KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 1
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Maja 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5880
Prof. Dr. Bartel Granigg, Leoben, Austrija.
Postupak za mehanično lučenje materijala različitih permeabiliteta odnosno
dieleklricitetnih konstanta.
Prijava od 20. decembra 1927.	Važi od l.juna 1928.
Traženo pravo prvenstva od 28. januara 1927. (Austrija).
Predmet je ovog pronalaska postupak za mehaničko lučenje materijala različitih per-meabilileta odnosno dieleklricitetnih konstanta, kojeg se oznaka sastoji u tome, da se taj materijal vodi pojedince jedan za drugim, kroz jedno elektromagnetično, odnosno elektrostatično polje i da se upotrebe pri tome nastali učinci smetnje, prema potrebi primereno pojačani a ujedno upotrebom rele-a, za upravljanje materijala u različitim pravcima.
Za izvršenje postupka mogu da služe po volji različite mehaničke uredbe, kojih gradnja ne stvara učenom mehaničaru nikakovih poteškoća.
Priloženi nacrti prikazuju nekoliko šema-tičnih forma za izvađanje uredaba za izvršenje postupka.
Fig. 1 prikazuje jednu uredbu, kod koje stvaraju oba omota F, i F2 sa željeznom jezgrom ili bez nje, po jedno elektromagnetično polje, koje inducira u indukcionim omotima Ii i l.» odnosne indukcione napetosti ili indukcione struje. Omoti jednakih električnih dimenzija kopčani su paralelno ili jedan za drugim a isto su tako električno jednako dimenzionirani indukcioni o-moti kopčani jedan napram drugom, tako, da ako se nesmeta nijedno magnetično polje omota F, i F2, ne teče nikakva struja kroz spojni vod omota I, i I2. Ako se dakle n. pr. smeta polje omota F2 jednim, poljem prolazećim telom, to je indukcirana nape-
tost u L različita od one u I,, te teče među obim omotima struja, koja može po potrebi i nakon primerenog pojačanja, da se upotrebi za teranje kakvog mehanizma u svrhu, da se telo, koje je prouzročilo to smetanje vodi drugim pravcem, nego li neko telo, koje nije prouzročilo nikakvog smetanja ili je prouzročilo smetanje magnetičnog polja Fo na drugi način. Za dalje objašnjenje neka su navedena dva specijalna primera;
1.	Ako se vodi n. pr. kroz magnetično polje F., megnetska željezna ruda, koje je permeabilitet veći nego 1, to se poveća snaga toka omota F, i time ujedno i snaga inducirane napetosti u I, tako, da u sistemu 1,- I2 nastane neka rezultirajuća napetost i neka struja. Vodi se napram tome u drugom slučaju kroz polje F2 n. pr. komad prirodnog ili rudničkog bakra, to će prema Lenz-ovom zakonu tom bakru usvojena struja u F2 oslabiti magnetno polje i time ujedno induciranu napetost u U. Imati će dakle u sistemu I,—12 struja i napetost protivne predznakove napram prvom primeru.
Za komade jednake veličine, može da se upotrebi intensitet promene polja u tu svrhu, da se luče čiste rudače ili metalni komadi od mešavina na taj način, da se postavi više takovih aparata jedan za drugim, koji su n. pr. tako primeren! da prvi aparat reagira samo na jake udarce napetosti odnosno struje i radi toga izlučuje samo či-
Din. 35.
ste komade, dočim je drugi tako udešen, da izlučuje i mešavine i i. d.
Ako su promenom polja inducirane na petosli tako slabe, da ne davaju više normalnim rele-om učinka, to se mogu pojačati, kako je to prikazano u Fig.,. Omoti Fi i F* kao i indukcioni omoti Ii i L utaknuti su n. pr. ovđe na zajedničku os jedni u druge. Da bi se pojačala inducirana napetost, vodi se potonja preko jednog transformatora na rešetku cevi Ri Anodna struja cevi Ri služi kao upravna struja za re-lais. Transformator što je ukopčan pred re-leom prouzroči, da rele dobije samo u tom slučaju struje, ako se anodna istomerna struja cevi promeni indukcionom napetoš-ču omota L.
jedan dalji primer izvađanja prikazuje fig. 3, pri kojem se još oba polja okreću. Okretljivo se polje može uredili na koji mu dragi način, n. pr. mehaničkim gibanjem obiju mehanično kopčanih i jednog napram drugom primerno okrenutih omota Fi i F2. U obim slučajevima je smetana samo jedna od obiju simetričnih polovica te se može upotrebiti jačina struje za proizvodnju učinaka smetanja, šla će u svima nacrtima biti izraženo uloženjem sa V i A označenih merila napetosti i struje.
Različito stanje u električnom odnosno elektrostaličnom polju obrazloženo je na najjednostavniji način u fig. 4a 4c. U tim figurama su Fi i F2 posvema kongruentna elektrostatična polja (kondesatori). Istoimeni su polovi polja međusobno skopčani. Ako se vodi kroz jedno od obiju polja neko telo K, te se promeni napetost tog polja u odvisnosti od dielekfricitetne konstante ili vodne sposobnosti tela. Pro-menjena napetosti kondenzatora ima za posledica izjednačenje napetosti među ne-promenjenim i među promenjenim kondenzatorom i time opet strujanje neke struje među obim kondenzatorima odnosno izjednačenje na jednaku napetosi, zajedničku obim kondenzatorima.
Fig. 4a prikazuje prikraćenje linija snage ispitavajućim vodljivim telom K, dočim u formi izvađanja po fig. 4b nastane isto tako pomaknuće tela K u smeru pravca sile. Fig. 4c prikazuje jedno drugo kopčanje uredbe kondenzatora.
Kombinacija elektrostatičnih i elektromag-netičnih polja prikazana je u fig 5. U sve-obćem treba da se primeti k tome sledeče: ako se dovedu dva oscilačna kruga sastojeća se iz kapacitete i samoindukcije u međusobni sklad, to se smeta sklad, ako se smeta u jednom od zamašnih krugova kapacitet ili samindukcija prolazom kakvpg tela kroz delokrug polja.
U primeru po fig. 5 provađa se telo kraj
samoindukcije oscilačnog kruga O,, koji je isto tako kao i 02 kopčan poput davaoca, odnosno oscilatora. Oi i O« nalaze se u potpunom međusobnom skladu i kopčani su indukciono sa oscilačnim krugom Di .
Početkom jednaka frekvanca f1 obih oscilatora, kojoj je ujedno podvržen i oscila-čni krug D', promeni se oscilačni krug Ol uvađanjem tela K na frekvencu f2. Oscilačni krug D', kojem su nametnute obe oscilacije, kako onaj što se nije promenio f1, oscilatora O3, lako i promenjeni f, oscila-fora Ol, oscilira dakle sa nekom frekven-com f'J—f’. Sa oscilačnim krugom D' kopčani krug relea u skadu je već od početka sa frekvencom i-—f', on dakle odgovara vazda, čim se smeta frekvenca kruga O1 i čim se dovede od f' na f'2.
U fig. 5 prikazano izvađanje moglo bi da se izmeni i time, da se mesto indukcije smeta kapacitet u jednom od oscilačnih krugova. Polja smetanja mogu da se stvaraju u svim primerima izvađanja, kako u prostoru napunjenom vazduhom, lako i u prostoru napunjenom kojim drugim plinom ili kakvom tekućinom.
Za praktično je izvođenje prethodno opisanih metoda lučenja potrebno, da se polože pojedini komadi na okretajuće se stolove ili transportna platna tako, da je razmak komada dovoljno velik, da se može povratiti mehanizam za izbacivanje u stanje mira, pre nego li prispije sledeči komad.
Ovakvo osamljenje materijala može da se postigne prema zahtevanem radu na različiti način i to:
1.	Da se u nekom dobošu za lučenje, predloženom celoj uredbi tako, da se u blizini izlaza doboša, na mestu na kojem nema više rupa, srneste rupe ili p ečage za razređivanje u skladu sa uzdužnom osi, koje prolaze na spoljašnost kroz doboš i izbacuju materijal na druge dovodne žlje-bove (fid. 6).
2.	Time, da su uloženi među dobošom s jedne strane i među dovodnim žljebom s druge strane, kose ploštine sa prečagama, koje prvo navedene, stavljene u gibanje, odvađaju komade ispadajuće jedan tik za drugim iz doboša, u različite žljebove.
3.	Time, da se ulože među doboš i do vodne žljebove okrelljiva tela sa dovodnim prečagama, koja opet izvršavaju razređivanje materijala na različite žljebove (fig. 7).
4.	Time, da se uloži među doboš i donosne žljebove rešetke iz štapića sa po-makljivim uzdužnim ili poprečnim prečagama, koje izvedu separiranje pojedinih komada (fig. 8).
5.	Time, da se ugrade pred magnetičnim odnosno električnim poljem krila, kao što je jedno prikazano u fig 9, koja propušta-
vaju vazda samo po jedan komad. Pri torne se može uporavljati gibanje krila pomoću koturajućeg se komada materijala, samo od sebe usled toga, da komad prolazeći kroz polje ukopča neki kontakt C.
6.	Time, da se ulože pred ulazni žljeb valjci za razređivanje, kojih se okretanje upravlja pomoću odlazećih komora, slično, kao šlo je to navedeno pod tač. 5.
7.	Upotrebom ljevaka za punjenje, kao što to prikazuje fig 6.
Ovđe navedene vrste izvađanja mogu se po volji kombinirali primerno materijalu i željenoj svrsi.
Sve jedno je, da li se upotrebljavaju o-kretijivi stolovi ili platna, ili nagnuli žlje-bovi, ili se puste komadi padati prostim padom kroz polja, da bi se nakon prolaza kroz polja odvojili pomoću mehaničkih za-klopaca ili pomoću uredaba za izbacivanje.
Mehanizmi, koji se u tu svrhu upotrebljavaju u strojogradnji vrlo su mnogobrojni, isto tako kao i mehanizam za uredbe za prinašanje, te se mogu lako od svakog stručnjaka primeniti novom postupku. U fig. 10 do 16 je n. pr. šematično prikazano po više takovih uredba, dočim fig. 17 prikazuje šematično jednu ćelu spremu.
U fig. 10 se vode lela K i K’ pomoću transportnog platna 1, koje se pomiče valj-cima u pravcu strele i vode kroz neko magnetično polje, F2, I2. Ako sada prouzroči telo K prilikom svog prolaza kroz polje povećanje snage toka, dočim telo K’ ne prouzroči nikakvove promene, to nastupi sledeči: Dok prolazi telo K kroz magnetično polje, okrene se pomoću rele-a neki, na koncu transportnog platna okretljivo smešten zaklopac 3 u pravac A A, telo K padne nakon napuštanja pomicajućeg se kraja u pravcu I. Nakon prolaza komada K povrati se zaklopac opet u položaj B B natrag tako, da padne telo K’ u pravcu 11.
U fig. 11 prikazana je umesto transportnog platna sprema za sortiranje u obliku stola.
Neki iz ploča sastojećih se polja 4 sastavljen stol 5 pokrije se materijalom, kojeg treba sortirati lako, da na svako polje dolazi po jedan komad smese. Stol je sa svojim poljima smešten okretljivo na okomitoj osovini. Polja 4 su previđena potpornim plohama 6 (fig. 12), koje se podignu udarcima štapova 7, izvedenim učincima magnetičnog polja spreme za sortiranje te na taj način prouzroče preklapanje pripadajućih polja 4 stola i time ispuste komad, koji se nalazi na njima (fig. 13).
Lučenje može da se izvrši i na kosoj ploštini (fig. 14 i 15) time, da se utaknu
kroz rele postrani zaklopci 8 (fig. 14) koso napram nagnutim žljebovima i da odklone komad, koji se nalazi u gibanju napram njima, iz njegovog ravnog pravca.
Upravljačni se zaklopci mogu postaviti isto tako vertikalno, kako to prikazuje fig. 15, u kojoj je označen zaklopac sa 8 i k njemu pripadajući solenoid sa 9.
Slične se ustanove mogu urediti za padanje tela u vertikalnom pravcu kroz električno odnosno magnetično polje, pri čemu nastane brzinom pada veći indukcioni u-darac.
Fig. 16. prikazuje jednu takovu uredbu u kojoj neka ploča 10, stavljena u gibanje pomoću solenoida ili ekscentra 9, može da izvrši mehaničko odklonjenje padajućeg tela K.
Fig. 17 predočuje ćelu ustanovu za sortiranje. Materijal, koji dolazi iz doboša za sortiranje 11 uđe najpre u priključenu stanicu 12 iz koje dolazi pomoću izlaznog pretinca 13 ka valjku za razređivanje 14. Odavle dolaze komadi pojedince jedan od drugog lučen, žljebom za razređivanje 15, kroz neko od omota F,, L sastavljeno polje u okretljiv ugao 16, koji upravlja polje i koji sortira prema svoje™ položaju materijal i odvađa ga u različite žljebove 17, 17’.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za lučenje materijala različitih permeabiliieta odnosno dielektricitet-nih konstanta označen time, da se indukcione struje, odnosno promene napetosti, koje nastanu usled prolaza tog materijala kroz elektromagnetična, odnosno elektrostatična polja, upotrebe, po potrebi nakon primernog pojačanja, u svrhu upravljanja različitog materijala u različitim pravcima.
2.	Uredba za izvršenje postupka po zah-tevu 1, označena time, da prolazi materijal za sortiranje prostim padom kroz magnetično polje, u svrhu povećanja indukcionog udarca.
3.	Uredba za izvršenje postupka po zah-tevu 1, označena lime, da služi u svrhu transporta materijala za sortiranje kroz e-lektromagnetično ili elektrostatično polje, okretljiv stol, koji je podeljen u polja, sas-tojeća se iz zaklopaca.
4.	Uredba po zahtevu 3, označena time, da su previđeni zaklopci polja sa zapinja-jućim ploštinama (6) u delokrug kojih se odvađaju udarci, upravljani učincima promene električnog, odnosno elektrostatičnog polja.









v
/> ';;v:r.

. -i.,.	,.r	•




...
. ■■)
		
		
			
: t; ....- H' >	•	t
ti.;,.	. ; *	;; r.
	‘ •	
		
'M



■ .
' i
t
i '
i ■	■
' -j !



■ ...
i ' ■ ) •
'•	. r. ■ . . ■.

\
... .
.. ' ■ ' " " v.,;:
f



■
!











: ••
■ V'


--..i
i.
: •; V '
!
'


’l

4


A a
i 'i i
i (i/
,; /

' '	•	‘	v;‘ ' .
‘	'	■ i \

r '' ' '■
:» ,
«
iL
•;
r
i


::
' '
- '■.
t

■ ‘ .. •




'•i * V


■ \ .
;
.

V.,	'.*■
'I	'

;
■	>: i




ii
!
s*





.r '
; ■

yr v

.
. .. .•
.1
/• • • * "

J?ixp6


'k s, ■?

iV':\
■

■\	c-.
O	-,*■/


s

•i - 'I,

Vi 1 vR
.4.
S.

'»«5..

\
v'..'V'-, \






Adpatent broj 5880.
Jl’Uf-JJ K
Fig: id
ŽLk
-r+



^ t
■



1







J






t


I


■V'

:<
■
■



■t::-..




y >



;