Pošta rlna plačana u gotovu
Cena 1.— Din.
tusm
GLASILA SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslavije!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 23 j u n a 1939 God. X • Broj 25.
SOKOLSKI VIDOVDANI
Ko da ih zaboravi ? One divne dane sokolskog slavlja n Ljubljani na prvome sletu jugoslovenskih Sokolova! Pa ona j ve-lebni slet 1930 godi ne u Beogradu! A onda ono slavi j e u Splitu, na °balama plavog Jadrana! Pa opet u Ljubljani, 1933 godine! U nezaboravnoj uspomeni ostače nam jubilarni s let u Sarajevu. Biljade Sokola su došli u mesto, iz kog je planula prva iskra u borbi za oslobodenje i ujedinjenje našega naroda. Neizreciva su se čuvstva budila u duši svakog Sokola, kada je, prolazeči preko Miljacke, na početku jedne ulice vidio skromnu ploču na zidu jodne kuče, > sa kratkim, ali značajnim natpisom: »Na ovome rnestu — Gavrilo Princip — navesti slobodu —^ 28-VI-1914.«. Malo reči, ali više govore od najdebljih knjiga!
Sarajevo je bilo kruna sokolskih vidovdanskih sletova. Je-dan brat seljak rekao mi je: »Nikad neču zaboraviti sarajevskog s lavi ja!« Bila je to prava sokolska proslava dvadeset-godišnjice P°četka borbe za oslobodenje. A Sarajevo je videlo mnogo toga Posle Principovog dela. Bosna je zakrvavila od zuluma. Zatvori su bili prepuni, logori prenatrpani, vešala nikad nisu bila prazna, a pa stratištima su kuršumi rušili život e najboljih sinova Otadž-bine. Ni dete u kolevci ni je bilo sigurno! Ali ni ko ni je ni za-jauknuo ! Znali su da če doči dan slcbode! Zato je i došao sa-rajevski s let, da i Sokoli odadu poštovanje žrtvama i stradanjima!
Sa sarajevskim sletom završili smo naša slavlja te godine. BiH smo spremni na nova slavlja i rad. Ali — avaj — deveti oktobra doneo nam je Marseljsku tragedi ju i zavio u črno Sokolstvo j ceo narod. Žalostan je bio naš Vidovdan, 1935 godine.
Medutim, verni ideji Kralja Mučenika, a okupljeni oko Nje-govog Prvorodenog Sina, našega mladoga Kralja, — Sokoli s a novom verom i novim nadama proslavljaju dostojanstveno Vidovdan u Subotici 1936 godine, verni tradiciji sokolskih Vidov-dana. Iza subotičkog sleta dolazi velebni slet u Skoplju, gde smo proslavili dvadeset-godišnjicu oslobodenja Južne Srbije.
Zabavi jeni pripremama za Prag (opet jed na bolna uspome-na više!), lanjske godine, nismo mogli da priredimo slet na Vidovdan pa čemo zato tim svečani je da proslavimo ovaj Vidovdan, sletom na starodrevnom Kosovu, na poprištu Vidovdanske slave, slaveči ujedno i 550-tu godišnjicu od junačke smrti kneza Lazara, Miloša Obiliča, brače Jugoviča i svih neuporedivih srpskih vitezova, ko ji su svoje živote zakopali u ruševinama carstva, da bi još veče i lepše carstvo moglo iz njihove krvi da iskrsne, naša današnja Jugoslavija! Duboko nas je zabolelo što je morao biti odgoden naš vidovdanski slet u ono j Ljubljani, ko ja je prva za-pulila buktinju Sokolstva i gde su započeli naši vidovdanski sle-tovi; jednako kao što nas boli i to, da ove godine, prviput nečemo tpnči o Vidovdanu da u svojo j sredini pozdravimo braču Čehe i Slovake, te da im uzvratimo za srdačnost i bratski prijem, koga Su nam ukazali lane u Pragu.
Ali baš zbog tih tamnih mesta u ovogodišnjem našem slavljenju Vidovdana, naša srca treba dvostrukom voljom i snagom da se očeliče, da što pre izvojujemo Vidovdan pune sokolske po-bede, ko ja če značiti i punu pobedu pravde i slobode, jugoslovanstva i slovenstva! Naš ovogodišnji Vidovdan treba da znači Probudenje i podmladenje svih rodoljubivih snaga u našem narodu, a naročito u našo j, omladini, kako nebismo nikada više došli u opasnost novih Kosova. Žrtve su osvečene i posvečene za sva vremena, a njihovo delo, velebpi plod svih naših Vidovdana, nezavisna i snažna Jugoslavija, treba da je nepokolebljiva i večna!	J.	M
Za slet na Sušaku!
Za IX slet sokolske župe Su-šak-Rijeka i III slet Sokolstva na Jadranu, koji se drži 15 i 16 inla ove godine u Sušaku, objavila je sokolska lupa Sušak-Ri-ieka proglas, upučen čitavoj ju-goslovenskoj sokolskoj javnosti, pozivajuči ih da u što vedem bro-iu dodu na taj slet. U pozivu se kaže, izmedu ostalog:
Tri
naše primorske sokolske i bratce župe, koje oplakuje naš plavi Jadran i to: Šibenik-Zadar, Split i Su-*ak-Rijeka, imadu isti zadatak i teže га istim ciljem, jer su im zajedničke aamere i putevi. Zato odrediše spo-razumno i bratski, da se ovoga leta “drži u Sušaku III slet Sokolstva na j^dranu. U tu svrhu šalje se ovaj ratski raspis svoj sokolskoj brači diljem lepe nam otadžbine Jugosla-V|*e> a ne mimoilazi ni one nebro-’ene naše prijatelje i istomišljenike, °iih su prilike i druge okolnosti ove •burne sadašnjice takve, da se mo-
raju zatvarati u svojim domovima, te ne dati od sebe niti glasa svoje istin-ske, jugoslovenske duše i osečaja. Saljemo taj bratski poziv svima, da nas pomognu i da pohrle na ovo naše more, u ovaj -naš lepi Sušak.
Mi smo i ostačeg^ jedno, da u bratskoj slozi i ljubavi, hrabro i ne-ustrašivo, i zborom i tvorom, brani-, mo naše nacionalne i sokolske teko-vine i našu narodnu i državnu slobodu, pa makar po cenu naših života kao Sokola i rodoljuba, jer nam je svima duboko u duši utisnut sveti a-manet Kralja-Mučenika »Čuvajte JugoslavijirU
U sletskim danima to se sve mora da javno očituje i to baš ovde u našem sunčanom gradu Sušaku, kamo moraju da polete brojno i sa mnogo oduševljenja mnoga jata dičnih Sokolova, da se čuje gromoglasno naša volja i naša rešenost, sve u cilju naših uzvišenih sokolskih ideala: bratstva, jednakosti i slobode«
Поход на Косово
28 (15) јуна 1389 године оди-грала се трагична Косовка битка између Срба и Турака. У овој кр-вавој борби погинула су оба цара: турски Мурат и српски Лазар. Узрок да до овакве крваве битке дође био је у главном, што је срп-ска држава, под царем Лазаром, била главна сметња османлијском продирању на Балкан и Европу. На три године npe Косовске бит-ке Срби су однели сјајну побсду над Турцима код Плочника у да-нашшој Топлици.
Османлије су били тако поту-чени, да се до Софије нигде нису задржали. По једној легенди срп-ском војском код Плочника ко-мандовао је Милош Обилић.
Султан Мурат, осећајући те-шку потиштеност због губитка у овој битци, гледао је на сваки на-чин да уништи српску државу. Од-јек битке код Плочника је био да је Бугарска отказала васалство Гурској.
Мурат је знао какве би после-дице биле кад би изгубио и Ко-совску битку. Зато је три године пре похода спремао огромну вој-ску да зада смртни ударац српској држави, јер да је био лоше среће на Косову, српска држава би по-ново узела господство на Бал-кану.
Силна турска војска, преко Бу-гарске, кренула је за Србију и по-што је натерала Бугарску на по-корност, кренула се преко Ћустен-дила и Куманова, т.ј. преко др-жаве Дејановића, који су такође бкли вазали Турске.
Са том великом силом, од око
300.000	људи, султан се задржао на граници Лазареве државе код Прешева. Још под утнсцима бит-ке код Плочника, султан је веро-вао да Лазар охрабрен успехом nehe послати изасланство. Зато ra je необично обрадовала вест н>е-гових претходница да долазе две Лазареве војводе да са њим пре-говарају. Султан их је врло лепо дочекао и показао целокупну сво-ју силу, да би тиме уплашно срп-ске изасланике, како би што при примили султанову власт, јер је осећао да битка са Србима nehe тако лако npohn. Српски изасла-ницн видели су огроман број тур-ске војске али поносни н убеђени у своје јунаштво изјавили су суд-тану Мурату, да he сву шегову си-лу разбити српска оклопна Komuna. То је страховито увредило Турке. Три дана je од Прешева гурала турска воЈска ка Косову, прошла је Г№ил>ане, заузела При-штину на обронцима Косовским, који се спуштају Лабу и Ситници.
Освануо је Видовдан. Чим је сунце изашло, Турци су угледалн на другој страни Лаба српску вој-ску. Евлија Челебија, турскк лето-писац каже да, кад је сунце про-суло зраке на српске оклопнике, засијало је хиљадама малих суна-ца, тако да су се Турцима очи забљештеле. Таква је била сјајна српска војска у оно доба.
Султан Мурат нареди да његове претходнице пређу Лаб и напад-ну Србе, али Срби нх тако же-стоко дочекају да су Турци по-чели бежати. Срби искористе овај моменат н крену својим центром
напред, тако да Турке разбију и избију на косу до Газиместана. Али на жалост лево крило српске војске није могло тако брзо да пређе Лаб, те је Бајазит Муња, син Муратов ударио жестоко цен-тар српске војскс с левог бока, по-што је био незаштићен. Тада је сва турска сила навалила на цен-тралну армију српске војске и са-владала је. Десно крило српске војске, које је било под Голешом, под командом Вука Бранковића, пошло је да нападне Турке с ле-Ija, али због блатњаве земље до-цкан је стигла те се није упусти-ла у борбу. Лево крило видећи да је централна армија разбијена, ра-стури се и напусти бојиште.
На простору од Газиместана до данашшег Крста решена је Ко-совска битка, а народна песма ка-же за то место ово:
„Ту су многа копља изломљена Изломљена и српска и турска Али више српска него турска..
Војвода Милош Обилић, за чије дело и јунаштво постоје безброј-не легенде, видеКи да је битка за Србе изгубљена, са својим верним пријатељима Топлицом Миланом и Косанчићем Иваном упутио се шатру Сулгана Мурата и тамо га убио, по легендн још пре почетка боја.
Јуначко дело ОбилиКево и срп-ских витезова запајало је српски народ пет стотина и више година. Велики песник Његош сматра О-билића већим јунаком од Леонида и Сцеволе, па у „Горском вијен-цу” каже:
„Обилићу, змају огњевити Ко те гледа блијеште му се очи. .
Посдедице косовске погибнје за српски народ биде су ведике. Ади српски народ је из пораза сво-га црпио снагу и борио се „за крст часни и сдободу здатну“, преко 300 година. Косовско јуна-штво га је духовно хранидо и бо-дридо да издржи надчовечанске муке, до коначне победе.
1912 године, октобра месеца, српска војска, под командом Пе-тра • Осдободиоиа, прешда је на земљишге некадашње старе сдаве и велнчине Собинове. Косовска армија, под командом ђенерада Јаиковића, угдедада је пред со-бом Грачаницу и тужно Косово Пољс.. .
Војници са скинутнм капама на нрстима тихо су продазиди крва-вим разбојиштем, где је пао цар Аазар и ведики број српских ви-тезова. Васпитаван кудтом косов-ским, наш сељак-војннк сматрао је да преко Косова мора да пређе тихо, да не би узнемирио кости палих витезова. Тако је Косово освећено.
Сокоди и Соколице, који нода-зите на сдет на Косово, знајте да је то свето место очувадо име и веру у успех нашег народа. Из пдемсните крви проливене за од-брану сдободе и отаџбине никди су црвени косовски божури, на чијем се цвету јасно оцртавају продивене капв крви. Побожно се сагните да узаберете тај цвет ка-
Sokolski spomenik Kralju Aleksandru, osvećen u Trhovlju, 18 juna 1939
кав на другом месту не расте, и мирисом тога цвета удахните снагу и закуните се попут Мидо-ша и дичних српских витезова да ћете и ви, мдада снага Југосда-вије, бранити и чувати сдободу и граииие своје домовине.
Нека вас тешка искушења по-сде пропасти на Косову опоми-н»у на оне мрачне дане када се живедо, боридо и уширадо само за крст часни и сдободу златву.
Нека нам тешке жртве, подо-жене у темељима Југосдавије, бу-дј опомена да чувамо оно што су гтекди најбољн синови нашег на-рода и да будемо достојни њихо-ви наследници. Без национадне слободе нема опстанка ннједном деду нашег народа, а само у је» динству и сдободном развијашу могу се стварати карактери којн he знати да очувају тековине без-бројних генерација.
Откријмо гдаве, кдекнимо на кодена и топдо се помодимо Богу за све бсзбројне хероје који па-доше на Косову Пољу и који сво-је кости и крв узидаше у темеље Југосдавије. Закунимо се и обе-ћајмо сснима падих јунака да ће-мо иНи њиховим примером и да ћемо вазда бити готови да бра-нимо сдободу народа и незави-сност државе!
Инж. Р. Радудовнк
KNEZ PAVLE POKROVITELJ KOSOVSKE PROSLAVE Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle primio se pokroviteljstva proslave 530-godišnjice Kosovske bitke, koja će se obaviti na Vidovdan ove godine, na Kosovu polju.
Svi na slet u Zagreb 25 juna!
Kao što smo več javili veliki slet župe Zagreb, koji je bio odložen zbog poplave, ođržaće se u nedelju 25 juna i, pored svih prepreka, po-stoji uverenje, da če odaziv na ovaj slet biti velik i da če uspeti u svakom pogledu. Naročito Sokoli iz župe Zagreb i iz susedskih župa pohr-liče u velikom broju da uveličaju ovo retko narodno i sokolsko slavlje i da manifesttiju za svoje jugoslovenske ideale.
NaSe zajednitke vežbe za Sofiju
Te vežbe su izvodene i na ovogo-dišnjim sletovima župa i na javnim vežbama okružja i jedinica. No njihovo uvežbanje i celokupna izvedba iako nisu teške, ne udovoljava. Sa njima idemo u Sofiju. Pitanje je što treba da se učini, a da uvežbanost bude bolja? Vremena na razmišljanje nema.
Na sletu u Pragu, blagodareči svestranom naporu i trudu svih na vreme, nastupom članstva i narašta-ja u prostim vežbama uspeli smo i zadivili sve. Isti uspeh treba da pož-njemo i na sletu Bugarskih Junaka. Ovogodišnje proste vežbe ne odli-kuju se sastavom, bogatom sadrži-nom prelaza, oblika i slika kao Praške vežbe. Pored toga ni sklop vež-bača nije takav, pošto članovi, članice i starija brača sa četama vež-baju zasebno u tri tačke, dok su u Pragu vežbali različite troje vežbt svi zajedno. Time ni sama spoljaš-nja pojava, raznovrsnošču vežbača, vežbi i odela, ne može da deluje slikovito kao u Pragu. Pa ipak je preko potrebno da se sa tim vežbama pojavimo u Sofiji u svakom pogledu uzorno.
Pitače mnogi da li zbog kratkoče vremena ima uopšte za to još mo-gučnosti? Odgovor može da bude kratak i samo jedan: ima! Da se to postigne, mora se svakom pojedi-nom osnovku vežbi iznova posvetiti zaslužena svakodnevna pažnja biižljivim pregledom i uvcžbavanjem sa razdelom kao jedinom bazom čiste jednoobraznosti i svakog daljeg uspeha do vrhunca celokupne izvedbe. To ukratko znači, da se kod Sofijskih učesnika svaki osnovak vežbi i sada još podvrgne najstrožijoj reviziji, da se popravi i bez greške utvrdi kako je propisan. Tek posle ovakog pregleda pristupiče se i po-novnom uvežbavanju bez razdela, kojim se temeljito uvežbani osnovci sa razdelom spajaju u jednu ritmič-ku i svestrano harmoničnu celinu ko-ju upotpunjava muzika i odelo za vežbanje. Jer muzika ne popravlja greške niti je njima kriva.
Revizija vežbi odnosi se razume se na svaku milimetarsku sitnicu, kod svih stavova i položaja, poskoka, okreta, gibanja ruku, nogu, trupa i glave, izdržaja i hodanja. Jasno je da se prvi uslov uspešne revizije nalazi u ispravnom i lepom držanju tela pri svakom osnovku i za celo vreme vežbe. Uz držanje tela odmah
vezujemo i najstrožiji potiljak i ravnanje, pošto oni sačinjavaju sastav-ni deo vežbe.
Najsnažnije disciplinski i estetski dejstvuje ulazak vežbača na vež-balište; čvrstim, ritmički lepim i ponosnim korakom kojim oni u zbive-nim strujama polaze kao živi zid na-pred. Ovakva prva pojava vežbača pndobija gledaoce najviše i predu-slov je dobrom izvodenju vežbi. Sto-ga čemo savesno revidirati i pojedini korak i celinu koračanja sa za-hodenjem. Učinivši to, obezbedili smo več polovinu uspeha, jer nema gore Strane, nego li je mlitav korak, kod nastupa, labavo držanje tela, ravnodušno i nesvesno ulaženje, lu-tanje za potiljkom i ravnanjem, obo-rene glave, ruke bez prirodnog mahanja, pogrešile noge prema muzici, pogrešno zahođenje (kruške) i slično.
Kad god se vežbači zaustave, od-lučan je za utisak gledalaca stav »Mirno«. Taj stav, pošto znači vež-bu i disciplinu, ne može biti »sva-kojaki«, več treba da bude strogo po propisu. Zato moramo naučiti da stojimo u stavu »mirno« kao stena koja oživi tek lepim ritmom izvo-denih vežbi. Ni kad vežbači stoje »na mestu voljno« ne treba da prelaze u upadljive olakšice, udešava-njem kose, odela i slično.
Eto načina kojim jedino možemo postiči jednoobraznu i uzornu izved-bu naših vežbi u Sofiji, a za to se moramo pobrinuti još pre odlaska na slet. U Sofiji, iako če se vežbe po-novo pregledati, neče biti dovoljno vremena za popravljanje zastarelih grešaka. Stoga se svi nedostatci u vežbama, u držanju tela, u korača-
Sokolski spomenik Kralju Aleksandru
u Trbovlju
U nedelju, 18 juna, bio je na svečan način otkriven veličanstveni spomenik Blaženopočivšem Kralju Ujedinitelju, u rudarskoj varošici Trbovlju, u Sloveniji, koga je podiglo tamošnje Sokolsko društvo, kao zavet u Petrovoj Petoletci. Tini činom je Sokolsko društvo Trbovlje izvelo ujedno i vr-hunac svojih svečanosti, prilikom proslave 30-godišnjice postajanja društva.
Slavlje je počelo več u subotu svečanom sedniccm društva, na ko-joj je iznesen historijat društvenog rada i sve njegove velike zasluge na kulturnom, nacionalnom i šocijalnom podizanju članova, koji su večinom rudarski radnici. Na sednici je. uzeo ufešča i bivši narodni poslanik Pleskovič, jedan od najuglednijih sokolskih veterana u našoj zemlji.
Na svečanost u Trbovlje došli su delegati gotovo iz čitave zemlje, te sokolska društva iz daleke okoline. Čitave varpš je bila iskičena zastavama i cvečem, a stanovništvo je o-duševljeno pozdravljalo povorku. u ko joj je bilo nekoliko hiijada sokola; zatim odred vojske sa muzikam, a koja je bila tako veličanstvena, ka-kve Trbovlje još nije videlo. Pored Kraljevog izaslanika, potpukovnika Stefanoviča, svečanosti je prisustvo-vao izaslanik senata Božič, zatim pretstavnici Saveza Sokola i sokol-
nju, u zahodenju, u odevanju itd. moraju dovesti u ispravno i jedin-stveno stanje kod kuće, u jedinica-ma. Time če se olakšati i pregled vežbi u samoj Sofiji.
Miroslav Vojinović
*	—'-v.;	s
?■/ jjf 1
Sa takmičenja sokolskih četa župe Sarajevo
skih župa Zagreb i Celje, pretstavnici svih vlasti i nacionalnih udruženja itd. Pri otkrivanju spomenika uzela je učešča i jedna četa fantovskih otseka.
Pretsednik odbora za podizanje spomenika, br. Pleskovič je u rodo-ljubivom govoru veličao uspomenu Kralja Mučenika i ocrtao rad društva u Trbdvlju. Lep govor je odr-žao i izaslanik Saveza Sokola, Dr. Lado Bevc, koji je na spomenik, u ime Saveza, položio krasan venac. U ime župa Celje je govorio starešina. Jože Smertnik. Nakon toga je, uz sviranje narodne himne, otkriven spomenik, uz burno glicanje Kralju, Sokolstvu i Jugoslaviji. Ovom veli-čanstvenom slavlju prisustvovalo je pieko 10.000 ljudi, koji su na koncu zapevali »Hej Sloveni«. Spomenik je delo poznatog vajara Repiča te pret-stavlja jedan od največih spomenika u Slovenačkoj.
Sem otkrivanja spomenika, nedelj-na svečanost je bila uveličana i ot-varanjem sokolske izložbe koja prikazuje rad društva Trbovlje; a posle podne istoga dana prireden je javni nastup, na kojemu je bilo prisutno veliko mnoštvo naroda. Starešina društva Trbovlje, brat Jesih, održao je toni prilikom patriotski govor, a zatim'je izveden vanredno zahimljiv i raznolik program, na opšte zadovoljstvo svih prisutnih. Svečanost u Trbovlju pretstavlja veliku manifesta-ciju jugoslovenske misli i neugasive ljubavi za Kralja Mučenika, koja je oko sebe okupila sve što nacionalno oseča u Sloveniji.
Utakmice sokolske župe Sarajevo
Dne 4 juna u Sarajevu, na stadionu s. k. Slavije, održane su opšte utakmice članova i naraštaja društava, a 11 juna iste takve utakmice za članove i narašta.j Sokolskih četa, sa teritorije župe Sarajevo. Istog dana o-dižane su i župske streljačke utak-micve.
Ovim utakmicama pristupilo je u svemu 323 takmičara i to: opštim u-takmicama društva 72 takmičara, opštim utakmicama četa 113 i streljač-kim utakmicama 138 takmičara.
Prema postignutim rezultatinia (takmičilo se po ovogodišnjem sa-vtznom redu takmičenja, sa malim
izmenama), ovogodišnje župske opšte utakmice uspele su iznad svakog očekivanja. Sa obzirom, da je takmi-čarski red i za društva i za čete obu-hvatao veoma obilno gradivo, koje su takmičari za kratko vreme morali savladati, i mnogo kišnih dana zadnjih mjeseci, odziv takmičara je više nego zadovoljavajuči, jer je prema-šio za oko 80 takmičara prošlogo-dišnji broj učesnika.
Kod članova društava u srednjem razdelu 8-boja, 1 mesto zauzeo je brat Furtula Predrag (S: Matica) kod članova niži razdeo br. Ačimovič Pero (V. Majdan), kod m. naraštaja viši razdeo 1 mjesto br. Fajgelj Aleksan-dai (S. Matica), kod naraštaja srednji razdeo br. Hesler Miroslav (S-Matica). Kod najmladih takmičara društava, u . 4-boju naraštaja, I mje-sto zauzeo je br. Bokonjič Nenad, naraštajac društva Sarajevo Matica, koje je dalo največi broj takmičara.
Sokolske čete, kao i uvek dosada, takmičile su se za srebrni lovor venac, prelazni dar Blaženopočivšeg Kralja Ujedinitelja. Iako je, prema postignutom rezultatu, prvo mesto zauzela Sokolska četa Kasindo, sa 436.5 bodova od mogučih 360. kraljev venac je osvojila, po treči put, vi sta članova Sokolske čete Stup, jer je četa Kasindo tri godine uzastopce, pre toga, osvajala taj venac, a na-redne tri godine takmičila se samo za mesto, a ne za venac.
Ostale takmičarske vrste i pojedin-ci koji su postigli 70, 80 ili 90°/o dobiče male, odnosno velike povelje-Pivaci u pojedinim prostim grana-ma, u svojoj kategoriji, dobiče lepe icvor-vence. Najbolja pak vrsta U streljanju, i najbolja patrola u trča-nju krajinom sa gadanjem, dobiče kao stalan dar po jednu malokalibarsku pušku.
Davanje malokalibarske puške kao priznanje ovakvim vrstama, uvelo je načelništvo Zupe pre godinu dana. što se pokazalo veoma korisno. Pored toga, načelništvo Zupe bavi se mišlju, da kod budučih utakmica četa uvede mesto papirnatih povelja, i kakav drugi dar, n.pr neku lepu poliopri" vrednu spravu, kojom bi se imali l<0' ristiti svi članovi te čete. Na taj način, sigurno če se probuditi još veci interes za sokolski rad na selu.
Pored ovih utakmica, u prograinn rada za ovu godinu, predvidene su < utakmice u odbojci, u julu, radni lo-gor naraštaja drugom polovicom ju-la, na Treskavici planini, a utakmice u prostim granatna početkom septembra.	T.
Kosovska bitka
Ni o jednom dogadaju srpske istorije nije se toliko govorilo i pisalo, u narodnoj pesmi opevalo, a u tradiciji prenosilo s kolena na koleno, kao o boju na Kosovu. Pa ipak, ni danas još, posle 550 godina mi ne znamo mnoge stvari, ni o iicima za koje je bitka vezana, ni o toku te bitke, koja je ostavila onako tužno se-čanje u narodu i koja čini preokret u čitavom lštorijskom razvoju Srbije, a koja zadaje poslednji teški udar i onako več posrnuloj zemlji.
Bitka na Kosovu nije bila ni prvi m poslednji sudar srpske i turske vojske. Kao protivnici oni su se upo-znali još pre više od četiri decenije, u sukobu kod Stefanijane (1344), kada je bila potučena srpska konjiča pod vojvodom Preljubom. Posle toga sreli su se u krvavom okršaju na Marici (1371), i toga puta su Turci potukli Srbe. Pred bitku na Kosovu bilo je još dva veča sukoba Srba i Turaka, kod Pločnika (1377) i kod Bileča (1388). Oba puta Srbi.su bili pobednici.
Neuspesi kod Pločnika i kod Bileča, bili su neposredni povod, da Sultan Murat krene ponovnu ofanzivu protivu Srba. Mlada, sveža, neustrašena i dobro organizovana, vodena verskim fanatizmom, zaneta več izve-snim pobedama i uspesima, turska vojska je mogla da računa i na dalje i trajne uspehe. Srbija, posle Marice, posle smrti Cara Uroša, u onome ha-otičnom stanju gramzivih pretenzija, »otimanja o carstvo«, s mnogo izgub-
ljenih ljudskih života i okrnjenim te-ritorijama, s organizacijom vojne sile i državnim uredajem, nije više mogla da bude dostojan takmac turskoj sili. Srbi su izašli na Kosovo s velikim moralnim kapitalom: da časno i ju-nački izginu, braneči rodnu grudu, gotovi pre da postanu na Kosovu groblje, nego bedno tursko roblje.
Vojsku koja je stradala na Kosovu dale su u glavnom Lazareva i Vukova oblast: Šumadija, Stari Vlah, Kosovo i Drenica, Polimlje i Metohija, a sa severa Podrinje i Donja Morava. Jedan deo bosanske i hum-ske vojske bio je na Kosovu pod komandom vojvode Vlatka Vukoviča, proslavijenog več pobednika Turaka kod Bileča. Ukoliko se danas pouzdano zna, srpsku vojsku vodili su: knez Lazar, Vuk Brankovič, Ste-van i Lazar Musič, sestric kneza La-zara, te Dimitrije Vojihnič, brat one simpatične monahinje Jefimije, koja je vezla svilen pokrov knezu Mučeniku. Narodna pesma i tradicija zna imena još mnogih vojvoda i junaka: tu je pre svega stari Jug Bogdan sa svojih devet sinova, Pavle Orlovič, onaj k6ga nalazi mlada Kosovska devojka na razboju idučega dana; tu je Stra-hinjič Ban iz malene Banjške, možda istorijski Durad Stracimirovič, zet kneza Lazara; tu su dva pobratima Miloševa, Milan Toplica i Ivan Ko-sančič.
Koncentracija srpske vojske bila je u Kruševcu, pošto je Kruševac bio
prestonica, i na sredokrači države, tako da je bio brz i lak pokret trupa u svim pravcima. Kako su se Turci kretali preko Custendila prema Kosovu, to su i Srbi pošli u tom pravcu. Prolazeči kroz sadanju Jankovu kli-suru, preko današnje Kuršumlije i Mrdara, Srbi su izbili na Prištinu i tu zauzeli položaj, očekujuči da če Turci udariti preko Kačanika. Kada se medutim, saznalo da Turci idu pravcem Kratovo-Kumanovo-Preševo-' Gnjilane-Novo Brdo, Srbi promene položaj, zauzmu desnu obalu reke Laba, naslanjajuči se desnim krilom na Sitnicu, a levim na planine. Turskim centrom komandovao je sultan Murat, desnim krilom sultanov sin Bajazit, a levim drugi sin Jakub. Od turskih vojskovoda pominju se u ko-sovskom boju još: veliki vezir Ali-paša, rumelijski begler-beg Timurtaš, Evrenos beg, Balaban beg, Igit paša i dr. Srpskim centrom komandovao je knez Lazar, desnim krilom Dimitrije Vojihnič, a levim Vlatko Vukovič. — Vuk Brankovič bio je u rezervi.
Bitka je otpočela izjutra, utorak, 15 juna 1389 g. Ofanzivu su počeli Iurci, ali brzo budu suzbijeni. Po-neti uspehom, Srbi predu Lab i svo-^ jim desnim krilom počnu snažno da potiskuju tursko levo krilo. Na taj način srpsko desno krilo počelo je bočno da napada turski centar i Furci-ma je zapretila ozbiljna opasnost. Sva je verovatnoča da u ovoj fazi bitke Miloš uspeva da dode do sultana i da ga ubije. To je trebalo da izazove pometnju u turskim redovima.
Srbima je to jedino i ostalo, pošto su brojno u odnosu prema Turcima stajah vrlo rdavo. Računa se da je Turaka bilo preko sto hiijada, dok je Srba jedva bilo 35.000. Ali u o-vom trenutku srpske ofanzive učinje-na je taktična greška. Srbi su bili i suviše izložili svoje desno krilo, a nisu ga ojačali. Srpsko levo krilo posedalo je onaj deo Laba, koji je težko prolazan, zbog brzine reke i strme obale. Srbi su mogli da angažuju te jedinice, ali nisu. Bajazit koji se na-lazio na levom krilu, video je da je u turskoj vojsci nastala neka čudna pometnja i da su počeli da se po-vlače. Brzo je dojurio na ugroženo mesto, pokrenuo je svoje desno krilo, pošto je pravilno ocenio da s te Strane ne preti opasnost. Tako su Turci sad frontalno napadali Srbe, koji su imali iza leda još Sitnicu, a s one Strane Laba celo jedno krilo i rezer-vu. Turci su napadali svojom rezer-vom, koju su takode angažovali, bočno, na srpsko desno krilo. Ušavši duboko preko Laba, Srbi su primili najogorčeniji napad na Gazimestanu i brdu Mazgitu. Tako je glavni i sav napad izdržavao centar i desno krilo, dok levo krilo nije uopšte moglo da saraduje, a ostaje nejasno, za sad još, da li je ušla i rezerva u boj, i koliko je dala od sebe.
Borba je bila ogorčena. Proliveno je mnogo krvi. U narodnoj pesmi o-peva se kako knjeginja Milica obi-lazi krvavo bojište i nalazi na njemu mladu uplakanu devojku, koja priča kako je celo jutro belila na Sitnici platno, pa
»Do sest sati bijeloga dana Bjese voda bistra i lijepa.
Kad je sesti sahat nastanuo,
I Sitnica, studena vodica,
Tad poteče mutna i krvava.
Nosi konje i mrtve junake / jimačke kape i Zelenke.«
Bitka je bila nesumnjivo krvava.
1	o je narodna tradicija dobro za-pamtila. Na bojištu su ostala, to je jedinstven slučaj u istoriji, dva mrtva vladara, a drugim žrtvama ni broja se ne zna. Mnoga sc je kuča u crno zavila i mnoga je vrela suza potekla-Srbi su izgubili svoga kneza. Nešto docnije udovica Despota Uglješe, monahinja Jefimija, vezla je u mana-stirskoj tišini, predata uspomenama na srečnije dane, svilen pokrov za kovčeg kneza Lazara, počmjuči izliv bola rečima: »U svemu što je naj' lepše ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje. . .«
Posledice bitke na Kosovu bile su za srpski narod strašne. Od tada po-činje postepeno turska sila da zalivata i da gospodari, od tada počinje ono bolno petvekovno ropstvo, kad je, kao prva robinja, otišla u sultanov harem Lazareva mezimica Olivera-Od tada, pa za petstotina godina, kao zvuci posmrtnoga zvona čuju se vapaji na teško ropstvo.. Ali istovre-meno počinje da se stvara i izgra-duje ona grandiozna epopeja i ona veličanstvena kosovska etika, kojoj nema ravne, — to s ponosom mo-žemo da kažemo, — u istoriji svih naroda i svih vremena. Srbi su Kosovski poraz duboko osetili i zapani'
God. X — broj 25
SOKOLSKI GLASNIK
Strana 3
Sednica izvršnog odbora Saveza SKJ.
ЗО-годишњица Соколства у Јужној
Србији
Izvršni odbor Saveza Sokola K. j. održao je sednicu 17 i 18 juna, pod pretsedništvom zamenika starešine, br. Dr. Vladimira Belajčiča.
O	prvom, svečanom delu sednice, boji je bio posvečen 40-godišnjici sokolskog rada Dr. Ot ona Gavranoma, zamenika starešine Saveza i starešine župe Zagreb, je brat Belaj-otc. pozdravio brata Gavrančiča, i-staknuvši najvažnije momente iz nje-govog obilnog sokolskog rada, i za-tim mu 'predao skromni poklon, Sa-vc-znu plaketu, sa potpisima članova Savezne uprave. Sa Strane Sokolske K>Pe Novi Sad predao je br. Milan * eodorovič bratu Gavrančiču njegova sliku sa sleta u Pragu, prilikom §°vora brata Gavrančiča na Masari-kovom grobu.
G radnom delu sednice, brat Dr. Giadojevič je referisao o radu Starešinstva te podneo izveštaj o odr-zanim sletovima sokolskih župa No-Vl Sad, Petrovgrad, Osijek i Kragujevac, te o drugim sokolskim sveča-Postima u zemlji. Brat Gradojevič je ‘zvestio zatim o poseti izaslanika Saveza SKj na svečanoslima organiza-C1ie »Straža Cariji« u Bukureštu, gde s,i naši izaslanici bili vrlo lepo prim-beni. Konačno je izvestio o pripre-mama za slet u Sofiji, o čemu je go-Vorio i načelnik Saveza, brat Dr. ‘ ’bler; a brat ing. Radulovič je pod-neo izveš ta j o pripremama za slet na Kosovu.
Povela se zatim diskusija o podi-zanju Savcznog doma, na osnovu iz-veštaja brače Raduloviča i Mihajla Nikoliča. Rešeno je, da odbor to pitanje prouči, uzimajuči u obzir sve Piimedbe koje su na sednici stavljene.
Izvršni odbor je utvrdio i važnost РЧапја Savezne škole i potrebu nje-n°g hitnog rešenja. Zato je uputio Starešinstvo da, uporedo sa akcijom za zidanje saveznog doma, poradi i na rešenju pitanja savezne škole, u-zevši u prvom redu u rasmatranje mogučnost rešenja u vezi sa domom sokolskog društva Matica, u Beogradu.
Prešlo se zatim na izveštaje refe-renata. Načelnica, sestra Skalarjeva, je saopštila, da če se prilikom sleta na Sušaku održati plivačke utakmi-ce, a sokolska župa Skoplje je izvest ila o hodočašču na Kajmakčalanu. Gdobreno je konstituisanje Prosvet-
11	og odbora, a na predlog pretsedni-ka Gradevinskog olseka, brata Ra-
duloviča, votirana je suma od
650.000	dinara, kao pozajmica za 37 sokolskih jedinica, za gradnju sokolskih domova. Pozajmice su odo-biene ovim jedinicama: četama Orlovci, Opsječko, Šimanovci, društvo Indija, društvo Radeče, društvo Vo-štanj, Rimske Toplice, Podgorica, Kinjak, četa Kazanci, četa Vrba, četa Orašac, četa Nikoljača, četa Ortiješ, četa Kamenmost, društvo Kuršumlija, četa Barbatovac, četa Njegoševo, dr. Potiski Sv. Nikola, dr. Vojniča, četa Ilijaš-Podlugovi, dr. Kastav, dr. Zamet-Kantrida, četa Rotino, četa Doljani, dr. Pehče-vo, četa Novočikatovo, dr. Kačanik, četa Suvidol, dr. Vučitrn, četa Gornji Skipovac, četa Žarkovina, četa Donji Žabar, dr. Novogradište, četa Pajoiči, dr. Sisak i župa Niš.
Na predlog brata Brzakoviča, pro-čelnika odbora za rad na selu, izvršena je podela pomoči Sokolskim žu-pama za seoski rad, a 400 sokolskih četa pretplačeno je na »Seljački bu-кчаг«. Brat Dr. Čipčič je podneo iz-voštaj o pravnom otseku, nakon če-ga je, na predlog brata Nikoliča, o-dobrena pomoč za sokole koji su nastradali od poplava i elementarnih nepogoda. Župama Karlovac i Zagreb dato je po 10.000 dinara, a župi Beograd 5.000 dinara.
Brat Švajgar je naglasio, da je do-bio statističke izveštaje od 1.313 jedinica, dok naprotiv 876 jedinica još nije poslalo izveštaj.
Pošto je dnevni red sednice bio obilan, to je rasprava o pripremama za svesokolski slet, godine 1941, odložena, time da se u prvoj polovini avgusta zakaže zasebna sednica, koja če se baviti isključivo tim pita-
Соколско друштво Матица у Скопљу одлучило је да у неде-л>У, 25 јуна прослави 30-годиш-њицу свог рада, ноја уједно значи и 30-годишњицу Сокол-ства у Јужној Србији. Прослава he се обавити на свечани на-чин, уз учешће војске и жуп-ских такмичара. Том приликом je Соколско друштво Матица у Скопљу издало проглас, у Kome, између осталог, каже:
„Упркос претешким невољама ропства, Јужна Србија није изоста-јала у борби за свој просветни и културни напредак, за јачање и из-ражај свога духа и своје национал-не свести. Са ретким пожртвовањем она се одупирала туђинским ути-цајима, па се, уистину, достојно спремила за заједничку народну слободу и јединство.
У царскоме Скопљу, равно пре 30 година, савијено је прво сокол-ско гнездо, основана је прва со-колска јединица „Душан Силни", потоње соколско друштво „Скопље-Матица. Иза Младотурског превра-та 1908 r. и тешко поднесеног на-
njem. Izveštaj brata Dr Koste Petroviča, kao pročelnika otseka za stadion, zajedno sa izveštajima ostalih referenata za organizaciju sleta, umnožiče se i poslati svima članovima Izvršnog odbora na proučavanje. leto tako če se, na sednici u avgustu, raspravljati o dnevnom redu vanredne savezne skupštine, koja treba da se održi u mesecu septembru.
ционалног потреса, изазваног ау-стриском отмицом Босне и Херцего-вине, наш Југ је својски пригрлио соколску мисао, придруживши се јату српског и југословенског со-колства, веснику и поборнику на-шег народног ослобођења и ује-дињења.
Задојена националним духом, о-душевљена за свако родољубиво прегнуће, ондашња скопљанска о-младина у заслужном певачком збору „Вардар" и у средњим шко-лама (гимназији и учитељској шко-лиј са заносом отпоче да остварује соколску мисао. Под воћством пр-вога весника соколства из слободне Србије, покојног брата Рајка Кара-клајића, сврсташе се најборбенији и најпримернији омладинци. Бро-јем скроман, али духом и полетом снажан, тај први соколски заме-так убрзо се разрастао у моћно со-колско стабло, које је око вите-шке и националне мисли соколства окупило цео наш свесни Југ.
Још на првим својим корацима Соколско друштво Скопље-Матица показало је своју животну снагу, свој соколски полет и родољубива дела. Видно је и достојно признања његово учешће на свим ондашњим соколским слетовима, јавним часо-вима, националним манифестаци јама (1910 г.: код Грачанице, у Де вичу, Приштини, Призрену, Бео граду: 1912 у Новом Саду и др.)-
Одушевљено дочекано 1910 год. од браће у слободној Србији, на ше соколство је са ондашљег Бео градског слета понело на Југ чвр-сту наду на скору слободу. И де-лом и мишљу соколи Матице и це-лога Југа утирали су пут слободи која нам грану са Куманова 1912 године. Као некада соколујући načne под туђином, тако су и после, у ослободилачким ратовима и у својој слободној држави, скопљан-ски соколи достојно послужили Краљу, Отаџбини и Народу.”
TRAGIČNA SMRT MALOG SOKOLIĆA
Prošle nedelje je na tragičan način završio svoj mali život pod liftom, igrajuči se u svojoj kuči jedan od najboljih sokoliča u sokolskom društvu Beograd-Matica, Zoran Radivo-jevič, poznat svoj beogradskoj puhlici, koja poseduje akademije i javne časove društva Matice, sa svojim smelim i lepim Skokovima, gde je ubirao
SMRT JOVANA M. JOVANOVIČA
Pre tri dana umro je iznenada jedan od najuglednijih pretstavnika savremenog javnog života u Jugoslaviji, Jovan M. Jovanovič, bivši ministar na strani i šef Zemljorad-ničke stranke.
Jovan Jovanovič je roden 1869 u Beogradu, pravne nauke je svršio u Parizu, a zatim se posvetio diplomaciji i godine 1912 postao je ministar spoljnih poslova. Nakon toga je imenovan poslanikom Kraljevine Srbije u Beču, gde je ostao sve do objave svetskog rata. Za vreme ra-ta je postao pomočnik ministra spoljnih poslova, a zatim je bio poslanik u Londonu i u Vašingtonu, pa je penzionisan godine 1920. Od tada se posvetio političkom životu, pa je ubrzo postao šefom Zemljo-radničke stranke i stekao glas jed-nog od najuglednijih prvaka naše u-nutrašnje politike.
Poč. Jovan Jovanovič je jedan od najsposobnijih pretstavnika jugoslo-venske diplomacije, pa je svojim delovanjem u metropolama velikih naroda umeo uvek da sa največim dostojanstvom zastupa interese našega naroda. Kao takav je uživao velik ugled u stranom svetu, a njegova mišljenja o spoljnoj politici visoko su se cenila. Naročito važnu ulogu	je odigrao	kao poslanik	u
Biču,	pred svetski	rat, i o tome	je
ostavio vrlo značajne zabeleške i dokumente. Pored unutrašnje i spoljne	politike, poč. Jovanovič	se
bavio	i	naukom te	književnošču,	pa
je bio jedan od glavnih prestavnika kruga oko »Srpskog književnog glasnika«, »Sela« i drugih listova. Od velikog značaja su njegove knjj-ge i radovi o ulozi Srbije u svetskom ratu i o pitanju krivice za rat, u ko-jima nepobitnim argumentima dokazuje potpunu nevinost Srbije za strašno krvoproliče
Poč. Jovan Jovanovič je u svakoj piilici bio gorljiv branilac interesa naše zemlje, a kao savestan i čestit političar umeo je da stekne smpati-je, ne samo kod svih Srba, nego i kod Hrvata i Slovenaca, pa je čitav svoj život posvetio radu za srečnu budučnost jugoslovenskog naroda i države.
uvek največi aplauz. Bio je učenik I razreda gimnazije, kojega je završo sa odličnim uspehom. Pogreb malog Zorana bio je 20 juna i naše Sokolstvo mu je odalo dirljivu počast.
Sa proslave 20-godišnjice Sokolstva u Subotici, II juna ov. god.
Gi. Zato je »od onoga dana čemer-no8a, kad je srpsko propanulo carstvo«, počela da se izgraduje ideja da se poraz mora osvetiti, da kosovski mučenici s pravom zaslužuju i zahteva ju da budu osvećeni. U tom Porazu i saznanju poraza, koji treba oprati sa sebe, leži ogromna rasna snaga. Ko zna, — da Srbi nisu imali Kosovo, da su »ženski« dali svoju slobodu, — ko zna da li bi ikada *ed za osvetom bila takva i da li bi dali Srbi ono što su dali?! U toj tragediji, u tom nesrečnom slomu, i na-rodnom i državnom i nacionalnem, leži veliki moralni kapital, a u tom bolu i patnji, u roptanju pod tudin-skom vlašču, u priželjkivanju slobode, °dnjihana je ta velika misao o vrača-nJU stare slave i carstva.
Covek ostaje iskreno zadivljen pred Pesmama koje opevaju kosovske junake. Covek tu više ne zna ni šta je lepše, šta je dublje i šta je plemenite. Koliko ponosa ima u rečima Koška Jugoviča da ne želi da ostane hod sestre, da mu ne bi rekla družina:
»G/e strašljivca Boška Jugoviča,
On ne smjede poči u Kosovo. . .«
I
Ipak, dve pesme ostaju duboko nrezane, nezaboravne. Sve je rečeno Prosto, pa ipak tako plastično i lepo, da se oseča velik umetnik u tom ne-?nanome sastavljaču. Opisujuči po-Gzak srpske vojske iz Kruševca na Kosovo, pevač nam slika barjaktara Koška Jugoviča:
»/Vu alaiu vas u čislom zlatu. Krstaš ga je barjak poklopio Pobratime do konja alala.
Na bar jaku od zlata jabuka.
Iz jabuke od zlata krstovi.
Od krslova zlatne kite vise Te kucaju Boška po plečima.
Ili zar se ikad zaboravlja priča sluge Milutina, koji sa sedamnaest rana i sa »desnom u lijevoj ruci« priča kneginji Milici šta se desilo na Kosovu:
»Svi ostaše. Gospo, u Kosovu Gde pogibe slavni knez Lazare,
Tu su mnoga kopija izlomljena Braneč, Gospo, svoga gospodara,
/ Jug Ti je. Gospo, poginuo,
U početku, u boju prvome.
Pogibe ti osam Jugoviča,
Gdje brat brata izdati ne ščede Doklegode jedan tecijaše.
Još ostade Boško Jugoviču,
Krstaš mu se po Kosovu vije,
Još razgoni Turke na buljuke, Kao soko tiča golubove...
Gdje ogreznu krvca do koljena,
Tu pogibe Banovič Strahinja. Miloš ti je. Gospo, poginuo Kod Sitnice, kod vode studene...«
Na današnji dan, posle petstotina i pedeset godina, pripalimo sveču za-hvalnosti kosovskim junacima i mu-čenicima. Oni su to zaslužili, jer nas primerom svojim poučiše kako se iskreno voli i samopregorno brani zemlja.
Dr. Miodrag Purkovic
Za Stevanom Žakulom
Herceg-Bosna zanemela cela,
Bol ne mogu oči da sakriju;
Kao kiša gorke suze liju:
— Usred srca pogodila strela.
Mrak pokrio doline i strane.
Vetar stao i poljem ne piri.
Ranjen Soko sa sudbom se miri:
— Mrtav leži Žakula Stevane.
Setna ruka u klisuri stala.
Krvav mesec s nebom ne govori.
Otvoreni nesiti ponori:
— Jedna zvezda sad je u njih pala.
I dok luga k’o vrh jatagana,
Herceg-Bosnu u dno duše dira,
Kobna mis'o ne da srcu mira:
— Nema više Žakule Stevana! ..
Stanko O. Stankovič
Trebinje, 1939. god.
Gde će od sada biti centar slavistike?
Povodom velikog slavističkog kongresa, koji se ove godine drži u Beogradu, a na kojem če uzeti učešča svi profesori slavistike svih univerza slovenskih zemalja i ostalih država, postavlja se kao vrlo važno pitanje, koja varoš treba od sada da bude centar slavističkih nauka, što je do sada bio Prag. Revija »Dilo«, koja iz-lazi u Lavovu, piše da je Prag bio zaista odličan centar za proučevanje slovenskih naroda i kultura, da je praški univerzitet imao katedre za
sve slovenske jezike i književnosti i da je tamo bila osnovana slovenska biblioteka i slovenski instituti, kakvi nisu postojali nigde u svetu. Medu-tim Prag taj položaj neče moči nika-ko da održi, ne samo zbog pomanjkanja novčanih sredstava, nego i zbog toga što je sada n. pr. zabranjen a Prag ulazak svima revijama i listovi-n.a iz Rusije. Medutim potrebno je da jedan takav centar slavistike po-stoji i pitanje je, gde ima da se prenese. Sovjetska vlada je doduše u poslednje vreme na moskovskom U-niverzitetu i Akademiji uvela odelje-nje za proučavanje slovenskih naroda i kultura, ali današnja Sovjetska Rusija nema uslova da postane centa: slavistike, več i zato što ni tamo ne postoji potpuna sloboda nauke. Slavistički kongres koji če se održati ove godine u Beogradu, treba da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjem, pa da se vidi koja bi od velikih slovenskih varoši (a medu te se spomi-nje i Beograd) trebala da postane središte slavističkih študija.
»SLOVANSKY PREHLED« U NOVIM PRILIKAMA
Več preko 30 godina iznazi u Pragu revija »Slovansky Prehled«, koja prati kulturni život svih slovenskih naroda, a čiji utemeljitelj je bio A-dolf Černi. Međutim, nakon poslednjih dogadaja u Češko j, list nije iz-lazio i tek pre nekoliko dana pojavit- se kao dvobroj. Uinesto ranijeg neslovnog lista, sa oznakama slovenskih zemalja, sada je omot ispunjen crninom, sa nekoliko listova sloven-
ske lipe. Redakcija objavljuje da mnoge stvari nije mogla štampati, ali da če ipak, u granicama moguč-nosti, nastojati pratiti život slovenskih naroda, a naročito Jugoslo-vena.
»UČITELJSTVO I SOKOLSTVO«
Brat Momir Sinobad, član uprave Saveza SKJ, objavio je u listu »Učitelj«, vrlo zanimljivu raspravu, pod naslovom »Jugoslovensko učiteljstvo i sokolstvo«, koju je u naročitom o-tisku objavio, kao brošuru. U svojoj raspravi brat Sinobad iznosi načelno svoje poglede na odnos škole i sokolstva, te na odnos učiteljstva prema sokolstvu; a zatim prikazuje istorij-ski udeo učiteljstva u sokolskom radu i donosi o tome zanimljive statističke podatke. Iz rada brata Sino-bada se vidi, da je učiteljstvo u ve-kkoj meri doprinelo razvoju našeg Sokolstva i dalo mu najpredanije i nrimnogobrojnije radenike.
Priznanje sokolskoj šftampi
Praški »Sokolski Vestnik«, zvanič-ni organ ĆOS, piše u broju od 21 ;una o prilikama u jugoslovenskom Sokolstvu, i, pošto je utvrdio da je aktivnost našeg sokolstva silno porasla, prelazi na našu sokolsku štam-pu i kaže:
»Jugosloveni mogu da budu ponosni na svoju sokolsku štampu. Ona je vodena odlično. Ne trči za zvezdama, več se čvrsto drži zemlje, a to je dobro.«
Kratke vesti iz našeg Sokolstva
Sokolsko društvo Beograd VII, u
Piivredniku, osvetilo je 18 juna na veoma svečan način svoje letnje vež-balište, poklon beogradske opštine, kod požarne kule. Tom prilikom je prireden javni čas u kome je uče-stvovalo oko 500 pripadnika svih kategorija. U svom govoru, starešina Sokola Zečevič istakao je vrline sokola, i naročitu hvalu je izrazio Pretsed-niku beogradske opštine, koji je o-mogučio da se danas otvori ovo vež-balište. U programu, koji se je lepo odvijao nastupile' su sve kategorije društva (sem članica i naraštajki) Vežbe je pratila vojna muzika. Medu najbolje tačke programa spadaju dečije igre i utakmice i vežbe sokola-biciklista.
*
Sokolsko društvo Beograd X, na
Voždovcu priredilo je 18 juna uspeli javni čas na svom letnjem vežbalištu, u Šumadijskoj ulici. U programu je
učestvovalo oko 300 sokolskih pripadnika. Sve su vežbe bile izvedene skladno uz pratnju vojne muzike. Času koji je bio dobro poseden, prisu-stvovali su pretstavnici Saveza, župe i skoro svih beogradskih sokolskih društava. Javni čas je održan pod reflektorima na veoma ukusno ure-dtnom i dekorisanom vežbalištu. Naj-uspelije tačke dale su svakako nara-štajke sokolske čete Ralja i Sopot, koje su posle vežbe odigrale nekoliko narodnih kola.
*
Sokolsko društvo u Grubišnom Polju svečano je otvorilo svoj novi dom ui učešče velikog broja Sokola i o-stalih gradana. Prisutni su bili ta-kode brojni ugledni pretstavnici vojnih i civilnih vlasti, te nacionalnih diuštava. Naročito su bili zapaženi medu prisutnima: diviztski general g. Svetozar Đukić, komandant osječ-ke divizijske oblasti, izaslanik Nj. V. Kralja pukovnik g. Mihajlo Bakič, komandant 42 pešadijskog puka iz Bje-lovara i vršilac dužnosti bana Savske banovine g. Stanoje Mihaldžič. Dom je posvečen Kralju Petru Prvom O-slobodiocu.
Starešina društva br. Dušan Bujič, narodni poslanik, predložio je, pozdravne telegrame Nj. V. Kralju, Nj. V Knezu Namesniku, Savezu Sokola i dr. Zatim je izneo istorijat društva, koje je mnogo uradilo za podizanje narodne svesti, od svog osnutka 1911 •godine.
Sokolski dom podignut je na le-pom mestu. Vrednost mu je 300.000 dmara. Pripomoč za gradnju dali su: Banska uprava iz Zagreba, Ministar-stvo fizičkog vaspitanja naroda, Sa-vez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Gpština Grubišno Polje, koja je dala i besplatno gradilište, i ostalo brojno članstvo.
*
Sokolsko društvo u Belo]" Crkvl,
zaključilo je da, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigne svoj dom, na zemljištu koje je dobilo na poklon od gradske opštine.
Ovo Sokolsko društvo osnovano je H!20 godine. Nemajuči svojih pro-storija, vežbače kategorije služile su se raznim zgradama. Kroz sve vreme svog opstanka, ono je vršilo sa uspehom svoj rad u ovom kraju, gde je naročito brojan manjinski eleme-nat.
Vredno je istači i tu okolnost, da u Belu Crkvu dolazi izvestan broj
df.ka iz Klisure u Rumuniji, koji če u novom Sokolskom domu steči spremnosti i snage za širenje nacionalne misli medu našim sunarodnja-cima u Rumuniji. To je takode jedan od razloga, koji iziskuju skoru gradnju doma.
Medutim, dom če stajati mnogo žrtava, pa apeliramo na braču i sestre iz svih naših jedinica, da po-rnognu gradnju Sokolskog doma u Btloj Crkvi.
*
Sokolska četa Generalski Stol osta-je bez svoga dugogodišnjeg tajnika Radivoja Vuceliča, koji je premešten u Gomirje. Brat Vucelič je time spa-šen od stradanja što ga je pretrpeo zbog Sokolstva, jer je nezakonito bio šikaniran od opštinske uprave, gde mu je bila uskračena plata i onemo-gučen rad, kao opštinskom blagajniku. Pošto mu je time bila ugrožena
egzistencija, to je starešina društva Gomirje, brat V. Mrvoš poradio, da bude tamo namešten. To je več če-tvrta žrtva sokolskih protivnika u Generalskom Stolu, nakon župnika Posleka, te brače Mlinca, Erdeljca i Svilara.
*
Sokolsko društvo Duga Resa je
priredilo u poslednje vreme niz vrlo uspelih predavanja koja su izazvala živo zanimanje medu članstvom. Brat Mirko Škofca je predavao o Sloveniji i Slovencima, br. Vladislav Kraus o »Cehoslovačkoj nekad i danas«, a br. ing. M. Jurič o našem moru. Društvo Duga Resa je priredilo i utakmicu u osmeroboju, sa naraštajem i članstvom.
*
Sokolsko društvo Malinska, župa Sušak Rijeka je prikazalo prošle nedelje pozorišni komad »Hasanagini-ca«, koga je sa lepim uspehom spre-mio društveni pozorišni otsek. Naročito je zapažena igra sestre Dabčič te brače Serka i Corka. Poseta na pretstavi je bila vrlo dobra, i pored nastojanja sokolskih protivnika koji kušaju da nas ometaju u radu. Po-gotovo to čine ljudi, koji za vreme tudinske okupacije nisu imali ni hr-vatskog ni jugoslovenskog narodnog tečaja.
*
Sokolsko društvo Bačko Gradište
priredilo je nedavno javnu vežbu, o kojoj je prošli broj »Sokolskog Glasnika« doneo detaljan prikaz. Medutim su neke informacije tog prikaza bile netačne, pa ih ovime ispravlja-mo Tako na pr. nije tačno da su govore održala lica koja su u toj vesti spomenuta, niti je tačno navedeno ime starešine društva. Naprotiv su govore održali kum društvene zastave, Damjan Brankovič, zatim paroh Dorde Stefanov, pa onda Starešina Hrani-slav Popovič, društveni lekar Dr. Isa Kneževič, delegat župe Novi Sad Pavie Indič i delegat starobečejskog okružja, Branko Gospodinački.
*
Sokolska Četa Budinščina priredila je 18 o. m. u svom domu predavanje
o	pčelarstvu, koje je održao br. Ma-rinovič, učitelj iz Podruta. Njegovo stručno i vrlo korisno izlaganje sa-slušano je pažljivo od prisutnih. Po-željno bi bilo, da se ovakva predavanja održavaju što češče u našim je-dinicama na selu.
Sokolsko slavlje u Prekomurju
Sokolska župa u Mariboru priredila je, u nedelju, 18 juna, sjajan slet svih svojih jedinica, u Murskoj Soboti, da time proslavi i 20-godišnjicu oslobodenja Prekomurja i njenog u-jedinjenja sa Jugoslavijom. Na ovoj veličanstvenoj priredbi bile su zastup-ljene i Sokolske župe Ljubljana, Celje, Varaždin i Zagreb, te pretstavnici svih nacionalnih i kulturnih organizacija u Prekomurju.
Več u subotu je priredena svečana akademija na otvorenom prostoru, u svetlu reflektora, i postigla je sjajan uspeh. Osobito su burno bila pozdravljena deca iz Murske Sobote sa svojem tačkom »Mladi vojnici«. Na akademiji su uzeli učešča i vežbači iz diuštva Maribor-Matica, Maribor I, Ljutomer i Murska Sobota, i svi su pobrali srdačan aplauz. Ljutomerčani su postigli naročit uspeh sa tačkom »Krst pri Savici«.
U nedelju ujutro čitava Murska Sobota je osvanula u moru zastava i sokolskih odora. Odmah ujutru o-bavljena je dirljiva svečanost na grob-1 ju, gde počivaju sokoli legionari, koji su, u januaru 1919, dali svoje ži-vote za slobodu Prekomurja. Tamo su održali tople i rodoljubive govore, brat Nišelvicer, u ime društva Murska Sobota; zatim brat Deduš u ime župe Varaždin, brat Fornazarič u ime župe Zagreb i Dr. Milan Gorišek u ime župe Maribor. Govorili su još: pret-stavnik jugoslovenskih dobrovoljaca, B. Pogačnik, i pretstavnik n edudru-štvenog odbora, prof. Liška. Svi govornici su naglasili, da če se Sokolstvo najbolje odužiti palim žrtvama, ako bude branilo oslobodeno Preko-murje, i ako bude rešeno da ni ped-Ija zemlje ne otstupi drugome.
Posle svečanosti na groblju bila je priredena svečana povorka, kakve još nikad nije videla Murska Sobota i u kojoj je bilo oko 4.000 sokolskih pripadnika, sa sokolskom konjicom na čelu, sa 25 zastava i trima muzikama. Ma koliko da je loše vreme u mnogo-čerii pokvarilo ovo slavlje, tako da je pepodnevna javna vežba morala biti odložena, ipak je stanovništvo svuda sa največim oduševljenjem pozdravljalo sokolsku povorku, a čitav slet č“ ostati u nezaboravnoj uspomeni, kao veličanstvena manifestacija narodne i sokolske misli.
Proslava Sokolskog društva Bled
Sokolsko društvo Bled je, 18 juna, proslavilo 30-godišnjicu svoga posto-janja vrlo uspelim sletom, koji je bio ujedno i 26-ti slet župe Kranj, a koji se pretvorio u veličanstvenu manife-staciju jugoslovenske misli.
Več u subotu u veče svečanost je počela promenadnim koncertom i svečanom akademijom u sokolskom domu, koja je imala opšti slovenski karakter, a postigla je velik uspeh. Naročito su se istakli omladinski hor bledskog Sokola, te hor društva iz Radovljice, a telovežbene tačke su pobrale zasluženo odobravanje.
U nedelju je čitav Bled bio prekriven sokolskom odorom i zastavama. Ogromna povorka, u kojoj je učestvovalo oko 2500 Sokola i pripadnika ostalih nacionalnih društava, išla je kroz špalir naraštajaca, školske de-cc i velikog broja gradanstva, burno pozdravljena i posipana cvečem. Naročito brojno je bilo zastupljeno narodno radništvo i koruški borci, a na čelu povorke je išla sokolska konjiča i 25 sokolskih zastava. Pred sokolskim domom se razvio ogromni narodni zbor, na kome je uzeo reč starešina društva, Jakob Špicar, koji je, burno pozdravljen, govorio o velikim idealima sokolstva, sečajuči se ostale slovenske brače, a naročito »matice Slovenstva, Praga«, i upuču-juči svoje pozdrave Kralju, narodnoj vojsci i snažnoj Jugoslaviji. Posle njega je govorio izaslanik župe Zagreb, brat Dr. Hugo Verk, koji je na-glasio da nema te sile koja može da zaustavi pobedu jugoslovenske misli
Posle podne je prireden javni na-stup, u kome je uzelo učešča muško
Sokolska pomoć u nevolji
Početkom mjeseca juna o. g. zade-sila je grad Karlovac i okolinu neza-pamčena poplava. Šteta koju trpe se-lj;;ci, radnici i gradani pogodila je najteže sirotinju.
Po onoj poslovici »ko brzo daje, dvostruko daje«, karlovački Sokol je odmah, čim je video da če poplava biti katastrofalna, otvorio u svojim
Članice kuvaju ...
prostorijama kuhinju i oglasio da če deliti po 100 besplatnih ručkova dnevno. Ta je kuhinja radila šest dana, a akcija se morati proširiti, jer je, mesto obečanih 100 obroka, podeljeno nekoliko stotina, a osim toga podeljeno je mnogo ostale hrane, hleba, salame itd.
Da je Sokol mogao svoj rad proširiti na više nego Se početno mislilo,
Sirotinja pred Sokolanom
tieba zahvaliti još nekim društvima, koja su pritekla u pomoč. Materijal-no su pomogli ovu akciju Crveni krst i Gradska opčina, a u kuhinji, pored sokolskog članstva, radili su i vojnici.
I ovom prilikom se pokazalo da je Sokolstvo, pored svoga tehničkog i slovenskog rada, i socijalna i humana ustanova, dorasla svojim zadacima i vremenu. Sokolstvo je i ovom prilikom dokazalo da je voljno da radi i da saraduje sa svima na svakom plemenitom poslu.
SARADNJA SOKOLA SA AERO KLUBOVIMA
Načelništvo Saveza Sokola K. J. uputilo je svima svojim župama poziv da, u duhu narodno-odbranbenog vaspitanja, posvete veliki deo pažnje širenju jedriličarstva medu svojim članstvom i naraštajem. U raspisu se kaže: »Kako u najskorije vreme po-činju tečajevi za bezmotorno letenje u organizaciji Mesnih Aero-klubova, potrebno je da se svitn našim jedini-cama preporuči saradnja sa pomenu-tim Aero-klubovima o načinu obuke našega članstva u ovoj, po opštu stvar, korisnoj akciji«.
I. S.
i žensko članstvo, naraštaj i oko 800 muške i ženske dece. Sve su tačke bile izvedene na največe zadovoljstvo,
hvala nastojanjima župskog načelni-
ka, Vinka Beznika i načelnice, Lojzke Horvatove. Naročito su bile pozdravljene vežbe vojske, koja je ta-koder uzela učešča na javnom nastu-pu. Preko 4000 ljudi je promatralo ove vežbe i najoduševljenije je klicalo Sokolstvu i Jugoslaviji.
Iz slovenskog Sokolstva
AKTIVNOST POLJSKOG SOKOLSTVA
Poljsko Sokolstvo je ove godine iaročito aktivno. Spremaju se četiri velika sleta, u Poznanju, Lavovu, Or-lovu i Vilni. Sletovi su odredeni tako, da se održe u posve različitim kraje-vima zemlje, da akcija Sokolstva do-bije tako što šire polje. Naročita pozornost je posvečena sletu u Poznanju, u kraju koji je ranije pripadao Nemačkoj i gde je sokolska misao vr-
lo	živa. Isto tako je važan slet u Lavovu, varoši gde se rodila sokolska misao u Poljskoj. Glavna pažnja na ovim sletovima posvetiče se vežbama i priredbama koje su u vezi sa narodno - odbrandbenim vaspitanjem, a kojemu je poljsko sokolstvo u poslednje vreme posvetilo največu brigu. U znaku te aktivnosti treba zabeležiti i takmičenja župe Krakovske i Malopoljske, kod kojih je pobedila župa Krakov. Isto tako su bile za-nimljive i utakmice u Lodzu izmedu ženskih sokolskih društava oblasti Mazovjetske i Šleske, te ženskih sokolskih društava oblasti Malopoljske i Krakovske, u Krosni i Varšavi. Sada se spremaju telovežbačka i streljačka takmičenja u Lavovu i takmičenja u prostim vežbama, plivanju, veslanju i narodnim igrama, u Poznanju.
IZ Č. O. S.
Vočstvo Češke Obce Sokolske na-stoji da reorganizuje život u Ceškom Sokolstvu pa se sada radi na novoj podeli župe, prema političkim okru-zima. Utvrdeno je da sokolska društva u Ceškoj i Moravskoj imaju preko hiljadu vlastitih domova, a novi domovi se podižu i u današnjim, težkim prilikama. Tako je na primer Vi* nohradski Soko u Pragu počeo nedavno gradnju monumentalgog doma na Rigerovim Sadima, a zida se isto tako veliki dom i u Češkim Budje-jovicama.
Češko Sokolstvo še sprema i na Lingijadu, gde če ga zastupati brača Dr. Kavalir, Fr. Pehaček i prof. Gaj" doš iz Brna. Češka sokolska dručf*'3 u Beču proslavila su, ovih dana, pC' desetogodišnjicu postojanja, na vrlo skroman način.
Pretsedništvo Sokolske župe Mo-lavsko-Šleske je izdalo, pre pet dana cbjavu, u kojoj se kaže da su vlasti u tom kraju zabranile nošenje sokolskih odora, ne samo na ulici, nego i u zatvorenom prostoru.
Uputstva za slet u Sofiji
Sporazumom sa bugarskim državnim železnicama, naše železničke vlasti omogučile su svim učesnicima, da za polazak u Sofiju, na slet, mogv kupovati direktne železničke karte od mesta polaska do Sofije. Te karte se mogu kupovati samo od ovih ve-čih stanica: Ljubljana, Maribor, Zagreb, Vinkovci, Sarajevo., Skoplje, Novi Sad, Beograd, Kraljevo, Niš i Caribrod.
*
Sletski odbor Saveza Sokola po-slao je depeše svima župama, u ko-jima im produžava rok slanja prijavi za slet u Sofiji, od 25 na 27 juni-S tim u vezi svakako če i župe pro-dužiti rok prijava svojim jedinicama z.i dva dana. Tj. prijave jedinica treba da su u župi 24 juna, a u Savezu rekapitulacije župa 27 juna o. g'
*
Članovi i članice, kao i muški i ženski naraštaj sokolskih društava, može iči na slet u Sofiju samo u pro-pisanlm svečanim odorama (Naraštaj kao za slet u Pragu 1938). Članovi sokolskih četa putuju na slet u narodnoj nošnji, sa sokolskom kapom nn glavi.
I.	S.
U POCAST ST. ŽAKULE
Sarajevska sokolska društva, zajed-no sa »Prosvetom«, »Narodnom Od-branom« i Jugoslovenskim profesorskim društvom, prireduju u nedelju, 25 juna, parastos za počivšeg brata Stevana Zakulu, nakon čega če se u sokolani održati komemorativna akademija.
Vežbače članstvo Sokolskog društva Duga Resa
Iz slovenskog sveta
JUGOSLOVENSKO-BUGARSKO
BRATSTVO
U nedelju je na vrlo svečan način otvorena u Sofiji izložba jugosloven-skt knjige, a istoga dana je u Beogradu otvorena izložba bugarske kfijige. Izložbu u Beogradu je otvo-rio Ministar prosvete, g. Čirič, koji Je tpm prilikom oaržao topao govor
0 iugosloveriskobugarskom bratstvu i Podvukao interes međusobnog du-hcvnog upoznavanja slovenskih naroda. Na otvorenju je bilo prisutno V!se roinistara i najugledniji naši kulturni pretstavnici, .iednako kao i na :zlpžbi u Sofiji. Tamo je govorio ministar prosvete Filov. mitropolit sofijski Stefan i pretstavnik Jugoslo-vensko-bugarske lige iz Beograda, N, ^a,tulovič. Mitropolit Stefan je nabito srdačno govorio o bratstvu iz-medu Jugoslovena i Bugara i nagla-Sl0> da njihovu kulturu spaja jedan 'sti duh! Izložba u Sofiji je vrlo bro.i-110 Posedena od mnoštva naroda, a i-st° tako i izložba u Beogradu, pa je °čekivati da če ova znamenita kulturna manifestacija doneti lepog plo-^a zbliženje Jugoslavije i Bu-gnrske.
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Policijska Vlast u Češkim Bude.jo-^'cama obavestila je vodstvo zvanične e^ke stranke o čitavom nizu uslova, °Ji treba da budu ispunjeni, da bi 1Ti°gla da se postigne šaradnja izmetu Ceha i Nemaca, U prvom se 'redu traži, da se iz čitavog javnog života českog isključi svaki uticaj Jevreja, niasona j rotarijanaca, te da članovi ib organizacija ne smeju pokrivati n>kakvo javno mesto. Češko društvo Ile sme da ima nikakvih veza sa. jev-re.iskini društvenim krugovima. Naro-čito treba zabraniti pevanje svih pe-sama nacionalnog karaktera, koje nisu u skladu sa današnjim stanjem u Protektoratu.
Vodstvo stranke narodne solidarnosti u Brnu izdalo je proglas, u kome S? kaže da neodgovorni faktori sve
čine da izazovu uznemirenje medu
narodom te da pokvare odnos izme-du Nemaca i Čeha. Usled pritiska iz Berlina, vlada protektorata je zabra-nila sve sportske priredbe u Češko.i
1 Moravskoj, zato što je na tim priredbama redovito dolazilo do patriotskih manifestacija. U čitavom Protektoratu zabranjeno je pevanje svih borbenih i junačkih nacionalnih pe-Sania.
Pasivni otpor stanovništva, prema vestinia stranib novina, raste iz da-
11,1 u dan. Prilikom istrage, povodom u^ijstva policajca u Kladnu, niti .jedan od svedoka nije hteo da odgo-VBra na pitanja nemačkih sudaca, tako da je sudenje moralo biti odločno. Isto tako češko činovništvo u nadleštvima izbegava svaku saradn.iu sa Nemcima, a ostala češka javnost P°gotovu. Na taj način nemačke Vlasti ne mogu niSta da rade, a sva vlast Prelazi po malo u ruke Gestapa, ko--*1 policijskim merama pokušava da sle ■mi pasivni otpor.
Zanimljivo je zabeležiti, da je ne-niački studentski savez zaključio, da svake godine, na dan 16 marta, priredi svečani pohod na Hradčane, kao ^Pomenu na dan kada je Firer ta-tTI(' boravio.
MADŽARI
O	RADU ČEŠKE EMIGRACIJE
»Pester Lloyd« objavljuje dugi čla-liak o radu češke emigracije u ino-2emstvu i kaže: »Bivši prezident Be-tleš ide danas ponovno putem, kojim išao Masarik za vreme svetskog rala. On agituje, ne samo medu Ame-rikaneima i medu Englezima, več po-država tesne veze i sa Rusijom. Na Svojim predavanjima u Americi .ie sve J*Č!nio da nahuška Američane protiv
N du
ernačke i Madžarske. U torne ga po-Piru bivši poslanik u Londonu, Ma-
s<|rik, koji putuje po Kaliforniji; dok 'j Parizu agilno radi Osuski, gde iz-aJe listove i piše članke u francu-skirn novinama. U poslednje vreme su 1,11 se pridružili i bivši generali, Krej-
či i Prhala, koji ved. osnivaju češke legije.
Francuski listovi javi ja ju takoder
0 sve življem radu češke emigracije. U Francuskoj ih naročito Sokolstvo pomaže u toj agitaciji, a akcija za prebega vanje iz Češke i Slovačke u Poljsku biva svaki dan jača. Postoje čitave tajne organizacije, od ko j ih je najpoznatija »Siko«, koje rade na pre-bacivanju izbetflica u Poljsku. Brat Dr. Beneša, Vojta Beneš, prebegao je na najfantastičniji način, u plombira nom vagonu. Brošure i letci koji do-laze iz inozemstva šalju se u Češkn
1 Slovačku u velikoj količini i svima mogucim putevima.
POLJACI PREMA NEMAČKOJ
I	ITALIJI
Nemačka štampa objavljuje iz dana u dan opsežne vesti pod naslovom: »Progcni Nemaca. u Poljskoj«, u ko-jima se javlja o različitim progori-stvima na štetu nemačke " manjine. Tvrdi še, da je u Poljskoj bojkoto-vana sva nemačka štanipa, da knji-žarnice ne smeju prodavati nemačke knjige, da 'se dnevno zabranjuju svi nemački listovi koji izlazeu Poljskoj, da se raspuštaju nemačka udruženja, te da bivaju insultirani gradani nemačke narodnosti. Poslednje vesti tvrde, da je bio raspušteri i čitav niz nemačkih privrednih ustanova u Poljskoj, te da su nekoje nemačke zemljoradničke zadruge bile šilom u-članjene u Poljski zadružni savez. Poljski listovi demantuju te vesti, ali priznaju da u čitavoj Poljskoj vlada ogorčenje zbog dogadaja u Dancigu te da poljska javnost iz svoje inici-jative, bojkotuje sve što je nemačko. Istovremeno se javlja, da u Poljskoj postoji i jak pokret za bojkotovanje italijanske robe i kulture, a »Novi Kurir« piše, da je to »jedini način da poljska javnost odgovori na držanje italijanske štampe prema Poljskoj«.
PRILIKE U SLOVAĆKOJ
Engleski i francuski listovi javljala, da je poslednjih dana u Slovač koj došlo ponovo do manifestacija u prilog Čeha i Poljaka. U vladinim
krugovima su te manifestacije izazva-le veliko ogorčenje, pa je došlo do mnogobrojnih hapšenja. Usled teških ekonomskih prilika i velike nestašice hrane, koja svaki dan poskupljuje, nezadovoljstvo protiv vlade sve se više šili.
»Daily Telegrapn« objavljuje nove vesti o ponikanju riemačkih trupa prema Slovačkoj i o zaposedanju iz-vesnih krajeva Slovačke po Nemcima. Prema tim vestinia, oko 10 nemačkih divizija nalazi se koncentrisano' u bližini Moravske Ostrave. Iz nemačkih divizija nalazi se koncentrisano demantuju te tvrdnje, ali engleski list kaže da sama odluka slovačke vlade
o	zatvaranju prometa izmedu Slovačke i Češko-moravskog protektorata, najbolje potvrduje da se u Slovačkoj nešto sprema.
Zanimljivosti iz doma i sveta
»Deutsehes Volksblatt« javlja, da je pietsednik vlade, Cvetkovič, primio senatora Grasla i poslanika Hama, pretstavnike nemačke manjine u Jugoslaviji. Ved pre toga im je ministar poljoprivrede Bešlic saopštio, da je gotov načrt nove uredbe o prometu sa nekretninama u pograničnoj zoni i da de uskoro biti objavljen.
Engleska vlada je odlučila da osnuje konzularno zastupništvo u Pragu. Na pitanje jedne grupe poslanika, da
li	se time ne priznaje današnje stanje u Češko.i, državni potsekretar Butler je izjavio, da vlada vidi, da ta odluka povlači doduše faktično priznanje sadašnjeg stanja, ali da to ni-knko ne menja načelno englesko sta-novište u pogledu aneksije Češke i Moravske. Озлгуапје konzulata je bilo potrebno zbog toga što treba iz-davati vizu i mnogim izbeglicama ko-,ii žele da se presele u Englesku. O tem pitanju London se posavetovao sn Francuskom. Rusijom, Amerikom
1 Poljskom.
*
Italijanski listovi tvrde, da su Turska i Rumunija sklopile potajni vojni savez, pa toni prilikom rimska »Tribuna« napada oštro Rumuniju, o-pominjuči je, da njena politika može da joj naškodi, pogotovo ako se uz-me u obzir da Madžarska traži Er-delj, Bugarska Dobrudžu, a Rusija Besarabiju. Italijanski list je vrlo Ijut na g. Gatenka, pa mu prebacu-je.da je »u svakoj prestonici Evrope drugačije govorio, dok je medutim njegova politika u službi Engleske i Francuske.
• , . *
Tijencin, oko kojega se sada vodi spor, a koji preti da izazove teške komplikacije, pretstavlja zapravo Iu-kn Pekinga, glavnog grada Kine. Po-ŠU\ je, kao takav, imao odavna ve-liku važnost za trgcvinu evropskih naroda, to su Englezi i Francuzi dobili u njemu svoje koncesije, zasebne delove varoši, koji su uživali potpu-nu eksteritorijalnost i pripadali su britanskom i francuskom suverenite-tu. Tijencin ima oko milion i po Stanovnika, a Englezi u svojoj koncesiji imaju oko 3.000 svojih državljana,
2 000 drugih stranaca i 45.000 Kineza. U francuskoj koncesiji nalazi se oko
1.000	Francuza i 60.000 Kineza. Konzuli u koncesijama vršili su čak i sr.dbenu praksu u gradanskim i kaz-rnnim sporovima.
IZRAVNO OBRAČANJE NA SAVEZ
U vezi propisa Organizacije, Načel-ništvo Saveza SKJ je, na temelju zaključka poslednje sednice Zbora žup-skih načelnika i načelnica, uputilo svima župama akt, u kof^m skrede pažnju, da de se sva akta, upudena iz četa i društava direktno Savezu, a ne preko sv.oje matične župe, vračati župi na mišljenje. Isto tako Savez, tj. Načelništvo Saveza, opštice sa je-dinicama samo preko župa.
I. S.
Istorija, skorašnja i davna, nas uči da su neiserpni izvori duhovnih i moralnih snaga našeg naroda, i da nema te sile kojoj nečemo odoleti, ako smo naoružani bratskom ljubavlju i viteškim vrlinama, koje su u svima vrem?nima krasile našeg ratnika: i Srbina, i Hrvata i Slovenca!
Sit osvt
ćcnja Sole. Doma u Gospiču: Govori general Maksimovič.
Trefcinje zida Dom S
Sokolsko društvo Trgbinje i ako osnovano još 1909 godine, sve dosa-aa nije imalo svega doma, ved je uzi-malo po'd zakup nepodesne i nehigi-jenske zgrade, koje nisu, mogle zadovoljiti ni minimum društvenih potreba.
Sve dosadašnje uprave društva u-vidale su to, ali se pomoči nije moglo, jer ukoliko bi se materijalna sredstva
i	mogla sakupiti, nije se moglo dobiti podesno zemljište. I zato je sa naj-vtdom radošdu primljena vest, da je, vodena plemenitim i rodoljubivim težnjama. opština varoši Trebinja ovom društvu poklonila zemljište sa poče-tom gradevinom, u vrednosti oko
100.000	din a ra.
Na ovoj gradevini, sa izvesnim malim izmenama, društvo de nastaviti zidanje doma, koji de svakako biti do konca ove sezone pod krovom. Vrednost doma bide preko 500.000 dinara, a do sada se u materijalu i novcu raspolaže sa oko 300.000 dinara.
U domu de biti,smeštene velika biblioteka i galerija slika našeg uvaže-nog pesnika, Jovana Dučida, koji se mnogo stara i zalaže za podizanje svoga rodnog Trebinja. Biblioteka sa-d rž i dela najboljih naših i stranib pisaca svih vekova, a činila bi čast
i	mnogo vedim mestima nego što je Trebinje u ovoj kršnoj, ali ponosnoj Hercegovini, koja je dala veliki broj zaslužnih sinova i čitavu plejadu vitezova, koji nisu zadrhtali pred kocem i konojpeem ,več su uvek smelo
i	svesno služili Kralju i Otadžbini. Njima je pesnik Dučič podigao do-sto.ian spomenik, na kome je urezao ove svoje stihove:
»Samo huktinjama zbori se kroz
tmine.
U zrcalu mača budučnost se slika,
Preko groblja idu puti veličine,
Slava, — to je strašno sunce
mučenika«.
Tako Trebinje;, sa podizanjem So-kolskog doma, podiže novu školu narodne svesti, čiji de učenici iči stopama pradedova!
T rebin.ie.
Stanko O. Stankovič
OTKAZANE I NEOTKAZANE UTAKMICE
Usled učestvovanja jugoslovenskog Sokolstva na sletu bugarskih »Junaka«, odlažu se Opšte savez'ne utakmi-ce članica i ženskog naraštaja, kao i utakmice za prelazni dar, zastavu Nj. V. Kraljice Marije, — za kasniji datum. Isto tako se odgadaju, za jesen, savezne utakmice višeg razdela mu-škeg naraštaja. Naprotiv se ne odla-žu utakmice za Kraljev mač, koje če se održati u Zagrebu, 22 i 23 jula. Isto tako se ne odlažu savezne utakmice u plivanju za članice i ženski naraštaj, koje de se održati prilikom sleta na Sušaku.
LAKOATLETSKA NATECANJA U-ČENIKA
Pre nekog vremena izvršena su na H muškoj realnoj gimnaziji u Zagrebu lakoatletska natecanja učenika za sastav reprezentaci.ie. Od oko 40 na-tecatelja izabrana su osmorica, a od t" osmorice šestorica su Sokoli. Pa ipak ima na našim sredn.joškolskim zavodima nekoliko nastavnika gimnastike, koji su nastavničko inesto po-stigli na temelju sokolskih kvalifikacija, a koji sada zbog promenjene političke konjukture omalovažuju sokolski telesni odgo.i, ističudi njegovu jednostranost!
Telesno vaspitanje u stranom svetu
PROGRAM L1NGIJADE
Lingijada u Stokholmu počinje 20 jula i glavni program če se izvršiti do 23 jula. Na njemu če izvesti svoje vežbe ove momčadi: engleska, danska, belgijska, rumunska, madžarska, poljska, portugalska, norveška, finska, estonska, grčka, islanska, švedska i nemačka. Svaka momčad de nastupiti dva puta. Posle Švedana, na.iveci broj vežbača daje Danska
Čitajući novine...
Pametnim Hudima se činilo, da su za uvek prošta vremena kada naši, hrvatski i srpski intelektualci, i njihove novine, nisu imali pametnijeg posla nego da troše mastilo zato da Srbi dokazuju Hrvatima, da su u stvari Srbi a ne Hrvati, i obratno; da čisti Starčevičanci tvrde kako Srbi 'uopšte ne postoje; ili ako postoje, da »nisu poiitički narod«; ili da Hrvati odreduju granice »velike Hrvatske« sve do planine Balkana, a Srbi da priznaju samo čakavce kao Hrvate itd. Razboriti ljudi su računali da če napredak i primer drugih naroda, koji su se jedino ujedinjenjem podigli do bogatstva i veličine, za uvek raza-gnati ludost medusobnih polemika i da če se one čuvati još samo u zaprašenim arhivama, kao dokumenat jednog bolesnog stanja, koje se više nesme nikada vratiti.
Medutim se u poslednje vreme iz stupaca naših novina ponovo javljaju te aveti žalosne prošlosti. Sve više nam dolaze pod ruku članci, u koji-ma še na dugo i široko dokazuje, kako je hrvatsko sve do iza Črne Gore; kako Muslimani smeju da budu samo isključivo Hrvati, a nikako Srhi itd., — dok se na drugoj strani, isto tako na dugačko raspreda kako je srpsko sve gde postoji srpski jezik, a hrvatski jezik da je samo onaj »kojim govori Zagreb i dr. Maček«; kako su Hrvati »proglasili srpski jezik za svoj književni jezik«; — i kako u Bosni i Hercegovini postoji samo srp-stvo, dok hrvatstvo ne sme uopšte da postoji itd. A svi skupa mrcvare ju-goslovenstvo i brukaju — i srpstvo
i	hrvatstvo!...
Čini se da če se iz starih arhiva /z-vuči pomalo sve nekadašnje franko-vr.čke i velikpsrpske brošure, pa da če ponovo uči u dejstvo taj otrov, koji je od koristi samo profesionalnim demagozima i našim spoljnim protivnicima.
*
»HRVATSKI LIST« javlja iz Zagreba, da je prošlih dana održana tamo skupština akadem. društva »Š t rosni a j e r«, na kojoj je uzeo učešča i bivši rektor, Stipetič, pa da je tom prilikom zaključeno, da se ime društva izmeni u »Hrvatsko sveučilišno društvo«, umesto dosadašnjeg imena »Štrosmajer«. Predlog da je primljen
—	»uz Irenetično odobravanje profe-sora i ostalih intelektualaca«.
Da je biskup Štrosmajer bio zaista jedan od največih hrvatskih intelektualaca, to zna ceo svet; kao što su to znali i oni Hrvati koji su društvu o kome je reč, sa ponosom dali Štros-majerovo ime. To što se pak sadašnji njegovi članovi »stide« Štrosmajera, najbolje pokazuje da se Štrosmaje-iov duh mora i te kako da stidi ovakvih »intelektualaca«, koji sem praznih titula, nemaju nikakve druge podloge za taj naziv...
(oko 2.000), zatim Nemačka, Norveška, Engleska, Estonija i Finska.
Prilikom lingijade održade se i me-dunarodni festival narodnih plesova, n.i kome de učestvovati 20 različitih nacija, sa oko 3.000 plesača.
GIMNASTIKA U LUKSENBURGU
30 jula de savez gimnastičara u Luksenburgu prirediti naročitu svečanost u slavu stogodišnjice nezavi-snosti Luksenburga. Na proslavi če uzeti učešča oko 2.000 vežbača.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: Svajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Bradi i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rad
TraZIte cene za Izradu k I i n a c a I znalaka.
Strana 6
SOKOLSKI GLASNIK
GOd. X — br«j 25
Sadržina sokolskih listova
»ČUVAJMO JUGOSLAVIJU«
lzašao je dvobroj 5—6 ovog ves-nika Sokolske župe Karlovac, sa vrlo zanimljivim sadržajem: Svi na slet u Zagreb; — Brat Dr. Oton Gavran-čič; — Seljak i gospoda (V. Rapo);
— U čemu se možemo ugledati u Bu-gare; — Pismo bratu u Prag (J. Ma-tešić); — Na Vidovdan (J. Matešič), te razne rubrike i vesti.
»NAŠA RADOST«
List jugoslovenske sokolske dece, donosi u broju 10, veoma zanimljiv sadržaj: Vidovdan (M. Matešič); — Naš sokolski oče E. Gangl; — Bojan, povest iz rimskih časov; — Povest o Janezu, Coprežu in kraljici palčkov (Manko Colar); — Brat Ste-van 2akula; — Kako nastane nevihta;
— Priča o odvažnoj ženi; — Život na selu u junu (Joso Matešič); — Ivanjdan na selu (J. Mrežnički); — Skromnost; — Termini in brzojavni drogovi; — Cudesni svet na travniku;
— Lovci na mušice u našim šumama;
— pesme: Vidovdan, Zdravo. Zbogom, školo (J. Matešič).
»GORENJSKI SOKOL«
Broj 2 ovog vesnika Sokolske župe Kranj donosi ovaj sadržaj: Na Bled (J. Špicar); — Trideset let Sokola na Bledu; — Župni slet na Bledu; — Kroji na župnem zletu in na zletu v Sofiji; Tekme.
»SOKOLSKI LUTKAR«
List za lutkarstvo Sokolskih župa Dravske banovine, broj 3, donosi
>ledeči sadržaj: Idejni članci; — Teh-nički deo; — Skice; — Pesme; —, Vesti; — Literatura. List objavljuje i jedan komad za lutkarska pozorišta (»Jurček gre na Triglav«), u nastav-cima.
СОКОЛИ, ПЧЕЛАРИ!
Соколска радионица за израду ве-штачког caha при жупи Мостар, из-рађује вештачко саће за пчеларе из чистог херцеговачксг пчелињег воска, у свим количинама и величи-нама.
Цене, и све упуте послала је о-вих дана жупа Мостар поново свим друштЕима и четама и нека се пче-лари обраћају својим јединицама ради информација.
Izdanje zbirke „Vežba"
U pretplati: VI serija (br. 26, 27, 28, 29, 30) Din. 25.
Br. 2. (II izdanje) Frano 2ic: »Oj leti sivi sokole« simbolični sastav za mušku decu. Din. 6.—
Бр. 10. (II издање) Душан Новако-вић: „Ритмичка шестица4, за чланове Дин. 6.
Бр. 11—12. Иван Ковач: „Из брат-
Соколске заставе израђуЈем свилом и златом везене врло лепе уз најповољније цене. Moja 40-годишња пракса сва-ком гарантује да ће бити код мене најбоље и најјефтиниЈе послужен.
НИК0Ј1А ИВКОВИЋ НОВИ СОД
ског загрљаја”, за чланове. Дин. 12.—
Бр. 14. Иван Седлачек: „Ој Слове-ни“, симболични састав за ше-сторицу мушког нараштаја; Славко Полшак: „Шестица за мушку“ децу Дин. 6.—
Br. 18. Milko Marinčič: »čobančići« .simbolični telovežbeni sastav za stariju mušku decu. Din. 6.—
Br. 19. Frano 2c: »Hajte bračo«, simbolični telovežbeni sastav po isto-imerioj pesmi, za stariju braču ili članove. Din. 6.—
Br. 21. Agata 2ic-Marčič: »Slikovita vežba na gredi« za stariju žensku decu. Din. 6.—
Br. 22. Milan Vukovič: »Ritmički sastav čunjevima«, za muški nara-štaj. Din. 6.—
NA J VEĆI IZBOR M U Z I Ž K I H INSTRUHENATA
„SCALA**
BEOGRAD — Kralja Milana 9
Prodaja za gotovo i na otplatu.
Br. 23. Velimir Popovič: »Igra malih Kineza«, za mušku i žensku decu. Din. 10.-—
Br. 24. Jelena Dopuda: »Borba i po-beda«, ritmički sastav za članice. Din. 10.—
Br. 25. a) Jordan Kostič: »Čuvajte Ju-goslaviju«, simbolična vežba za mušku decu;
b) Ivan Sedlaček: «Pred Senki-nom kučom«, slikovita prosta
  --
LEČILIŠNI HOTEL PALAČE Med. Dr. Doslp Avellni, HVAR
Hotel potpuno reno-viran sa tek. toplom i hladnom vodom u svim sobama, sobe sa kupati-lom, apartmani, društvene prostorije, sunčane terase, sjenoviti park, kur-salon, vlastito tenis igra-llšte, motorni čamac za izlete u Biševsku Špilju.
P E N S I O N Din. 60.— 100.—
vežba za članice ili ženski nara-~štaj. Din. 10.—
Br. 26. Jelena Dopuda: »Igra vetre-njačama«, za stariju žensku decu. Din. 10.—
U pretplati svaki broj 5 din.
Čekovni račun kod Pošt. štedionice u Beogradu br. 56.954. — Vlasnik i u-rednik:	Žic	Frano, nastavnik Vojne
akademije, Deligradska 27, Beograd-
амдити——.
MIO 1ШШ
филмови и остали прибор
Изазивање
филмова.
Копирање,
умножавање,
увеличавање
итд.
код
»Ф0Т0ЛУКС«
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim
МОМЧИЛО ИЛИЋ Б E О Г P А Л
М. Драшковића ул. бр. 1
1) Наиештање погрезивих вратила могуће без сваких везова;
2) Постављање и поспремање ступова хитно и no деци могуће, пошто су ступови протутежени;
3) Устанављање ступова у праву висину омогућују аутоматске кочиице;
4) Сигурно утврђење ступова омогућено удобно и лако дводеоиии клином|
5) Притка за вратило учвршћује се без сваког завртња на начин пушчаног затварача;
6) Могуће је на мало места поставити више вратила у један ред и тиме маступање више вежбача у исто време.
Новодобним вежбаоницама најсавршеније справе из специјалне
ТВОРНИЦЕ ГИМНАСТИЧКИХ СПРАВА
ИНДУСТРИЈСКО И ТРГОВАЧКО А. Д
Стовариште че машина за обраду
челика
МИЛАН М. РАЛЕТИЋ
НОВИ САД • КРАЉА ПЕТРА УЛ. 2-4
Штофови, свила, платна и остала мануфактурна роба уз јевтине цене.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovića 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić)
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beegrad.
— Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protić.