S. coerulans L. Skoplje VIII cf, Aleksinac.
Genus: Tmethis Fieb.
T. limbata Charp. Gradsko - Stobi VII 9 Cf. Ova vrsta nije do sada bila poznata u Jugoslaviji. Brunner navodi za ovu vrstu kao nalazište samo Balkan i Dobrudžu. Kod Pančiča u tabeli pokazano je opšte nalazište »Terrae Balkanicae«, inače ovu vrstu ne nala-zimo u opisu vrsta koje se nalaze u Srbiji.
Subfamilia: Truxalinae Brun.
Genus: Acrida L.
A. turrita L. Pirot IX 9 c?, Prokuplje VIII—IX 9 <?. U jesen vrlo je cesta po livadama. Skoplje VII 9 cr, Leskovac VIII 9 <7, Kuršumljiska Banja VIII 9 er’, Podgorica VII 9 <7, Morava.
Genus: Paracinema Fiseh.
P. tricolor Thunb. Kumanovo VIII 9 ctt na vrlo vlažnoj livadi.
Genus: Chrgsochraon Fisch.
Ch. dispar Germ. Vrani Kamen, Vučjak, Zvečevo.
Ch. brachypterus Oczk. Vrani Kamen, Crni Vrh.
Genus: Stenobothrus Fisch.
St. lineatus Panz. Kosovska Mitroviča VIII 9, na suvoj livadi. Vrani Kamen.
St. rubicundus Germ. Galičiča VII 9.
St. crassipes Oczk. Topčider.
St. nigromaculatus H. Sch. Niš, Rtanj, Bela Palanka.
Genus: Omocestus Bol.
O. ventralis Zett. Leskovac VIII 9 c?, Skoplje VIII 9, Prokuplje IX 9 c?. Vrlo je cest po brdima na livadama i proplancima sa retkom vegetacijom. Beograd, Topčider, Vočin, Vrani Kamen, Kameni Grad.
O. haemorrhoidalis Charp. Jastrebac VIII 9, Prokuplje IX 9, Kumanovo VIII (J.
O. petraeus Briss. Prokuplje IX tf.
Genus: Stauroderus Bol.
S. apricarius L. Prokuplje VII 9.
S. scalaris F-W. Jastrebac VIII 9 <3, ispod samog vrha Pogleda (1600 m). Kuršumlijska Banja VIII 9 <7.
S. bicolor Charp. Jastrebac VIII 9, Kosovska Mitroviča VII 9, Pirot IX 9, Bosiljgrad VI <3, Doljevac VIII 9, Prokuplje VIII— IX 9 c?, Stražišče pri Kranju VII,9, Kumanovo VIII 9, Skoplje VIII 9. Nastupa svuda na vrlo suvim mestima sa retkom vege-tacijom.
S. biguttulus L. Stražišče pri Kranju VII ct, Prokuplje IX 9, Doljevac VIII 9, Medveda VII 9, Vočin, Vrani Kamen, Crni vrh. Ravna Gora, Papuk, Kameni Grad, Vučjak, Zvečevo.
S. mollis Charp. Jastrebac VIII 9, Prokuplje IX cJ. Do sada ova vrsta nije se razlikovala od St. bicolor, te bi se mogla računati kao nova za Jugoslaviju.
S. vagans Ev. Kuršumlijska Banja VIII 9, Prokuplje VI 9, Stražišče pri Kranju VII 9, Leskovac VIII <3.
Genus: Gomphocerus Thunb.
G. rufus L. Kuršumlijska Banja VIII 9, Ravna Gora.
G. maculatus Thunb. Jastrebac VII 9, na suvom proplanku do 1500 m.
G. sibiricns L. Ljuboten VII 9 o*.
Genus: Chorthippus Fieb.
C/i. albomarginatus De Geer. Kumanovo VIII 9 er. Jastrebac VIII 9, Kosovska Mitroviča VIII 9, Skoplje 9.
Ch. elegans Charp. Kumanovo VIII 9, Kameni Grad, Vučjak, Zvečevo, Aleksinac.
C/i. parallelus Zett. Jastrebac VIII 9 cf, Medveda VII 9, Kuršumlijska Banja VIII 9 o\ Skoplje VIII 9 <?, Bitolj - Resan VII 9 Leskovac VIII o cJ, Stražišče pri Kranju VII 9 cf', Vrani Kamen, Crni Vrh, Kameni Grad, Vučjak, Zvečevo.
C/i. dorsatus Zett. Jastrebac VIII 9 c?, Kuršumlijska Banja VIII 9 C?, Prokuplje IX C' 9, Doljevac VIII 9, Kuršumlija VIII 9, Skoplje VIII 9 Bitolj - Resan VII 9, Vučjak, Zvečevo, Niš, Mramor, Beograd, Topčider.
C/i. pulvinatus F-W. Kumanovo VIII 9 c?, Ravna Gora, Beograd, Topčider, Niš, Mramor.
Genus: Dociostaurus Fieb.
D.	brevicollis Ev. Medveda VII 9 o*', Doljevac VIII 9, Bitolj -Resan VII 9, Leskovac VIII o er', Kuršumlija VIII 9, Kumanovo VIII 9, Prokuplje IX 9.
D.	maroccanus Tunb. Bitolj - Resan VII 9, Podgorica VII cf.
Genus: Arcyptera Serv.
A. fusca Pall. Vrani Kamen, Ravna Gora, Mihailic Kosa, Top-čider.
A. flavicosta Fisch. Galičiča VII 9, Kuršumlijska Banja VIII 9, Rtanj.
Geaus: Aiolopus Fisch.
A. thalassina Fabr. Jastrebac VIII cf, Kosovska Mitroviča VII 9.
A. strepens Latr. Prokuplje VIII 9 cf, Skoplje 9 <3.
Genus: Ramburiella Boli.
R. turcomana F-W. Galičiča VII 9 cf. Do sada ova vrsta nije bila poznata u Jugoslaviji. Van granica Jugoslavije se nalazi po Brunneru: Epir, Atene, Tajget, Sarepta, Mala Azija, Turkmenija. Uvarov za istu vrstu navodi: Samara, Sarepta, Astrahan, Bas-kunčak, Hanska Stavka, Stavropolj, Semipalatinsk, Makedonija, Grčka, Mala Azija, Palestina, Mesopotamija, Persija, Turkestan, Semirečje.
Subfamilia: Acry diinae Brun.
Genus: Pezotettix Burm.
P. giornai Rossi. Skoplje VIII 9, Kuršumlijska Banja VIII 9, Prokuplje VIII 9.
Genus: Anacridium Uv.
A. aegijptium L. Podgorica VII ? cf (larve).
Genus: Podisma Latr.
P. schmidti Fabr. Prokuplje VIII 9 cf, Jastrebac VIII 9, Leskovac VIII cf, Vrani Kamen, Crni Vrh, Ravna Gora, Mihailic Kosa, Papuk.
P. pedestris L. Rtanj.
P. mendax Fisch. Topčider, Rtanj.
Genus: Paracaloptenas Boli.
P. caloptenoides Br. W. Kuršumlijska Banja VIII 9, Jastrebac VIII 9, Niš, Topčider.
Genus: Calliptanus Serv.
C. italicus L. Prokuplje VII—IX 9 cf , Podgorica VII o <?, Gradsko - Stobi VII 9, Kumanovo VIII 9, Jastrebac VIII 9, Kosovska Mitroviča VII 9, Doljevac VIII 9, Leskovac VIII 9, Ravna Gora, Mihailic Kosa, Papuk, Kameni Grad, Niš, Aleksinac, Kom-rensko Brdo, Rtanj.
Familia: Tettigidae Walker Genus: Tettix Fisch.
T. kraussi Saulcy. Bosiljgrad VI er'.
T. subulatum L. Prokuplje VII 9 c?, Skoplje VIII 9, Mora-
vica.
T. bipunctatum L. Prokuplje VIII 9.
T. depressum Briss. Prokuplje VII 9, Skoplje VIII 9, Kur-šumlijska Banja VIII 9.
T. meridionalis Ramb. Moravica.
Ordo: Dermaptera Kirby Familia: Forficulidae Steph.
Subfamilia: Labidaridae Handl.
Genus: Labidura Leach.
L. riparia Pall. Prokuplje IX 9, Skoplje VII 9. Aleksinac.
Supraordo: Blattaeformia Handl.
Ordo: Blattariae Latr.
Familia: Phgllodromiidae Handl.
Subfamilia: Phyllodromiinae Kirby Genus: Phgllodromia Serv.
Ph. germanica L. Prokuplje VIII 9 c?.
Subfamilia: Ectobiinae Kirby Genus: Ectobia Westw.
E.	livida Fabr. Vrani Kamen.
Ordo: Mantodea Burm.
Familia: Mantidae Sauss.
Subfamilia: M ant in a e Handl.
Genus: Mantis L.
M. religiosa L. Prokuplje IX 9 <J, Topčider, Niš, Papuk.
Subfamilia: Empusinae Saus.
Genus: Empusa Brull.
E.	fasciata Brull. Prokuplje VI; larve i imago 9 cf na pro-planku u borovoj šumi na Verbascum i izmedu vinograda, žive odrasle životinje i larve držao sam u sobi pod staklenim zvonom. Hranio sam ih muvama. Kada sam jednom zaboravio da dam na vreme muva našao sam da je odrasla životin.ja pojela larvu.
Kurze Zusammenfassung
Die Fauna der Geradfliigler war im Konigreiche Jugoslavvien bisher nur \venig erforscht. Deshalb sammelte ich in verschiedenen Gebieten des Ivonigreiches Geradefliigler und bestimmte sie. Ich fand und bestimmte 85 Arten; auBerdem fand ich in den Aufzeich-nungen von Stussiner und Ginzberger noch 26 Arten vorgemerkt. Im ganzen sind demnach bisher 111 Arten bekannt. Unter allen 111 Arten gibt es keine neue, bisher unbekannte; ob-wohl sich Jugoslawien groBtenteils auf der Balkan - Halbinsel befindet, die in faunistischer Hinsicht ein sehr interessanter und wenig erforschter Teil Europas ist. Docli fand ich 2 Arten, \velche fiir Jugoslavvien neu sind, und zwar: Tmethis limbata Charp. und Ramburiella turcomana F-W. Beide leben in Makedonien, einem fast unerforschten Gebiete. Fiir viele Arten fand ich neue Fund-stellen.
Spisak upotrebljene literature
Brunner v. Wattenwyl C. 1861. Orthopterologische Studien. Verh. zool.
bot. Ges. \Vien. 11.
1881. tlber die autoehthone Orthopteren-Fau-na. Ibid. 32.	.
1882. Prodromus der Europaeischen Orthopte-ren. Leipzig.
1922. Faune de France. Orthopteres et Der-mapteres. Pariš.
1908. Beitrage zur Orthopterenfauna Bosniens und der Herzego\vina. Verh. zool. bot. Ges. Wien. 58.
1853. Synopsis der Europaeischen Orthopte-ren. Lotos. Prag.
1854. Ortlioptera Europaea. Lipsiae.
1861. Dritter Beitrag zur Fauna Dalmatiens.
Verh. zool. bot. Ges. \Vien. 11.
1902. Beitrage zur Kenntnis der Fauna eini-ger dalmatinischer Inseln. Ibid. 52.
1807. Faunistische Studien in der Syrmischen Bucht. Ibid. 20.
Chopard L. Ebner. Rich.
Fieber H., Dr.
Fischer L. H. Frauenfeld, v.
Galvagni Egon
Graber V. T.
Germar E. F. Hadži J., Dr.
Jurinac A. J.
Karny H.
Krauss H., Dr. HejrfejiKOB-b H.
Novak G. B. Padewieth M.
naHHHh Joe.
Ramme W., Dr.
Redtenbacher Jos. Schmidt F. Tiimpel R., Dr.
yBapoB b. n.
\Verner F., Dr.
Zacher F., Dr. BapaHOB H.
1817. Reise nach Dalmatien. Leipzig.
1925. Zoološki rad u Srba, Hrvata i Slovenaca. Narodna enciklopedija.
1886. Faunistični pabirci po okolini Krapin-skoj. Glasnik Hrv. narav. druš. 4.
1887. Prilog fauni zapadne Slavonije. Ibid. 5 1907. Die Orthopterenfauna des Kiistengeb. von
Osterreich-Ungarn. Beri. Ent. Zeitschr. 52. 1904. Beitrag' zur Orthopterenfauna Montene-gros. Sitz. Ber. Ges. der Wiss. in Prag.
1907. Hropi. npHiioci.	eHTOMoaonmKaTa cfiavna Ha BuirapHa. riepnoamecKO cnHcaHne Ha Bt.ji-rapCKOTO khhjkobho npy>KecTBo.
1888. Primo cenno sulla Fauna deli’ isola Le-sina in Dalmazia. Wien. Entom. Zeitung.
1900. Orthoptera genuina des Kroat. Litorale und der Umgebung Fiumes. Glasnik. Hrv. Naravosl. društva. 11.
1883.	OpTornepe y Cp6Hjn. HnacHHK CpncKor y>ieHor HpymTBa 15.
1913. Orthopterologische Ergebnisse einer Reise nach Krain und Istrien. Beri. Ent. Z. 58.
1900. Die Dermatopteren und Orthopteren von Čst.-Ungarn und Deutschland. Wien. 1865. Die Orthopteren Krains. Vereinshefte des Krain. Museal-Vereins.
1908. Die Geradfliigler Mitteleuropas.
1925. CapaHTCBbie EBponeitcKofi qacTH C. C. C. P. h 3ananHofi Ch6hph. MocKBa.
1898. Beitrage zur Kenntnis der Orthopteren-Fauna der Herzegowina. Verh. z. b. Ges. Wien. 48.
1904. Dermapteri i Orthopteri Bosne i Hercegovine. Glasnik zem. muzeja u Bosni i Hercegovini.
1917. Die Geradfliigler Deutschlands und ihre Verbreitung.
1925. rioaauH 3a HOBy oacH(fiHKauHjy Acridodea. Beorpaa.
1=818
. ■: ,
, <-*¥§>■* , -