соко.
соколеки
SOKOLSKI
ЗВЛНИЧАН ОРГА
С1СОГ с СЛОВВДАЦА.
, ХРВАТА И
ZVANIOAN ORGAN SOKOLSKOfi SAVJiZA SRBA, HRVATA i
SLOVKN ACA.
ЗАГРЕВ 1919 Г	Г.POJ i	ГОДИНА
ZAfiRBli 1919 П. -	KROJ	7.	“	'	:	GODIN	A	-
Садржај 1-ог opoja:
Sadržaj 1-og broja:
‘	'4 ' ./•*»•-	«• v:• C -i, .) i\ *v .	»ј ЛдДО;)-	i	* •	• -	i f . •	i	• .	. . V
Zvaniuia deklaracija Sokolska	. .........str.	1.
Предлог и Сокодски састанлк Срба, Хрв»1та
и.,Оловедаца • -	. ..	/.>■.. ..!.	 стр.	2.
Zapisnik sednice sokolskog sastanka 26./I.	o.	g!	; tr.	28.
О оквпрпма, броју, величпни n устројенчу
	Соколских жупа				етр.	
•M::-'-’	Sokolski razgovor . . .					33
	Доипс пз Војводнне .	• • • • •	. . .	• t •	стр.	35
						
РЕДАКЦИЈА: ДР Л. ПОПОВИЂ, СУДШ1ЧКА УЛИЦА 7. il. EEli AKCIJA: 1>В. L. POPOVIČ, SUDNICKA ULICA 7. II. A ДMИНИСТ(*АЦШA: T. ЈЛ1Ј>А11ИН, ШКНОИНА УЛ. 17/11. ADMINISTRACIJA: T. J AN J ANIN, ŠE N 01N A IJLICA 17/11-
::ЛШ mam сваки siecenr, стоја ходпшн.в 21.r— Круис, дојсдшт број -Jfc2J50. List ifiezi svaki mesec, stoji godišnje 24.— Krune, pojedini broj K 2..50-
Svečana deklaracija ujedinjeiiog Sokolstva Srba, Hrvata i Slovenaca.
Narod Srha. Hrvata i Slovenaca jeste jo«lan. Sokolska, društva Srha, Hrvata i Slovenaca I»ila su, jesti i moraju biti narodna društva. Narod je jedan, pa i sokolska društva moraju biti jedna.
Slavenstvo jest o jedno. Narod Srba, Hrvata i Slovenaca jeste deo Slavenstva. Sokolstvo Srba, Hrvata i Slo-vcnaca bilo je, jeste i mora biti slavensko i jedno,
Slavenstvo je deo čovečanstva. Ideali čovečanstva su jedni. Slavensko Sokolstvo, a i Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, težilo je, teži i težiti če za ostvarenjem tih ideala.
Nakpn fizičkog iscrpljenja i intelektualnog kaosa "staje jedan veliki kapital našeg narodnog bioa, koji mora da oživi i da se pojavi, a to je naš narodni moral, vrline i čestitost. U težnji da sagradimo moćnu i sroćnu državu našli, naš narodni moral treba da hude temelj-kamenom gradnje te, a u borbi protiv srdite i negativne težnje čovjeeje. rasula. neka naš moral hude bedeinom i štitom.
Snaga našeg narodnog morala, koliko god je ogromna, mora biti negovana i mora se o njo j voditi briga, da iz-< Irži potrebno vreme i da se razvije i ojača.
Organizacija našeg narodnog morala mora biti prevedena kroz sve redove, staleže i polove celokupnog naroda našeg, a središtem te organizacije mogli i moraju da budil sokolska društva naša.
Podmladjeno. obnovljeno i ujedinjeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca pozdravlja radosno narod, za čiju slo-hodu, napredak i cvetanje daje sebe. Pa snažno verujuć, da «e pobeda narodne misli, istine i pravde doneti obilne plodove sreče i mira, duboko je osvedočeno, da ce Slavenstvo biti ona kulturna i etična sila, što de, u času smrti starih bogova, na svojim plečima preneti i spasiti čovcičju dušu.
1Јредлог за соколсгш састанак Срба, Хрвата и (Јловеиаца.
Унод. Југославенски Соколски Савез чине четнри члана, и го : Словенска Соколска Свеза. Хрватскн Соколеки Савез, Бу-гарски Јуначки Савез и Српскн Соколски Савез. Тиме је репре-зентовано целокупио Соколство на Слав. Југу.
Зашто треба Југослав. Соколскн Савез ? Зато, да Соколство на Слав. Југу дође до снаге u моћп, да постане јаким кулгурт -нацијоналним чиниоцем, да се може развити до способности лраве службе човечанскнм, славенским н нацијоналним цдејал: ма.
Пођимо другим путем : споменута четири члана јесу чланови Савеза Славенског Соколства ; Савез Славенског Соколства свезун сво Соколство славенско, где год га има ; сврха му је иоднзање телесне н моралне снаге међу свима славенскнм народима ; сред-ства cv му спајање земаљских удружења соколских, узајамни са-стандн, слетови и јавне вежбе, течајовн за образовање преходника. усавршавање школске телесне веџбе, увођење ii спровођење једнн-ственог система за телесну веџбу; ако та сврха и та средства вреде за Славенство вреде још вшле за Југославенство; оишта соколска заједннца предпоставља посредне заједннце ; ако су споменута четири члана; чланови Савеза Слав. Соколства. онда су ео ipso чланови Савеза Југославенеког Соколства.
Али Савез Слав. Соколства постоји већ. а Југослав. Савез не иоотоји. Да видимо то мало боље ! Пошто Соколству иијс могао да буде крај на границама чешкога иарода, ишла је и органнзацнја тиети највишој. Но осим логичне лотребе водио је бр. Чехе при осннвању тога великог и опћег Слав. Савеза и принцип јачахва с-ебс у савезу са други.ма. ОбразоЈвање Савеза образовало је н силно ја-чање чешког народног отпора. Дакле : Жупе v Чешкој основале cv Чешку Опћину Ооколску, Жупе у Моравској и Шлескиј осно-Biuie су Моравско-Шлсску Опћину Соколску ; обе опћине са жупом Доњо-аустриском основале су Савез Чешко-Славенског Соколства; и кад је то све било свршено пошло ее даље ка оснивању Савеза Славенског Соколства ; иошло се и ишло логично ii без скока. II у тај Савез ушли су свн мали Соколски Савезн на Славенском Jjtv. Ушли cv, а прескочили су посредан лут логлке развпјања. Изоста-вилл су свој Савез пре Савеза опћега.
Нема сумње да је овај поступак Југославонства. локазао лзвесн«-културло одоцњмве према браћл са севера. Алл ако јо одоЦњење. нлје л 1убнтак за увек. У Савезу Славсн. Соколства моглл cv Југи-<*л 1велл влдегл,. да ће за одржање његово требатл много муке i: труда, јор скоро да нема два славенска народа — лзузов Чсхе —
шмеђу којих не бп. што се каже, внс-ило неко питање ; на тнма пи-тан.нма храни се Савез еамо горчином н једсм ; акцпја му прнродно •пистаје слабом ; јасноће остају само на папиру а у жнвоту се по-кажу неостварљивима. Југоелавени су могли вндети, да прс ве-лнког Савеза трсба да се сврши ношто мање, блгоке, посреднпје. lla кад сс та погрепша може пребацпти силннјима од нас. онда ннје т ако страшна ни за нас мале.
Из Савеза Славен. Соколства моралн су зато Југоелавенп по-гледати озбиљније ii брнжније на свој Југ. на сва та питања што код куће између њнх висе и сметају ; гледајући тако из Савеза напоље моралп су Југославени осетити како су страшно ненозванн на место где су; а како су опет страшно нозванн иа место где нису; морали су сазнати, да близина свих Славена, могућност те близино. актив-ност ii агресивност, — да све то претпоставља остварење других неких близина, а особпто за њнх близину и узајамност југосла-венеку.
Чак да нис-у Славенп него Неславени. да ппсу Соколн него Несоколи, морало бн им прпродно бити, да физички тако једнак« п пзмешани, да територијално укљештени на једном и једнаком малом комаду земље, да културно тако блиекп, по језику слични, као једшшца апсолутно слаби. остављенп пначе од свега н свакога, пррд једним непријатељем —• морало бн им природно бити, ако у onhe имају срца, душе, разума, свести, — да потраже једну зајед-ницу, један споразум,. једну слогу, један Савез бар у границама најмање могућности.
А ту могућност још како лепо пружају Словенска Соколска Свеза, Хрватски Соколски Савез, Бугарски Јуначки Савез, и Орпскн Соколски Савез. Само за себе, себп у корист, из себичних разлога даје Југослав. Соколство прнлику за остварење свога Југославен-ског Соколског Савеза, — а што је помнслитн дивно, •— Со-колство овде себе уједињује као средство за циљеве и јаче. и веће,. и боље.
Идеја Југославенског Сокол о Савеза проистнчо из онће п автохтоне Југославенске Идеје, како се ова у ближој илн даљој прошлости, на и садашњости у разним облицима и дејствима пока-зивала, или показивати морала. То нема смисла много доказивати. Јер, као пгго је Соколска Идеја у једном народу одсев идејс народне, тако је Југославенска Соколска пдеја — одсев Југославенске Идоје у опће, — ндеје збл 1жења, сабирања. ii заједнице свпх Југо-славена v тежњи ка одржању и моћи.
Но одусгајући од оригиналнога зачетка мора Југославенски Соколски Савез н.мати друго нешто скроз оригинално и особито. А то је: јасно опредељење своје, тачну задаћу, вндно ограничено iiorbe рада. Битна ознака соколскога рада у југославенеком с.мислу мора бити реалност у схватању, подузимање у границама могућ-нозги. позтепенолт ратппрмвања п развијања Алн онп што спадне
*
у задаћу, — па макар то како бмло мало; — мора онда oiitii свом енергијом изведено.
Југославенски Соколскн Савез има да јача југославене телесно n морално. Тако. пгго he помагати и крепити поједине, v једном народу започете соколскс радове, а што he с друге стране Идејом Југославенског Соколског Јединства евс те појединачке радове сабирати и сакуи.вати у један велики н имповантни рад југосла-кснски, рад снаго it културе заједиичке, n што ће најпоеле, ii на је-дан и на други начин. служнтн најбвЈве и најеавршеније идеји збли-жења, узајамнсстЕ п јединства евнх Југославена.
Са очима упртим у тај далекн циљ стајаће Југославенски <А-колскн Савез у познатом жнвоту тошкоће. Па ће моратн да започшве еа истина јаснпм п реалннм. али малим деловањем. Кретање ћо лу морати бпти скроз обалриво, лукаво и мудро. Јер јодно.м Соколству у јсдном народу прсте извосне сметњо. А једном Соколетву у четири народа onhe сметње четири пуга веће.
Сврха Југославенског Соколског Савеза јестс чвсто О.колека n само Сокблска. Овај наглас ак мора да непрестано вредп. Та со-колска сврха јесте опћа, као код свих Сокола, као код свпх (,'оксл-ских Савеза: телесно и морално јачање путем развијаља н нсго-мња телесне веџбо. Начнн извађања сврхе опредс.вснмм сродствима jecro ближа ii јача узајамност чланова с-амога Савеза. На тој прсстој Језгри израђују се правнла Савеза.
Питање је. могу лп поједини Југославени, одељеннм соксл-ством, само својпм соколством постнћп сврху исто тако. као у ('a-везу ? Не ! Просто зато, што са Савезом постају трн iivt јачп. а без Савеза су три пут слабијн. Данас су Соколством на Славенскоч Југу најјача opaha Словенци. Њи5сово Соколство је најстарпје. — притисак туђнна је великн, а нзнад сваке суми.с да ји и рад Слове-иаца на Ооколству бпо нцаче културан, опћи и снажан. Ла опетг ii то најјачо Соколство на Славенском Југу јако је само у упоређењу са Хрватпма, Бугарима ii Србима. А у упоређењу са народНпм по-требама словеначкнм заостаје јакошКу, чак је сирото, мало н слаб«, увпја со прод навалом туђнна, коље се са Орловима. ii питање је, да ли ће у развоју прилика моћи да одржи потребно јак н једнак темпо.
Но можда се у оценн стања Соколства варамо. Предпоставпмо једио, илк два Соколства на Славенском Југу да су потпуно развп-јена. Шта то значн ? Је ли могуће иматн моћи са тако малмм бро-јевима, па макар до краја били исцрпљени ? Је ли могућа потпуност n развој када се односн оамо на јодан илн на два дела ? Је лм дрволлга соколска одбрана кад је само v једном нлн у два крајгЈ ? Не ! Не варамо со ннкако ! За морално и телрено јачање и развијање Јут-славепа мала су п сва четпри Сокслства подигнута и учвршћена до савршенства а раздељена на четворо. Тек у једшмчм' ho да пок< ри слабост н да доведе до право и питребне моћи.
V узроццма бствароња Југославенеког Соколског Савеза пграће идлучну улогу слабост појединих Соколства на Славенском Југу. Слабост ће oiiTir оно што ће се најлакше н иајбрже дати увидети. (.'лабос-т иоједшшх и раздељених дошмпКе до узајамности. А из уза-јамнпстн развнће се u поједпначко, н заједничко снажење.. .
Ма како било магновеље кратко, толпко ипак можемо да про-дремо погледом у будућмност. —
Чланак је овај лзашао у Срп. Соколском Гласнику. као органу Сри-скога Соколства, месеца фобруара годнне 1912. у Београду. Чланак је ппсан крајем годнне 1911. Одговор на тај чланак дуго ннје до-шао. Изгледало је да јс то узалудан познв п предлог. Но лнје тако бпл-1. Ha VI. свесоколском слету у Ирагу године 1912. састалн су се пре;-тавници српског н хрватског Соколства на договор, п предмет дтмвора јо био уједин.ељо Ј\тославонскога Соколства. Измениле се мислп n поглоди. постнгло со начелно слагање, пристало се на даљн рад у томе правцу. п омладина јо упрнличнла тим поводом манпфе-•стацнје. Вероватно је да би ])ад донео зрола плода, да није букнуо рат Србије са Турцима. Морало се обуставити гурање и причекатн крај рата. II одмах након свршеног рата југославонскн сс рад на-ставља. На нншшјатнну оннх. што cv шжретом првн. долази до ју-го::лавенскнх договора у јунију год. 1914. v Загребу. Шта ео хтело n кгко со решнло говорп заппсник тнх договора.—
Pokušaj osnivanja Jugoslavenskog Sokolskog Saveza god. 1914. Ицпја. Zapisnik sjednice za ustrojenje Jugoslavenskog Sokolskog Saveza održavane dne 18. lipnja 1914. u Zagrebu, u prostorijama Hrv. Sokolskog Saveza.
P r i s u t n i:
Od strane Slovenske Sokolske Sveže: starešina dr. Ivan Oražen i Bukovnik, za Savez Srpskili Sokolskih Društva „Dušan Silni “ : podstarešina Gjorgje Paunković, za Srbsku Sokolsku Zu-pu Krajišku:	starešina' dr. Srgjan Budisa\rljević. od strane
Hrv. Sokol. Saveza: starešina dr. Lazar Car. te članovi starešinstva: Vaclav Anton, Josip Hanuš, Ante Malović, Fran Sušnić i Ivan Ulčnik.
Zapisnik vodi tajnik H. S. S. Ivan Ulčnik.
U pet sati poslije podne otvara dr. Car sjednicu i pozdravlja prisutne. Ističe da je ta konferencija povjerljive naravi. Razlaže kako su Hrvati, Slovenci i Srbi jedan narod, jedinstvenog karaktera, pa mu ima biti i jednaka biidućnost. Drži, da bi se to jedinstvo najzgodnije prikazalo zajedničkom terminologijom. koja bi se imala uvesti kod nazivi ja sprava i vježbi. Predlaže <la se danas razpravlja načelno o slijcdećim pitanjima:
I. O zajedničkim nastupima.
II. O zajedničkoj terminologiji.
III.	O zajedničkoj zastavi.
Ovaj dnevni red prima se jednoglasno.
Dr. Car predlaže načrt zajedničke zastave, na kojoj s« istaknute sve boje južnih slavenskih naroda.
Ovaj se načrt za sada prihvaea.
U pogledu nošenja te zastave predlaže, da tu zajedničku zastavu nosi Sokol one narodnosti, koja priredjuje dotičnu sokolsku prigodu. Prima se jednoglasno.
Nastupili bi Hrvati, Slovenci i Srbi kao Jugoslaveni pod slovom „J“ u redu ostalih saveza.
U pogledu 'naziva tog saveza predlaže, da se nazove Sokolski Savez južnih Slavena. Prima se jednoglasno.
Uzima riječ dr. Oražen, te u ime Slovenačkog Sokolstva pozdravlja prisutne, ujedno tom zgodom pozivlje Hrvate i Srbe na ovogodišriji Sokolski Slet u Ljubljanu. Ističe, da je medju-sobna sveža Slovenaca prama Hrvatima i Srbima osobito važna postala nakon balkanskih ratnih dogodjaja, te u ime Slovenaca ističe. da je bezuvjetno za osnutak Jugoslavenskog Sokolskog Saveza.
Brat Gjorgje Paunkovic pozdravlja prisutne u ime Srbskog Sokolstva. Ističe. da zamišljeni Savez južnih Slavena netreba da bude na papiru. ved isti mora proisteći iz srca onih, koji če u savez stupiti. Ističe, da je na današnjoj konferenciji vlastan razpravljati o svim pitanjima, koja u taj predmet zasižu. a ujedno je ovlašten izjavljati se o zaključcima, koji de se danas stvoriti.
Izrazuje srdačnu želju, da se brada Bugari opet vrate ine-dju ostal u bradu Slavene, a osobito bi mu milo bilo, kada bi i Bugari u taj novoosnovani savez pristupili. pošto medju Buga-rima imade struja, koja bi bila za takovo zbliženje. Moli bradu Hrvate, da oni u tom pogledu interveniraju.
Bezuvjetno je za osnutak takovog saveza, pa moli, da mu se dozvoli pročitati temeljne točke načrta za taj savez :
I. Savez sačinjavaju: Slovenačka Sokolska Sveža, Hrvat-ski Sokolski Savez i Srbski Sokolski Savez.
II.	Savez se zove : .Tugoslavenski Sokolski Savez.
III. Sjedište saveza (odlučit de se kasnije.)
IV. Svrha saveza: fizičko i moralno obrazovanje jugoslavenskog naroda, sokolskim putem.
V. Sredstva saveza: prinosi članova.
VI. Rad saveza: a) njegovanje gimnastike u sokolskom sistemu, b) kulturno zbliženje južnih Slavena, c) priredjivanje jugo-slavenskih sokolskih sletova, d) izdavanje jugoslavenskog sokolskog lista i drugih sokolskih spisa, e) zajednički prednjački tečaj e vi, f) obdržavanje godišnjih jugoslavenskih sokolskih sabora, na kojima bi se pretresala razna sokolska pitanja, g) materijalno i moralno medjusobno pomaganje izmedju pojedinih članova saveza.
VII. Uprava saveza: po pet delegata svakog člana saveza,. koji biraju predsjeclnika. tajnika i blagajnika.
т
VIII.	Tehnički odbor saveza: po tri delegata svakog člana saveza.
IX.	Godišnji skupovi delegata uprave održali bi se izmje-nice po sjedištima pojedinih saveza.
Dr. Car predlaže, da se pročitani načrt brata Paunkovića primi. Obečaje, da če se sa strane Hrvata sve poduzeti, kako bi se i Bugari u naše sokolske redove vratili.
Drži. da se na predstoječi slet u Ljubljanu pozovu.
Dr. Budisavljevič odobrava tu akciju.
U pogledu središta drži brat Paunkovič, da se Beograd kao takav nikako ne odabere. jer nisu sada podesne prilike.
Dr. Car preporuča, da se u tehničkom pogledu poradi tako da bi se držali zajednički prednjački tečajevi.
Dr. Oražen predlaže, da se o svim predlozima kao i po-tankostima raspravlja konačno prigodom ovogodišnjeg sleta u Ljubljani.
Glede odjela predlaže dr. Car da to bude jedinstveno, ili bar što jednoličnije.
Brat Paunkovič izrazio je u tom pogledu spremnost Srba i nadu. da če se isti u tome sigurno ostalim čim više približiti.
Dr. Budisavljevič izjavlja se spremnim u tom pogledu po-raditi.
Brat Bukovnik predlaže. da se u pogledu tehničkom osnuje mjesto zajedničkog vodje, koji bi se poglavito bavio sa jedin-stvenim vježbama za pojedine sletove, za tim bi istog bila duž-snost pregledavanja župa i društava.
Хакоп toga moli dr. Car brata Paunkoviea, da još jednom pročita svoj predložen načrt, o organizaciji tog novog saveza.
Brat Paunkovič čita taj načrt, koji se jednoglasno prihvača.
Brat Paunkovič predlaže, da se i brači Bugarima saopče današnji zaključci, pa da se na Ljubljanski slet pozovu ili da bar pošalju deputaciju.
Dr. Car predlaže. da se več sada u Ljubljani zajednički istupi.
Dr. Budisavljevič predlaže, da svaki pojedini savez izabere pet pouzdanika sa punomočima, koji bi se prigodom sleta u Ljubljani sastali, te daljne zaključke u pogledu organizacije stvorili. Prima se jednoglasno.
Dr. Car izjavlja, da če se za strane H. S. S. odredjeni delegati izabrati na glavnoj skupštini dne 21./6. 1914., gdje če se ujedno u konferenciji predložiti cijela ta osnova na prihvat.
Brat Paunkovič izjavlja, da bude li ovaj savez ostvaren, da če se buduči slet u Srbiji, koji bi se obdržavao u god. 1916. u Beogradu, prozvati I. Jugoslavenski Sokolski Slet.
Prima se na znanje.
Brat Paunkovič predlaže, da se starešina Ceske Obce Sokolske brat dr. Scheiner zamoli, da predsjeda sjednici delegata, koja če se obdržavati u Ljubljani.
Prima se jednoglasno. urediti če H. S. S-
Dr. Car pita. da li još tko želi govoriti. Pošto se nitko više ne .javlja za riječ, zahvaljuje se dr. Car na odzivu, te lije-pom i skladnom razpravljanju, moli pi-isutnu braeu Slovence i Srbe. da svoj oj bradi sa strane Hrvata izr uče najsrdačniji bratski pozdrav. Zaključuje sjednicu u 7 sati na večer.
Ideja Jugoslavenskog Sokolskog Savezaimala je tri temelja, Htelo se učiniti kraj razdoru i rasc.epu, koji se usljed pojačanog sokolskog života počeo na slavenskom jugu da razvija, htelo se po mogučstvu osloboditi Sokolstvo na jugu od čiste imitacije prema severu, i postaviti ono Sokolstvo na originalne osnove, u duhu naroda, i najposle htelo se formirati jedmi općenito jaku narodnu organizaciju za otpor prema pritisku tudjina i za spremu jedne odlučne borbo sa tudjinom. jer ta se borba osečala da je blizu.
Kao što se vidi ideja .lugoslav. Sokol. Saveza nije bila jedna maglovita težnja traženja nečega novoga, ili odsev nekog po-kreta za daleku i nepoznatu budučnost, nego se idejom Jugo-slaven. Sokol, naveza htelo. da praktično i realno sprovedu odre-djene i jasne radnje. učine spreme, postignu opredeljeni cilje vi. Sve to nije bilo mnogo, i sve to nije bilo sve, što je trebalo da bude, — pa je i i/.lišno glodati na ipotezi. kakvu bi ulogu Sokolstvo na jugu igralo u ovome ratu. da je Jugoslav. Sokol. Savez ostvaren več 1909 g. ili 1910. g., kad je toliko mnogo bilo prilike za to, — ali je ideja Jugoslav. Sokol. Saveza 1914. g. ideja lupanja ograda i kapija. što je smetalo slobodi sokolskog i narodnog kretanja i zanimanja.
Upravo onog istog časa, kada se počelo raditi na ostvara-nju Jugoslav. Sokol. Saveza. dolazi rat. Situacija Sokolstva na jugu bila nam je dobro poznata. Znali smo da je to Sokolstvo stvar varoška, zanimanje izvesne zališnosti inteligencije narodne, da je stvar neprestano početna. bez stalnog kontinuiteta, trajanja i korena, da suviše odvisi od pravoga Sokolstva, češkoga, da je ta matica daleko, da je presadjeno i preneseno mnogo tudjega. da je prenos vršen suviše mehanički i pedantno, da stapanje narodnog duha i Sokolstva nikako nije originalno, iskreno i jako. <la specifičnost Sokolstva na jugu tek treba novim radom da nastane, znali smo sve to. i kraj svili nedostataka, slabosti i malina. voleli smo Sokolstvo, radili za Sokolstvo, verovali u Sokolstvo, i imali duboko ubedjenje. da je u Sokolstvu označen jedan ■dobar i siguran put razvitku narodnog nam života, kojim ići moramo, ako napretka hočemo.
Dolazi rat, i Sokolstvo na jugu bude za tili čas oboreno na tle, i uništeno. Strahovitost položaja označena je udarcem, koji pogadja i srce, i dušu, i glavu našu: odeljeni smo od Srbije i neprijatelji smo Srbije. U Banatu, u Bačkoj. u Bosni i Hercegovini, te u Hrvatskoj i Slavoniji začinju četiri veleizdaj-
nieka procesa Srpskog Sokolstva, vodje ulaze u tamnice. Sokol-stvo se na jugu ukida i prekida. Nastaje dutanje i dugotrajna noč. iza koje treba da svane zora, koja ne može da se dočeka.
Najposle svane! Sloboda je tu. i oslobodjen je ceo narod naš. U tom velikom zbivanju ustaje i Sokolstvo na noge, oslo-badja se i ujedinjuje. Sloboda je donela toliko svetlosti, da se jasno vidi graditi i raditi u daleku bududnost! To je sada lakše nego pre pet godina. Ali da to danas nije izmišljotina, nego nastavak i prirodan razvoj ideologije naše od pre rata. torne treba ovaj uvod kao dokaz da posluži.
Poziv. Početkom januara o. g. izlazi poziv na glavni odbor Srpskog Sokolstva, štampan u „Rijeci S. JJ. S.“ od 11. 1. o. g.
Brado Srpski Sokoli! Pišem vam ovaj pozdrav i poruku. j er ne mogu sa svima vama da se sastanein i da govorim. Nas je rat zastao usred posla, da sagradimo Jugoslav. Sokolski Savez, meseca Vid.ovdana godine 1914. Ono što smo mi hteli postepeno. obazrivo, tiho, u raspoloženju robova, stvorilo se i svršilo se za četiri srdite godine temeljno, potpuno i jasno. Zbilo se nešto uzvišeno, veličan-stveno i lepo a to je oslobodjenje i ujedinjenje celine našega naroda, svih Srba, Hrvata i Slovenaca. Koliko da budemo zadovoljni i radosni što nam je data mogućnost, da naše idejale ne moramo završiti jednom mrtvom tačkom! Ilteli smo oslobodjenje i uje-dinjenje srpskoga dela našeg naroda, i onda nastavak i vodjenje borbe do kraja, a postigli smo i dobili oslobodjen i ujedinjen celi narod naš. Podignimo glave gore! Budimo oholi i sretni! Pobedila je misao. koju smo mi mislili i za koju smo živeli! Sta su mogle da smetaju sve patnje, tamnice i posejana groblja! Misao je pobedila! I misao treba da je ostala živom i snažnom, da se dalje jača, da se razvije, da raste, i da svesno i dostojno deluje i dalje u životu celog naroda našeg. Brado Srpski Sokoli! U času ostvarene celine velikog naroda našeg. jedinstva i slobode njegove, ako nedemo da se odrečemo gradjenja i održa-nja života, moramo biti na čisto, što su nam zadace i što nam je cilj. Hrabro i otvoreno moramo da znamo i osecamo, da naših srpskih sokolskih društava više nema, ne može i ne sme da bude. Mala su gledišta oborena, pale su razlike prošlosti. Svi smo je-dno bez razdelenja. Narod je naš jedan, sokolska društva su u službi naroda, ona su narodna društva. Pa su i sokolska društva jedna. Više nema, ne može i nesme da bude niti srpskih, niti hrvatskih, niti slovenačkih sokolskih društava. To su ruševine, koje danas samo smetaju. To je ostatak robovanja, mraka i bede naše. Valja da satremo te ruševine do kraja, da nam zemlja bude čista i kretanje slobodno. Valja da zgazimo te razlike, da mo-žemo da se razmanemo. U imenu društva, u znaku, u zastavi, na vežbi, u sokolani. na izletu, u povorci, u odboru i na skupštini.
med ju članovima, u svom životu, kretanju i radu društva, moramo bez oklevanja, vedra lica, tvrdom odlukom, postaviti nove temelje, zbaciti sa sebe i staru i usku odecu prošlosti, opasati se novom snagom i verom, i poštenim, nezaštićenim, neodbranjenim. uesakrivenim, velikim srcem poći na novi, slavan i težak put: Xaša sil sokolska društva svih nas, i Srba, i Hrvata i Slovenaca. Brado Srpski Sokoli! Treba sprovesti ujedinjenje postojedih starih srpskih, hrvatskih i slovenačkih društava u jedna sokolska društva. Primimo na sebe da budemo izabrani i da budemo vodje, stanimo kao uvek u prve redove, podignimo se iz zastoja, i uzmimo te-ret na sebe. Bez rasipanja po vremenu i bez teturanja po prostoru izvršimo ova dela u mestima. Za' društvima će brzo d^a se sjedine i organizuju župe, i onda de doći i savez svili naših društava. Glavno je da obeležimo odmah metu, zauzmemo položaj, označimo naraeru i plan, izrečemo misao, i spremimo se za borbu. — a sve ostalo što trajanjem i razvojem može i mora da usledi, sve će to zbilja nastati, biti, dodi. Izgradnja novog ustava i pravilnika društvenog, stvaranje govora i izgovora za sokolske potrebe, zajednica kretanja i poduzimanja sokolskog, glavni pravci razvoja, to de se zbiti samo od sebe. Za opstanak sokolskog društva potrebno je jedno narodno i sokolsko društvo, potrebna je sokolska vježba i bratstvo članova, to imamo i možemo da imamo, zato ne smemo da oklevamo. No za našu obnovljeni! i podmladjenu inicijativu, sposobnost i snagu, nemože oživlenje starih društava da bude jedinim poljem, mi moramo raditi odmah na tome, da svugdje osnujemo sokolska društva gdje ih treba a još nema, da ih osnujemo na osnovi zdravoj, čistoj i jakoj, da posijemo modnim pokretom seme sokolsko i u naša sela, da dignemo pobratime, da saberemo slična društva u jedno, da oku-pimo decu, da izvučemo iz zaborava naše žene, stanemo uz rame našoj školi, podjemo u pomod našoj vojsei. i da sve to radimo brižljivo, savesno, neumorno, kao organizatori nove sokolske misli. Brado Srpski Sokoli! Kako ja to sve sebi prestavljam, pitate me. Evo kako : od troje je postalo jedno, i tri su kamena temeljua postavljena u temelj novoj državi; sve to je svršeno spoljašnje i formalno ; drukčije nije moglo da bude, jer tu vlada zakon, a ne dud: sa svršenim spoljašnim okvirom ima da nastane unutrašnje sjedi-njenje, unutrašnji okvir, da se stvori od tri stare svesti jedna svest, nova, velika, naša, slobodna i jaka; spoljašnjim načinom postaje iz tri dela jedno, da delovi dodju jedan do drugog, u tvrdu vezu i spoj; činedi novo delovi su materijalno ostali, tu su; ali da iz tri svesti postane jedna, mora da se zbude nešto drugo; gradeči novu svest i drugačiju ne do od stara tri dela niti sve propasti, uiti sve ostati, jer ono što je postalo bide novo. bide drugačije, ne samo vede, nego i bolje, i lepše, i svetlijo; nova svest može jedino da nastane odabiranjem delova iz starih svesti; odabiranje može jedino da se izvrši po sposobnosti i modi održanja; u toj borbi za odabiranje pobedide snažnije i bolje; to>
jedino treba i može da pobedi; mi svi imamo da udjemo u tu borbu sa najačim, najčestitijim i največim što imamo; i tu borbu treba da vodimo junački i viteški, slobodno, otvoreno, bez sile i bez lukavstva, jer kako sila prolazi videli smo svi; dakle mi moramo da udjemo u tu božansku borbu za stvaranje novog čoveka sa svima vrlinama i bez ikakva straha; borba neka bude svetla i pravedna, plemenita i časna, upravo ona je ved tu i izbeglica ne može da bude; za borbu je potreban kontakt, mešanje. dodir, kretanje, a ne mrtvilo; poljem te borbe i delom te borbe za usavršavanje nas imaju da budu nova sokolska društva; eto tu neka nastane utakmica i nadmetanje; merilo je vrlina, pa ma čija bila. ona neka pobedi! Brado Srpski Sokoli ! U svoj nečistoči, kaosu, zbrci, mešavini svetskoj, okružen bezbrojem neprijatelja, drkteci od strašnog socijalnog potresa, u razmiricama starog nacionalizma, opterecen sudbonosmm radom na gradjenju nove države, naš narod se obazire i traži čistodu, istinu. poštenje, pravdu, traži novo gledanje u svet, svedok bezmerne prolaznosti svega fizičkog i materijalnog, gledalac intelektualnog pada. u dubini uzdrman poplavom i rasulom, napadnut idejama kao besnim Zverovima, naš narod mora da se ulivati za nešto. da se zadrži, da stane i odahne. da se sačuva. Svi mi to osedamo, vidimo i znamo. I sve naše sile pitajudi traže i dižu glave. Pa i nova sokolska društva naša moraju da stupe na megdan. Nova sokolska društva naša imaju u nastavku svog ujedinjenja da provedu mobilizaciji! celokupne i nerazdjeljene narodne inteli-gencije. i daosnuju i utvrde moralne kadrove naše. To im je prva dužnOst i po starim načelima pre rata, i po zahtjevima velike i nove bududnosti. Nakon intelektualne i fizičke borbe došlo je da se bijemo čestitošcu. Moralnom jakošdu, otporom i izdržljivošdu valja da se završi i upotpuni naša pobeda. Sabrati i sakupiti, povezati u jedan čvrsti snop. poredati u jedan snažan red, sve narodne ljude naše. to moraju sokolska društva da izvedu. podeliti se i izjednačiti se ne po pitanju imena i naziva, ne po pitanju naslova i znanja, ne po tituli i veri. i bez obzira na zasluge, jedino po pitanju koliko je pojedinac dobar. valjan, čestit pošten čovjek. Brado Srpski Sokoli! I ujedinjenje dr ustava i dizanje morala, zahtjeva od vas rad, jedan nepopustljiv, fanatičan, stalan. raspodeljen, organiziran i širok rad. Dobra zamisao ništa ne vredi dokle ne dobije radenike i izvršitelje. Valja udi u narod, u masu celoga naroda, gde kuva. vri. i bezbroj slepih talasa neprekidno i nevidljivo kuca, grize, ruši i dokle mi stojimo na strani nerešeni, čuda se dogadjaju. Valja da podjemo i mi, i vreme je da podjemo. Prvo treba ustati 1
Pozivu odazvao se t. zv. glavni odbor Srpskog Sokolstva, te su od strane lokalnog saveza u Srbiji došla br. Gj. Paun-kovid, podpredsednik Saveza i predsednik Beogradskog Sokola, te br. Sr. I. Obradovic, sekretar, i M. Korunovid, zamenik načelnika, od strane Bosne i Hercegovine br. Dr. V. Besarovid,
starešina Župe Bos.-llercegovačke. i br. Dr. B. Vidovič, zamenik, od strane Primorja br. Dr. Miloš Martič, od strane Vojvodine br. Slavko Lakovič, iz Vel. Ivikinde. zamenik starešine, od strane Župe Fruškogorske br. Dr. L. Popovič, starešina župe. te od strane Župe Krajiške br. dr. Srgjan Budisavljevič, starešina župe. 25. I. '
o.	g. popodne održan je sastanak t. zv. Glavnog Odbora Srpskog Sokolstva ili Srpskog Sokolskog Saveza. Rad Jsastanka je bio pripremom rada za jugoslav. sokolski sastanak 26. I. o. g., i sa-držan je u glavnom predlogu, podnešenom jugosl. sokol, sastanku.
Predlog podnešen jugoslavenskom sokolskom sastanku, koji je 26./I. o. g. održan u Zagrebu, u 3 h. po podne, u zgradi
Narodnog Vijeća.
ДНЕВНИ РДЦ CACTAHKA-:
Уједнњење свих еокола Срба. Хрвата и СловеиаЦа.
Органнзација морала.
Обнова Соколства.
Бр. 1. дневнога реда :
Уједињење, концентрација и централизација свих соколских доуштава Срба, Хрвата и Словенаца на територију државе СХС
Изр1да основне декларације > новој соколској мнслн. а од <угране закчннте репрезентације Српског, Хрватског n Оловеначког ■< 'околског Савеза.
НЛдрт Устава Соколског Галсза Срба. Хрвата н Словенаца.
Соколскп сабор у Београду на Цвети год. 1919.
СокоЛски велики заједнички лнст.
Основна денларација соколске мисли.
Народ Срба. Хрвата п Словенаца јесте једаи иарод.
Ооколека друштва (Јрба. Хрвата и Словенаца била су. јеоу и Aiop ijv бнтн народна друЈптва.
Народ је један. па cv н друштва народна једна.
Једннство n уједињсње народа Срба. Хрвата и Словенаца иачелно поотаје ирво без силе n насиља, друго са очувнљем О!“новнпх н бктних ознака постојећнх. опИих. народних свести. трдће утакмицом доброга. племенитог и ваљаног. те одабнрањем детова, који cv најбољп, најплеменитнји п најваљанпјн за нзградн.у нове заједничке свести, четврто цзвесиим трајањем. рачува-јући овамо прелазно стање. време, перцепцнју будућности као идоје за коју се боримо и којаје виша од идеје којом се у часу еадаан-н.ортн живн.
Све ово вредн n за јединетво n уједпњење сокоискнх друштава, — но наиа k v) врло важно истаћи. да су сва Гоколства била од
upe у једном свеслав. сокол. савезу као једнаки деловн, да с-у ра-дила II маннфестирала заједно, да су основни погледп шихови били једнк скоро ii једнакн; да су дакле околи с-вн билн н ио спољњем облићу it по својим унутраипвим прип^ипима врло слични. блпскп и једнакм, — те да је зато могуће, да пут уједињења буде кратак. енровађаАве орзо. и једпнство чврсто.
Служећи народу може спроведено једмнство н уједцњејве сокола да послужн као помоћ н средетво да со тај процес изван (’o-колства без кризе, што бод,е, јачс н лепше. еврши н у народу.
Најпосле снстсм соколског гдедања у свст пдс по етепенику: поједингц, друштво, народ, славенство, — па је морални импе-ратив сбколског кретања но степеннку томе у правду напр(‘Д од народа нечем вишему: славенству,— теи даље нечем још вншем. а то јо чавечанству.
Фориално се уједишење соколско спровађа уједнњењем друштава у је/дн,а друштва, са једним нменом, уставом и радшг уједиљењем жупа v једне жупе, те уједцљењем савеза v један савсз.
Нацрт Устаза Соко/^;<сг СаЕеза Срба, Хрвата и Словенаца.
Све Соколство у држави Срба Хрвата н ('ловенаца органн-зовано јо у соколска друштва по поједишш местима ; више таковнх друштава органшовано је у еоколске жупе по крајевима ; све жупе организоване су у један соколски еаве:\ — Према томе: не могу V једном месту постојати два, плп више соколскнх друштава ; ието тако не може се у једноме крају налазитн две плн Biiiiic жупа ; исти тако не може у држави Cv X. С. постојати два, плн вмше савоза.
Друштва се зову1: соколско друштво, или краће соко (сокол) к томс долази irae места, где јо друштво. Жупе се зову: соколска vKviia, к томс долази ознака краја, nfrrn другог мечега што јестпм крајем битно везано. Савез ее зове: Соколски Гавез Срба, Хрвата и Слбвенаца.
Појединцп Србн, Хрвати и Словенцн, јесу чланови друш-тава. Друштва су чланови жупа. А жупс су чланови соколског савеза. Свн чланови имају једнака права н дужности.
Сврха Соколског Савеза Срба. Хрвата н Словенаца, јосте да у једно епоји и стопн Српски < 'околскн ('авез. Хрватски н Словеначки. Осим спровођења, одржап>а н утнрђења соколског једннства у дгжавн Срба, Хрвата и Словона^а нма (<ок. Сав. Ср. Хр. и Слов.. за сврху све оно, што је било у сврси прсђашн.их. ра,здел оних сокол.. савеза.
Спровођење соколског јединства настаје спојем Српског. Хрватског п Словен. (’окол. Савеза у Сокол. Гавез Срба. Хрвата н Оловенаца, те потпуним престанком G.; X. и Сл. ('. 0. као засебннх ophiinihaunja. Из управ. одбора X. u Сл. С. С. саставл.а ое управ-ни одбор C. C. C. X. и Слов., то управни одбо])н Ср., Хр. н Сл. С. ('
потпуно нрестају. Број члаиова којим поједшш одборн у савсз улазе; јесте за сва трп одбора једнак.
Престанком управ. одбора појединих савеза прелази њихов одношај према подручном Соколству, а према уставној сврсн, наСо-колскнСавез ; те друштва н жупе појединог Савеза долазе под управу I 'околског Оавеза, —
Престанком управ. одб. појед. савеза прелазп њпхов пметак ii дуговина. — према благајн. кљигама. — на Соколскп СавевС'...
X.	ii Сл.,; друпггва и жупе старих савеза долазе под матер. одношај v < 'околски ('авез Cv X. и Сл.
Сва три стара техннчка одбора са вођама, учнтељима, пред-н.ацима и предњачкпи зборовпма, чине одмах технички одборСокол. < 'авеза С., X. и Сл., добијају једпог вођу, заменика вође, и т. д. u функцијонпшу по правилнику, кога сами саставе и поднесу Оокол. •Савезу C., X. и Сл. на одобрење.
Одмах се гаабира једна еокол. комнсија за спровађање cno-љашњега јединства Сокол. Савез Cv X. п Сл.. у оделу соколском, значком, емблемом, п заставом, п т. д.
Одмах сс изабира једна сокол. комиспја која има да спро" веде уиутратње јединство друштава ii јодннство жупа, према бр.
1.	овог нацрта.
ОбавегаКује се Сав. Слав. Соколства о сприводеном једпнству Соколства Ср.; Хрв. и Слов., те поједшш старн савезн престају •oiiTii члановима Сав. Слов. Соколства, него у место тога постаје чланом Соколски Савез C./X. и Сл.
Исто се тако регулшпе одношај према интернацијоналном гимнаст. савезу.
Одржаље сокол. јединства имаде се учиннтн централиза-цијом врховне сокол. властн у Соколскн Савез Cv X. н Сл., сједи-нењем живота и рада у друштвима и у жупама, сјединењем веџбеника n сокол. команде, заједничким соколским листом, обавештајем жуп-скнх n друштвених скупштнна, изменом учитеља, надзорннка, продњака п вођа, сокол. путовањима жупа једне другој, Јтепоставом ■сталног контакта раздаљених делова, измешаљем, упознавањем. н чврстом средпшљом управим.
Цео управнп одбор Сок. Сав. Cpv Хр и Слов.. састаје се двомесечно једном, редо.м iio местша где пма сокол. друштава гош сок. жуиа, a v једно.м је месту, н перманентно у функцнји, део управ-ног одбора састојећ i се из тајннка, вође, благајника и старошпн , па подстарешине, под кратким именом главни одбор Сок. Сав. Ср., Хр. n Слов. — Седипггем јс Београд.
Заједнички соколски лист.
Врховнн соколски публицистнчки орган јесте један зајед-лички соколски лпст.
Овај лист je офнцијелан орган Соколског Савеза С.; X. u Словенаца.
Овај лнст се зове : Соколски Гласник Срба, Хрвата и Сло-венаца.
Пише се једнако ћнрилицом и латиницом, језиком којим се у држави служп.
Лпст излази у За ребу
Има своје редакцијоне одборе како у Београду, та о у За-гребу н у Љубљани, преко којлх ее са листом долази у евезу у ре-дакциј онсш пигледу.
Адмшшстрација је такођер за прво време иодељена у троје ка > и редакдија. Но н овде као и г ре, иде се за тим. дасе што пре конценгрише у једно. И раздчвењс је иројицпрапо само ади тех-нпчких неприлика.
Лист има гл. уредника и администратора.
JIiict има као додатак своју књижницу, која перијодично пзлазн.
Сам лист излази сваки месец.
У програм листа спадају сва важна ii велика пнтања, како Гоколства нашег. тако п ('околства славенског.
Дал>? спада у програм листа сакупљање докумената за пзраду соколске нсторије наше; подузимање нницијативе у томе погледу, иружање помоћи и савета за то.
Природно је да тај лист у главном има да радн на објашњењу, епровођењу и утврђењу нове соколске идеје: соколског једннства Срба, Хрвата н Словенаца.
У материјалном погледу подвргнут је овај лист Соколском Савезу СХС.
Овајлист но смета, да се још којп покрајински соколскилист покрене па је чаЈ’ и пожељне да се пздаје засебав соколски vi нобпаттгскн лист,
Соколски оабор.
Састаје се сваке годпие на Видовдан. Првп соколски еабор_, ее састаје у Београду г. 1919.
0 месту састанка ндЈгћег сок. сабора одлучује сабор који се састао Прнродно је да ее одржава по могућству редомповећим п виђенијим ррадовима државе. Сваке пете године одржава се у нрестолннци у Београду.
Сабор сазива Сокол ки Савез C., X и Сл. као врховна орга-кизација Соколства наше државе.
Сабор радн по дневном реду, по своме пословнику и ио уставу Соколског Сгвеза. Дневни ред се саставља од стране сабора који се састао за идући сабор, предаје се Сокол. Савезу, који га нзради и допуњује преиа предлозима жупа, образложеним и за временапод-ni‘печим. Пословник као регулатив за ток рада саборанма да са-
стани савгз 11 пзнеее га иред саблр, где.добнјасанкцмју. Устав Cokki. Оавеза је основан закон за све, па и за с-абор.
[Рад сабораје тројак : а) рад по одборнма. — б) рад заједнички.
— в) рад гимнастпчки. — Одборн се деле према главним н круп-нијнм задаћама соколеким, дакле н. пр. техннчко-стручнп гпмна-стпчкн одбор, — медицннско-саннтетскн одбор. — школеки <1дб<<])^
— женскн одбор, — дечпјп одбор. — војни одбор, — просветнн од-бор. — новинарски одбор, -— побратпмскн одбор, и т. д. Зајед-нички рад се еастојн у одржању свечаних седвица. гдеnajraiileinijii иреставннци Соколства нмају да говоре о најважнпјим п велпкнм iiirraitmia соколским.— крај тога пмају рсч славгнскп bhIk'hii гостн. и нначе виђенн и важни напш л>удн ii ако ннсу соколи. У зајед-нпчкп рад опадају и решења свнх валсних соколскнХ пптаља. око-јима слбор соколски врховно одлучује. Дал.о донаш ш>е »главн«* дирекгиве рад-. стварање соколскнх закона, јаван обрачун са ('а-незом\ ir. т. д. — Гнмнастпчкн се рад састоји v јавнпј вежби коју дају одабрана оделвља ir иојрдинцч с једне страпе, — a с друге v пзпоЈјењу шжушаја. за, обнову н гранање гимиастпке v еваком ногледу.
Члановн сабора јесу еви управни одбори (са замелнцпма) св1гх соколских друштава персонифнциранп у јодном изасланику, соколских жупа. те соколског савеза. Ово су члановн којн имајт лраво гласања. А право присуствојван.а на саборуимају сви чл»-noBii соколски легитшшранп по својим друштвима,—- нобезправа гласа, т. ј. саи Гоколски ('авез C., X. и Сл. нема своје скупштине irrro то јо делокруг соколског сабора.
Скупштине појединих савеза.
Скупштннс нмају да одрже Савези Хрватског, Словеначког n Српског Соколства.
Рок скупштннама је месец фебруар до половнне аирила о. r.
Главна тачка днгвнога рода јеете рад овога сокол. састанка од 26. јан. о. г.
Савезне управе нмају да обпђу жупе, а жупеке управе друш-тва,— тпм поводом нмају да ссодрже екупштиие жупа н друштава, где сс mia на дновном реду у главном забавптн са новом соколском мисли. то олаборатом сокол. састанка од 26. јан. n. г. Све ово нма да будо обављено до vaja о. г.
У делокруг рада спада такођер брига u оргашшацвја еу-делован.а u путовања на соколски оабор о. г. у Београду.
Бр. 2. дневиога реда:
мобилизација целокупне интелигенције народне, оргакизација ове у моралне кадрове, активитвт тога свега у целокупном животу народном.
Изјава соколског састанка о томе.
Главни план рада на томе.
Ивјава о организацији морала.
Цакон фичичког нсцрнлсња и интелектуалнша каоса остаје један велцки капитал нашег народниг бића. којиморада ожшш, да сопојави и да ступи у дејствовање. то јо наш морал, патс врлцнс и наша честитост.
Снага нашег морала, колико год је огромна, да би издржала иотребно време, да би се ј<ш већма развнла, п да би дејствовала што целнсходније, мора бити негована, мора со о н.ој водити брнга, мора се чувати да би се паметно могла трошити, мора бити органи-зирана.
Још има два велнка разлога за организацију морала, а то је с јсдне стран*1 јаки налет наше воље, наше мисли и нашег идејала. да пајносле саградимо п доградимо нашу велику, moIiiiv и cpeimv државу, организирани морал биће овде главним темељем градње ii на њсму he да почнва главни терет, — a с друге страпе дркће it тресе се цело друштво нашо од страшиог насртаја негатпвне н срднте тежњо човечпје, бол.шрвпзма, којн хоће све да сатару, порушн и утамани, и овде наш организлрани морал мора да буде главном н иајјачом одбраном и штитом.
Органпзација морала има да буде спроведена кроз све prione. стапеже н полове целог народа нашег, н средпштем те органи-»ације, покушајем тога, хоће, могу н морају да буду еоколска друш-гва, — као п прпмером свега
Главни план рада на организацији морала,
Соколскн раденици ;
Сокслски четници ;
Сокглски побратими ;
Соколски добровољци.
Соколски раденици.
а) Дна дана у седмици су дани где цело сокилско друштви има да ради. Ради се онај опће корисни ра,д; који је у часу најпотребнији. Н. пр. пстоварити вагоне нли бродове или кола, илн утоварпти; почистити ево улице у месту, очистити блато, нропустити воду; nliii у баште и вртове те тамо конати и се-јати; ићи на орање или на сејање, нли сами, пли v nonoi> поједиицпма, или јавној влаети, да сс љиве обраде; учинити П('шачки излет у оближње место те тамо у споразуму с влашћу ir нојединцима агитирати лрво радом за рад, онда свим осталим кул-турним сретсвима једне добре иропаганде; радити ua оправци железннчке пруге, телефона и брзојава и л. д.
б) Они чланови, који cv способни и вољни да раде у јавном нослу, бпло v месту бпло ван истога, имају да се ставе на, раополо-
жењс као добровољцн раденици (ово мора засебнол ознаком сиоља и вндљнво на оделу дотичнога да буде истакнуто) да одрсдс рок v коме хоће да раде. као ii своје уелове. то да се онда запоеле, н. ир. као кондуктери на возовпма, као контролори иутника. као редари на станидама железничкпм и бродарскш, као намеште-нпцн на скретницама, или као чувари пруге, пли у службп' пс.ште брзојава и телефона. нлп у службн пслиције и стражара, шш у слуи.п; дочека странаца и провода пстих. шш у службп болница и осталих ■еашггетскнх установа плн у елужби новина. шш у службн јаввих локала, и т. д.
в) Чланови друштава. а стручнп радеиицп, снец. раденЈ.цп, професијонисте, мајсторн, занатлијо, којп сс разуму око пољоири-вредних машина и алата, којп су стручно оспособлеип за послсве-као што је машина на влаку илл броду, машшТа na пшвеље, «тројеви брзојава н телефопа, електричнпх цмпрала. те нначс сви стручни раденици имају да одређено време буду добро-вољци раденицп, било у свом месту, било ван пстога, (ознака споља, обавештај јавностп, публиковањрм плакаиша rio меету, и новинама). Овамо разумемо стручпаке за учење ли-сања и читања, за учење певања. за учење осталих корпсних знан»а. као што јс кување, шивање, прање, и т. д.; — па и ови спадају у ред добровољаца раденика соколских.
г) Регулисање матерпјалне одштете сиада у делскруг сам< га друштва, које има да водп бригу о свима својвм Дсбровољцпма раденицима, те да омогући рад њпхов.
д) У СЈцгелу подизања радиности има друштво да у своме месту нрво; а онда п у околини својој, водл попис и контролу свих радних снага, да прискачс у помоћ раденпцлма v олће, да надзире нороднце радсника, да олакша услове приступа у друштво радоницима. да изнађе и јавно утврди и жнгоше све способие нерадине ii љен.лвце и готоване да про опггрог социјалног бојкота против гвих л.удп употреби сва блага и разумна средства да и ове поједплце приведе радиности н спасе их.
Соколски четници.
Соколскн подмладак сачињава соколске четллке (нли с<>-колске плашшке). Четници саставл.ају својо ч<то под вођством ста-репшне. Осим забаве. игре, веџбе, учења лепих п кориснпх ствари, — имају четннци да према својим способностима врше неке спће и важне ноелове. н. пр. разношење обавести, уепостава везе, водићи, уходе, посилнп н т. д. Кад јо четнпк у јавној службл носи своју ознаку. Служба се удешава према обичним погледпма на дечачко здравл.е, спрему, издржп iiboct, те на то, да дсчачко образовање, здравл>е, развој, не трпи одатле никакове штете. Родитољп морају <шти споразумни с тиме. Служба јр пзменичиа. п по врстп и начнну употребе. n по трајању заннмања, ii по реду и броју четника.
Четнпчка оделења имају да буду удружена у сврху међу-собне дечајс помоћп, те дакле имају да воде попнс све деце, која и нису четници, да их обилазе, да се с н.цма дружс, да nlx позивају на своје састанке, излете, веџбе, учоња п т. д., да се брину о сиро-Tiuia којп немају одеће iiii обуће, да ее брину о болеснима, да над-гледају како деца у ку1ш живе, како се хране, каковп су им родп-тел>и, — даље да оснују дечнјс певачко друпггво, дечије позориште, дечији кинематограф, и т. д.
Начело је код четника ово : употребптп и дечиЈу с: агу у опћи, користан рад, — друго датп дсцн много удела у томе, да самостално о себи бригу воде, учс се узајамностн н другарству п заједници, а еве то дабогме пид стручним и прпјат(.,,.скпм надзором ста])ијих сокола.
Соколсни побратими.
1. Тнп соколекога рада у селу jecv т. з. соколски пибратнмп.
2. Соколски побратимн јесу друштва ееоска једнака т. з. „по-братпмима” од пре рата, као што су била расвростраи.еиа у Бисни н Херцеговини.
3. Зовемо их соколски побратпми. јер ћемо даихчвршће узмемо у соколску заједницу, а зову се и старпм својим именом побратима, јер су то по врлинама заслужили од пре. — зато пме остаје двојако.
4. Сврха соколских побратима као и рад остаје као n пре; дакле у главном борба протпв алкохола, пјјотив иначе порока и мана. а особпто нерада, и остаје за скору будућиост да. се рад љпхов по-јача, умножи, полепша и разграна, заједно са реформом целог C'c-колства.
5. Соколских побратима трсба пгго пре ii тто више да има, зато јс неопходно потребно, да се сместа пронађу н одроде лпчностп, које би пмале задаћу; да обиђу сва меета где су побратвми бпли, да нх поново приведу животу н обнове у раду; с. једне стране, а с друге, да се од стране поједшшх жупа плн соколских друштава прочађу n означе села. гдо бн се соколскп побратими могли вснп-ватп, да се од најближпх позваних подузме у ту сврху пропаганда ])ечју; писмом н делом.
6. Разумс се да су соколскп побратпмн потпуно једнакп сокол-скп.ч дрзтпггппма. — па се међу свим псталим тпчс соколски сабор ггобратима као и сокола.
Škola pobratima u Sarajevu.
Cilj i svrlia ove škole je, da obrazuje pobratime u so-kolskom i pobratimskom duliu, da bude središtem rada oko po-bratiina, da siri i jafia i podiže pobratime kroz ceo naš narod.
Skola je u Sarajevu, i sokolska društva u Sarajevu, kao i sokol, župe, dužni su voditi brigu o toj školi.
Imaju da iznadju podesne prostorije za školu, da sastave učiteljski zbor. da izrade nastavni plan, da se pobrinu oko olj-skrbe djaka, kao i o dolasku i odlasku istih.
Sokolski Savez SHS. daje u tu svrhu pomoč školi u svoti od (5000) kruna mesečno.
Broj djaka ima da se ustanovi prema okolnostima, ali je preko potrebno, da svako pobratimsko društvo bude sa izvesnim brojem djaka u školi zastupljeno. i to bar svake godine jedanput.
Broj djaka iznosio bi maksimalno u jednom tečaju (50.;
— tečaja bi se držalo šest godišnje, naizmence svaka 2 meseca.
— ali tačno ustanovljenje kako broja djaka, tako trajanja tečaja, ima da utvrdi sama škola tokom svoga rada.
Nastavni plan bi obuhvatao: opće obrazovanje, sokolsko obrazovanje, pobratimsko obrazovanje, —sve to raspodjeleno celi-shodno na pojedine predmete, kao sto je pismenost, pevanje, po-resnica. igijena, poljoprivredni alati, o korisnom bilju i životinjama, o državi, o privredi, o tel. vežbi, o sokolostvu i njegovoj pove-snici, o pobratimstvu, itd.
Skola bi bila dužua da izdaje jedan pobratiuski list.
Mesečni izveštaji pripadaju glavnom listu,izveštaji o tečajeviina, kao i ^generalni izveštaj o školi idu Sokol. Savezu SHS.
Skolom upravlja učiteljski zbor, — u drugoj instanciji r. V. Besarovič, — u trećoj Sokol. Savez SHS.
Svaki tečaj ima da održi jednu javnu vežbu, čiji čist prihod^ pripada sokol, fondu za održanje škole.
Škola izdaje svoje svedožbe o sposobnostima djaka.
U prvom redu škola se obrazuje za muškarce. — ali je načelno stanovište. da se pokuša sa jednim tečajem i za po-bratimske žene. Taj bi se tečaj održao uz pomoč ženskih dru-štava u Sarajevu, te bi imao zasebni nastavni plan.
Соколски добровољци.
Соколски добровољци су они чланови сокола и побратпма, iuto ирема способностима хоће да добровол.но служе лзвеспо иргмр v нашој војсци, жандармерији илн полицијн.
У ирвом реду спадају овамо onn члановн друштава. nrm нлп Beli сада. или ускоро, морају да буду уновачени n узети v војску, v другом реду спадају овамо и нешто млађи, алп фпзпчкн атпорни, споеобкп n развпјенп, онда спадају свамо ohii, што су већ бглн војницн ]|ли шарже, те разумеју војнички пгзпв и службу. најписле снадају овамо сви, којн cv вољни да v војсци било v каквсм свој-ству добровољно служе.
У дужност жупних u друштвених управннх одбора спада, да iioiute асентацнју својнх чланова у ту сврху, да n томе шт пре саставе зашкчшке п нзвјештаје, те да нх савезној управи ihto пре поднесу.
' А савезна управа опет тражи контакт са војном мпсијом у земл»п, да бн се олакшао приступ добровољцима у војску. да би се утврднли модалитети тога, трајања службовања, одношаја према регуларној војсцн, иступа, боловања. инвалидитета, осигурања, употребе у служби, школовања, и т. д.
Du/.nost je sokolskih društava, da u svojim mestima i bližoj okolici vode brigu o invalidima ratnim. bilo da su to njihovi članovi, bilo da nisu, da rade na torne, da im olakšaju ži-votnu borbu u svakom pogledu, da im nadju mesta gde mogu biti uposleni, da im pribavljaju posao, da im daju pripomoči za porodicu. osobito za ženu i decu, da ih obilaze i nadgledaju.
Dalje j-e dužnost sokolskih društava, da u svojim mestima i bližoj okolici, vode brigu o dobrovoljcima ratnim. poglavito o članovima jugoslavenske legije, kako o njima tako i o njihovim porodicama, osobito o njihovim ženama i deci, da omogućuju vezu porodic.e sa ocem porodice, da im pribave potpore i pomoći. obilaze ih u bolesti, osiguraju ishranu. nabave odelo,'3'obrane od nasilja itd.
Брпј 3. Д1“ nora реда:^
[Обнова Соколства.
У обнону Соколства сиада предмет обнављап.а соколског жи-вота. како је пресечен- и преетао месеца Видовдана год. 1914.. те со тиче појединих „одељених” савеза соколеких, бнло српекнх, бнло хриатских, бнло словеначких ; -— но овамо спада даље напредовање u развнјаље целог нашег Соколства „нераздељеног”, како то ндеја нацпјонализма захтева; па се тиче свих Соколстава заједно ; ■— овамо даље спада обнова п Свеславенског Соколства. чијп смо бнли, јесмо n остајемо верни члановп, па се то тпче n свпју нас, л остале наше славенске браће, Чеха. Пољака n Руса.
Осим посла око успоставе и мехаиичког обновлења соколског жнвота време је да се старе соколске догме прегледају н претресу, да се прнлагодс новим погледнма и народшш нотребама, да се прсма напретку човечанског духа подигну и усаврше, да се све непотребно, слабо, логае и старо, измене корисним. модернпм, јакнм, добрим n HOBiiM. а ос бтгго да се образовнн идејал соколскп; који је досада био утегнут у немачки појам турнера,. прилагоди средини, која би као златна стојала подједнако удаљена од немачког турнера и аме-риканског с-лободног појединца борца и играча, — v кратко поред обнове Соколства долази овамо и основна реформа Соколства:
Посао би се делио у главном на двоје:
I. Обнова Соколства,
II. Реформа Соколства.
A о б н о в а Соколства б и се делила на а) обнову Соколства Срба, Хрвата n Словенаца,
• б) обнову Овеславенског Соколства.
Оотало бн да со о б н о в а	Соколств a	C р б a,	X	р в	а т а.
и	С л о в e it а ц a p а з д е л н н а:
Појединачку акцију покрајинскпх сччтолекнх жупа. Заједннчку акцију целог Соколства нашег.
Док бн се реформа Соколетва, као п обнова Свеелав. Соколства-прнродно тицала евију нас Славена, поједнначка акција била бн само наша.
Покрајинска акција за обнову Сонолства.
Ваља да буде непосредна, лична н јака. Ппсмене упуте. но-вннске (помеве, — мало he вредптн.
Вага одабрати сиособне личности, што he nicao обилажсн а. друнггача, тс агатацпје на обнови друштава, да извсду како треба. Ту cv у ирвом реду позванс ппзнате сокол ке лпчностн if соколскп раденици, тс соколс. и чаеницп,	да	учннс	евоје.
За рад око обнопс друштапа	вал>а	оспгуратн	одмах	матери-
јална средства. — најбоље је да то управе поједпних жупа учпне. Види прилог о фннанциј. одборима соколеким .
Ва i.a издати акредитнвна писма на јавне области, ocuoiito ее ваља обратити на осталс народнс установе ii i ародна друштва радн noMohir, — свакако је врло важно успоставнтн везу еа нашнм официрнма n војском, чнјнм је редовима толнко много соколова.
Чнтаву акцнју природно водн врховни сокол. савез дотнчне покрајшгс, — дакле жупа
Ocnvr нзасланика остаје за тај рад на расположењу еве оно што је С0КШ1СК1Ш законом пропнсано и освештано.
Т. 31 Фиианцијални одбори сско/ски.
Обнова n реформа уједнњенога соколства, са уетановљељем школа у Љуољашг. Сар&јеву н Загреоу. захтева велнкнх матерп-јалнпх средстава. Да се та срсдства скупо дужни еу у првом реду самн еоволи. поједннци, друштва зкупг м савезп соколски. Дужнп су прво соколн да дају доЗровол.но. ii да <-акупл,ају н са других страна. Да ои то давање н сакунљање узело јачнну н облик, како свреи доликује, ваља да се организује. Гвако друштво соколско, свака жупа еоколска п свакп еавез соколскн морају одмах из своје средине основати т з. фннашнјалне одборе соколске. Сврха и рад тих одбора је да нзна1)с u уиотреби начино. да сс до матсрнјалннх средстава обилато и што иро У томе раду вал.а тн одборп да тражо enoja u ca < сталим народнтг друштвнма нашпм, како бп рад био бол,п. раз твренијп н успошнији. Прво се мора‘у опорезати с.ви чланови друпггава, те сама друштва, — ствар је заједннчка. и сваки треба да v помагању суделује. Соколи имају пријатеља у ев >јим местима, то са сабнрним арцима пмају да обиђу све прлја-теље Гоколства, Након тога долазе јавне установе n друштва. на
које се так >ђер мора обрататн, објаснити сврха н затражити помоћ-Приређнвањем јавннх веџби. беседа, села, забава и продавања, отварају се нови. путеви убнрања добровољних прпноса. Нема умње да овде иије разноврспост рада на сакупљању матер. сред-става за Соколство нсцрпљена, па ће енергија, окретност и полет одушевљенпх људи пматн велнко ноље за дејствовање. И никада не треба да заборавимо на врховно начело: соколска је стварг па су соколи у првом реду дужнн да нешто жртвују. — Сабранама-тернјална средства нека се одмахшаву у Београд наглавни одбор, а. 'i !вештаји о целој ачцпјн ва ва да се одмах упућују на управу Го-колског Гласинка Срба Хрвата и Словенаца у Загребу.
Заједничка акција иа обнови Ссколства.
Овамо с-пада овај састанак. публикација његових резолу-дија н његовог рада.
Спада овамо заједнички лнст.
Спада овамо соколскн сабпр.
Спада рад прелашог заједничког савезног одбора, шго ша, на саетанку 26./I. о. г да се изабере.
Спадају овамо сва средства заједничке еоколске иропагандег у претпоставцтг: да је рад на обновн Гокблства један емпнснтно од нрвпх заједничких радова нашпх у већ уједпњеном Соколству.
Овамо спада и сколска школа у Љубљани, егручна анкеха у Загробу n побратлмска шкача у Сарајеву.
Sokolska škola u Ljubljani.
Cilj i svrha ove škole jeste, da obrazuje sokolske pre-Imdnike. učitelje i vodje.
Skola je u Ljubljani, u sokol, društvu, koje ima da na raspoloženje stavi prostorije i sprave.
To sokolsko društvo ima da sastavi učiteljski zbor za školuT služeči se pri torne u giavnom svojim silama, te silama Srba i Hrvata, i najposle br. Ceha
To sokolsko društvo ima da sastavi detaljan plan o učev-nom rasporedu škole, da izradi upute za sokol, društva o pogledu odašiljanja djaka, da spremi stanove i obskrbu za njih, da ustanovi trajanje škole itd.
Za taj posao daje se iz sokolskog fonda Ljubljanskom sokolu mesečna svota (5000) kruna, —- razume se da djaci pla-čaju za sebe kako školarinu tako i obskrbu.
O uspehu učenja izdaje škola svoje svedočbe. — te priredjuje tromesečne velike javne vežbe, čiji prihod pripada sokol, fondu za uzdržavanje te škole.
Svako sokol, društvo u Sokol. Savezu SHS. dužno je bar jednom godišnje da izašlje najmanje jednog djaka u sokol, školu
Prijam u školu pretpostavlja prethodnu prijavu bar 6 nedelja ranije, te utvrdjenje obveze društva kako prema djaku, tako prema školi.
Broj djaka iznosi maksimalno u jednom tečaju (100), — Broj tečajeva iznosi godišnje maksimalno šest.
Pri sastavu učevnog plana ima se osloniti na takove planove kod br. Ceha.
Sistem tel. vežbe. koji se uči, jeste sokolski.
Uz telesnu vežbu dolaze i ostale grane telesnog obra-zovauja i telesne prosvete, kao što je igijena, anatomija, i fiziologija. istorija tel. vežbe. istorija Sokolstva, vežbe govorenja i držanja govora, vežbe u pismenim sastavcima, itd.
O svakom tečaju za sebe. kao i godišnje nakon svih tečajeva, dužan je učiteljski zbor da podnese opširan izvještaj Sokol. Savezu SHS.
Najmauje jednom mesečno dužan je učiteljski zbor da pošalje izvještaj za glavni list.
Skolom u Ljubljani upravlja Sokolski Savez SHS. preko dr. I. Oražena u Ljubljani. Inštancije su dakle: učiteljski zbor same škole, — dr. I. Orežan, — Sokol. Savez SHS.
Заједничка акција на обнови Свеслзввнског Соколства.
Моментано је потребно једном резолуцлјом обратити се на народ, Соколство н Слав?нство, где мора бити истакнуто/ да на луту од парода до човечанства стоји :ta нас, и за цео свет. једла културно-етична сила, која је кадра, да v чаеу емртн старпх велнчина на евојим див.т>им плећлма предржл. пренесе и спасе човечију душу, док се не доспе, док сене узвиси до човечанства, до среће и мира, — и та је културно-етнчна слла Сла-венство. Томе Славелству служе свл соколи. Та. заједничка служба и тај заједллчки цил. збллжује ева Соколетва. сједнњује их. спаја их. те по томе сва Соколства, јер су елавелска. л јер је Славенетво једно, — јесу л она једна. То једлнство почлње од духовлостл л силази доле у матерпјалнл свет лаше борбе л пашег отимања у жл-ноту, па зато сва Соколства морају да ступе у теслу везу. да учлле једно веллко л јако друлггпо друштава. А то је Савез Славенскога Соколства.
Тражлтл вава лзаеланлке Чешког. Пол.ског л Руског Сокол-ства за лаш соколскл еабор.
Успоставлтл треба везе лпстова, као н све остало везе, те лх л појачатл.
РеФорма Соколства.
Прл избору лдејала телесне веџбе, као једине л лравс оенове < Иколства,— лмајмо на уму следеће: два су прототлла телеснгч-• пбразовања којл ео за 1фвенство боре, лемачкл турлерскл тлц,
tihi сираво. ррднс и заједннчке врџбе, управо мнлитарнн тип, и ак»'-рпчки борачкп тип. тнп поједница голучрног нз строја организацијс, слободног за надметаше у rpvnn. тип поља и ваздуха, игре ii еунца; пзмеђу то двоје стајало је Соколртво, припадајућп врло много вишр турнерству, али прнзнатн морамо са т. з. смерннцом развоја да оо уд/гљи од турнерства н нешто прпближн слободн.ачком типу ; веро-ватно је да је истина н<> средн, н моје је мншљење д а в а љ a C о -к о л с т в o j o ih j а ч о у д а ;f> ii т п о д турнерств а, н ј< ш rs ii ш p п р н б л n ж n т ii n а ч н н у в р џ б р н a n p е д н n ј и х народа; већ тин оргапизацнје јо тпп робовања, tiiii отпора. тни одбране, исто као што јр у слободн п за слободу настала слободиа тел. веџба ; 'оснм тога дух народа нашег, изражен у јуначкој игри n надметању. вшнр тежн слободном тел. образовању ii слободн(1Ј веџби п нгри. n iiiniip му прија то ; најпослр ннје сврједно да ли hp <-.р народ наш сабнјати само у тврдб организацпјр плп да ли hp му ср дати слобода пзбора развпјања, орз обзира како јр то код других, п без обзпра urra он волије а шга нр ; н на крају морамо се сетити. да с.мо ми ueljv соктагша бнли првн. који ннсмо хтоли прпмати iiii-какову догму као закон, док је не опробамо самн, п да емо mii бпли први, којн смо јасно нагласнлп нотррбу проширрња н реформо с1кол. трл. вецбр облигатним учењрм и врџбаљрм прво с-војнх на-родннх, а онда п остапих модернпх јуначкпх нгара. слободних врџба. и надиетања. Образовнн ндрјал нашрг народа помакнут је у сло-боди. ради елободр ii ка слободи напред. па је ir начнн тсл. образо-ван>а постао другачпји, н проблем реформе Соколства в n д ii м о у томр, д a c р ii з д в a е к с т p е м a ii o с т o j е ћ и х начина трл. образовања створи јрдан наш. п i -c p p д н и, н d в. к d j n ii p о д o б а т а к м а ц а у з е т п c е б и ш т o j е д о б p о н к o p ii с н o. а свом т р ж и н о м <• е ослонитп на своју народну традицпју н н а-родну културу, д у х. јрзнк, г о в о р, песму, nrpv, <1 ii р б у и н а д м p т а њ р.
Дал.и разлог потребр реформе Гокилства, а поглавито сокол« трл. веџбр, јрсте у томе. што старо становнштр, да је Соколство уста-нова варошка, грађанска,. господска; мора да паднр п да престане, нштонашрГоколствоморадаобухватннашасел а, нашега еељака. нашр Јрднно благо ii нашу бесмртну п ненс-црпну енагу ; пнсу ово hobii разговори за нас. па ћу само да vn<>-зорим на нашр побратнмр. као доказ да јр проблрм oim познат одавн« и било покушавано и решење ; н збпл>а са 90% нашнх сељака, за-пуштрних. необразованпх. иепнеменнх. којпм правом mii, господа, дрлић један, паразит народног жпвота. тражпмо за себр толико, д<-к на ррл.ака заборављамо ? ! Пошто је досадање соколовањр наше било чистом гаштацнјом чршког сокиловањ", ачешко('околствонема <*р.г,ака. то је махна Чеха прешла н на нас. но сад јо време да о т(»«! пр Ш1РЛ1ШО n опл,(> н тррзврипјр. n достојнијр и јачр. па да реформу
нашег Соколства схватнмо као битни услов соколс-ког опстанка у онће.
Узевпш све то у обзир н додаипш томе то;» да је наше Сокол-ство постало једшш, уједгш.сним н великим, да је иаше Соколство по традпцији сирото п слабо, да је номснклатура ii терминоиогија необрађена, да нас чека школска тел. веџба да јо узмемо у руке, да морамо водити бригу како о деци, тако о одраслом човеку, о жешг, о војннку, морамо увидетн да без еоколана, без стручних учи-тел.а, и сада тако рећи без старпх годишта веџбача, стојимо пред велпкнм задатком, и наше одлуке треба да буду озбпљне, стварне н потпунс, па да без бојазни, одговорнмо својој служби v народу, при-сгупнмо реформацнји Соколства. То нам је посао заједнпчкн, и нас C р 6 a, n X р в а т а и Словенаца, н б p а ћ e С л о в а к а што су данас у држави нашој, па пошто је посао н велнк, го бп било паметно, да га обавпмо у споравуму и друштву како међу собом, т а к о и c a o с т а л и м с л а в. соколила, a o c о б и т o e а б p а ћ о м Ч e с ii м а.
За спремаше решења тога задатка, за свс покушаје, извкде, мерен.а, искуства, догиворе, састанк ', једном речи за средпште тога нека будс Сарајево, нли Загреб. гдс бн стална анкета, у ту сврху од стручњака састављена, сталн« сс састајала ii стално радпла. Та анкета бн била подложена савезној врховпој управи. п одгова-рала бн након извесног вромена изасланом надзорннку савезне вр-ховне управе, а морала бн месечио да опишрно нзвестн како еавезну уираву, тако и главни сокол. лист. Након шост меееци, а то бп било Видовдана 1919. г. одржало би се соколско договарање уБеограду, одржао бн се један локалнн соколскн слот. н т«м ириликом бнли би ресултатн анкете што се каже ..зорно " прпказанн, н могле 6ii со донети коначне одлуке.
Gimnastička anketa u Zagrebu.
Cilj i svrha ove ankete jeste, da eksperimentalno preis-pita postojede sisteme telesne vežbe na njihovu uspešnost u opče a ponaosob obzirom na naš ljudski materijah na naše prilike na naše narodne potrebe.
Anketa se sastoji od stručnjačkog zbora, koji po opće vrednom naučnom i zajedničkom principu, uz fiziološko-mediciu-sku kontrolu, radi po grupama i po odsecima. tako da svaki sistem, koji se ispituje, ima svoga stručnjaka i svoju grupu, te uporedo i zajedno rade 3—4 ili više meseca dana, po glavnom planu, sa drugim stručnjacima i grupama.
Stručnjaka ima onoliko,	koliko sistema	tel.	vežbe.
dakle u glavnom: turnerski. nemaftki sistem, — švedski sistem sokolski sistem, — sistem francuskih gimnastifara, — sistem ritmičke tel. vežbe, — sistem američko-engleski, — sistem narodnih igara naših. — dakle sedam do osam stručnjaka, i jedan kao nadzornik, te dva lekara za fiziološki! kontrolu.
Stručnjački zbor radi medjusobno sporazumno i u dogovoru. održava svake nedelje svoje sednice, gde se izmenjuju referati pojedinaca, rešavaju postoječa pitanja, postavlja inici-jativa, sabira stručni materijal, koji če u generalnom izveštaju ankete biti saopčen.
Svaki stručnjak ima svoju grupu vežbača, sastoječu od dece i od odraslih, muških i ženskih, na kojoj ima da radi, -materijal za pojedine grupe imaju da dadu oba sokolska društva u Zagrebu.
Nakon 3 meseca rada dužan je svaki stručnjak da održi jednu javnu produkciju. od čega prihod pripada uzdržavanju ankete. Te produkcije imaju da budu spojene od više sistema uporedo tako da prikazivanja imaju odgojnu i prosvetnu kri-tičku vrednost.
Oba lekara vrše medicinsko-fiziološku kontrolu uz pomoč samih stručnjaka. te nadzornika.
Anketa ima svoje sobe za vežbanja, svoja vežbališta vani. svoje podvornike, te svoju kancelariju što sve valja da je u bližini i zajedno koncentrisano. U kancelariji je i arhiv ankete.
Anketa ima svoje sprave za vršenje kontrole, vage, dyna-mometre, mere za visinu i širinu, spirometre. mere za tlak krvi. fotografski aparat itd. kontrolni pregledi rentgenom te pregledi urina obavlja če se u bivšoj bolnici mil. brade Jelačičev trg br- 1.
Briga nadzornika je ogrev i osvetlenje, držanje reda i čistoče, izbor podvornika. vodjenje knjige troska, nabavka pi-sačeg materijala, nameštanje garderobe, te sobe za umivanje i pranje nakon vežbi. itd.
Stručnjaci su izabrani po odboru ankete, lcoju sačinja-vaju dr. Fr. Bučar, Trstenjak, prof. Gj. Gavrilovič, br. Dr. Sulce i dr. Laza Popovič. Ovaj odbor bira i nadzornika.
Svaki stručnjak je plačen iz fonda ankete (600 kr.1 mesečno, i stoji obvezan ugovorom na posao u izvršenju glavnoga plana.
Kao stručnjak za švedski sistem uziina se dr. Fr. Bučar, za sokolski sistem Dr. Sulce, za narodne igre prof. Gj. Gavrilovič, kao stručnjak za njemački sistem br. Trstenjak.
Za stručnjake za franeuski i američko-engleski sistem uzeče se strauci, po pomoči i preporuci naše vojne misije. Isto tako tražiče se u Svajcarskoj stručnjak za ritmičke vežbe, te od Nemaca možda jedan nemački turnerski učitelj.
Preglede rentgenom obavljače dobrovoljno dr. L. Popovič. Kao medicinski stručnjaci uzeče se br. dr. Thaler i dr. A. Štampar.
Kao vežbaone služiče prostorije oba sokolska društva u Zagrebu po prethodnom sporazumu sa uprav, odborima oba društva.
Uz sisteme tel. vežbe mora se uzeti u obzir i t. z. četništvo (skaut-boy), pa se i za tu granu obrazovanja narodne snage mora uzeti stručnjak iz Englezke.
Stručnjački zbor ankete je dužan, da na kraju svojih pokušaja i študija podnese Sokolskom Savezu Srba. Hrvata i Slo-venaca, jedan kratak i konačan izveštaj. sa predlogom najpodes-iiijeg načina i sistema tel. vežbe za sokolska društva i za škole. za deeu. za ženske, te za seljake.
Stručnjački zbor je dužan da u duhu narodnog jezika radi na stvaranju gimnastičke nomenklature i terminologije, te da i o tome na kraju svoga rada podnese izveštaj Sokolskom Savezu SHS-
Stručnjački zbor je dužan da i za vojnike izradi sistem tel. vežbe. pri izradi koje ima da se stavi u dodir i sporazum sa prestavilicima narodne vojske.
Generalni izveštaj celokupnog rada ankete izaći če kao posebna publikacija, sa svima prilozima i podacima. kao izdanje .Sokol Saveza SHS.
Mesečni izveštaji stručnjačkog zbora izlaze u Sokol. Glasniku SHS, pa je svaki stručnjak dužan. da mesečno jednom pošalje svoj izveštaj u list.
Nesuglasice stručnjačkog zbora rešavaju seduice samoga zbora, u drugom redu. dr. L. Car u Zagrebu, u trečem redu Sokolski Savez SHS.. — čija anketa i jeste.
Materijalnu brigu ankete snosi Sokolski Savez SHS.
Zapisnik sednice Predsjedništva Saveza Srpskog Sokolstva, Hrvatskog Sokolskog Saveza i Slovenske Sokolske Sveže, održane na dan 13/26. januara 1919. u Zagrebu.
Prisutni od strane Saveza Srpskog Sokolstva, brača: Gjuru Paunkovič, Dr. Laza Popovič. Dr. Srgjan Budisavljevid. Dr. Vojislav Besarović, Dr. Bogdan Vidovič, Dr. Miloš Martič. Momir Korunovič, Slavko Lakovič	i Sreten I. Obradovič.
Od strane Hrvatskoga	Sokolskog Saveza: brača	Dr.	Lazar
Car. I. Hanuš, Ulčnik. Malovič, Dr. Reberški. Dr. Bučar, Dr. Vin-kovič, Sušnik. Dr. Bradaška i M. Pilar.
Od strane Slovenske Sokolske Sveže: brača Dr. Ivan Oražen. J. Smertnik, Drenik, Kaiselj i dr. Riko Fuks.
Od strane srpske vojne misije u Zagrebu: brat Mihajlo Kovačevič, potpukovnik, starešina Kragujevačkog sokola.
Br. dr. Laza Popovič otvara sednicu i predlaže	da se iza-
bere	predsedništvo, u koje	da udju: Dr. Lazar Car,	kao	pred-
sednik, Oražen i Paunkovič kao podpredsednici, Ulčnik. Fuks i Obradovič kao sekretari. Predlog se prima jednoglasno.
Br. Car se zahvaljuje na izboru, pozdravlja prisutne kao predstavnike celokupnog Sokolstva SHS. i želi da današnji rad urodi što bolje plodom.
Cita zapisnik sodnice saveza .lugoslavenskog Sokolstva održane u Zagrebu 1/14. juna 1914. godine i predlaže da taj savez treba i danas da bude, no na drugoj osnovi, mnogo jači i bliži, da izbriše svaku granicu. koja je mogla nekad i biti, ali danas to nesme i nemože biti. Prema tadanjim prilikama ostvureu je ranije Jugoslavenski Savez, koji su prihvatili svi savezi južnih Slavena, izuzev Bugara, danas ta j savez treba da bude samo je-dinstven u državi SHS.
Predlaže da se taj savez zove Jugoslavenski Sokolski Savez. Danas treba da se radi. da se stvara osnova za buduči rad. dok se ovo spajanje ne primi i odobri od društava i saveza.
Br. Oražen predlaže da sva tri saveza prestanu dejstvovati. da u centrima sokolskim ostanu tajništva, koja će upravljati celokupnim savezima u pogledu administrovanja. Isto tako i za tehničke stvari da postoje u istim centrima tehnički odbori.
Br. Laza Popovič predlaže, da se ova.j savez zove Sokolski Savez SHS. s tim, da članovi dosadašnjih saveznih uprava obrazuju eredišnji odbor Saveza Sokolskog SHS. Za upravljanje poslova do prvog sokolskog sabora da se izabere danas odbor od pet članova, predsednika, podpredsednika, sekretara, blagajnika i načelnika »a sjedištem u Beogradu.
Predlog se prima jednoglasno.
Odnosno ovog spajanja br. Popovič predlaže da se izda deklaracija i čita prvi deo iste, koji se jednoglasno prima k znanju.
Dalje referiše br. Popovič o izvršenju spajanja i o potrebi da se što pre sazovu skupštine društava, župa i saveza. koji če ovo spajanje primiti i u delo što prije privesti. Predlaže da se ove godine o Vidovu danu sazove u Beogradu sokolski sabor, na kome se imaju usvojiti ustav i pravila, po kojima sokolska društva imaju u buduče delati, što sve ima pripremiti izvršni odbor u Beogradu.
Na saboru svako društvo primljeno u savez ima biti za-stupljeno sa po jednim delegatom do sto članova, a preko ovoga broja sa po jednim delegatom na svakih daljih sto članova, što je i usvojeno posle duže debate sa dva glasa protiv.
Br. Srgjan Budisavljevič predlaže da i župe budu zastupljene sa po tri delegata, što se usvaja poslije krače debate.
Br. Laza Popovič predlaže da u Zagrebu izlazi zvaničan organ Sokolskog Saveza SHS. pod nazivom Sokolski Glasnik SHS. da ima tri redakciona odbora, u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, i urednika lista. Iznosi detalje odnosno zadatka i administracije lista. Sve se prima jednoglasno i bez debate.
Br. Popovič izlaže u glavnim črtama načrt ustava Sokolstva SHS. Debata se razvija oko toga, dali u jednotn mjestu može biti više društava ili samo jedno, kako se to u načrtu traži.
Pošto je debata uzela jačih razmera to su izvesni govornici zahtevali, da se ne debatuje o svakoj tačci uaposeb, več da Popovič pročita ceo svoj elaborat, pa potom da se čine primedbe i debatuje.
Priina se, i br. Popovič nastavlja čitanje načrta o organizaciji novog sokolstva: organizaciji morala. Predlaže da se u deklaraciji naročito	istakne potreba organizacije morala i poziva
brata dr. Martiča	da pročita dcklaraciju u	potpunosti. koja se
nakon pročitanja	prima u celosti (prilog).
Brat Bučar	iznosi potrebu uvodjenja	Sokolstva u skolski
podmladak radi čega treba da se dodje u što tešnji dodir sa ministarstvom narodnog zdravlja. Pošto je objašnjeno da je to zadatak izvršnog odbora u Beogradu, to se prelazi preko ovoga predloga.
Br. Oražen ustaje i izjavljuje, da mora sa sjednice iči sa svima delegatima. izuzev br. Smertnika, koga ovlašćuje da Slovence zastupa.
Br. Car predlaže da se pozdravi prestolonaslednik Aleksander, što se prima jednoglasno, i br. Martič Sita telegram koji se prima s primjedbom br. Korunoviča, koji nalazi da u depeši ne-treba upotrebljavati strane izraze. Depešu da potpiše br. Car. kao predsednik današnje sjednice (prilog).
Poslije ovoga br. Popovič čita načrt o obnovi i reformi budučeg našega Sokolstva, što se prima kao informacija za izradu ustava i pravila našega Sokolstva. Po predlogu br. Gjure Paun-koviča usvojeno je. da se ceo elaborat odštampa i svima dru-štvima pošalje radi proučavanja i pretresa. Br. Bučar predlaže da anketa za tehnički rad bude u Zagrebu. Usvaja se da se 11 Ljubljani što prije ustroje stručni tehnički tečajevi. koji u tome mestu i u buduče imaju biti. Anketa za tehničke stvari da bude u Zagrebu, a anketa za pobratimske stvari u Sarajevu. Posle svršenoga rada br. Car predlaže da se izabere izvršni odbor. Poslije kratke diskusije bira se odbor u koji ulaze za predsednika br. Gjuro Paunkovič, za podpredsednika dr. Miloš Popovič za sekretara br' Sr. ,T. Obradovič. za blagajnika M. Petrovič, za načelnika br. Korunovič.
Br. dr. Srgjan Budisavljevič predlaže da se od strane sestanka telegrafski pozdravi br. dr. J. Sajner. kao predsednik Sveslavenskog Sokolskog Saveza, što je jednoglasno usvojeno.
Pošto su iznesene zasluge br. Steve Todoroviča na sokolskom radu to se jednoglasno bira za počasnoga predsednika Sokolskog Saveza SHS. Poslije ovoga br. Car zaključuje rad u sedam i pol Pasova popodne.
B r z o j a v N j e g o v o m kraljevskem Visočanstvu regentu Aleksandru.
Sa današnjeg svoga sastanka. ujedinjeno i nerazdjeljivo Sokolstvo Srba. Hrvata i Slovenaca, u neizmjernoj radosti i zanosu, veliča pobedu Tvoje slavne vojske, u čijoj se sredini borilo i za slobodu naroda žrtvovalo život mnoštvo najboljih sokolova, i pozdravlja Tebe, vojvodo i prvi sokole naš, zavetujuč se svečano, da če sada. u slobodi obnovljeno i od tudjina riše ne ras-
trgano postati sastavnim delom Tvoje i naše vojske, temeljem kamenom. bedemom i štitom inoći i sreče države naše. —
Brzojav d r u. Josipu Saj n er u, starosti Svesla-venskog Sokolskog Saveza u Pragu. Na svome sastanku danas. ujediujeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. koje se je tim činom približilo velikoj misli jedinstvenosti svili slavenskib sokola i njihovih naroda, pozdravlja Tebe brate, kao najizrazitijeg i najvatrenijeg pobornika te misli. —
O оквирима, броју, величшш и устројењу соколских жупа.
'Гехннка еоколске организације је : појединац. друштво, жупа. савев. То све остаје, па нпак се тако јако мора да мења. Остаје лестј вица; остаје начин, али еадржај he постати нов. Већ појединац. члан, соколаш. има да учини један унутарњи развитак. Од уског и старог друштва, где је појединац био консервативан тип. завршене и тврдо омеђене идеологнје, прнлнка отпора, одбране, сакрпвених вамера, у сталној борби са страном дрисавном влашћу, у первсзној n за-морној утакмицн међуплеменској, чиет народни борац малога нациј о-налн; г ратног плана, данае, v новом. свежем занимљивом u скроз важном друштву евих делова народних, у друштву широкнх међа, у друштву нових другова. у друштву постајања u збпваља и ства-рања без прекида, појединац пма да обрачуна са старпм гледањем, мишљењем n осећањем, има да одпочиње са другпм сналажењем, у место начела одбраие пма да загрлп свем (наг(м, свсм вер< м n св< м храброшћу начело зад(бпјања. u она стара. наша. дебра. позната, велика,. алп ропека душа. има као зрео лептир да прогрпзе стару чауру, па да са раишреш м крплима весело пслети у влс n у на-предак. Цео се еадржај мења, како члап; тако и цело еоколско ;i]iy-штво. Но имам нешто да кажем о нашим соколским жупама. Садаеу жупеке скуплгпше на реду. иа jo потребно да со пзвеене ствари држе ua уму.
Stare naše župe imaju prvo i pre svega da obidju i nad-glede svoja društva, da ib okupe, da ih obnove, da ih utvrde. Da to uspešno učine moraju svoje tajnike i vodje, kao i članove uprave, direktno izaslati u sva mesta, gdje postoje društva. Za tim imaju da održe svoje sednice odbora, i odmah zatim svoje skupštine. Na tim skupštinama mora se voditi računa o novoj sokolskoj misli, a ta je: ujedinjenje Sokolstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Držeči se te velike i osnovne misli imaju srpske i hrvatske župe. gdjegod je Sokolstvo „pomešano", da glede da održe zajedničke župske skupštine. Jer kao što nije moguče i ne sme da bude srpskih i hrvatskih, razdeljenih društava, čak i u
jeđnom mestu, tako ne može i nesme da btide u jednom kraju dve ili više župa. odeljenih. razdeljenih po plemenskem nazivu, a zbilja jednih po teritoriju i po članstvu. Zupe imaju da se ujedine i da se izjednače. To mora ići dogovorno i sporazumno. Zato je potrebno da se održe zajedničke župske skupštine, gde-god je takav slučaj. Na tim zajedničkim skupštinama ima tla se sokolski i bratski nadje način, kako da se novo stvorene župe uokvire, kako da se nazovu, ko i kako njima da upravlja. Pri tome bi dobro bilo, da se stari okviri župa, koji su išli starim, nametnutim granicama pojedinih zemalja naših, ne uzmu u obzir, nego da se ti stari okviri unište, polome i zbrisu, te da se uokvi-renje župa provede po načelima zdravijim, boljim, korisnijim i novim, pa da bez obzira na stare zemaljske graniee obuhvataju pojedine župe ona i onoliko društava, kako jedno drugom najpreće, najzgodnije i najbliže pripada. Nerazumljivo bi bil<> i glupo bi za vekove ostalo kada bi na najsuvljoj medji izmedjn nas morala jedna sokolska župa da ide austrijskom voljom !
Такове су нечовечнс it апсурдне границе оссбито ипмеђу Дал-мације ii Хрватске, те између Далмацпје п Хердеггвпие. itsiM’liv Босне n Хрватске. Но ue само ту. где је „псметанп” ('(.келетво, не-мају ie лроклсте границе никаква смисла ни тамо, где Соколпве није „помешано”, као што је пример нзмеђу Грбије n Впјводшк*. т« између Србије п Босне, између Бараље п Хрватске, и т. д. Логло он се иоступатп код рошења овога питаи.а двојако : учиипти у вр-ховној управи Соколског Савеза СХС нови раснпред п ikibc оквпре соколскнх жупа, иозвати старе жупе на брзу ликвпдацпју. н устро-јнтп одозго нове соколске нсупе,— но најбољи је начин.да с-е под над ором n цо упЈ’тствпма врховне управе Соколског Гавеза ( ХС обави тај ппеао заједничклм жупскпм скушитлиама. То је једно. а друго је: да се морају л на терлторпју старе Србпје уетројлтл поколеке жупе. зато што је број соколскпх друштава у Срблјл <-v-више велпкл да се без иввесне раздесбе жже уп])авл.атл. а п зато. да бл ге ло новом начелу, у повој раелоделл могле сједлшп п u уокви-ритп жупе n вал Срблје. Тамо, где ће овај посао бптн литпуно лов. бпће n лак u весео. Тамо где постоје старе жупе. а особито у т. з. .лт.мешамом” Соколству, може тај поеао да буде мало потржл и мало иезгодан. Збпља постојп извеена, управо њежна нека траглка у гоме. да опл самп; којл ev градллл евоје мале и лепе старе жуие. оклтллл лх имеплма од звука. учврстллп лх неклм елетпћпма, укру-тллл nx одборима н часншџша, да ohii cajni лмају то све лепо n старо n мнло. да руше п да понппгге, да се одреку лечега. да v месп> мпрпог кретања старлм путевпма устану u пођу путенпма лелввил. лепознатлм и hobiim ! Но за то cnon.ne цргмене, управо промене техничке прпроде. промене апсолутно црлисходнс. корисие. јаепе n потребне, iiaui да се нзврше унутарн.е промене v појединцнма. <> чему сам на почетку нешто рекао. Обоје мора да иде једно р другим. u заједно, једно производн друго. п обратно, п излипшо је препп-
рати се о томе; шта треба да буде прво,— има обоје да буде, то је главио. И оквири, и број, и велпчнна, и устрој соколских жупа има да сс мења. То је непзбежно, па оклеваља не може бити. С једне страие тиче се ово жупеких скуштина, а ове троба у т. з. ;;поме-шаном” Соколству да буду заједничке, с другс стране вма о тсме да водп бригу врховна управа Соколског Оавеза СХС v Бссграду, а одлучну реч шрећн ће и ту соколски сабор наш на Видовдан 28. јунија о. г. у Београду. До тога сабора мора да се сврши припреман рад око наших нових жупа. И дотле: здраво и напред !
Sokolski razgovor.
Srpski. Hrvatski i SlovenaSki Sokolski Savezi ujedinili su se u jeclan Sokolski Savez Srba. Hrvata i Slovenaca, to je svršen fakat, da li postoje još odeljeni stari sokolski savezi? — Postoje zato, da sprovedu likvidaciju i da porade na jedinstvu i njedi-njenju svojih župa i društava. Sokolski Savez SHS je vrhovna sokolska organizacija n našoj državi, stari savezi su apsolutno podredjeni i niži, novi savez de ostati, stari imaju vremenom da nestann. — Da li društva i župe mogu izravno stupiti u odnošaj sa Sokol. Savezom SHS? — Mogu i izravno, no za sada je bolje putem svojih starih saveza. Ne stoji nista na putu da pojedine župe samostalno postupaju, to mogu, ako nalaze za potrebno, istupiti iz svojih starih saveza i direktno stupiti u Sokol. Savez SHS. — U Zagrebu je st.voren vrhovni Sokol. Savez SHS, a o daljem jedinstvu i ujedinjenju Sokolstva SHS izrećeno je: da se pusti vremena, — da li je to „puštanje vremena" nešto oba-vezno ili ne? — Obavezno nije. Grde je moguće sjediniti n. pr. dva već postojeća sokolska društva, —- tamo to sjedinjenje treba odmah i provesti. Gde je moguće osnovati odmah i iz osnova jedno i zajedničko sokolsko društvo, — tamo treba odmah da se takovo društvo i osnuje. Isključeno je i nemoguće je, pa makar i bilo trenutnog razpoloženja, da se iznova osniva jedno plemenski zasebno sokolsko društvo pod separatističkim imenom i naslovom, — takovo društvo nije više sokolsko, nego je ne-sokolsko. ne može biti članom župe, niti Slanom saveza. Isto tako dalje, gdje je moguće sjediniti n. pr. dve ved postojeće sokolske župe, — tamo to sjedinjenje treba odmah i sprovesti. „Puštanje vremena11 nije smetnja akciji sjedinjenja Sokolstva, nego je pomoć toj akciji, dajući zbilja vremena da se to sjedinjenje i tamo sprovede, gde momentano izgleda da ne treba i da nije moguće. —■ Pretpostavimo sludaj da jedna župa smeta sjedinjenju dru-štava, ili da jedan savez smeta sjedinjenju župa, što bude onda? •— Onda se bez obzira na župu i bez obzira na savez sprovede sjedinjenje, i o .tome obavesti Sokol. Savez SHS. — U kakvom su odnošaju u organizaciji novo osnovana zajednička društva ili
stara, pa sad sjedinjena? — Ako je društvo, ono spada u župu svoga kraja, ako je župa (n. pr. sjedinjena) ona spada u Sok. Savez SHS a ne u stari plemenski sokolski savez, jer ovaj likvidira i polako nestaje. — Koja pravila vrede za nova društva i za nove župe ? — Gotovih novih pravila nemarno još izradjenih i o torne de konačno odlučiti naš sokolski sabor. Svakako velikih promena u starim pravilima nece biti. Glavno je zajednički i novi rad članova, medjusobni i intiman odnošaj, bez obzira sto nekih novih pravilnika nema. Osobito je važno bavljenje onim vrstama novoga rada sokolskoga, koji je iznešen u predlogu so-kolskog sastanka u Zagrebu 26. siječna o. g., — k tomu dodajmo vežbe, — i pitajmo se, da li je baš preko potrebno, da se taj rad može početi izvadjati, da imamo nova pravila? Šva-kako ne! Ali je svako društvo i župa pozvana da svoje nazore i svoje mišljenje o novom ustavu sokolskom podnese za vremena Sokolskom Savezu SHS, — kako bi sc uprostio i olakšao takav posao na sokolskom saboru. U ostalom imade promena u starim pravilima našim, koje se mogu bezodvlačno izvesti, i koje mo-raju da se izvodu bilo sad odmah, bilo posle, a kod ved sjedi-njenih društava i župa se zbilja moraju izvesti odmah. Te se promene odnose na t. z. ime društava i župa. U svakom tom imenu, bilo srpskom, bilo hrvatskom, ima jedna stara i razdelju-juda oznaka, i sastoji se u naglasku pojedinačno-plemenskom, u naglasku obranbenom, u naglasku koji se odnosi na nešto prošlo, na nešto nestalo, na nešto što se prebolelo, što se preživelo sa uskim značenjem svojim. Ta oznaka treba i može odmah da odpadne, i da se razruše zidovi što nas razdeljuju, i da so širom otvore kapije, što nam sprečavaju kretanja u napredak. Vidi n. pr. postupak Srp. Sokola u Sarajevu. — Da li se novo osnovana ili sjedinjena	sokolska društva	mogu	nazvati	„jugosla-
venska“ ? — To nije	tako važno. Ali pošto je	vrhovni	Sokolski
Savez u našoj državi	izbegao i obišao	to ime,	mislimo da nije
potrebno kod društava ga uskrsavati. U ostalom to nije važno! I mislimo da „jugoslavenskihu društava nece biti mnogo. Tip i oblik bududnosti našo narodne individualnosti nije poznat. Može ga se zvati „jugoslavenskim“, ili „ilirskim11, ili ma kako, — jer to je danas zališno i sporedno. Tip de dati sebi ime koje bude hteo ! No drugo je važno. Sa odrešitim naglaskom Jugoslavenstva dolazimo kao sokoli	u separatistički	odnošaj	prema	sokolima
drugih velikih slavenskih naroda, a to su Česi, Poljaci i Rusi. Njihovi sokoli nisu „severoslavenski11, nego samo sokoli, ne zovu se ni „češki“, niti „poljski", niti „ruski", nego samo sokoli. I izmedju sokolskih saveza pojedinih naroda i Slavenstva nema posrednog oblika. No, i bez svega toga, potpuno je svejedno da li de se društva ograničavati imenom jugoslavenskim. U načrtu novog ustava sokolskog predloženo je čisto. lepo.v veliko i svetlo ime „Soko ili Sokol11. Vedina de da odluči — Zeljni rada, pitamo šta da radimo? — Sprovedite jedinstvo i ujedinjenje, a
tamo gde niste „mešani1' sklonite i uništite svc oznake slabosti, razdeljenja, prošlosti i nemoči; vežbajte sokolske vežbe; i raditc u duhu novili zahteva našeg održanja, formirajte radeničke bataljone, organizujte decu. asentirajte dobrovoljee. dižite pobratime. — Nije li taj novi način rada izvesno nepoverenje prema t. z. „tyršovom sistemu11? — ]STc! Sokolstvo celog sveta deli se u dve velike perijode. Perijoda robovanja, koja je tolika decenija trajala, prošla je. Prošao je i t. z. „tyršov sistem". Cast mu i slava! Sve što je dobro u ujemu za našu slobodu uzećemo. Ali ćemo lcao slobodni ljudi iei i pokušavati dalje. To je druga perijoda sokolovanja: perijoda slobode, slobodne odluke, slobodnog odredjenja. ICao i sve ostalo predloži i Sokolstvo zakonu na-pretka i razvića, zakonu usavršavanja odabiranjem. zakona prila-godjavanja prema novim i drugačijim potrebama i prilikama. Dakle nepoverenja nema i ne može da ga bude! Odcljivanja i izdvajanja niko neće. Pročitajte svečanu deklaraciju sokolskog sastanka od 26. siječnja o. g.
Допис из Војводине.
„Брате уредничс, чули с-мо ii чцталн о обнови и о ујсдпњепл’ namera Соколства. Обрадовало нас је п узрујало то. Војводпна је пре рата управо носледња прнстулпла Соколству. Не истражујем узрокс, алн је тако бпло. Дошли смо у соколске редове поеледњн, и наџш бројеви бплн су слаби н бплп су мали. Сада куца iiobo време. Војводина је слободна. II пма у њој идејализма, полста н енагс, има у Н)ОЈ Соколова. Посао је велики, који на нас војвоЈјане чека. Јер ми немамо где да наставимо, као вп,, него морамо пзнова да no-чињемо. 11рво морамо да оснивамо друштва соколека. Колнке наше лепе; богате и свесне вароши u села знају за соколе тек но имену ! Колики огроман народ хша да сс облагороди, органпвује и соколеки просветп ! Након друштава морамо по начелша соколске органи-зације uliii даље, па подићи две до трн соколскс лсуис паше. Посао ]>асте, множи ее,. комбивује се. Мп рачупамо иа сигурну н велпку помоћ нашнх суседа соколскпх, Cpii. Сокол. Жупе Фрушкогореке u Сокол. Савеза у Београду. У тој помоћн узпмамо као лзвесно иза-сланикс соколске, соколске нросветцтеље, стручнаке, вође, што he међу нас да дођу. да нас поуче; да нам покажу како н шта да ра-димо. Hii мн нећемо да Соколетво у Војводини буде ствар само ва-рошка li стпар само господе, иего хоћемо да Соколство обухвати еву шприну народа нашега, дакле н наше сељаке. Прпмер побра-тима у Босни n Хсрцеговшш nuje остао без угецаја ш.ти на нас. Mii можда lieh'Mo моћн еад одмах створити побратимску школу за наше крајеве; алн на јесен пма то да се збуде. Па ii овде рачунамо на б])аћу из Босне н Херцеговнне/особито пв учитољског збора и
управиог одбора садашње нобратпмске школс у Сарајеву, да међу iiac дођу н да нас новеду.
Доклс је наш једини соколски лнст у Затребу mii смо од њега јако далеко, одсечеин смо, оетављени смо. Најпосле ио може тај велики п зајоднички лнст да бриие и наше малс бриго. Иа мислрмс да би добро бпло, док главнн соколскн лпот ne пређе у ередипу нашс државе v Београд, да за Војводнну излази један лисг, ..про-вннцијални” соколскн лист, лист који ће ifaM бптн блпзу. који hc се бавити снтннјим задаћама. Разуме с-е да тимс не миелнмо учпшгги 11ЛН подузетн нешто против опстанка н функцпје главнога лнста, ii једна од првнх дужностн нашпх је. да ћемо свом снагом радити на органнзацијп раширивања, растурпвања, те сакунљања нрст-нлате за главнн лнст. Опростите, братс уредничс, што ваше стрп-л>еше стављамо на искушење, и овако на дугачко пишемо. Али јс ствар озбиљна о којој се ради, и другачнје није могуће. И нро него што завршимо морамо додирнути још нешто, што је у погледу Со-колства у Војводшш врло важно п врло крупно. Вама је дабогме добро познато, да у Војводпнп живе много хиљада наше браће Буњсваца, Шокаца и Словака, а има н Руспна. Впдпто, мн мкслимо, да је овде баш Соколство у Војводшш позвано. да буде сном везом; што iic то с-ве да воже заједио, да буде оннм средетвом, што iic то да ујединн, да буде једном од онпх просветно-нацнјоналних пнститу-дпја; што he то да окупп; зближп, смоша; и послужи свсм сгагсм н свом својом соколском чистоћом формпрању n грађењу’ iiobp, велнке, младе п лепе народне личности наше. II сасвим је разумљиво, да никоме нити нс пада на ум; да Соколство у Војводннн градп раз-дел.оно по племеннма. II сама помнсао на то бнла би страшннмдо-казом нашо исспособноети за живот. Молимо, братс уредннче; да оиростите ако вам v послу ношто еметамо. али, ворујући у добру содолску мисао; верујемо да ho она н у Војводшш нматн много својнх верннх бораца; па he бпти ii успеха. Шал.емо вам спнсак иретплатннка н лрп соколскп поздрав : здраво \”	—	А.
Белеишс.
Добили смо писмо из Београда од једног старог it доирог прија-теља нашега уједињенога Соколства. Јсдан део писма гласи: „Колпко пута, кад сс шетам по Калнмегдану, застаием и гледам како се Сава н Дунав загрлише n сједниише, п како је преко, н десно н лево, пукла наша вслпка и лспа земља. Ја сам старц соко, па пе могу да о Соколству пс мпслпм. II верујте да ми је једпа од тешкнх п радоепих замисли, да ouaj део старог бсоградског града, бапг на ушћу Саво у Дупав, буде једно соколско веџбалиште, ir да патоме месту, где је толико текло крви, буде једпом necsio, смеха, пгре ii снаге, вееелог ir новог живота нашег. Но не само то, место је толнко подесно, да 6u се па обронке гсрњега града дала лспо саградпти седцшта, која бп у полукругу обухватала веџбалпште Као што видпте менп је пред очнма један соколски стаднјон, пно бп се tv нмао да подпгне, у облику дугул.аота нруга, ontopen према обали Саве н Дунава, осло-
men иа горљц 1’јјуд, ca огромшш, дугш редовпма седишта, са базеном за шшваље, са тркалиштем, са насадама јабланова, са столовшма гуслара, свс зпдано каменом n лрамором, белим, тврдпм, пепролазшш, Прсд мојим очима постајс то готовпм делом, ii ја вндим тај соколски храм остварсп п евршен, n v томе храму сшшве народа мога где се борс за палму бесмртности.... Опттшзам, непоправљпв и страшан.... Но ! шта је дужпост Београда, тога срца државе наше, да градн касарне, прпстаиишта, куле па седам тавана, илн му је дужност да гради школс саборппцр, веџбалшша 1" — Уверешг с.мо, да је мнсао добра: Београд мора да саградп стадијоп, у томе грађењу мора се водптп гледпштем впсоким, гледиш-тем са кога се много н далеко видп, бсз штедљнвопи и без бојазнп, и као што јо Београд зиао бпти средпштсм nauie народне одбрапе, мора зиати бптп ередпштем иаше позитивне, заједнпчке п цветајуће културе.
Glavna skupština Hrv. Sokola u Zagrebu održana je u nedelju 9./II. o. g. u 9 h. do podue, u prostorijama Sokola. Dve stvari su upadale u oči: 1. skupština je bila jako dobro i mnogobrojno posedena, a preko polovice prisutnih bile su sestre sokolice; to je veoma utešuo, lepo i važno; to prisustvo nije bilo pasivno i mrtvo, nego aktivno i živo, sestre su glasale, govorile, izražavale svoje simpatije ili antipatije, i one su izdržnle do kraja u hladnoj dvorani; obnova sokolskog rada u zagreb. hrv. sokolu biče istinska i snažna, bas zato, što je tu na pomoči toliko sestani, i kad uzinemo u obzir, da je na vežbama dečiji podmladak u nekoliko odela zastupljen, onda o uspehu ove obnove ne možemo da posumnjamo; ‘2. odbor društva podneo je skupštini predloge za izmenu pravila, pa vodjen idejom jedinstva i ujedinjenja Sokolstva na slav. jugu tražio je odbor da se prvi paragraf društvenih pravila u toliko promeni, šlo se društvo neče više zvati „Hrvatski Sokol u Zagrebu", nego samo „Sokol u Zagrebu", ali taj predlog nije primljen, nego je ogromnom večinom glasova primljen predlog br. dr. Bradaške, da se izmena prvog paragrafa društvenih pravila skine sa dnevnoga reda i odgodi, te počeka bolje vreme; .debata o tome bila je kratka; pa je tako jedna od velikih i najkrupnijih naših zamisli za sada propala ; no prepreke su i smetnje zato tu, da izazivaju još intenzivniji i nepopustljiviji rad, pa verujemo, da če i te prepreke i smetnje vremenom pasti.
Jugoslavenski Sokol u Imotskom. Kako nam br. Marko Simič, učitelj iz Imotskog javlja, od 24./I. o. g., osnovala je tamošnja narodna inteligencija svoje sokolsko društvo, pod gornjim imenom. Društvo hoče da radi, traži učitelja za vežbe, upute i literaturu za početak. Oduševljenje je veliko. Xa čelu društva'stoje odlična brača Marko Dunda, dr. Mihovil Vukovič, kuka Milinovič. Marko iSimič, Nikola Vlajčič. Pozdravljamo ovo novo br društvo naše i želimo mu uspeha, i liadamo se da če biti primerom, u koji če se svi da ugledaju. Nap red i zdravo!
„Hrvatski Sokol" u Karlovcu otpočeo je novi svoj život i ra 1 1. XII. 1918.. buduč je dotle sokolaua po vojništvu okupirana, odnosno neuredjena bila. liečenoga dana bilo je svečano otvorenje sokolane, koje je obavljeuo prigodnim govorom starešine br. dr. Vinkoviča, zakletvom sokola, vježbom predniaka na ručama i kučuom zabavom, uz izvauredno brojnu prisutnost svih slojeva Stanovnika Karlovca. Odmah nakon toga počelo se je redovitim vežbanjem, i to članstva svakog ponedeljka, sriede i subote, prednjaka svakog četvrtka, djačkog podndatka ponedeljkom, sriedom, četvrtkom i subotom, te šegrtskog podmlatka četvrtkom i subotom Izvršnih ’ članova ima ovaj „Sokol" dosele 101. djačkog podmlatka 176 i šegrta 54. Na članskim vježbama vježba redovito 5—7 odjela, a neprestano se prijavljuju novi članovi. Ove zime priredio je „Sokol" za svoje članove tri kučne zabave bez ulazuine, i to 5. i 19. jauuara i 9. februara o. g. Izvršni članovi, koji nisu bili vojnici. vježbali su i puškama tako da za slučaj potrebe može ovaj „Sokol" postaviti do 70 puški vještih dobrovoljaca. Upravni odbor i članstvo prigrlilo je svesrdno ideju ob ujediujenju lirvatskog, srpskogl’i slovenačkog Sokolstva, 'koja je ideja u ovome „Sokolu" več davno provedena, jer mu je jur prije 7 godina tajnikom bio Srbin, te neki Srbi od postanka pa dosele revni izvršni članovi.
Dr. V.
Anketa za telesnu vežbu u Zagrebu. Dne 7. II. o. ir. održan je prvi sastanak stručnjaka, što de na anketi za telesnu vežbu raditi, i to u & h po podne, u prostorijama Hrv. Sokol. Saveza. Prisutni, su bili: br. dr. L. Car, dr. Fr. Bučar. D. Trstenjak, Gj. Gavrilovid, Dragan Sulce i dr. L. Popovič. Predmetom dogovora bio je načrt rada za anketu. Taj je n načelima primljen, te če drugi sastanak biti nakon osam dana. Sa gornjom bradom biče' dobro zastupljeni sistemi tel. vežbe, i to švedski — dr. Bučar, nemački — Trstenjak, sokolski —• Sulce, i narodne igre — Gj. Gavrilovič. Teže če biti sa stručnja-cima iz Francuske i Engleske. So nadamo se. da če za kratko vreme i oni biti ovde, te če rad ankete biti proširen i pojačan i doneti koristi. Dr. Štampar i dr- Thaler primiče se stručne lečničke kontrole.—
Стручна rnuuacгичкп анкста у »агребу. Нрвп састапак у ствари ове анкетз одржан јз у Загрзбу, у пр Јсторијама Хрв.Сокол. Савоаа,, дне 7. Ф?бруара о. г. у 6 с. у вечер. IJp тсутни cv биди: бр, др .Т. Цар. др. Фр. Бучар, Д. Трстељак, Ђ. Гавриловић, Др. Шудце и др. Л. 11оповић Расправљало се и договарадо на подлоаи нацрта, како је hanp'д ивзешен. Начелно се у свему сдагало и рсшено је: да се та апкета одржи ове године у Загребу, а као стручтаци изабранп су др. Бучар за шведгки систјм тел. веџбв, Д. Трстољак ва немачки систем, Др. Шулце за соколски систем, Ђ. Ђ. Гав, иловиК аа натодне пгре, др. Тадер и др. Штампар и др. Поиовић као медицински стручшаци анкете. У ногледу стручљчка са стране, особите ради енгдеско-а.чериканског и Ф;>анцуеког оистема тел. веџбе, одлучено је потражити коптакт cn меродавним Факторнма.
Predsjedništvo Narodnog Vijeća SHS za Ujedinjeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Dobili smo ovo reženj e od Narodnog Viječa SHS u Zagrebu: na vašu molbu od 3. o. mj. u predmetu pripomoči za ispu-njenje zadataka, koje je sebi preuzelo Ujedinjeno Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca u cilju svoga obnavljanja, ima se čast javiti Vam, da je u sjednici liquidacijonog odbora od 7. o. mj. molba prihvačena principijelno, te votirana svota od Kruna 60 000. slovima šesdeset hiljada kruna, koja če se doznačiti pri konačnoj raspodjeli i liquidaciji fonda Narodnog Viječa.
Pobratimska škola u Sarajevu. Dne 15., 10. i 17. fobmara o. g. održani su dogovori u Sarajevu u stvari osnivanja pobratimske škole u Sarajevu. Kod toga su sudelovala brada : dr. V. Besarovid, starješina Sokola i Srp. Sokol, župe Bos. Hercegovačke, Stevo Žakula, vodja, Vasilj Grgjič za ..Prosvjctu1', Gjoko Perin i M. Gjuran, za Srp. zemljoradii. zadruge, B. Zečevič, profesor, prota Kecmanovid i GaSid, dr. Stakič, sučlija, Hadživukovič iz Foče i L. Markovič iz Prnjavora. dr. Srgjan Budisavljevid, dr. Miloš Martič i dr. L. Popovič. Stvoreu je zaključak: da se u Sarajevu ima osnovati pobratimska škola, da ta škola ima započeti 10—15, Marta o. g. i trajati fi—8 nedelja dana; djaci te škole, — na bro.ju do šestdeset za ovaj tečaj, — iinaju biti pismeni članovi pobratimskih društava iz Bosne i Hercegovine, bez obzira na veru; svako pobratimsko društvo ima da u školu pošalje najmanje dva djaka; škola ima upravnika i sekretara, te nadzornika (br. dr. Besarevič, Žakula i Gjuran); škola ima odbor, što sa napred rečenima vodi čelu stvar, te se sa-stoji od brače: Gj, Perin, Zečevid, Gašid, Grgjič, dr. Cardarevid, Džamonja i Suljaga SaliUagid; škola ima učiteljski zbor. koga odabire odbor škole; nastavni plan škole je: 1 , Sokolsko-pobratimsko obrazovanje, 2.. upoznavanje otadžbine; ad 1.. sokolsko-pobratimska i štorija, telesna vežba, telesna prosveta (zdra vije, telesna kultura), sokolska pismenost (učenje sastava, dopisa, vo-djenje knjiga itd.) narodne igre i pesme; ad 2 . nauka 'o otadžbini (zeniljo-pis, istorija, ustroj države, zakoni i t. d.). Škola če biti smeštena u jednoj kasarni, gde če biti i zajednički stanovi, i zajednička obskrba, djaci ude i ku-vanje. Do podne je nastava u školi, popodne van škole (vežbe, obilaženje muzeja, pohodi zavoda, zorna obuka oko alata i mašina za privredu, i t. d.) Odaslanstvo odbora škole posetilo je šefa vlade tir. A. Solu i g. komandanta armijske oblasti vojvodu Stepu Stepanoviča, na oba mesta jc osnivanje škole primljeno vrlo simpatično i obedana jc izdašna pomoč. Isto je tako br. V. Grgjič u ime „Prosvjete" obečao saradnjn i pomoč. Sposobnosti i energija
brade u upravnom odboru škole jamee, da de pobratimska školu ved u nekoliko nedjelja odpočeti, biti rasadnikom pobratimsko-sokolske misli, biti ško-lom i za učitelje same, te pojačann, obnovljena i velika na jesen o. g. svom snagom nastaviti svoj posao.
Sa skupštine Srpskog Sokola u Sarajevu, održane dne 15. fe-bruara 1919. Skupštinu je otvorio starješina dr. Vojislav Besarovid — -Na skupštini su prisustvovali kao gosti: Dr. Laza Popovič, starješina Srpske Sokolske Župe Fruškogorske, potpukovnik Mihajlo Kovačevič u ime Sokolskog Saveza „Dušan Silni11, Beograd, Dr. Srgjan Budisavljevid, starješina Srpske Sokolske Zupe Krajiške, te Dr. Miloš Martič. kao zanvjenik starješine Srpske Sokolske Župe Primorske. Iza pozdravnog govora starješine dra. Besarovida primljen je na znanje izvještaj odbora, i izabran ovaj novi odbor: Starješina: dr. Vojislav Besarovid, zamjenik starješine: Hamid Svrzo, blagajnik: Stevo Adum, tajnik: Aleksa Starčevid, vogja: dr. Bogdan_ Vidovič, zamjenik vodje: Dževat Sulejmanpašie, čuvar: Jovo Lubura. Zamjenici odbornika: Dimitrije Matejid, Stjepan Marič, Vjera Trifkovič. Nadzorni odbor: Spasoje Kovačevič, Jovo Šerbedžija, Milan Maljukan. Zatim je jednoglasno usvojen predlog brata Božidara Zečevida, da se 1-vi paragraf društvenih pravila, koji glasi da se društvo zove: Srpski Soko u Sarajevu, promeni tako, da se društvo zove: S o k o u S a r a j e v u, te da se 4-ti paragraf društvenih pravila, koji glasi: da članom društva može biti svaki Srbin i Srpkinja i svaki prijatelj srpskog naroda i t. d., promeni tako, da članom društva može biti sv a k o, ko je navršio 18-tu g o d i n u života, a nije bio sudski kažnjen radi djela učinjenog iz koristoljubljailiprotiv m o r a 1 a, a b u d e p o u p r a v n o m odboru b e z prigovora primljen.
Nakon pretresa nekih pitanja sitnije naravi, skupština je oduševljeno pozdravivši starešinu dr. V. Besarovida zaključena.