KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 49 (2)
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JANUARA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5410.
Frank Humphris, Dorset, Engleska.
Poboljšanja, koja se odnose na orudja za prese za probijanje i štampanje (utiskivanje)
metalnih ploča.
Prijava od 23. novembra 1926.	Važi od 1. novembra 1627.
Traženo pravo prvenstva od 25. novembra 1925. (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšanja u orudjima (presama( za probijanje i izbijanje (štancovanje) metalnog lima i tome sličnog, a obuhvata jednu ili više blank-mat-ric , jedan ili više probojaca i tako zvane probo jce u vidu kalupa i kalupe u vidu probojna, zajedno sa pripadajućim posteljicama — nosačkim pločama — za matricu i probojce. Pronalazak dalje obuhvata i način njihovog razmeštanja i postrojenja, njihove delove. njihov rad a takodje i konstrukciju same prese-alatljike; ali, neka se upotrebi ma koji bilo način razmeštaja u ovim presama-alatljikama izradjenim prema ovom pronalasku uvek će se prvenstveno upotrebljavati za izradu odredjenog predmeta, jedna matrica, u kojoj se nalazi ili koja je snabdevena sa probojcem. u daljem tekstu nazvanim probojac u vidu kalupa, sa kojim stoji u odgovarajućoj vezi jedan probojdc, utvrdjen na podesnoj nosačkoj ploči, u kome se takodje nalazi i jedna matrica, koji će se u daljem tekstu zvati probojac s matricom,
Po ovom pronalasku kod svake izrade objekata pravi se kombinacija iz orudja prese — bez obzira da li je ova primenjena samo u presi ili sličnoj mašini ili su dve takve kombinacije upotrebljene u s pregu, grupi, što možemo nazvati kombinovani kalup (matrica) i probojac, koji služi za kooperaciju istovremenu sa drugim kombino-vanim kalupom i probojcem — tako da se probijanje (štancovanje) metalnog lima ili
materijala ili i ispupčivanje, savijanje, nabiranje kao i izbacivanje jednog ili više gotovih artikala, iz orudja, vrši pri svakom radnom ili reciprocirajućem hodu prese ili druge mašine, gde se nalazi jedna ili više od pomenutih kombinacija. Uz to su kombinacije rasporedjene tako da izbacuju jedan ili više gotovih artikala — prema slučaju — bez vraćanja tih artikala kroz rupu ili rupe u limu od koga su isti isečeni. Prema tome se može dovoditi lim ili sirovina izmedju gornjih i donjih članova za lim ako ovi imaju vrlo mali otvor (procep) izmedju sebe.
Prema ovom pronalasku svi gotovi predmeti (artikli) mehanički se izbacuju u kanale ili vodove, koji se nalaze u nekom od delova donjih članova prese.
Da bi se osiguralo mehaničko izbacivanje gotovih artikala, predvidjeni su izbacivači, koji se nalaze kod gornjih i donjih članova. Ovi izbacivači ne odstranjuju samo gotove predmete iz prese, već oni tako isto, sprečavaju zastoj probojaca, koji može nastupiti ako se gotov predmet ne uklanja mehanički pomoću izbacivača pre nego što počne sledeči tok rada na limu.
Radi boljeg razumevanja pronalaska potrebno je delinisati relativne položaje probojnih članova, a tako isto i način na koji se radna ploča, ploča koja nosi kalup i ploča koja nosi probojac rasporedjuju za rad sa organima za probijanje, savijanje, povijanje, dizanje. Radi lakšeg opisivanja odsap će se svi organi prese, po ovom pro-
Dirv, 40 —
nalasku, koji leže u presi ili sličnoj mašini iznad materijala za obradu, zvati članovi iznad materijala ili gornji, a svi ispod materiala članovi ispod materiala ili donji.
Pri izradi artikala oruđjima po pronalasku, biće u mnogim slučajevima potrebno, da se men a oblik ili položaj nekih sastavnih de-lova istih, da bi se omogućila izrada raznih vrsta i oblika predmeta. Radi jednostavnosti pronalazak će biti opisan i prikazan u primeni za izradu uzdužno savijenog, nabranog ili uvrtenog eksera i vučenog artikla, koji se seku iz materijala i gotove u jednom toku rada, prvenstveno u redovima i skoro u jednom pravcu u limu, Napominjemo da su ovaj opis i nacrti dati samo kao primer i da je mogućno proizvoditi razne vrste predmeta bilo jedan ili više u jednom te istom vremenu pomoću orudja po ovom pronalasku,
Sl. 1 je izgled delom u preseku, koji pokazuje kako radi jedan oblik gornjeg pro-bojca sa kalupom ispod materijala i seče neobradjeni komad iz materijala, i kako taj komad po njegovom sečenju drže donji uz-bacivači prema gornjem kalupu probojcu, pri čem su izbacivači rasporedjeni elastično, tako da klize u donji kalup.
Radovi za izvodjenje gotovog predmeta jesu sledeči: čim se oblik iseče iz materijala on se čvrsto drži prema sekućoj strani gornjeg probojca dok se neobradjeni oblik (komad) ne dodirne sa donjom matricom, pri čem se pomenuti komad savija, uvija, nabira ili amhosira izmedju gornjeg probojca i donje matrice tako, da se dobija obra-djeni predmet. Da bi se izbeglo, da neobradjeni predmet ne bude iskrivljen pre obrade, predvidjena je jedna opruga-pri-tiskač na gornjem delu radne mašine, koja pritiskuje predmet na donju matricu, pri čem ovaj pritiskač ne samo što gura neobradjeni predmet, već za isti služi kao podloga. Matrica ili pritiskač snabdeveni su šiljcima, oštrim ivicama uz otvor pritiskuča, kroz koji klizi probojac. U ovom gornjem probojcu predvidjeni su izbacivači, koji izbacuju gotov predmet iz matrice.
Si, 2 je izgled, koji pokazuje jedan položaj, koji zauzima probojac sa izbacivačima i neobradjeni komad, kad se isti kreću ka matrici. Ovaj izgled tako isto pokazuje kako donji izbacivači klize ili se kreću u matrici ili povlekaču, pre završetka obrade pred-metai Ovaj izgled jasno pokazuje neobradjeni komad u dodiru sa donjim izbacivačima.
SI. 3 je izgled, koji pokazuje položaj, koji su primoruni da zauzmu gornji probojac i njegovi izbacivači i donji izbacivači pokazani u sl. 1 i 2 po dolasku neobradje-
nog komada u matricu, pri čem se isti savija, uvija i ambosira u gotov predmet.
SI. 4 je izgled, koji prikazuje položaj u koji se po izradi predmeta vraćaju gornji probojac i njegovi izbacivači i gornji pritiskač kao i donji izbacivači iz sl. 1, 2 i 3 čime se omogućava, da materijal dodje u položaj naznačen u ovoj slici radi ponavljanja rada. Ovaj izgled tako isto pokazuje, kako donji izbacivači izbacuju gotov predmet iz matrice ili povlekača na strmu ravan kroz koji artikal pada. Ovaj izgled pokazuje dalje položaj, koji zauzimaju gornji izbacivači u matrici, pošto su izbacili gotov predmet iz matrice. Ovde je tako isto pokazan poprečni presek jednog nabranog klinca kao i način izbacivanja istog pomoću gornjih izbacivača u odvodni kanal.
SI. 5 je izgled delom u preseku, koji pokazuje način kako gornji probojac, u kome se nalazi matrica, kooperiše sa donjom matricom i seče neobradjeni komad iz materijala, tako da prvo seče jednu ivicu ne-obradjenog komada i onda seše krajeve kao sa makazama i potom odvaja komad od materijala režući drugu ivicu istog. Ovaj izgled pokazuje tako isto, kako se ovaj ne-ohradjeni komad drži prema licu probojca pomoću donjih izbacivača, koji su postavljeni elastično tako, da klize u donjoj matrici, Ovi radovi se ponavljaju kao i oni opisani u si, 1.
SI. 6 je izgled, koji pokazuje položaj gornjeg probojca i njegovih izbacivača, u trenutku kad gornji probojac i matrica počinju da previjaju još neobradjeni komad deli-mično preko donje matrice, pa zatim u nju samu
SI, 7 je izgled, koji pokazuje položaj, koji su primorani da zauzmu gornji probojac i izbacivači u njemu, kao i donji izbacivači iz si, 5 i 6, po savijanju, uvijanju, gotovog predmeta.
SI. 8 je izgled, koji pokazuje položaj, u koji se po izradi gotovog predmeta vraćaju goimji probojac i njegovi izbacivači, gornji pritiskač i donji izbacivači pokazani u si. 5, 6 i 7, da bi se material mogao dalje dovoditi i obradjivati na isti način kao i u si. 4. Ovde je tako isto pokazan poprečni presek jednog nabranog klinca, kao i način kako se isti izbacuje donjim izbacivačima u odvodni kanal.
SI. 9 je izgled delom u preseku, koji pokazuje kako drugi oblik gornjeg prohojca, u kome se nalazi matrica, kooperiše se donjom matricom pre rezanja neobradjenbg komada iz materijala i način, kako se ovaj po sečenju drži prema licu gornjeg probojca pomoću donjih izbacivača na isti način i radi istih ciljeva, opisanih u vezi sa figurom 1.
Sl. 10 je izgled, koji pokazuje položaj, koji zauzimaju gornji probojac sa svojim iz-bacivačima kao i neobradjeni komad (što je sve pokazano u si. 9), ako je neobradjeni komad u dodiru sa donjom matricom i donjim izbacivačima i to pre savijanja i oblikovanja u gotovi predmet.
SI. 11 je izgled, koji pokazuje položaj, koji su primorani da zauzmu, po završetku komada, gornji probojac i njegovi probojci kao i donji izbacivači pokazani u si, 9 i 10.
SI. 12 je izgled koji pokazuje položaj, u koji se po završetku komada vraćaju probojac i njegovi izbacivači gornji pritiskač i donji izbacivači (si. 9, 10 i 11), čime se omogućava, da se material pomakne u na-pred na isti način i u istom cilju, kako je to bilo opisano u vezi sa figurom 4.
Ovde je tako isto pokazan poprečni presek nabranog klinca kao i način kako se isti izbacuje pomoću donjih izbacivača u odvodni kanal
SI. 13 je izgled u poprečnom preseku, koji pokazuje dve kombinacije orudja za izradu artikala, koje su sa drugim oruđjima iste vrste, jedna pored druge postavljene u presi ili kakvoj drugoj mašini u dva reda, ili agregata, i gde su upotrebljeni probojci i matrice samo delimično pokazane u sl. 1 — 4. Ovaj raspored omogućuje proizvodnju gotovih predmeta u dva reda iz materiala, pri svakom hodu mašine ili prese. Kod ovog oblika izvodjenja pronalaska mogu se upo trebiti razni oblici i uzorci matrica za neobradjeni komad, koji se mogu na bilo koji način utvrditi za donju noseću ploču.
SI. 14 je vertikalan bočni izgled delom u preseku izvesnih kombinacija za izradu predmeta tipa pokazanog u si. 13. Ova slika pokazuje i oblik postavljanja gornjih probo-jaca kao i donje materice i odvodne kanale.
SI. 15. je uvećani izgled delom u preseku donje noseće ploče i jedne matrice tipa pokazanog u si. 13 i 14, i jasno pokazuje, kako se donji izbacivači pomeraju i kako su isti elastično postavljeni, tako da isti klize i rade u donjoj matrici i izbacuju gotov predmet u odvodni kanal,
SI. 16 je horizontalan izgled u preseku izvesnih delova pokazanih u si. 13 i 14, i ista pokazuje, kako su don e matrice raspo-redjene i utvrdjene za donju noseću (držeću) ploču, a tako isto, kako se gornji probojci rasporedjuju i vode u gornjem pri-tiskaču.
SI. i 7 je horizontalan izgled donjih matrica tipa pokazanog u poprečnom preseku u sl 1 — 12. Jasno je da konture sekundarnih ivica ovih matrica mogu dobiti razne oblike, da bi se odgovaralo obliku predmeta za izradu, koji je prost, pošto su to matrice opšte.
SI, 18 je uvećani izgled u perspektivi, koji pokazuje jedan od polu-matričnih blokova preinačenog oblika donje matrice tipa pokazanog u si. 20. Ova slika pokazuje kako donji izbacivači prolaze kroz i klize u porezima donje matrice. Ovaj izgled tako isto pokazuje strčeće šiljke (tačke), koji su predvidjeni blizu sekundarnih ivica donje matrice, tako da se material ozupčava u blizini ivice za rezanje. Ovo sprečava da se material isteže ili uprede ze vreme se-čenja.
SI 19 je izgled delom u preseku, koji pokazuje način kako donji izbacivači tipa po si, 21, klize i bivaju vodjeni u prerezima u centralnoj ploči, koja leži izmedju dve spoljne ploče ili makaze i kako su tri komada donje matrice utvrdjeni zajedno zavrt-njima, zakivcima ili tome slično.
SI. 20 je izgled u poprečnom preseku, koji pokazuje izmenjeni oblik jednog ili više sprega kombinacija orudja, gde je donja matrica postavljena na i uz donju noseću ploču aktiviranu oprugom, koja se ploča vraća, ako je pritisne opruga gornjeg priti-skača, tako da gornji probojac reže neobradjeni komad iz materiala i savija isti u gotov predmet oko donjeg probojca, iz koga se izbacuje izbacivačima u odvodni kanal.
SI. 21 je izgled u poprečnom preseku,, koji pokazuje drugi izmenjeni oblik jednog ili više sprega kombinacija orudja, gde je donja noseća ploča sa oprugom prisiljena da se vraća pritiskom gornje matrice i to pre nego što počne rad. Pri radu donji probojac seče prvo neobradjeni komad u gornjoj matrici i potom savija i oblikuje isti izmedju površina donje matrice, tako da se dobija gotov predmet, posle čega se orudja vraćaju u položaj pokazan u ovoj slici. Ali za vreme ovog vraćanja, donji izbacivači, koji su postavljeni u pritiskaču a tako isto kreću se i u tom donjem pritiskaču, izbacuju svaki gotovi komad (načinjen izmedju probojca i matrice) iz šupljine matrice u donji probojac a gornji probojci tako isto izbacuju iz šupljine gornje matrice i van gornjeg probojca u odvodni kanal.
SI. 22 je uvećani izgled u perspektivi jednog dela gornjeg probojca, i jasno pokazuje matricu probojca, koji je pokazan u poprečnom preseku u si. 9 — 12 i si. 20. Ovaj izgled tako isto jasno pokazuje sekuću površinu pomenutog probojca, kao i šup jinu matrice a tako isto izdubljenja u kojima klize kao klip gornji izbacivači upotrebljeni kod ovog oblika probojca matrice.
SI. 23 je uvećani izgled u perskeptivi jednog dela donje matrice probojca tipa iz si 9 — 12 i si. 20, i pokazuje proreze u istim, u kojima klize donji izbacivači u kojim su isti vodjeni.
Sl. 24 je uvećani izgled u perspektivi jednog dela probojca i matrice iz tri komada, tipa pokazanog u si. 19 i 21. Ovaj izgled pokazuje raspored komponentnih de-lova i kao i to, da sečivo, koje seče jednu od ivica neobradjenog komada ima proreze, koji leže ispod sekuće ivice samog sečiva. Ovaj izgled tako isto pokazuje kako je centralna ploča trodelnog probojca snabdevena prorezima, koji komuniciraju sa šupljinama matrice. U ovim prorezima klize izbacivači, da bi obuhvatali gotov komad radi izbacivanja. Tri komada ovog probojca i matrica utvrdjeni su jedan za drugi pomoću zakivanja, zavrtnja ili tome slično na poznat način.
SI. 25 je uvećani izgled u perspektivi jednog dela gornje matrice-probojca tipa iz si. 21, koji izgled pokazuje izbušenja, u kojima klize kao klip gornji izbacivači upotrebljeni ov'de.
SI. 26 je izgled delom u preseku, koji pokazuje način, kako je konstruisan kom-plikovaniji oblik gornjeg probojca — u kome se nalaze oblikujuće i ispupčujuće matrice, — tako da isti ima dve sekuće površine, jedna za sečenje neobradjenog komada iz materiala a druga za bušenje (probijanje) neobradjenog komada, kao i povlačni član za vučenje (vodjenje) probijenog dela iz većeg neobradjenog komada, pri čem gornji probojac kooperiše sa donjom matricom, da bi se izrezao neobradjeni komad, kao i sa donjim izbaciv-'čima, koji imaju kretne opruge, u cilju vodjenja neobradjenog komada na donji probojac, u kome se nalaze dve matrice i probojac i površine za oblikovanje i ispupčavanje neobradjenog komada, u gotov komad i to samo u jednom toku rada. Posle ovoga se gotov predmet izbacuje u odvodni kanal na strani, gde je donji probojac. Slični radovi onima iz sl. 1 mogu se upotrebiti za dovršavanje predmeta.
SI. 27 je izgled delom u preseku, koji pokazuje položaj, koji zauzimaju po završetku obrade, probojac, matrice i izbacivači iz si. 26. Ovaj izgled pokazuje malu šolju proizvedenu u isto vreme i kako se ista izbacuje kroz otvor u donjem probojcu.
SI. 28 je izgled delom u preseku, koji koji pokazuje probojac i matrice i izbaci-vače u položaju, u koji se vraćaju pre početka obrade materiala. U ovom izgledu poprečni oblik gotovog komada pokazan je onakav kakav je izbačen izbacivačima u odvodni kanal.
SI. 29 je horizontalan izgled delom u preseku uzet po liniji A, B iz si. 27, i poku-zuje jasno položaj odvod kanala ili strme ravni, bočno od donje matrice i izbacivača.
SI. 30 je bočni vertikalan izgled viljuška-stog donjeg izbacivača tipa, koji je upotreb-Ijen u donjoj matrici po si. 26.
SI. 31 je vertikalan izgled, koji pokazuje uvećanje gotovog komada, koji je načinjen probojnima i matricama iz si. 26.
SI. 32 je perspektivni izgled, koji pokazuje klinac, koji je načinjen izmedju oblikuj ućih površina i pomoću probojaca i matrica iz sl. 1—4.
Iste oznake odnose se na iste delove kroz sve nacrte.
Bitni delovi orudja prese, predmet pro nalaska, načinjeni su iz delova, koji su povezani zavrtnjima, ili tome slično, bilo direktno ili indirektno, za klip m ili podlogu (jastuk) s (si. 13, 14, 20 i 22) prese ili kakve druge mašine. Kod najprostijeg oblika izvo-djenja ovog pronalaska sl. 1 —12 pokazuju delove nekih članova orudja prese, da bi se videlo, kako se radi u cilju izrade gotovog predmeta. Zatim pokazuje gornji probojac a na čijem se prednjem delu nalazi gornja matrica a1. U probojcu s ima bar dva gornja izbcivača n, koji klize u rupama ili otvorima a2 (si. 22 i 25). U sliki 1 probojac s pokazan je svom položaju odmah po probijanju neobradjenog komada w iz materijala v uz sudejstvo matrice c. Ovde se tako isto vide donji izbacivači t, koji su postavljeni tako da rade na ili u jednoj strani donje matrice c, pri čem su ovi izbacivači t pokretno postavljeni u donjoj nosećoj ploči d i stavljani u dejstvo pomoću opruge t1 tako. da drže neodredjeni komad prema radnom licu brojača s, dok se ovaj ne nad-nese nad donjom matricom g. Gornji probojac a vezan je preko držača ili noseće ploče a:i i zavrtnja ili tome slično a 4 (si. 13 ili 14) za gornju ploču r, koja je prvenstveno postavljena uz klip m prese ili druge mašine. Čim se probojac a krene ka ploči k, postolju s prese, on kližući ulazi i ide rupom b2 u ploči b, koja se oktivira oprugom b1, tako da ploča b predaje pritisak materijalu v. Donji izbacivači t, koji drže neobradjeni komad w, ulaze u probojac-matricu g i u otvor d2 (si. 15) u ploči d, u kojoj se nalazi opruga t1 za stavljanje u rad izbacivača t, kao i zavrtanj d3 za podešavanje koji daje željeni pritisak opruzi t1. Ako se neobradjeni komad potera oko i u šupljini g1 matrice g, dejstvom probojca a (si. 3) onda se obrazuje u istim komad x. Ovde se vidi kako neobradjeni komad w dobija sinusnu konturu u poprečnom preseku i kako se isti menja u komad x, posle čega se probojac a vraća sa matrice g, i donji izbacivači t primorani oprugom tl idu za probojcem a i izbacuju gotov predmet x, koji je jasno pokazan u poprečnom preseku u si. 4, u odvodni kanal ili na strmu ravan u, pri čem se komad x ne vraća kroz materijal v. Prisiskač-povlekač ploča b skida materijal v sa gornjeg probojca a.
Jasno je, de se razni komadi mogu izra-djivati menjanjem oblika površina orudja za oblikovanje i sečenje (sl. 1—12). U sl. 5 pokazana je izmena u kojoj se neobradjeni komad prvo seče duž jedne svoje ivice i onda duž krajeva i najzad se neobradjeni komad w seče ili odvaja od materijala v duž druge svoje ivice. Ovaj način sečenja neobradjenog komada w koristan je naročito, ako se pravi predmet pokazan u poprečnom preseku u si. 7 i 8. Srestva za savijanje i oblikovanje su slične onim iz si. 3 i 4, kao i rad orudja prese. Slika 9 pokazuje gornji probojac a, u čijoj je radnoj površini predvidjena jedna šupljina a', koja kooperiše sa donjim probojcem g. Ova slika pokazuje gornji probojac a pre sečenja neobradjenog komada, ali napominjemo, da su donji izbacivači t rasporedjeni tako, da se nikad ne dodiraju sa materijalom v, već samo sa neobradjenim komadom w, koji drže prema radnoj puvršini gornjeg pro-bojca a, odmah po sečenju komada w. Operacije i periode napredovanja pri izradi predmeta, pokazanog u si. 9—12 ,slične su onim iz sl. 1—4, gde se gornji izbacivači n mogu jasno videti za vreme rada na materijalu v komadima w, kako isti izbacivači i izbacuju gotove predmete x iz šupljina a1 probojca s, odmah, čim se ovaj počne da diže sa matrice g.
Kod najprostijeg oblika izvodjena pronalaska i gde se želi brz rad i fabrikacija sličnih predmeta — naročito ako se ti predmeti rade od lima, onda se orudja prese izvode slično kao u primeru iz si. 13, koja pokazuje kako se sastavni delovi orudja prese (samo delom pokazani u sl. 1 —12), skupljaju (zbijaju) da bi dobili čvrstoću, na tako zvani gornji ili donji probojac i donju matricu ili na gornju ploču r i donju ploču k, koje u oba slučaja jmaju direktno ili indirektno preko drugih članova vodne čepove du ili tome slično, te je celina prvenstveno rasporedjena tako, da ima jedan ili više spregova orudja, koji su postavljeni u vidu reda ili dva ili više redova jedan pored drugog, tako da će oni sekući lim stvarati iz lima više komada x ili tome slično u jednom ili više redova pri svakom radnom hodu prese ili druge mašine, koja ima ta orudja.
Nadjeno je kao korisno, ako se orudja prese, po pronalasku, slože tako, da imaju oblik rasporeda u okviru ili na nosačima ili pločama, tako da se celina može ukloniti sa prese ili staviti u presu ili drugu mašinu, ili izmedju klipa i postolja iste bez skidanja sastavnih delova. Napominjemo, da to nije bitno, već da je korisno ako se gornji članovi utvrde za klip prese a donji za postolje prese. Vodjice se mogu — u cilju pravilnog
kretanja orudja prese — obrazovati vodnim čepovima d& (si. 13) ili klincima kao na pr. e2 ili f3 (si. 20, 21), koji ili se zadrže ili klize u ispupčenjima ili ušicama d4, b4, e' ili f2, prema slučaju ili se mogu voditi vo-djicama, koje su predvidjene za klip prese ili druge mašine u kojoj su montirane.
Donji izbcivači t su u sl. 1—5. stavljani u dejstvo relativno slabim oprugama t1 u sravnjenju sa onim, koje kreću donje izba-civače iz si. 18—21. Ove relativno slabe opruge t’ leže u vodećim otvorima d2, koje tako isto služe kao vodila za donje izbaci-vače t. Da bi se menjao napom vršen oprugama t1 upotrebljuju se zavrtnji d3 za podešavanje ili tome slično, koji su snabdc-veni zavojcima kao i otvori d2.
Kod izmenjenog oblika izvodjenja pronalaska delom pokazanog u si. 18 i na osnovu primera iz si. 20, napominjemo da gornji članovi orudja prese imaju slični karakter orudja kao i ona u sl. 1 —14; tako isto napominjemo, da se raspored nekih delova (gore opisanih) razlikuje i da su dodati naknadni delovi donjim članovima, što je docnije opisano. Ploče d od jednog dela koja nosi donju matricu, takva je kod najprostijeg oblika izvodjenja. Medjutim ovde je ona iz dva dela, t. j. sečenjem ploča d dobijaju se dva dela. Jedan deo nosi oznaku d1 (si. 19, 20, 21) i ovaj deo drži pomoću članova g2 snabdevenih zavojcima donju matricu — probojac g i isti je utvrdjen zavrtnjima ili tome slično d° za noseću ploču k. Drugi deo, koji je obeležen sa e, u kome se nalazi, ili na kome je matrica c, postavljen je i utvrdjen kao i donji izbacivači t. Deo e u ovoj izmeni postavljen je pomerljivo na vodnim š povirna e2 ili tome slično, koji su rasporedjeni da prolaze kroz otvore ili ušice e’ na tom delu e. Vodeći šipovi ili klinci e2, čiji glavni delovi služe kao zapirači, uvr-teni su u deo d', izmedju koga su i dela e postavljene i jake opruge es, ili tome slično, u vidu gumenih blokova ili tome slično, koji služe da odvajaju delove d1 od e, i daju jednaku silu izbacivačima t, tako da ovi izbacuju svaki komad bio ma kako krut ili otporan iz matrice — probojca g.
Pomenuti donji izbacivači t pokazani u si. 18 i 21 utvrdjeni su protiv svakog nezavisnog kretanja ma u kom pravcu sem u pravcu ploče e ili donje ploče f i u rupi ili rupama P (si, 19) koje su previdjene u istoj. Izbacivači su utvrdjeni zavrtanjskim članovima t2, zakivcima ili tome slično. Rezultat je ovoga da izbacivači t koriste napon jakih opruga e3 ili f4 ili tome slično, koje vraćaju ploču e, kao i povlačnu ploču I, prilikom izbacivanje predmeta iz donje matrice g ili h, prema slučaju. Napon ovih opruga je neophodan, gde se predmeti gra-
de iz debelog metalnog lima, ili ako isti imaju velike dimenzije.
Dalje i vrlo važna imena orudja prese, po ovom pronašla, pokazana je u si. 21, gde matrica o, njeni izbacivači n — kretani mehanički ili oprugom — kojih može biti nekoliko u svakom gornjem probojcu a5, leže iznad, mesto ispod materijala za obradu tako, da pom. matrica postaje gornja i nosi probojac a5, pričem su obadv< je utvr-djeni za gornju noseću ploču p zavrtnjima ili tome slično, tako da kod ovog rasporeda orudja nije potrebna gornja ploča pritiskač — povlekač, jer ta ploča kod ovog oblika leži ispod materiala za obradu i utvrdjena je za donju noseću ploču d’ zavrtnj ma g2. Konstrukcija ovog rasporeda, u ovoj izmeni, čini lakšim uklanjanje matrice o kao i pro-bojca a°, izbacivača n i njihovih opruge n\ pošto se ove nalaze u ploči p. Na osnovu ovog mogućno je t. j. na osnovu rasporeda probojca h i matrice o, korisno upotrebiti donju povlačnu ploču 1 ili tome slično, jer se time olakšava nadgledanje rada na materialu (limu). Ali kako je potrebno da se material v povlači po sečenju neobradjenog komada ili ukloni sa probojca h, to se onda, po pronalasku, upotrebljava pomenuta ploča f, koja je ispod materiala.
Kod ove izmene, ploča d1, koja drži probojac i provlačne ploče f, imaju izmedju sebe razdvojne komade, koji liče na oba komada: d' i e iz primera po si. 20. Kod ove izmene donja matrica za neobradjeni komad i povratna noseća ploča matrice nisu primenjene već ploča f, koja zamenjuje gornju povlačnu ploču b pomenutu kod ranijih izvodjenja.
Kod variante po si 21 nacrta ploča f kreće se pomoću opruga f4 ili tome slično, koje pomeraju ploču f i donje izbacivače t na način slično onom za kretanje ploče e u primeru po si. 20. Izbacivači t izbacuju predmete (artikle) iz donje matrice — kalupa hJ, Vodjenje i kontrolisanje ploče f slično je regulisanju daljine kretanja ploče e iz si. 20. Ploča f može se voditi pomoću š pova ili klinaca f!, koji su zavrtanjski uvr-teni u ušice P, r redvidjene na ploči f, pri čem glave šipova f:! leže na istoj, te ove služe kao zapirači ili regulatori kretanja ploča f. Sipovi F klize po ušicama d4, koje su predvidjene na donjoj nosećoj ploči dl.
Kod složenijeg oblika izvodjenja ovog pronalaska, koji je delom pokazan u si. 26	28,
vidi se da gornji probojac a ima đve sekuće ivice, jedna za sečenje neobradjenog k< mada w iz materiala v a druga a7 za i robijanje w Tako isto se vidi da probojac a ima matricu a1 za oblikovanje i nabiranje kao i probojnu matricu a9 sa članom a8. Probojac a kooperiše sa donjom matricom proboj-cem ih povlakačem g, koji unutra ima ma-
tricu g8 i donji probojac, koji unutra ima šiljastu matricu g6, koja je u vezi sa otvorom a7, kroz koju se izbacuje predmet X1. Izbacivači n i t kod ovog oblika pokretno su postavljeni na način sličan onom, koji je pokazan u si, 13 i 14. Gotov predmet se izbacuje u odvodni kanal u, kao što je opisano gore u sl. 1 — 4.
Kod onih oblika izvodjenja pronalaska gde je ploča d, ili ploča d1, koja nosi donju matricu i koja drži probojac, prema slučaju, utvrdjena za posteljnu ploču k zavrtnjima d° ili tome slično, pri čem je ploču k klincima d' ili tome slično utvrdjena za ploču a ili tome slično prese ili kakve druge mašine.
U onim pak oblicima izvodjenja pronalaska gde je upotrebljena gornja povlačna i pritiskujuća ploča b prvenstveno sa kaljenim delom b3 za pritisak (si 13, 20) i stavljana u dejstvo oprugama b1 ili tome slično, i gde su po volji vodi šipovima b’' ili čepovima d5, tu probojac ili svaki probojac klizi u rupi ili prorezu b2 u ploči b i svaki probojac a utvrdjen je na poznati način za ploču a8, koja je utvrdjena bilo zavrtnjima a4 ili tome slično za ploču r, koja je pak utvrdjena za klip m prese ili druge mašine. U svaki probojac a ili kroz rupe a2 u njemu pomeraju se gornji uzbacivači n, koje stavljaju u dejstvo opruge n1 ili tome slično.
Onde gde je upotrebljena ploča r za držanje gornje matrice p (si. 21) i služi za pritiskivanje donje povlačne ploče i, tu je pomenuta ploča utvrdjena klincima q za gornju ploču r, koja je utvrdjena za klip m prese, ili druge mašine. Kod ovog oblika izvodjenja pronalaska vidi se da ploča p ima gornje izbacivače n, koji -.u pokretno u otvorima aa, koji se nalaze u gornjem probojcu ar>. Ovi izbacivači n pokreću se oprugama n1 na isti način kao i izbacivači n u probojcu a.
Ma koji od gornjih izbacivača n, upotreb-Ijen u ovom pronalasku, može imati kružni ili drugi oblik u poprečnom preseku ili mogu imati oblik ploče.
Donji izbacivači t upotrebljeni u ovom pronalasku mogu imati proizvoljan oblik u poprečnom preseku ili mogu biti zaravnjeni na delovima, koji se dodiruju sa gotovim predmetima, koje izbacuju. Korisne su kose ili zakošene ivice na istim, jer ove olakšavaju izbacivanje ili uklanjanje predmeta bilo iz probojca g ili h, prema slučaju. Ako je potrebno predvidjeni su šipovi g\ kao u si. 15, na izbacivačima t ili iznad proreza g" i h3, da bi se sprečila smetnja slobodnom kretanju izbacivača t,
Odvodni kanali ili strme ravni predvidje-ni su kod svakog razporeda orudja prese, po ovom pronalasku, kroz koje padaju ili idu predmeti proizvedeni tim orudjima.
Matrice c ili c za sečenje neobradjenog komada ili svako posebno ili nekoliko njih u spregu ili grupi, mogu se praviti tako da budu jedan ceo komad ili da se sastoje iz više delova (sl. 16—18) i komada, koji su utvrdjeni na polugu d8 ili tome slično (sl. 4, 8 i 12) ili za ploču d ili e ili p, zavrt-njima c2 ili tome slično.
Matrice kao c ili o, ili povlačne ploče kao b ili f imaju blizu svojih sekučih ivica ili blizu otvora svojih sekučih ivica ili blizu otvora u koji ulazi probojac a ili h nekoliko malih koncidalnih tačaka ili šiljkova na pr. c1 (sl. 18), ili jedno i drugo, ili mesto ovih jednu ili više oštrih strčećih ivica, koje mugu imati testeraste zupce. Svaka od ovih naprava služi za zupčanje materiala i da deo, koji nije isečen, spreči od pružanja ili grbavljenja za vreme dok se seku neobradjeni komadi,
Probojci upotrebljeni kod ovog pronalaska kao a, a3 ili g, mogu se graditi iz jednog komada i dobiti proreze kao na pr g3 (si. 23) ili se oni mogu načiniti iz dva ili više komada, kao što je h i h' (si 24) ili kao probojci iz više sekcija. U slučaju gde so upotrebljavaju komadi h' i h oni se drže ili utvrdjuju zakivcima ili tome slično ili pak zavrtnjima kao h' Predvidjeni su prorezi hž u delovima h' i prorezi h8 su u centralnom delu h, za lakše postavljenje izba-civača t.
Orudja prese, predmet ovog pronalaska, rasporedjeni su da proizvode gotov predmet iz svake matrice za neobradjeni komad pri svakom recipročnom hodu probojca, koji kooperiše sa istom u cilju sečenja neobra-djenih komada iz lima ili materiala. Predmeti se mogu proizvod ti pri svakom hodu, pri kom se seče neobradjeni komad, i isti se vode sa ovih prudja pri svakom povratnom hodu po izvršenom sečenju i oblikovanju.
Orudja prese, po ovom pronalasku, pred-vidjena su da savladjuju teškoće pri fabri-kaciji predmeta ili neobradjenih komada u seriji, i u isto vreme, ili pri svakom hodu orudja za dobijanje neobradjenog komada, naročito ako se takvi redovi pružaju širinom ili dužinom, lima ili materiala prema slučaju. Ovaj se je material pri obradi poznatim oblicima probojca i matrica u dva ili više subsekventa procesa a bez koncidalnih ši-Ijaka c1 ili oštrih strčećih ivica, po ovom pronalasku, istezao, grbavio ili uvijao na mestima, koja nisu orudjima sečena u neobradjeni komad.
Treba imati na umu, da će po pronalasku, matrice za sečenje neobradjenog komada, ili probojci ili probojci-matrice ili matrice sa probojcima ili neki ili svi medju njima — prema slučaju — dobiti takve oblike ili konture za svoje sekuće, ili uvijajuće, ubi-
rajuće, podižuće, ili oblikujuće površine, koji će kooperisati na svaki način pri izradi predmeta raznih oblika ili kontura. Uz to svaki sastavni deo orudja prese, po ovom pronalasku, ima, ili imaju, odvodni kanal ili kanale, ili strmu ili strme ravni, čiji se jedan zid ili strana sastoji iz jednog lica probojca ili sličnog člana, tako da ti odvodni kanali ili strme ravni služe da zadržavaju neobradjene komade, ili gotove predmete ili tome slično od brzog hoda, pošto budu budu izbačeni iz orudja. Postavljanje ovaki vog jednog odvodnog voda ili strme ravn-spada u okvir pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Orudje za presu, koje sadržava nekre-tan oblikujući probojac i jedan pokretni oblikujući probojac, naznačeno time, da se umeće matrica za izradu neobradjenog komada izmedju pomenutih probojaca, kroz koji se kreće pokretni oblikujući probojac, koji tako isto služi kao probojac za neobradjeni komad, čime se reže neobradjen komad i dovodi do zavrtnog oblika jednim hodom pokretnog probojca koji i oblikuje i stvara neobradjeni komad.
2.	Orudje za presu po zahtevu 1, naznačeno time, da se pokretan oblikujući probojac drži za klip prese i pruža kroz po-vlačnu ploču, koja je elastično držana na pomenutom klipu.
3.	Orudje za presu po zahtevu 1, naznačeno time, da je pokretan oblikujući probojac snabdeven izbacivačima, koje drže opruge i koji klize u istom, u cilju izbacivanja neobradjenih komada.
4 Orudje za presu po zahtevu 1, naznačeno time, što je matrica za neobradjeni komad snabdevena ispupčenjima u blizini svojih sekučih ivica, da bi se sprečilo iste-zanje materijala, iz kog se seku ne bradjeni komadi
5.	Oblik izvodjenja mašine iz zahteva 1, naznačen time, što je matrica za neobradjeni komad postavljena pokretno i drži elastično na ploči, koja nosi nekretni oblikujući probojac.
6.	Orudje za presu, koje sadržava nekre-tan oblikujući probojac i jedan pokretan oblikujući probojac, naznačeno time, što je nekretan oblikujući probojac postavljen u jednoj' šupljini u ploči probojca, pri čem je predvidjen kanal postavljen bočno prema pom. probojcu, kroz koji se (kanal) izbacuje gotov predmet.
7.	Orudje za presu po zahtevu 6, naznačeno time, što izbacivač ima ploču, koja klizi, u nekretnom oblikujućem probojcu i što ima jednu kosu ivicu za izbacivanje gotovog predmeta bočno od pomenutog probojca.
8.	Orudje za presu po zahtevu 6, naznačeno time, što ima šipove, koji pokrivaju proreze u probojcu, u kome se pokretno rasporedjeni izbacivači.
9.	Oblik izvodjenja orudja po zahtevu 1 i 6, naznačen time, što probojac za neob-
radjeni komad, pri rezanju istog pritiskuje taj komad prema ploči, koja drži ižbacivače i što neobradjeni komad stoji izmedju ploča izbacivača i probojca za vreme dok dospeva u položaj nekretnog oblikujućeg probojca.
Adpatent brof 54-10•


c1, i
'■'s	V -3 •' 'X
i	i * ■

v
-■
/
v...
. : ••
' ; ; ' <
;
k
/ ' !
r- ,	‘ •»

?,	‘v
•V	■'

u; I

j' -i." .
i
-f :
1 :i
■
c


• i
\



i afi ii a a6 š »p

e
r? a
Tšf.st



1
v