KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 45 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9892
Virtanen Artturi Ilmari, Helsinki i Voinvienti-Osuusliike Valio r. L,
Helsinki, Finska.
Postupak za održavanje svežine kod stočne hrane.
Prijava od 22 aprila 1932.	_________ Važi od 1 avgusta 1932.
Jedan od najvažnijih, a niožda i najvaž-niji problem poljcprivrede odnosi se na mogučnost, da se sveža stočna hrana iz rastinja tako sačuva, da hrana što je mogu-če više održi svoju visoku hranjivost i svoj ukus. Ista livadska površina na kojoj seno radi sušenja leži na vazduhu, mogla bi ot-prilike dati dva puta toliko stočne hrane, ako bi se stočna hrana mogla više puta za vreme leta kositi, otprilike u vremenu kad je stara 3 do 4 nedelje.
Več se pokušalo da se gornji cilj postigne čuvanjem hrane putem presevanja. No i-pak sa do sada poznatim i primenjenim postupcima nisu se mogli izbeči gubitci hranjivih materija, koje hrana uvek utrpi delimično usled respiracije, ali poglavito usled vrenja izazvanog bakterijama. Dalje se umnožavaju bakcili buterne kiseline, ko-ji sa deličima zemlje dospevaju u hranu, i čine hranu neupotrebljivom za ishranu krava, koje treba da d a ju mleko za izradu mlekarskih proizvoda.
U laborateriumu u Vavio je ispitivano, pri kojoj koncentrisanosti vodeničnih jo-nova presta ju št etn i procesi, ko ji se j avl ja ju u običnoj hrani ko j a se presuje. Ogledi su uskoro doveli do saznanja, da ako koncen-trisanost vodeničnih jonova iznosi približno pH broj 4, hrana praktično zadržava svoju hranjivost nepromenjenom. Jedno-vremeno se pokazalo da bakcili buterne kiseline ne samo da pri ovom stepenu kiseline ne rastu, nego čak naprotiv izumiru.
Isto važi i za spore pri ovom stepenu kiseline za duži tečaj vremena. Tako je po ovo-me bilo jasno, da ako se hrani od m ah po košenju doda kiselina u toj količini da pH broj iznosi približno 4, hrana u g rubi m po-tezima ostaje održana nepromenjenom. Samo je trebalo odrediti, koje kiseline u odnosu na njihovu cenu i na njihova fiziološka svojstva, mogu doči u obzir, i da li kiselina u praksi može da se sa uspehom meša sa hranom, i da li veštački zakišeljena hrana ima tak a v ukus i miriš, da če je stoka rado jesti.
Ogledi ko ji su činjeni u manjem obimu sa novim postupkom za ostavu hrane, i pri kojima su upotrebljene: sona kiselina, sum-porna kiselina, fosforna kiselina, mlečna kiselina i natrijum bisulfat, pri čemu su hrani kiseline davane u jakim približno 7—15% rastvorima, pokazali su odmah u početku, da hrana podesnim dodavanjem kiselina biva odlično održavana. Zavisno od disocijacionih konstanti kiseline, mora-ju od različitih kiselina da se upotrebe različite količine. Slabe kiseline stoga uop-šte ne dolaze u obzir.
Ogledi koji su izvedeni u velikim razmerama, dokazali su da se postupak u praksi daje lako primeniti, i da se kiselina sa do-voljno korisnosti može mešati sa stočnom hranom. Pošto sadržina vode u svežoj mla-doj travi iznosi približno 80%, dobro je da se doda znatna količina vode. Stoga mora kiselina da sp dodaje u što je moguče više
Din. 5.
koncentrisanom 1—20% rastvoru. U znatnim količinama je hrana ostavljena kako u silosima tako i u jamama. U oba slučaja je hrana podjednako dobro mogla biti održana. Na primer mlada detelina je još (posle tri do četiri meseca neprekidnog ležanja sačuvala zelenu boju i njen miriš je bio sličan mirisu sveže pokošene deteline.
Po izvršenoj hemijskoj analizi bilo je na-deno samo 1—3% amonijaka: dakle kod belančevina nije nastupilo nikakvo štetno raspadanje. Samo su se u izvesnoj meri obrazovale aminokiseline. Buterne kiseline potpuno nije bilo, a takode i pri bakteriološkim ispitivanjima nisu nadeni bakcili buterne kiseline. Mlečna kiselina i sirčetna kiselina su se obrazovale u malim količinama. Pepelna reakcija je bila jako bazna.
Pri ogledima hranjenja bilo je od nove stočne hrane, sa sadržinom suve supstan-ce od približno 20% davano Ayrshire-skim kravama 45—70 kg dnevno. Krave su veoma rado jele ovu hranu. Pomoču ogleda hranjenja je utvrdeno da je od hrane
koja je spravljena iz mlade deteline dola-zilo 5,5 do 6,0 kg na jednu jedinicu hrane.
Hranjiva vrednost je dakle bila ista kao i sveže pokošene deteline. Ista je hrana potpuno zamenila do sada davanu snažnu hranu.
Osim sa svežim senom i sa zelenom hrano m činjeni su pokušajj i sa liščem od repe, štočnom repom i rezancima od repe. I ove hranjive materije su se dale dobro kon-zervisati primenom novog postupka.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za održavanje svežine kod stočne hrane, naznačen time, što materijama za stočnu ishranu, pri ostavi, bivaju što je moguče ravnomernije domešane pode-sne kiseline ili kisele soli ili mešavine ovih, u takvoj količini, da kiselost mase stočne hrane dostigne pH broj 3—4.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što kiseline ili kisele soli bivaju dodavane u što je moguče više koncentrisanom obliku, naročito u bar jednoprocentnim rastvorima ili kao čvrste soli.