SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvetljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
Visita O Izbadja desetput v letš po jednoj cžloj listinš i	Iti^F;
velja s poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.	lorfO.
Uvaga o „Slavjane".
Nation, slavisch-osterreichisches Organ erscheint in Prag jeden Montag, Pranuraerationspreis halbjahrig 4 fl. Redakteur, Heraus-geber, Eigenthiimer ]. Lukeš. .
Te politični časnik avstrijanskih Slavjan stoji na vzvišenom stališče občeslavjanskom i se ozira jednako dobroželateljno, na vsa plemena slavjanska. V čislš 65. od 8. februarja t. 1. je prinesel , uvagu o „Slavjane" kteru ovdš priobčimo svojim čitateljam, jerbo čto se pohvalnoga o njem piše ne zadene samo vredničtvo, nego vsu gospodu dopisovatelje i predplatitelje. Istina je sieer, da vredničtvo svšstno posveti svoje sile časniku i skoro bezmezdno, jerbo radi nevelikoga čisla predplatiteljev ima naš časnik jedva toliko dohoda, da se tiskarina, papir i poštarina doplačaju, da pako izhadjati može je zasluga gospodov dopisovatelje v i predplatiteljev. Duševne slovstvene sile časnik ima, da bi mogel čestno obstati i veselo izhadjati, pa nedostava se mu sile penežne; želimo zato usilno, da bi se razširil v raznih plemenah slavjanskih i polučil toliko predplatiteljev, da bi čestno obstati mogel.
Časnik „Nation" piše:
„Leta i 16ta su minula i nikto ni oglasil se v Čehah, da bi Slavjani imeli se med seboj duševno približevati. Na slavjanskom sejmu bili su sicer gorljivi Slavjani, pa nikoga ni bilo, koji bi skusil to dčjstviteljno utvoriti, o čem se je govorilo. Pčsni Kola-rove, Starožitnosti Šafarikove i jini spisi su pognuli jednom misli učenjakov. O gorljivosti do Rusije v lčfcah šestdesetih samo mčmo-grede spomčnim po tomu, čto se sčela slagam s mislami Durijcha, kteri je napisal v jednom dopisč do „Slavjana" zajimavu včst, da mnogo i to obrazovanih ljudi niti ne ponima jasno, čto vlastno znače slova slavjanstvo, uzajemnost slavjanska i tč m podobna slova. Mi v Čehah smo do ninč se zanimali jednom s onimi plemenami slavjanskimi, ktera su se nam kazala posebno silna i slavna, ali posebno nesrečna, to je s Rušami, Poljakami i Slovakami. Za

ostala plemena smo se dejansko malo starali, skoro nič. I v obče, kada smo imeli slogu dčjstviteljno skazati, smo ostrašeni i bojazljivi odskočili. Pojedini izmed nas su senjali i bajali o gorosfasnih slavjanskih velevlastjah, pa nikto nije ruke zgenul, da bi nčkoga dela se poprijel. Željakalo se je za sjedinjenjem političnim, pozabilo se je pako, da politično sjedinjenje se doseže jedino duševnoj jedinostju i da se ima to pred duševno sjediniti, čto se hoče sjedi-niti telesno. Mi nismo se toliko naučili iz zgodovine velikih ninč sjedinjenih narodov, da je potrčba, da se naj pred pojedine častice narodne duševno sbližaju, da njih težnje i misli se sravnaju, i njih izrazi vsaj v najglavnčjših zadevah občenarodnih sjedine.
Kako lčp pokus i srečen početek k boljemu napredku pozdravimo časnik „Slavjan" izhadjajuči v Celovcč, kteri je spisan jezikom v s č m Slavjanam udiviteljno lehko razumljivim po tomu, čto gosp. Majar ne štiti se truda, da v sostavkah (statijah) se služi izrazov obečnih vsem narečjam slavjanskim, da razjasni. čto je menčje jasnoga i izostavi, čto je tudjega. Tiska se sicer časnik cirilskimi i latinskimi pismenami; pa totu zapreku dolžen preskočiti vsaki Slavjan, kteri želi se ozreti po slavjanskih zemljah, budi zapadnih, budi južno-izhodnih, budi severo-izhodnih. Kto bi ne znal oba alfabeta, bi nikako ne mogel napredovati na književnom polji slavjanskom. Nejednaka pismena i nejednaka veroizpovedanja su naj več zavirala, da se Slavjani nisu sjedinili i složno napredovali.
Izlišno bilo bi časnik „Slavjan" podrobno hvaliti. Ktože ga čita, se sam osvčdoči. Mi Slavjani, imeno mi avstrijanski Slavjani, nismo imeli i neimamo do naše dobe časnika, kteri bi osnovno promotrival naj glavnčjša dčla vsčh Slavjan. Naši naj izverstnčjši spisi, naši naj izverstnčjši sostavki su se priobčivuli v i n t e r-nationale Eevue, potom v osterreichische Revue, poslčdnič v izverstno uvredovanom „A u si and." Nekada se za-uzimata za nas takže Prancusa L. Leger i Laboulaje v posebnih knjigah. Med nami samimi ima jako malo časnikov i zvč-stovateljev občeslavjanstva.
„Slavjan" snaži se toj potrebč priskočiti; to se vidi že, akoli se samo bežno promotri, iz obsega njegovoga. Vsako pleme slavjansko ima v njem svoje zastupnike i nikomu se ne zaprečuje, udeližiti se velikoga ne lehkoga dela. Kromč uvag i slovstvenih včsti iz vseh slavjanskih zemelj ima v 1. čisle t. 1. nadaljevanje jako zanimivoga spisa: O сл-Бдах праславјан.
Politikoj „Slavjan" nikoga ne muči, ta sosorljiva i sporljiva nepokojnica ovde neima mesta. Tu najdemo jednom slavjansko, nam vsčm občno žitje-bitje, ktero se nam tako po domače prilaska iz vsake redke. Tu človek odpočije, kako med svojoj rodbinoj, k kteroj se je vernul po dolgih lčtah i pozabi divje spore vsakdanjega, življenja. —
Mi smo uže v 63. čisle „Nationa" kazali, da, ako želimo, da nas Slavjane ima duševna zveza objeti, mi dolžni pred vsšm slavjansko slovstvo (literatura) materialno i izdatno podpirati pa ne samo slovami i lžpimi pogovorkami. To bi bila najbližajša i izmed vsčh naj lučša (najboljša) cesta k slavjanskoj uzajemnosti i k du-ševnom sjedinjenju slavjanskom."
Б e c i да,
коју je говорм Ф1л1п Рад1чев1чв уч1телв Цетшма на первом уч1телвском сбору на Цетшј1.
Господо i братја учггелвП
Пршком тога сбора нам"£равам проговорт н£колшо peui „o потреб1 разл1чн1х занатах (ремесел).
Черна гора, наша м!ла отачбша, ce је бориа на лву-тому мачу скоз толгко веков, да одержл сјајну свободу народа својега i та непрестана борба је стојала на путу, те се шје могла упознат! потреба разлгчтх занатов, него церногорси ciHOBi су се 1зучавал1 у помладку својему керв-ленју, да одбџају навале душманша, ну у нов^је доба су се основале по вс£м племенам школе i поче се радгп, да се заведу i разл!чт занатч, како 6i народ cpe4HŽji i на-предн^р постал: али се на жалост пр1метш> npi первом покушају, да се напи отцг етчдјсше датч дФтцу своју на запате, да не 6i с т4м ур£дност своју у народу i3ry6ui i под npfecop останул1, које прелаз1 ие само на отца, него i на всу нвегову пород1цу.
Mi смо, јстјна! ciHOBi поносне наше отачбше, Mi смо i данас боргџ нашега д1чнога iMCHa: ajii треба нам je i да ж!в1мо i да оне BŽnmue i занате ycnojiMO, c Kojiini сречвт i 6orariji постатч можемо.
Пе през1рајмо занате; Bci сречт i образоваш народ1 jix цЗ&не i в1соко поштују. Mi занате npe3ipaM0 i npi том стране i тудве занатлџе (ремеселтке) ne жалгмо по-магат1, Koji нам немкоапво cicajy керв i3 народа. — Чловек ма које версте б!л, должен је радт i н£ке Bf,-штше знат!, c Kojiui icopicTm може бл1жнвему i ce6i ca-
мому: a Mi ce на жалост у Церној ropi од заната i од
*
в$штш заноамо, презЈручм i домачве занатлуе, од Kojix потр^бе своје наиирујемо!
Погледајмо на прЈродне наше про1зводе, како су за-иушчаш, i како jix на своју KopicT (полвзу) употр^бт не знамо, Koji ce вјзштшом занатов облагородвавају i верло велшу KopicT допршосе.
Сл^дечј ПЈлродш про1звод1 6i ce лехко занаташ в Церној ropi обрадв1валк
1.	Коже домаче, које се хквадамј (тасучааи) ji-ностранцам продавају ио осем грошев, на купујемо од OHix icTix кож направлветх i вд^лашх једну по тр!десет грошев. Зар не 6i кадра 6Lia церногорска рука 1зрадв1-ватч домаче коже од своје стоке (ливше), что велша в4-штша Hije : i новјп за 1зрадм«анје до сто живадах (тчсуч) Фшрштов 6i ocTa.ii у отачбнц ?
2.	Волна од домаче стоке се продаја јшостран-цам ока (2 72 авструанске лгбре) по осем грошев (турсшх), na icTa наша волна, када се вЗзштачкој рукој у рашу (платно за гатје) o6paTi, продаја се опет нашему народу i3 Дубровнша i Котора ока по тркта грошах; рашу 6i наш народ сам iзpaдвiвaтi i новце за 1зрадв1ванје ce6i за-чуватч могал: na Mi ce стчдшо радт, a не жалјмо ту-двшце помагат1.
3.	Нове градвевше се всаш дан умножавају, као школе, церкве i кучве (xime) по селах i варошах (м^стах) наше отачбте i једнако се Церногорац стјдј взетч чеичв (кладјво) у руку, да каменје јзрадј i кучву ci по-дјгне i да се т4м радом окорјст!, па не стјдј се јстому в^штаку (мајстору) за градву зЈданја Јзкопатј ntcaic, за-мЗјсш креч (вапно, јзвест), hociti му те тежке предмете уз кучву да в4штак камен од^лаш уверетч i заклачј (втолче) i за вес тежш рад (дјјло) взјма наш радшк дневно само по шесг грошев, в^штак пако за свој лахш рад по 20 грошев на једен дан.
4.	Од лончарске землве бјшчасте i жуткасте, које верло објлно i.ua у Цермниџ i у Б4лопавл1чвах, 6i ce могла употр^бјтј за јзрадт.јванје кучвевнога орудја.
5.	Землвод4лске справе i сечјва (за сечу, ко-сггбу), које занатлуе (ремеселнш) i ковач! у нашеј землтЛ јзрадвују, ce Haini ужасно стјде ЈзрадБЈвата, па не стјде се помагатч јстому ковачу д1мт с јуЉхом, толч1 6 велгкш чешчвем, медју т4м ко ковач i3 друге стране само окретве i малш чеичвем поклетва (поцутава) i доност ковачу i пггја i јест1ва i посл^дшч му 1зплатт троструко раднју у којој му je i сам помагал.
6.	Oд разл1чнога дерветја (л^совја) којега гма у Катунској Haxiji (oicpaji) у Б_4лопавл1чах, у Mopa4i i у Ровцах, 1зрадмват1 се могу даске, греде (бревна, Tpajii), одр1 (постелве), стол1 i клупе по селветах кучвах i много друго кучвевно (хппно) орудје, када 6i ce наша дЈггда у icTix в£штшах ЈзвЗжбала.
7.	Восек i лој се може употр^бт за 1зрадм-ванје кучвевтх (домач1х) i церкветх св^ч, које се верло лахко научт даје, i од чега се велжа помочб (icopicr, полБза, проспех) добт може.
8.	Сапун (м1јло) ce iepafli i3 лоја, пепела i креча (вапна), что все iMa у нашеј землгл i 6i ce могло ispa^i-ват1 i на KopicT продатч у землм i ван землве.
Bci пр1родт пр<лзвод1 наше отачбше, ако не 6i jix знал1 посредством вЗшичне Јзрадгп i 6i jix cipoBe прода-јал1-, нјсу кадрј подмрш все наше потребе i одержатј новац (пенезе, денп) у землтл, веч 6i новац морал1 HeMi-лостјво ]'здат1 за своје нуждне потребе: зато су нуждт занап i вЗЈштше, ако желјмо тегобу нашега жјвлвенја олакшатј i наш новац од пројзвода добјвеш зачуватј.
Зато је нуждно, братјо учггелтл ! да се својсм за-уземемо roBopi-ri уз чјтанје сербско с в o j i м дј-јакам o KopicTi i п o т p e б i заната (ремесла) да 6i ce хердјава мјсао наиих ученцев i јшховјх poдiтeлБeв облагодарјла i да# 6i многј учетд, када 6i ЈзучЈл! два алј 4eripi разреде, радо иш у рностраш свЗзт i ce јзучавал! потребне занате i 6i ce временем опет повратш у своју отачбшу.
To je верло важна ствар, т$м 6i ce народу олак-шало жјвленје i обогатјла 6i ce землва наша! *)
*) Те пракичен i родолвубен составек смо рад1 пpioбчiлi. — Да се Черногорги итте ремесел, iMa јако глобоку i древну npi-чшу. Прародггелм Славјан су како једна част ApijeB Ж1вел1 в 1н-Д1Ј1 на 4eTipi чшс подЗш>ет, на брахманст, војшчм, селвансш i ре-меселтчга. 1Трарод1телБГ Сербов су спадал. в ч1н војшчт. Остро бјло је препов^дано Mimari ce в оправјла јшога чша, да 6i на npi-м^р војтк оправлвал дела ремеселтчка a.ii селванска. Ктоже је запустЈл свој чш, ce је смертву казшл. Одтуда i3Bipa npi4ina, да Черногорц1 — Славјаш војтчкога чгаа — ce пгпте ремесел (за-натов). Јако древш o6i'iaj шд1чко apijcni!	Вредшчтво.
0 СЛЂДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(НадалБсванјс.)
C e p б i ж1ву в задругах како 1ндп28) Вук ШтеФ. Караджич ninie
0	том како слбдк „Слидал сем в Cep6iji, да се налаз1 в једној куч-6, xiinž, трЦесет лвуд1 задругаров; ал! казал1 су менј; в Далма-ijiji в Косову чловека ]'з села Пдвана, през1менем Тр1фунов1ча, Koji iMa задругаров шестдесет i два, мед KTepiiii je тршадесет, жен с мужамј i двЈ; удовЈ. O божјчу, на празднш роджества Хрштова,
1	o керсном јмет i когда нбкога жене, састану ce Bci в xinil5, сјдср жiвe по плашн£ i ио нолб1, старешша пако понајвеч в млш:6. Та задруга ina блiзo rricy ч i 4eTipi сет коз i овец, до петдесет говед i четјрнадесет конб i тглача на годшу (на рок, на л^то) једен i двадесет толарвев траварше i бл13о трјдесет толарвев в iMe де-сетЈне. Ky4iibi, то је, задружш стареппна влада i управлва xiinoj i bcžm iMenjeM; он наредвује мужам i дружш£, камо iMa кто Јзмед Htix ixi i что iMa радпч; он продаја с договором задругаров, что ce iMa продатч i что је потрбба KyniTi; он держ! кесу (Kasse) iMa денарв (денге, новце, иенезе) i CKep6i, како буде плачал харач, по-резу i остале дацце (податГ). Когда се моле Богу, он ночшја i свершује. Когда iMa нЈшашх гостов в xiini, старедпна сам ce с шлш ноговарва, i c HbiMi јужша (руча, об^дује) i вечерва. В ве-лшх кучах, кд'Б iMa много дружше, најпред поставе на једен стол старедпнб i гостам (icojix iMa в тагах xiniax всат ден), друп пако мужчшам i дружш$, KTepi д£лају на полвј, па шгда вечервају жене i д4тца. Старешша Hije всЈгда по л'ћтах нај старбјди в куш: когда отец ocTapi, преда старешшство нај паметнбјшему својему сшу a.ii брату ал! сшовцу, ако 6i 6ut i нај младии; ако се догод!, да н£-
28) Страбо 717.
Koji старешша не унравлва добро кучој, онда садругар1 i36epy другога." 23)
Б o л г a p i также ж1ву в задругах. „Мало iMa племен в ве-.iikom славјанствЂ, upi Kojix 6i тако ж!в бм cTapi ж^вот славјансга, како что је у Болгар. В кучб i на полм, в ropi i на вод£, од порода до смерп остаје npaBi, особ!то селБансм Болгарш, isžpen стародавному неиокварвеному ж1влвенју прад^дов CBojix. Задружна му је куча јешче увек вес свбт в cbStč ; марлв!во рад1 в својем ж1влвенј1 i xpaHi л1ше i сурове (д!воке) соседне му јшоплемешке; шста Bipa одегчује му б£де тежкога јарма турскога i герчгах Фа-нар1отов ; na п&зшчке слше в народнјх пбснах иршовбстах i на-зорах i3 ирастаре домовше олавјанске (!) како i простодушш o6i4aji i3 болве (!) народне прошлостч, разблажују всакому чутлмвому Бол-гаршу жалостну i туробну душу i сердце." 30)
Слoвaкi ж]'ву также в задругах. „Мед селБансгам лБудством панује ж1вот дружбшскц то је, задружш. Отец, нЈжада CTapi отец (д!д) је глава родшјј, наслЈдује iio нвем онет naj CTapžjini уд (член) родше, буд1 еш буд! брат. Отца поелухатч i нвему дблатч морају дбте i д^тне д^те, невбсте i сшахе i вса дружјна. Он все обстарава i управлва, на нвеговој главб все лежј. Стара матка је оиет нолномочна госиодшја i управлва дом помочву дчер i не-bžct, ктере јако до дому прцду, ју морају послухатч i ce морају подлБе нБе учт госнодшич." 31)
Обче знано је. да лвудство вел1коруско ж1вј в задру-гах, како је то био навадно у древтх Славјан.
M a л o p у c i напротјв Ж1ву патрцархално па не задружно. „Бмтгб малорусскаго крестБЛнина, преимушественно в'Б Полтавскоб ry6epiiiii, совершенно патр1архал1шА, изклгочал одно оботолтелБСтво, оставшее, какт> насл^д1е древнБ1Х'Б у Воликорусса, и утратившеесл вт> Малороссш. Л 1'оворш обт. исклгоченш изг народнаго бБ1та обвтл правитБ родоначалвнику всем семБН). Зд^сб очевидно вл1-лше безиреетаннБГХт. воГшт> крал, вт. — продолжете котоји.1хгб се-меАства разд^лллисБ и дробилисв при часплхт. переселетлхт.. В ирочемг устр^чаготсл семебства, кд£ вс1; членБ1 живутг BMicri подт. началБствомт. д$да и роботанугт. сообша, хотл подобнБ1е ири-м£рм оченБ р£дки и совершенно не вт> нравахг народа." 32)
Далеко Be4ji д^л Славјан ж1в1 в задругах. Тога арјјскога o6i-чаја су се навадјлј в 1ндф i га захраиш до днешнБега днева.
133. 1нда Apiji Hicy обЉдовалц зајутр1кал1, j у ж i-налј i вечерБал1 в опредблвено време, него всаш је јЈдел, когда се му је слвубмо. „Јешче все 6i бјло мудро (у 1ндов)
29) Вук ШтеФ. КараджичБ: Ж1вог и обичаји Сербов 248. —
30) Arkiv za jugoslavensku povjestnicu. VIII, 235. — 31) Božena Nem-
cova: Časopis Musea kralovstvi českeho 1859. I, 87. — 32) Зтногр.
сборникт. 111., 23.
на то не велва, да, aico.ii не /Kine саипчно, једнакоже не јужшају i не зајутршају в одредвено време, него како се н^кому иолвуби 3Tp0TiBH0 je бодве в дружбшском Ж1влвенј1." 33) — Словенц1 се те наваде спомбнјају i Јмају за одговор пословзду: „Богат ji, кадар хоче, cipoTa, кадар iMa." — Cep6i Јмају за одговор штгипцу c.ii-дечу: ,,Штал1 су селско д£те, на коју уру у вас ручају, на коју Л1 вечерају? Када огладшм i када што (н:Бчто) i>ia." 31)
134.	Upi славноствах, сватбах i nipax су 1нд1 Apiji н a ii i в-лвал1здрав1це на здравје осеб, к чему je i музша npijirpa-вала; здравјце се i-менују по санскрггст: ас!рвадас." 35)
Славја1п особјто Хорват1, Cep6i i Болгар!, знају тако 1зверстно з д p a в i ц e KiTiTi, да је мтна послушата jix. Te здравп;е не состоје, како об1чно upi jimx народах, само i3 niKojix слов, него то су i^i KpacHi roBopi, ктере дле красоте i кнвiжeвeн чловек обд1воват1 мора; i Ti roBopi nicy в садајшх учшшчах сло-жеш i научеш, него ohi су народно умствено благо, ктеро је, скоро 6i рекел, јзверстн^е него здраввце мед кшЛжевној славјан-ској господој навадне. 36)
В Pyciji iMeHO в npixoAi Сташловском на CiTi в ry6epHiji Ја-рославској Моложскога ујезда AiBiije коробејшчшам (то je TicTiw, KTepi су пршелвал1 HeBioTiny скршју i благо) BciM, всакому по-ce6i, здравше не говоре, него cripeiiiB.n,ajy. „Пока ноетсл нри-liiBT. коробеАцикх, кт. которому онг относитсл, беретт. стакант> ст> пивомт,, опускаетв вт> него јЉсколко денегг, ВБ13мваетт> одну изт> AiBHii,% по имени и нодаетт. eft стакант,. Вшваннал дiвидa bbi-ходитх на србдину из6б1, пришшает-в ииво, a денги вмсБшаетт, п беретт., чтобг.1 потомт. раздблитв между BciMii иодругами." 37)
Здрав1це нашвлват1 је стародавш об1чај, којега су Славјат в 1ндф научш i га до нашега времена зачувалв
135.	Нај вечја красота женшчшам в 1нд1ј1 су бш д o л г i влас1, i мазале су jix upijeTiio дшечјм! i добро вонјајушЈП ма-зЈлалп i су jix пус-пле BiceTi но плечах в долгој жемчугом i дра-гокаменјави украшеној кп-i.38) — Те 1јгдгч tci об1чај су зачувале Славјанке; Словенке в Крајнској нусте власе BiceTi в двix долпх штах по плечах; icTO тако i Подолјанке i в обче Руске Bicono i;ine косу, то je, долге власе, что веч Хорватце, Сербкшје i Болгарке сплетају денп, пенезе, среберне i злате в своје долге мте. В Pyciji je нословјца: „Коса д£вичбл краса. Краснал краса, русал коса." 39)
33) Страбо 709. — 34) Вук ВречевичБ Срнске народне приио-
вцетке стр. 213. — 36) Bohlen 1, 194. — 36) Вук ШтеФановичв
Караджнчв. Перва кнвпга народнијех ијесама од стране 77. до 84.
i Ковчежичв од стране 117 до 128. Рјечник слово нанијати. —
37) А. Преображенеми: Зтногр. сборнпк-в I. 157. 158. — 38) Налус
5, 4. — 39) И. Снегирев-в: Руссшл народнБШ пословицбб Москва 1848.
136.	Д^вушке су п liliji лЈпшале ce dicepoM около врата: те нвдчш об1чај iMajy i в наше време Славјанке на ripiMŽp Руске на Подолјц Хорватчце, Сербшнје, Болгарке i лужкке Сербшнје. — O русгах дбвушках nime ГолдбЈовсга: „Eicep (жемчуг) je се-лванкб нај вечја драгоц§ност (урес, нарлд), ако не преможе прав-д1вога иа накт ci врат јагод1цаш скленетап червешЈЦ a.ii дру-гога цвбта . . . лЗшстцој ал1 богаткој велва та, ктера iMa веч 6i-сера i болве обциване рамешце." 40) Особгго лЈша слжа нев^сте луж1чко-сербске в народном облачи! с мнопм 6icepoM около врата (mije), i ланцаап (Kettchen) i медталешзи колајшин се иш в KHbiri jiua4e Славјанам неируазној: Wendische Wanderstudien zur Kunde der Lausitz und der Sorben-Wenden von Eichard Andree. Stuttgart. Verlag Julius Maier 1874. —
B Хорватској носе дјшојке i жеие imop, 40 л-frr crapocri своје червен дбундб = красен бус, то је рудеч стеклеш 6icep ал! npaui 6icep 6'Lti o делавнжах iio 5 до 10 струк, o ираздншах пако до 20 струк.41) В Славонф : „Струке orcp.iiu нушчају редом в ноло-кругах једну до друге неколшо од врата все до нерсшх лапарек. Повеч татх струк зачшјава кралвуже, i веч кралвуж оперсје. Уре-шене су то златшкаап, то двајсетјцаип."42)
137.	ЧревлБе носе Apiji i3 б$лога уснја i3KycH0 сторБене, нете на чревлБах су вшоке, да 6i ce вјдсл1 вечји Госиода ocodiro госпе су ci обува-ii онанке. 43) — Оианке iMenyjy ce по санскр1тсга: упа-нах. Cep6i iMajy слово i предмет i3 1ндуе. —
138.	Ilepcri ножт cy ce i3 оианек в liliji в1дш i Apiji cy jix на ногах како i на нерстах крас1л1, бојад1сал1 сандалшов1м лјјсом, зато се чгга, да је д^вушка CiTa, која је да-леко л£се нреходјла, пгбла ноге червене, хотја jix ni краској окра-С1ла, бојадшала.44) Сербске нев^сте могамеданскога в^розакона ci i в наше време iio шдшт ногте червеној краској покрасе, побоја-дшају. „У Сербах Могамеданцах, скунлвају ce upi нев£ст£ буле, које се зову енджч-буле (дружјце). Оне дојду в xiiuy нев£стшу i невбсту окупају ... i обојадшу јој нокте червеној, a косу, оберве i треиавјце, черној бојој." 46) Стародавш Гнд1чк1 обЈчај!
139.	Apiji „су браде крас1л1, liiuie Неарх, разл1чш»п краскааи, 6ojaini, једш тако, да 6i ce вјдие, колшо могуче б£ле, друп сшве, jiui р1же, jini зачернБеле, jim зелене." 46) „Власе ci чест^је чесају него CTpiry." 47) — Тако гоје браду i Pyci, Cep6i, Болгар1 i в обче мужествеш Славјане, ктере јешче шје огулиа западнБачка ЈзнЈженост. — Нбјм је честно Hocrri i rojiTi браду.
4") Лукаш Голдбшвскк Bud ruski. Warszawa 1830. стр. 117.
118. — 41) Arkiv VII, 229. — 42) Arkiv VII, 305. — 43) Appiaii
1нд. 16. — 44) Рамај. II, 47, 18. — 45) M. C. МилојевичБ. Песме
и обичаи укуиног народа Срнског. У Београду 1870. стр. 45. —
46) AppiaH 1нд. 16. — 47) Curtius 8, 9 (31).
Послогица руска каже : „Бородого честенгв старт> a разумом-в хвалент> младг. Борода в честв, ycti и у кошки естБ." lipi православшх Славјанах велва велшој срамотој i норугој нЈкога огулт, га 0CTpi4i, тако да свешченша остр1ч1 знач1 тсшко, како свешчетка pa3noniTi, му одвзет ред свешчешчга. Что је пако срамотнога знач1ло npi старогеленах, ако је 61л мушч1на честне браде лшен i no6pir, ме je срам семо nanicaTi. — Браду честну HociTi i rojiTi o6i4aj apijeKi!
140.	Iндi oy nicaua.ii л!сге на бумагу (gossypium = Baum-wolle), to je na бумажну кренко потолчену тканшу: „Неархос иртповфдује, да шшу i лкте на крепко потолчену бумажну тканшу." 48) — Pyci nimy на o6i4Hi Papier, не на бумагу, па еу зачува.п до днес шД1чш об1чај 1меноват1 га бумагој (Baumwolle.)49)
141.	IlicMo caHCKpiTCKO ce iMeHyje Деванагар!, то je, д1вно п i c м o.60) — Cep6i Черногоргџ в наше време не шсавају веч санскр1тсгам ihcmom, него д1р1л1цој, na iiiAi^iKi i3pa3, д i в н o и i с м o, д!вна KHtira, jiM je i поднес знан, на npiMŽp:
Кнвигу пише ЦетинБски владика, одма дивну кнБигу1) направијо, на пандуре кнвигу направијо.
142.	Zuker ce зове по санскр1тсш s a г k a г a (саркара) no ира-крггсга sakkara.2) — Pyci ra i>ienyjy i теперво: сахар!
143.	Zinn зове ce iio санскрггеш kastira 3) — Словешџ ra iMeHyjy i в наше време кос5тер!4)
144.	X a p i je слово санскр1тско i значј: конб. — I л i p c к o-словенскј возн1к1, i3Boin4iici, поганвају конве i в наше време no CaHCKpiTCKi; вознш зак.11че конвам в преставках од трех мшут сл$дече 4eripi клјце: xi! — xio! — хш ! — 6icTpoxapi!
Кл1ц xi! од глаголва ixi знач1 јдј! = ступај; xio ! властно i хо! = јд!, ступај! o!; xin! = конб! То слово je ира-славјанско, зачувано в словеншчшб i3 ошх прадревшх времен, када су црародггелв! Геленов с праславјанам! јешче једен icTi пра-славјансм јез!к говорш i клјцал1 конва: xin! ио геленст hippos! — Bicrpo х a p i! знач1: берзо конб ступај! — Словешџ на Topi4-ком npiMopBy ногат>ају i осла шпцом: xapi! xapi! — Словенц1 Рожаш в Корушкој iMajy од слова xapi i глаголв: xapлiчiтi значеч б'£дно B03iTi, с б^дшм кошлчем возарт. —
Нај иодлш1пше i правшгБјше се чују Ti K.iii;i конвем npi воз-тках доставншов (Stellwagen-Kutscher) јер ce od ден на ден во-
48) Страбо 717. Curtius VIII, 9 (31). — 49) Далевт, словарв, слово: бумага. — 50) Kritische Grammatik der Sanskritasprache in
kiirzerer Fassung von Franz Bopp. Berlin 1834 S. 3. — *) Филип РадичевичБ: Гусле Црногорске на стран^ 33. редка 1. i на стран£ 35. редк^ 73. 74. — 2) Lassen 1, 278. — 3) Lassen 1, 239. —
4) Anton Janežič's: Vollstandiges Taschenworterl)uch der slovenischen und deutschen Sprache.
заре; ако c Htisii себе лпвахнбје o чем разнравлваш i поговарваш ce, oni точно bmžc iio преставках зашпчу своје кл!цо i говоре без-npepiBHO далЈје.
Pobožne pčsni.
24. Mesna v advente.
Horvatska iz Šestin blizo Zagreba.
Zdrava budi o Marija zdrava redna, zdrava tiha:
0	presvetla sornica, rožica vijolica!
Vse ufanje i milošča po tebi je na svjet došla: —
Zdrava budi vjerna mati hotjela jesi postati: —
Mati čudna pres muškoga prijela si spola Boga: —
Vseh angelov o kraljica vseh ljudih si pomočnica: —
Čuvarnica serca moga
daj da v strahu hvali Boga: —
Hvala budi otcu, sinu
1	skupa Duhu svetomu. —
25. Mesna.
Benatska iž Terčeta.
Pred svetim votarjam ]) svet kelih 2) stoji (unkej rastejo rožice tri;)
Na zlatim stoliču nasajen (z rudečo židjoj 3) prekrižen.)
Perva rožica je leU (oj rumena všeničica,)
per svetej maši 4j jo nucajo 5) (za samo sveto hoštijo,6)
ani jo povzihujejo, (ludje se perklonjujejo.)
Druha rožca je letd, (ki je vinenska tertica,)
per svetej maši jo nucajo (za samo sveto rješnjo kri,)
ani jo povzihujejo, (ludje se perklonjujejo.)
To je pravi živi Boh, (ki nas je rješu od nadl6h.)
Treca rožica je leti (luba devica Marija,)
je rodila Ježuša (teha krala nebeškeha,)
v sreberno zibco ha položila, (z zlatarn je pozlačena.)
Marija zibala Ježuša (teha krala nebeškeha.)
Ježuš je majhen pa je svet, (v rokah derži ves - ojen7) svjet.)
Ježuš je stvaru zemjo an nebjo (človeku dau dušo an telo.)
Ježuš je usmijeneha serca, (kar8) ha prosimo vse nam dl) Amen!
') prestol, žertvenik. 2) čaša. 3) sviloj, gedbavoj, šelkom. 4) obed-nja. 5) upotrebuju, 6) oblatka, opresnok. 7) vesoljen svet = ves, scela ves svet. 8) čtokoli.
Narodna pripovedka.
Mnogo narodnih poslovic, pčsni, jiger i pripovčdek su rodoljubi raznih slavjanskih plemen uže sbrali, pa mnogo je med narodom pripovčdek i pčsni, ktere ješče nisu sbrane i zapisane i su v nevarnosti, v opasnosti, da se Časom ne pozabe i zgube na nemalu štetu i škodu slavjanovčde. Mi Slovenci smo sbrali sicer uže nemalo pčsen i poslovic, pa pripovčdek ješče tako malo, da skoro ni vrčdno spomenjati, ako prispodobimo to naše dčlo, s lčpirni i bogatimi sbirkami toga narodnoga blaga drugih plemen slavjanskih, na primčr : A. H. АеанасБева: ИароднБШ руссгал сказки, 4 книги; Vuka Št. Karadžica i Вука ВрчевичБа: Сриске пародне прииовијетке; Matija Kračmanova Valjavca: Narodne pripovedke sbrane okolo Varaždina v Horvatskoj; K. W. Woycickiego polske klechdy; osobito mnogo i krasnih pripovčdek narodnih imaju Slovaki. Da čitatelji sami spoznaju, kako izverstne su one pripovčdke, privedemo ovde jednu taku narodnu pripovčdku ugorsko - slovenski!, ktera stoji v sbornike: Pčsni itd. v 1. svezkč izdanom od matice (ug.) slovenske na stranč 78. pod naslovom: Nebeška slava. V sbornikč je napisana točno po izgovorč ljudstva, mi ju pako stavimo semo v jezike uzajemno slavjanskom. —
Nebeška slava.
(Zapisal Štefan Marko Damer iz Malo-Hontu.)
Bil jedenkrat jeden bogat gospod i je imel jednoga jedinoga sina; zvali so ga Filjkom. Te gospod je bil uže velmi star, siv kako golub pa slab kako muha: po vsčm je uže le do groba gledal. Pa Filjko bil je močen, zdrav kako riba i pri tom krasen mladeneč, da su dekleta le tako pogledovale za njim. Otec ga je neslihano rad imel, i kromč njega ni imel jinoga veselja na svčtč; pa to je-dino mu ni dopadlo na njem, da Filjko ni imčl nič veselja ženiti se i je neprestano le tverdil do sveta: da se on ne oženi dotlš, doklč ne uvidi nebešku slavu. Otca je to počelo malo merzeti; pa je ješče molčal, jerbo si je mislil, da mu to se iz glave izkadi. Pa Filjku je prišlo po časč četiri i dvajseto Ičto i on se ješče ni niti ogledal na nijednu dčvojku. — Tu je otec videl, da to tako ne bude nič i da se sam mora v to zamešati.
„Oj sin moj, sin moj!" začne mu jedenkrat prijazno prigovarjati, „ti si uže hvala Bogu mladeneč odraščen, ne menjka ti nič, samo da bi se srečno oženil. Gledaj, gledaj, mene staroga uže nič na tom svčtč ne veseli, pa to bi me saj potešilo, kada bi sem se mogel poveseliti na tvojej svatbč. Oženi se, sin moj, oženi se!
vidiš, uže ti je četiri i dvajset lčt minulo i to dosih mal nisi niti pomislil o toj reči."
„„Oh to, da sem mislil, povč na to Filjko, pa ja sem si le namislil, da se dotlš ne oženim, doklS ne uvidim nehešku slavu.""
Ožalostil se je dobri otec nad takoj odpovšdju i zabolelo ga serce velmi. Takže Filjku bilo je istino žal, da ni mogel otcu po volji storiti; ale zastonj: on se je sopet pobral do svoje cerkvice molit se gospodu Bogu, da bi mu dovolil, samo koliko skoz klučevo jamicu poglednuti do nebeške slave. —
I tako je to šlo vsaki božji den; otec i rodovina su prosili i nagovarjali Filjka, da bi se jednom oženil, pa Filjko se ni oženil se ni oženil; doklš ga poslčdnič nisu nehali tako.
On je hodil, hodil do te svoje cerkvice i je molil tam gospod Bogu po cčle dni. Tako su minuli cčli mčseci, minula lčta, pa Filjkova želja se ni spolnila. Po dolgom, dolgom časč je počel sam na jinače misli prihadjati, da je obljubil otcu: da kada uže jinače ni, naj bude, da se vendar oženi.
Ubogi otec, kada je to besedo od Filjka slišal, kako bi bil o deset lčt omladnul. On ni niti včdel, čto ima od veselja početi, da se njegova poslčdnja želja vendar nčkada spolni. Berzo je ukazal dčlati neslihane priprave k svatbš. Naj krasnčjša deklica v cšloj krajinš je imela biti za mladu nevčstu, i kdčkoli je nekak gospod bil, su ga povabili na gostiju. Sudič denarja (penez) za sudičem je minul, zibnul; jerbo stari gospod je vse nakupil, čtokoli je bilo dragoga i prijetnoga na svete; tako da je to imela biti svatba, ka-kove ni bilo, čto se svčt spomčnja.
Vse je bilo v naj lepšem rede . . . Duhovnik je stal uže pred oltarjem; družice su pripravile uže včnec na glavu mladoj nevčstč, družba (svat) je uže čakal, da ju pripelje k poruke (k sobašu, k včnčanju.) Tu mili naš Filjko. ravno v naj lčpši čas. kada je bil naj več potršben, se je ukradiml po tihu izmed svatovnikov i je bšžal do svoje cerkvice pomolit se zadnjokrat gospod Bogu, da bi ga pripustil, budi le na okamženje, do nebeške slave. — Moli, moli klečeč na golih kolenah, i kako se tako moli, pride k njemu jeden starički človšček, — i to je bil božji posel (angelj). „No Filjko, čto tu moliš?" zapita ga starček.
„„Ah za čto molim! Jaz sem se zarekel, da dotlč ne oženim se, doklč božju slavu ne uvidim, pa glej, i sada imam iti k porukš (k včnčanju) i ješče nisem videl ničta, niti za mak.""
„Nu, pa bi prece rad hotel videti tu nebešku slavu ?"
„„Ah, hotšl bi, stari otec. hotžl bi.""
„No, kada si to tako velmi želiš, sedni se na moj herbet!"
Filjku to ni bilo trčba dvakrat povčdati, on se je vsedel na njega i jedva se je vsedel, je mu zmiznul izpred oči svčt. Nikto ni všdel, čto se je zgodilo; nikto ni videl, kamo sta se podjala, na kteru stranu sta letela. Samo se je tak prijeten duh (vonja) razlegal
po cčlom svetč, da ljudi nisu vtegnuli rčkati: na zdravje! tako jako su kihali.
Posel božji s Filjkom je v okamženji doletel k vratam nebeškim. Tu ga je složil dol, slekel mu oblačilo i zavesil na njega nebešku obleku i tako ga je pustil v nebesa. Pa nijeden človek, ako bi stokrat mudrejši bil od vas, ne vč povedati, kako se mu je godilo tam v nebesab; jednom, to je isto, da mu je moralo biti jako dobro, jerbo je pozabil na otca i nevčstu i na vse, čto mu tam dole milo bilo. I kada posel božji je prišel k njemu, da bi šel domov: „Eh", je rekel mu Filjko , „ješče sem samo jedno go-dinku, (časek, urica) tu; dovoli mi, dovoli, naj se i drugu godinku poradujem!" Minula je i druga godinka tako lehko, kako mili senj i Filjku se ješče ni hotelo dol sem; jerbo kada ga je posel klical preč, je sopet prosil: „Ah", reče, „no nehaj me vsaj ješče za tu tretju godinku, veš, potom ti pa uže pojdem, le ješče malo me nehaj!" Starček se je dal uprošiti i Filjko se pa je sopet radoval i radoval v toj nebeškoj slavč. On ni niti včdel, kako mu je berzo minul čas, jerbo kada je uže tretjikrat prišel posel božji k njemu: „„No, Filjko, sada bi ti uže moglo biti dosta; tokrat moraš dol ta!" je ubožček Filjko hotel nehotel se pobiral vun. Pred vra-tami ga je starček zopet preoblekel, vzel ga na herbet zletel s njim na to isto mesto, odkuda ga je odnesel. Tu Filjko poklekne sopet na kolena i se zahvali gospodu Bogu, da mu je dal, pogledati do nebeške slave.
Kada se je pomolil, vstane: „No, sada uže," pravi, „rad pojdem k porukč!" i gre skoz dveri vun. Ali kak je to čudež! Vse se mu je jinače kazavalo, kako je to pred vidival. Briše si oči, kako spred-budjeni iz sna, ozira se okolo, kako kto sam sebš ne veri; ali su se mu oči pomutile od te slave nebeške ali čto je to? Ta ista cerkvica, ktera je nčkada sam dal postaviti, ale sada izgleda nčkako černa i obšarana i sada na njej uže jednom desetina skodelj trohni. Pri cerkvicč je bilo pred tremi godinami pokopališče i sada je tam videl, kako da bi oziinina se zelenela.
Kdeže je pred mlinska voda tekla, tam je bila sada nasuta cesta, po kteroj so vozi gor i dol begali. Vsega toga ni znal ubogi Filjko nikako si razložiti. Cčli kraj mu je bil tudj i neznan; kako da bi ga pervokrat videl. Samo to veliko zapolje (krajina za poljem) na izhod, to je ostalo nezmčnjeno . i on ga je poznal, da je taisto, na ktero je kako dečak tako rad pogledaval. — „Ah misli si sam sebč, te gospod Bog mora predce biti velmi mogučen, ko je on to vse v tako kratkom časč mogel tako jako premčniti!" Pride do otčina grada i te je bil tako nčkako star i očadnjen, kako da bisu ga pred spomenom sveta postavili. Ide noter, tu mu sami neznani ljudi prihadjaju pred oči. On se klanja vsakomu: vsakoga prijazno pozdravlja; jerbo njemu se je zdelo, da su to gosti, kteri
su prišli na svatbu. „Berzo, berzo," pravi, „berzo možemo iti k porukš (k venčanju), ja sem se uže naradoval."
A tu ljudi gledaju na njega izbulenima očima, poslušaju ga otvorenimi ustami, i nikto ne smč ga zapitati, kto je, čto je i iz-kuda je. Oni se le čude čudnomu človeku i Filjko se čudi sam nad njih čudovanjem.
Na sreču bil je tam jeden star popelvar (kuhiuski dččak), kteri < je bil uže več od tri set (sto) lčt star. Te je poznal svojega mla-doga gospoda i ga je zval po imeni. „Kto si pa ti dobri človek?" zapita ga Filjko. „„Nu ali ne poznate svojega popelvara?"" — „Popelvara?" se je spomčnil Filjko, „Nu kako si se pak tako postaral?" „„Aj, to je da, sem se postaral! Cto pako hočeš, kada me gospod Bog neče k sebč povolati "" — „Kdč pako je moj otec, moja nevčsta?" — „„Aj, kdč da je nevčsta, kdč da je otec? Včš od toga časa je uže minulo tri sto lčt!""
Tu se je ' 'o Filjlni v glavč! Tristo lčt! Njemu se je pako zdčlo, da j,;	tri godine (triji časi, tri ure)! — On
pogleda do neba, pogleua na zemlju i od toga okamženja (trenutka) je vidno slarnul i starnul: oči su se mu zatemnovale, lica mu upa-dovala, brada je mu postala bčla kako snčg i telo se je sgerčilo (sgerbovalo) k zemlji, da v par trenutkah (okamženjah) ni izgledal mladji od popelvara. Tako sta stala jeden proti drugomu ta dva tristolčtna starca! V tom je potegnili po nad njima tih vetrič i oba sta se zasula na prah. —
Slavjanščina službeni i uradni jezik v Dalmaciji.
Namestnik dalmatinski Baron R o d i č je tote dni dopisom do dalmatinskoga deželnoga odbora ukazal, da imaju v vsčh javnih uradah kraljestva Dal mati nskoga vsa uradna opravila, budite ustmena, budite pismena odmah, totčas, opravljati se jezikom horvatsko-sorbskim. K tomu potrčbne tiskane službene listine (Drucksorten) v liorvatsko-serbskom jezikč se pošlju vsčm uradnijam; popečitelj' tergovine — v kteroga opravila to spada — je uže naredil, da se to zgodi. Dalčje je namestnik Baron Rodič ukazal, da kdžkoli se službuje po slavjanski, imaju se služiti i pečatov s slavjanskim nadpisom, isto tako imaju biti i nadpisi nad uradnijami načinjeni v jezikč slavjanskom.
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mobora v Celovcž.