Poštarina plaćena u gotovom
God. IX. Broj 4.
U Zagrebu, 29. Januara 1937.
Pojedini broj Din 1J0
r*	Uredništvo l uprava Z A O it e. t», MasarvKova 28a. Teieton 67-80	>
	Uredništvo in oprava	
	za Slovenijo in slovenski del olljske Krajine	
	UJUUL.JAMA. Erjavčeva 4a	
\		
JADRANSKI KOLEDAR"
IO**— din
Naručite ga odmah!
GUŠILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
IZRAZ „NARODNA MANJŠINA"
Tuđi mi sami čestokrat pišemo in govorimo o naši narodni manjšini v Julijski Krajini. Ta izraz pa ni pravilen in umesten. Neumesten je radi tega, ker že s samim izrazom priznavamo nekakšno inferiornost našega naroda kot manjšine nasproti večinskemu italijanskemu narodu. Nepravilen pa je izraz manjšina za naš narod v Julijski Krajini že radi številnega razmerja. Kajti Slovenci in Hrvatje niso v ozemlju, ki ga poznamo pod imenom »Julijska Krajina« manjšine, temveč tvorijo po Številu izdatno absolutno večino. V Julijski Krajini bi bil tedaj naš narod večina, manjšino bi tvorili Italijani in Furlani.
Izraz manjšina za naš narod v Julijski Krajini bi bil upravičen k večjemu z oziroma na vso Italijo. Toda tudi tedaj ne moremo govoriti o kaki naši manjšini pod Italijo. Kajti v teku časa se je izraz »manjšina« udomačil le za take narodnostne skupine, ki so od vseh strani obdane od večinskega naroda, kakor na pr. Lužiški Srbi. Manjšina v tem pravem pomenu besede bi bili Italijani, ki živijo v Dalmaciji, ako ne bi bili italijanski državljani. Manjšina v tem pomenu bi bili tudi Italijani v Zadru ter Italijani v Julijski Krajini, ako bi ta, kakor bi bilo naravno in pravično, pripadala Jugoslaviji. Kajti toliko Italijani v Dalmaciji, kakor Italijani v Istri in Trstu, tvorijo le neznatne narodnostne otoke v jugoslovanskem telesu in nimajo neposredne zveze s pravim italijanskim ozemljem. Slovenci in Hrvati v Julijski Krajini niso manjšina v tem pomenu besede. Kajti oni tvorijo z Beneškimi Slovenci vred kompaktno naseljeno narodnostno skupino, ki Živi ob sami državni meji, onstran katere živijo njeni sonarodnjaki. Taka narodna skupina je le neprava manjšina, pri Nemcih se je zanjo udomačil izraz »krajinska narodnostna skupina«.
Se preden se je ta izraz stvoril, pa smo mi že poudarjali značaj našega naroda pod Italijo kot krajinske narodnosne skupine z imenom za ozemlje, na katerem biva. Uvedli smo tedaj ime, ki je danes že splošno priznan, namreč »Julijska Krajina«. Udomačil se je ta izraz tudi že v nemški literatu’'’- kot »Julische Mark«, med Angleži kot »Julian March«, med Francozi kot »Da Marche Julienne«, med Čehi kot »Julska Krajina« a med Poljaki kot »Kraina Juli-anskija«. Kadi tega bi bilo skrajno ne umestno, ako bi hoteli skovati kak nov izraz za vse ozemlje, kjer biva naš narod, ki je prišel pod Italijo.
Tako nepravo manjšino tvorijo tudi Slovenci na Koroškem in prav koroške Slovence je celo Nemec Theodor V e i t e r v svoji knjigi »Die Slotvenen in Kfirn-ten« še posebej označil kot »krajinsko narodnostno skupino«.
Pri tem pa je Veiter opozoril tudi na posebnosti take skupine. Na eni strani je namreč radi geografske zveznosti, v kateri živi t"l,n skupina s svojim narodom, zanimanje zanjo pri njenem narodu, ki ''vi v lastni državi, posebno živo. Na drugi stre”! pa vidi večinski narod, na čigar državnem teritoriju je taka skupina, v njej stalno iredentistično nevarnost. Radi tega skuša marsikatera država take krajinske' narodnostne skupine nasilno raznarodovati. Tako postopanje pa mora naravnost vzbujati nejevoljo pri narodu, kateremu pripada zatirana skupina. S tem se pa le zopet ojačujejo iredentistične težnje in se ustvarja sovražno razpoloženje med obema državama, ki lahko dovede tudi do vojne. Ako velja to za marsikatero krajinsko narodno skupino, velja to v prvi vrsti prav za naše narodno skupino pod Italijo. Kajti druga država ne skuša tako sistematično in tako brutalno naravnost uničiti njej po mednarodnih dogovorih izročene drugorodne skupine. In v tem postopanju talije z našo narodno skupino je največja ovira za mirno sožitje našega naroda in naše države z Italijo. Vsak sporazu i, ne bi upošteval tudi problem “I o vencev in Hrvatov v Julijski
r&jini, je radi tega že v na-Rr*i obsojen na neuspeh. P. P.
PARALELA IZMEĐU MALTE I JULIJSKE KRAJINE
Glavni uvjet talijansko-engleskog sporazuma mora biti vraćanje talijanskog jezika Maltezima
„Italija ima prava da se miješa u pitanje talijanskog
jezika na Malti”
»La Volontà d’Italia« organ talijanskih ratnih dobrovoljaca, donio je oduži članak vodje talijanskog pokreta (fašističkog) na Malti E. Mizzi-a, u kojem se osvrće na sklapanje »gentlemen’s agree-menta« izmedju Italije i Engleske. Mizzi iznosi neke tvrdnje koje bi mi naročito danas mogli preve ti doslovno i potpisati, uz rezervu da namjesto Malte stavimo Julijsku Krajinu. Donosimo neke karakteristične pasuse. Dopis je sa Malte. Spominjući odnose izmedju Italije i Engleske, Mizzi kaže:
— Kada ne bi bili neki političari tako kratkovidni, morali bi uvidjeti da bi Malta morala biti najjača veza talijan-sko-engleskog prijateljstva, a ne kamen smutnje. Interes Engleza je u tome da poštuju naš jezik 1 našu kulturu. Proganjajući naš jezik i našu kulturu sa Malte, znači ne samo izazvati mržnju talijanskog naroda, već i stvarati opasan historijski i politički problem. Mir na Sredozemnom moru se neće moći postići ako se Malti ne povrati njezin talijanski jezik i njezina talijanska kultura. Tada će Malta biti najjača veza Izmedju talijanskog i engleskog naroda. Danas je situacija na Malti takova da se problem Malte ne može rješavati samo u Londonu. Svaka iskrena i plodna kolaboracija Italije i Engleske može se postići jedino pod uvjetom da se Malti prizna autonomija i da se ponovno uvede izagnani talijanski jezik, jer to je jedini konkretan simbol te kolaboracije. Ako se tako ne postupi, možemo očekivati u vodama Sredozemnog mora najveće i naj užasni je pomorske ratove koje historija pamti.
Imamo prava da vjerujemo da će to sklapanje džentlemenskog sporazuma biti u pravom smislu »gentlemen’s agreement«, to jest, akt inspiriran iskren ošću i lojalnošću koje moraju voditi ljude koji su ga potpisali.
I neka se ne kaže — kao što govore naši protivnici — da Italija nema prava da se miješa u problem našega jezika na Malti. Polazeći sa stanovišta da Italija ima sveto pravo da brani talijanski jezik svuda gdje god je taj jezik progonjen, i engleska vlada je već više puta i službeno priznala Italiji pravo da digne svoj glas u obranu talijanskoga jezika na Malti, a sigurno je i to da se Italija
nije nikada odrekla i da nema namjere da se odrekne tog svog naravnog i nepisanog prava«.
Na jednom drugom mjestu Mizzi kaže kako je taj fakat da se talijanski jezik očuvao na Malti kroz 136 godina progona, najbolje jamstvo da se talijanski jezik ne može tako lako Istjerati. »Ne! Talijanski jezik na Malti neće i ne može umrijeti!« uzvikuje Enrico Mizzi.
Navraćajući se na džentlemenski sporazum, Mizzi kaže da nikakav sporazum ne može biti plodan ako nije praćen iskrenim pred-lozima i iskrenim djelima.
Napada posljednje naredbe malteške vlade kojima je zabranjeno službeno nazivati mjesta, brda itd., talijanskim jezikom, već jedino malteškim ili engleskim, i nazivlje te dekrete »ukazima«.
I puljski »Corriere Istriano« prenosi taj članak iz »La Volontà d’Italia« pa ga popraćuje ovim riječima: »Enrico Mizzi je junački branič talijanskog prava na talijanskom otoku Malti, koja Je svakim danom sve više žrtvovana egoizmu i perfidi J i ugnjetača. U ovoj našoj zemlji koja je toliko decenija trpjela (tj. Istri) pod petom ugnjetavača, krik boU i ljubavi velikog malteškog rodoljuba bit će razumljen u cijelom svom velikom, i rekli bi, skoro tragičnom značenju«.
Tako Mizzi i tako »Corriere Istriano«. Medjutim Englezi nisu na Malti ni ukinuli jezik naroda, Malteza, već samo jezik Inteligencije i doseljenih Talijana. A u Istri gdje izlazi »Corriere istriano«? ... A u ostaloj Julijskoj Krajini? Uporedbe ne ćemo pisati, ali se upored-ba nameće sama po sebi, pa radi toga i prenosimo važnije pasuse iz toga članka. Sve bez posebnoga komentara. Ostale stranice našega lista i današnji uvodnik su najbolji komentar.
A i očita aluzija...
OPĆINSKI NAČELNICI NAREDJUJU SEOSKIM GLAVARIMA
DA SAKUPLJAJU PRILOGE ZA GENERALA FRANCA
a milicija kontrolira to sakupljanje
Rijeka, januara 1936. Doznajemo da neki općinski podeštati pozivlju službeno na općine seoske glavare i tamo im daju naredjenja da sakupljaju priloge za generala Franka. To moraju da vrše seoski glavari lično i moraju da bilježe svakoga koji je dao. S njima idu i općinski čuvari kao straža. To se dogodilo u nekim selima Lanišćke op-
ćine, a u selu Rašporu je seoski glavar morao da nosi kutije za sakupljanje trgovcima i gostioničarima s naredje-njem da ih se postavi na vidno mjesto i napomenom da su trgovci i gostioničari lično odgovorni ako u tim kutijama ne bude dovoljno priloga. Kontrolu vrši milicija.
KAKO NABIRAJO V ITALIJI PR0ST0V0LJ CE ZA ŠPANIJO
Pismo našega fanta iz južne Italije
Ljubljana, januarja 1937 (Agis). — Prinašamo izvleček iz pisma, ki smo ga prejeli iz južne Italije. V kratkih besedah pripoveduje naš rojak o vsem, kar je videl, kolikor je pač mogoče vsled razmer zlasti vsled cenzure, opisati. V svojem pismu pravi:
— Da bi ti mogel opisati vse kar sem videl in občutil, bi bilo preveč. Morali bi se le pogovoriti. Danes se bom dotaknil le ene Izmed zelo važnih stvari, ki ne bo zanimala samo tebe, temveč zanima danes gotovo ves svet. To veš da sem v
S____ Naš regiment sestavlja vojaštvo
iz južne Italije, zlasti iz Sardinije in Sicilije ter Kalabrije. Sem vmes so pomešali nekaj nabornikov iz provinc Trsta, Reke in Vidma. Teh zadnjih sedaj ni mnogo, že po tem lahko uvidiš kako se počutim med temi južnjaki.
Nekega dne v decembru je komandant regimente sklical vse vojake skupaj. Držal je kratek politični nagovor. Pripoznal. je kam je naperjena ostrina svetovnega nasprotstva, izbral iz tega dve stranki zastopnici enega In drugega tabora ter obe okarakteriziral. Potem pa je apeliral na vojaštvo, da naj se prostovoljno javi za Španijo. Javilo se jih je nekaj če so že odšli ne vem.
Druge stvari pa veš najbrž več kakor jaz.
Kakor vidimo so po vsej Italiji nabirali med vojaštvom, ki služi redni rok, takozvane prostovoljce in jih skušali pridobiti za borbo v Španiji, s tem smo dobili potrdilo o tem iz najbolj izvirne strani.
PRILOŽILI SMO ČEKOVNE UPLATNICE
pa molimo cijenjene pretplatnike da se s njima posluže i da nam dostave dužnu pretplatu. Oni pretplatnici koji su podmirili cijelu prošlu godinu neka nam dostave barem jedan dio pretplate za tekuću godinu, a oni koji imaju sve u redu neka spreme uplatnice za drugi put.
Već svršava prvi mjesec ove godine, pa molimo cijenjene pretplatnike da to uvaže.	UPRAVA »ISTRE«
NEMŠKA ZVEZA ZÀ NACIONALNO POMIRENJE EVROPE
JUGOSLOVANSKI NEMCI SO PROTI NOVI ZVEZI
Kakor poroča novosadski »Deutsches Volksblatt« od 17. januarja t. 1. se je prav tisti dan vršil na Dunaju ustanovni zbor nove organizacije, ki si ie nadela naslov: »Nemška zveza za nacionalno pomirenje Evrope.« (Deutscher Verband zur nationa-len Befriedung Europas). Njena naloga je, da
»združi vse elemente, ki se zavedajo svoje odgovornosti in so razsodni, k poizkusu, da konstruktivno rešijo nacionalni problem in tako ustvarijo smernice, ki lahko služijo za pomirenje Evrope In za zavarovanje zapadnoevropske kulture.«
Poziv na ustanovni zbor je med drugimi podpisal tudi profesor Dr. Paul Schiemann iz Rige, dosedanji podpredsednik evropskih manjšinskih kongresov.
»Deutsches Volksblatt« ostro nastopa proti novi zvezi, češ da se z njo samo razdražijo nemške skupine v Evropi in da se tako njihova moč hote ali nehote oslabi.
V nedeljo <J4 t m. je izšel drug članek v »Deutsches Volksblattu«, ki pravi, da so jugoslovanski Nemci proti novi zvezi zato, ker ie očitno naperjena proti nac.-sodall-stom.
TRŽAČAN PIERO JACCHIA JE PADEL NA ŠPANSKEM
S SMRTJO JE ODKUPIL GREH KI GA JE VEDNO PEKEL »Giustizia e Libertà« poroča, da je pri zadnjih bojih pred Madridom padel na strani takozvanega Garibaldijevega bataljona, ki se bori za vladno stranko, tudi nekdanji profesor v Trstu, italijanski pesnik Piero Jacchia.
Profesor Jacchia ni neznan tržaškim Slovencem. Saj je bil on vodja fašistične tolpe, ki je v noči od pustnega torka na pepelnično sredo leta 1922 udrl v tiskarno »Edinost« in jo grozovito razdejal. Bilo je okoli druge ure po polnoči. — Uredniki so bili že zapustili tiskarno. Tiskarji pa so bili pravkar končali svoje delo in so se zbrali v neki sobi, da v prijateljskem krogu ob kozarcu vina praznujejo pust. Ko je šel tiskarniški sluga po vino in je odprl hišna vrata, je stopil pred njega mladenič in naprl nanj revolver. Za njim je udrla večja skupina fašistov v hišo in se tiho priplazila v tiskamo in presenetila zbrane tiskarje. Eden izmed fašistov, ki je imel velik nož v rokah, je oklofutal nekega tiskarja. Tedaj pa je stopil k njemu vodja napadalcev, prof. Jacchia, in ga ozmjer-jal, da je grdo delavce pretepati. Medtem ko so se drugi razpršili po vseh tiskarskih prostorih in tam vršili svoje barbarsko delo, je stal Jacchia na straži pred vrati sobe, v kateri so bili zbrani tiskarji. V vsaki roki je držal revolver. Nihče od prisotnih se ni smel ganiti. Po razdejanju so zapustili tiskarno, ne da bi jih varnostni organi ustavili. Vršila se je sicer pozneje preiskava, toda nihče ni bil pozvan na odgovornost.
Jacchia je očitno v vrsti napadalcev na slovenske domove častna izjema. — Kajti dočim drugi uživajo danes največje časti in materialne dobrine za svoje vandalično postopanje, se je Jacchia ob Matteotti j evem procesu odrekel fažiz-mu in okusil vse težkoče političnega preganjenca In emigranta Avgusta meseca preteklega leta pa je, kljub temu da je bil že
v 54. letu starosti, vstopil med prostovoljce, ki branijo Madrid, češ »da se mora pokoriti za fašistični greh, ki ni sicer od včeraj, ki pa ga čim dalje bolj peče«. Resnično je opral s sebe fašistični madež z junaško smrtjo v boju proti samemu fašizmu.
ZOPET OBSODBE RADI PREKORAČENJA MEJE
Gorica, jan. 1937. — Goriški tribunal je radi nedovoljenega prekoračenja meje obsodil 27 letnega Josipa Konjedi-ca od Mihaela iz Deskel, 26 letnega Ladislava Jakončiča od Antona iz Košane in 28 letnega Petra šimšiča od Antona iz Naborjeta, a bivajočega v Desklah, vsakega na 3 mesece zapora in 2000 lir globe.
Obsojena, ker sta se odtegnila vojaškemu naboru
Gorica, januarja 1937 (Agis). — Josip Švagelj, star 25 let iz Štanjela na Krasu je bil obsojen na 6 mesecev zapora pogojno, ker se ni javil k naboru. Radi Istega je bil obsojen Anton Peršič star 24 let na 2 meseca zapor»
JUGOSLOYENSKO-BUGARSKI
SPORAZUM
U Beogradu je potpisan ugovor izme-dju Jugoslavije i Bugarske o vječnom i nenarušivom prijateljstvu. Za Jugoslaviju je ugovor potpisao dr. Milan Sto-jadinović, a za Bugarsku dr. Georgi Kjo-seivanov, koji je vrlo svečano dočekan u Beogradu.
Talijanska štampa se do sada suzdržava od svih komentarja, jedino bilježi neke glasove (rijetke) francuske štampe, koja je zabrinuta radi toga za francuski utjecaj na Balkanu.
Neki njemački listovi pišu tim povodom da će iza sklapanja tog pakta interesi Jugoslavije biti više okrenuti na istok i Egejskom moru i da će time za-tegnutost na Jadranu popustiti.
Sva ostala svjetska štampa pozdravlja sklapanje tog pakta koji je akt od ogromne važnosti za mir na Balkanu i put za srdačnu vezu izmedju dva bratska naroda.
Zašto su fašistički iredentisti protiv sporazuma s Jugoslavijom
U broju od 9 januara zadarski »San Marco« donosi ovaj vrlo karakterističan člančič:
»Zagrebačke »Novosti« komentarišu krvave španske dogadjaje i donose jedno mišljenje, koje će vjerovatno da interesu je one, koji iz bližega prate dopise Marija Nordia i pravac našeg lista »San Marca«. »Novosti« pišu: što se tiče zasebnih interesa Jugoslavije, g. Eden je tačno definisao ovo pitanje odgovarajući na jednu interpelaciju u Gornjem domu i izjavivši, da su jugoslovenski interesi u toku talij ansko-engleskih pregovora bili ispitani i obezbjedjeni. Italija se odriče bilo kakvih ciljeva u Španiji i Maloj Aziji, odriče se bilo kakvog iredentizma na dalmatinskoj obali, jednom rječju: odriče se bilo kakve teritorijalne okupacije na obalama Sredozemnog mora.«
Ovaj člančič donosi »San Marco« pod naslovom:	»Talijanski iredentizam u
Dalmaciji i g. Nordio«.
FAŠISTA, ZAPALIO KUĆU I ŠTALU NAŠEM ČOVJEKU
Golac, januara 1937. Jedan naš renegat zapalio je neke noći kuću i štalu Gojak Antonu zvanom Fražić. Kuća i štala je izgorila do temelja, a i sve što je imao u kući. Tog renegata, Jurišević Franju zvanog Cepčov, karabinjeri su uhapsili, ali su ga malo Iza toga pustili. Jurišević je izjavio, kao što smo obaviješteni, da je zapalio kuću i štalu Go-jakru radi toga što je Gojak, navodno, velik protivnik fašista i da se kod njega sakupljaju antifašistički elementi.
Gojak nije bio osiguran, pa trpi veliku štetu. U selu se bila povela akcija da se sakupljaju milodari za pogorenog Gojaka, ali je nekima palikuća Jurišević izjavio da će i one koji budu pomagali Gojaka zadesiti ista sudbina.
Taj isti Jurišević je već pred godinu 1 pol bio podmetnuo vatru pod četiri kuće naših ljudi, ali ni za taj zločin mu se nije ništa dogodilo, navodno radi toga što nije bilo dokaza.
Sela u Istri bez svećenika
2ejane, Januara 1935. Već nekoliko godina mi nemamo svećenika u župi. Više puta smo tražili, ali uzalud. Ove zime je, na primjer, umrla jedna starica u našem selu. Svećenik iz Vodica nije mogao doći radi ružnog vremena, a karabinjeri nisu dozvolili da je zakopamo bez svećenika. Baš nas je ovaj slučaj potaknuo da se sporazumi-jemo sa Muncima, i da zajedno pošaljemo jednu pretstavku na više vlasti tražeći svećenika.
Radi demonstrativnog napuštanja crkve na Novu godinu u Vodicama, pokrajinska vlast kažnjava ljude oduzimanjem zimske pomoći
Vodice, Januara 1937. Ove godine je bila slaba ljetina, a i u najboljim godinama Ćićarija ne može da dade kruh za sve stanovnike. Mi smo ove godine, radi vrlo slabe ljetine, bili napravili molbu da nam se dade neka pomoć u naravi.
Molba je sada riješena tako da se najsiromašnijima dade brašna i kukuruza, ali prefektura na Rijeci je naredila našoj općini da nam ne smije davati tu hranu besplatno radi toga što je narod na Novu godinu demonstrativno napustio crkvu kada je bio čitan dekret o zabrani našega jezika u crkvi, već da mora naplaćivati od naroda jednu liru i 75 centezima za kg brašna. Narod nije tada htio da uzme tu hranu, nešto radi pomanjkanja novaca, a nešto opet Iz protesta na takove odluke. Bojeći se većih nemira, poslati su u naše selo karabinjeri, koji su se nastanili u školi u stanu učitelja. Tako smo mjesto zimske pomoći dobili u selo karabinjere.
Hrvatska repuMika v Istri 1921* leta	Me va vas
za mđarfe „Arja
Italija sama ni imela pred svetovno vojno nobenega pomenbe vrednega ležišča premoga, ako ne u poštevamo manj vrednega lignita. Radi tega je ob zaključku svetovne volne s posebnim pohlepom gledala na trboveljsko premogokopno ozemlje. Zadovoljiti pa se je morala z razmeroma skromnim ležiščem premoga ob Raši v jugovzhodni Istri, ki pa v predvojni dobi radi švoie kakovosti ni bil posebno cenjen, če je bila Italija zadovoljna s pridobitvijo raške doline, se niso razveselili novega gospodarja domači delavci. O tem priča dejstvo, da je
v prvi polovici 1921. v Krpanu in okolici obstolala prava hrvatska republika, v ozemlju raškega premogokopnika katero so Italijani mogli zatreti le z močno vojaško silo. Rudarji so se bili polastili vse oblasti v vsem ozemlju. Zasedli so vse dohode v rudnike, vsa poslopja, skladišča in urade premogokopne družbe. Postavili so oborožene straže na vseh cestnih križiščih in tako nadzorovali vse ozemlje do Lindara. Organi okupacijskih oblasti so se smeli kretati v tem ozemlju le s posebnimi propustnicami hrvatskih rudarjev. Ko je v onih dneh vojaška oblast s pomočjo fašistov zatrla »revolucijo« v Krnici, je italijanska vlada pod pritiskom cazinskega fašja poslala tudi nad »Labinsko republiko« vojaško silo. Po kopnem so se bližale pehotne čete, njim se je pridružil močan oddelek financarjev s strojnicami pod poveljstvom polkovnika Bar-berisa. Od morske strani pa sta priplule v Raško drago dve vojne ladji. Manjša ladja, namreč torpedni lovec »Stocco« je tudi pristala in izkrcala večje število mornarjev. Po hudem boju. ki je zahteval na strani rudarjev tri, na strani vojakov pa dve smrtni žrtvi ter veliko število ranjencev je vojaštvo zasedlo rudnike.
Po začetku vojne z Abeslnljo je Italija
spričo sankcij, ki so ji skoro popolnoma zaprli uvoz premoga, posvetila posebno pažnjo premogokopom v labinskem okolišu, da bi tako tudi glede premoga dosegla popolno avtarkijo.
Prvič so začeli kopati premog v labinskem okolišu leta 1626, toda o sistematičnem izkoriščanju teh ležišč smemo govoriti šele po letu 1837, ko so prešla v last »Priviligirane jadranske družbe za Istro in Dalmacijo.« Nov razmah je prineslo leto 1881, ko je tudi raške premogokope prevzela Trboveljska družba. Po svetovni vojni se je storila nova družba pod imenom »Società anonima Arsa«. O razmahu pre-mogokopa priča najbolje število rudarjev: leta 1868 jih je bilo 500, leta 1900. 1500, danes pa že okoli 5000.
Leta 1935. je znašala letna produkcija 300.000 ton, v drugi polovici 1936. so kopali že povprečno po 60.000 ton na mesec in sedaj govorijo že o 100.000 ton na mesec. Z novo opremo in stroji, pa imajo rudniki sedaj kapaciteto letno 3 milijone ton.
Važnost raških rudnikov je hotel še
posebno podčrtati sam Mussolini s svojim lanskim obiskom.
Njegov obisk je veljal tudi novi delavski vasi, ki se je tedaj že gradila in bi naj nudila sreho kakim 4000 rudarjem. Vas bo imela okolo sto hiš, ki stoje vse ob cesti v dolžini enega kilometra. Skoro vsa poslopja so že pokrita, v nekaterih so že stanovalci, slavnostna otvoritev pa bo šele pomladi.
Z nove naselbino pa se je zgodil neljub incident. Ko je bil lani Mussolini v snujoči se vasi, jo je krstil za »Liburnio«. kakor so tedaj tudi premog splošno imenovali 11-burnijski premog. Pa se je oglasil Camillo de Franceschi in z dolgim člankom v »Popoln di Trieste« dokazeval, da se utegne s

tem izrazom poudarjati, da Labin in Pio-min ne spada k Istri in s tem Italiji, temveč da tvorita še vedno bistven del Libui-nije, kakor za časa rimskega imperija. Po njegovem mnenju pa Liburnija ni bila nikdar Istra in radi tega tudi ne Italija. Istrskim Italijanom da je bilo ime »Liburnija« vedno sovražno in tuje. Radi tega da so si omislili tudi novo ime za reško pokrajino »Carnaro«. Zato je de Franceschi nastopil proti imenu, ki se je dalo novi naselbini. in tudi proti označbi »liburnijski premog« za črni premog, ki se koplje v raški dolini. S svojim predlogom je imel očitno uspeh kajti, ko si je letos sredi januarja minister za korporaciie Lantini ogledal premogokope v Istri, ni obiskal nove vasi »Liburnia«, temveč vas »Arsia«.
Kakor kaže, pa tudi ležišča na Labin-ščini nc zadoščajo še potrebam Italije. Radi tega iščejo tudi po drugih krajih Istre morebitne premogokopne plasti. Posebno aktivna je v tem pogledu A. C. I. (Azienda carboni italiani), ki preiskuje obsežnejši pas pri Sičjolali med Portorožem in Kaštelom. Raziskovanje, ki se vrši z najmodernejšimi pripravami, je projektirano za dobo najmanj dveh let. Baje so dosedanii rezultati dokaj povoljni. Tako vsaj so pričali ministru za korporacije, ki si je ogledal tudi te naprave.
Poleg tega pa so začeli na novo, toda takrat zelo širokopotezno, raziskovati pre-mogokopna ležišča okoli Rodika. Tudi na ozemlju okoli Plomina so že na več mestih navrtali zemljo. Težko je že sedaj soditi o uspehu. Že pred vojno je bil marsikateri poizkus, toda skoro vsi so se končali dokaj žalostno. Medtem pa so tehnična sredstva napredovala in Italija ima spričo dejstva, da so to skoro edini njeni pre-mogokopi, največji interes, da jih izkorišča. Morda bo tudi v tem primeru obveljal naš izrek »Sila kola lomi.«
GORIŠKA KVESTURA STALNO ZASLEDUJE NAŠE LJUDI
Polde Kemperle, bivši urednik »Goriške Straže«, je »talno zasledovan
Gorica, Januarja 1937. (Agis). — Znano je, da goriška kvestura stalno zasleduje slovenske inteligente v Gorici in okolici V zadnjem času se opaža, da je v svojem zasledovanju intenzivnejša in da je poostrila postopanje proti našim ljudem, kar dokazujejo tudi različni dogodki. Marsikak slučaj opravičujejo tako, da mečejo krivdo na neuradne osebe in jih pripisujejo privatni iniciativi, vendar jtrn tega nihče ne verjame. Med številnimi drugimi našimi ljudmi v Gorici je stalno zasledovan tudi
bivši urednik »Goriške Straže« Polde Kemperle.
Pred kratkim ga Je obiskal oče, prileten
Postojna, 15. januarja 1937. (Agis). — Kakor Je znano so lansko leto zgradili tudi v Britofu, v Vremski dolini, krasno karabinersko postajo. To zgradbo so blagoslovili z velikimi svečanostmi, ki se jih je moralo vdeželiti vse ljudstvo. Po tej svečani blagoslovitvi pa do danes se je izvršilo v zvezi s tem, v doslej razmeroma mirni dolini, že mnogo nasilj, ki so jih zagrešili karabinerji. že v kratkem času odkar so tu, so mnoge ljudi pretepli, zaprli in jim na druge načine zagrenili že marsikakšno urico v tem težkem življenju. Do sedaj so ljudje mirno lovili ribe in nihče jih ni motil.
Vodice, januara 1937. U vezi posljednjih dogadjaja kod nas i uzbudje-nja koje vlada radi sakupljanja dobrovoljaca i novaca za Španij u, kao i radi izbacivanja našeg jezika iz crkava, prefektura je izdala strogu naredbu našem seoskom starješini da ne smije sazivati ljude na nikakove dogovore bez dozvole. Do sada je seoski starješina mogao sazivati ljude na razgovor radi seoskih poslova, ali sada neće to smjeti ako ne budu karabinjeri prisutni.
Neki dan je policijski komesar Iz Podgrada pozvao nekoliko vidjenijih ljudi u gostionu kod Hrvatina. Počeo ih je Ispitivati zašto su takovi protivnici fašizma, a na to mu je jedan seljak, Ribarič Ivan zvan Lik, izjavio da narod nema kruha i da je zlo da gore ne može biti. Na to se komesar razljutio 1 vikao na ljude da im ni u Jugoslaviji ne bi bilo bolje, a na to mu je jedan izjavio da u Jugoslaviji ne bi bili
možakar, ki je prišel iz Tolminskega po opravkih v Gorico. Pri odhodu ga je Kemperle spremil do postaje. Ko se Je od njega poslovil, so starčka obkolili policijski agenti in zahtevali od njega pojasnila, zakaj se druži s tem nevarnim človekom. Starček, ki ne zna italijansko, je s težavo ugotovil kaj hočejo od njega, se razburil in jim povedal nekaj krepkih in poštenih, deloma v slovenskem, deloma v nemškem jeziku tako, da so ga končno pustili, da je odpotoval proti domu. — Tako je pri nas! Kmalu ne bodo več smeli starši obiskovati svojih otrok in obratno, ker je postopanje italijanskih oblasti napram našim ljudem vsak dan bolj neznosno.
Odkar so pa tu karabinerji, slede dan za dnem vsled tega težke kazni in pretepanja. Ljudje so nekoliko preplašeni radi takih postopkov. Tudi po hišah radi stikajo s pretvezo da iščejo jajca, v resnici pa iščejo žganje, caharin in slično, Baje je nekdo ovadil da ljudje kuhajo žganje, kar je v Italiji zelo strogo kažnjivo. Ljudstvo se zelo zgraža nad izdajalci in samo iščejo pravega krivca, da se maščujejo, ker jim brez potrebe pri-zadeja sitnosti. Zgodilo pa se je tudi, da so bili sami karabinerji ugnani od ljudi, in so često skupili marsikako bunko, ker so vtikali nos kamor jim ni bilo treba.
barem kruha gladni. Tog čovjeka su uhapsili na licu mjesta, ali su ga malo iza toga pustili.
ZAŠTO SU BILI 9 MJESECI U ZATVORU BRAĆA ŠTENBERGER I VRBEC ANTON
Vrbovo, januara 1037. Lanjske godine smo bili javili o hapšenju braće Andrije i Josipa Stenberger iz Vrbova i Josipa Vrbeca. Oni su se sada vratili iz zatvora. Bili su zatvoreni cijelih devet mjeseci radi toga što su lanjske godine na Rijeci kod mosta bili prisutni kada je jedan mladić iz Istre utekao preko mosta i pri tome udario jednog brigadira koji mu je to htio spriječiti, tako jako, da Je brigadir pao okrvavljen na zemlju. Oni su, navodno, to pričali naokolo, pa su radi toga morali odsjediti cijelih devet mjeseci u zatvoru.
Urbani se krvavo raga.,.
FRANCESCO BEVK
i MORTI
RITORNANO
(MRTVI SE VRAČ/JOT
im
'fDfTOBTAU GORIZIANA . GORIZIA.
Poznati Umberto Vrbanac—Urbani napisao je u .Piccolo della Sera* prikaz iali-jansko-slovenskog rječnika Androviievog. — Ao jednom mjestu toga prikaza kaie Urbani:
.Slovenski jezik govori jedva 2 milijuna stanovnika, ali se taj jezik ponosi sa svojom literaturom i kulturom starom nekoliko slolječa*. A dalje kaie ove karakteristične riječi:
.M o i e se kazati da su Talijani uzeli pod svoje okrilje taj mali slovenski narod i direktno s n pridonijeli razvijanju njegove
kulture*
Sta misli g. Urbani, što su to pridonijeli Talijani razvijanju slovenske kulture?
Moida škole?
Moida kulturna društva?
Ili Narodne domove?	/
A moida novine: Edinost, Gorišku Stražu itd.
Ne pitamo dalje. Donosimo, za sva pitanja zajedno, sliku naslovne strane slovenskog romana Franceta Bevka.
HOČEMO DUČEJA NA KRAS«
Tako so naučili naše otroke, da so vpili o priliki takozvane befano*, ki naj bi bil nekak ^Miklavž* in ko so delili po šolah darove. V nekaterih vaseh se je vdeleiil ceremonij tudi prosluli tajnik fašija za Tržaško Grazioli in osebno delil darove. Tako je v Trebčah in Gropadi bil sprejet od slovenskih otrok z ital. zastavicami in ki so peli italijanske pesmi ter recitirali italijanske verze Zahvalila se je Graziolijn in po njem Dučeju v imenu mater neka Valerija Gregaria (Gregorič?). Delili so otrokom predvsem sladkarije, pa tudi nekaj oblačil. — Agis.
STRAHOVANJE LJUDI V VREMSKI DOLINI
Po zgradbi nove karabinerske postaje je pričelo tudi med nami nasilje
STROGE NAREDBE 0 SASTAJANJU U ISTARSKIM SELIMA
PISMO IZ PULE
0	POMERU I POMERCIMA;
O »SKUTARIMA«
1	ALFREDU ŠAŠEKU I JOŠ
NEKIM STVARIMA
Pula, januara 1937. — Kada je ono pred jedan decenij bio u Pomeru izbio onaj veliki rat izmedju porodice »Skutari« i ostalih porodica u Pomeru. bila je tome kriva smri pok. Matesino, ondašnjep općinskog delegata. Pornerei su se bili oduprli tirani-ji »skutarskog* despotizma i zajednički zahtijevali od puljskog načelnika, da im po smrti tog starog despota dade svog zastupnika iz neke druge porodice.
Da se ne upuštamo u ondašnje polemike izmedju tih porodica, puljski načelnik je bio udovoljio želji zahtjevača i za svog općinskog delegata za Pomer je bio imenovao nekog »Tonelu« iz Pomera. Eto ti rata u Pomeru. Dva fašija su se bila pojavila u Pomeru. Stari fašisti pok. Matesine i novi fašisti gosp. >Tonelle<.
»Kavaljer* Zuccon, sin pok. mutikaše, Matesine, da se njihova porodica opet dočepa vlasti, optužio je fašiste gosp. »Tonel-le<r, da su oni Jugoslaveni i pod formom fasija osnovali neku vrst jugoslavenske čitaonice. Za vrijeme novog fašija. koji je trajao nekih šest mjeseci, lokal i. j. gostionica prijašnjeg fašija (koje su vlasnici djeca pok. Matesine), bila je od strane Pomeraca bojkotirana To je peklo najviše porodicu »Skutare« i povodom tog bojkota je bio izbio taj rat. S tim lažnim izjavama >Skuta-rU su se dočepali opet svoje vlasti.
Izgleda, da će kroz nekoliko dana buknuti u Pomeru ponovno revolucija. Doduše ~ivimo u svjetskoj revoluciji, ali ova u Pomeru če biti svakako manje prirode.
Tu revoluciju će prouzrokovati osnutak »Dopolavoro« u Pomeru. Kad bi se to »Dopolavoro« osnovalo kod »Skutarove« porodice, stvar bi bila jasna kao sunce. Ali se to društvo osniva kod Radislava Zuccona (Go-tičinoga), a snabdjevati će to »Dopolavoro« hranom i vinom sestra Radislavova, koja ima u Pomeru vinotočje i trgovinu jestvi-nonr I eto iznova bojkot za »Skutare«.
Kako će to gledati kavaljer Zuccon, bra-korastavan. onaj Zuccon, koji je za vrijeme fašističke revolucije u Pazinu odveo učitelja hrvatske škole pok. Ladavca u tamno podzemlje i prisilio ga da mu ljubi cipele?
Sto će na to njegov brat učitelj, ženoubi-ca i zlostavljač naših ljudi? Oni će opet optuživati da je to neko jugoslavensko društvo dok ga rastvore — i sve u svoju vlastitu korist.
»Dopolavoro« u Pomeru će se zvati »Alfredo Sašek«. Alfredo Šašek je bio fašista i k tomu još i žrtva. Ubili su ga u Puli. Taj Sašek je nekada šetao kroz puljski korzo crvenom vrpcom na štapu. Kasnije je od crvene stvorio crnu - a svršio je kao kavga-diija i izazivač — ubijen je. U času kad su ga ubili imao je slučajno crnu vrpcu i crnu košulju i tobože postao — žrtva.
Pri svečanom otvorenju te kulturne ustanove če gosp. Bergami iz Taranta koji je sada oženjen u Pomeru, (inače kažnjavan više puta za kradju i osudjivan na prisilan vod), održati svečani govor. Trebalo bi da tom zgodom iznese mladeži na vidjelo svoja djela, a i djela Alfreda Sašeka. A kada bude išao propagirati osnivanje još nekog »Dopolavoro« po selima na Puljšiini, neka iznese i djela Mije O-aviča iz Volture, koji je takodjer »žrtva« poput Sašeka, i kojemu ]•> posvećena škola u Loboriki. A i poneki »Dopolavoro« će nositi »slavno« ime Mije
Zucconi, SaSeki, Bergami, Graviti — »odgajaju« našu 'omladinu. Oni su prin i vodje. Ali — ali — »ja vražjega jaja može izač nikad boži petešić«, kaže s pomerska poslovica.
SLOVENSKIM FANTOM JEMLJEJO IZKAZNICE FAŠISTIČNIH ORGANIZACIJ
_ Gorica, Januarja 1937 (Agis). Fašistično tajništvo je odvzelo legitin cije fašistične stranke sledečim naš ™aLdeoičem v Goriški pokrajini: Arčc Viktorju iz Gorice, »ker ne posed' vfosestavljajo tradicionalen slstični duh«, Starcu Avgustu iz Stan la, »ker je sovražen režimu in Itali Jugu Vergiliji iz Gorice, »ker je arogs vr11’ PreP°t®nten in brez disciplir Merviču Oskarju, »ker ni plačal člai
cieÌK^v bI Lahk0- ter se je po wga slabo opravičil«, Mozetiču Vlkto
ri,,eLn«4Plačal Canarine« Gaetu Edv
žavllani J!e’^ker ni razumel nalog ne fašlsta«. ModrljE
Prpnr^ni K°mna ÌZ iStlh HlZlOgOV :
da tem mladeničem bo mnogo žal za to, ker so zgubili izl znlce vsled prestopkov ki so jim na
TE5KO EKONOMSKO STANJE U ITALIJI
Rim, 18 Januara. Tajnik fašističke «n-anke upravio je okružnicu svim pokrajinskim tajnicima stranke u kojoj {*>ava da pooštre kontrolu protiv svih trgovaca, Industrijalaca i kućevlasnika, koji se ne pokoravaju odredbama o odredjenju cijena pa da pri tome oso-oito pripaze kako bi cijene živežnim namirnicama koje su u posljednje vrl-jome poskočile zbog toga što se mnoge °d tih namirnica boje se uvoze iz inozemstva bile održane na onoj visini, knja je nepodnosiva konzumentima.
Obupeiapoložaj našeg kmeta
Tihotapstvo — socijalno in gospodarsko zlo obmejnih krajev
Postojna, januarja 1937 (Agis). — Obmejno časopisje dan za dnem prinaša cele stolpce o velikih kaznih izrečenih nad tihotapci. Tako se je pojavilo to vprašanje za obmejne kraje, ki žive v zelo velikem pomanjkanju, kot veliko zlo v vseh ozirih. Sicer je res, da se je tihotapstvo ob meji od nekdaj vršilo povsod in da tega ni mogoče popolnoma nikjer zatreti, toda pomen, ki ga ima v tem slučaju je treba razlagati popolnoma drugače. Tihotapstvo je zajelo skoro vse sloje ob meji, ter postalo za večino ljudi nov vir zaslužka. Skoro nemogoče si je predstavljati, da bi človek ob meji iskal rešitve iz obupnega gospodarskega položaja na drug način kakor s tihotapstvom. Vse posledice v moralnem, v socialnem in vzgojnem oziru, ki izvirajo iz tega se danes še ne dajo popisati. Omenimo le lahko, da se pečajo s tem tihotapstvom ne le starejši,
ampak da se poslužujejo tudi mladoletnikov in celo otrok za tako nevarne posle. Na drugi strani pa oblasti zatirajo to pojavo popolnoma napačno s tem, da ljudi kaznujejo z denarnimi kazni, ki gredo v tisoče lir ter jih s tem neposredno silijo, da se zopet vržejo v tihotapstvo če hočejo plačati denarne globe. Zlasti so prizadeti kraji okoli Idrije, kjer vja-mejo največ tihotapcev, pa bodisi italijanskih ali jugoslovanskih državljanov. Zlasti mnogo žensk iz obmejnih krajev se peča s tihotapstvom in je med aretiranci relativno največ žensk ter starejših moških, ki ne morejo opravljati kakih težjih gospodarskih del, ter so tudi oblastem manj sumljivi. Problem tihotapstva je za naše ljudstvo izredno težak in treba bo iskati rešitve iz njega, ki mu je pa fašizem ne more dati. Potrebne so temeljite spremembe v gospodarskem, političnem in socialnem pogle-
du. Vsega tega pa od fašizma nismo in nikdar ne bomo pričakali. Saj je dose-daj delal le na to, da nas s svojo impe-rijalistično politiko popolnoma uniči, nam je odvzel lepa polja in gozdove za utrdbe, nas obdavčil do skrajnosti, ter nam onemogočil splon vsako gospodarsko gibanje.
ŠTEVILNE ARETACIJE RADI TIHOTAPSTVA
Postojna, januarja 1937. (Agis). — Pri Godoviču so bili aretirani ker so rekoračili mejo radi tihotapstva: Ana uk, Marija Cuk, Marija Habe in Ana Habe, Antonija Leskovec in Antonija Mikluš, Ivana Nagode in Ivana Rupnik, Josipina Šuligoj, Alojzij Kolarič, star 64 let in Franc Drol, star 38 let pa sta bila aretirana na cesti Grahovo. Alojzij Kru-šol iz Hotederšice Je bil prijet pri Grižah ter je jugoslovanski državljan.
VELIK UDAREC ZA NAŠE KMETE V OKOLICI CERKNEGA
Zaplemba ogromnih množin suhih sliv
Sv. Lucija, januarja 1937 (Agis). — Naši kmetje preživljajo težke čase. V tej splošni krizi si pomagajo kakor vejo in znajo, .da preživljajo sebe in svoje družine. Domača zemlja jim ne da toliko, da bi se prehranili četudi delajo trdo in obdelujejo vsak rodoviten košček zemlje. Veliki davki in druge dajatve jih tako obremenjujejo, da jih silijo za zaslužkom. Zaslužek je danes zanje zelo redek in če je, je majhen, zato se bavi-jo s tihotapstvom iz Jugoslavije. Na drugi strani pa jih draginja živil in vsakdanjih potrebščin sili v to, da si jih nabavljajo na jugoslovanski strani. Obenem tudi tihotapijo z živili, kar je sicer zvezano z velikim rizikom, mnogokrat pa tudi življenje tihotapca postavljeno na kocko. Letošnjo jesen so na-
bavljali v Jugoslaviji, deloma z vednostjo obmejnih stražnikov, deloma za hrbtom teh, suhe slive, jih prodajali ali pa hranili doma in počasi pošiljali naprej v notranjost. Tihotapstvo s slivami je zavzelo baje zelo velik obseg. Nekega dne so po nalogu oblasti ustavili in pregledali vse tovorne vozove na cesti Iz Cerknega proti Sv. Luciji. Zaplenili so ogromne množine suhih sliv, ki so bile ali pretihotapljene čez mejo ali nabavljene predpisnim potom, ter jih odvzeli lastnikom. Vsa posredovanja, prošnje in dokazovanja so bila zaman. Zdi se, da je bil ta ukrep izdan na neko ovadbo. — Naši kmetje so pri tem utrpeli veliko škodo, zlasti nekateri, ki so vložili v blago ves svoj težko prislužen in prihranjen denar.
NEMŠKA REVIJA »DEUTSCHE ARBEIT« POROČA 0 PREGANJANJU JUŽNOTIROLCEV
Značilno za razmere, v katerih živi nemška manjšina v Italiji, je naslednje poročilo, ki ga prinaša nemška revija »Deutsche Arbeit« iz Prage v svoji januarski številki:
»Več listov je v zadnjem času objavilo vest, da je zasebni pouk nemščine na Južnem Tirolskem formalno sicer strogo prepovedan, da ga pa oblasti vendar na tihem dopuščajo. Ta vest ne-odgovarja resnici, pač pa je res, da oblasti slejkoprej preganjajo vsako pou-čavenje nemščine na domu. Nova odredba, ki je izšla v maju leta 1934 in ki naj bi bila prinesla olajšave v tem pogledu, ni prinesla nikakega zboljšanja, marveč se je položaj celo poslabšal, kar dokazuje dejstvo, da so kazni, ki so bile odmerjene v tem času radi nepooblaščenega pouka nemščine, znatno bolj stroge! Dočim so prejšnja leta italijanske oblasti kaznovale takšne prestopke z globami v znesku 50, 100 ali največ 250 lir, je sedaj najmanjša kazen globa 1000 lir. Kolikor je znano, so bile v letu 1936 kazni naslednje:
Leitner Jožefa v Vilnossu (20 aprila 1936), globa 2075 lir; Spechtenhauser Zita v Brunecku (29 aprila 1936), globa 1000 lir in dve leti policijskega nadzorstva; Brugger Lovrenc v. St. Loren-zeneu (30 aprila 1936), globa 1000 lir; Padòller Marija v Deutschnofenu (30 aprila 1936), giova 500 lir in dve leti policijskega nadzorstva; Menardi Antonija v Malsu (v poletju 1936), tri tedne zapora. Leitner Jožefa je morala, ker ni mogla plačati globe, odsediti 2 meseca In 4 dni zapora«.
Ugotovitve nemške revije so zanimive in poučne, ker dokazujejo, kakšne koristi in ugodnosti je prineslo nemški manjšini v Italiji zbližan j e in večletno prijateljstvo med Italijo in Avstrijo, odnosno v zadnjem času politično sodelovanje in prijateljstvo med Italijo in Nemčijo. ________
PREMETAČINA KOD MAJKE POKOJNOG IVANA JURIŠEVIĆA
Vodice, januara 1937. Kod majke pokojnog Ivana Juriševića kojega su na onako divljački način bili ubili u tršćanskom zatvoru 18 novembra 1933, izvršili su ovih dana premetačinu tražeći pisma od drugog sina iz Jugoslavije. Nisu joj ništa našli, nego u uglu jednog rupca zamotanih 20 srebrnih jugoslovenskih dinara. To su joj oduzeli i nisu joj vratili usprkos toga što ih je plačući molila da joj to vrate, jer da joj je to draga uspomena.
RATNIČKA MANIFESTACIJA TALIJANA U SPLITU
U prostorijama talijanskog konzulata u Splitu predao je talijanski konzul, 5 januara, svim splitskim đobrovoUcima u abesinskom ratu društvene legitimacije Udruženja ratnih dobrovoljaca iz svjetskog rata.
NOVA HIDROELEKTRIČNA CENTRALA 0B SREDNJI SOČI
Trst, jan. 1937. — V Julijski Krajini so bile doslej samo manjše električne centrale, in sicer toliko kalorične kakor hidroelektrične. V glavnem pa so dobavljale in dobavljajo še vedno Julijski Krajini električno energijo velike centrale ob hudourniku Cellina in ob reki Piavi. Sedaj pa je Jadranska električna družba (Società adriatica di Eletricltà S. A. D. E.) dobila dovoljenje, da zgradi prvo veliko hidroelektrično centralo ob srednjem toku Soče. Ta 'centrala bo le prva izmed več central, ki so projektirane ob Soči med Kobaridom in Gorico.
Za novo centralo bodo zajezili Sočo pri Selu južno od Sv. Lucije, centrala sama pa bo stala v Doblarju. Višinska razlika bo znašala okoli 50 metrov. Ob jezu se bo stvorilo jezero, dolgo kakih 8 km, ki bo držalo prilično 9 milijonov kubičnih metrov vode. Od tega umetnega jezera se bo odtekala voda po podzemskem predoru, dolgem 4 km, do centrale v Doblarju. Računa se s tem, da bo lahko odtekalo po cevi do 90 kubičnih metrov na sekundo. Turbine, ki bodo izkoriščale vodni padec, in gèneratorji bodo pod zemljo. Instalirali bodo tri turbo-generatorje z efektom 50 tisoč konjskih sil. Transformatorska kabina bo na prostem. V njej se bo prvotna napetost 8 tisoč voltov povišala na 130 tisoč voltov. Nova centrala se bo združila s prej imenovanimi centralami ob Cellini in Piavi ter po dobavljala tok predvsem za elektrifikacijo železnic.
S pripravljalnim delom so že pričeli v juliju 1936. Sedaj se vršijo pogajanja s posestniki zemljišč od Soči od Sela do Doblarja. Računa se s tem, da bo delo trajalo tri leta in da bodo zaposlili do 4000 delavcev. Stroški so preračun j eni na 45 milijonov lir.
ZARADI ČITANJA SLOVENSKIH ČASOPISOV POZVAN NA ODGOVOR
Gorica, decembra 1936 (Agis). — Iz Šempasa poročajo, da je bil pred kratkim Ratič Franc, doma iz Šempasa pozvan od oblasti, da se zagovarja zaradi _ čitan ja slovenskih časopisov. Ratič je bil lansko leto konfiniran,
a je po zadnji amnestiji prišel domov. Odkar je doma je stalno izpostavljen nadzorstvu znanega fašističnega zaupnika in svojega nekdanjega sošolca v Tolminu Pelicona, doma tudi iz Šempasa. Pelicon je znan zaradi svoje naklonjenosti italijanskim oblastem, in je že od vsega začetka v njihovi službi. On je kriv tudi Ratičeve konfinacije, poleg tega pa še brezštevila drugih podlih dejanj. Zato se ga vsi domačini in okoličani izogibljejo in sovražijo zlasti odkar se je raznesla vest, da je pri oblasteh padel v nemilost. Da bi si pridobil prejšnje zaupanje in naklonjenost Italijanov še bolj vneto stika za možnostmi ovadb in zasleduje zlasti one ljudi, ki ve da so zapisani pri oblasteh v črno knjigo.
MALE VESTI
— V Trstu je bila otvorjena z velikimi svečanostmi nova rafinerija nafte »Aquila«. Zgrajena je v Zavijah.
♦
— V Čičariji so odkrili 15 novih podzemskih jam, z globino od 20 do 160 metrov. Vseh je do sedaj odkritih v naših Krajih 3416 podzemskih jam.
♦
— Profesor Urbani Umberto je izdal v Zadru novo delo o jugoslovanskih piscih pod naslovom: »Scrittori jugoslavi«. V njem so kritike o Prešernu, Zupančiču, Tresiću Pavičiču (Finis reipubllcae), Boži Lovriču, Milošu Crnjanskom iLàmore in Toscana), Nedeljku Subotiču (sui colli di Roma).
*
— V Št. Vidu pri Vipavi je bil postavljen za tajnika fašija Comelli (Ko-melj) Pavel.
♦
— Med Prvačino in Volčami so
ukradli neznanci celo 80 m telefonske žice. Vendar pa se zdi, da gre tu za sabotažo.
♦
— V Trstu bodo zgradili posebno palačo za javna dela. Temeljni kamen je postavil v nedeljo sam Cobolli-Gigli, minister dela. Važno je povdariti, da se v naših krajih grade največ javne zgradbe vojaškega značaja.
♦
— Dominika Hrvatina iz Dragonje kod Labina napala su noću tri nepoznata čovjeka i zadala mu teže ozlijede. Morao je biti prevezen u bolnicu u Pulu.
♦
— »Berliner Tageblatt« uvjerava da je u Abesiniji sada ostalo svega 20.000 talijanskih vojnika bijelaca, 40.000 vojnika mrke kože l 120.000 radnika, koji istovremeno vrše službu milicionara.
*
— Učenicama osnove škole u Opatiji
poslao je maršal Oraziani svoju sliku s potpisom.
♦
— Ras Sejum se nalazi u Opatiji. Posjetio je Rijeku i Sušak. Možda će izvući iz toga kakovu pouku?
♦
— U Gračišću je umro Josip Tumpić u dobi od 102 godine. Ostavio je šest sinova i 64 unuka.
♦
— Omladina narodnih manjina u
Njemačkoj dobit će posebnu organizaciju u redovima hitlerovske omladine — Hitlerjugend.
♦
— Fašistički listovi pišu da je u Abesiniji pronadjeno zlato, srebro, platina i mnogi drugi minerali.
♦
— U Jemenu je uhapšena talijanska naučna arheološka ekspedicija pod optužbom da je izrađjivala vojne geografske mape i da je vodila političku akciju protiv jemenske vlade.
♦
— Mussolini će posjetiti u martu gradove sjeverne Italije. Za vrijeme boravka Mussolinija u Veneciji održat će se veliki skup talijanskih ribara sa Jadrana.
*
— Gdring je tražio od Mussolinija da pošalje 80.000 talijanskih i njemačkih vojnika generalu Francu, javlja engleska štampa, ali je Mussolini to G6-ringovo traženje odbio.
♦
— On. Basile, inspektor za fašije v inozemstvu, je prišel v St. Sebastlan in Iran. časopisi pravijo, da je bil sprejet od domačega ljudstva z velikim navdušenjem Ne pišejo pa, koliko je med temi navdušenci fašistov iz Italije.
*
— U ponedjeljak prije podne stigao je u švicarsku tajnik fašističke stranke Starace da dodje u dodir sa švicarskim fašističkim organizacijama.
♦
— Radiostanica će se osnovati u Sušaku. Ne treba posebno isticati važnost te stanice, ako bude zaista osnovana.
27 jenara 1887 — God. XVIII
***** * ►V—..
m
aouCn»» gosDOdarsWt . politički list
Pred 50 godina
SUKOB TALIJANA S ABESINCIMA Talijanske čete došle su u sukob s Abe-sinci u novo posjednutoj pokrajini Massa-uah. Talijanski kraljević nalazi se na svom putovanju po Egiptu.
IZASLANICI BUGARSKE NARODNE SKUPŠČINE U RIMU Izaslanici bugarske narodne skupščine bijahu u Rimu demonstrativno primljeni. Rimski novinari pripravili su deputaciji svečanost, na kojoj nebijaše nikakovih političkih govorah. Članovi deputacije zahvalili su se predsjedniku dru&tva — poznatomu Bonghi-u — izjaviv, da neće nikada zaboraviti prijateljstva, izkazana njim u Rimu. Mi smo uvjereni da će to prijateljstvo malo trajati, te da će Bugari, opametiv se, i sami uviditi, da je hrdjav posao bratimiti se sa protivnici Slavenstva.
FRANCEZKE ČETE NA NJEMAČKOJ GRANICI
Po njemačkih viestih usredotočuje fran-cezka vlada svoje čete na francezko-njemač-kih granicah.
IZBORI U BUGARSKOJ Ruske novine tvrde, da se bugarsko pitanje nemože i neće riešiti dok se nemakne sadanja regencija i nerazpišu novi izbori za bugarsku narodnu skupšćinu.
JURINA I FRANINA Franino: Neki Bubanj, da je silno va Pirone po istarskeh Hrvateh bubnjal:
Jurina: To će bit onisti, ki vaik govori, da va Istroj ni Hrvati.
Franino: Tako, zač se jih toliko boji kada jih ni?
Jurina: To bi otel i ja znat.
Eto — 1887 god. kao i 1937 — s vrlo malim razlikama. Op. ur.
Nestanak našega starine u Brodu
f TURCI NO VI Ć B ARTUL
Slav. Brod, januara 1937. Dne 18 januara 1935 umro Je nakon kratke ali teške bolesti u svojoj 85-toj godini starosti naš starina-zemljak Turčinović BartuL
Pokojnik Je rodjen u Sv. Petru u Siimi 26 srpnja 1853 godine. Bio je sin ugledne seljačke obitelji. Njegovi su storiji uvijek stajali na raspoloženju narodnim prosvjetiteljima i podupirali svaku akciju, koja je bila poduzeta za napredak hrvatske narodne stvari u Istri. Pokojnik uzgojen u tom duhu ostao je pobornik napretka za narodnu stvar u Istri sve do konca svoga života.
Pogreb Je obavljen dne 20 januara t. g. Mrtve ostatke pokojnika ispratili su mnogi Istrani i ovdašnji poznanici na ovdašnje groblje na vječni počinak. Trfikft mu bila ova zemljica. Njegovoj obitelji naše najiskrenije saučešće.
f KATARINA LASIČ
V Vrtojbi Je umrla v častni starosti 88-ih let ga. Katarina Lasič rojena Černe In sicer preteklo sredo. Pokojnica je bila vedno do zadnjega čila in zdrava, upravljala hišna dela in se še celo pred kratkim povzpela na Sv. Goro. Naj v miru počiva. — (Agis)
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
Članski sastanak na Čukarici
Beograd, Januara 1937. V nedeljo 17. t. m. se je na pobodo odbornikov našega Društva, ki stanujejo na ćukarici, vršil v Sokolskem Domu na ćukarici širši sestanek za tamkajšnje člane, ki pripadajo većinom delavskemu stanu.
Sestanek Je bil zelo dobro obiskan. Pričujoč Je bil tudi skoraj cel odbor Društva 1. T. G. iz Beograda. Sestanek Je vodil pret-sednlk Društva I. T. G. iz Beograda gospod Zvonimir Blažič. Prisoten je bil tudi pro-svetar čukariškega Sokola g. Pavlovič. Predaval Je g. Dragovan S e p i č o sedanjem položaju našega naroda v Italiji z ozirom na međunarodno politično situacijo. Predavatelj Je s svojim res iščrpnim predavanjem žel obilen uspeh. Za njim je imel g. Dr. Ivo M o goro v 1 c krasen Ideološki govor, ki Je vse pričujoče globoko pretresel. V imenu čukariskih članov je g. Simčič izrazil željo, da bi se večkrat prirejali sestanki za naše delavstvo na čukarici. Poleg drugih, ki so posegli v debato Je govoril tudi g. Pavlovič. Naglasil Je da se moramo počutiti v Jugoslaviji kot da smo doma in ne kot nezaželeni prišleci. Ves jugoslovenski narod globoko čuti z nami In goji veliko zanimanje za naš problem. Na to je bil osnovan radi tesnejšega sodelovanja z matičnim društvom I. T. G. v. Beogradu odbor trojice za čukarico iz sledečih članov: gg. Simčič, Oplanlč, Andretič.
Po dogovoru o zabavi s programom, ki naj bi se vršila 13. februarja t. 1. na čukarici. Je g. predsednik Blažič zaključil zelo uspeli sestanek. — J. K.
ČLANSKI SASTANAK DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU
Umoljava se članstvo da bi prisustvovalo članskom sastanku koji će se održati u nedjelju 7 februara u 10 sati prije podne, u čitaonici Jadranske straže, Gajeva ulica 28.
IZ OMLADINSKE SEKCIJE DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU
U nedjelju 7 februara održat će se u društvenim prostorijama širi članski sastanak na kojem će se održati predavanje »Omladina 1 savremenl problemi«. Predavat će Stanko Milič. Pozivaju se svi omladinci da tom sastanku prisustvuju u što većem broju.
Glavna skupština »Istre« u Slavonskom Brodu
Slavonski Brod, 25 januara 1937. Prosvjetno i potporno društvo »Istra« u SI. Brodu održat će svoju redovnu glavnu skupštinu u nedjelju dne 14 februara 1937 u 2 sata po podne u ovdašnjoj Sokolani, na koju najučtivije pozivlje sve svoje članove.
Dnevni red: 1. Pozdrav pretsjednika. 2. Izbor dva člana za ovjerače zapisnika, 3. Izvještal tajnika, 4. Izvještaj blagajnika, 5. Izvještaj nadzornog odbora, 6 Razrešnica staroj upravi, 7. Izbor nove uprave, 8. Eventua-lia. U slučaju da 'do određenog vremena ne bude okupljen dovoljan broj članova, skupština će se održati Jedan sat kasnije bez obzira na broj prisutnih. Pretsjednik: V. Be-nažić s. r. Tajnik: J. Macuka s. r.
IZ SOCIJALNOG OTSJEKA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU
Darovali su za zimsku pomoć Socijalnom otsjeku: Ančić Tomo i Ambroz, živežne namirnice, Ing. Hvala Antun, 20 dinara, Gortan Ivan, 14 dinara, Bolčić Eđo 20 dinara, 2 para cipela i kravate. — Socijalni otsjek društva »Istre« u Zagrebu.
ZAHVALA DRUŠTVA »ISTRA U ZAGREBI'
Prilikom ovogodišnje zabave razaslalo Je društvo »Istra« molbe mnogim istarskim go-spodjama da doprinesu svoje darove za buffet i tombolu. Tom pozivu odazvao se lijepi broj gospodja i time su nam u mnogome olakšale troškove oko zabave — sve u interesu siromašnih i besposlenih istarskih emigranata. I ovim putem izrazujemo najtopliju hvalu svima darežljivim gospodjama kao 1 svima onima koji su bilo čime potpomogli uspjeh zabave. — Odbor.
PUSTNA PRIREDITEV DRUŠTVA »TABOR« V LJUBLJANI
Društvo »Tabor« priredi na pustni torek zabavni večer v dvorani »Delavske zbornice«. Sodelovala bo izvrstna godba. Pijače in Jedi bodo prvovrstne in poceni. Vstopnina samo 5 Din. čisti dobiček prireditve Je namenjen brezposelnim na društvenem zavetišču, kjer do osemdeset oseb.
6. LJUBA DAVIDOVIĆ IZNOSI VRLO KARAKTERISTIČNE HISTORIJSKE DOKUMENTE
Kako je D’Annunzio htio upasti u Dalmaciju i što mu je spremao Vojvoda Mišič
U Beogradsko] »Pravdi« za Božić napisao ]e g. ljuba Davidović, Jedan od vodja Udružene opozicije I bivši pretsjednik vlade, na prvo] strani članak, u kojem iznosi uspomene na svoju demokratsko-socijall-stlčku vladu od 1919.—1920. godine. Iz tog nas članka interesuje naročito ovo mjesto:
»Ne ulazeći u pojedinosti rada vladina, napomenut ću nekoliko krupnijih dogadjaja.
Ja sam zastupao ministra spoljnih poslova g. dr. Trumbića, koji je bio naš delegat na mirovnoj konferenciji u Parizu. Priznati moram da je Trumbić otpravljao taj posao sa razumijevanjem i sa uspjehom. Radio je u punom skladu sa vladom. Prvi delegat naš bio je Pašić. Njihovi odnosi nisu uvijek bili prijateljski.
Izmijenio sam malo metodu rada prema prijateljima i saveznicima. Otvoreno sam im saopćavao naredbe vladine. Odbacio sam bio metod »tajne diplomacije«. Nije bilo pogrješno. To su rezultati pokazali.
D’Annunzio, po zauzeću Rijeke, spremao se da uzme i Split. Na vrijeme smo obaviješteni. Pc izmjeni misli sa šefom Glavnog štaba naše vojske pok. vojvodom Mišićem spremili smo odbranu. On je odmah poslao u Dalmaciju 16 srbijanskih bataljona, dva artiljerijska puka, i t. d. i t. d. Sprema je bila potpuna i takva, da je Mišić volio da nam D’Annunzio dodje,
— Živa ću ga uhvatiti, — govorio mi je.
D’Annunzio nije došao. Tom prilikom došli su mi oretstavnici savezničkih država Engleske i Francuske.
— Vi gomilate vojsku u Dalmaciji?
— Da, gospodo, gomilamo.
— Zašto?
— Znate šta je posao svake vojske: da se bijemo u odbrani svoje teritorije. D’ Annunzio nam se sprema u pohode. Spremamo mu doček I
— Ali ako neko stoji iza njega?
— Ne tiče nas se. Nećemo zažaliti nikoga ko bude iza njega stajao. Kroz njega gadjat ćemo sve neprijatelje koji se maše naših teritorija.
— A ako je to koji saveznik?
— Ne može nam biti ni prijatelj, ni saveznik onaj ko hoće da otima naše.
Srećom D’Annunzio nam nije došao, inače bi onako i postupali.
Gotovo istovremeno i na drugoj našoj savezničkoj granici manifestovaia se slična težnja. I opet sličan razgovor sa pret-stavnicima prijateljskih zemalja.
Rekao sam im: vojska je dobila uredbu da brani demarkacione linije, a vi, gospodo, znate kako se mi umijemo braniti.
Oni su pokušali da nas umire dužnim savezničkim obzirima. Rekao sam im da to treba da govore na onoj drugoj strani. To su i učinili i sukob je izbjegnut.«
NAŠA KULTURNA KRONIKA
JANUARSKI BROJ »MALOG ISTRANINA«
Izašao je broj »Malog Istranina« za januar sa slijedećim sadržajem:
Prikodražan:	Putnik, E. R.:
Seoski čudaci, Šime Fučić: Mlin na nebu, O magarcu, Radoslav Kovač: Uzbuna, Gabrijel Ovita n: Zečja škola, Martin Fuček: Žutko, Slogom rastu male stvari a nesloga sve pokvari, Dječje novine, Priroda, Zdravlje, Razno, šala, Klok i Flok, P e r č e-vić Stjepan: Baka i buha. Zabavni kutić. »Mali Istranin« izlazi jedamput mjesečno. Pretplata iznosi 12 dinara na godinu. Pojedini broj stoji 1 dinar. Za inostranstvo dvostruko. Uredništvo i uprava nalaze se u Boškovićevoj ulici br. 20. Telefon 59-31. Vlasnik, izdavač i odgovorni urednik: Ernest Radetić. Zagreb, Boškovićeva ulica 20.
VELIK RIJAVČEV USPEH V RUSIJI
Ljubljana, 26. januarja 1937. (Agis). — Naš rojak in svetovno znani operni pevec tenorist Josip Rijavec gostuje po Rusiji. Bil je že v suoro vseh večjih ruskih mestih kot v Moskvi, Leningradu, Sverdlovsku, Kalininu. Bakuju, Tiflisu in Kislovodsku. Povsod je žel izredno velik uspeh in splošno priznanje ruske koncertne publike. V programu je imel predvsem jugoslovanske pesmi ki so prav tako navdušile množico kot njegov tenor. Tudi kritika ga ocenjuje zelo povoljno.
MAGAJNA RECITIRA NA LITERARNIH VEČERIH
Ljubljana, janua-a 1937. — V zadnjem mesecu je naš rojak Bogomir Magajna dvakrat recitiral. Prvič je bil povabljen v Dom visokošolk, kjer je či-tal dve svoji najboljši noveli iz zadnjega časa, in sicer tržaški motiv »črta« in pa »Heleno«. Obe je prinesla že Modra ptica. 20. t. m. pa je recitiral eno svojih najboljših proz »Regina Coeli« na literarnem večeru, ki ga je priredilo Društvo absolventov državnih trgovskih šol.
(Agis)
U FOND „ISTRE”
čok Herman, Sv. Rok—Rogatec Malič Justina, učit. — Bogojina Zidarič Marija, učiteljica — Novi Marof
Prigodom vjenčanja g. Tominić Miroslave, čin. iz Lovrana sa g Filičifem Ivanom, teh. časnikom trg. mornarice iz Senja, poklanja u fond »Istre« Tomi-nii Fridrih iz Splita Starec Smiljan, Rudnik Drenica* — Vučitrn
Jakov Soklič, mesni župnik — Slovenjgradcc
Ašenbrener Slavko, šef stanice — Vrbovec
Društvo »Soča«, Murska Sobota — nabrano na društvenem sestanku dne 16. I. 1937.
Oplanii Božo — Karlovac Dr. Deprato Ante, sres. lekar — Plevlje
Kompare France, starešina sres.
suda — Trebnje U prošlom broju objavljeno
Din
20.—
10.—
20.—
50.-
15.—
10.—
25.-
50.-
5.—
22.-
25.—
39.624.60
Ukupno 3,9.876.60
....... .s
FAŠIZAM I SELO
III
Ma rasno razlikovanje se nadovezuie nacionalno: to ]e žica po kojoj se uvijek može udariti. Neobično je malo ljudi danas kod kojih ie nacionalno osjećanje toliko utrnulo, da se ne može izazvati jednim površnim nadražaiem. Ono je kod evropskog čovjeka jače nego rasno i vjersko osjećanje, i sa njim se mora računati za dugo vrijeme. Demokrati i socijalisti su opet pogriješili, kada su vjerovali, da je svršeno sa nacionalizmom, da su nacionalne države postale suviše uske i da već ulazimo u doba Sjedinjenih Evropskih država, o kojima ie maštao Viktor Hugo. Svjetski rat nas ie i tu probudio iz jednog lijepog sna. Izvjestan internacionalizam postoji, ali ie on ioš uvijek suviše slab prema duboko zasnovanom nacionalizmu. On je naročito živ i osjetljiv u zemljama, koje su rdiavo prošle u ratu. Poincaré je rekao, da ie »boljševizam bolest pobijedjenih naroda«. Još prije bi se moglo reći, da ie fašizam bolest onih naroda, koji su iz rata izišli razočarani, kao Talijani, ili oštećeni kac Nijemci.
Kad su ulazili u ratno kolo, Talijani su mislili, da će proširiti svoju usku i prenaseljenu državu, da će dobiti kolonije, da će im Francuska ustupiti Nizzu ili bar Savoju, da će pored Trsta i Gorice dobiti na Jadranu cijelu Dalmaciju, ili bar ono što im ie taina diplomacija obećala Londonskim ugovorom od 1915. Mussolini ie
naigrlatiie propovijedao ulazak u rat, zajedno sa D’Annunziem. Niih dvojica su prvi ustali protiv ugovora o miru i tražili za Italiju nove zemlie. Oni su organizovali bivše ratnike, oni su zvali na uzbunu majke, žene i sestre, oni su okupljali otpuštene oficire, nezaposlene činovnike i radnike, oni su dovodili do bijesa i očajanja prevarene nade i uvriiedien nacionalni ponos. Fašizam ipak nije njihovo djelo. On ie proizvod političkih i društvenih prilika u Italiji od 1919. do 1922.. a prije svega tedne nacionalističke nadraženosti, koja ie bila mogućna samo poslije velikog razočaranja. Talijani su pošli u jagode sa suviše velikom košaricom, i na to ih je natjerao onaj isti. koti će poslije iskoristiti njihovo gorko vraćanje sa mršavim rezultatom: Benito Mussolini.
Mnogo više vremena je trebalo Nijemcima da se snadju. Oni su rat izgubili, ali su u duši morali priznavati, da su »našli što su tražili«. Ludovali su njihovi oficiri i kapitalisti za svjetskim carstvom, pjevali su im kao najvećem narodu na svijetu, kao narodu, koji ie stvoren da vlada nad svima: Njemačka iznad svega ! Stvarnost je bila drukčija: trebalo ie plaćati reparacije, raditi godinama za druge države, za Francusku, Belgiju. Srbiju, za one, koje su tako gordo bili pregazili. Glupost onih koji su pravili mirovne ugovore dovodila ie očajanje Nijemaca do vrhunca: cifre dugova-
nih reparacija popele su se na astronomske visine. »Nikad mi to ne možemo platiti ! Onda bolje da uopće ne plaćamo !« Tako su govorili obični liudi. Hitler, ie povisio glas: »Ne treba da platimo ! Mi nikom ništa ne dugujemo !« Nama duguju, jer su nam uzeli kolonije, razoružali nas i obesčastili!« Takav govor je morao goditi ušima iednog razočaranog i ojadjenog srednjeg staleža, nezaposlenog i gladnog radništva.
Odmah poslije rata bilo ie dosta posla za sve. Ali je novac bio jeftin, a život skup. uslijed inflacije. Država ie neprestano štampala novčanice, i radilo se neprestano. Kad su tržišta bila zasićena, i kad su mašine počele da zamijenjuju i po-tiskuiu ljude, nastala ie velika nezaposlenost: dva milijuna, tri milijuna, četiri milijuna. pet milijuna nezaposlenih, pa u jednom trenutku šest milijuna za cijelu Njemačku. Socijalističke i demokratske vlade donijele su zakonodavstvo, po kome se nezaposlenima morala davati pomoć za njih i njihove porodice. Engleska ie to lako izdržala. ier iz kolonija dobiva velika bogatstva. Amerika Ima ogromne rezerve zlata i drugog blaga, koje omogućava da neprestano štampa dolare i plaća svojim radnicima. Šta će Njemačka, opterećena reparacijama, lišena kolonija, dužna na sve strane ? Šta će ? Ona će odreći sve obaveze. Više od toga: ona mora tražiti i dobiti nove teritorije, u Evropi ako može, u Francuskoj, u lijepoj, bogatoj, a slabo na-selienoi Francuskoj. Nju bar poznaiu njemački ratnici ! A prije svega mora dobiti svoie niemačke pokrajine. Rur i Rajnu. I onaj hodnik preko koga Poljska siječe
živo tijelo niemačke zemlie. To sve nije dosta. Njemačka mora da se širi: da uzme Austriju, drugu njemačku zemlju, a poslije dalie na istok, u bogatu ravnicu Ukrajine. To niie nikakvo zlo. pošto tu blagoslovljenu zemliu drže prokleti boljševici, dakle Rusi i Židovi, dvije niže rase ! Eto hljeba za nezaposlene Nijemce, eto posla za nezaposlene njemačke radnike. Neka ostave na miru iadne niemačke fabrikante i trgovce, i neka traže ondie gdje ima. to iest van granica države.
Veliki je uspjeh fašizma što je uspio da prenese odgovornost sa domaćih vlastodržaca na strane države i narode. Sluga se žali da mu gazda slabo plaća, a ovaj ga upućuje da ide i uzme od susjeda što mu treba. On će ga u tome pomoći, pod uslo-vom da sve radi na svoj rizik. Hitler ie pažnju nezadovoljnog naroda skretao na omrznute Francuze, na Židove i na boljševike. Kad je došao na vlast, on ne vraća kapitalu u onoj mjeri i na način kako su zamišljali oni, koji su ga financirali, ali im je ipak lakše nego pod vladom socijalne demokracije: radi se punom parom za vojsku i za rat, poslovna oblast je proširena, a stalno je u izgledu da se dobiju nove zemlje i novi tereni za eksploataciju. Iz odbrane, fašizam sve više prelazi u napad. Italija i Njemačka uzimaju stav velike" osvojevačke sile. Prvi njihovi koraci su praćeni ljubaznim osmjesima, laskavim ponudama, davanjem bez protuusluga. Kao što je uvijek bilo, kod svake kolonizacije, misionari i novinari idu prvi, trgovci za njima, vojnici najzad, da dovrše »kuitur-ttegersko djelo velike nacije medju barbarima« ...
»Istra« Izlazi svakog tjedna u petak, na godinu. — Oglasi se računaju ] ' Tisak: S'
ak. — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata: za cijelu godinu 50.— din., za pola godine 25.-po cjeniku. — Vlasnik 1 Izdavač: Konzorcij »Istre«. Masarvkova 28a II, hroj telefona 67-80. — Z Itečajnlna Jugoslovcnskc Stampe d. d., Zagreb. Masarjkova 28a. — Za tiskaro odgovara Rudolf
,— din.. Za
. za Inozemstvo dvostruko, za Ameriku 2 dolara
,pXnSvlč!0Z0ad^cVb,!rai|,,LAN13;.TARI' ZVOn,,nlrOVa 48,111