Dr« Čermelj Lay^
Poltarina ph	Dvor Tikova b/l x . 0i 34	Zagreb, 25. augusta 1933.	Pojedini broj stoji 1.50 Dinara
L J U B D A "	^
r ^
Kongres emigracijo održat će so n Ljubljani 10 septembra. Taj kongres mora biti revija svih naših snaga i manifestacija naših velikih ideala. U Ljubljanu moraju sve organizacijo doći složne, spremno i dobro zastupane. Ljubljanski kongres važna jo etapa na našem putu.
V	________ -J
Kongres emigracijo održat će so u Ljubljani 10 septembra. Taj kongres mora biti revija svih naših snaga i manifestacija naših velikih ideala. L Ljubljanu moraju sve organizacije doći složno, spremno i dobro zastupane. Ljubljanski kongres važna je etapa na našem putu.
V,__________________________________ s
GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

NOVI, PRAVEDNI
REVIZIONIZAM
O revizionizmu bilo je u našem listu veé više puta govora. Prikazali smo u pravom svjetlu onaj revizionistički pokret, koji vodi Mussolini, za koji se bore Madiarska, Bugarska, Njemačka i još nekoji prijatelji talijanskog i njemačkog fašizma. Francuska i driave Male antante su revizionizam odbijale i do sada su stalno ostajale na stajalištu, da treba očuvati nedotaknjivost mirovnih ugovora. To je bilo diplomatski donekle pogrešno, i po našem mišljenju trebalo je odmah ispočetka na fašistički revizionizam odgovoriti našim revizionizmom. Na fašističko revizionističke zahtjeve trebalo je odgovoriti pravednim protuzahtjevima, na primjer za reviziju talijanskih granica u korist jugoslavenske narodne manjine u Julijskoj Krajini. Antirevizionisti medjutim postavili su se u neku dosta pasivnu defenzivu, koja je još i ohrabrila revizioniste, što se najbolje vidi u činjenici, da do danas fašistički revizionizam, uza sav Pakt u četvero, nije prestao da se manifestuje. Naša emigracija je kroz naš list upozoravala na pogrešnost ovakvog stava, a, kako izgleda, napokon su i kompetentni uvidjeli, da je čisti antirevizionizam pogrešan i da treba revizionizam tuči revizionizmom, bolje reči, da treba Evropi predloiiti novu, pravu reviziju.
Ima u novije vrijeme glasova, koji mogu da se tumače u tom smislu i da nas razvesele, jer ti glasovi u neku ruku potvrdjuju ispravnost ovih načela, koja ističe naša emigracija. Kako javlja poluslužbeni list češkog ministra vanjskih poslova dra. Be-neša *Prager Presse«, države Male antante su zaključile, da iz temelja mijenjaju svoju proturevizionističku politiku, te se več spremaju, da doskora jasno označe svoje novo stajalište. Taj je glas praškog lista vrlo značajan, jer pokazuje, da je Če-hoslovačka opazila svu slabost dosadanjeg antirevizionističkog stajališta i shvatila, da nije dovoljno, da se ističe nedotaknjivost granica, nego da treba učiniti korak dalje, a taj bi korak bio prihvatanje revizije, ali •— pravedne revizije. Kod Cehoslovaka je prevladalo mišljenje, da odbijanje revizije nije sasvim taktično.
Da bi se shvatilo novu čehoslovačkil orijentaciju treba čitati ono što piše praški »Narodni Listy*. U tom listu napisao Je g. Kopecki vrlo poznati češki stručnjak ea vanjsku politiku članak, koji donosimo gotovo u cijelosti, jer je vrlo interesantan:
»Pokret za reviziju mirovnih ugovora jača. Podupiran nesavjesnom i bogato dotiranom propagandom ne prestaje da iznosi pogrješke mirovnih ugovora. Obraća se na ljude, koji su slabo informirani, služi se netaćnim, ako i ne falsifikovanim statistikama, te označuje ograničenim konzerva-hvcem svakoga, koji se opire promjeni ugovora, na kojima počiva novi poredak u Evropi.
Zatočnici revizijonizma, koji vjeruju pošteno, da mogu poduprijeti ugroženi mir Promjenom ugQvora, upiru svoje poglede samo jednim smjerom. Hočc da revidiraju i&dnostrar.o i nalaze nedostatke samo u nekim odredbama mirovnih ugovora.
U tomu je njihova grješka, jer bi pra-Vednost tražila malo drugačijih mjera, ne-£0 što je darivanje Žitnoga otoka Madžarskoj, kako je nedavno preporučao jedan ce-sko-slovačkj novinar Ako se ima govoriti 0 reviziji, nužne tražbine su mnogo znatnije.
ini se, da je svijet zaista već otišao daleko, da riječi i potpisi na ugovori-remaju vrijednosti. Nova memaćita Ika — uostalom ne tako mnogo nova ibiva sve više pristaša. Ako svijet ho-) uzornom primjeru Njemačke smatra-ovore za krpe papira, neka. A ima u dvoriti o reviziji. Zašfo da se ne pre-: vlastite tražbine?
irovnj ugovori nisu ipak takovi, da bi vizija imala provesti baš na račun naš ;ih prijatelja
eškoslovačkoj je republici mirovnim orima naredjena zaštita manjina.!a je 3ba sramotna iz dvaju razloga. Ponai-. jer češkoslovački narod — kako ie okazao u staroj i najnovijoj povijesti i pripada onim narodima, kojima je mi-r potlačuju druge. Takova odredba i nepoznavanje duha češkoslovačkog • A zatim, zaštita manjina nije bila na-;na svim državama. Ako se bude sa-iao program revizije, tražit ćemo da kine ta obveza.	,
o ne znači, da hoćemo učiti od H,t'era-ni ćemo biti pravedni — bez te jedno-ie obveze.
ko će se revidirati - ier se,revli;”a. ima provesti u interesu narodne p osti —- morat ćemo tražiti, da se P ' a obveze, zaštite manjina na države, ne daju manjinama niti dio onoga, s
ČETmiESE2 1 ČETMI SLOVEMSKA HSĐSTELJA ©STOMEMA
zato, ier im sinovi nisu pohadjali predvoinički tečaj
Trst, augusta 1933. Tršćanski listovi donose spisak mladića čiji su roditelji osudjeni na zatvor ili globu zato, jer oni nisu, kako je nar cd j eno pohadjali predvojničke tečajeve, takozvane »corsi premilitari«. Popis se odnosi samo na one slučajeve, koje prijavljuje komanda 59 milicionerske legije u Sežani. Ta,j je popis velik, a obuhvata samo slovenska imena, pa je tim karak-terističniji, jer pokazuje s kakvim oduševljenjem naš Kras prihvaća fašističke nasilne odredbe.
PRED VOJAŠKI TEČAJI IN NASA MLADINA.
Ratečevo brdo, augusta 1933. (Agis.) — Dvajsetletni Fabec Anton iz Ratečevog brda št. 2 bi moral letos obiskovati predvojaške tečaje. Ker je bil bolan, ni zahajal k vajam odsotnost pa je opravičil z zdravniškim spričevalom izdanim od dr. Ambrožiča, županstvo ni upoštevalo predloženega spričevala, ampak, mu je predpisalo 100 lir
kazni. Ker je ni hotel plačati, je izročilo stvar sodišču v Bistrici. Sodišče je mladeniču določilo kot zastopnika dr. Ferlugo, ki mu je pa že vnaprej povedal, da ni nikakega izhoda in da bo brezpogojno moral plačati globo, poleg te pa še stroške.
Obiskovanje teh tečajev, je za našo mladino zelo mučno in velika nadloga. Cel teden se morajo truditi na polju in pehati za kruhom, potem pa v nedeljo še k vajam. Trgajo čevlje in obleko vse pa brez vsake koristi. Dokler so absol, venti tečajev imeli skrajšen vojaški rok, se je skoraj splačalo, danes pa ne več. Poleg tega pa uporabijo oblasti vsako priliko, da jih uvrstijo v sprevode in druge slične fašistične cerimonije. Ko so pred meseci bili na Premu reški avangvardisti, so se morali udeležiti vsi »premilitari« sprejema. Hoteli so celo, da bi z avangvardisti skupaj jedli opoldan njihovo »menažo«. Temu so se fantje uprli. Vendar pa se morajo mnogokrat pokoriti volji teh prenapetežev!
JOŠ STOTINU PROMIJENJENIH PREZIMENA
Trst, augusta 1933.	— Tršćanski
prefekt objavio je ovih dana spisak stotinjak novih dekreta o promjeni slavenskih prezimena na talijanski oblik. Interesantno je kod toga samo jedno: na stotine, na hiljade prezimena već je promjenjeno, pa još uvijek, kad se po prezimenima ispituje nacionalni karak-
ter Julijske Krajine, mora se doći do zaključka, da je ta zemlja apsolutno naša. Na stotine hiljada ima još uvijek naših prezimena. A i kad sva ta prezimena budu istrebljena, ostat će krv naša, naš čovjek, kojega nikakvi dekreti neće pretvoriti u Talijana.
S v. L u čija, avgusta 1933. Prve dni tega meseca je finančna patrulja prijela nekega moškega, ki je prišel preko meje, in ga med potjo do Roč nad Slapom tako divje pretepala, da se je onesvestil. Toda zverine tudi tedaj še niso prestale mučiti žrtve, kljub zgražanju opazujočega ljudstva, ki se seveda ni upalo nastopiti v obrambo nesrečnega, ker predobro pozna maščevanje kulturonoscev. Nato je finan-car stopil v bližnjo hišo, vzel brez besede
ročni voziček, na katerega so naložili one-sveščenega ter ga odpeljali do svoje kasarne. Na dvorišču so ga položili na tla ter pričeli polivati z vodo, nato so ga zavlekli v kasarno. Do danes še ne vemo, ali je trpin ostal pri življenju. Kdo je bil nam ni znano.
Ta slučaj ni osamljen. Zverinski brigadir na Slapu in njegovi pomagači vestno izvršujejo naročilo svojega velikega učitelja...	(Rob).
ZA NAS NE SME FAŠISTOVSKI DRŽAVNI URADNIK IMETI
PRIJAZNE BESEDE
r. Govorica o primanjkljaju pa cisto go-ovo ne drži. ker so ljudje ravno na tej Poti navajeni drugačne morale od strani op a-ti. Poštni uradnik je bil namreč med Ijua-tvom zelo priljubljen in mi sklepamo, a 3 bil to njegov edini pogrešek in povod za idpustitev. Pred par leti se je namreč zgo-lilo na tej pošti nekaj sličnega. Vodja po-te Massalini. rodom Furlan, poročan s Slo-
venko in oče dveh otrok, se je nekega jutra nemalo začudila, ko je stopil v urad in dobil tam dva meška, ki sta od njega zahtevala, da njima izroči blagajno z vsemi ostalim in mu obenem pomolila dekret o takojšnji odpustitvi iz službe. Zagrešil ni ničesar drugega kot to. da se je prikupil ljudstvu s svojim poštenim poslovanjem in domačim občevanjem. Za nas ne sme imeti nobeden prijazne besede, nas ne sme nihče zagovarjati. Vsakogar, ki tako postopa, takoj odslovijo!	______________
IX. EVROPSKI KONGRES NAROONIH MANJINA U BERNU
Viječe europskog kongresa za narodne manjine održalo le početkom pr. mj. sjednicu pod predsjedanjem dra. Vilfana, bivšeg našeg zastupnika u talijanskom parlamentu u Rimu. Kako sada javlja ženevska štampa, ovogodišnji kongres narodnih manjina bit će u Bernu (Švicarska). Predmeti vijećanja bit će najnoviji dogadjaji u na-rodno-politlčkom području. Sve narodno skupino drže se temelja, koji su prihvaćeni od kongresa prije 8 godina i ta solidarnost narodnih skupina stoji i dalje nepokole-bana.
Na dnevnom redu idućeg kongresa biti će ova pitanja: 1. Rad Lige Naroda u prošlo] godini; 2. Pitanje teritorijalne samouprave za pojedine narodne manjine. 3. Religija i narodnost. 4. Narodna disimilacija i prava narodnosti. 5. Sadržaj i izgradnja naddržavnog javnog života.
Ovogodišnji deveti kongres narodnih manjina održat će se kao 1 prošlih godina prije otvorenja plenarnih zasjedanja Lige Naroda, t. j. od 14. do 16. rujna o. g.
ZAPLJENA ISTRE”
i»
Posljednji broj »Istre« (od 18 augusta) bio je zaplijenjen. »Službeni list« od 'i1? o. mj. donosi ovo obavještenje:
»Državno tužioštvo u Zagrebu svojim rešenjem od 18 augusta 1933 broj Kns. 2.017-1933 zabranilo je temeljem čl. 19 Zakona o štampi, a u savezu sa čl. 3 Zakona o izmjenama i dopunama toga zakona ras-turavanje i prodavanje povremenog tiskopisa »Istra« broj 33 od 18 augusta 1933, koji se štampa u Zagrebu.«
POSLOVANJE ITALIJANSKE POSTE IN CENZURA
Postojna, avgusta 1933. (A g i s). Iz Ljubljane v Št. Peter na Krasu rabi brzo-vlak komaj 1 uro in 45 minut. Osebni vlak rabi nekaj več. Koliko časa pa rabi razglednica s pozdravi, če jo pošlješ po pošti iz Ljubljane v Št. Peter? To je zelo kočljivo vprašanje! Pred dnevi le nekdo pripovedoval. da je prejel razglednico iz Ljubljane šele po šestih dneh. drugi, da je prejel pismo po petih dneh. Neki gospod iz Bistrico se je pritožil, da je prejel razglednico, na kateri ni bilo drugega kot pozdravi in nekaj podpisov, šele po sedmih dneh od datuma poštnega pečata. Kje zastaja pošta? V vlaku, na domačem poštnem uradu, ali jo pošiljajo celo v Trst v »nadpregled«? Celo v času svetovne vihre, ko je bila, poleg raznih drugih zaprek, vsa pošta podvržena strogi cenzuri, je pri nas pisemska pošta prihajala v redu in v normalnem času! Mogoče pa je Mussolini predpisal »battaglio« tudi za poštno poslovanje! Potem pa nič čudnega!
POLICIJA V GORICI IMA 300 DETEKTIVOV.
Gorica, avgusta 1933. (Agis). — Pravijo, da imamo letos preko 300 policijskih detektivov, ki prav pridno in vestno izvršujejo svoj poklic. Imajo zelo dosti opravila, ker je njihov delokrog zelo obširen in se razteza daleč ven na deželo.
Za našu manjinu u Austriji nije se još šta naročito učinilo i njene školske nevo-: su velike. A što da se kaže o ćeškoslo-tčkoj manjini u Madžarskoj? Ljudi, koji riču zbog Madžara u češkoslovačkoj re-iblici a ti imaju čak i Akademiju —; orali bi otvoriti svoje srce takodjer i ovacima u Madžarskoj, koji nemaju ni ;novne škole ni uzgojnih društava. Ili m0* la vrijedi i za osjetljive revizioniste na-ilo: »Tot nem emberl«?
Dužnost je drugih, hoće li tražiti u Nje-ačkoj pbvezu zaštite Židova, kakova je la naredjena nama. Ali mi imademo pra-3 da tražimo zaštitu Lužičkih Srba.
Cesto se traži neutralizacija područja, )ja su oduzeta bivšim centralnim vlasti-a. A zašto da se ne neutralizuje Lužica? amo bi to bilo najpotrebnije!
Govor o reviziji može dovesti do zam-liivih zaključaka. Ne samo mi, i Jugosla-»ni Rumunji i Poljaci mogli bi staviti eorna temeljite i pravedne predloge, kako “i se poboljšaju nesavršeni mirovni ugovo-
Tu opet igra ulogu naša štetna malođu-inst te mislimo, da nemamo prava na ne-idovoljstvo. već ća vazda moramo biti mi „i koii će platiti račun.
PeViZilonisti razmahuju kampanju, koii se rćzultati ne mogu dogledati. Osvje-nčeni da se pošteni narod vlada kao ponili muž. t. j- da ima poštivanje prema iečima i svomu potpisu, šutjeli smo o tim rooisima ugovora, koji su za nas nepo-oUniNo ako dižu glavu oni. kojima ugo-nri nisu ništa drugo, nego krpa papira, ni-> dosta da rečemo: ne damo ništa od ono-a što držimo našim pravom. Potrebno je pozori«, da imamo i temeljite i pravedne
zahtjeve, ako nam se predlažu krivi računi, imamo pravo da rečemo, da možemo u ime pravednosti tražiti stvari, na koje »mi-ritelji« Evrope zaboravljaju.
Na nepravednu reviziju nećemo pristati; gubitak pravedne revizije platili bi samo oni, koji za njom tako grlato viču! Zašto da im se ne reče kakova bi imala biti pravedna revizija?« Tako piše češki list.
Zagrebačke »Novosti« od 23. o. mj. donose uvodnik, u kojem se govori o fašističkoj politici u Srednjoj Evropi, u vezi s najnovijim sastankom Mussolini—Dollfuss. Povodom toga sastanka bilo je govora i o tome, da se Trst proglasi austrijskom slobodnom lukom, a Rijeka madžarskom slobodnom lukom. »Novosti« kažu:
Ali što se tiče srednje Evrope, ona po ovom talijanskom planu, kakav izbija sada na površinu, ne može doći do svoga smirenja i do onih medjunarodnih odnosa medju pojedinim državama, kakvi su potrebni za njihov napredak. Po novonv,najnovijem, talijanskom planu, najprije su se gospodarski sporazumjele Austrija i Madžarska, i s njima kao cjelinom uredjuje Italija svoje ekonomske odnošaje. A čemu imaju da posluže jedna i druga? Prema vijestima listova ima da sc sav promet iz ovih zemalja uputi prema Trstu, s jedne strane, a Rijeci s druge. Te su luke danas mrtve, jer su lišene velikog slavenskog zaledja i čitave one konjunkture, koju im je mogla dati Jugoslavija, da su pripale njoj. Kao talijanske luke nisu mogle izdržati ničiju konkurenciju. Pripadajući Jugoslaviji one su mogle da zadrže velik dio svoga kapaciteta, jer bi se vjerojatno trgovački odnosi izmedju Jugo-
slavije i srednje Evrope razvijali drugoja-čije,. s drugih vidika. Italija ih je uzela, da ih nema Jugoslavija, ali ih je ujedno osudila na smrt. Ako igdje, n tom ie pogledu potrebna revizija mirovnih ugovora, jer je skroz neprirodno, da luke drži jedna zemlja, koja nema njihovog zaledja, a ima ih zato da koči pomorski razvitak tih luka i toga zaledja. Trst i Rijeka treba da pripadnu Jugoslavenima, koji im jedini mogu dati mogućnost boljega života, a s vremenom im pomoći do uskrsnuća one važnosti za Podunavlje, koje su imale prije rata. — Slobodne zone, bile austrijske, bilo madžarske u Trstu ili na Rijeci, krparenja su i one usluge, koje Austrija i Madžarska imaju da pruže Italiji, da donekle smanli broj milijuna, koje troši za uzdržavanje tih dviju luka. Ali to mimogred htjeli smo samo naglasiti, kako su i ondje u talijanskom »sredjivanju« Srednje Evrope, u prvom redu mjerodavni talijanski interesi, interesi salviranja i prodiranja, a austrijski i madžarski, u koliko služe tom prodiranju. Na tai način ne može doći do onog odnosa u Srednjoj Evropi, koji zajamčuje mir i nesmetanu saradnju.
Ovaj odlučan češki glas, kao i mnoge druge indicije, pa i pisanje jugoslavenske štampe (»Jutro«, »Novosti« Ud.) posljednjih dana, pokazuju, da bi doista pitanje revizije moglo biti doskora postavljeno na ispravnu osnovu i da bi se takva revizija ugovora mogla s uspjehom plasirati u Evropi. S pažnjom čamo pratiti tu novu pojavu, koja je za nas od vitalnog interesa i koja pokazuje, da se naša teza afirmiše i dobiva maha. Treba tražiti reviziju, ali — pravednu, našu reviziju.
STRANA 2.
»ISTRA«
BROJ 34.
TIPIČAN FAŠISTIČKI FALSIFIKAT
Dokumenat »zdravlja talijanske rase«
I* A. Z & A ÌTA.LIAIVA
Fi presentiamo la signora Antonia Sepici, robusta -istriana di SS anni e. da sinistra a destra, di figlia ifi figlia, quattro generazioni Se però preferite procedere da destra
di tre anni, da Fiume, con sua madre, sua nojxna. Un bell’esempio di salute della rpna italiana
đ sinistro, ecco la piccola Anna la sua bisnonna e la sua ava.
	
»Predstavljamo Va<n gospodju Autoniju Sepici, krepku istranku staru 88 godina, te s lijeva na desno, od kćerke do kćerke, četiri generacije. Ako pak želite da počnete s desna na lijevo, eto male Ane. kojoj su tri godine, iz Rijeke, s njezinom majkom, babom, prababom i praprababom, Lijep ie to primjer talijanske rase.«
Tako piše pod ovom slikom, koju smo prenijeli iz poznatog talijanskog iiustrova-nog lista »La Domenica del Corriere«, koji izlazi u Milanu u izdanju »Corriere della sera«.
Ta slika s tekstom, koji je ispod nje štampan pretstavlja interesantan primjer talijanske lažne propagande o talijanstvu Julijske Krajine, to je tipičan primjer talijanskog falsifikovanja činjenica, to je još jedan dokaz, kako je fašizam neskrupolozan, infaman kad je riječ o nacionalnom karakteru Julijske Krajine i ljudi, koji tu zemlju nastavaju. List »Domenica del Corriere«, sigurno u skladu s službenim namjerama talijanske vlade, a možda i na inicijativu sa službene strane prikazuje jednu slavensku istarsku familiju kao »lijep primjer zdravlja talijanske rase.«
Ove žene, koje su u svojoj skromnosti prikazane na ovoj slici nisu nikakva »talijanska rasa« nego su to žene slavenske krvi i osjećaja iz liburnijskog sela Rukavca. Antonija Sepici nije se do nedavna^ zvala tako. nego je njezino prezime bilo Šepić i tek prisilnom promjenom, po dekretu, dobila je prezime Sepici. Vjerojatno nežna m riječj talijanski, a možda ncznaju ni njezine kćeri ni unuke i praunuke.
Ova slika zaslužuje, da je reproduciramo. da bi naši čitatelji vidjeli, kako je fašistička Italija upravo neiscrpiva u pronalaženju uvijek novih i novih laži j kako se ne stidi niti ovako bijednih metoda, da bi manifestovaia talijanski karakter našeg naroda i naše zemlje.
Mi medjutim vjerujemo, da sve to i sve ono ostalo što Italija poduzimlje, da bi od našeg naroda stvorila Talijane, neće donijeti one rezultate, koje Italija očekuje. I baš ovakve familije, koje Italija danas prikazuje kao »un beli esempio di razza italiana« najbolje su nam jamstvo, da će zdravlje naše krvi pobjediti.
*
Kad smo redigovali ovaj člančić sjetili smo se, da smo ovu sliku vidjeli već jednom u »Danici« društva Sv. Mohora, koja je štampana u Trstu 1933. Potražili smo »Danicu« i doista, našli smo na strani 112 tu sliku sa slijedećim tekstom:
Do trećeg i Četvrtog koljena. — Ovih pet osoba su sve jedna drugoj majke, dotično kćeri, a žive još sve u Liburniji, u selu Rukavcu. Prva najstarija se zove Antonija Šepić, a rodjena je dne 15 siječnja 1845. Druga ie njezina kći Marija, udata Crnjarić, rodjena god. 1865. Treća — Je-lisava je unuka prve, a kći druge, rodjena god. 1886. Četvrta praunuka — je Lilena, rodjena god. 1906.. a na krilu joj Je peta, njezina kćerka Anka, rodjena god. 1930.«
Po svemu je jasno, da je »Domenica del Corriere« prenijela sliku »zdravlja Talijanske rase« iz Tršćanske »Danice«...
NOGOMET NAMESTO SEMNJEV
Reka, avgusta 1933. (A g i s). Povsod se pozna, da gospodarstvo našega kmeta propada z dneva v dan. Najbolj viden in občuten pa je ta padec v podeželskih semnjih. Tu je naš kmet prodajal svoje pridelke, kupoval semena, gospodarske in gospodinske potrebščine. Pa ne samo kmet, tudi obrtnik in trgovec sta lahko vnovčila svoje predmete.
Tudi v Trnovem in v Bistrici je vsako leto lepo število semnjev, ki so včasih sloveli daleč naokoli in privabili ljudi od blizu in daleč. Na teh semnjih si opazil Čiča s svojim ogljem, Kastavca s sodi in brentami. Pivčana z voli in Brkina s kravami.
Po stojnicah pa ni manjkalo ne za mlade in ne za stare. Kdor je hotel kaj kupiti, je dobil tu vsega na razpolago in kdor je imel kaj naprodaj, je prav z lahkoto prodal na
teh semnjih, ki so bili polni življenja in veselja. Zlasti nekateri semnji so veljali za živinske in v ta namen je imela Bistrica kot Trnovo poseben prostor za živino. Veliki davki, zlasti občinski na govedo, pa so pobrali našemu kmetu vso živino tako, da 'nima kaj prodajati, pa tudi kupovati ne more. In če se dobi še kje kakšen sestradan rep za prodajo, pa ni ne kupca in ne denarja. Tako so ti semnji popolnoma propali. Se-menjske živinske prostore pa je zarastla trava. Zato se je bistrička občina menda tudi odločila, da preuredi del trnovskega semenjskega prostora v nogometni prostor. Saj je v Bistrici precejšnje število priseljencev. katerih poklic je: zasledovanje naših ljudi. Cele dneve posedajo po kavarnah in se jim bo res prilegel ta šport, občini pa bo prinesel več dohodkov ko današnji živinski semnji! — Žalostno pa resnično!
NAŠ ČLOVEK IN ITALIJANSKO ČASOPISJE
Glavni fašistovski list, v Gorici se tiska v 750 izvodih!
Ljubljana, 19 avgusta 1933. (A g is). Fašizem ie s svojimi znanimi ukrepi že pred leti zaplenil in uničil v Julijski Krajini vse slovenske časopise in mesečnike. Nekateri izmed teh naših listov so se preselili v Jugoslavijo; med temi je tudi »Zenski Svet«, »Vez«, »Naš rod«, še prej pa »Ma-dika«. Tudi naš list »Istra« je nekak »emigrant« in m čuda, če je postal splošno emigrantsko glasilo. O drugih naših listih, ki so izhajali v Trstu in Gorici m nikakega sledu več. Le posamezni izvodi in vezani letniki po knjižnicah in v privatni lasti nas spominjajo na višino kulture našega naroda onkraj Snežnika in Triglava, ki so jo tujci v dobrih desetih letih popolnoma uničili. To jim pa ni bilo dovolj.
Fašizem je polagoma onemogočeval in končno popolnoma preprečil prejemanje tudi najbolj nedolžnih slovenskih listov, ki so jih naši ljudje dobili še zadnja leta iz tostran.
Poseben trn pa mu je bil mesečnik »Ženski Svet», ki je mesečno v preko 3.000 izvodih prihajal v naše kmečke domove in prinašal našim dekletom in ženam malo razvedrila, pouka in nasvetov. Zato so v pričetku letošnjega leta zabranili razširjanje »Zenskega Sveta« v Primorju in ga pričeli pleniti po poštah. Povod za to prepoved ni dala vsebina lista, pač pa je bil edini vzrok, katerega ima kulturonosm fašizem pred vsem, kar je našega. »Ženski Svet* omenja tudi Virginio Gayda v svoji brošuri »La Jugoslavia contro Fltalia«. ki pravi:...
.... »Ženski Svet«, namenjen predvsem ženam, se vtihotaplja preko meje in se deli med tujerodno ljudstvo /v Julijski Benečiji, ki ga pa skoraj vedno zavrne, ker vidi v njem predvsem namen za vzbujanje nemira in izzivanja,«
To jasno pove zakaj fašizem brani našemu ljudstvu čtivo v materinem jeziku. V tej knjigi je menda to in še marsikaj preveč jasno označeno, zato so tudi zabranili prodajo knjige v naših krajih, oz. so jo zaplenili. Vedo dobro, da kar je v njej navedenega ne odgovarja resnici in bi z njo ne dosegli pri našem ljudstvu drugega kot še večje nezaupanje, sovraštvo in močnejšo odpornost. Tega se zdaj dobro zavedajo, a so se zavedli prepozno.
S prepovedjo slovenskih listov in mesečnikov pa fašizem ni imel samo tega namena. Na ta način ie hotel omogočiti prosto pot svojemu časopisju me<j naše ljudstvo. Hotel je tako pospešiti rešitev perečega vprašanja asimilacije na naši zemlji. Obenem pa bi pripravil s tem italijanskemu, časopisju dobro zaledje, katerega tak.o potrebuje.
Saj dobro vemo, da dobi dnevnik »Vedetta d’Italia«, ki izhaja v Reki, letno iz Rima ogromno vsoto podpore, da krije z njo poslovni primanjkiaj.
Vemo tudi. da je sleherni občinski urad v Reški pokrajini obvezan plačati vsakoletno
naročnino lista, brez ozira na to. če ga potrebuje ali ne, in da mora vsako leto v predvidevnt bilanci že določiti znesek za naročnino lista itd.
Isto je s tržaškima listoma, ki imata zaledja, še slabše P:< je s puljskim »Corriere Istriano« in goriškim »Eco deli’ Isonzo«.
Ta list, ki izhaja dvakrat na teden v Gorici in ga tiska tiskarna Luchesi — prej Lukežić — dan za dnem propada kljub vsemu trudu in dobri volji urednika Sofronia Pocarini, kj je znan italijanski kulturni delavec in je doma iz Milana.
Danes se tiska v 750 (!) izvodih, kar le lep dokaz o številu Italijanov v Gorici in okolici.
Res da je list krajevnega značaja, da ie zaledje vse slovensko ter da nima interesentov v drugih bližnjih večjih krajih kjer je kaj Italijanov, kot je Trst in Videm. Urednik je bil baje že trikrat osebno v Rimu, kjer je na merodajnih mestih skušal doseči. ' da bi se list povečal v dnevnik. Kljub vsemu pa je ostala stvar na mrtvi točki. V Rimu so menda bojijo, da bi, če dovolijo italijanskemu goriškem glasilu, da se razvije v dnevnik, prizadejali preveč škode tržaškima listoma, ki imata že nekaj tradicije in veliko zaslug za italijanstvo v Trstu in zlasti še za fašizem. Zato »Eco deli’
v
Isonzo« životari s peščico naročnikov, pisarni pa z urednikom in eno uradnico. Kot v vsaki stvari tako tudi v tem pogledu ne žanje fašizem uspehov v naših krajih. Kot je naš narod odporen in neuklonljiv v prenašanju gospodarskih in ostalih političnih težkoč, tako je odporen tudi napram italijanskemu in posebno napram fašističnemu časopisju. Nič ne mrzi bolj kot vsiljeno italijansko čtivo, ki ga v prvi vrsti ne razume. In četudi zna kakšen naš človek toliko laščine, mu ti listi res ne nudijo nič poučnega, niti kaj zabavnega. Saj ne beležijo niti podeželskih kronik in če jih, malokdaj odgovarjajo resnici.
Rojak, ki se ie vrnil iz Amerike, se ie oglasil pri nas in nam ie pripovedal.
da je včasih poslal svojcem domov slovenske časopise, ki izhajajo v Ameriki. Tudi ti časopisi prinašajo tu pa tam razna mala poročila, ki se nanašajo na naše kraje in na življenje naših ljudi. Zato so zbudili pri našemu človeku veliko zanimanja in so krožili z rok v roke. iz vasi v vas toliko časa, da so se raztrgali po pregibih. Potem so zlagali košček pri koščku in se zadovoljili, četudi so manjkali že razni deli.
Ni torej danes veselejšega dogodka za našega človeka onkraj meje ko trenutek ko dobi po tednih in mesecih spet slovensko Čtivo.
In to nam je najlepši znak. da ie naš rod tam na Krasu, v Istri, v Brkinih, na Vipavskem, v Brdih in na Tolminskem v iedrtf zdra,v in še močan!
TUDI PRI NAS GOSPODARIJO TUJCI
Podgraje, avgusta 1933. (A g is). Naš podgorski kot je med najbolj zapuščenimi kraji v Julijski Krajini. Vendar pa ie že pred leti k nam zašel tujec, ki se je vživel v naše razmere in smo ga nekaj časa smatrali za domačina. Sicer ie bil Karlo Ogni-bene že od vsega začetka uvaževana osebnost v kateri smo videli Podgorci svojo oporo. Prišel je kot tenente, se tu seznanil v Primčevi družini in poročil hčerko, ki je posedovala lepo posestvo in gostilno s gospodarskim poslopjem. Kot lesni trgovec je zaslužil v našem kotu lepe stotisočake, kot bivši in prvi podešta občin Trnovo-Bistrica je postal znan daleč naokoli. Zaradi svoje prijaznosti, ki je dobra, pa večkrat tudi slaba lastnost, kot pri vseh Italijanih si je pridobil veliko zaupanje pri domačinih in še večje pri oblastvih. Njegova zasluga ie. da sta se združili občini Trnovo-Bistrica v eno in da je nova občina sezidala skupno z re-
ško hranilnico novo veliko poslopje v Bistrici. S tem si je nakopala tudi lep dolg. Tudi še marsikatera druga sprememba v bistriški okolici se ie izvršila pod njegovo taktirko. Končno se je po šestih letih po-deštatovanja umaknil v privatno življenje. To je pa samo krinka pod katero veliko lažje nadaljuje z delom, s katerim je pričel takoj ob pričetku. On previdno, ali vztrajno deluje med nami za črni režim. Z vestjo dobrega in vdanega fašista opazuje in zasleduje vsakogar, ki bi mu noga zdrsnila iz ceste umerjene po fašizmu. Tako ni danes več kot nekdaj, ko smo Podgorci zaupali »Benetu«. hodili k njemu po nasvete in priporočila-Vsakdo se ga ogiblje, vsak se ga boji, ker zadostuje, da pride Ognibenetu na uho ena sama nepremišljena beseda. Posledice s® kmalu pojavijo in včasih jih pošteno občne timo na naših kožah.
FAŠISTOVSKI RASIZEM GRE ZA HITLERJEVIM
Italijanski oficir ne sme poročiti Slovanko
SAMO FAŠISTI IMAJU PRAVO NA RAD!
Vodice, augusta 1933. Na sve načine Instoje naši vlastodršci kako bi naš narod privukli na svoju stranu, javili su nam. da će na rad, koji se provodi na cesti i vodovodu, primati samo one, koji su učlanjeni u dopolavoro. I nekolicina naših ljudi u članili su se, samo zato da dobiju posao.
Bili su primljeni na rad, ali ne za dugo, jer već nakon osam dana bili su odpušte-ni s motivacijom, da nisu sposobni za posao. Mi znanto što su oni mislili. Mislili su da će nas na ovaj način privući na svoju stranu, ali to im je uzaludan posao, jer se mi nedamo, pa makar crknuli od gladi.
Prve dane ovog mjeseca bilo je pozvano na našu općinu nekoliko muževa iz našeg sela. a medin njima i općinski odbornik, kojega je g. Depanger postavio za svog povjerenika. Po pričanju ovih naših muževa na općini se držao nekakav zbor, i govorili su razni govornici, veličali su fa-
šizam i isticali kako je fašizam mnogo dobra napravio u našim krajevima. Mi medjutim znamo eno, što smo imali... da nam je fašizam uništio sve.
Inače i ove nas je godine pogodila zla sudbina, jer nam je suša uništila naša polja. Teško ćemo prokuburiti ovu zimu. koja ie već na dohvatu. — Cić.
SIN POSLANCA LAVRENČIČA NABIRA POTPISE ZA FAŠISTOVSKO STRANKO.
Postojna, avgusta. — Že nekaj mesecev pritiskalo fašisti na naše ljudi in jih silijo nai se vpišejo v fašistično stranko.
Idrija, avgusta 1933 (A g is). Imamo skoro v vsakem našem večjem kraju slučaje, da so italijanski oficirji, tudi višji, poročili naša dekleta in včasih tudi prav zavedne Slovenke. Mnogokrat se je celo zgodilo, da so imeli starši deklet katere so snubili italijanski oficirji, velike sitnosti, ker niso dovolili, da bi se hčerke poročile z njimi. Danes je drugače, kar potrjuje tale slučaj:
Neki oficir je zasnubil v znani In pr®' možni Kavčičevi rodbini v Idriji. Mogoče, da mu je bila res všeč hčerka Danica a,‘ pa. da si je želel le njeno doto. Ko je bifo končno v družini že vse dogovorjeno. 1® snubač zaprosil dovoljenje na pristojnem mestu. A potrebnega dovoljenja ni dobil, baje samo zato ne. ker ie nevesta Slovenka-Fašizem se menda le boji za svojo čisto' krvno italijansko raso!
^BALILLA” U DALMACIJI
Pred par sedmica otišlo je 50 učenika duhu. Dnevno su imali dva puta vježb®
talijanske osnovne škole (Lega nazionale) u Splitu u majčicu Italiju na ladanje. Ovaj izlet organizirale su fašističke vlasti i svaki je učesnik imao besplatno hraflu, spa-
v stranko nasilja, laži in korupcije. Mnogi vanje i odjeću. Jedna grupa ovih mališana
naši ljudje, ki so kakorkoli odvisni od njih, so klonili, da se rešijo in zagotovijo svojcem kos kruha. Ne razumemo pa kako je mogel Stanko Lavrenčič, sin bivšeg našega poslanca, hoditi okoli Postonjčanov in nabirati podpise za vstop v fašistično stranko. — (Rob).
krenula je iz Splita u Šibenik (gdjè š'U ukrcali svoju braću) Zadar, Anconu a odatle u Rim, u čijoj su blizini logorovali. Sva djeca su bila obučena u uniformama »Balilla« i svuda im ie bio priredjen srdačan dcčel: kao sinovima otrgnute zemlje!«... Djeca su bila odgajana u čisto ratobornom
zatim su pjevali slatke talijanske pjesb1® i pričalo im se mnogo o »neoslobodjen01 Dalmaciji«.	,
Da propaganda bude svestranija, dieC* su dobivala pisaći papir na kojemu je liko brdo (gdje su logorovali) sa istaknu' tom talijanskom zastavom. Na vrhu haf' tije piše: »Campeggio montano dei p*'. lilla italiani all’estero«, a na dnu: »Fa j. italiani al’estero«. N? povratku su uniformu koja mora da ih uvijek potsj®c* na svoju zemlju.
SUKOB NJEMAČKE I AUSTRIJE
i koruški Slovenci
Naža slovenačka braća u Koruškoj iz-držaše posljednjih mjeseci jednu tešku probu. Poslije plebiscita 10. oktobra 1920 kada je ova živopisna i pitoma pokrajina Pripala Austriji, zahvaljujući poglavito slo-venačkim glasovima, koruški Slovenci bi-iehu pogotovo stavljeni na probu. Ovoga Puta su imali ili da pojačaju Dollfussov ‘otačanstveni front« ili da se pridruže opoziciji, koja nikako ne vjeruje u održivost zustrijske samostalnosti i ne prestaje na dati se da će brzo kucnuti čas ujedinjenja s Hitlerovom Njemačkom.
Slovenci u Koruškoj su i ranije, dok je težnja za priključkom Njemačkoj bila kod svih austro-njemačkih stranaka podjednako živa i glasna, uvijek isticali svoju privrženost Austriji.. Oni su svoju austrijsku Jojalnost posvjedočili i sada, izjavivši preko svoja dva zastupnika punu gotovost da učestvuju u borbi koju bečki »mali Napoleon« vodi protiv Dollfussa i radi odbrane uezavisnosti Austrije.
Koruški Slovenci su time, bez sumnje, zadužili g. Dollfussa u velikoj mjeri. Njemu sada nalaže ne samo dužnost, nego i pravilno shvaćen politički interes, da se i austrijska vlada oduži Slovencima i da već leđnom zadovolji njihove minimalne kultur-uo-privredne zahtjeve. Austrijski vlastodršci bi morali učiniti to tim prije, što se uaš današnji savezni kancelar najrevnosni-le zalagao za njemačke manjine u državama nasljednicama bivše Austro-Ugarske. Poznata je izjava g. Dollfussa, da austrijsko Zemstvo ima prema evropskom istoku natočiti zadatak, koji se sastoji u tome: da Se njemačkim manjinama svuda izvojuje ddna mogućnost kulturno-privrednog i na-Clonalnoga razvitka.
Na žalost, izjava šefa austrijske vlade jje može imati zasluženu opravdanost sve dotle, dok god on u svojoj rodjenoj zemlji bude slovenačkoj manjini dao bar dije-*o onoga, što želi svojim sunarodnjacima u tudjim državama. Sta više, možemo mir-do duše reći: da sve tri države Male antante postupaju sa svojom njemačkom ma-dlinom neuporedivo bolje nego Austrija dtoma koruškim Slovencima.
, Izgleda nevjerojatno, ali je sušta i gorka istina: do koruški Slovenci nemaju ni dan današnji nikakove nastave na svon: Materinjem jeziku!
Slovenačko dijete uči nešto malo mate-tinjega jezika samo u prvom osnovnom ra-kredu, toliko da učitelj može otpočeti rad;
11 svima daljim razredima, nastava se vrši da njemačkom jeziku, tako da slovenački |staje potpuno zanemaren. O nekakvoj slo-fenačkoj gimnaziji nema u Koruškoj ni Domena. Na njemačkoj gimnaziji u Celov-'d (Klagenfurtu) nije slovenački jezik čak ni obavezni predmet.
. A kako stoje u školskom pogledu Ni-)e*nci u Jugoslaviji?
, Po podatcima od marta 1929 imaju Ni-i^Mci u Jugoslaviji 154 osnovne^ škole, sa “'O odjeljenja. Godine 1929. do 1930. posjedalo je ove škole 33.304 učenika i preda-: dio 570 učitelja. Osim osnovrtih, Nijemci Maju 38 ratarskih škola, sa 49 odjeljenja i D58 djaka; zatim 6 gradjanskih škola sa 24 djeljenja i 721 učenikom. U Novom Vrba-d postoji njemačka gimnazija, čija četiri djeljenja pohodi 184 učenika. U njoj se E?daje na njemačkom, a državni jezik se M tek od trećeg razreda. Prošle godine je 'ada odobrila Nijemcima vlastitu učitelj-j d školu, s tim da je mogu pohoditi i Ni-Mci, k0ji njsu jugoslovenski državljani.
1920 '*CVo star,Je bi*0 Prema statistici iz a danas je još bolje za Nijemce. Dofdoseći ove podatke, mi to činimo radi s "dbnog uporedjenja, a daleko smo i od o$n DomIsIi (Ia Nijemcima u Jugoslaviji jgfMrsvamo pravo svakog naroda na svoj dj i na svoje ime. Mi bismo samo željeli j l.se ovo prosto i božansko pravo prizna lovencima u Koruškoj, u kojoj već punih 'Maest vjekova obitavaju.
0	Alj austrijska vlada nije toga mišljenja. 2nia kao da se zamjerila, da Slovence ka-tj, Za njihovu lojalnost! Medjutim, ona ti-di , Postiže neželjeno i sasvim suprotno Š]n‘0Vanie. Sistematski spriječavajući da auct nc* razviju svoju narionalnu svijest, T^Jnjska ih vlada silom gura u opoziciju. Msu Su ^anas kaš on* uiedju njima, koji diìh naci°naIno dovoljno svijesni — a i
broj je u Koruškoj vrlo veliki —
1	„phi u tabor g. Dollfussovih protivnika Mìa u^esn° podupiru hitlerovce! To je iro-
\Koia bi bila žalosna, da nije smiješna. 'ažeasno ie’ dakle, da politički interes na-bas austrijskoj vladi što veću susretljivost wOfema onim Slovencima koji su nacio-n^v0 črsti a pri tom voljni, da iskreno po-MotU ,g- Dollfussa u njegovoj borbi za sa-r4d.alnost Austrije. Ali »mali Napoleon« ki v, 0bratno i pada u pogrješku koju Veii-ŽtQ apoleon ne bi nikad učinio. G. Dollfuss fleinyise, favorizira koruški velikonjemački Movatbund * nicsov organ »Korušku do-djJmu«. koji bezobzirno sprovodi odro-ca janIe Slovenaca i naseljavanje Nijema-j,. Reicha u Koruškoj. hio'1!6 Pretjerano ako na završetku kaže-tMj ie prema Slovencima u Koruškoj Dollfussa nepravedniji od svih do-"Wi1'1' austrijskih vlada. Radi ilustracije ?ekic. ćem° io« ovaj slučaj. Nedavno su VusL.°.venc' molili da se njihovoj djeci u Ma,c ^i odobri, da mogu privatno učiti Jcgik. Austrijska vlast je čak i to bl1 sv'!a- Medjutim. austrijski listovi bija-5a it»r-e vr‘ieme osuli bespoštednu paljbu silj bu, kada se ona na sličan način ogre-uiemačku manjinu u južnom Tirolu.
NAŠI SOCIJALNI PROBLEMI
Jedan nov način organizacije socijalnog rada—Sekcija za me-djùsoDnu pomoć u društvu »Istra« — Načelo samopomoči
Zagreb, augusta 1933.
Sjećam ' ,ise jednog momenta sa posljednje glavne skupštine društva »Istra«. Tada je već pri koncu jedan od članova stao čitati prijedlog o osnutku sekcije za medjusobnu pomoć. Prijedlog je pao nekako nezgodno. Nekima je tih sekcija bilo već dosta, drugima opet je to imao biti neki novi socijalni otsjek, kakav već postoji u društvu, a treći su već nestrpljivo očekivali konac skupštine. U takvoj atmosferi učinjeno je ipak ono, što je doduše već običajno, ali što je u onom času bilo najzgodnije: nije se otvoreno pristalo na osnutak, ali se prijedlog nije ni zabacio: »može se pokušati«. Time se zadovoljilo i one koji su unaprijed bili uvjereni da stvar neće uspjeti.
Otada prošlo je već više mjeseci, a sekcija danas postoji. Zasada je broj članova dosta skroman, no osnivači- nadaju se da će mnogo porasti, kada ostali članovi »Istre«, naročito oni siromašniji, uvide koliko im se time pruža praktičnih koristi. Jedan od pokretača da se osnuje sekcija tumačio mi je koji su ih motivi vodili kod toga. Kaže, da se kod par zadnjih skupština moglo opaziti kako od sveukupnog broja članstva imade tek oko jedna četvrtina pravo glasa uslijed neplaćanja članarine. Opći razlog je kriza, kod mnogih ne-uposlenost, ali tu postoji i jedan specijalan razlog. Mnogi naime članovi, i to oni slabije stojeći, plaćali su godinama redovitu članarinu društvu, a da pri tome nisu znali koliko imadu koristi od toga. Netko je na pr. mogao kroz deset godina plaćati članarinu, a ipak u slučaju potrebe on nije mogao računati na neku odred jenu potporu. Socijalni otsjek postoji doduše, ali je njegova potpora namijenjena onima koji tek dolaze ovamo, da ih se u 'prvom času nekako pomogne. Organizacija potpore bila je dakle nedostatna, ka^e jedan od osnivača, a Ipak bi nju trebalo sistematski organizirati, jer potrebe članstva postoje i one će se samo povećavati od vremena do vremena. Pala je zamisao osnutka sekcije za medjusobnu pomoć. Treba odmah naglasiti, da se ona bitno razlikuje od socijalnoga otsjeka, jer je ovaj osnovan na karitativnom principu, dok se sekcija zasniva na načelu samopomoči. Od nje može dakle očekivati potporu samo onaj koji plaća svoj doprinos i time pomaže stvaranju glavnice od koje će se davati pomoć.
Sekcija dijeli se u tri kola: I posmrtno kolo, II bolesničko kolo i ni ko-
lo neuposlenih. Svatko se pristupom u sekciju može upisati u koje kolb hoće, može dakako i u sva tri. Za pfistup u 'seicciju plaća se za upis nešto veća svota (50 Din), kroz prva tri mjeseca plaća i za ulog (5 Din za kolo neuposlenih i bolesničko kolo, a 10 Din za posmrtno kolo), a kasnije plaća se samo redovita članarina od 1 Din mjesečno. Za upis moralo se odrediti veću svotu, jer je odmah u početku trebalo stvoriti mogućnost, da sekcija uspješno intervenira sa svojom pomoći, ako se ukaže potreba. No da li se omogućio pristup u sekciju i onim siromašnijim, za koje je sekcija i najviše osnovana, može se upisnina plaćati obročno.
Pravo na potporu sa strane sekcije stiče onaj koji je najmanje tri mjeseca njenim članom i kroz to vrijeme redovito plaća dužan iznos. Visina svote zavisit će o broju članova; bude li u jednom kolu učlanjeno više članova, tada će onaj kome se podijeljuje potpora dobiti iznos koji će biti u proporcionalnom oanosu s brojem članova. Ako netko ostane bez posla tada će u slučaju da osim njega imade u njegovu kolu još 100 članova dobiti potporu od 500 Din (100X5 [5 Din je ulog, koji se plaća u prva 3 mjeseca]). Ostali članovi plaćaju tada solidarno onu svotu koja je isplaćena.
Da bi sekcija mogla uspješnije raditi, tako da bi se njena pomoć prilično osjetila, bilo bi potrebno da broj članova naraste barem na 300.
Zanimljivo je da je u sekciji najmanji broj radnika, premda su osnivači imali namjeru da time njima najviše pomognu. Uvjeti plaćanja nisu tako teški u vezi s prednosti koju sekcija pruža.
Uspjeh sekcije ovisi o solidarnosti njenih članova i o njihovu shvaćanju dužnosti. Osnivači naročito naglasu ju da je sekcija osnovana na načelu samopomoči i da ne računa na tuđju po-žrtvovnost, kao što se to dosada činilo, a što je djelovalo dosta nezgodno. Oni koji su zamislili tu organizaciju samopomoči drže da bi se uspješno mogla sprovesti i po ostalim emigrantskim udruženjima i da bi mogla postati jedinstvenom. U tom slučaju bi dakako i upisnina i ulozi bili manji. Ovakav optimizam možda nije pretjeran.
(Upisi u sekciju vrše se kod g. Isteniča njenog tajnika, koji je svake večeri u prostorijama društva »Istre«. On će onima, koje stvar zanima dati i potanje upute). — M, R.
ARHITEKTONSKI KAOS U TRSTU
Nova Piazza Oberdan naikaotičniji dio Trsta
Trst, augusta 1933. — U »Popolo di Trieste«, izišao je članak pod naslovom »Sul caos architetonico di Piazza Oberdan«, u kojem se sa zgražanjem govori o gradnjama na Piazza Oberdan, gdje je podignut novi sud i tolike nove palače na mjestu bivše kasarpe. Pisac ističe, da je to što je tu izgradjeno upravo očajno kaotično, neukusno i da se svaki čovjek od ukusa mora zgražati nad tim arhitektonskim čudesima. Svakako vrlo interesantan glas, tim interesantniji, jer ga donosi »Popolo«. U posljednje vrijeme općenito se javljaju u Italiji glasovi, koji kritikuju novu fašističku arhitektoniku, koja je upravo smušena, glupava i smiješna. Velika se polemika bila razvila o nekim državnim javnim gradnjama u Firenzi i u toj se polemici moglo da vidi svu golotinju fašizma u toj grani umjetnosti, pa je Mussolini morao da intervenira i da zabrani nastavak polemike. Piazza Oberdan u Trstu izgradjena je takodjer na inicijativu države i po idejama pravovjernih fašističkih arhitekata ...
SLAVNI LUIGI BARZINI SKINUT S POLOŽAJA, JER SE NE SLAŽE S FAŠIZMOM.
Trst, augusta. Prema jednom kratkom saopćenju fašističkih listova predao je demisiju na položaju direktora najvećeg lista u Napulju »Mattino« Luigi Bar-zini, »iz razloga ličnog karaktera«. Kakvi su ti razlozi »ličnog karaktera« nije teško pogoditi, kad se znade, da je Barzini jedno od najslavnijih imena današnje talijanske žurnalistike i publicistike. Morao je, dakle, i on da ide, jer se sigurno nije više mogao slagati s režimom.
Je u decembru 1932 pisao genoveški opć ski glasnik »Rivista del comune dl Geno\ o higijenskim prilikama u Genovi u ok bru 1932. U tom je mjesecu kako kaže ! »u antiparasitskora ambulatoriju bilo opi no 909 ljudi, koji su bili krcati ušiju, hudi je bilo poslano na liječenje svraba«.
ucsinavlJANJE »DALMATINSKE VJERE
„T r a augusta. Svake godine na Ve hku Gospodju priredjuju Dalmatinci na stanjem u Trstu izlet parobrodom u Za ar. Ovaj izlet poznat je pod imenom »pel legnnaggio di fede« i tom se prigodor “ Zadru upriličuju iredentističk manifestacije. Tako je bilo i ove godine prema izvještaju tršćanskog »Piccola« uče stvovah su u ovom izletu medju 1700 h »•xi ' Prelstavnici vojske, milicije, faš sticke stranke i državne vlasti. Dočekat su u Zadru po tamošnjem građjanstvu pretstavnicima vlasti i vojske, sen. Tacco nijem iz Splita i talijanskim konzulima vicekonzulima iz Splita i Šibenika. Prem »i iccolu« ovo je izlet obnovljenja dalma unske vjere, to jest vjere, da će Dalma čija biti prisajedinjena »majci otadžbini« Pa su u tom smislu izrečeni i govori. Fe deralni fašistički sekretar u Zadru d’Alhi. otvarajući zanatsku izložbu u Zadru, re kao je u svom govoru, da je izložbi zada ta« manifestovati inicijativu svih daini,itin skih talijana na svim područjima rada, , u Prvom redu, da se i u tom pogledu utvr dt »jedinstvo rase, jezika, kulture i duh; svih Talijana raše Dalmacije«.
PASIVNA BILANCA TALIJANSKE VANJSKE TRGOVINE.
INTERESANTNE STATISTIKE
Trst, augusta 1933. — Ito je zlo donio sobom fašizam. Statistike govore najjasnije. Iz godine u godinu u Italiji se troši sve manje sapuna. To iznose državne statistike a to kaže i stručni list »Industria Chimica«, koji izlazi u Rimu, u svom broju od 6 jula 1933. Taj list kaže, da je u godini 1932 pala produkcija sapuna u Italiji prama godini 1931 za 29 posto, i iznosi 1 milijun i 800 hiljada kvintala ili cirka 4 kg na svakog stanovnika, koliko veća familija potroši za tjedno pranje u tjedno.	«
nose podatke o vanjskoj trgovini Ita julu o. god. Prema tim podacima uv p Italiju u tom mjesecu rob 50-,902.115 lira, a izvezeno iz Italije za 432,956.000 lira. U istom mjesecu godine uvoz prema izvozu iznoj 542,614.840 prema 444,884.868. U prvi dD-jP mjeseci ò. god. uvezeno je rol 4.421.813.540 lira, izvezeno za 3.558.8 Jra' TrgOTuiska bilanca Italije u prvi °- ie' dakle’ Pasivt 862,913.820 lira ili za preko tri i pol jarde dinara.
FAŠISTIČNI PODREPNIKI
Jablanca, avgusta 1933. (Agis). Poleg drugih vsakdanjih skrbi in težav, imamo nadlogo, ki je skoraj hujša od vseh drugih. V vasi imamo podrepnika fašizma, ki je plačan zato, da vohuni in stika za nami. Pravijo da je Štefančič po domače Vičič špijon za vso jablan-sko občino. K njim v hišo zahaja uradnik naše občine, tam se sestajajo in pretresajo naše življenje in naše obnašanje. Mi, ki nikomur nič ne prizadenemo in se za drugo ne brigamo kot za naše borno kmetijstvo, bi lahko živeli brez take nadloge. Upamo pa, da bo tudi tega konec!
MUSSOLINI POZDRAVLJA AUSTRIJSKU DJECU U RIMU.
Trst, augusta. Duce je u pratnji pod-sekretara za spoljne poslove posjetio logor sa 350 austrijskih omladinaca na Lidu kraj Rima i srdačno ih pozdravio nagla-sujući, da se nada da će im ovaj boravak ostati u neizbrisivoj uspomeni.
LETOVIŠČARJEV NI...
S v. Lucija, augusta. Sv. Lucija je bila nekdaj dobro obiskovana od letoviščarjev, letos pa ni pri nas na letovišču niti ene družine. Edini naši letoviščarji so skupine črnih srajc, ki kaj pogostoma prirejajo svoje maškarade (parade to niso!) — Taki letoviščarji seveda ničesar ne prinesejo, ampak gledajo le, kje bi kaj odnesli. Za njimi navadno ostane le tu tam kak »eja«, ki ga pa itak Idrijca zmelje še pred-no se zlije v Sočo.	(Rob).
»VZORNO« FAŠISTIČNO POSLOVANJE
Celovec, avgusta 1933. (Agis). Sem prihajajo politični begunci iz vseh držav., Kdor nima potrebnih listin, mora v zaporu presedeti toliko časa, da dobj tukajšnja oblast informacije iz areMrančevega rojst- • nega, oz. pristojnega kraja. Iz raznih držav pridejo informacije v različnih časih, tako iz Hamburga v 8 dneh, iz Varšave v 20 dneh. iz Prage v 14 dneh itd. Le italijanski državljani iz Trsta in Gorice ter okolice morajo čakati na odgovor po tri in več mesecev. Pa če bi prišel kakšen begunec doma iz Sicilije, bj moral čakati na informacije kar celo leto? Iz vsega tega se zrcali vzorno fašistično poslovanje. Če se pa italijanski državljan zglasi na tukajšnjemu konzulatu glede informacij alj kar si bodi, ga civilni agentje aretirajo in odpeljejo v Italijo, pa četudi je imel potni list v redu. Vse to postopanje nam kaže fašistično stra. hovlado v pravi luči.
VINOGRADNIKI V BRDIH IN VELIKI FAŠISTOVSKI DAVKI
Gorica, avgusta 1933. (Agis). Bric je postal zadnje čase velik revež. Davke mora Plačevati, drugi izdatki so čimdalje večji, a dohodkov nima nikakin več. Za svoje pridelke no dobi odjemalcev, zlasti pa za znana in dobra briška vina ni nikakega trga več vsled močne konkurence italijansih vin.
V teku tega leta so pa poleg drugega cene vmu tako padle, da ne krijejo niti vinogradniških stroškov. Zato v Brdih točijo letos vinogradniki vino v lastnih kleteh po liri liter. Nizka cena sladke kapljice zvabi marsikakšnega Goričana v Brda. Vina je pa še toliko po kleteh, da ga tudi na ta način ne bodo zlepa prodali. Bliža se že nova trgatev a ne bo niti prazne posode za mošt.
POZDRAV IZ ZEMLJE VZDIHOV
Iz z etnije vzdihov in solzd, iz zemlje bede in gorjd pošiljamo pozdrave
sinovi tuini majke Slave, _
o,	bratje naši, — vam,
ki ste v svobodi zlati, —
tam preko, — tam med brati! _______
In le zato, ker smo sinovi Slave, ogroiene so naše glave, ogroieno nam je prav vse in tu, — pod tujim jarmom ubija nepisno nas gorjè!
Zato is tega pekla živega stegujemo roke do vas ter vpijemo iz dna srca:
Pomagajte, pomagajte, rotimo vas, ne zabite na nas!
O}, bratje, vi in celi svet naj zna, da naša kupa je ie vrhana gorjd!
Zato pomoči nujne, — oh, pomoči,
da no vtonemo v črni noči,
da podli vrag nas ne zatri, —
oj, bratje, bratje, — ganejo naj naie «o*
solzi!--------*
Iz zemlje vzdihov in solzd, is zemlje bede in gorjd, pošiljamo presrčne vam pozdrave — mi. sinovi zvesti, >,	“
sinovi tužni	v
predrage naše majke Slave!
BRANIMIR LOGAR.
saHrSSS
bilo čime išli ususret za vrijeme bolesti i smrti moga supruga Miroslava. Po-
oa£valu dugujem liječniku Dru. Anti Schwalbi, Dru. J. Petehu Jugoslavenskoj Matici na Sušaku za-
°?i?la koJi su Pokojnika otpratili na vječni počinak.
Marija ud. Nabergoj

Itatija sprema rat!
TALIJANSKI VOJNI MANEVRI UZ JUGOSLAVENSKU I FRANCUSKU
GRANICU
Talijanska vojska već duže vremena stablo i potpuno ga uništila. Iako valjcja
održava velike vojne manevre duž cijele jugoslovenske granice. U manevrima učestvuju svi rodovi oružja. Prilikom manevarskih gadjanja artiljerije učinjena je sa strane talijanske vojne sile jedna gruba povreda naše granice.
Prekjučer, dok su se duž naše granice vodile maskirane borbe i gadjao topovskom paljbom zamišljeni neprijatelj, jedna granata preletjela je preko granice i pala kod sela Dovče na jugoslovenski teritorij. Granata je udarila u jedno veliko bukovo
nehotice, ovo neočekivano botnbardovanje ubojnim metcima sa eksplozijom granate u blizini jednog našeg naselja izazvalo je kod stanovništva na granici veliko negodovanje, naročito zbog toga što se samo pukom slučaju ima zahvaliti što granata nije nanijela štete niti izazvala ljudske žrtve.
Veliki manevri talijanske vojske u li-gurskim i savojskim Alpama uz francusku granicu otpočeli su 20 o. mj.
NOVE TRUME VOJAŠTVA OB MEJI
Trst, avgusta 1933. (A g i s). Košana in okolica je polna vojakov, kar se še ni dogodilo do letos. V Košani sami so res letos že tretjič, toda v okolici, ki nima tudi primernih prostorov za manevre, ni bilo še vojakov. Na Cepnu, ki je majhna vas, jih je cel regiment, ravno tako v Košani pri Sv. Mihelu itd. Na polju so povzročili toliko škode, da se ne da opisati. V tem času se je zgodilo tudi že več nesreč. Desetletni fantek Jeričev iz Volč je stopil na granato.
ki je eksplodirala in ga tako nesrečno ožgala. da je malo upanja da ostane pri življenju. Obenem je poškodovala po rokah enajstletno deklico Markuzovo iz Volč. Nekemu vojaku, ki je bil na straži, je strelivo odtrgalo roko. V Šmihelu pa je neki vojak skočil v vodnjak ker se je zbal kazni, katera ga bi doletela vsled tatvine. Za temi vojaki pridejo drugi in tako se bo menda vrstilo, dokler bo kaj vremena.
VOJAŠKA DELA NA TOLMINSKEM
Sv. Lucija, avgusta. Letos se v naši dolini ne bodo vršile vojaške vale, zato bo ga kobilični roj, kakor se sliši, osrečil Kras in Vipavsko dolino.
Vojaška dela še vedno nadaljujejo. Kdaj mislijo pričeti z delom na že izmerjeni vo-• jaški cesti na levem bregu Idrijce in Soče (od Tribuše do Sv. Lucije in Kanala), nam še ni znano.
Te dni bodo pričeli z delom na strate-gični cesti Slap-Št. Viška Gora. Do sedaj ie bila ta cesta izvršena le bolj v grobem,
a sedaj jo bodo popolnoma dovršili. Ljudstvo seveda ne bo imelo od tega nikako koristi, ker bodo pri delih nastavljali izključne le črne južnjake.
Pri vseh mostovih se opaža gibanje. Že nekaj časa pridno delajo pri Baškem železniškem mostu na levem bregu Idrijce, kjer zakriti s plahtami vriajo v podstavek mosta. Izvedeli smo, da so že vsi mostovi čez Idrijco pripravljeni, da jih v slučaju potrebe lahko poženejo v zrak. — (Bog nam daj kmalu dočakati tak »slučaj potrebe!«)	(Rob.)
TUDI NA DALNJI SICILIJI SE PLAŠIJO JUGOSLOVANOV
Trst avgusta 1933. (A g i s). Iz Palerma poročajo, da je v nekem regimentu, ki ima tam svoj sedež, precej Jugoslovanov. Pred nedavnim pa so ponoči (še po polnoči) zbudilj vse vojake Jugoslovane. Naglo so poklicali vsakega zase in še predno se je predramil so ga obsuli s vprašanji,: kaj je,
od kje je, govori samo hrvaški in slovenski, ali še kakšen drug jezik itd.
Kaj naj pomeni to čudno postopanje, nam nj znano. Tako ravnajo z našimi ljudmi po ječah med zasliševanjem. Mogoče vidijo v naših mladeničih, ki služijo vojaški rok v italijanski armadi, kakšno posebno nevarnost?
TALIJANSKA VOJSKA JE FASISTIZOVANA
Trst, augusta 1933. — Do sada je talijanska vojska bila bar donekle po-štedjena fašističkih vanjskih znakova. Vojska je bila zadržala svoj vojnički karakter, nije pozdravljala dizanjem ruke, nije pjevala »Giovinezza«. Dosa-danji ministar vojske general Gazzera izgleda, da je čuvao vojsku od toga. Možda je i u tome donekle tumačenje, da je morao dati demisiju. Tek je malo dana prošlo otkako je Mussolini preuzeo ministarstvo vojske i već je u vojsci proveo reforme, koje pokazuju, da se vojska fašistizira sasvim. Uveo je naime u vojsku rimski pozdrav i fašističku himnu. Posljednji broj »Giornale Militare« donosi dekret o toj reformi.
Svaki put, kad se ima, po dosadanjim naredbama svirati kraljevska himna »Marcia Reale«, mora iza nje, da se svira i »Giovinezza«. Vojska svira pred kraljem »Marcia Reale« popraćenu sa »Giovinezzom«, a pred Mussolinijem samo »Glovinezzu«. Medju ostalim od' redbama stoji i odredba, koja kaže, da se kralja pozdravlja na glas »Viva il Re«, a Mussolinija povikom »A neri!« i rimskim pozdravom. Fašistička štampa komentira sa zanosom ove reforme, pa kaže, da je time i vanjskim znakom dokazano, da je vojska doista fašistička, da je i to jedan dokaz kako čitava Italija osjeća isključivo fašistički.
IMENOVAN JE NOVI RIJEČKI BISKUP
Nije imenovan dosadanji apostolski administrator nego kanonik iz Puse Antoni Santin
Mecchia,
VELIKE VOJAŠKE VAJE NA KRASU IN NEPOKORNA MILICIJA
Trst, 33. (R o b). Skupne vaje redne vojske in milice potekajo v največjem redu. Le žal, da je opaziti le preveč slučajev nepokorščine pri vojakih in še več seveda pri miličnikih. Tako se brata Brun iz Trsta nista odzvala vabilu ter ostala lepo
doma(!) Starejšega so kaznovali s štir-najstdnevnim zaporom, mlajšega so pa za kazen privezali za nekaj ur. — In ko se bo treba izpostaviti hujši nevarnosti? («piu duro cimento« bi rekli oni).
ITALIJANSKA ESKADRA V VILLAFRANKI IN MORNARJI IZ TRSTA
Nica, avgusta. R o b). Ob priliki obiska italijanske pomorske eskadre v Villa-franki se je »pozabilo« vrniti na ladje pet
mornarjev iz Trsta. Da je ta novica močno razveselila vojaške kroge, je razumljivo.
BIVŠI SOKOLSKI DOM V TRNOVEM - „CASA DEL FASCIO11
Reka, avgusta 1933. — (Agis). — V nedeljo dne 6. avgusta so priredili v Bistrici oz. v. Trnovem veliko slovesnost. Bivši Sokolski dom, ki je bil pred dobrimi štirimi leti zahrbtno zaplenjen, so prenovili. Popravili so vso notraj-nost, položili parkete, ga dvignili in preuredili tako, da bo vreden imena »Časa del fascio«. Tu bo sedež fašističnih organizacij, katere so do sedaj imele svoje prostore v palači reške posojilnice. Tudi dopolavoro bo dobil svoje prostore, nadalje bo tu kavarna dopolavora_, kino, na kratko povedano, tu bo sedež fašističnih »kulturnih« ustanov. V pritličju je velika dvorana, baje okrašena z zrcali in namenjena članstvu — delavstvu. V prvem nadstropju je druga dvorana, ki je namenjena ostalemu članstvu, to je inteligenci, in ima tudl mal oder. Poslopje ima zdaj več stopnjišč ki so vsa lepo speljana. Na pročelju pa je fašistični znak iz brona. Preteklo nedeljo so slovesno blagoslovili in otvorili ta »kulturni« sedež. Obenem pa so otvorili novo cesto v Trnovem, ki pelje od Mateta do železniške postaje in ki je baje namenjena za trnovsko »promenado«. že na predvečer je bila vsa v za-
stavah; tudi Sokolski dom je bil dostojno okrašen, za sprejem velikih gostov. Prišel je reški prefekt in baje celo neki fašistični hijerarh iz Rima. Prisotne so bile razne druge fašistične osebnosti iz Reke in iz Bistrice. Iz okolice so pripeljali mladino, včlanjeno v fašističnih organizacijah, pa tudi trnovska in bistriška mladina je bila zastopana. Na splošno so si zelo dosti prizadejali, da bi ta slovesnost prišla čimbolj do veljave in da bi ž njo pokazali, kako močne postojanke si je fašizem ustvaril v naših krajih. Ceremonijam je moralo prisostvovati vse delavstvo zaposleno pri vojaških napravah v Bistrici in okolici in celo ono, ki je zaposleno pri utrdbah v Snežniškem gozdu. Prisotno je bilo tudi vse vojaštvo, karabinerji in vsi državni uradniki. Kljub vsemu temu pa le ni bilo prevelike gneče in ne veliko ljudstva pri otvoritvah, ki so proti vsemu njihovemu pričakovanju izpadle dokaj klaverno. Niti sami se niso mogli preveč navduševati, kajti dobro vedo, da njihovo seme, ki ga sejejo na našo zemljo, ne klije tako kot bi želili in je mnogokrat že v kali zadušeno.
Rijeka. 18 augusta. — Po smrti biskupa Saina, godinu i po! riječka biskupija nije imala biskupa, nego je njome upravljao apostolski administrator mons. Mecchia. činilo se. kao da će on biti imenovan i za biskupa, medjutim stvari ' su se drugačije razvile i sad je imenovan riječkim biskupom mons. Antonio Santin, koji je službovao kao župnik i kanonik u Puli. Fašistička štampa ističe u povodu toga imenovanja vanredne svećeničke odlike novog biskupa i njegovu odanost Italiji.
O novom riječkom biskupu Santlnu donosi službeni vatikanski list »Osservatore Romano« od 19 augusta pismo iz Rijeke, u kojem se s velikim zanosom govori o njemu U tom pismu kaže se, da je biskup Santin bio župnik i kanonik katedrale u Puli, da je rodjen u Rovinju, da je doktor socijalnih znanosti i da duboko pozna pitanja crkve. Ono, što znamo o biskupu Santinu, kaže se u svetom pismu, dovoljno je, da nas napuni radošću i da zahvalimo Gospodinu za sretan izbor. Santin je mlad, jedan od najmladjih talijanskih biskupa. Ima mu tek 38 godina. On je jedan od najaktivnijih svećenika u Julijskoj Krajini. Mons. Carlo Mecchia, koji je upravljao do sada riječkom biskupijom kao administrator, kaže »Osservatore Romano«, imao je mnogo posla u biskupiji, a sad će biskup Santin naći spreman vinograd gospodnji, spremne radnike, ma da ih je malo, jer u čitavoj riječkoj biskupiji ima tek 23 svećenika, ma da duša ima preko 100 hiljada. Zatim »Osservatore« kaže, da će zadaća biskupa Sanlina biti u toliko teža, u koliko je riječka biskupija na delikatnoj točci, ima specijalan etnografski položaj (misli se na Slavene!!! Op. ur.) a i zato, jer ima u gradjan-stvu i znatan broj Židova i pravoslavnih. Riječka biskupija može da se prema tome smatra zemljom misije, kaže »Osservatore«.
Dalje se kaže, da je Sv. Otac Papa pozvao na taj delikatan položaj Santina zato, jer je imao povjerenja u njega. Članak se završava s isticanjem, da su riječki katolici spremni da pomognu ndvog biskupa u radu
za restauraciju crkve Hristove na tom ekstremnom rubu Italije...
U rovodu imenovanja biskupa Santina riječki prefekt de Biase poslao mu je pozdravni telegram u kojem mu govori o saradnji za slavu jednog 1 drugog Rima.
Biskup Santin mu je odgovorio telegramom u kojem kaže: »Molim toplo od gospodina milost, da bih mogao saradjivati za dobro tog slavnog i predragog grada i biskupije, u svijetlu Kristovom i u ime Rima, koji Je simbol dvostruke (!) ljubavi«.
U povodu imenovanja riječkog biskupa izražava se u ovdašnjim krugovima misao,
da će sada biti imenovan i gorički nadtt skup, pa će biti popunjeno mjesto, koje i< ostalo prazno po prisilnoj demisiji i smrt blagopokojnog nadbiskupa i nacionalnog! borca dra Sedeja. Goričkom nadbiskupijo:: sada upravlja zloglasni Sirotti, koji provo di oštru akciju protiv našeg naroda u so radnji s fašizmom. Sirotti vjeruje, da & on biti imenovan goričkim nadbiskupom tim više, jer ga podupiru pokrajinske faši stičke vlasti i stranački hijerarhe, s kojinti intimno saradjuje, ali značajno je, da se to imenovanje nekako oteže, pa se po torno zaključuje, da Vatikan nešto drugo smišlja Svakako na mjesto goričkog nadbiskupi trebalo bi postaviti lice, koje se prema nf šem narodu u Julijskoj Krajini drugačiji odnosi nego Sirotti.
Kakav će pak biti novi riječki biskni Santin to će se još vidjeti. Ne treba zabO' raviti, da je riječka biskupija vrlo važna! fašističkog stajališta, s političkim je motivima bila ustanovljena a prvi riječki biskup Sain bio je oduševljeni fašista,pasi ga i u fašističkoj štampi nazivali »fašisti^ kim biskupom« i u vrijeme kad su odnosi izmedju Vatikana i Mussolinija bili mani« srdačni nego što su danas.
Cerkev in človečanske pravice
»Slovenec* od dne 20 avgusta P' še v članku »le cvetočega vinograda*'’ Zdi se, kakor da vsaka doba stavlja ^ vero posebne naloge. Največkrat gre za oi' dravljenje najtežjih ran, na katerih boleh1 takratna generacija. Ako pogledamo po tef tu, potem vidimo, da so se v mnogih drže' vah zgodile bistvene spremembe. Stare vk' dne metode parlamentarizma in demokrat je so utrpele občutne udarce. ProtidemO' kratične in diktatorske oblike po stoleti11 političnih svoboščin zopet prihajajo v moie in veljavo. Kot v početku meščanske obli' k e vladavine tako tudi danes razni kolek tivizmi v imenu enakosti in bratstva njajo velika nasilja nad drugače misleči** in politično zasužnjujejo cele plasti narofo' V taki dobi ima Cerkev prav posebni nalogo, da varuje človečanske pravice člo*1' kove osebnosti in človekovega dostojanst**’ Ze velika socialna beda, ki zadnja leta r*1' saja po vsem svetu, ji je odkazala vlogo u' smiljenega Samaritana, da lajša bedo najbe' dnejših in najpotrebnejših. Sredi velikega, idejnega trenja, iz katerega se poraja vek, stoji zopet Cerkev kakor sestra usn' Ijenka, ki se na življenjskem bojifču s*1 nja nad ranjene, poteptane in vjete. Tisi* ga, ki prihaja v bojni vrvež z znamenj**! usmiljenja in ljubezni, spoštujeta obe fronti’ in posebna naloga Cerkve je, da visoko gne zastavo ljubezni, ki še vedno največ Ija v nebesih in na zemlji.

MANJŠINE U JUGOSLAVIJI
MANJŠINSKO ŠOLSTVO V BANATU
SPORAZUM MED JUGOSLAVIJO IN ROMUNIJO
Jugoslovanska skupščina in senat sta sprejela konvencijo o urednitvi manjšinskega solstva v Banatu, to je obmejni pokrajini, ki je kot južni del Madžarske po vojni pripadel deloma Jugoslaviji, deloma Romuniji. Na obeh straneh obmejnega ozemlja prebivajo močne maj šine in so se zato med državama vršila o ureditvi kulturnih vprašanj manjšin dolgoletna poganja. Ta so dovedla sedaj do uspeha.
Prinašamo v glavnih točkah vsebino meddržavne pogodbe. Po načelu obojestranskega sorazmjerja prinaša določbe o ureditvi romunskih ljudskih šol v jugoslovanskem Banatu in srbo-hr-vatskih ljudskih šol v romunjskem Banatu.
Obveznost za ustanovitev ljudske manjšinske šole prevzame država, če se prijavi najmanj 20 šoloobveznih otrok dotične manjšine. Za določitev pripadnosti k manjšini zadostuje enostavna izjava staršev ali varuha. Proti izjavi o pripadnosti ni priziva ali ugovora.
Učitelji na teh manjšinskih šolah morajo pripadati isti narodnosti in isti veri. V slučaju pomanjkanja takih pre-videva pogodba možnost, da se jih pozove iz sosedne, to je materne države.
S poukom državnega jezika se prične v tretjem razredu ljudske šole.
Da se vzgoji sposobne učne moči za skem Banata, se uvedejo na držav-nem učiteljišču v Vršcu romunski te-
čaji, za naraščaj za jugoslovanski manjšinske šole v romunskem Banat11 pa srbo-hrvatski tečaji v Temešvaru s fakultativnom poukom. Profesorji ^ teh naj bodo iste narodnosti, in če P primanjkuje, se jih pokliče iz sosedo« države.
Od države ustanovljene manjšinsk« ljudske šole so samostojne, nikak® vzporednice, z lastno upravo in lastni111 šolskimi odbori, zadnji tudi v višjih 10' stancah.
V narodnostno mešanem kraju .«f morata tedaj voliti dva krajna šolsk® sveta, eden za manjšinsko, drugi za ^ činsko šolo, vsak z lastnim delokrogoO1’ Take šolske občine morajo potem s<y razmemo in številu in davčni moči vK rodnih skupin primerno prispevati f vzdrževanju obeh sicer neodvisnih Učne knjige moraju odgovarja*1 splošno veljavnim jezikoslovnim zabt® vam. Ce jih v državi ni, se morejo à<r biti iz sosedne države.
Poleg takih ljudskih šol imata manjšini pravico, da ustanavljata % sebne ljudske šole s pravico javnog ter otroške vrtce. Listi celo povdarjaiy' da bo Jugoslavija dovolila, da se pr®*: konvencije ustanovi v Vršcu romuns^ gimnazija in učiteljišče, kateri šoli ^ vzdrževala romunska država.	^
To so glavne smernice za uredi*! manjšinskega šolstva v Banatu, Ki Aa, bosta izvedli Jugoslavija in Romu»11

ČEŠKA ŠTAMPA O JULIJSKOJ KRAJINI I JU2NOM TIROLU.
Praški «Narodnji Listi«, organ češkoslovaške nacionalne demokratije, donose pod naslovom »Čitavi narod na stražu* članak u kome se izmedju ostalog kaže:
»Revizionizam nije malaksao.. Naprotiv ima i suviše očitih znakova njegove nove ofanzive. Da ne govorimo o Italiji, o onoj Italiji, gdje se Jugoslovani bezobzirno denacionaliziraju, gdje im se oduzimaju i imena, isto onako kao i općinama, koje su od i iskona slovenske, gdje se ne smije više ni
sko porodično ime, gdje nije dozvoljeno božnom seljaku da se pomoli na ma1!, njem jeziku. Da ne govorimo o onoj I13 .
čiji vodja ne prestaje da uvjerava Pf j)i
sjednika madžarske vlade Gombfts®
niauzttiaRc viaue	„ffr
Pretsjednika peštanske općine dra Hus‘ da neće popustiti, dok se ne ispra ve* ^
pravde Trijanonskog mira«, čiji vodja javljuje da je ludost što se smatra da ugovori o miru nepromjenljivi, naravno!
ma oni ugovori koji se ne tiču Italije, vo .j, Italije pravi razliku izmedju taliians -■ granica, koje su neprikosnovene, i efa
I pokojnicima na grobovima da napiše sloven- Male antante, koje se mogu mijenjati
ani®*
MAŠA STATISTIKA
Okružnica Statističkog odsieka Saveza
Svim Saveznim
Kao Sto je već objavljeno, II. Kongres Saveza Jugosl. Emigrant. Udruženja u Jugoslaviji, održat će se u Ljubljani dne 10. septembra o. g. Pored ostalog, na Kongresu referisat će se i o radu i postignutim rezultatima Statističkog otsjeka u 1932-33 godini.
Pošto većina saveznih organizacija do sada nije podnijela ovom otsjeku statističke podatke o svom članstvu, bilo djelomično ili u cijelosti, to se pozivaju sva društva, kojih se to tiče, da čim prije ispune posiate im statističke pole i iste dostave ovom otsjeku najkasnije do 3. septembra o. g.
One organizacije, koje su već popisale izvjestan broj članova i drugih emigranata, a dotične podatke nisu poslale tom otsjeku, pozivaju se, da po primitku ove okružnice sav do sada sakupljeni materijal odmah dostave ovom otsjeku na daljnji rad.
Ovo je potrebno ne samo da se ustanovi brojno stanje naše emigracije, već da se utvrdi moralno i intelektualno stanje iste radi lakšeg uposlenja neuposlenih te boljeg i pravilnijeg uposlenja već za-
orgamzacijama!
poslenik, emigranata.
Ponovo se skreće pažnja svima organizacijama, da svu poštu i pošiljke adresi-, raju isključivo na ovu adresu:	Društvo
»Istra« za Statistički Otsjek, Novisad, poštanski pretinac 108., jer se je već nekoliko puta dogodilo, da je pošta za.oyni otsjek stigla sa zakašnjenjem od mjesec i više dana ili je pak bila izgubljena.
Umoljavaju se savezna društva, da bez-uslovno postupe prema ovoj okružnici te da do 3 septembra o. g. barem djelomično ispune svoju dužnost, kako bi do Kongresa postigli što veći uspjeh i pokazali što veći rezultat dosadašnjeg rada sviju nas, i načiniti program popisivanja za 1933-34 godinu.
Pozivamo naročito ona društva, koja nisu do danas nijedanput poslala statističke pole, da to bar djelomično učine, kako bi izvještaj otsjeka bio potpuniji a dotične organizacije da ne bi zaostale iza drugih, koje su u cjelosti ili potpuno izvršile svoju dužnost.
Uvjereni u potpuno razumijevanje i na blagovremeni odziv svih organizacija, pozdravljamo Vas bratskim pozdravom.
VELIKE MANIFESTACIJE ZA JULIJSKO KRAJINO
Primorski akademiki v Skopi ju
Skoplje, 19. avgusta 1933. Primorska akademska mladina je v četrtek 17. t m. zvečer prispela v Skoplje in s tem dosegla skrajno točko, ki si jo je bila zamislila v Programu svoje propagandističke ekskurzije.
Uspehi, kakoršne so naši akademiki doživeli na dosedanjih postajah svoje turneje morajo — nas tostran meje navdušiti, dati nam novih moči in povečati vstrajnost v veliki borbi —
onim pa. ki ječe okovani onostran Snežnika, vliti nove nade, odpornosti in potrpežljivosti v pričakovanju velikega dne, ki po vseh božjih postavah mora napočiti.
Odveč bi bilo opisovati vse podrobnosti Prireditve v Skoplju, odveč ponavljati govore, ki so se izrekli ob tej priliki; naš list je že prinašal poročila, kako je bilo v Slav. Brodu, Osijeku, Novem Sadu, Beogradu ttd.
povsod enake simpatije in — kar Je najvažnejše — povsod potrebno razumevanje za našo stvar.
Toda Skoplje zavzema z ozirom na svojo veliko narodnostno pestrost posebno mesto v takih zadevah! In prav radi tega Sre Skoplju posebno mesto v vencu, ki so s> ga naši študentje spletli iz svojih 4Pse~ banjih uspehov.
Naše društvo »Trst-Gorica-Reka*. ki Je Po svojih skromnih močeh vodilo organizacijo prireditve, z upravičenim ponosom in smelo trdi, — in to se ujema tudi z izja-vama samih Skopljancev —
da Je Kralja Petra ulica, glavna prometna žila mesta. Je redkokdaj prej bila Pozorišče tako
OGROMNE IN PRISRČNE MANIFESTACIJE, KI SO SE JE SPONTANO UDELEŽILI TISOČI DOMAČINOV!
Le redkokdaj so le-ti tako široki odprli Svoje roke i prav tako redko so se jim sr-ca ogrela, kakor v četrtek zvečer, ko so naše fante na postaji sprejeli in jih potem sPremili skozi mesto: v dolgem sprevodu s° korakali pred vsem Sokoli z godbo na Celu; sledila so razna pevska društva z Zastavami, nato — četa skavtov, za njimi na občinstvo v impozantnem številu.
Množina je pa stala v špalirju. In je sprevodu prirejala burne ovacije.
ak sprejem nam je toraj mogel biti do-iamstvo, da bo tudi družabni večer lednjega dne vsestransko uspel! Omele še, da je akademike na postaji po-avil zastopnik mestne občine gosp. A. avkovič, tuk. advokat; pozdravu Jih je 'e gosp. Ristič gen. v. pok. in sicer kot dsednik Narodne odbrane, kakor tudi v nu ostalih narodnih in kulturnih “ru" r Prisrčno je rojake pozdravil tudi g. .Sedmak, predsednik društva »Irst-fica-Reka«.	j » k
Silo je torej pričakovati, da bo druzao-večer v petek lepo uspel;
toda takega obiska vkljub optimizmu nismo pričakovali: velika dvorana oficirskega doma je kmalu bila prepolna, tako da so ljudje morali odhaja’ti.
Ves večer je potekel po programu, ki je znan. Občinstvo je vsako točko akademikov nagradilo s toplimi aklamacijami; posebno pa so navdušile naše narodne pesmi, ki jih je pomnoženi oktet akademskega zbora vkljub vsej utrujenosti odlično zapel. Poslušavci so prav tako hvaležno sprejeli oba solista, ki sta zapela po eno slovensko in po eno srbsko pesem. Ne smemo pa pozabiti petletne hčerke tuk. trgovca gosp. Vasiča, ki je povsem nepričakovano in izven programa nastopila
z deklamacijo o smrti Vladimirja Gor-tana,
m sicer s takim talentom, da so navzoči zahtevali ponovitev.
Prireditve se je osebno udeležil predsednik mestne občine in veliko število uglednih meščanov. Prvj je naše fante pred nastopom pozdravil predsednik občine z občutenim a stvarnim nagovorom. Za njim je govoril predsednik društva »Trst-Gorica-Reka«; njegov govor je bil pa namenjen publiki, kateri je bilo potrebno pojasniti pomen prireditve, njeno ozadje in cilj. — Za vse to se je s kratkim a temperamentnim govorom toplo zahvalil predsednik kluba primorskih akademikov.
GIavna točka prireditve je vsaj po svojem namenu bilo predavanje starej-šine kluba, ki Je v kratkih potezah orisal položaj našega ljudstva v Julijski Krajini.
Pisec teh vrstic mora priznati, da že dolgo ni slišal tako dobrega predavatelja, govoril je v slovenskom jeziku, toda tako čisto, mimo in razločno, da so ga vsi brez izjeme popolnoma razumeli. Spričo takega razumevanja bi bil moral predavatelj vse bolj iskoristiti svoj govorniški dar s tako nenavadno dikcijo in vokalizacijo; kakor se je potem iskazalo, so domačini, posebno kar je bilo inteligentov, želeli zvedeti kaj več o Julijski Krajini. Postreči bi pm bilo vsaj z večjim statističnim materijalom. Sicer pa upamo, da bo to storila brošura o naših krajih, ki so jo akademiki v obilnem številu delili med občinstvo.
Društvo »Trst-Gorica-Reka« smatra za svojo dolžnost, da se na tem mestu najtopleje zahvali vsim, ki so pripomogli, da imajo Primorski akademiki* beležiti tako krasen uspeh v Skoplju. Posebne zahvale pa je dolžno samim akademikom, ki so s svojim prihodom in s svojim nastopom premostili praznino ki je zevala med nami in tukajšnjim prebivalstvom. — X.
♦
O ostalim etapama ekskurzije donijet ćemo u idućem broju prikaz našeg sarad-nika koji je na putu s akademičarima. —
Red.
1ATAK ISTARSKIH AKADEMIČARA I SREDNJOŠKOLACA SA KRKA
. „„.ann. boravka od preko mje- početka koneerta^p^dravio ie beograc
» ugodnog boravka od preko mje-'nà moru u gradiću Krku, gdje su voi ljetni odmor ovih su se dana Zagreb učenici Djačkog >nternata i Istarskog akademskog k'uba. ak istarskih studenata u Krku
stnih feriia postao Je već ‘radicio-
tarski akademičari koJ' ^ inače u feriia morali ostati u Zagrebu, ije-tako i ove godine u Krk“-ijeme njihova boravka u > dana nakon
S VaSn.^Plov&o« f-
bilić«. koji se na svojoj turne« i svratio i u Krk i tamo takodjer mncerat. Kod priredbe tog koricer su studenti išli u svem“ .. oso_ ;kim kolegama, te im Potnt^ 1 prj:e same organizacije koncerta.
početka koncerta pozdravio je beogradske studente kraćim govorom pretsjednik Istarskog akademskog Kluba Ivan Grakalić. »Obilić« ie sa svoje strane imenovao Istarski akademski Klub svojim počasnim cia-
n0IZa javnost su naši akademičari održali iedno propagandno predavanje i to u povodi komemoracije 13. obljetnice zapaljeni »Narodnog doma« u Trstu. Komemoracija ie'održana u sokolskoj dvorani. Medju prisutnim gradjanstvom vidjelo se takodjer f od čim kupališnih gosti. Uspjelo preda-lane održao je Ivan Grakalić. - Neki čla-nr,J Kluba sudjelovali su osim toga i pn-likoln^astupa krčkog sokola u Malinskoj i
U KOkbóravku naših srednjoškolaca u Krku doniiet ćemo opširniji izvještaj u slijedećem broju.
Naša kulturna kronika
50-G0DIŠNJICA KOMPOZITORA JOSIPA MANDIĆA
Ugledni naš skladatelj i odvjetnik dr. Josip Mandić u Pragu navršio je nedavno pedesetu obljetnicu života. Josip Mandić rodio se 4. jula 1881. godine u Trstu od oca dra Frana, poznatog liječnika i rodoljuba i majke Marije. Osnovnu je školu svršio u Trstu, gimnaziju je pohadjao u Rijeci, a svršio u Zagrebu; pravne je nauke svršio u Beču. Osim toga učio je Mandić i muziku; učitelj nm je bio u Zagrebu Vilhar, a u Trstu Weiselberger. Već je u Zagrebu komponirao »Hrvatsku misu«, koju jo izdala Dionička tiskara. Godine 1922. napisao je kantam za mješoviti zbor i orkestar na pjesmu dra Lukeža »Slaven i pjesma«, koju je s uspjehom izvodilo Slovensko pjevačko društvo u Trstu u tamošnjem kazalištu »Armonia« u povodu 25-te obljetnice rađa svoga zborovodje Srećka Bartela.
NASI V »LJUBLJANSKEM ZVONU«
V avgustovi številki »Ljubljanskega Zvona« je priobčil naš znani pesnik Alojz Gradnik prevode madžarske lirike. Grahor Ivo nadaljuje razpravo pod naslovom: »O filozofiji in aktualnosti socialnih vprašanj«, Andrej Budal poroča o Fr. Bevkovi povesti »Veliki Tomaž« in pravi: S to povestjo je segel Bevk v gore in doline, ki se vlečejo od Blegaša do Porezna proti jugu in zajel iz njih slovstveno delo, ki po obsegu in obdelavi skoro prerašča okvir povesti in nalikuje kmetskemu romanu. Pod naslovom »Gledališki pregled« pa priobčuje Ivo Grahor poročilo o ljubljanskem gledališču v pretekli sezoni. (Agis.)
MAGAJNA IN BEVK V »MLADIKI«
»Mladika« prinaša v letošnji 8. številki kratko povest »Breda« (Iz skupine slik: Kanarčki v blaznici), ki jo je ria-pisal Bogomir Magajna. To pot nam Magajna ne prikazuje ljubezenskih dogodkov ampak življenje male družini-
Napisao je i partituru za operu »Petar Sva-čič« na libreto dra. K. Lukeža-Trnoplesara. Ta se opera davala godine 1905 na slovenskom kazalištu u Ljubljani Godine 1905 napisao je Mandić suitu za orkestar »Ćemul-po«. U posljednje doba komponirao je dr. Josip Mandić nekoliko izvrsnih stvari, koje su se davale s uspjehom i na medjunarod-nim festivalima. Prije rata, bio je dr. Mandić odvjetnik u Trstu, a zatim je bio u Švicarskoj; na koncu se nastanio u Pragu, gdje i danas živi kao ugledni odvjetnik i kao publicista (najvećma prati kulturna pitanja i kulturne odnose izmedju Jugoslavije j. Cehoslovačke). U novije vrijeme imao je svojim kompozicijama velike uspjehe i dobio je odlična priznanja stroge praške kritike.
ce, katere oče je bil pijanec in kot tak uničil življenje lastnemu otroku in že, ni. France Bevk je zastopan s povestjo: »Poslednja skrivnost«. Povest opisuje kratko življenje malega Silvana, kateremu so za vsako radovedno vprašanje odgovarjali z besedo: tepček. Kaže nam, kako napačne vzgoje se mnogokrat poslužujejo ljudje in s tem neposredno pripomorejo do žalostnih koncev lastnih otrok. — Magajna kot Bevk sta dobra in lahka pripovednika, zlasti dostopna širši plasti našega naroda. Nedvomno bosta tudi ti dve sliki dobro došli vsem, ne samo bravcem »Mladike«, zlasti, ker sta bolj poučnega kot zabavnega značaja. (Agis.)
UGLEDNI ISTARSKI KULTURNI RADNIK U BEČU
»Obzor« donosi: U Zagrebu je boravio ugledni bečki Hrvat, profesor hrvatskog jezika u različnim bečkim školama, dr. Ivanič, au*or hrvatske gramatike za Nijemce. Dr. Ivanič, koji je rodom iz istočne Istre, boravio je dva mjeseca u Hrvatskom Primorju.
DA LI JE MOGUĆE ZBLIŽENJE FRANCUSKE I ITALIJE?
Na to pitanje odgovara pariški list Journal des Debats« u uvodniku, koji donosimo u prevodu:
Pakt u četvero, govorilo se sutradan po njegovom zaključenju, otvorit će jedan sasvim novi, srećan i plodonosan period za francusko-talijanske odnose. Oni koji u nekoliko poznaju pravu situaciju, odmah su se potrudili da francusko javno mnijenje učine opreznim protiv zablude koju odgovorni autor; pokušavaju da propagiraju, ne bez izvjesnog uspjeha. Posljednji dogadjaji su pokazali -svakome ko ne izbjegava da vidi svjetlost u podne da se oni nisu varali. Pakt u četvero je jedan instrumenat skovan u cilju revizije ugovora o miru i da paralizuje akciju zemalja, koje bi htjele da ih brane. Prilikom putovanja g. Gembe-ša u Rim, bila su mu data osiguranja, koja pokazuju kakva upotreba namjerava da se učini s tim ugovorom. Ovaj, s druge strane, ima dvostruki cilj da oteža pribjegavanje Društvu naroda u slučajevima u kojima bi njegova akcija baš bila korisna i da spriječi jednu energičnu intervenciju sila u Berlinu. U tome pogledu vidjelo se šta je bilo sa koracima u Berlinu u pitanju Austrije. Na posljetku, pakt, zbrkom koju je stvorio i olakšicama koje iz toga proizlaze za sve suptilnije manevre (koji nisu naše djelo), daleko od toga da pripreme teren za jedno zadovoljavajuće francusko-talijansko raspoloženje, umnožio je samo provaliju i klopke. To je lijep rezultat, koji dugujemo meteorskoj misiji g. de Žuvnela (de Jouveneia) i nevjerojatnoj slabosti vlade.
U takvim okolnostima g. de Šambren (de Chambrun novi poslanik Francuske u Rimu) se instalira u palati Farnez. Posao, koji ga tamo očekuje krajnje je delikatan. Novi ambasador je inteligentan čovjek. To bez sumnje nije njegova krivica, ako je u Ankari, odakle dolazi, morao pristupiti jeđ-noj dosta žalosnoj francusko-turskoj likvidaciji, koju su naši službeni krugovi sasvim nepravedno prikazali kao jednu slavnu operaciju, što po svemu nije slučaj. On ima talenta, ali učinit će dobro, ako se ne zaleće suviše brzo napred. bar dok ne bude dobro proučio situaciju. Iskustvo ga je vjerojatno naučilo mnogim stvarima; s pravom se može pretpostaviti, na primjer, da on za kartelističku politiku nema onu čudnu naklonost, koju je pokazao, prije desetak godina, kada je na Ke d’Orseju upravljao s otsjekom za štampu. U svakom slučaju, on će u Rimu brzo primjetiti, da je najbolji način da se uspije — sa gledišta Francuske a ne sa njegovog ličnog gledišta — u tome da se pokazuje jedna velika rezerviranost, a naročito da se ne nastoji dopasti se po svaku cijenu. Zato što nije bio svjestan toga g. dc Žuvnel je, gonjen željom da se vrati u Pariz sa onim što je on smatrao uspjehom, pao pod uti-ćaj g. Musolinija i tako učinio jednu grešku za koju mi plaćamo troškove i koja će mnogo komplikovati misiju njegovog sljed-ibenika
U sadašnjem času skoro sve treba da se počne iz početka, ako se želi da se promijeni u mogućnoj mjeri jedno stanje stvari, koje se protivi zbliženju koje jako želimo, ali kome ne mislimo da žrtvujemo ni naše vitalne potrebe, ni naše prijatelje. To zbiiženje ostvarljivo je samo ako se, protivno metodi, koja je primjenjivana posljednjih mjeseci postavi čvrsto kao princip da ono za nas ima interesa i vrijednosti samo ako teži poštovanju prava naših prijatelja 1 naših, a to je u stvari, konsolidaciji Evrope. Uslijed kakve zablude^ bismo se mi poveli za jednom politikom koja bi imala za cilj da ošteti nas i naše prijatelje, da dade preimućstvo našim protivnicima i da uznemiri Evropu? To je ipak ono, što se upola učinilo potpisom Pakta u četvero. Taj način rada može odvesti samo novim nesporazumima i novim nemirima svih vfsta.
Dvomislenost koja se održava iz straha, da se otvoreno izrazi, glavni je uzrok svih francusko-talijanskih teškoća. Red je da se sada govori otvoreno. Evo, na primjer, nekoliko pitanja koja bi trebalo postaviti na najotvoreniji način: Je li Italija rješena da se svim sredstvima protivi Anšlusu? Hoće li ona i dalje, kao što je tò činila do sada povećavajući na vješt način svoju vojsku, kako se to tu skoro pokazalo, inzistirati na redukciji naših vojnih snaga, bilo na konferenciji u Ženevi bilo u klubu četvorice (čiji pakt sadrži jednu od najopasnijih klauzula u pogledu razoružanja)? Smatra li ona, da je njen interes da podupire izvjesne tačke hitlerovske politike i da fa-vorizuje intenzivno naoružanje Trećeg Rajha? Dok ne bude jasnosti u ovim pitanjima, uzaludno je govoriti o francusko-tali-janskom zbliženju. Mnogo više bi vrijedilo za obe zemlje da ostanu korektno odvojene, nego da uspostave odnose na trulim osnovima uzajamnih obmana. Neće nikada biti, budimo u to sigurni, istinskog francu-sko-talijanskog sporazuma dok se god ne bude imalo smjelosti za otvoreno objašnjenje i dok god se bude ostalo u jednoj nejasnosti. koja ne samo isključuje svaku zajedničku akciju, već koja može samo kom-promitovati cijelu budućnost. Je li se ikad vidjelo, da neki kočijaš upregne zajedno dva konja misleći da bi oni mogli ići je dan pravo, a drugi lijevo?
Očigledno je da je lakše ništa ne raditi, ili, što je gore, zaključiti paktove koji 'J' će dovesti do sukoba zbog različitog tumačenja, ali će učiniti da jedna od ugovornih strana (u stvari Francuska), radi protiv svojili sopstvenih interesa. Sada se mora početi da se popravlja zlo uzrokovano pogreškama u prošlosti. To će biti moguće samo ako postoji jedna francuska politika, koja zna šta hoće i kuda treba da ide. Je li to slučaj? G. de Šambren trebalo bi najprije da se osigura u tome. jer ako ne bude tako. za njega bi najbolje bilo da skr-sti ruke. Uloga ambasadora je da što bolje mogu voditi politiku vlade kolu pretstav-ijalu. Ali ako nije tako?
Pr. Josip Šelbesfa
čitamo u češkim novinama da je u svojem rodnom kraju u Poleni kod Hla-tova tragičnom smrću umro poznati pazinski liječnik dr. Josip šebesta. Poput mnogih čeških svečenika došao je i dr. šebesta u mladim danima u Istru. Nastanio se je u Pazinu, gdje je vršio praksu i otvorio ljekarnu Sv. ćirila i Metoda. Kod naših seljaka bio je vrlo voljen i radi svoje stručne sposobnosti i radi svojih nacionalnih i humanih osjećaja. Kod svih težih slučajeva bolesti od Bureta do žminja i od Baderne do Labina zvali su na pomoć dra šebestu. U svako doba dana i noći sjeo bi na seoska kola i išao u daleka sela da pruži svoju pomoć bolesnicima. Uživio se medju nama tako da se smatrao Istraninom. Blag po naravi, širokogrudan plemeni tošću srca, ostavio je u Pazinu j. uopće u Istri dobru uspomenu.
Mučno mu je bilo kad je poslije rata morao da ostavi Pazin i da proda svoju ljekarnu. Vratio se je u svoju domovinu u češkoslovačku. Nastanio se je u Prazi, ali tu se već osjećao tudji-nom. Pred 5 godina sreo ga je jedan naš ugledni Istranin. Rekao mu je da on pripada samo Istri od koje je silom otrgnut i da se ne može snaći u rodnom kraju.
Zato će sve one koji su ga poznavali začuditi vijest da je ona plemenita duša obračunao sam svojim životom. Bio je dugo bolestan i bez nade na ozdravljenje, pa mu je smrtna bolest utisla u ruke oružje. Došao je nepoznat već početkom ovog mjeseca iz Stanjkova u
Hladenice i tamo su ga vidili gdje seta. — Ovih dana su grobari u Poleni na osamljenom mjestu na groblju našli mrtva čovjeka sa prostrijeljenom glavom. Bio je to dr. šebesta. I na tamošnje je. pučanstvo ova vijest učinila mučan utisak, jer je pokojnik bio poznat kao' iilantrop. Bilo mu je 68 godina.
U Istri su mnogi Česi djelovali medju našim ljudima u Istri i uzimali živog učešća u našem narodnom životu. Bilo je medju njima dobrih narodnih svećenika, pučkih prosvjetitelja i zadrugara. I iza okupacije naših krajeva istom su ljubavlju nastavili svoj čestiti rad. U selima gdje su službovali svećenici kao Elner, žvaček, Vodička i drugi dugo će ostati u uspomeni ovi ljudi kao uzor narodnjaci. — Dr. šebesta imao je djelokrug svog djelovanja mnogo širi pa je mnogo više Istrana poznalo njegovo djelovanje. A uspomena na njega je tim čišća, jer je on zalazio u skromne seljačke kućice. Kao da je svojom blagom riječju izlijevao blagoslov nad onima koji stradaju. Njegova nježnost u razgovoru sa seljacima i znanstvena sposobnost baš su bile podesne za našeg seljaka. Zauzimao je prvo mjesto medju dobrotvorima naših narodnih ustanova.
Za sav njegov rad u Istri, za njegovu ljubav do našeg kraja ne možemo a da se sa dubokim pijetetom ne sjetimo njegove uspomene prigodom njegove smrti. — Vječnaja pamjat!
KONGRES JUGOSLOYENSKIH EMIGRANTSKIH DRUŠTEV
Vsem emigrantskim društvom, včlanjenim v Zvezi emigrantskih društev
V smislu 6. in 9. člena zveznega pravilnika ter na podlagi enoglasnega sklepa zveznega direktorija z dne 29, VI. sklicuje zvezni predsednik II. redni kongres Zveze Jugoslovensklh emigrantskih organizacij v Jugoslaviji v nedeljo dne 10. septembra ob pol 10 uri dopoldne v prostorih Delavske zbornice v Ljubljani.
Dnevni red kongresa, predpisan po II. členu zveznega pravilnika je sledeč:
1.	Otvoritveni govor predsednika.
2.	Položaj našega naroda v Italiji v letu 1932-33.
3.	Položaj naše emigracije v Jugoslaviji v letu 1932-33.
4.	Delo zveznega vodstva ter organizacij včlanjenih v Zvezi v svrho dosege ciljev Zveze.
5.	Absoiutorij direktoriju na predlog nadzornega odbora.
6.	Volitve: a) imenska volitev članov direktorija:
b)	volitev nadzornega odbora;
c)	volitev posameznih odsekov.
7.	Splošne smernice ra delo emigrantskih organizacij v bodočem letu. Določitev kraja za bodoči kongres.
8.	Določitev denarnega prispevka Zvezi od strani društev za bodoče leto, sorazmerno številu njihovega članstva in njihovi ekonomski moči. C 28. člen zveznega pravilnika).
9.	Predlogi posameznih društev.
10.	Slučajnosti.
Opozarjamo vsa društva, da lahko sporeče v smislu prvega odstavka 9. člena zveznega pravilnika najkasneje do 27. avgusta svoje predloge, ki se Imajo razpravljati na dnevnem redu kongresa. Predložiti
se mora obenem s predlogom še 35. prepisov za včlanjena društva v Zvezi. Prepise teh predlogov bo poslal predsednik posameznim društvom na znanje in v pretres najkasneje do 3. septembra. Opozarjamo vsa društva, da se glede predložitve svojih predlogov točno držijo roka 27. avgusta ter da ne zakasnijo s predložitvijo svojih predlogov kot se je dogodilo na lanskem kongresu, ker bi se s tem onemogočilo redno reševanje teh zakasnjenih predlogov.
Obračamo nadalje pozornost vseh včlanjenih društev na določilo 5, člena pravilnika glede delegatov za kongres. Društva do 100 članov pošljejo po dva delegata, od 100—500 članov po tri delegate, od 500 naprej po 4 delegate. Ni potrebno, da so delegati ravno člani dotlčnega društva, ampak so lahko tudi člani kakega drugega emigrantskega društva.
Posamezen delegat lahko združuje v sebi več mandatov, največ 4, dokazanih s pravomočnimi pooblastili društev, katere zastopa. V pooblastilu moraju biti navedena točno imena delegatov ter število glasov, ki jih delegati zastopalo. To pa zato, da ne nastanejo neki nesporazumi kot na lanskem kongresu.
Zvezno vodstvo vabi seveda na kongres ne samo delegate društev, ampak po možnosti čim več emigrantov, da prisostvujejo kot poslušalci pretresanju emigrantskih problemov.
Zvezno vodstvo bo še naknadno izdalo po potrebi nadaljna navodila za kongres.
Z bratskimi emigrantskimi pozdravi
KAKO NJEMAČKA POSTUPA SA SVOJIM MANJINAMA
Predsednik:
DR. IVAN MARIJA COK.
Progon lužičkih Srba i strana štampa
Odlični belgijski dnevnik »La Nacion Belge«, u dopisu Anbroaza Gota iz Berlina, osvrće se na proganjanje Lužičkih Srba od strane njemačkih vlasti i kaže slijedeće:
»Lužički Srbi — Vendi ili Veneti — potomci su autohtonih Slovena, koji su nekada nastanjivali čitav kraj izmedju Baltičkog mora i Karnskih Alpa. Njihova germanizacija otpočela je još pod Karlom Velikim i uzalud je nastavljena od svih njegovih nasljednika. Čitavih 1200 godina ovo srpsko stanovništvo, jedini ostatak nekadašnjih Polaba, energično se odupire germanskom talasu. Inače, vrijedi istaći da slovenska krv ima velikog udjela u obrazovanju pruskoga tipa...
Koliko Venda ima još u Njemačkoj! — Prirodno,- statistike nisu u tome složne. — Prema popisu iz 1925 ima navodno 72.666 Lužičkih Srba. Ali prema jednom nezvani-čnom popisu, koji su izvršili sami Lužički Srbi, njih ima 160.800.
Da bi razbile ovu etničku manjinu i spriječile je da ima svoje poslanike u Reichstagu ili oblasnim saborima, njemačke vlasti su podijelile Lužicu izmedju Pruske i Saksonske. Na taj način su Srbi oslabili
i, preplavljeni germanskim elementima, nigdje ne raspolažu većinom.
Ali, usprkos svega toga, Lužički Srbi imaju jako razvijen kulturni intelektualni život. Nedavno su njemačke vlasti zabranile izlaženje »Srpskim Novinama«, koje su izlazile u Baucenu. Ovaj list počeo je izlaziti još 1814 godine, a »Lužica«, jedan književni časopis, izlazi već punih 48 godina. Valja pomenuti i jedan nedjeljni list, koji se zove »Srpski Glasnik«.
Vendi nisu samo razvili svoju štampu već su — da bi se bolje odbranih od germanskog jarma, — osnovali isto oko 90 kulturnih, političkih i sportskih udruženja, koja su sva grupisana u jednu vrlo aktivnu federaciju koja nosi naziv »Domovina«. Osim toga oni ljubomorno zadržavaju svoju staru nošnju, svoje tradicije i onu tako posebnu arhitekturu svojih domova. Ukratko uspjeli su da očuvaju svoju fizionomiju.
Da Ii će Hitleru poći zia rukom da savlada hrabar i uporni otpor ovog malog slovenskog naroda? Da li će njemačko jedinstvo, ako bude ostvareno, pobijediti ovu hrabru manjinu?
KOMEMORACIJA PROF. VJEKOSLAVA SPINČIĆA U SENJU
Dana 28 jula t. g. priredilo je Sokolsko društvo u Senju svečane zadušnicć i komemoraciju u počast prof. Vjekoslava Spinčića. Zadušnice je otslužio — uz asistenciju — msgr. Ivan Vidas, prepost u stolnoj crkvi. Uz odar koji je bio okićen zelenilom i državnim zastavama za vrijeme službe, stajala su u znak počasti četiri Sokola u odorama. Iza svršenih zadušnica
prisutni su otišli u sokolanu, gdje je J. Zgorelec, društveni prosvjetar i starješina, održao dirljiv* govor o životu i radu neumrlog pokojnika, te je mnoge ganuo do suza. Ovom svečanom pomenu pridružila se je i kolonija sokolskog podmlatka iz Otočca, koja boravi u Senju pod vodstvom Eda Štefana.
GLASOVI ŠTAMPE
ČETVORNI PAKT 1 REVIZIJA MIROVNIH UGOVORA
Kako Talijani tumače četvorni pakt
Trs t,v augusta. Prema »Volontà d’Italia* daje Rim’ četvornom paktu slijedeću interpretaciju:
Prije svega ovome paktu je cilj, da uspostavi trajan i pravedan mir pa dosljedno daje pakt protiv nepravda sadržanih u versaillpskom ugovoru, koji je zaključen pod udarcima kundaka od strane onih, koji su htjeli da međjusobno podijele ratni plijen i da se pogadjaju o svemu pa i o slobodi mora. Taj pakt. tvrdi dalje »Volontà d’Italia«, je protiv Lige naroda, koja se pokazala nesposobnom da održi mir, jer do sada nije nikada imala snage da udari napadača po ruci, niti moralnog autoriteta da lancima priveže vukove, koji razdiru
jagnje. Konačno ovaj pakt je protivan Saint Germainskom i Trianonskom mirovnom ugovoru, koji su izraz mržnje i diktata sile, pa kaO takovi pretstavljaju upa-Ijivi materijal za novi požar i opasne sukobe. Isto tako je četvorni pakt i protiv locarnskog pakta, koji je autentični nastavak versaiheskog mirovnog ugovora, jer hoće da u pravom pogledu olakša održanje status quo. Ne može se takodjer, za-vršuje »Volontà d’Italia« ne povesti računa o tome, da je četvorni pakt protivan Kellogg-Briandovom paktu, koji u sebi ima klicu prokletstva, jer se podaje mističnim snovima, koji nikada ne mogu biti ostva' reni.
Glasilo največje češkoslovaške vladne stranke o italijanskih in madžarskih revizionističnih parolah
V glasilu čsl. republikanske stranke »Venkovu« je znani češki politični publicist in odlični znanstvenik Alois Musil objavil članek, v katerem pravi:
Nedavni poset madžarskega ministrskega predsednika Gombosa v Rimu je dal italijanskim listom novo priložnost, da so se pohabali s svojim ducejem. Listov je nekoliko stotin, toda vsak izmed njih poje isto pesem, kajti Italija sme imeti eno samo mnenje, eno samo in enega samega vladarja. Po italijanskih nazorih je svet nad Madžarsko zagrešil grozen zločin in se doslej ni zavedal svoje velike krivde. Šele duce mu je odprl oči in sedaj si prizadeva, da bi bil zločin čim prej odstranjen in krivica popravljena. Mirovne pogodbe se moralo izpremeniti v korist Madžarske in ta razkosana država mora priti do svojih pravic. Pri tem pa vendar ni lista ali odgovornega politika, ki bi odkrito povedal, v čem se Madžarom godi krivica
in kaj naj jim bo vrnjeno. Niti sam Mussolini ne govori jasneje. Po vsem bi se morala Madžarska obnoviti v predvojnem obsegu, vendar določnega ne izgovori nihče.
Italijanski fašisti pozabljajo, da so bile po svetovni vojni zaključene tudi druge mirovne pogodbe. Na temelju teh pogodb je Italija dobila slovansko Primorje z Gorico, Trstom, Istro in Zadrom: proti določbam mirovnih pogodb, tedaj na zločinski način, si je prisvojila še Reko, ki so jo velesile in Amerika določile Jugoslaviji. Ali naj se ta krivica ne popravi? Zakaj sc duce ne postavi za pravico, da bi se Jugoslaviji vrnile slovanske pokrajine, Avstriji pa južna Tirolska?
Proti mednarodnemu pravu je Italija obdržala grški Dodekanez, po svetovni vojni pa je z ognjem in mečem z gladom in žejo »pomirila« Libijo, koje prebivalstvo se je na vso moč branilo blagodati fašistovske civilizacije. Kaj teh krivic ni treba popraviti?
Mussolini misli da trguje revizionizmom — Italija i nepomišlja da principe revizije pri mijeni na svoje granice
Poznati i ugledni švajcarski list »Basler Nachrichten« donosi značajan uvodnik, pod naslovom »Revizionizam« o kome se raspravlja o ciljevima, značaju i izgledima revizionizma, pa se, govoreči o Italiji, izmedju ostalo? kaže:
»Revizionisti imaju u Italiji jednog moćnog saveznika. Al: niko ne smije iz toga izvesti zaključak da Italiju treba računati u revizionističke sili-, jer revizija ugovora nije za Mussoli1 ija cilj već samo sretstvo da sebi obezbi.edi peložaj velike sile. On želi da trguje pomoću revizije, kako na Balkanu, tako i na Dunavu, gdje Je uspio
da se u Sofiji, Tirani i Budimpešti dobro učvrsti laskajući izvjesnim nacionalističkim osjećajima tih naroda. Razumije se. on ' ne pomišlja da princip revizije ugovora primijeni j na svoju zemlju, mada u Južnom Tirolu koji se nalazi pod talijanskom vlašću, ima 225.000 stanovnika koji govore samo njemački, bez obzira na to što u Ju-lijskoj Krajini živi preko 600.000 lugoslo-vena, koji su lišeni svih orava i kolima je oduzeta mogućnost da njeguju svoj materinji jezik. U uporedjenju sa ovima, ono nekoliko hiljada Talijana što je ostalo u Jugoslaviji ne može se uopće uzeti u ob-
TALIJANSKO-ARBANSKI SPOR
Što Italija traži od Albanije
Prema tvrdnji pariškog »Echo de Pariš«, Italija u posljednje vrijeme vrši pritisak na Albaniju, da ispuni ove zahtjeve: 1. Da u svakom albanskom ministarstvu bude po jedan Talijan stručnjak, kojeg će preporučiti talijanska vlada i čije će se mišljenje morati tražiti pri rješavanju važnih pitanja, u krugu nadležnosti toga ministarstva i to će mišljenje biti obvezatno; 2. da Albanija proda talijanskoj državi zemljišta, na kojima se nalaze stanoviti vojni objekti; 3. da otkaže ugovor sa britanskim časnicima, koji pod vodstvom generala Pearsta organiziraju albansku žandarmeriju i da se zamijene talijanskim časnicima, koje će plaćati talijanska država; 4. da Albanija ot-
kaže sve trgovačke ugovore do sada zaključene s drugim državama i da s Italijom zaključi trgovački ugovor na preferenci-jalnoj bazi; 5. da se ponovno otvore katoličke privatne škole u Albaniji, koje su prije nekog vremena zatvorene; 6. da u svim albanskim srednjim školama glavni i prvi strani jezik bude talijanski, a ne francuski, propisan dosadašnjim albanskim nastavnim planonm, kao i da se svi albanski državni pitomci upućuju isključivo na talijanska sveučilišta j stručne velike škole! 7. da se sadašnja francuska gimnazija u Korči pretvori u talijansku gimnaziju, tako, da će nastavno osoblje za tu školu odre-djivati i plaćati talijanska vlada.
U FOND „ISTRE”
Uva rubriko nastavlja se i ove godine pod devizom:
»Do bi »Istra* izlazila svakog Ijedna redovito u normalnom formatu.*
Biljeiimo ova nota imena plemenitih darovatelja:
Josip Smokovii — Dravograd —
Mei a.....................din	25.—
Na emigrantskom Taboru u Črnomlju za rasprodane blokove
din	264.—
Andrej Kovač, iand. narednik-vod-nik I. kl. — Ptuj . .	.	din	55.—
Obitelj Miloš — Zagreb, za rasprodane blokove ..................din	50.—
Da počaste uspomenu blagopokojnog svog druga Gjure Mrače-i viča daruju u fond »Istre* Podoficiri Pomorskog Arsenala — p
Tivat.....................din	'	46.—
Prosv. društvo »Orjem* — Kočevje — sa prodane blokove	.	din	120.—
U prošlom broju objavljeno	.	din 25.812.35
Ukupno din 26.372.35
ŠALJITE PRETPLATU!
...—______________n
DRUŠTVO „TABOR”
V LJUBLJANI
vabi svoje člane in prijatelje, da se v čim večjem številu udeleže prireditve bratskega društva »Zora« v Šiški v nedeljo dne 27 t. m. na vrtu gostilne »Franko-panski dvor«.
VRTNA PRIREDITEV DRUŠTVA »ZORA« V ŠIŠKI PRI LJUBLJANI.
Društvo »Zora« bo priredilo v nedelio dne 27. t m. vrtno prireditev s plesom i*a vrtu gostilne »Frankopanski dvor« v šiški. Prireditev se bo vršila ob vsakem vremenu. Vstopnine ne bo. Vabimo prijatelj®' da se v čim večjem številu odzovejo našemu vabilu.
S Ig. Breznikar S
ii Trgovina kave I čaja. — Vlastita J ■ elektropržiona i elektromlin za ! mljevenje.
ZAGREB, ILICA BROJ 65 S Telefon 7657
/JJ	—	m» m	mm M d d
POŠALJITE NAROČNINO!
.Istra. Izlazi svakog tjedna godine 25 dinara:	za Inozemstvo
Urednik: Ive Mihovilović Juklćova
“,vrfvo8,7,,^Bdzrrm0„rl^	po' cjenlku. - via^zVv^	2"	<°d,no «0 dm.ra; ^
Ićova ul. 36. - Za uredniilvo odgovara: Dr. Fran Brnčić, advokat. Samostanska 6. - Tisak: Stožajnina Jngoslovensko	h	"L”- «• Tal»«- far-
tlakam odgovara Rudolf Poianović, Zagreb, Ilica broj 131.
d., Zagreb, Maaarykova 23a. —