Pošiamia plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »SoKolsUct Prosveta«
God. III. - Brof tr
Llublfana^ 21 £&pril«^
ШЗ&
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se n Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
Zaključci
П redovne glavne skupšfine Saveza SKJ
II redovna glavna godišnja skup-Stina Saveza SKJ, u svom zasedanju od 10 o. m. u Beogradu, donela je po pitanjima i predlozima iznetim na Spupštinskim pretkonferencijama od od 9 i 10 o. m. sledeče zaključke:
U pogledu predloga župe Mostar
O	plaeanju prinosa za ozledni fond skupština je donela zaključak:
1) Treba povratiti uplačene potpore od društava, koja su ih uzela iz fonda, a koja nisu udovo-ljlla svojim obavezama prema fondu. U svemu ima se postupiti po § 1 Pravilnika.
U vezi s izveštajem gospodarskog otseka skupština je jednoglasno zaključile:
2) Obzirom na potrebu pregleda rada sletskog odbora o sletu 1930 g. izabire se komisija, u ko-ju se odredu ju brača: dr. Milan Metikoš, dr. Bogdan Vidovič, Mita Petrovič, Mirko Gorišek, Vlado Veselič, Milan Sterlekar, Milivoje Jelačič i Pavao Ratkovič, a obzirom na to što se imaju i računi da ispitaju odreduje se, da se ovogodišnji izveštaji prime s rezervom do svršetka rada navedene komisije, što če se konačno izvestiti u izveštaju u bilansi za 1932 godinu.
U vezi pretresa budžeta, skupšti-na je zaključila:
3) Budžet se prima, ali s odlu-om naredenja saveznoj upravi,
, ov*j budžet, iako se oveko ostvari, ima bezuslovno s n,iziti u granicama mogučnosti.
Po predlozima saveznog načelni-a donešeni su sledeči zaključci:
4) Da se održi tečaj za laku atletiku od 17 do 31 jula. Svaka zupa ima da pošalje po dva učes-nika; za jednoga snosi trošak Savez, a za drugog župa (po 750'— Din).
5) Svako društvo koje ima mogučnosti neka pokuša da u na-stupajučem letu nauči plivanju što više članstva, naraštaja i dece. Župe neka izvrše do 31 jula tak-mičenja u plivanju, a od 1 do 13 augusta da se održi savezni tečaj za učitelje plivanja, 13 i 14 augusta savezna takmičenja u Beogradu.
6) Da se održi tečaj za decu i naraštaj u Ljubljani u drugoj polovim augusta, i to pod istim uslo-vima kao i tečaj za laku atletiku.
7) Da se održi sastanak žup-skih načelnika i načelnica i T. O. Saveza početkom oktobra radi dogovora o radu o novim smerovi-ma, koji se imaju uvoditi u Sokolstvo i o medusletskim takmičenjima, koja bi se održala 1933 god.
8) Da se održi savezno takmičenje u odbojci prvo po okruž-jima i župama, a 18 septembra za članove i muški naraštaj u Beogradu, za članice i ženski naraštaj u Novom Sadu.
9) Da se održe savezna smučarska takmičenja, o čemu če bližnje odredbe doneti savezno načemištvo.
10) Da se 1933 godine u vezi se pokrajinskim sletom u Ljubljani i proslavom 70-godišnjice I jugoslovenskog Sokolskog društva održe medusletska takmičenja.
11) Da se održi pokrajinski slet prilikom 70-godišnjice osniva-nja I jugoslovenskog Sokolskog društva u Ljubljani, koji če biti obavezan za župe Dravske banovine i susedne župe: Varaždin, Zagreb, Karlovac.
U vezi s ovom tačkom, a po predlogu Sokolske župe Ljubljana, skup-stina zaključuje:
1.2) Da se ovaj slet obavi u admmistrativnom i financijskom pogledu pod vodstvom Sokolske župe Ljubljana.
13) Prima se od načelništva Saveza predloženi pravilnik za učešče na sletu u Pragu. (Objavi-če sc u narednom broju lista. Ur.)
14) Izbirna takmičenja za prvenstvo SSS imaju se održati 28 i i 29 maja, kako za pojedince tako i |
za vrste, a zajedničko treniranje za pojedince održače se do 27 ju-na, za vrste od 20 juna do odla-ska u Prag. Za štafetno trčanje izbirno takmičenje održače se u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Sarajevu na 100 i 75 metara do 12 juna, a konačno najbrži takmiča-ri izb race se 19 juna te če se njihovo treniranje obaviti od 20 do 26 juna. Prijave za prvo izbirno takmičenje primaju se do 15 maja.
15) Takmičenju u odbojci za prvenstvo SSS učestvovače lanjski prvaci, a to je župa Maribor.
16) Na takmičenja ČOS pri-pustiče se samo oni, koji kod nas najkasnije do 12 juna postigne 75%.
Po predlozima saveznog TO donešeni su sledeči zaključci:
17) Iznos od 400.000*— Din, predviden u budžetu Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda kao pomoč učesnicima u Pragu ima se razdeliti kao potpora za 700 članova i 300 članica, 70 muškog i 70 ženskog naraštaja, računajuči po polovinu potrebnoga troška, t. j. po 350 Din. Podela se prepusta saveznom načelništvu po predlogu župskih načelnika.
18) Trake, koje se nalaze na desnom ramenu na odorama, pre-meštaju se na levo, pošto je to zgodnije kad se noai prebačena surka.
19) Za laku atletiku propisu-je se naročito odelo, t. j. isto kao do sada, samo umesto dugih hlača propisuju se bele kratke. Do-zvoljava se upotreba »šprinteri-ca«. Za članice kao i dosad samo bez suknje.
20) Trube načelnika seoskih sokolskih četa ne vise više na cr-venoj več na plavoj vrpci.
21) Propisuje se obvezatan znak, koji če nositi Sokoli smu-čari na levoj ruci.
22) Naraštaj u buduče vodi se od 14 do 18 godine umesto od 12 do 18.
23) Prednjacima se podeljuje pravo da mogu za počinjene pogreške i kršenje discipline kažnja-vati vežbače ukorom i eventualno udaljenjem sa časa ili uopšte sa priredbe.
24) Savez ima da ishodi dopust onim vojnicima, koji su stu-pili u kadar aprila t. g. te da ne moraju u Prag iči kao vojnici, več sa svojim društvima kao Sokoli.
25) Preureduje se odelo za decu na način, da muškarci mogu nositi otvorene košulje s kratkim rukavima do lakta i kratke čara-pe. O detaljimn u ovom pogledu rešiče specijalni odbor.
Predilog župe Zagreb, da se § 14 tačka 7 župskih pravila izmeni u smislu imenovanja uprave župe po glav-noj skupštini i to sa mandatom na tri godine, otpada, jer je vezan donetom skupštinskom rezolucijom (vidi 16 br. »Sok. Gl.« od 14 aprila o. g. str. 3 ad »Zaključak«!)
Predlog župe Bjelovar u smislu revizije Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije otpada, jer je rešen donetom skupštinskom rezolucijom. U pogledu predloga župe Bjelovar glede podele banovinske pomoči, usvaja se predlog savezne uprave, koji glasi:
26) Ovo pitanje rešeno je »Pravilnikom o podeli i upotrebi državne i banovinske pomoči« (Vidi »Organizaciju« str. 72). Uprava ^ Saveza posvečivala je ovom pitanju največu pažnju i sa svoje strane poduzimala sve, da se ovo pitanje pravedno reši po sve župe. U tu svrhu upučena je Ministarstvu unutrašnjih dela pret-stavka, u kojoj su izneti svi slučajev!, koji su oštetili sve pojedine župe i zamolilo se, da bi Mi-nistarstvo izdalo naredenje banovinama, da one kod razdeobe po moči uvažavaju pravilnik Saveza.
Kako je predlog župe Bjelo-• ur nemetivisan, ista se poziva', da taj svoj predlog detaljno mo-
tivisan predloži naknadno upravi Saveza, a ova ima po njemu doneti svoje rešenje.
U pogledu predloga iste župe o izmeni sadanje odore konjaničkih Sokola prima se predlog savezne uprave, koji glasi:
27) Uprava Saveza mišljenja je, da se i ovaj predlog ne može raspraviti, jer je nemotivisan, a osim toga pre nego se raspravi bilo koji predlog za izmenu sokolske odore, a prema staroj praksi, treba o tome da svoju odluku do-nese načelništvo Saveza, koje to predlaže zboru župskih načelnika i načelnica; a temeljem predloga ovoga foruma povada se rasprava na glavnoj skupštini Saveza, koja donaša definitivnu odluku. Zato se pozivlje bratska župa da svoj predlog, motivisan, upravi upravi Saveza, odnosno načelništvu, koje če po ovome doneti svoje rešenje.
U pogledu predloga iste župe o osnivanju konjaničkog otseka SKJ, prima se predlog uprave Saveza, koji glasi:
28) Predlog je nemotivisan. Medutim konjanički otseci u našo j organizaciji pošto je pa je za njih propisan i naročiti pravilnik (vidi »Organizaciju« str. 189). U koliko bratska župa misli na neke promene u organizacionom pogledu, to uprava Saveza predlaže, da župa predloži Savezu,. odnosno saveznom načelništvu, svoj moti-visani predlog, koje če o tome doneti svoje rešenje.
U pogledu predloga župe Cetinje prema kojemu njena društva Budva i Prčanj mofe da se onamo odredi leto-valište za Savez i župu, te da se to preporuči svim bratskim župama, skupština je usvojila sledeče gledište uprave Saveza:
29) Uprava Saveza pitanju letovanja i taborenja posvečuje največu pažnju i stalno naglašava da sve bratske jedinice, spram svojih materijalnih mogučnosti, godimi-ce sprovadaju jedno i drugo. Pro-pisivati, da se ovo ili ono mesto odreduje za letovalište nemoguče je, jer kod toga treba uvažiti svu silu obzira: kao daljinu puta, mesne prilike (nastambu, prehranu), a u prvom redu financijske mogučnosti.
Uprava Saveza nastoji da do-de do stalnog letovališta — jed-nog na moru, jednog u planinskom kraju — koja bi u neku ruku bila sokolski sanatoriji. Ima u tu svrhu izradenih načrta (Crikvenica, Brdo), ali nedostatak financijskih sredstava ne dozvoljava da se pri-stupi realizaciji ove zamisli.
Inače svako j sokolskoj jedi-nici pušta se na vol ju da odredi svoje letovanje i taborenje onde, gde to najbolje odgovara njenim prilikama. Bratska društva Prčanj i Budva mog'u da organizuju ova letovanja i stave ponudu svim bratskim župama, kojima se stav-Ija na volju, hoče li ili ne ovu ponudu prihvatiti.
U pogledu predloga iste župe, da se tehnički časopisi, okružnice i razni izveštaji štampavaju i šalju na slove-načkom narečju te da se isti pored toga treba da štampaju i pišu i na srp-sko-hrvatskom, jer da ima mnogo društava, a pogotovo četa, koje ne znaju slovenački, skupština je primila sle-deču izjavu savezne uprave:
30) Gradivo u tehničkiin ča-sopisima donosi se kako na slove-načkom tako i na srp.-hrvatskom. Glede okružnica i izveštaja načelništvo vodi računa o svemu tome što se iznaša ovim predlogom župe. Sada je uspelo da se nade jedno stručno lice, koje če se namestiti kao stalan činovnik pri saveznom načelništvu, a čija če dužnost biti da se svi raspisi, izveštaji i ostalo izdaju i na srpsko-hrvatskom. Kako je pak dotično licc državni činovnik, to je za-moljeno nadležno ministarstvo, da se isti dodeli na rad načelništvu Saveza. Uspe li ova molba, udo-voljiče se u celosti predlogu bratske župe Cetinje.
U pogledu predloga iste župe glede podele pomoči župama i društvima, usvaja se predlog savezne uprave kao pod 26.
U pogledu predloga iste župe, da bi ona bila jedina, koja nema u Savezu svoga pretstavnika te da bi se sto-ga isti imenovao i iz ove župe, prima se izjava uprave Saveza, koja glasi:
31) Ni jedna župa kao takova nema uopšte svoga pretstavnika u upravi Saveza, jer to nije ni predvideno u samoj »Organizaciji«. Upravu Saveza sačinjavaju lica, koja prvenstveno stalno borave u Beogradu, jer samo takvi mogu da aktivno učestvuju u celokup-nom kontinuiranem radu savezne uprave. Zakonom je predvideno da upravu Saveza sačinjavaju 15 do 25 članova. Kad bi svaka župa imala svoga pretstavnika, a imamo 25 župa, ko bi onda radio po^ trebne poslove u Savezu, kad bi sva ta lica bila stalno van Beograda.
Iz ovoga jasno sledi, da se ovome predlogu več po samoj naravi organizacije savezne uprave ne može udovoljiti.
Ipak savezna uprava ovo pitanje študira i poradiče da se plenum savezne uprave proširi tako, da če u buduče to biti sednice zbora župskih delegata na kojima če svaka župa moči da iznese «voje želje i potrebe. Kako je s time vezana i promena Statuta, to če uprava poraditi oko toga, da se i sam Statut u tom smislu izmeni.
U pogledu predloga iste župe o smanjenju saveznog poreza, ovo je pitanje rešeno skupa s ostalim analognim predlozima o toj stvari, o čemu donašamo rešenje skupštinc pod ta-čkom 82.
U pogledu predloga župe Celje glede obvezatnog fizičkog vaspitanja trgovačko-obrtne omladine, skupština prima predlog uprave Saveza, a koji glasi:
32) Uprava Saveza SKJ pri-hvača u celosti ovu spomenicu glede obvezatnog fizičkog vaspitanja trgovačko-obrtne omladine pa predlaže da se ova spomenica uputi načelništvu Saveza na proučevanje i definitiven konačni predlog, na-kon čega če sa svim svojim upli-vom zauzeti se kod nadležnih ministarstva da dode do realizacije ovoga predloga.
U pogledu predloga iste župe, da začlanjena društva i čete pošalju žup-skim upravama .spisek besposlenog članstva i članova daka, koji nemaju vlastitih dohodaka za životno uzdrža-vanje, te da se ovlasti župska uprava da u okviru raspoloživih sredstava dodeli društvima i četama novčanu pot-poru do višine župskoga poreza, koji. bi imalo članstvo plačati župi i da žup ska uprava stavi jednaki predlog radi plačanja saveznog poreza, odnosno potpora iz savezne blagajne, skupština usvaja predlog uprave Saveza, a koji glasi:
33) Uprava Saveza SKJ vazda je vodila računa o tome, da se onima koji su zapali u takovo stanje, da im nije nikako moguče plačati po-rez, isti oprosti. Naročito jc u tom pogledu izlazila u susret dači m a i vojnicima, pa če to rado činiti i u buduče u svakom slučaju gde sc uveri da to traži neophodna nužda. Savezna uprava zne, da su današnje prilike teške i to če uvek kod opravdanih molba uzeti u obzir. Konkretno predlaže, da se ovaj predlog uputi gospodarskom otse-ku Saveza time, de on po njemu donese najhitnije rešenje.
IJ pogledu predloga župe Kragujevac, da se knjige namenjene sokolskim redovima štampaju pored slovenačkog i na srpsko-hrvatskom, taj predlog otpada, jer je raspravljen pri izveštaju uredništva »Sokolskog Glasniki«, na-ime jer se sve sokolske oficijelne publikacije kao i časopisi štampaj.i i na jednom i drugom jeziku, a tako če se postupati i u buduče.
U pogledu predloga iste župe o potrebi sniženja cena knjiga i brošura, koje izdaje Jugoslovenska sokolska
matica, te isto tako u pogledu sniženja cena raznim formularima, prima se predlog uprave Saveza, koji glasi:
34) Uprava Saveza SKJ pri-hvača ovaj predlog i stupiče u dogovor se JSM glede utvrdenje cene njenih edicije i nastojače u buduče, da se sve cene*i docnijim edicijama odreduju sporazumno, a uz nejpovoljnije uvete. Razne for-mulare pak župe i društva mogu nabavljati u koliko ih dobiju jefti-nije.
U pogledu predloga iste župe glede sniženja saveznog poreza, ovo pitanje rešeno je analogno s ostalim predlozima o toj stvari pod tačkom 82.
U pogledu predloga župe Ljubljana glede sniženja saveznog poreza, re-šava se analogno s ostalim predlozima
0 tom pitanju pod tačkom 82.
U pogledu predloga župe Maribor glede sniženja saveznog poreza, reša-va se analogno s ostalim predlozima o tom pitanju pod tačkom 82.
U pogledu predloga iste župe, da su se jcdinice, koje su osnovane 1930 godine, pouzdavale da odredba § 4 »Pravilnika Sokolskog društva«, stav treči važi za celu (12 meseci) prvu godinu postojanja, pa su docnijc tumače-njem Saveza, da to vredi samo za društva osnovana 1931 god. dovedena u veoma nezgodan položaj, jer ne mogu ispuniti tih obaveza prema Savezu i župi, pošto za tih prvin 12 meseci nisu od članstva ni ubirali saveznog i žup-skog poreza, a potpuno je isključeno da se to naknadno učini, te objektivno užeto, nema ni opravdanja, da se čini ta razlika izmedu jedinica osnovanih u 1930 i onih 1931 god. na štetu prvih
1 zato se predlaže: da se zaključak bratskog izvršnog odbora Saveza od dana 4 juna 1931 g. — tač. 3 (Sokolski Glasnik br. 26/31 str. 6) — protegne i na one jedinice, koje su osnovane 1930 god. u koliko te jedinice nisu produ-ženje koje ranije sokolske organizacije.
35) Skupčtina prime ovaj predlog, koji je usvojile i uprave Saveza, time de se isti upučuje go-spoderskom otseku, koji ime doneti definitivno rešenje.
U pogledu predloga iste župe, da sc Savez najenergičnije zauzme za oprost svih sokolskih priredaba od svih taksa kao i taksa za prikazivanje filmova ,koji služe u poučne, tehničke i prosvetne svrhe, kao i one za propa-gandu, skupština prima predlog uprave Saveza, koji glasi:
36) Takse za priredbe odrede-ne su novim taksenim zakonom, a glede filmskih prikazivanja imade-mo načelno rešenje Ministarstva finansija br. 332444 od 7 V 1930, a na našu pretstavku br. 659 od 3
V	1930, da sokolska filmska prikazivanja, priredene u jevne svrhe ne mogu biti oproštene od pro-pisanih takse.
Ali unatoč toga uprava Seveza najpripravnije se odazivlje ovom predlogu i poduzeče sve nužne korake, da udovolji potrebi iznese-noj u ovom predlogu.
U pogledu predloga iste župe, da se Savez ponovno zauzme svom ener-gijom, kako bi sc našla potrebna sredstva za saniranje zaduženih sokolskih domova, skupština prima izjavu uprave Saveza, a koja glasi:
37) Uprava Saveza SKJ 1 te kako vodi brigu o sanaciji sokolskih domova. U tu svrhu povela je više akcija, od kojih je bila najvažnija da se od državne hipo* tekarne banke dobije zajam od
25,000.000'— dinara, a koji bi se isplačivao jednim anuitetam predvidenim u budžetu Saveza. Taj prvi anuitet bio je več predviden u pro-šlogodišnjem budžetu, a predviden jc i sada za narednti godinu. Za podelu ovakvog zajma dobih smo i pristanak Mmistsrskcg sa-veta, no radi prilika finanstjskih, koje vlada ju u celom svetu, nemoguče je stvar dovršiti. No uprava Saveza stalno vodi računa o reše-nju ovog pitanja, pa su savezni funkcionari i nedavno pregovarali s merodavnim faktorinm drJavne hipotekarne banke tražeči izlir'a iz
✓LoVEH/Ko
/oK©L/TKo
Sednica prednjačkog zbora ČOS
Dne 9 i 10 aprila održavala se je u Pragu sednica muškog prednjačkog zbora ČOS, kojoj je učestvovalo preko 80 članova, medu njima svi župski načelnici. Lep štampan izveštaj podneo je načelnik br. Aga Heller, ko ji sadr-žfva poređ uspeha sokolskih smučarskih takmičenja u prošloj zimi još i izveštaj o delovanju pojedinih župa. Iz tog se izveštaja vidi, da je bilo u 1931 godini u ČOS ukupno 1470 takmičenja, na kojima je učestvovalo 12.249 takmi-eara-članova. Sletova i javnih vežbi bilo je 1545 sa 20.329 ueesnika. Nadalje priredilo se je 2283 akademije i nagovora, 1909 izleta, a 80 društava imalo je svoja letnja taborenja. Sto se tiče prednjačkih škola, bilo ih je u prošloj gođini u Tyrševom domu 5 četrnaest-dnevnih, 1 lakoatletski tečaj, 1 šestne-deljni tečaj, 1 škola za vodnike dcce i jedna za sportske igre. Svega dakle 10 škola, koje je pohadalo 564 slu.ša-oca. Učitelji ČOS su još pored toga poučavali- u 9 župskih tečajeva, savez-ni prednjaeki ispit položio je 1 brat. Sokolska konjiča broji u šest zborova ukupno 40 o!seka sa 2970 članova i 280 vlastitih konja. Zbor je na to po daljoj debati odobrio novi takmičarski red za članstvo, naraštaj i mušku decu. Dalje se je mnogo govorilo o takmiče-njima i nastupima na samom sletu, te se je u tom pogledu stvorilo mnogo važnih i korisnih zaključaka. Istovre-meno je odobren i provizorni raspo-red sleta, dalje način nastupa za proste vežbe, kojc su izradili za članove br. Vorel, za naraštaj br. Pergl i za 'de-cu br. Sokol. Odredeno je takoder bilo i_ sve potrebno za nastup starije brače s Tyrševim vežbama iz I sve-sokolskog sleta iz godine 1882. Ti vež-bači nastupiče u obliku krsta, a svaki krak biče okrenut jednoj izmedu tri-bina. Glede povorke je zaključeno da nastupe župe kao celine, dakle članovi i članice u dva odeljenja zasebno, a ne kao do sada da su članovi činili prvi deo, a članice drugi deo povorke. Oblik povorke biče u osmerostupu, u svakom zboru koračače 200 lica. Bar-jaci biče na čelu svake župe. Novost biče takđer i to, da glazba neče svirati na samom vežbalištu, več u posebnoj dvorani kraj vežbališta, a njene zvu-kove pojačavače megafoni oko celog vežbališta. Rad, koji je ovih dana iz-vršio zbor župskih načelnika u Pragu, bio vrlo naporan i ogroman, obzirom na skori slet. Ovome zboru slediče zbor načelnica, a zatim sviju organa ČOS, našto če biti u maju još i pro-letna sednica odbora, gde če se izvršiti hiranje novag starešine ČOS.
Svi se spremaju . . .
Svojevremeno smo izvestili o delovanju češkoslovačkih sokolskih društava u poljskoj republici, te smo pot-crtali, da radi u Volinji vrlo uspešno ceo niz društava, koje u njihovom ra-du podupire i poljska vlada. Tamo živi oko 50.000 Čeha, koji se u svojim društvima marljivo spremaju za slet. U zadnje vreme osnovano je još nekoliko jedinica i svi žele da vide vc-ličanstveni slet u Pragu. Baš ta pripre-manja za slet podvostručila su tamo-šnje delovanje Sokolstva, što se opaža i u tome, da če u skorašnjc vreme otvoriti 3 tamošnja društva svoje sokolske domove. U Kvasilovu biče neposredno pred samim sletom veliko slavlje, jer če tamošnje društvo razviti svoj barjak, posvečen IX svesokolskom sletu.
Fond brala dra Scheinera
Sabranim novcem, koji se je sa-kupilo u počast na uspomenu pok. staroste ČOS dra Scheinera, odlučilo je pretsedništvo ČOS da osnuje posebni fond brata dra Scheinera, koji če služiti za širenje Sokolstva medu slovenskim narodima i za študij slovenske uzajamnosti. Višina pomenu-tog fonda iznosi s pomoči ČOS za-jedno 50.000 Kč, koji če još ponarasti pomoču župskih doprinosa. Iz fonda če se davati potpore za študij sokolskih pitanja medu slovenskim narodima, za odnosne literarne radove i t. d.
Saslanak sokolskih redaklora u Pragu
Prvotno odredeni zbor sokolskih redaktora u Pragu imao sc je održati več 9 i 10 aprila, ali je bio odgoden za 30 aprila i 1 maja. Dnevni red tog zbora redaktora, kojih če biti sabrano preko 70, jer su pozvani svi članovi uiedništava službenih listova ČOS, nadalje ostalog slovenskog Sokolstva, te svih župskih vesnika ČOS, biče sledeči: dne 30 aprila u 16 časova 1) Tyr-ševi sletovi; 2) Izveštaj o radu tiskov-nog odbora; 3) Kako da se podigne župske vesnike?; 4) Tečaj za pravilan češki jezik. Navečer istog dana biče prijateljsko veče u restauraciji »Zbroj-nice« u Tyrševom domu; u nedelju
1 maja nastaviče se s dnevnim redom, koji obuhvata: 1) Uspomene na dra Scheinera, kao redaktora; 2) Svesokol-ski slet; 3) Rad sokolskih redaktora za slet i uspeh Tyrševih proslava; 4) Sokolski izveštaj i dnevnih listova i u pokrajinskoj štampi; 5)^Stanovište naprama štampi, koja je Sokolstvu ne-prijateljska; 6) Pravilnik otseka štam-pe ČOS; 7) Delomični izbori. U nedelju posle podne vršiče se zajednički pregled vežbališta za svesokolski slet.
Prlpreme Auslrijske župe za stei
Češkoslovačko Sokolstvo u Beču i okolici, koje je združeno u Donjora-kouskoj župi, a učlanjeno u ČOS, marljivo se sprema za svesokolski slet. Učestovače ne samo na skupnim nastupima i takmičenjima, več če takoder nastupiti sa svojim članstvom i s posebnom tačkom. Zato se več sada vrše, a vršiče se i ceo mesec maj, razna izbirna takmičenja naraštaja i članstva. Sredinom meseca juna održače se u Beču, na stadionu »Češko srce«, župski slet, koji če pružati lepu sliku sokolskog rada u Beču. Preko 2000 pripadnika sviju kategorija sudelovače tom sletu i nastupiče u svim propisa-nim vežbama za svesokolski slet.
Prve konture sletske scene
Izvesti! smo več o sadržaju velike sletske scene, koja če se izvadati u pretsletskim i sletskim danima u Pragu. Zadnji Vestnik Sokolsky objavljuje također i podelu uloga na sva sokolska društva u Pragu. Skupno bi u sceni su-delovalo 5359 lica. Sudelovače članstvo, naraštaj i deca iz 34 sokolska društva, razdeljeno, razume se, po broju članstva i t. d. Tako n. pr. mora Praški Sokol učestvovati sa 530 lica, Vinohradv sa 505, ostala društva razume se, točno po odredenom ključu. Pored toga izdane su več i prve upute za pripremu u sceni, jer če imati svaki pojedinac tačno izradenu ulogu, koju če morati svestrano da znacle. Zanimanje za sudelovanje je u svima društvima vrlo veliko, zato se i oprav-dano nada, da če broj prijavljenih ne samo biti dovoljan, nego još i mnogo veči.
Cros counfry obiju brnskih župa
U nedelju dne 10 aprila priredena su prva zajednička takmičenja u trča-nju društava iz obiju brnskih župa. Prijavilo se 44 takmičara iz 20 jedinica. Medu pojedincima pobedio je brat Nemec iz Arhlcbova. a u tročlanskoj momčadi Sokolsko društvo Husovice. Brojna publika pratila je takmičenje sa velikim interesovanjem.
Sle! brnskih župa
Ove godine prirediče obe brnske župe dne 12 juna na velikom novom stadionu Sokola Brno I svoj zajednički slet, koji če biti pretpriprema za IX svesokolski slet u Pragu. Nastupiče preko 1000 vežbača pojedinih katego* rija, pa če prema tome ovaj slet biti jedna od največ ih sokolskih priredaba u Brnu posle rata. Slet je posvečen proslavi 100-godišnjice Tvrševog ro-denja.
Skupština Podiairanske župe
Dne 3 aprila o. g. održala je Pod-tatranska župa, jedna od najmladih sokolskih župa ČOS, u Turčanskom Sv. Martinu svoju godišnju skupštinu, koja je pokazala, da i u Slovačkoj sokolska ideja sve više uzima razmaha. Župa broji 22 društva i 3 otseka, koji su svi bili zastupani no delegatima na župskoj skupštini. Župa broji 2777 članstva (prirast od lani 128). Rad župe i društava uprkos raznih neprilika dobro se i uspešno razvija. Na .teritoriji ove župe, koja broji 24 jedinice, pošto-ji 18 (orlovskih društava, 7 komunistič-kih i 6 društava DTJ, pored 11 sk'aut-skih, 3 streljačka, 3 konjanička i 26 sportskih klubova.
Smrt najsiarijeg Sokola
Dne 28 marta umro je !u Novo j Paci u 92 godini života najstariji član ČOS, brat dr. Prantišek Vana, koji je pripadao sokolskim redovima več od najmladih godina i do pre par godina i aktivno učestvovao u sokolskom radu.
Iz Američke obce sokolske
Dne 14 marta 1892 bilo je osnova* no češko sokolsko društvo u Chicagu, koje je ove godine slavilo svoju 40-go-dišnjicu. Danas ima društvo svoj veliki lepi sokolski dom. Koncem marta priredilo je društvo i propagandno veče za slet s predavanjem i prikazivanjem filma o poslednjem sletu.
IX svesokolslci slei u Pragu
Druga etapa sokolskog stadiona
Oko stadiona koji zaprema 60.000 m3 dižu se več amfiteatralno pojedine tribine. Strahovska ravnica liči velikoj tesarskoj radioni; sa svih stra-na čuje se udaranje čekiča radnika koji rade na podizanju tribina i oseča se miriš svežeg drveta, koji širi vetar. Zatvoren krug sedišta obavija vežba-lište, samo na čoškovima nad velikim betonskim ulaznim otvorima vide se još tramovi, jer se beton zbog nepo-godnog vremena polagano suši.
Na istočnoj strani, naprama glav-noj tribini, več se opažaju konture velike dvorane za glazbu, u kojoj če za vreme nastupa svirati 80 do 100 muzi-čara.
Ovoga puta nečemo videti otvorc-reni glazheni paviljon, kao do sada, nego če to biti zatvorena dvorana, zvu-čno izolirana, te če mikrofon prenosi-ti samo čistu glaztbu, bez šuma koji če na sletištu prouzrokovati brojni pose-tioci. Odlučilo se je za montiranje skupih zvučnika zbog toga, jer če se za ovogodišnju sletsku scenu morati upotrebiti orkestar, a što bi bilo po dosadašnjim praktičkim iskustvima u otvorenom-paviljonu neizvedivo. Ovoga puta biče umesto još stotine mu-zičara namešteni zvučnici, koji če puhlici prenašati i razna obaveštenja i govore.
Pored toga, omogučiče se ovim načinom i sporazumevanje načelničkog mosta s čitavim vežbalištem i s garderobama, a time čc se lakše s jedne tačke dirigovati i razvrstavanje velikih masa vežbača pri dolazu i odlazu s" vežbališta.
Radovi na garderobama, koje su
Legija sokolskih redatelja na poslu
Nepregledne mase gledalaca i de-setaka tisuča onih, koji če na sletištu aktivno učestvovati, iziskuje i dovoljan broj redatelja, kojih če biti ukupno 1170. Za uspeh ovako grandiozne priredbe treba svakako da se održi potpun red i disciplina, jer bi bez toga mogla da nastane velika zbrka, koja bi sve upropastila. Za održanje reda i nesmetano funkcioniranje potreban je velik broj posebno izvežbanih, inštruiranih i savesnih ljudi.
Na stadion vode tri vanjska ula-za, gde najpre treba pregledati ulazni-ce i po njihovoj boji dirigirati poseti-oce u odgovarajučem praven. U ovu svrhu če za informacije i pregled ulaz-nica kod ovih ulaza biti namešteno 60 redatelja. Kod četiriju unutarnjih vra-tiju biče 48 redatelja. Pri kontroli karata na ulazu u prostor za stajanje biče 80 redatelja, a na tribini rezervi-ranoj za Sokole biče 28 redatelja. Pored glavne tribine biče za održavanje reda na tamošnjem kuloaru 40 redatelja i kod ostalih četiriju tribina daljnih 60 redatelja. Na 110 stepenica, koje vode na pojedine tribine i lože, biče namešteno 286 redatelja. Za ispra-čaj gostiju na sedišta i u lože biče predvideno 142 redatelja, a na glav-noj tribini biče za reprezentante postavljeni posebni redatelji, koji znadu i strane jezike. Ukupno ovih redatelja biče 769.
Pored toga broja, za svaku even-tualnu preku potrebu kao rezerva i kao veza između glavnih redatelja biče kao pomočni redatelji namešteni naraštaj-ci, i to njih 250 na broju, te 150 pomoč-nih redatelja u gradanskom odclu, i time se broj redatelja penje na njih 1169.
Sleiske vesli
PRAG POZVAO 26 VELIKIH GRADOVA N A SLET.
Načelništvo grada Praga pozvalo je na svesokolski slet zastupstva 26 večih gradova Evrope i Amerike. Od večih evropskih gradova, koji su ofi-cijelno pozvani na slet, spomenuti je: Beograd, Zagreb, Ljubljanu, Bukarcšt, Kopenhagen, Madrid, Oslo, Pariz, London, Poznanj, Varšavu, Rigm Rim, So-fiju i Stockholm. Pored Pariza pozvače se na slet još i neki drugi francuski i belgijski gradovi.
PRIJAVE VEžBAČA.
Dosada se prijavilo za zajedničke proste vežbe 28.277 članova^ i 23.589 članica, ali če se ovaj broj još povisiti, pošto su ovo tek prethodne prijave. Kako na vežbalištu ima mesta samo za 17.100 vežbača, morače se ovi podeliti u dva dela, pa če dakle moči da jedni jedan dan i sami posmatraju vežbe kao gledaoci.
PRIPREME HRADČANA ZA SLET.
Na Hradčanima, sedištu pretsed-nika republike, obavljaju se radovi oko restauriranja glavnih delova zamka ubrzanim tempom, kako bi bili još pre sleta potpuno završeni. Sokolsko članstvo u kroju ili sa znakom moči čc da razgleda pojedine delove zamka, koji su istorijski i metnički veoma interesantni.
SLETSKA IZLOŽBA.
Za sokolsku sletsku izložbu, o kojoj smo več opširnije pisali, vlada ve-
grupirane sa strane ceste na kojoj če se formirati kolone vežbača za nastupe, također se privadaju kraju. Ova cesta široka je oko 60 m i duga pola km. Sa svake strane te cesie biče 16 garderoba za 13.000 vežbača, daljđ garderobe za 20.000 vežbačica i za 5000 onih koji če sudelovati pri sveča-noj sceni. Ova podela več sama po sebi iziskuje tačno izraden organizaci-oni sistem.
Ništa manju organizaciju ne zahteva i prehrana vežbača, iako se uz-me u obzir, da če se veliki deo njih hraniti po restavracijama u gradu. Pored velikog broja bifeja, koji su u glavnom predvideni za publiku, biče ovde nameštene još dve kuhinje sa 12 kotlova; i jer se računa i na skromnost vežbača, postaviče se pored kuhinja također i više stolova u redovima, kod kojih če se jesti stoječke.
Na sletištu biče 40 prodavaonica ulaznica i to samo za stajanje, jer sedišta, kojih ima 25.000, skoro več su sva prodata u pretprodaji. Na samim tribinama biče mesta za 53.383 osobe, dok če na uzdignutom prostoru izmedu vežbališta i tribina biti mesta za 102.580 osoba. Ovo je minimalan broj, pri kojem se računa na potpuni komo-ditet publike, ali se pnk taj broj može lako i da povisi.
Radovi na sletištu brzo napreduj u i biče pravovremeno dovršeni, iako bi se moralo na planiranju vežbališta ra-diti danju i noču. Planiranju samog vežbališta, koje je od poslednjeg sleta veoma zanemareno, pristupiče se tek kad budu završeni glavni radovi na tribinama.
oma jak interes, pa se je prijavilo več svih 52 župa ČOS koje če na izložbi uzeti učešča. Za ovu izložbu interesu-je se i poljsko Sokolstvo, pa če kako izglcda ovo biti sveslovenska sokolska izložba.
SITNE VESTI O SLETU
Sada, kada je sletska propaganda u punom jeku, javljaju češki listovi, da su se pojavili sletski plakati pače i u severnoj Africi, u Kairu i drugim velikim mestima, parobrodima, javnim lokalima i t. d. Za sve to postarala sc je Doležalova putna kancelarija.
Za svečanosne koncerte prigodom sleta bila je raspisana također i sveča-nosna sletska .uvertira, koju bi uvek zasvirala ona glazba, koja bi otvorila koncerat. Primljena je bila uvertira Bohuslava Martina iz Praga, koji tamo študira. Komisija za ocenu izrekla je ovaj sud: Uvertira je umetnički vrlo vredna, u obliku dobro koncipirana i izvršena te odgovara svima zah-tevima svečanosne uvertirne kompozicije, pa makar da nije u svojoj celini potpuno monumentalna. Duh kompozicije je neosporno sasvim češki.
Za vreme sleta, kada če toliko inozemaca i stranaca uopšte posetiti Prag, biče na stanovitim mestima Praga u velikim staklenim ormarima izlo-ženi orijentacioni načrti Praga, da se tako posetiocima omoguči što bolje orijentiranje.
Također i češkoslovačke vazdušne pruge dozvolile su na svojim letalima za vreme sleta sokolskomu članstvu 33 postotka popusta na svim prugama, na kojima budu tada saobračali. Isto tako imače učesnici sleta na nekojim medunarodnim prugama istog društva 25% popusta.
Iz Pariza če za sigurno doči na slet posebni vlak, jer se je prijavilo toliko učesnika. Vlak če priskrbiti putna kancelarija Cook.
Lekarska služba na sletu biče orga-nizovana po zdravstvenem otseku ČOS, kojemu je na čelu potstarešina ČOS br. dr. Bukovsky, a poslove vodi njegov zamenik br. dr. Koller. Svakako če raditi za vreme sleta čitav niz po-žrtvovnih sokolskih lekara, da po-mogne onima, koji budu primorani da zatraže lekarsku pomoč.
Sletski znak dobiju članovi Saveza Slovenskog Sokolstva isti, kao i članovi ČOS te če imati razume se i ista prava. Lužički Srbi, Bugari, poljski Sokoli i-z ČSR te češki Sokoli iz Nemačke dobivajo doduše isti znak, ali na slo-venskoj trobojnici, s istim olakšicama, kao i drugi Sloveni. Gosti nosiče znak s belim frakom. Svi drugi učesnici i Stranci dobivaju samo znakove za uspomenu.
Zahvala ČOS na pozdravima naše savezne skupštine
Na pzdravni telegram, koji je pri-likom svog zasedanja poslala naša II savezna skupština Češkoslovačkoj obči sokolskoj, naš Savez primio je od iste sledeči odgovor:	„
Draga bračo i sestre!
Pretsedništvo ČOS primilo je vaš krasan pozdrav sa vaše skupštine i smatra svojom dužnošču da vam se na istom ne samo najsrdačnije zahvalimo, nego i da vas uverimo o nepoko-lebivom i iskrenom bratstvu čitavog češkoslovačkog Sokolstva.
Na zdar!
I. zam. starešine:
Dr. Stanislav Bukovskjr.
Tajnik:
Dr. August P e c h 1 a t.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeče sokolsko radio-predavanje: dne 29 o. m. predavanje Poslanstva Čehoslovačke republike o temi: »Savremena Čehoslovaeka«.
Predavanja održavaju se redovito svakog petka od 20 do 20.30 sati.
(Nastavak sa 1. str.)
situacije. Ti če se razgovori nastaviti, aii ipak konačno sve ovisi o finansijalnoj mogučnosti, a to je nešto što ne ovisi o nama, več je van nas.
U pogledu predloga iste župe, da se prikupljeni novac »fonda za nabav-ku sprava novim društvima« razdeli pojedinim župama, prema dosadašnjim uplatama sa njihovih teritorija, i da bi bilo mnogo efikasnijc, da sc takvi fon-dovi osnuju kod pojedinih župa, skupština prima predlog uprave Saveza, a koji glasi:
38) Da se ovaj predlog uputi gospodarskom otseku Saveza, da ga on prouči i po njemu donese definitivni predlog.
U pogledu predloga iste župe, da se u buduče dele banovinske potpore na pojedine župe srazmerno broju njihovih jedinica i intenzivnosti delovanja, skupština prima predlog uprave Saveza, a koji glasi:	(
39) Kako je ovaj predlog u vezi s eventualnom promenom po-stoječeg pravilnika o podeli banovinske pomoči, predlaže se, da se isti uputi gospodarskom otseku Saveza, da ga prouči i po njemu donese definitivno rešenje, a to tim više, jer ovakva promena za ovu budžetsku godinu nije prove-diva, pošto su odnosni predloži za podelu pomoči več razradeni i oda-slani banovinama.
U pogledu predloga iste župe, da Savez utiče na vodstvo Jugoslovcnskc sokolske matice, da bi njeno poslovanje u buduče bilo brže i urednije, svi artikli jefniniji, a troškovi pakovanja manji, skupština prima izjavu uprave Saveza:
40) Upozoriče se JSM na sve iznesene primetbe. Glede cena prima se izjava kao pod tačkom 34.
U pogledu predloga iste župe, da se savezno poslovanje što više uprosti, kako bi poslovanje bilo jednostavnije i jeftinije, skupština prima izjavu savezne uprave, a koja glasi:
41) Jer ovom predlogu nedo-staje potrebno obrazloženje i jer se u izveštaju br. tajnika i ovo pi-
tanje ponovno iznaša i konstatuje da krivnjom jedinica nije došlo do zbora župskih tajnika, jer se večina njih nisu odazvale konkretnim predlozima, pozivlje se bratska župa Maribor da konkretno iznese svoje predloge, a koji če se več prema svojoj praktičnosti uzeti u obzir kod izradivanja jedinstvene administracije za sokolske jedinice Saveza SKJ.
U pogledu predloga iste župe, da se skupštini objasni, kako neke vanso-kolske organizacije imaju dozvolu da izraduju i rasprodaju plakete i značke s likom saveznog starešine Nj. Vis. Prestolonaslednika, a koje su značke bile namenjene sokolsikom naraštaju u spomen učestvovanja na svesokolskom sletu u Beogradu 1930 godine, skupština prima objašnjenje uprave Saveza, a kojc glasi:
42) Tvorac ovih značaka pri-držao je svoje autorsko pravo, te i prema ovlaštenjima s nadležnih mesta to svoje pravo prodaje može preneti i na druga lica. Ove značke samo, u slobodnoj prodaji, ne smeju a niti nose ])ovrh lika značke kraljevsku krunu, kao one koje su podarene sokolskom naraštaju, koji je učestvovao na svesokolskom sietu u Beogradu. No uprava Saveza SKJ uvidela je u drugim slučajevima da sc u reklamne i trgovačke svrhe izrablju-je slika i lik našeg starešine, kao i naziv »Soko« ,pa je več poduzela shodne korake kako kod Dvora, tako u Miriistarstvu unutrašnjih dela i u Miriistarstvu prosvete, da se ovakvi slučajevi u buduče za-brane, jer od toga štetuje ugled Sokolstva.
U pogledu predloga iste župe, da Savez što pre otštampa ili u posebnoj svesci ili u »Sokol, prosveti« spisak svih autora, muzičkih i literarnih, koje štiti zakon o autorskom pravu, a docnije da redovno objavljuje u »Sok. prosveti« nove prijavljene autorc, da sokolske jedinice, zakonom o autorskom pravu, a slcdstveno tome od autor-centrale i od samih autora, nebi bile oncmogučivanc pri priredivanju svojih javnih nastupa i ostalih priredaba, skupština prima predlog savezne uprave, a koji glasi:
43)	Uprava Saveza predlaže, da se ovaj predlog ustupi prosvet-nom odboru Saveza. No radi informiranosti najširim sokolskim redovima saopštavamo, da je uprava Saveza povela pregovore s »Arnor-centralom« u Beogradu u predmetu naplačivanja autorskih taksa od sokolskih jedmica prili-kom održavanja društvenih prire-daba.
O	tome daje se sledeči izvčštaj:
1) Prema izjavi general, direktora
S.	Bakarčiča, »Autor-centrala«, koja ima isključivo zastupstvo za autorska prava u našoj kraljevini, bila bi voljna da* jednim aranžmanom sa saveznom upravom reguliše naplatu autorskih taksa za sve naše jediniee na ovoj osnovi:
a) Savez SKJ uplatiće na način ko-ji če se ugovorom ustanoviti (mesečno, tromesečno ili dr.) godišnju paušal-nu svotu prema broju sokolskih dru-štava, učlanjenih u Savczu;
b) višina ove paušalne svote usta-noviče se sporazumno;
e) pri izračunavanju te svote ncče se uzeti u račun sokolske čete od kojih se autorske takse uopšte neče napla-čivati;
d) uplatom paušalne svote od Strane Saveza oslobodaju se sve sokolske priredbe od bilo kakvih autorskih taksa;
e) rasporedivanje uplaeene paušalne svote na pojedina sokolska društva interna je stvar samog Saveza.
2) Mišljenja smo da pri ocenjiva-nju ovog pitanja treba imati u vidu ove okolnosti:
a) da je dosada prilikom naplačivanja autorskih taksa več u nekoliko slučajeva bito neprijatnih ineidenata;
b) da su mere koje Zakon o zašti-ti autorskog prava predvida u pogledu naplačivanja autorskih prava upravo drakonske, tako da je bez prethodnog sporazuma s agentima »Autor-centra-le« održavanje priredbe sa koncertnim uelom upravo nemoguče;
c) da je Kr. banska uprava Dunav-ske banovine pod br. 11/22 193 od 16 aprila 1931 izdala raspis svim sreskim načelstvima, prema kome se pre svake priredbe mora prethodno pribaviti autorska dozvola od strane »Autor-eentrale«, odnosno njezinih zastup-nika;
d) da se autorska taksa koja je na-plačivana od naših druŠtava prilikom pojedinih priredaba kretala izmedu 150 i 600 Din;
e) da je mogučnost naplačivanja te takse u manjim mestima za »Autor-centralu« skopčano s velikim poteško-ntka*’ ^еГ ncma svut^a svojih zastup-
.. * „P ki se uplatom paušalne svote —- n	uštedeli	znatni	izdaci
Provizije — njezinim agentima i za-uPnieima u pojedinim mestima;
.g) da je prema tome pri ovom pi-. anJ.u na jednak način zainteresovana 1 >>'t'utor-eentrala«, te se sledstveno nioze računati na popustljivost u njezi-nim zahtevima;
h) da bi ovakvim regulisanjem na-Piaeivanja autorskih taksa našim dru-s vima i četama bila učinjena velika usluga, jer bi se jedanput za uvek oslo-
PROF. BOGOLJUB KREJČIK (Beograd):
Radio« leča j češkog jezika
(Nastavak.)
Trideset i treći čas.
(Na Beogradskom radiu u utorak 26 aprila u 19 časova.)
Prilog vremena profilog.
Prilog vremena prošlog gradi se kada se na osnovu načina neodrede-nog dodaju nastavci:
a) Za jedninu muškoga roda -v; za jedninu ženskog i srednjeg
roda -vsi; za množinu svih triju rodova -vše.
Ovi nastavci se dodaju ako se osnova načina neodređenog svršava na samoglasnik:
poritis moliti: prosiv, prosivši, prosivše;
dčlati = raditi:	dčlav,	delavši,
delavše.
b) Za jedninu muškoga roda —; za jedninu ženskog i srednjeg
roda
za množinu svih triju rodova -se.
Ovi nastavci se dodaju ako se ozoova načina neodređenog svršava na soglasnik:
nesti — nositi: nes, nesši, nesše;
vesti — voditi: ved, vedši, vedše.
Prema ovonte, kao što se iz gornjega može videti, prilog vremena prošlog u češkom jeziku od našeg priloga razlikuje se u tome, što:
1.	U češkom jeziku prilog vremena prošlog može da ima dvojake nastavke prema tome kako se svršava osnova načina neodredenog;
bodili svih sporova i neprilika s agentima »Autor-centrale«, koji su u svojim _ postupcima, imajuči u vidu samo svoje lične interese, cesto upravo bez-obzirni.
3)	Prema tome držimo, da bi se prethodno imala doneti odluka načelne prirode: da li se načelno može prhniti od strane »Autor-centrale« ponudeno paušalno ustanovljenje autorskih taksa
i	njihova uplata od uprave Saveza.
Tek potom, ukoliko bi se te usvojile, imalo bi se pristupiti pregovorima
o	višini te paušalne svote.
Koliko smo izvešteni, vodi »Autor-centrala« slične pregovore i sa Savezom pevačkih društava.
U pogledu predloga iste župe, da se radi olakšanja posla u večim dru-štvima, župama i Savezu ukine kata-star naraštaja, skupština prima predlog uprave Saveza, a koji glasi:
44) Kako se definitivno ure-denje čitavog pitanja statistike i katastra upravo sada nalazi na proučavanju, kako se izradeni pra-vilnici upravo sada proučavaju, to uprava Saveza predlaže, da se ovaj predlog uputi statističkom otseku Saveza i da ovaj po njemu donese svoj definitivni predlog.
U pogledu predloga iste župe, da Savez isposluje na merodavnom mestu, da se več jednom prestane s pritiskom, koji se vrši na državne službeni-ke radi stupanjani sokolsku organiza-ciju kao i odnosno njihovog aktivnog sudelovanja u Sokolu, skupština prima izjavu savezne uprave, a koja glasi:
45) Uprava Saveza sama oseča svu težinu iznesenog u ovom predlogu, pa je svojim raspisima, a i pisanjem u sokolskoj štampi, neprestano upozoravala da se budno pazi na kvalitet članstva. Za ovo u prvom redu i isključivo nose odgovornost bratska sokolska društva sama, jer ona u smislu društvenih pravila odlučuju o pri-manju i neprimanju članstva. Zato neka bratske župe, a u konkret-nom slučaju bratska Sokolska župa Maribor skrene pažnju svojim je-dinicama da budu rigoroznije kod primanja članstva.
Uprava Saveza opetovano pu-ta skrenula je pažnju na merodavnom mestu o ovakvim prijavama i naglasila da dekretirani članovi u interesu celokupne organizacije ni-su poželjni. Ona če i u buduče paziti, da ne štetuje kvalitet članstva, ali u traženom prvu reč ima-ju i opet samo društva.
U pogledu predloga iste župe, da Savez ispo&luje na merodavnom mestu, da se pri postavljanju kandidata i kandidatkinja u učiteljsku službu u prvom redu postavljaju oni, koji su pripadnici Sokola i koje preporuče njihove župe, i jer če na taj način Sokolstvo dobiti mlade i oduševljene snage, kojih još uvek treba, a i oni sami dobiče zadovoljštinu za svoje dobrovoljno pripadanje našoj organizaciji, več u mladim godinama, radi čega su možda imali neprilika u školi, a oni, koji su se kao dači držali po strani i docnije če pripadati Sokolstvu samo šilom prilika, a ne iz ubedenja, skupština prima
2. dok u srpskohrvatskom jeziku prilog vremena prošlog ima isti oblik za sva tri roda dotle u češkom jeziku ima drugi oblik za muški rod a drugi za ženski i srednji;
3. prilog vremena prošlog u češkom jeziku ima i naročiti oblik za množinu, dok u našem jeziku ostaje prilog vremena prošlog i u množini isti.
Najveće pozorište.
Dva gradanina, jedan iz Cikaga, drugi iz Njujorka, svađahu se koji grad ima veče pozorište.
„Kod nas,“ veli čikaški gradanin, „pozorište je tako veliko, da još ni-kome nije pošlo za rukom da baci na pozornicu pokvareno jaje. Najjači ljudi dobacili su iz poslednjih redova naj-dalje do usred pozorišne dvorane."
„To nije ništa,“ kaže gradanin iz Njujorka, „kad kod nas neko baci sveže jaje na pozornicu, ono tako dugo leti, da stigne pokvareno."
Neznama slovička.
Divadlo — pozorište; občan = gradanin; hadati se = svađati se; povidati = reči, kazati; ješte = još; podariti se = poči za rukom; hoditi = baciti; jevište — pozornica; shnili, -a, -e = pokvaren, -a, -o (truo); vejce
—	jaje; silak = jak čovek; dohoditi = dobaciti; rad = red; nejvyše — najdalje; prostred == sredina; hledište = pozorišna dvorana; čerstvy, -a, -e = svež, -a, -e.
Nejvetši divadlo.
Dva občane, jeden z Chicaga, druhy z Noveho Yorku, se hadali, ktere mesto ma vetši divadlo.
„U nas," povida chicagsky občan, „je tak velkč divadlo, že se ještČ ni-komu nepodafilo hodit na jevište shnile vejce. Nejvetši' stlači dohodi!: z po-
ovaj predlog usvojen i po saveznoj upravi time,
46) da če se savezna uprava obratiti Ministarstvu prosvete na-ročitom pretstavkom, da se ova opravdana želja uvaži.
U pogledu predloga iste župe, da se streljačkim otsecima sokolskih jedi -nica dadu potpuno iste pogodnosti u posluzi oružja i pri nabavci municije, što ih imaju i streljačke družine, skupština prima izjavu savezne uprave, a koja glasi:
47) Osnutak streljačkih otseka predviden je »Organizacijom« sa-mom. Upravo sada dovršavaju se sve predradnje (nabava pušaka) za formaciju ovih otseka, a odlu-kom ministra vojske in mornarice streljačka odeljenja sokolskih društava uživaju iste pogodnosti u posluzi oružja i pri nabavci municije, što ih imaju i streljačke družine, pa su se več i mnoga društva time poslužila. Uprava Saveza svo-jedobno je o tome izdala i raspis. U pogledu predloga iste župe, za
obligatno fizičko vaspitanje trgovačko-obrtničke omladine donaša se rešenje analogno predlogu župe Celje kao pod tačkom 32.
U pogledu predloga iste župe glede razrešenja stare savezne uprave i imenovanja nove, odnosno glede pro-mene pojedinih njenih članova, to pitanje samo po sebi otpada, jer je vezano donetom skupštinskom rezolucijom, koja je obeskrepila i sastav i rad kan-didacionog odbora. Glede pak imenovanja jednog pretstavnika župe u sa-veznu upravu, prihvača se izjava savezne uprave analogno kao pod tačkom 31.
U pogledu predloga župe Mostar, da se upotpune nedostatci Sokolskog kalendara, te da se uz državne praznike istaknu i crkveni, a takoder une-su i muslimanski praznici, skupština prima ovaj predlog, usvojen i po ea-veznoj upravi, time
48) da savezna uprava uputi uredništvo Sokolskog kalendara, da ono kod uređivanja budučeg godišta uzme u obzir želje iznese^ ne u ovom predlogu.
U pogledu predloga iste župe, da se za hitne stvari, odnosno odgovore, koje Savez traži od župa, društava i četa, ne stavljaju kratki rokovi, jer je iz tchničkih razloga nemoguče odgova-rati, skupština prima izjavu savezne uprave, koja glasi:
49) Uprava Saveza stalno pazi, da dade bratskim župama vremena, da one uzmognu prikupiti potrebne podatke i odgovore. U nekim slučajevlma doista su potrebni bitni odgovori, pa fpak Savez ostaje bez ikakvog obavešte-nja, a što sve smeta u redovitom poslovanju. No unatoč tome uva-žujemo i poteškoče s kojima se imadu i župe boriti, pa čemo u buduče uvažiti izrteseno. Ali u slu-čajevima hitne naravi, koje i sama uprava Saveza ne može predvideti, a kakvih če sada biti naročito pred polazak na praški slet, nemoguče je odredivati kratke rokove. Тц treba da se kraj ostalih sokol-
slednich rad nejvyše doprostred hle-dištč."
„To nic nem," povida Novoyor-čan, „když u nas nekdo hodi čerstve vejce na jevište, leti tak dlouho, že dopadne shnilć."
Otžzky.
O	co se hadali dva občani? Co povidal chicagsky občan? Co na to odpovedčl Novoyorčan?
Češke reči koje su slične po obliku našim rečima a imaju drugo značenje.
Zapovšdčti = zabraniti; zaraziti = zaustaviti, zabiti; zaručiti = zajamčiti; zaruka = jamstvo; zastava = zaloga, založena stvar; zatim = među-tim; zatimni = privremeni; zatylek = kriva (kod konja); zavaditi = zapeti o nešto, zaplesti se; zaver = zaključek.
Trideset i četvrti čas.
(Na Beogradskom radiu u utorak
2	maja u 19 časova.)
Prošasti pridev.
Prošasti pridev u češkom jeziku gradi se kada se na osnovu načina neodredenog dodaju nastavci:
-la, -lo (za jedninu);
-li (za množinu m. roda [za bicej); -ly (za množinu m. roda, za stvar i za ž. rod uopšte);
-la (za množinu sr. roda): nesti = nositi: nesi, nesla, neslo, nesli, nesly, nesla;
počitati = računati, brojati: po-čital, počitala, počitalo, počitali, po-čitaly, počitala;
zavirati = zatvarati: zaviral, zavirala, zaviralo, zavirali, zaviraly, zavirala.
skih vrlina pokaže i ekspeditivnost administracije sokolskih društava i četa. Molimo bratske župe da one na ovo skrenu pažnju bratskim jedinicama.
U pogledu predloga iste župe ,da jc potrebno da Savez izradi jedan pravilnik za putovanje i učestvovanje na sletovima, da svi članovi i uprava koji putuju na slet, moraju zajedno puto-vati i da se ni jedan član od svoje grupe ne sme odvajati bez obzira kakvu on funkciju vršio u društvu ili župi, i to isto treba da važi i za prenočišta, skupština prima po ovome pitanju predlog savezne uprave, koji glasi:
50) Kako je župa Mostar iz-radila i načrt pravilnika za ovu svrhu, to uprava Saveza predlaže, da se ovaj načrt odputi na mišljenje načelništvu Saveza, a onda or-ganizaciono - pravnom otseku na definitivnu redakeiju.
U pogledu predloga iste župe, da pošto u današnjoj »Organizaciji« nije štampan pravilnik zdravstvenog otseka, potrebno je da se i taj pravilnik izradi i unese u »Organizaciju«, te da se uproste i liste lekarske sekcije, skupština prima izjavu savezne uprave ,koja glasi:
51) Uprava Saveza izveštava, da če se neposredno iza skupštine Saveza pristupiti formiranju lekar-skog odeljenja Saveza. Načrt pravilnika postoji i pošto če proči lekarsko odeljenje dače se na definitivnu redakeiju organizacio-no-pravnom otseku i objaviti u »Sokolskom glasniku«. U pogledu lekarskih formulara prihvačaju se oni koje je predložila župa Beograd.
U pogledu predloga iste župe, da Savez isposluje kod nadležnih vlasti, da sva pomoč, koju daju državne i samoupravne vlasti poljoprivrednicima kao u semenju, priplodnoj stoci, pomoč za izgradnju modernih dubrišta i t. d. ide preko sokolskih četa i to kroz njihova matična društva, skupština prima izjavu savezne uprave, koja glasi:
52) Uprava Saveza proučiče ovaj predlog, a potrebno je da se u tom pogledu pribave i stružne informacije od nadležnih ministar-stava. Temeljem dobivenog pora-diče se da se udovolji željama župe Mostar.
U pogledu predloga iste župe, da sc dopuni 2 alineja § 4 Pravilnika sokolskog društva i da glasi ovako: Društvo mora plačati župske i savezne pri-nose i to prvu polovinu... it. d., skupština po ovome pitanju prima predlog savezne uprave, koji g'lasi:
53) Predlaže se da se predlog uputi gospodarskom otseku Saveza i da ovaj u sporazumu sa orga-nizaciono-pravnim otsekom donese definitivnu korekciju.
U pogledu predloga iste župe, da je potrebno da sokolska organizacija uzme sebi cilj i aktivan rad za narod u selu na privrednoin polju, a u prvom redu brigu za poljoprivrednika, te da treba da svi sokolski faktori u tom pravcu što intenzivnije porade, jer se to nameče kao nužda novih vremena
Vozni red i smanjenje plata,
Kada su pre mesec dana name-štenici austrijskih železnica odgovorili na sniženje plata pasivnom rezistenci-jom, došla je u bečku centralu vest, da je bečki D voz imao prilikom do-laska u Line, zadocnjenje od osam časova.
„Osam časova! Bože, Bože, šta treba da radim?" jadikovao je šef saobračaja.
„Ovde ništa drugo ne pomaže," — dodade jedan od potčinjenih činov-nika — „nego da se ponovo snize plate."
„Ali onda če vozovi da imaju 16 časova zadocnjenja," reče gospo-din šef.
„Da, a zatim još jedamput sniziti
Rlate dok se ne postigne punih 24 časa. [o — i onda smo opet po voznome redu i niko neče ništa da primeti."
Neznama slovička.
Jizdni rad — red vožnje; zamčst-nanec = nameštenik; draha == železnica; odpovedžti = odgovoriti; Viden = Beč; vidensky = bečki; hlašeni = vest; prijezd = dolazak; zpoždčni = zadocnjenje; šef dopravy = šef saobračaja; jine = drugo; tady = ovde; podmen^ = potčinjen; urednik = či-novnik; než= nego; znova = ponovo; nikdo = niko; nic — ništa.
Jizdni Md a snižovani platA.
Když pred mesicein zamestnanci rakouskych drah odpovedeli na sniženi platu pasivni resistenci, došlo do Videnške centraly hlašeni, že vidensky D vlak mžl pri prijezdu do Linče 8 ho-din zpoždeni.
„Osm hodin! Bože, Bože, co mam dčlat?" horekoval šef dopravy.
„Tady nepomuže nic jineho" — dodal jeden z podnzenych uredniku — „než znova snižit platv."
i prilika, i ako bi tome radu smetale odredbe današnje sokolske organizacije, neka se te odredbe menjaju i sagla-se sa napred istaknutim potrebama, skupština prima predlog savezne uprave,
54) da se ovaj predlog uputi odboru za sokolske čete, da ovaj sam predlog prouči i o tome dostavi izvršno m odboru Saveza svoje mišljenje, eventualni plan rada i akcije po predlogu župe. Sam pak odbor za sokolske čete proširuje se, što u nj ulaze i pretstavnici i iz drugih krajeva gde ima četa, a to če biti ona lica, koja rade s četama na terenu.
U pogledu predloga iste župe, odnosno od strane društva Dubrovnik, glede izmena u Zakonu o osnutku Sokola kraljevine Jugoslavije, taj predlog otpada, jer je rešen donetom skupštinskom rezolucijom.
Upogledu predloga iste župe glede sniženja saveznog poreza, skupština donaša rešenje kao pod tačkom 82.
U pogledu predloga iste župe, da Savez otkupi sokolsku koračnicu, odnosno autorsko pravo na nju, tako da bi je smefle svirati jedino sokolske glazbe, a ostale samo onda, kada pred-vode Sokole i time bi se izbeglo, da se sokolska koračnica svira onde gde joj nije mesto, skupština prima o ovom pitanju predlog savezne uprave, koji glasi:
55) Uprava Saveza predlaže, da se ovaj predlog odputi saveznom prosvetnom odboru, a time da muzički referent sam predlog prouči i donesc konačno rešenje. U pogledu predloga iste župe, da
Savez raspiše konkurs za jedno sokolsko kolo, da bi se tako sokolske zabave otvarale sokolskim kolom, skupština o ovom pitanju prima predlog savezne uprave, koji glasi:
56) Uprava Saveza predlaže, da se predlog odputi prosvetnom odboru Saveza na daljnju nadlež-nost.
U pogledu predloga iste župe, da sva sokolska društva od svakoga svo-ga člana naplačuju godišnje po 1 Din i tako stvore fond iz kojega bi se izdr-žavali siromašni naraštajci u raznim zanatskim i stručnim školama, ekup-ština prima o ovom pitanju predlog savezne uprave, koji glasi:
57) Uprava Saveza predlaže da se predlog odputi goepodar-skom otseku Saveza na daljnju nadležnost.
U pogledu predloga iste župe glede postupka župe Cetinje pri podelji-vanju banovinske pomoči izmedu ove dve župe, skupština prima predlog savezne uprave, koji glasi:
58) Savez obratiće pažnju nadležnima, da se pri podeli pomoči rukovode pravilnikom.
U pogledu predloga župe Niš, da se poradi 'kod nadležnih, da se gimnastika uvede u svim tchničkim i trgo-vačkim školama kao obavezan predmet i to po Tvrševom sokolskom sistemu, kako se to provada u srednjim školama, skupština o ovome prima predlog savezne uprave, koji glasi:
„Ale pak budou mit vlaky 16 hodin zpoždžni," povida pan Š6f,
„Ano, a potom ještfe jednou sni-žit platy, až bude doseženo plnvch 24 hodin. No — a pak jsme opfet podle jizdniho radu a nikdo nic ne-pozna.
№ky.
Jak odpovčdčii zamestnanci na sniženi platu? Jake hlašeni došlo do vidčnskč centra!y? Jak horekoval šef dopravy? Co dodal na to jeden z podnzenych uredniku? Co povidal pan šef? Co konečne reki podmen}’ urednik?
Češke reči koje su slične po obliku našim rečima a imaju drugo značenje.
Zavžt — oporuka, testament; za-voditi = takmičiti se; zavoj — veo, koprena; zboriti = razoriti, srušiti; zbroj — oružanje; zbrojiti = oružati; zbjHi = ostati; zmrskati — išibati; znak = leda, grbina; znati se (k čemu) = priznati nešto; znati se (v čem) = razumevati se u nečemu; zprotiviti se ss ogaditi se. -
Trideset i peti čas.
(Na Beogradskom radiu u petak
6	maja 1932 u 19 časova.)
Prošlo vreme.
Prošlo vreme u češkom jeziku gradi se kao i kod nas kada se uzme sadašnje vreme pomočnog glagola jesam (jsem) i prošasti pridev glagola koji se menja:
S g. 1. našel (-a,-o) jsem ili ja jsem našel
2. našel (-a,-o) jsi
3. našel (-a, -o)
Pl. 1. našli (-y,-a) jsme
2. našli (-y,-a) jste
3. našli (-y,-a).
59) Uprava Saveza predlaže da se ovaj predlog odputi načelništvu Saveza, da ono izradi pretstavku za nadležna ministarstva.
U pogledu predloga iste župe, da se u organizaciji izvrše izmene tako, da se ukine autonomija načelništva te da ono svojim odlukama ne dezavuiše odluke uprava: Saveza, župa i društa-va kao njihovi telmički upravni organi i stručni referenti za izvodenje nasta-ve, te da se uvede jedno delovodstvo, a ne da načelništvo vodi zasebno 'kao i prosvetar, te se usled pozivanja na brojcve unosi zabuna i gubljenje vremena u radu, 'koji mora biti uvek u saglasnosti sa radom uprava, skupšti-na zaključuje,
60) da se ovaj predlog uputi organizaciono-pravnom otseku.
V	pogledu predloga župe Osijek g ede koncentracije narodnih snaga i rada na nacionalnom polju te da se time u vezi dokmu neke organizacije, koje imaju sličan zadatak i cilj kao i Sokolstvo, skupština prima izjava sa-vezne uprave, koja glasi:
61) Ovaj predlog takve je naravi, da on zadire u život naših natfonalnlh udruženja, koja su u svakom pogledu legalna sa svrhom fmtriotskih ciljeva, od kojih su neki tako specijalne naravi, da Savez SKJ nebi iste mogao preuzeti, jer mu za to nedostaje sila. U koliko je koncentracija narodnih snaga potrebna, u toliko stoji i to, da je za uspeh opšte nacionalne stvari potrebna i podela rada. Sokolski Savez treba da sada najpre pro-vede koncentracij« sopstvenih snaga, da sprovede sistematski rad glcdom na svoje ciljeve, a tek onda da pomišlja na daljnje akcije opšteg narodnog značaja.
U pogledu predloga iste župe, da se izradi uslov za opstanak i rad u sokolskim jedinicama, te da u tom cilju treba ustanoviti neke smernice kao:
1)	Koje kategorije pripadnika mora imati sokolsko društvo?
a) Nebi li bili uputno cla se pro-piše da društvo mora imati bar dve muške kategorije?
b) Nebi li bilo uputno da se pro-piše da društvo može postojati ako bar ima 20 vežbača medu članstvom, 10 medu naraštajem i 10 dece?
c) Može li postojati društvo ako nema vežbača odnosno ako se ne odr-žavaju — makar i privremeno — čašo vi vežbanja?
d) Društvo bi moralo imati pro-storije za vežbanje — bar za zimu.
e) Može li društvo postojati ako prosvetni rad potpuno zataji?
f) Sto se ima raditi s društvom, koje ne odgovara svojim dužnostima (ne pOača doprinos župi i Savezu, ne plača ozledni fond, ne šalje izveštaje
o	radu i kretanju članstva).
Koji maksimalni rok se može društvu postaviti da udovolji zanemare-nim aunžostima?
g) U kojem vremenu treba brisati člana ako ne položi zakletvu?
h) Mogu li društva sa seoskim ka-rakterom biti oproštena od nabave svečanog odela ili mogu i oni imati se-Ijačko narodno odelo?
Treba voditi računa da odrečni oblik oglasi: nenašel jsem ili ja jsem nenašeT. Dakle u češkom jeziku rečca ne spaja se sa prošastim pride-vom a ne kao kod nas sa pomočnim glagolom.
U trećem licu jednine i množine prosfloga vremena nema pomočnoga glagola (Jest i jsou).
Često puta u prvom licu jednine i množine, iza ja i mi/ ne upotrebljava se jsem i jsme:
byl jsem, ja byl; byli jsme, my
byli,
Diplomatska.
Praški diplomatski kor upravo napušta njegov dugogodišnji član poslanik holandske kraljice gospodin Muller van Werendyk. Njegova poši-roka figura, koja se svršava dole belim pantalonama koje spadaj u kod njego-vog dvora u paradno odelo, uživala ;e u Pragu kod svakog svečanog skupa veliku pažnju. Jedamput se međutim dogodila nesreča. Gospodinu poslaniku je pri nekoj oficielnoj priiici bilo ukazano mesto koje mu nije iz-gledalo dovolj no visoko i odgovara-juće njegovom diplomatskom položaju. Zato se žalio češkim kompetentnim službenim mestima, obrazložio je svoje primedbe i svoj korak naglasio je veoma energičnim završetkom:
„Zapamtite", upozoravao je, „kad imam bele pantalone, onda sam naša kraljica 1“
Nežnima slovička.
Sbor = kor, hor; opouštfeti = napustiti; dlouholetj? = dugogodišnji; vyslanec = poslanik na strani; kra-lovna = kraljica; postava = osoba (persona), figura; rad = odlikovanje; krk = vrat; zakončen — završen; patriti — pripadati; obradny ubor = svečano odelo; tešiti se = radovati se;
2.	Koji su minimalni uslovi za opstanak sokolske čete — prema uslo-vima za društva.
Skupština prima o ovom pitanju gledište sa vezne uprave, naime:
62) da se ovaj predlog otstupi načelništvu SKJ, a ono da u zajed-nici sa organizaciono-pravnim odsekom izradi upute za osnivanje novih jedinica, a koje bi upute služile kao direktiva u ovom predmetu.
U pogledu predloga iste župe glede sniženja saveznog poreza, skupština donaša rešenje kao pod tačkom 82.
U pogledu predloga župe Sarajevo, da Savez uputi nadležnim v! as tima pretstavku, da se državnim činovniei-ma, delegatima na skupštinama župa i Saveza, podeli potrebno otsustvo, skupština je primila izjavu savezne uprave, koja glasi:
63) Uprava Saveza us vaja ovaj predlog, pa če se naročitom pret-stavkom obratiti Pretsedništvu Ministarskog saveta, a u cilju da ishodi načelno rešenje u duhu sa-mog predloga.
U pogledu predloga iste župe, da se četama ima dati mogučnost učešča i pravo glasa na skupštinama matičnih društava preko delegata četa, te da na svakih 30 članova čete otpada po je-dan delegat, a na višak od naj manj e 15 članova još po jedan delegat, skupština prima o ovome gledište savezne uprave,
64) da se ovaj predlog uputi organizaciono-pravnom otseku na daljnju nadležnost s time, da orga-riizaciono-pravni otsek o tome pitanju traži mišljenje i od ostalih župa i društava.
U pogledu predloga iste župe, da se poradi na tome, da delegati drušra-va prilikom putovanja na plenarne sed-nice župe imaju povlasticu od 50%, jer povlastica, koja se predvida u »Organizaciji« važi samo ako putuju članovi u grupi od 10 lica, skupština prima izjavu savezne uprave, koja glasi:
65) Uprava Saveza več je podu-zela korake, da dode do proirene Pravilnika o povlaštenoj vožnji za Sokole. Izneseno u predloga župe Sarajevo nalazi se i u pretstavci Saveza, koju je uputio Ministar-stvu saobračaja. Uprava Saveza nastojače da se kod merodavnih udovolji ovom zahtevu.
U pogledu predloga iste župe, da željezara Vareš - Maj dan iz radu je sve sokolske sprave za vežbanje, pa pošto
sc pri nabavci potreba kod želj c za r e i druga društva koriste s mogučnosti-ma otplate u 5—10 godina, da Savez ishodi ovakii mogučnost i za sokolska društva, od koje bi svako moglo da nabavi sprave za vežbanje na otplatu od 5—10 godina, skupština prima o ovome izjavu savezne uprave, koja glasi:
66) Uprava Saveza pnhvača ovaj predlog i poduzeče potrebne korake, da dode u kontakt sa na-vedenom željezarom i postigne što povoljniji aranžman dobave sprava za naša sokolska društva.
shrornaždem — skup; pozornost = pažnja; stati se = dogoditi se; prf-ležitost — prilika; zdati se = izgle-dati; pfimžreny = odgovarajući; hod-nost = veličina (položaj); stžžovati se = žaliti se; uredni = služben; odu-vodniti = obrazložiti; namitka = pri-medba; zakročeni = korak; zdurazniti
—	naglasiti; doslov = završetak; pa-matovati = pamtiti; kalhoty = čakšire (pantalone).
Diplomatlcka.
Diplomaticky sbor pražsky opoušti pravž dlouholety jeho člen, vyslanec holandske kralovny pan Muller van Werendyk. Jeho pončkud široka po-stavička, zakončena dole bilymi pan-talony, kterč patri u jeho dvora k obradnemu uboru, tfešila se v Praze pri každčm slavnostnim shromaždfeni velke pozornosti. Panu vyslanci byio pri jakesi oficialm priležitosti prikazano misto, kterč se mu nezdalo dost vysoke a primčrenć jeho diplo-maticke hodnosti. Stžžoval si proto na kompetentnich českych ufednich mistech, oduvodnil sve namitky a sve zakročeni zduraznil velmi energickym doslovem:
„Pamatujtesi", upozornoval, „když mam bilč kalhoty, tak jsem naše kra-lovna!“
Otdzky.
Kdo opoušti prdvS pražsky diplo-maticky sbor? Jakć kalhoty patri u jeho dvora k obradnčmu uboru? Čemu se tčšil pan vyslanec Muller pri každčm slavnostnim shromaždžnim ? Co se jednou stalo? Jakć misto bylo prikazano panu vvslanci pri jakćsi oficialni pfiležitosti? Ždalo se mu to misto dost vysoke? Co udelal pan vyslanec Miil-ler? Jakym doslovem zduraznil svč zakročeni? Jak znžl ten doslov?
(Nastaviče se.)
U pogledu predloga iste župe, da se zabrani uopšte točenje alkoholnih pica na sokolskim priredbama, a po-red toga, da se Sokolima u odori zabrani pijenje alkohola, skupština zaključuje,
67) da se Sokolima u odori za-branjuje da piju i da Sokoli u odori u stroju i pod zastavom ne sme-ju pušitl.
U pogledu predloga župe Split, glede revizije Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, isti je in-volviran u donetoj skupštinskoj rezo-luciji.
U pogledu predloga iste župe, a koji glasi, da se članstvo opet podeli:
1) u redovno ili izvršujuče članstvo, u koje bi se ubrajalo sve vežba-juče članstvo, članovi odbora i braća, koja aktivno sudeluju bilo u kojem smeru sokolske organizacije. Tome članstvu dala bi se sva aktivna i pasivna prava. U izvršujuče članstvo uračunali bi se svi članovi, koji mo-mentano ne sudeluju aktivno u radu, ali je njihov prijašnji sokolski rad i život bio aktivan kroz barem deset godina.
2) U potporno ili pomažuče članstvo, koje uredno i redovito plača svo-ju članarinu, ali ne sudeluje nigde u aktivnom sokolskom radu, več samo prati sokolski život. Tim članovima dalo bi se samo pravo savetovanja i predlaganja, ali bez aktivnog i pasivnog prava.
3) U dobrotvorno članstvo, u koje bi se ubrajalo svakoga, koji bi uplatio u korist društva 1000 Din. Tim članovima ako aktivno sudeluju u radu i onda samo pravo savetovanja i predlaganja. Ovom podelom članstva samo bi se doprinelo, da se povrati u naše Sokolstvo onaj pravi red i smisao za disciplinu i puna vera u sam napredak Sokolstva. S tim u vezi držimo, da nije baš najzgodnije odredenje da svaki član mora vežbati do svoje 26 godine, a da se smatra vežbačem onaj, koji barem jedamput u mesec dana dode na vežbu, več bi trebalo da ovaj sta-vak glasi:
»Ko mesec dana ne dode na vežbu, a nema za to opravdanog razloga, brisače se iz redova izvršujučeg članstva i prevešče se u pomažuče članstvo sa svima posledicama toga prenosa.«
Gornjim predlogom bi, u slučaju prihvata istog, u našim redovima za-vladao stari duh izdržljivosti i samo-pregora, koji se gotovo posve izgubio iz današnjeg našeg Sokolstva.
0 ovom predlogu skupština je, po predlogu savezne uprave, donela ovaj zaključak:
68) Ovaj predlog upučuje se kao osnova organizaciono-pravnom otseku i tehničkom odboru Saveza, koji če o tome zajednički doneti rešenje i predati ga potom upravi Saveza na mišljenje, a što če se zatim izneti pred plenum uprave Saveza. Organizaciono -pravni otsek uputiče prethodno ovaj predlog na mišljenje i ostalim župama.
U pogledu predloga župe Sušak -Rijeka glede izmene, odnosno nado-pune pravilnika, da se članstvo oba-veže da nabavi odorc, skupština zaključila je po predlogu savezne uprave:
69) Ovlaščuje se uprava Saveza, da ona uopšte^ ovo pitanje prouči i da donese rešenje _na koji način da se doskoči velikoj nesta-šici odora u našoj organizaciji. Uprava Saveza u tom pogledu ima več i izraderiih osnova (jedna za osnivanje odevnih fondova, druga za osnutak sokolske nabavljačke zadruge). No kako je rešenje ovog pitanja vezano uz naročiti študij, a spojeno sa potrebom velikog kapitala, to se ono ima proučiti sve-strano i pravilno.
U pogledu predloga iste župe glede što brže i uspešnije sanacije za-duženih domova, a da se društva oslobode kamata i preteranih potra-živanja sa starne verovnika, skupština je donela rešenje kao pod tačkom 37.
U pogledu predloga iste župe, da se ovoj župi odobri da održi Slet jadranskih župa, i to župa Šibenik - Zadar, Split i Sušak - Rijeka, a koji če se održati 1933 u Sušaku, skupština prima o vome predlog savezne uprave,
70) ko jim se predlog župe upučuje saveznom načelništvu, kao nadležnom za ovakove sokolske priredbe.
U pogledu predloga župe Tuzla glede sniženja saveznog poreza, skupština je donela zaključak kao pod tačkom 82.
U pogledu predloga iste zupe glede uproščenja administracije i da se u tu svrhu održi jedan sastanak u Beogradu u mesecu julu ili augustu, na kome če se proučiti ovo pitanje, skupština prima po ovome izjavu savezne uprave, koja glasi:
71) Uprava Saveza iisvaja u celosti ovaj predlog, koji je iznelo
1 savezno tajništvo u svom ovogo-dišnjem izveštaju.
U pogledu predloga iste župe, da se analogno otseku za sokolske čete kod Saveza predvide kod župa i društava referenti za Sokolstvo na selu, skupština donaša zaključak kao pod tačkom 54, a u smislu predloga savezne uprave koji glasi:
72) Predlog se upučuje od-> boru za sokolske čete time, da ovaj razradi sam predlog i u sporazumu sa organizaciono-pravnim otsekom donese definitivan predlog.
U pogledu predloga iste župe, da Savez propiše tačne pravilnike za razvijanje zastava i osvečenje domova i da ujedno donese rešenje o vršenju verskih obreda prilikom ovih sokolskih svečanosti, skupština prima o ovome izjavu savezne uprave,
73) kojom ovaj predlog pri-hvača te da če po njemu doneti svoje rešenje.
U pogledu predloga iste župe, da se u § 8 župskih pravila unese i funkcija blagajnika i statističara, a ne da se te dužnosti odreduju konstituisa-njem; nadalje da se § 17 pravila društva izmeni, da se mesto 1 odrede 2 zamenika starešine, a da se medu predvidene dužnosti unese još i dužnost blagajnika i statističara, pa prema to, me bi se izvršile i izmene u § 18 društvenih pravila; kod sokolskih četa § 12 da se pored ostalih dužnosti doda još i statističar, a dosadašnji naziv referent da se promeni u članove uprave dva do pet lica, a zatim da se § 13 župskih pravila doda na kraju: »Na skupštini če se uzeti u pretres samo oni predloži, koji su usmeno bili upučeni najdalje sedam dana pre skupštine župe« —, Skupština prima izjavu savezne uprave, koja glasi:
74) Ovom prelogu delimice je udovoljeno zaključom poslednje plenarne sednice uprave Saveza. Glede ostalog, uprava Saveza predlaže da se uputi organizaciono -pravnom otseku na daljnju nadležnost.
U pogledu predloga iste župe, da Savez izradi tačan poslovnik vodenja blagajna kod župa, društava i četa, rukovodeči se pri tome principom štednje, te da se predvidi, do kojcg iznosa blagajnik može držati novac u ručnoj blagajni, naročito u izuzetnim prilikama (prilikom gradnje doma i slično), i koji se zavodi mogu sokolskim jedinicama preporučiti kao naj-sigurniji za pohranu društvenog novca, skupština prima po ovome predlog savezne uprave,
75) da se ovaj predlog uputi gospodarskom otseku Saveza.
U pogledu predloga iste župe gle-dom da se jedinice zaštite od raznih agenata, koji naturuju razne knjige, slike, a snabdeveni raznim preporuka-ma, skupština prima izjavu savezne uprave, koja glasi:
76) Uprava Saveza konstatuje, da do danas nije dala ni jednom licu ovlaštenje za bilo kakvu pro-daju. Upravi je poznato, da se neka nesavesna lica služe još i danas ovlaštenjima izdatim od bivšeg sletskog odbora, a za prodaju na bivšem sletu. Uprava Saveza rado če izdati okružnicu, kojom če upo-zoriti župe, a preko ovih ostale jedinice da ne nasedaju besave-snim licima. U koliko se ovakvi slučajevi pojave, neka se o tom obavesti Savez, koji če poduzeti energične korake, da spreči svaku zloporabu.
U pogledu predloga iste župe, da Jugoslovenska sokolska matica treba da^ šalje društvima samo što ova po-ruče, a da se stavi u dužnost župama, da vode računa o tome, da pri prodaji kalendara i ostalih izdanja nabavi svaka jedinica prema svojoj snazi i prili-
I sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 11 aprila 1932 u Beogradu
Brat Gangl otvara sednicu, pozdravlja braču i veli da sada u trečoj godini rada treba posvetiti što više truda i mara oko sistematskog i organizo-vanog rada ne samo unutar savezne uprave, več i u celokupnom Sokolstvu. Zato je mišljenja, da u prvom redu treba provesti detaljnu razdeobu rada unutar savezne uprave. Kao najhitnije ukazuje se, da se što više pažnjc posveti statističkom, lekarskom i socijal-nom otseku.
Kako je brat Mihajlo Lukič pod-neo ostavku na članstvu savezne uprave to je ostalo upražnjeno mesto statističara Saveza. Ali pošto je brat Verij Švajgar, kao referent statističkog otse-ka -Saveza, preuzeo sve poslove ovoga otseka, to predlaže, da imenovani brat i nadalje ostane savezniin referentom za statistiku. Nadalje ukazuje se potreba organizovanja lekarskog odeljc-nja Saveza. Radi opsežnosti poslova oko ozlednoga fonda nije se uspelo, da bi jedno te isto lice bilo u moguenosti cla vodi ozledni fond i lekarsko odeljenje, pa zato konkretno predlaže da brat dr. Dragič sazove sastanak brače beograd-skih lekara i da se od njih formira lekarsko odeljenje Saveza, a do defini-
kama, skupština prima izjavu savezne uprave,
77) kojom prihvača ovaj predlog da če skrenuti pažnju J. S. Matici da ovo uvaži.
_U pogledu predloga iste župe, da se još uvek kod mnogih sokolskih jedinica oseča nedostatak prednjaka i stručno obrazovanih lica, a po raznim selima i zabitnim mestima nalazi se dosta učitelja i ostalih činovnika sa stručnom sokolskom . spremom, koju nejnaju prilike upotrebitj, te se predlaže da Savez u sporazumu s nadležnim ministarstvima iznade takva lica i da ih uz njihov pristanak, i ako tp ne preči službene potrebe, premešta društvima, kojima su takva stručna lica potrebna, skupština prima ovaj predlog, prihvačen i po savezno j upravi,
78) da če se uprava Saveza odmah pobrinuti i pristupiti pro-vedbi ovoga predloga.
U pogledu predloga iste župe, da pojedini sokolski radnici trpe šikana-cije od strane državne vlasti, skupština prima izjavu savezne uprave, koja glasi:
79) Uprava Saveza uvek je budno pazila da se ovakvi slučajevi spreče. Ona se dapače naroči-tirn aktom obratila na Ministar-stvo za fizičko vaspitanje naroda, koje je sa svoje strane u tom pogledu intervenisalo kod svih mini-starstava. I u buduče uvek če se založiti da spreči svaki slučaj ne-pravde, samo pozivlje bratske uPrave župa, da Savez na svaki slučaj upozore naročito obrazlo-ženom i dokumentiranom pret-stavkom.
U pogledu predloga iste župe, da se na slet u Prag od svake sokolske čete delegiraju po dva najbolja člana, da bi time gro našega naroda, t. j. se-Ijak bio dostojno zastupljen, skupština prima izjavu savezne uprave, koja glasi:
80) Pitanje učestvovanja sokolskih četa raspravlja se u šletskom odboru za praški slet. U intenci-jama je odbora da se ovo pitanje
reši na način, da naše Sokolstvo sa sela bude dostojno reprezenti-rano na praškom sletu.
U pogledu predloga iste župe, da se stari dugovi, koji su iz ranijih godina učinjeni ца račun doprinosa za sletove, raznu robu i slično, brišu kao dubiozni, kako bi se lakše mogli plačati redovni doprinosi, a što se predlaže isključivo obzirom na današnje teške privredne prilike i platežnu moč članstva, skupština prima po ovome predlog savezne uprave,
81) da se ovaj predlog upučuje na daljnju nadležnost gospodarskom otseku Saveza.
U pogledu predloga župe Užice, da se snizi savezni porez, skupština je donela zaključak kao pod tačkom 82.
U pogledu predloga župe Zagreb gledom na sniženje saveznog poreza, skupština je donela zaključak kao pod tačkom 82.
U pogledu predloga iste župe gledom na revizij u Zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije, isti je involviran i rešen donetom skupštin-skom rezolucijom.
U pogledu smanjenja saveznog poreza, skupština je zaključila:
82) Savezni porez snizuje se
od 10’— Din na 5-— Din time, da župe primaju obavezu i odgovornost za neplačeni porez.
tivnoga uredenja samoga otseka, da jedan od brače lekara prcuzme mesto lekarskog referenta u saveznoj upravi.
Brat Brozovič ukazuje na hitnu potrebu ovoga otseka s razloga priprava za polazak na praški slet, jer se bc-zuvetno imade organizovati lekarska služba u svima vozovima kod puta na slet i povratka iz Praga.
U vezi s time zaključuje se, da se formiranju lekarskog odeljenja imade najhitnije pristupiti, a jednako se prihvača i predlog brata Gangla, da brat Verij Švajgar ostaje i nadalje referentom za statistiku.
Brat Gangl nadalje upozoruje, da je velika potreba formiranja socijalnog otseka Saveza. Pošto je pravilnik ovoga otseka prihvačen, to bi se imalo što pre pristupiti formiranju ovoga otseka.
U diskusiji o ovome predlogu, kao i o ličnostima. koje bi imale da preuz-mu vodstvo ovoga otseka, konstatovafo sc, da su članovi savezne uprave ore-opterečeni svojim zvaničnim i sokol-s-ts.i.i ^oslovima, a da bi bili u mogočnosti da se što više posvete orgaiuzo-vanju ovoga otseka, pa zato sc zaključak o formiranju ovoga otseka skida s dnevnoga reda, ali time, da se bradi Duri Paunkoviču i Branku Živkoviču poverava, da do narodne scdnicc izvršnog odbora iznadu ličnost, koja bi prcuzcla vodstvo ovoga otseka.
Brat dr. Riko Ft»x os vrče se na celu diskusiju o potrebama, svrsi i radu so-cijalnoga otseka, pa upozoruje, da ima-de on potpuno spremno gradivo, koje bi moglo u velike poslužiti radu ovoga otseka, pa zato predlaže da se ovlasti njega j brata dr. Mirka Buića, da oni čitavu ovu stvar pokrenu i konkretne svoje predloge s izradenim marterijalom podnesu izvršnom odboru na odobre-nje. Predlog se prima.
Brat načelnik Bajželj iznosi neke svoje opaske glede uredenja saobračaj-ne službe za polazak na svesokolski s!et u Prag.
Brat Brozovič referiše, da je unu-tar sletskog odbora za pripremu organizacije polaska na svesokolski slet u Prag kreirano mesto saobračajnog referenta i da je isto preuzeo brat Franjo Gregorič, koji je stalno na radu i do sada temeljem dobivenih podataka več poradio na formaciji specijalnih vozova kao i na izradbi voznoga reda. Sav taj materijal tabelarno sad se sreduje i pošto če se ustanoviti, koje če se бире kretati brodovima, a pošto če biti ustanovljen definitivan broj polaznika, od-mali če se izvestiti sve župe o danu i vremenu polaska te o smeru svog pu-tovanja.
Načelnik brat Bajželj upozoruje na zaključek glavne skupštine Saveza, naime, da je ona odobrila, da se do go-dine održi u Ljubljani pokrajinski sokolski slet. Time je rešeno samo pitanje tehničkoga vodstva, pa se sada ukazuje potreba, da se povedu pregovori sa župom Ljubljana radi administrativ-no-ekonomskog vodstva sleta. — Prima se. —
Nadalje moli brat načelnik, da se na Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda upravi molba, da bi ono uvaži-
lo	zaključak glavne skupštine Saveza glede razdeobe sume, koja je u budžetu tog Miuistarstva predvidena za potpo-re za svesokolski slet u Pragu, naime da se ta svota podeli na 700 članova, uključiv u ovaj broj i članove sokolskih četa, na 300 članica i 70 naraštajaca i 70 naraštajka.
Brat Dura Paunkovič upozoruje na činjenicu, da je ta suma doduše određena za slet u Pragu, ali da tom sumom može brat ministar za fizičko vaspitavanje da raspolaže prema svom sopstvenom nahodenju. Nije protivan samom predlogu, ali smatra svojom dužnošču da upozori na ovu činjenicu, a to tim više jer mu je poznato, da je brat ministar naumio da jedan veči deo tc sume specijalno nameni sokolskim četama za polazak u Prag. Pred-,°g brata načelnika po tome prima se
jednoglasno.
Brat načelnik nadalje upozoruje na zaključak glavne skupštine Saveza glede _ preinake odore sokolske dece. U smislu zaključka skupštine ima da se sada izabere naročita komisija, koja če ovaj zaključak realizovati. — Povcrava se bratu Vojinoviču da sastavi ovu ko-nusiju i da donese definitivan predlog.
Po tome brat Gangl stavlja na dnevni red diskusiju o organizovanju i pripremama za učešče našeg Sokolstva na svesokolskom sletu u Pragu.
U diskusiju ulaze sva prisutna brača, pa sc zaključuje, da sc upravi i molba na Pretsedništvo Ministarskog saveta, da se svima činovnicima, koji žele da podu na slet u Prag dozvoli osustvo, koje sc neče zaračunati u re-dovan dopust;
2. da se uputi molba na Ministra vojske i mornarice, da bi i on uvažio molbe Sokola-vojnika i oficira, koji žele na slet u Prag i da im podeli potrebno osustvo;
3. da se uputi molba na Ministarstvo unutrašnjih dela, kojom če se za-moliti, da ono preporuči samoupravnim korporacijama, da dadu osustva za slet u Pragu svojim činovnicima i da im se ova osustva ne uračunavaju u redovan dopust. — Prima se.
Brat Dura Paunkovič iznašajuči rad u sletskom odboru veli da je be-zuvetno potrebno da s razloga što brat načelnik nije u mogučnosti da stalno saraduje u ovome odboru, delegira jed-no lice, koje če ga stalno zastupati. Jed-nako potreba je, da se izabere jedno lice, koje če i njega zastupati kao pretsednika tog odbora za slučaj kad bi on bio sprečen ili otsutan iz Beograda, a poslovi oko priprema sada čc dano-mice sve više porasti, pa rad tog odbora treba da bude gotovo svakodne-van.
Pov«/denom diskusijom zaključuje se, da se svi zaključci sletskoga odbora i to onih sednica, kojima neče pri-sustvovati brat načelnik, hitnim putem dostavljaju načelništvu Saveza, da ono bude o njima obaveštenc i dade svoje mišljenje. Kao zastupnici načelništva Saveza u sletskom odboru odreduju se brat Miroslav Vojinovič i sestra Dana Ilič, a kao zamenik pretsednika slet-skog odbora odredujc se brat Branko Živkovič.
Brat Dura Paunkovič iznosi, da je glede organizacije puta za put u Prag, što se tiče putovanja kroz Aiistriju i Madarsku te Čehoslovačku, stigla po-nuda društva »Putnik«, koja je ponuda u sednicama sletskoga odbora i ras-pravljana. No stigla je upravo ovih dana i ponuda društva »Wagon Lits«. On če tu ponudu predočiti sletskom odboru, ali je mišljenja več danas da bi trebalo nabavu karata poveriti ono-
me, koji je jeftiniji. »Wagon Lits« je na nekim trasama za 2—3 Din jeftiniji.
Brat Bajželj osvrče se na izvode brata Paunkoviča i veli da nam skupo plačeno iskustvo s ekskurzijom u Pariz dokazuje, da ne smemo gledati na to, koje je društvo jeftinije, več da treba svu pažnju posvetiti tome, koje je sposobnije da obavi prevoz i pruži garanciju, da če ono biti provedeno u najboljem redu. Mišljenja je, da treba poziti i na to, da je »Putnik« domače preduzeče i da prema tome novac ostaje kod kuče.
Brat Švajgar upozoruje na neke ne-dostatke kod transporta Sokola za Prag prigodom polaska na prošli svesokolski slet. Treba nastojati, da se iz-begne svim nedostacima i da organizacija transportiranja bude najorganizo-vanija, inače priključuje se mišljenju i predlogu brata načelnika.
Brat Voja Todorovič takoder se slaže s izvodima brata načelnika i veli, da treba misliti na to, da novac ostane kod -kuče, zato drži da bi trebalo pre-poručiti svima onim župama, kojima je to moguče, da se što više služe brodovima.
Završenom diskusijom zaključuje se, da se uvažava predlog brata Voje Todoroviča i da se župama, koje bi se mogle služiti brodovima uputi pitanje, da bi li htele da podu na slet u Prag brodom. No u tom slučaju obavezatno je da njime putuje čitava župa.
Brat Brozovič referiše o dosadaš-njim radovima oko priprava organizo-vanja puta za slet u Prag, kao i o sve-mu onome što je potrebno sprovesti u organizaciji samog polaska i boravka u Pragu, pa se u vezi s time zaključuje: 1. da se od bratske ČOS najhitnije po-žuri odgovor na upit glede uslova za prehranu, naime da sc dozna način prehrane, cene, kao i što sadržaje zajed-nički ručak na sletištu. Ovo je još je-dino potrebno, kako bi se mogao izdati definitivan raspis o ceni putovanja i boravka u Pragu; 2. da se upravi molba parobrodarskim društvima Jadranske plovidbe i Dubrovačke plo-vidbe za popust na brodovima polaz-nicima sleta u Prag; 3. da se najhitnije urgira rešenje kod Generalne direkcije državnih žcljeznica za povlaščenu vož-nju u čet vrt cene na našim željeznica-ma, kako za naraštaj, tako i za članstvo; 4. da se kod Ministarstva saobra-čja urgira rešenje glede dozvole formacije specijalnih vozova; 5. da se u Prag
3	nedelje unapred odašalje jedan brat, koji če onde zbrinuti sve glede smešta-ja učesnika na sletu: 6. da se izda raspis na sva društva glede učestvovanja na sokolskoj izložbi u Pragu.
Brat dr. Mirko Buič upozoruje da se ove godinc održaje slet poljskog Sokolstva u Gdinju, pa gledom na činjenicu, šta su nam Poljaci uvek iskazi-vali svoju pažnju, pa i prošle godine na sletu u Splitu, gde su pače kumovali i zastavi, predlaže, da ovaj slet poseti naročita delegacija, jer se na veče uče-stvovanje obzirom na slet u Pragu ne može misliti.
Debatom zaključuje se da sletu u Gdinju kao delegacija Saveza prisu-stvuju: brat potstarešina Gangl, brat načelnik Bajželj ili u zastupstvu načelništva ono lice koje on odredi, i brat dr. Mirko Buič.
Brat Momir Korunovič upozoruje na govor potstarešine brata Gangla, koji je izrečen na glavnoj skupštini Saveza, a koji govor je svojom sadrži-nom toliko karakterističan, da bi ga trebalo otštampati i podeliti medu Sokole. a naročito medu članove sokolskih četa. Zato predlaže da se ovaj govor otštampa u naročitoj knjižici, a onda neka se razdeli po župama.
Zaključuje se da se ovaj predlog usvaja i da se govor otštampa u 15.000 primeraka latinicom i čirilicom, kako bi bio što pristupačniji najširim sloje-vima.
Brat Dura Paunkovič konstatuje, da se j c sastala anketa zaključena po glavnoj skupštini i da je ta anketa, za-počela svojim radom, ali ga je preki-nula, odgodiv svoj rad na neizvesno vreme. On to samo konstatuje bez ika-kove naročite tendence a sa željom da bi izvršni odbor Saveza uznastojao da se tom anketom ne bi mnogo odlagalo, več da ona nastoji dovršiti povereni joj posao.
J« načelništva i te&ničRog odbora Savexa SKJ
mmmmm i u murni j im тштшштт Iz sednice saveznog TO
od 19 aprila 1932.
Savezni načelnik br. Bajželj otva-ra sednicu kao prvu po glavnoj skupštini Saveza za upravno doba 1932/33. Pozdravlja člana saveznog TO br. Rudolfa Rudolfa, koji se nakon dužeg vremena opet povratio u Ljubljanu. Brat načelnik nato izveštava o zaključ-cima donetim na poslcdnjoj sednici zbora župskih načelnika u Beogradu. (Vidi zaključak II redovne glavne škupštine!) — Po podacima, koje ima savezno načelništvo, prijavilo se za slet 2300 vežbača, 1000 vežbačica, 300 članova sokolskih četa te 80 starije brače, koja če nastupiti zajednički sa
starijom bračom ČOS. Naraštajaca je prijavljeno 428, a naraštajka 215. Naše Sokolstvo nastupiče sa svojim prostim vežbama i u posebnim nastupima prvoga sletskoga dana. Sve članstvo kao i naraštaj poči če na slet bez iz-nimke samo u sokolskim svečanim odo-rama; jedino je dozvoljeno članicama da mogu poči također i u narodnim nošnjama. — Br. Mudrinič iz BjelOva-ra dostavlja knjigu: »Istoriju telesnog vežbanja«, s molbom, da se priporuči društvima da je kupe. Knjiga se predaje prethodno na recenziju. — Me-dunarodna gimnastička organizacija dostavlja poziv za sednicu, koja če se održati kao XVIII sastanak iste dne
4	jula o. g. u Pragu, u 10 sati u Tyrše-vom domu, kao i poziv za sednicu, koja če se održati 7 augusta o. g. u Los Angelesu. Raspored sednice odnosi se na medunarodna takmičenja i na nji-hovu reorganizaciju. — Glede name-štenja jedne savezne prednjačice ras-prava če se povesti na narednoj sednici. — Župskom načelništvu Novoga Sada, koje moli da se odlože izbirna takmičenja za prvenstvo SSS, koja se imaju održati 28 i 29 maja, jer tada župa Novi Sad prireduje svoj slet, ne može se udovoljiti radi raznih zapreka, pa če se ta izbirna takmičenja održati u danima, kako je več odlučeno.
—	Za pretsednika ispitne komisije za župske ispite župe Zagreb, koji če se održati 23 i 24 aprila o. g., odreduje se br. Dragutin Šulce. — Načelništvo župe Skoplje izveščuje se, da, u pogledu odredenja i pripuštenja kandidata k župskom ispitu, prethodno o tome oba-vesti pretsednika ispitne komisije da dade svoj pristanak. U ostalom ima se ravnati po poslovniku. — Predlaže se organizaciono-pravnom otseku izmena poslovnika tehničkog odbora, koji nije u skladu s poslovnikom za prednja-čke ispite, — Brat načelnik izveštava nadalje, da su se 16 i 17 o. m. održali savezni prednjačkr ispiti, kojima su pristupila 4 člana i 3 članice. Ispiti su pokazali negativan uspeh. — Brat načelnik zatim izveštava, da su se za takmičenje u veslanju na svesokolskom sletu u Pragu prijavile župe: Mostar, Split i Šibenik-Zadar. Izbirna takmičenja u veslanju održače sc u Splitu i za vodu istih odreduje se br. Lhot-sky. — Prednjački zbor ČOS primio je na svojoj sednici, održanoj u Pragu 9 i 10 o. m., izmenjeni takmičarski red za takmičenja na sletu. Takmičarski red odreduje klasifiikaciju svake vežbe sa do 100 taeaka. Pri klasifikaciji ocenjuje se držanje tela. ritmika, eleganca i izvedba svakog dela vežbe zasebno. Ovaj takmičarski red prima se takoder i za prvenstvena takmičenja i takmičenja vrsta SSS. — Glede prijava za polazak na svesokolski slet u Prag, koli naraštaja toli članstva, održače se 26 o. m. naročita sednica TO, na kojoj če se odrediti sve potankosti. Na tu sednicu pozvače se takoder i br. Vojinovič, koji če tom prili-kom izvestiti o svim donetim zaključ-cima sletskog odbora u Beogradu. — Stigle su upute za takmičenja i telo-vežbačke nastupe. Upute za takmičenja, ukoliko se odnose na nas, objavi-če se u 6 broju »Sokola«. — ČOS izveštava, da če se za naše članstvo odrediti jedan dan, kada če moči imati slobodan pristup na sletište i to na članskoj tribini. — Br. Trček izveštava, da je na župskim ispitima župe Kranj, održanim u Radovljici 17 o. m., iste položilo od 6 kandidata njih trojica, medu kojima dva člana i jedna članica. — Time je bila sednica zaključena u 10.45 sati.
Kupujte zastave kod i« Neškudla, Ljubljana
/2 telovešbačkog sveta тттттттттШгШпШШШ
TURNERSTVO U RAJHU.
Svctska privredna kriza oseča se takoder i medu nemačkim turnerima u Rajhu, kojih je broj od lani opao za oko 85.000. Ovo znači i za njihdv sa-vez^velik gubitak, pošto je savezni po-rez bio dosta velik, a pri broju 85.000 to se več pozna. Savez je ipak dode-lio nekim jedinicama, koje su se sa svojim domovima našle u finansijskoj krizi oko 80.000 nem. maraka potpore.
O	učestvovanju na olimpijadi u Los Angelesu još nije pala odluka, ali se predlaže sa stranc tehničkog vodstva, da se tamo pošalju plivači i lako-atle-tičari, koji imaju dobrog izgleda, da se plasiraj u na prva mesta.
DESET GODIŠNJICA PLIVAČKIH TAKMIČENJA PREKO VLTAVE.
U nedelju 17 aprila održana su u Pragu na Vltavi takmičenja u pliva-nju. Do godine 1929 bio je stalnim po-bednikom Bičak, a od godinc 1929 dalje Čcrny. Kod žena prvenstvo bilo je u rukama Novotne, Dražkove, Mura-tova i Drastikove.
BICIKLIST HANSSEN — PROFESI-ONALAC.
Svetski bicikiistički majstor Hen-ry Hanssen (Danac) potpisao je ugovor, da prima mesto trenera u Šved-skoj i tako več na ovogodišnjoj olim-
pijadi neče više nastupiti. Svoj svetski šampionat dobio je na olimpijadi u Amsterdamu godine 1928.
DRŽAVNI POTSEKRETARIJ AT TELESNOG UZGOJA U FRANCU-SKOJ.
Posle otstupanja g. Morinauda s mesta državnog potsokretara za telesni uzgoj, to mesto povereno je g. Pi-erre Cathale-u, koji je dodeljen direktno prezidiju vlade. Time je bio zavr-šen spor izmedu ministarstva narodne obrane (vojske) i ministarstva prosvete, koje je svako za sebe svojatalo resor za telesni uzgoj. Novog potsekre-tara pozdravila je i Unija francuskih gimnasta kao starog prijatelja i pro-tektora gimnasta.
70 GODIŠNJICA
PRAŠKOG TURNVEREINA.
Radi nacionalnog šovinizma Ne-maca prekinuli su se 1862 godine pregovori za osnivanje praškog telovežbe-nog društva te su Nemci osnovali svoj Turnverein, koji istodobno kao i praški Sokol slavi ove godinc svoju 70 go-dišnjicu. U tu svrhu priredena je u nedelju 17 aprila u nemačkom pozorištu svečana akademija, koja je vrlo lepo uspela i na kojoj su nastupile sve kategorije vežbača. Najstariji vežbač imao je 77 godina.
ŠVICARI NE IDU NA OLIMPIJA-
DU.
Schveizerische Turnzeitung donosi vest, da je na glavnoj godišnjoj skupštini švajcarskog gimnastičkog saveza pala definitivna odluka, da se ne ide na olimpijadu u Los Angeles. Odluka je donesana sa 135 glasova protiv 48.
Film o Visokim Tetrama. Masa-rykov institut za narodno prosvečiva-nje poslao je ovih dana u Slovačku po-sebnu ekspediciju koja čc snimiti pri-rodne lepote Visokih Tatra, običaje i život tamošnjeg pučanstva, a koji čc se film onda prikazivati u propagandne svrhe po čitavoj češkosiovačkoj pa i u inostranstvu. 'I kod nas imamo više veoma lepih filmova, koji prikazuju prirodne lepote naše zemlje, (V kraljestvu Zlatoroga, Durmitor, Jadran i t. d.), ali izgleda, da je za njih interes veoma malen, pa naši bioskopi radije prikazuju razne strane, cesto bezvred-ne filmove.
Filmski arhiv grada Praga. Elek-tajoumal, t. j. filmsko preduzeče, koje se bavi u glavnom snimanjem dnevnih dogadaja, stavilo je upravi grada Praga ponudu, da če joj u svrhu osni-vanja posebnog arhiva dostavljati bes-platno po jednu kopiju snimki važnjih dogadaja u gradu, kao n. pr. doček stranih poslanika, posete prominentnih ličnosti, kongresa, sletova i t. d.
Nove italijanske marke. Italijanska poštanska uprava pustiče ovih dana u saobračaj nove marke u uspomen 50 godišnjicc smrti velikog borca za slobodu i ujedinenje Italije Garibaldija.
20 godišnji dirigent zastupa Itali-
ju. Od 5 do 19 juna održava se u Beču medunarodno takmičenje u peva-nju te u sviranju na violini, pa je sindikat italijanskih muzičara delegirao na to takmičenje kao svoga zastupnika tek 20 godina starog dirigenta Arriga Pellica, koji je, kako se kaže, vanre>-dan muzički talenat.
Nazori hakenkrojclera o ženi. Ro-
senberg, jedan od voda nar. socijalista, kaže:	»Besumnje	treba štititi mo-
nogamiju i pridržati ju, ali več profesor Wieth Knudsen ukazao je na činjenicu, da se je germanska rasa toliko raširila samo poligamijom i time pomogla stvaranju zapadne kulture. Gocbels, drugi između voda nacionalnih socijalista, pak kaže: »Žena ima zadaču da bude lepa i da rada. To nije nikako surovo i nemoderno, kako bi se to moglo nekome činiti. Ta i kod ptica ulepšava se ženka za svog muž-jaka i leže jaja, dok joj se mužjak brine zfc hranu i brani je.«
40.000 Pražana stanuje u zavodima i javnim zgradama. Po poslednjim ve-stima sam grad Prag broji preko
800.000	Stanovnika, od kojih 40.000 stanuje u manastirima, penzionima, azili-ma, dačkim domovima i državnim ili opštinskim javnim zgradama. Hotela i večih gostiona s konačištima ima 137, kasarna 64, bolnica i sanatorija 45 i 64 studentskih domova.
Latinizacija kineskog pisma. Sov-jetsko-ruska akademija nauka, u želji i nastojanjima, da se prosvetle naj-širi slojevi naroda, izradila je za Ki-neze, kojih na teritoriju sovjetske Rusije ima nekoliko miliona. gramatiku i pravopis kineskog jezika u latinici, kako bi na taj način mogli na kineskom jeziku učiti svi slojevi naroda, što do-sada radi komplikovanog kineskog pisma nije bilo moguče. Izgleda, da če i u Kini, ako ovaj eksperimenat uspe, uvesti latinieu kao jednostavnije i zbi-Ija praktičko pismo.
Tizianov muzej. Četiri godine iz-vađale su se adaptacije u kuči, u ko-
joj je umro jedan od največih umetnika srednjega veka slikar Tizian. Ku-ča je preuredena u muzej, u kojem če, pored njegovih dela, biti izložena i njegova pisma i razni dokumenti koji se na njega odnose.
50 godišnjica smrti Charles-e Dar-wina. Dne 19 aprila 1882, dakle p»e
pedeset godina, umro je na svom gradu Downu čuvani naučenjak Charles Damin, koji je postavio dve nove teorije i to e<'olucionu teoriju i teorij u o prirodnoj te polnoj selekciji. Njegov grad ove godine prcureden je u muzej.
f Rista Odavič. Poznati pisac, pre-vodilac i direktor državnog arhiva u Beogradu Rista Odavič umro je iznenada ovih dana u 62 godini života. Odavič je парбао više dramskih dela, a preveo je na srpsko-hrvatski jezik i mnoga dela iz svetske literature, medu kojima Gocthcovog »Fausta«, Hauptmannovo »Potopljeno zvono«, Euripidovu »Alcestu« i Puškinovog »Onjegina«.
Prof. M. Mudrinič: Istorija telesnog vežbanja. I. deo: stari i srednji vek. Zagreb 1932. Tisak i naklada Tiskarc C. Albrecht.
Ovih dana izišla je iz štampe gornja knjiga br. prof. M. Mudriniča,_u kojoj, u malom oktav-formatu na 176 stranica, prikazuje istoriju telovežbe staroga i srednjega veka.
Ne prejudicirajuči nikako samoj kritici, koju če za naše Sokolstvo o ovoj knjiži doneti za to pozvani njegovi faktori, ne možemo ipak preči a da joj i ovde ne posvetimo ovo nekoliko redaka.
Naša literatura ovoga žanra do sada je veoma oskudna i mi još nc mamo, barem na današnjem tržištu knjiga ove vrsti, dobrih i sa stručnim poznavanjem sličnih dela. Svi oni, koji bi želeli da se bolje upute u postanak i razvoj telesnog vežbanja, upučeni au mahom na stranu literaturu, ponajviie nemačku pa jestogainajširim našim slo-jevima, mnogima baš i iz nepoznavanja stranih jezika, to upoznavanje veoma oteščano. A i ukoliko i postoje ova-kova dela kod nas, naša ili u fragmen tarnim prevodima, to su, u največem delu, samo pabirci, sakupljeni često puta vrlo površno i neznalački, dok su ostala pak dela ograničena samo na jedan kratki i šematski prikaz, bez ve-čeg značaja.
Današnje moderno doba, kada ac telesnoj kulturi posvečuje tolika pažoja. kada se telesno vežbanje smatra jed nom neophodnom potrebom i kada ji vežbanje svedeno več i na znan9tvenu osnovu te se stupanj razvitka telesne kulture dovodi u najtešnju vezu s ci-vilizacijom i kulturom jednoga naroda, samo po sebi se namiče, da o ovoj grani, grani opšte savremene kulture, svaki napredan čovek treba da ima ustaljeno pojmovanje i jasnu aliku postanka i razvitka telesnog vežbanja.
Za jugoslovensleo Sokolstvo poee-bice, kao ustanovu koja bazira svoj rad u narodu na uporednoj kulturi tela i duha, literatura ovakove vrsti besum nje je od velike važnosti i koristi i ono če pozdraviti svaki dobar prilog na tom polju; pa i knjiga »Istorija telesnog vežbanjac od br. prof. Mudriniča, po svojoj svrsi kojoj je namenjena, za-služuje svaku i naj'lepšu pažnju. Sama knjiga nije pisana s nekom znanstvo nom pretenzijom, čime pak nimalo ne gubi od svoje vrednosti, jer je po svom sastavu, obradi, prikazivanju i lakom stilu pristupačna i najširim slo jevima, podjednako zanimljiva i po učna koli za školovanog toli za пебко lovanog. To je, za naše današnje po trebe, besumnje, jedna neosporna od lika ove knjige, koja če svakako vrh dobro poslužiti u našem Sokolstvi svakome, koji želi da upotpuni svoji znanje o telesnom vežbanju i njego vom razvitku. Po svojoj sadržini kac i opremi, knjiga če naročito korisni poslužiti svemu našem članstvu, pogo-tovo u različitim prednjačkim tečaje vima, osobito prednjacima, a i samim nastavnicima gimnastike naših srednjih zavoda kao dobro pomagalo pri nji-hovom nastavničkom radu na fizičkom vaspitanju. Knjiga je i bogato ilustro vana. Uvezana u platneni povez stoji 50 — Din. — Ovu, zaista dobru knjigu toplo preporučamo.	—č—
Dr. Jožef Scheiner. Pretsednikpro-svetnog odbora ČOS br. Antonin Krej-či napisao je malu ali dobru priručnu knjižicu o pokojnom starešini ČOS dr. Jožefu Scheineru. U kratkim ali dubo-kim obrisima ocrtao je velebni lik velikog sokolskog borca kao čoveka, so kolskog radnika i borca za slobodu na roda. Uvereni smo, da čc ova knjižica baš zbog svoje stručnosti i odlične sa držine dobro poslužiti ne samo društvenim prosvetarima u češkoslova čkim sokolskim društvima, več takoder i našim prosvetarima za predava nja o bratu dr. Scheineru.
   _______________________»SOKOLSKI	GLASNIK*_____________________
Rosifa-Fonsier ♦ društvo za osiguranfe i reosiguranfe ♦ Beograd
Str. в.
mm i Ш1
ŽU0MM lian ja Cvika
SOKOLSKO DRUŠTVO BANJA LUKA.
Guslarski koncerat.
U sokolani banjalučkog Sokolskog društva održan je 9 aprila koncerat guslarskog prvaka Tanasije Vučiča pred^ svim kategorijama, od kojih su naraštaj muški i ženski bili zastupani u velikom broju.
Tanasije Vučič, rodom iz Bijele, srez Savnik u Crnoj gori, odneo je po-bedu na guslarskoj utakmici- u Beogradu, i kao prvak dao se na turneju po Nemačkoj i Češkoslovačkoj, pro-noseči slavu svojih gusala i naše nacionalne pesme, u koju je narod s ali o sve lepote svoje velike i plemenite duše.
U Pragu je 21 maja 1928 bio prim-Ijen u audijenciju kod pretscdnika Masaryka i otpevao pesmu »Gusle slavne Strahiniča bana«. Pretsednik Masaryk odlikovao ga je zlatnom me-daljom 'I stepena češkoslovačkog or-dena Belog Lava.
Brat prosvetar otvorio je ovu pri-rcdbu kratkim govorom pozvavši članstvo i naraštaj da poklone pažnju pe-vaču i pesmi, u kojoj je narod dao najbolji deo sebe, a čime se možemo ponositi kroz sva vremena.
Kad je slavni pevač povukao gu-dalom i pustio glas: »Gusle moje ova-mo se malo«... te »i ako ste od javora suva, vas je narod pet stolječa čuva« nastao je tajac. Uzbuđena pes-mom mlada sokolska srca proživlja-vala su sve patnje i muke naših junaka i oduševljavala se slavnom svo-iom prošlošču. Slušaoci su ga nagradili dugotrajnim aplauzom i razdrapani razišli se kučama.
SOKOLSKO DRUŠTVO PRIJEDOR.
U nedelju 12 juna o. g. proslaviče Sokolsko društvo Prijedor 25-godišnji-cu svoga rada. Ovo je društvo prvo u Bosansko j Krajini, osnovano još 1907 kao Srpski Soko. Od toga doba društvo je neprestano radilo s •kratkim prekidom za vreme rata. Svojim ra-dom pridobilo je ljubav građanstva i drugih ustanova ,pa je uz pripomoč Srpske crkvene opštine sazidalo soko-lanu, prvu u ovoj župi. Prvi starešina društva bio je brat Dušan Zelenka, ovdašnji prota, a prvi načelnik brat Tima Rajič, sadašnji kr. javni belež-mk u Vel. Bečkereku. — Da bi ova svečanost bila što veličastvenija i da bi na njoj uzelo učešča što više dru-štava i sokolskih četa, odredila je žu-pa Banja Luka da se ovogdišnji okruž-ni slet održi u Prijedoru, koji če biti obavezan za ova društva i njihove čete: Banja Luka, Bos.,Novi, Dvor, Kostajnica, Dobrljin, Sanski Most, Bi-hač, Cazin, Bos. Krupa, Maslovare, Kotor Varoš i Ljubija.
Župa Beograd
ЧПКП1 sen
DRUŠTVO BEOGRAD - MATICA. Svečana akademija prigodom 50-godišnjice postojanja.
Najstarije sokolsko društvo u Beogradu, »Matica« od ostalih beogradskih društava, svečano je proslavilo pola veka svoga postojanja istrajnog i nesebičnog rada na širenju uzvišene sokolske ideje. Starešinstvo društva, koristeči pogodnu priliku, priredilo je akademiju na dan održavanja godišnje skupštine Savcza, te je tako cela proslava dobila mnogo u svome značenju.
—	Velika dvorana bcogradske Opere bila je popunjena do posiednjeg mesta. Pored vclikog broja delegata svih župa, prisustvovao je akademiji iza-slanik Nj. Vel. Kralja I ađutant div. den. g. Ječnenič, te ministar za fizi-čko vaspitanje naroda brat dr. D. Kraljevič. Češkoslovačko poslanstvo za-stupao je g. otpravnik poslova, a ČOS izaslanici za saveznu skupštinu brača Krejči i Havel.. Akademija je imala dva dela. Prvi je deo bio svečana sed-nica starešinstva društva. Na otvore-noj pozornici starešinstvo jubilarnog društvo okruženo svima starešinama beogradsikih društava sa leve strane, te bivšim starešinama ovoga društva: bračom: dr. Mil. Jovanovičem - Batu-tom, prof. univ. u m., dr Bogdanom Gavrilovičem isto prof. univ. u m. i pretsednikom Kraljevske akademije nauka; dr. Milošem Borisavljevičem san. puk. u m. i Durom Paunkovičem
II	zam. star. Saveza sa desne strane. Sednici je prisustvovao i I zam. sav. starešine br. Gangl.
Starešina društva, br. Dr. Priča otvara svečanu sednicu i u kratko iznosi istorijat društva, iza njega govori prosvetar hr. dr. M. Glavinie, te na kraju br. Gangl, u ime Saveza, u je-dnom oduševljenom govoru pozdravlja jubilarno društvo. — Kako je time dnevni red svečane sednice iscrpljen, br. starešina, Dr. Priča, zaključio je
sednicu, te se prešlo na II deo programa, na vežbe.
Pre no što bi prešli na izilaganja
0 pojedinim tačkama programa moramo napomenuti da sastavljač programa nije bio sretne ruke kada ga je sastavljao, bar to nije bio u njegovom prvom delu, do odmora. Prednjački zbor priredivačkog društva trebao je znati da če na toj akademiji prisu-stvovati malo ne svi načelnici i načelnice župa, da!kle baš oni najpozva-niji, koji vode danas telesno vaspitanje našega članstva pa se je s time moralo i računati, U ovih prvih 6 ta-čaka sadržan je program kakav ne treba prikazivati, pa ču stoga preči na
7	tačku, članova (Beograd - Matica) »Zdravlje« od Spernjaka, muzika: Ca-nič. Jedan od osrednjih sastava brata Spernjaka, koji ipak ima stanovite gimnastičke vrednosti, uz jedva pri-metnih nekoliko grešaka, vežban je dobro. — 8. Članice (Matica) — proste vežbe za Prag. Ove, nama več dobro poznate vežbe, odvežbane su odlično. Jedino pokrivanje nije takovo bilo, ali skladnost i tačnost izvedbe retko se može videti kod tolikog broja.
Posle odmora, videli smo članove na razboju u 2 obavezne i 1 slobodnoj vežbi. Jedno prosečno ode-ljenje, koje baš nije tako sigurno bilo u pojedinim elementima, u glavnom je zadovoljilo; ipak se primečuje na po-jedincima nedovoljen trening, i nema-nje dovoljne rutine za kombinovanje vežbe. — 10. Ženski naraštaj (Matica): Vežbe na gredi od s. Vojinovićke. Moramo iskreno priznati da nas je sestra Vojinovička prijatno iznenadila ovim svojim sastavom; isto tako su i sestre veoma dobro vežbale. Sastav ima ne-sumnjive gimnastične vrednosti. Želeti je da s. Vojinovička nastavi u ovakom pozitivnom pravcu, te da izade več jednom iz domena »narodnih igara i motiva«. — 11. Muški naraštaj (B. I.): Proste vežbe od F. Ko-šeka. Kod ove tačke videlo se da ju je odabrao i uvežbao odličan struč-njak, naraštajci su vežbali besprekor-no, i šteta je, što je muzika u prvoj trečini učinila krupnu grešku, no rutinirani naraštajci i to su brzo izgladili. 12. Članovi (Matica): »Sličicc sa Volge od F. Gopurenka, na ruske narodne motive. Na poznatu ariju »Ej uh-njem« videli smo jedan dobro zamišljen ali ne baš dobro razrađen sastav. Brači nije trebalo tako mnogo truda dok su ga uvežbali. Kod igre — na kraju sastava — brat nije imao one gibljivosti, koja je kod toga neophod-na, suviše je bio krut, kao da nije Rus. Ceo sastav, — kao pokušaj —• može potpuno zadovoljiti. — 13. Z. naraštaj (B. II.): »G’mogorkc« od Gru-borove Milene, muzika: črnogorski narodni motivi. O ovome nema mnggo da se kaže; i sastav i izvedba bili su odlični. Sastav odiše onom silinom koja je svojstvena samo crnogorskom plemenu našega naroda; ujedno sve-doči o veoma dobrom poznavanju narodne pesme i igre onih krajeva. 14. Članovi: Slovenski Jug«. Dobra kompozicija, no ima stanovitih grešaka u njoj; da spomenemo samo početak (tako sam ga bio ja shvatio): Slovenstvo na jugu spava, te jednim trzajem se budi i staje na svoje noge. Znamo medutim, da nije baš tako bilo; Slovenstvo se na jugu polagano budilo i mnogo je muke trebalo, dok je stalo na svoje noge. Bilo je još nekoliko sličnih grešaka; što se pak izvedbe tiče bila je dobra. 15. Članice: Slovenski Motivi od M. Vojnovičke, muzika: narodni motivi. Sestra Vojnovi-čka opet se izgubila u »Slovenskim i narodnim motivima«; ovde opet kora-ča nesigurnim koracima, i daje znatno slabiju stvar od one »vežbe na gredi«. Sestre i ako su uložile dosta truda ni-su tako dobro vežbale, kao proste vežbe; nadalje izgileda da je bilo i suviše monotono, bez dinamike i impul-sa. Ove dve poslednje tačke mnogo su izgubile u efektu samo radi/Joga što im je ritam slabi ji i muzika tiša od »Črnogorke«, te gledaoci impresioni-rani onom silinom, onom neobuzdano-šču, nisu odmah mogli da prime nežne utiske fine i pitome narodne melodije.
—	M. B. N.
SOKOLSKO DRUŠTVO SREMSKA MITROVIČA.
Meseca januara konstituisana je uprava koja je nastavila rad iz prošle godine. Za ova tri meseca dali smo jedno predavanje o poč. br. Šajneru. Predavanje održao je starešina našeg društva br. dr. Vladislav Hanosck. 6
1 7 marta održana je svečana proslava osnivača Sokolstva Miroslava Tyrša. Proslava je počela svečanom akadc-mijom koja je održana 5 marta, a svečanost je obavljena 6 marta u 11 sati pre podne. Pored pozdravne reči br. starešine glavno predavanje o Miroslavu Tyršu održao je br. Milan Pe-renčevič, profesor. Tačke na akademiji izvedene su veoma dobro. Davan
je pozorišni komad »Hej, Sloveni« od Riste Odaviča. Na svečanoj sednici postupljeno je u svemu po programu koji je odreden od strane br. Saveza. U ovom tromesečju možemo zabeležiti i uspeh s osnivanjem sekcije Tre-zvenosti. Na čelu ove sekcije je br. Jovan Udicki, školski nadzornik i priznat sokolski i prosvetni radnik. Tokom ovog meseca održače se nekoliko propagandnih predavanja o češkoslovačkoj, a naročito o Pragu, da se time naši čfenovi što bolje spreme za odlazak na slet.
SOKOLSKA ČETA KUZMIN.
Od 14 februara do 27 marta o. g. održan je zimski poljoprivredni tečaj u Kuzminu s 36 časova predavanja. Tečaj je ostvaren zauzimanjem Sokolske čete, uprave škole i opštine u Kuzminu i Sreskog načelstva iz Srem. Mitroviče. Predavanja su se sastojala iz ratarstva, stočarstva, vinogradar-stva, vočarstva, povrtlarstva, mlekarstva, zadrugarstva, poljoprivrednog zakonodavstva, veterinarstva, higije-ne, naše nacionalne istorije i zemljo-pisa. Tečaj je pohadalo redovno 43 slušaoca, od kojih je 21 č'1'an ove čete. Prosvetni broj slušalaca, redovnih i izvanrednih, iznašao je oko 25. Uspeh u pogledu organizacije i samog rada, kao i pohadanja potpuno je zadovo-ljio, tako da če se dosadanji roditeljski sastanci, koje održava ovdašnji učiteljski zbor svakog meseca moči proširiti i time još više pojačati dosadanji rad na prosvetnom polju.
Župa Celje
SESTANEK DRUŠTVENIH PRO-SVETARJEV
3.	t. m. se je vršil sestanek društvenih prosvetarjev v Celju. Zastopanih je bilo prilično število društev, vendar bi bilo lahko to število še večje. Po uvodnem nagovoru predsednika Z. P. O. so sledili referati za posamezne prosvetne odseke, katere so podali prosvetni nadzorniki. Prvi referat o dramatiki na naših odrih je podal predsednik Ž. P. O. ing. Burnik Vlado. Po podanem referatu se je razvila debata tičoča se cim boljšega organiziranja tega odseka. V to svrho se bo zbiralo igre od raznih društev, sestavi!, seznam dramatičnih del, ter dale te igre na razpolago društvom. V poletju namerava Z. P. O. obdržati v Celju dramatični tečaj, na katerega je potrebno da pošlje vsako društvo po enega člana. _Za vodjo tečaja se bode povabilo g. Šesta iz Ljubljane ter br. Riharda Grobelnika iz Celja. Sestra Ahtig (Rogaška Slatina) predlaga, naj se posveti večjo pažnjo izbiri iger posebno za male odre, kjer naj se uprizarjajo igre z malim številom oseb, da se čim bolje naštudirajo. Brat Gobec (Griže) predlaga, da se v seznamu iger navede tudi kratka vsebina, s čemur bi se olajšalo izbiranje igre. Nadalje se je izrazilo željo, da Savezni prosvetni odbor forsira ukinjenje plačevanja autorske takse pri autor centrali v Beogradu.
Kot drugi referat je prišel na dnevni red referat br. Vončine Edgarja, prosvetnega nadzornika iz Trbovelj, ki se je bavil z minimalnim prosvetnim programom v naših društvih. Poudarja potrebo ustanovitve posebnih mladinskih odborov ter posvetitev v vzgojo prosvetnega naraščaja. Vsak prosvetar naj smatra kot svojo dolžnost, da bo s pomočjo svojega odbora zadovoljil s prosvetnim programom članstvo. Br. Dolinar (Petrovče) predlaga, da se predavanja, ki so se že vršila v enem društvu vrše tudi v drugih društvih, oziroma da isti predavatelj ponovi v sosednih društvih to predavanje. V to svrho bo Ž. P- O. zbiral boljša predavanja ter jih nudil društvom, ki nimajo zato potrebne literature na razpolago. Nadalje se je predlagajo, da bi župa imenovala predavatelja, ki bi prodaval po raznih društvih, kar pa bo težko izvedljivo, ker bi bili zato potrebni večji krediti.
Br. Hajnšek Franjo (Št. Jurij) obravnava v sledečem referatu organiziranje in vodstvo pevskih in glasbenih odsekov. Konštatira dejstvo, da nam manjka večje število sokolskih pesmi. Na deželi naj ravno pesem združuje naše člane. V to svrho je potrebno da se skomponirajo lažji pevski komadi, ter se obrača v tem oziru na br. Gobeca.
Sledil je referat br. Rejca branja iz Šoštanja o sokolski administraciji in društvenih prireditvah. Posebno je treba forsirati društvene izlete v poletju. Priporočljivi so debatni večeri združeni z petjem in godbo.
Za njim je podal svoj referat br. Roš Franjo iz Celja o načinu predavanj in nagovorov v sokolskih društvih. Poudarja potrebo idejnih šol ter govorniškega tečaja, ki bi naj se vršil v Celju. Posebno pozornost je treba posvetiti predavanjem iz sokolske zgodovine ter delavskim in kmetskim problemom. Br. Pivc Maks iz Žalca, ki bi moral podati referat o društvenih prosvetnih tečajih in šolah je bil zadržan, ter je radi tega ta referat odpadel. Sledil je referat br. Železnika Marjana iz Sevnice o treznosti in štednji v sokolskih vrstah. Brat Roš
(Celje) opominja, naj se prireditve po društvih ne zavlačujejo pozno v noč; br. Hajnšek (Št. Jurij) pripomni, naj društveni odbori z svojim uplivom in vzgledi vplivajo na članstvo pri društvenih veselicah.
V naslednjem referatu br. Berceta iz Šmarja o lutkovnem gledališču smo čuli o pomenu lutkovnega gledališča za našo mladino. Navaja konstrukcijo lutk, odra, razsvetljave itd. Njegovo predavanje je bilo sprejeto z velikim zanimanjem z ozirom na dejstvo, da so 'lutkovna gledališča v naši župi šele v razvoju. Izgleda pa, da se bo tudi na tem polju dosegel v kratkem času znaten napredek.
Kot zadnja točka poda predsednik Ž. P. O. program Ž. P. O. za tekoče leto, kateri se je z raznimi predlogi prisotnih izpopolnil. V drugi polovici tega leta se namerava sklicati še en sestanek društvenih prosvetarjev, na katerem se bo razpravljalo o onih prosvetnih točkah ki danes niso prišle na dnevni red. Da se izpopolni Z. P. O. se bodo ustanovili razni odseki, ter se bodo v to svrho imenovali referenti za te odseke kot predsedniki istih. Župna knjižnica se bo izpopolnila ter razdelila v tehnično in znanstveno — leposlovno, ter stavila društvom na razpolago. Posebno pozornost se bo posvetilo idejnim in tehničnim knjigam. Ž. p. O. namerava nabaviti lasten kino aparat s pomočjo katerega bi se vršila kulturna predavanja ter predvajali fiU-Ž. P. O. namerava nabaviti lasten kino fotografije javnih nastopov, akademij, dram. prireditev, Sokolskih domov itd. da se sestavijo albumi slik naše župe.
Po tri in pol urni stvarni razpravi je predsednik Ž. P. O. zaključil ta sestanek v splošno zadovoljstvo prisotnih.
VABILO NA VADBENI SESTANEK
V nedeljo, 24. aprila se vršita dva sestanka načelnic in vaditeljic ženskega naraščaja in sicer ob 10. uri dop. v sokolski telovadnici v Brežicah za društva spodnjega posavskega okrožja; za ostale župne edinice pa ob 8. uri v sokolskem domu v Gaberju pri Celju. Predavale se bodo proste in tekmovalne vaje za članice in ženski naraščaj.
Sestre načelnice in vaditeljice vabim, da se sestanka zanesljivo udeleže.
Zdravo!
Župna načelnica.
Župa Kragujevac
GLAVNA GODIŠNJA SKUP-ŠTINA.
Po staroj tradiciji, koja postoji u župi Kragujevac, po kojoj se glavna godišnja skupština župe održava svake godine u drugom mestu, ovogodiš-nja je održana u Kraljevu 28 februara 1932 god.
Dan ranije održan je prvo zbor društvenih načelnika, zatim župski prosvetni zbor i naposletku pretkon-ferencija delegata.
Na svima sastancima je pretresali jednogodišnji rad i doneti zaključ-ci za iduču godinu. Minula godina so-kolskog rada bila je jedna od najplod-nijih otkad postoji ova župa, kako u pogledu osnivanja novih društava i četa, tako i u pogledu jačanja več po-stojeeih. Priliv, i to osetan, učinio je, doduše da su se morali udvostručiti napori onih, koji su dotle vodili rad u župi i u društvima. Trebalo je u prvom redu sve dobro proučiti, iznači najbolje načine rada i u samoj žup-skoj upravi i davati najprikladnije direktive za rad i u samim društvima i četama. Osečala se oskudica naročito u prednjacima i prosvetnim radnici-ma. U najbolj oj nameri, da učini što više koristi samoj sokolskoj ideji, a da ipak očuva broj društava i četa, uprava župe je ipak bila primorana, da neka društva i čete briše, jer nije bilo so!ko:lski vaspitanih radnika, da ih vode, iako je bilo oduševljenja. Otud i tako relativno mali broj četa u ovoj župi, kad se uporedi s brojem istih u susednim župama (na 17 društava dolazi 13 četa).
Svi zaključci, koji su doneti na tim sastancima, uglavnom su odredili pravac, kojim če se iči u novoj godini rada, kako bi se ovo, što se ima, oču-valo i unapredilo. Nagilašeno je, da tehničko-vaspitni rad mora iči napo-redo s prosvetnim i u večem sporazumu nego dosad. Sam župski prosvetni odbor, koji je tek ove godine i ustanovljen u ovoj župi, imače mnogo posla, da takve iste prosvetne odbore osnuje i u mnogim društvima, koja su dosad imala samo prosvetare! Nema prosvete bez prosvetara, a tih je mali broj! Nije bilo moguenosti, da se odr-ži bar jedan kratki prosvetni tečaj. Za prednjake je održan tečaj u Kragujevcu i tu sc pored vežbanja i tehničkih predavanja održalo i nekoliko predavanja o ideji i istoriji Sokolstva^ i sokolskoj organizaciji i prosveti. Tako če bar prednjači, koliko ih bude na aktivnom radu, moči da zamene i prosvetare onde, gde ovih ne bude, naročito u četama.
Pošto je sav prethodni rad zavr-šen na tim sastancima dan ranije, sama skupština je samo saslušala izve-štaje pojedinih funkcionera i posle krače diskusije ih prihvatila.
i.	sati	pre	podne,	u	sokolani
kraljevaokog sokolskog društva, otvo-rio je glavnu godišnju skupštinu I za-menik starešine brat Franjo Zajic, direktor fabrike šečera iz Ćuprije, pošto je brat starešina Miloje Pavlovič, direktor kragujevačke muške gimnazije iznenada premešten za direktora va-Ijevske gimnazije. Posle usmenog pozdrava delegata bratskog Saveza, brata Dure Brzakoviča, inspektora Mini-starStva unutrašnjih dela i delegata bratskih društava iz župe, poslati su i pismeni telegrafski pozdravi Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. prestolonasledniku Petru, br. Savezu i bivšim župskim starešinama brači Stevi Nešiču, drž. sa-vetniku i Miloju Pavloviču, direktoru,
—	koji su pozdravili skupštinu telegrafski. — Posle pročitanih izveštaja i krače diskusije i njihovog primanja utvrden je župski porez i raspravlja-no je o pojedinim predlozima društava i rad je zavržen izborom brače, koja su predložena bratskom Savezu za članove uprave župe za 1932 godinu. Predložena su ova brača i sestre: Ste-va Jovanovič, prof. — za starešinu; Franja Zajic, dir. fabrike sečera — za
I	zamenika starešine; Dušan Mihajlo-vič, art. pukovnik — za M zamenika starešine; Sava Dukič, prof. — za pretsednika prosvetnog odbora; Josip Prohazka — za načelnika; Slavoljub Sekovanič, — za I zam. načel.; Obre-novič Milorad — za II zam. načel.; Đorđe Manojlovič — za III zam. načel.; Sofija Živkovič, za načelnicu; Bo-siljka Aksentijevič — za I zam. načel.; Anča Jakoubek — za II zam. načel.; Ilija Pavlovič, prof. — za tajnika; Dragoljub Milovanovič, adv. — za blagajnika; Božidar Živkovič, adv. — za statističara; Velisav MitLičevič e— za zastavnika i još 12 članova uprave i 10 zamenika; 5 članova suda časti i 2 zamenika.
Posle završenog rada — održan je
i	zajednički ručak svih delegata, posle koga su sc svi delagati razišli u svoja društva ponesavši sobom nove direktive za nov rad, za koji če imati široko polje u našoj Šumadiji, a u godini ovako važnoj kako za naše tako i po celo slovensko Sokolstvo.
Župa Kranj
ŽUPNI PROSVETNI DAN V KRANJU.
Misel župnega prosvetarja br. Špi-carja, da naj bi sokolska društva pokazala vsaj enkrat na leto tudi širši javnosti sadove svojega prosvetnega dela v dolgih zimskih sezonah, kakor ga pokažejo telovadci in telovadke pri javnih nastopih v letni sezoni, je naletela pri vseh društvenih prosvetar j ih na simpatično razumevanje in upoštevanje. Žalibog se ni mogla misel tako izvesti, kakor si jo je br. prosvetar predstavljal, temveč se je morala omejiti radi tehničnih ovir le na petje in orkestralno glasbo. Program je nudil izredno pestrost in je bil od točke do točke enako zanimiv. V petju je osem društev pokazalo, kaj znajo, česa so zmožna in v katero smer se razvijajo, medtem ko so sc združeni orkestri povzpeli samo do skupnega nastopa, ker bi bil sicer program gotovo predolg. Za bodoče pa bi bilo zanimivo slišati tudi posamezne orkestre. Vendar moramo obžalovati dejstvo, da niso nastopili niti vsi pevski zbori, ki so pri posameznih društvih aktivni. Jesenice so n. pr. izostale in priredile ravno na ta dan popoldne reprizo operete »Ptičar«, ki bi jo bili prav tako lahko ponovili drugo tli tretjo nedeljo. No, pa so že nastopi sodelujočih društev pokazali verno sliko sokolskega prosvetnega dela na pevskem popri-šču.
Tehnična stran koncerta je bila v rokah kranjskega društva, ki se je izkazalo kot spreten aranžer in požrtvovalen gostitelj. Predpoldne je bilo namenjeno pevskim skušnjam posameznih in skupnih zborov. Radi netočne označbe, kedaj bo skupna skušnja zborov, je nastalo med sodelujočimi malo trenje, ki sc je pokazalo celo v nekvalificiranem nastopu v čakalnici. Drugič naj bo čas za vaje skupnih zborov točno označen, pa bo vse v redu, neprimerne grožnje pa lahko v vsakem slučaju nadomesti vljudna, toda odkrita beseda.
Predvsem si moramo biti na jasnem, ali je bil prosvetni dan tekma pevskih zborov, ali pa je bil revija istih. Tekma to ni bila, ker se nihče izmed sodelujočih ni javil za tekmo, temveč za prikazanje svojega dela med štirimi stenami. In ker ni bila tekma, potem tudi ne gre ocenjevati ta zbor je bil najboljši, ta je ugajal, oni je žel priznanje itd. Gotovo je, da bi se vsak podeželski zbor obrnil in odšel domov, če bi mu kdo dejal, da naj pomeri svoje moči s tem ali onim mestnim zborom, ki ima tradicije, ki ima šolane pevce, ki ima že od nekdaj vse predpogoje za višjo pevsko izobrazbo. Če pa nastopi n. pr. pevski zbor iz Podbrezja in Podnarta skupaj, potem mora vsak nepristranski poročevalec vedeti, da je vodja tega zbora, da so posamezni člani tega zbora vložili za najpriprostejšo pesmico več truda, več ljubezni in več energije, kakor pa kak mestni zbor za naštudiranjc v resnici
težkega zbora. Ge vse to vem, potem bom skušal s svojo oceno, s svojim poročilom te idealne ljudi, 'ki se ne strašijo ne truda, ne znoja, ki pojejo radi petja in za petje, enkrat za vselej pridobiti za sokolsko delo, pa ne samo pridobiti jih bom skušal, ne, še navdušiti jih bom moral, da ne bodo omagali, preden niso prebredli začetnih težav. Kot poročevalcu mi ne sme . biti neznano, iz kakšnih socialnih plasti je ta ali oni zbor sestavljen. Stra-žiški pevski zbor šteje 24 člane, med njimi bi zastonj kdo iskal kaj drugega kot priprostega delavca. In če se je ta mal človek za petje toliko navdušil, da je nedeljo za nedeljo popoldne žrtvoval po štiri ure svoji pevski izobrazbi, da je v tej krizi odtrgal od svojih ust skoro 100 Din, da si je nabavil pesmarice in drugi notni material, potem je ta pevska družina zaslužila vsaj toliko pozornosti, da bi ji poročevalec v dnevnih listih navedel, katere pesmi je zapela, kakor je to storil pri vseh ostalih zborih, opustil pa je to pri stražiškem in tržiškem. Tako površno poročanje je naravnost žaljivo. Poročevalec je storil sokolski ideji
o	tem poročilom slabo uslugo in bi bilo dosti boljše, da sploh ni poročal, čc se ni zavedal, kakšna odgovorna naloga je to. Čakal sem, da se bo kdo oglasil, ki ni .sodeiloval in bo skušal popraviti slab utis tega poročila, pa sem čakal zastonj in zato sem se oglasil in povedal, kar je sodelujočim bratom pevcem stopilo ob čitanju tega poročila na srce in to se imenuje omalovaževanje, človek druge vrste.
Sokolska naloga je vzgoja naroda, to je cilj in vse, kar zraven .spada. -Te naloge ne sme nikdar in nikjer nihče prezreti. Isto nalogo ima tudi časopisja poročevalska služba. Želim odkrito, da br. pevci, ki so se čutili po kritiki prosvetnega dne užaljeni, čimprejc pozabijo na ta neljub dogodek in se brez ozira na to zopet z vso resnostjo primejo dela za svoje pevsko izobrazbo, zavedajoč se, da so vsikdar in tudi v Kranju izvršili svojo dolžnost častno, čeprav jim sodba poročevalca ni bila pravična.
SOKOLSKO DRUŠTVO PREDOSLJE.
Naše sokolsko društvo je dne 6. marca t. 1. prosilavilo 100 letnico velikega Tyrša, prvega Sokola, v svojih telovadnih prostorih. Slavnost je potekla po naših močeh skromno, a prisrčno. Pred okrašeno sliko Tyrša se je zbralo 35 bratov in sester. Brat starosta Lap Gustel je v kratkih jedrnatih besedah podal pomen tega dneva in je s. tem otvoril slavnost, д i-£*estra Malenšekova, nam je v
Jse.m fi°vr>ru orisala življenje in de-v ,anjfC., Miroslava Tyrša, kot člo-etca filozofa in prvega borca Sokola,
Je postavil temelj, na katerem je zrastlo Ikot mogočna stavba Sokolstvo.
Za tem je pod vodstvom br. Zoreta, zapel moški zbor češko himno dom je moj« in jugoslovensko »Bože pravde« ter »Lepa naša domo-yma«. Nato so nastopili člani s prostimi vajami. Izvajali so v splošno zadovoljnost gledailcev prav dobro vse enako skupine, s katerimi so zaključili svoj prvi nastop. Vsa hvala br. načelniku Kerču, pokazal je s tem svojo zmožnost in marljivost. Pa tudi telovadcem gre pohvala, vidi le, da so pridno in redno posečali vaje. Le žal, da jih bo sedaj več odšlo ik vojakom, ki so bli dobri telovadci. Po končanem sporedu sta sestri Ivisova in Ma-lenšekova postregli navzoče s čajem in pecivom. Pri petju narodnih pesmi in prijetni domači zabavi je hitro potekel lepi večer.
Bodi izrečena bratska zahvala vsem, ki so pripomogli k tako lepi proslavi.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO STARA. CERKEV.
Naš Sokol priredi dne 3. julija
1932.,	svoj telovadni nastop.
Prosimo vsa sosedna bratska društva da ta dan ne prirejajo svojih nastopov.
Župa Maribor
IZ ŽUPNEGA T. O.
Dne 13. aprila se je vršila 4. seja Ž. T. O., (kjer se je skupno z okrožnimi načelniki ponovno predelal program dela za leto 1932. v podrobnosti in so se iznesli naslednji sklepi:
1. Tekma v odbojki po okrožjih naj se izvede med vsemi društvi in ne izločilno.
2. Po okrožnih enodnevnih tečajih naj se dado točna navodila za lahkoatletske tekme.
3. Lahkoatletske tekme se vrše 25. septembra v Mariboru.
4. Proge zvezdnega teka bodo naslednje:
a) Šalovci v Prekmurju — Maribor čez Goričansko in Slovenske gorice: 92 km.
b) Središče — Maribor čez Dravsko in Ptujsko polje: 62 km.
c) Velenje — Maribor po državni cesti: 52 km.
č) Črna — Maribor po Mežiški in Dravski dolini: 106 km.
5. Do septembra naj se izvede tekma dece med posameznimi društvi
po navodilih v Naši radosti št. 6. 1930.
6. Župne plavailne tekme se ne vrše, pač pa naj se iste izvedejo po okrožjih.
7. Župni prednjački izpit se vrši dne 16. in 17. aprila.
8. Taborenje M. S. Ž. se vrši predvidoma ob Bohinjskem jezeru.
9. Telovadno nedelavna društva naj se po možnosti ožive ali pa likvidirajo.
10. Okrožne prireditve:
Prekmursko okrožje ima svoj zlet
v Beltincih, mursko okrožje priredi okrožni zlet v Gornji Radgoni in v maju pešizlet, ptujsko okrožje bo izvršilo predpisane tekme in pešizlet v Veliko Nedeljo, Slovenjegoriško okrožje bo imelo svoj izlet v Sv. Lenartu, mariborsko okrožje ima okrožni zlet na Teznu in v juliju tajen pešizlet, koroška okrožje letuje v Mežici in priredi pešizlet v avgustu, a dravinjsko okrožje nima v programu večje prireditve razen obveznih teikem. — Zdravo!
3.	REDNA SEJA ŽUPNEGA T. O.
Na seji dne 30. marca je Ž. T. O. iznesel naslednje sklepe:
1. Ker radi praškega zleta ne bo župnega zleta, so obvezni okrožni zleti vseh okrožij, kjer se naj vrši pregled vaj za Prago in izvede obvezna štafeta vseh društev v dimenzijah: 800 m, 400 m, 200 m in 100 m. Okrožni prvak bo tekmoval za župno prvenstvo.
2. Dne 25. septembra bodo v Mariboru lahkoatletske tekme v naslednjih obveznih disciplinah:
Člani: Tek na 100 m in 1500 m, met krogle 7'25 kg ter skok v višino in troskok.
Članice: Tek na 60 m, met krogle 5 kg in skok v višino.
Moški naraščaj: Tek na 100 m, met krogle 5 kg ter skok v daljino in višino.
Ženski naraščaj: Tek na 60 m,
met žoge in skok v višino.
Poleg tega se bo tekmovalo tudi še v poljubnih disciplinah in se bodo vršile tekme okrožnih prvakov v štafetnem teku za prvenstvo župe.
3. Od 1. do 5. maja bo v Mariboru lahko-atletski tečaj pod vodstvom br. Venutija.
ivr Prdik-i odkritja spomenika dr. M. Tyršu bo v septembru zvezdni štafetni tek iz štirih krajnih točk župe in to v naslednjih progah: meži-š!ko-dravska proga, prekmurska-silo-venjegoriška proga, ptujska proga in dravinjska proga.
5. Za društva z minimalnim orodjem oz. za društva brez orodja izdeluje Ž. P. O. vadbene načrte, katere bo dal društvom na razpolago.
6. Ž. P. O. je iznesel ndkaj važnejših predlogov za sejo župnih načelnikov in to v glavnem za spremembo sok. pravil oz. pravilnikov.
7. Dosedanje prijave za praški zlet so minimalne. Dolžnost vseh društvenih načelstev in tudi upravnih odborov je, da tudi v teh težkih časih omogočijo svojim članom poset praškega zleta, ki bo dal posameznikom in edi-nicam novega sokolskega poleta. — Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO RIBNICA-JOSIPDOL.
Mlado, lansko leto ustanovljeno društvo Ribnica-Josipdol je proslavilo s svečano akademijo stoletnico rojstva velikega Tyrša dne 3. aprila v društveni telovadnici v Josipdolu.
Akademijo je otvoril z uvodnim pozdravom brat podstarosta dr. Vov-šek ter takoj prešel na razdelitev diplom mladim zmagovalcem smučarjem iz zadnje društvene smučarske tekme. Nato je brat prosvetar v daljšem govoru očrtal velik pomen in Hk Tyrša za Sokolstvo in za narod. Sledil je nastop članov na drogu in ribstolu, kjer je posebno ugajal brat podnačelnik Črešnar s svojo poljubno vajo. Kot peta točka sporeda so bile deklamacije in petje dece. Ljubek je bil nastop drvarjev in peric. V skupinah članov mora biti vedno alegoričen pomen in morajo biti brez prerivanja gladko in precizno izvedene. Le tako izvedene skupine občinstvu ugajajo. Kot deveta točka je bil nastop kuharjev in kuharic pod vodstvom s. Herzogove. Bila je to tudi kulminacija celega večera. Nastop je žel toliko odobravanja, da se je moral na splošno željo občinstva še enkrat ponoviti. Kot zaključna točka je bil nastop članov in članic z »Besedo«, katera je občinstvu ugajala, ker so jo z malimi izjemami videli prvič. Večer je tako prav prijetno minil in so bili zadovoljni vsi, tako oni, ki so pri akademiji sodelovali kakor tudi gledalci. Uprava društva pa bo zadovoljna, ker je prireditev tudi v ma-terijanem oziru uspela.
t,upa Mostar
POLAGANJE PREDNJAČKOG ISPITA.
Dana 3 aprila o. g. održan je društveni prednjački ispit, kojemu je bilo pripušteno 9 kandidata. Ispit je tra-jao eeo dan do 8 sati naveče.	џ
Ispitnoj komisiji, koja je bila sa-stavljena od brače: starešine društva Mustafe Nazečiča, načelnika brata Hrnjičeviča Saliha, prosvetara Mahiča
Derve i društvenog lekara Dr. Mari-noviča Petra, pretsedavao je izaslanik župe brat Laza Prnjatovič, zamenik župskog načelnika.
Svih devet položili su ispit delom sa vrlo dobrim, a delom sa dobrini uspehom. — A. Ć.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBUŠKI.
100 godišnjicu rodenja osnivača Sokolstva dra. Miroslava Tyrša, a s n j om u vezi i 70 godišnjicu postojanja Sokolstva i sokolske neprekidne delat-nosti, proslavilo je ljubuško Sokolsko društvo u dva maha: 6 marta i 2 aprila o. g. Proslava održana 6 marta sa-stojala se samo iz sve*čane sednice, održane u prostorijama sokolane, ko-joj su bili prisutni, sem društvene uprave, još i pretstavnici svih mesnih držav, i samoupravnih nadleštava i kulturno-humanih ustanova.
Drugi deo proslave — akademija
—	morala se je odgoditi i zakazati za izvasno vreme kasnije usled zabave koju su davala naša mesna prosvetna društva »Prosveta« i »Gajret« baš u onaj dan kada se trebala održati Tyr-ševa akademija, t. j. 5 marta.
Zakazanoga dana (2 aprila) održana je akademija, koja je po odabra-nom programu i izvedbi odlično uspela. U tom pogledu Sokolstvo u Lju-buškom odužilo se i ovaj put imenu osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tyr-ša, a s druge stranc ukazalo i na svo-ju sadašnjost. Još više, ono je pokazalo i sposobnost za rad i dokazalo da se je moglo i da se može sokolski ra-diti.
Akademija j c otvorena po dru-štvenom prosvetaru bratu D. Mahiču, uspelim predavanjem o dr. M. Tyršu. Brat prosvetar znao jc, očrtati lik jed-noga od velikih narodnih preporodi-telja. O dobi rođenja sokolske zamisli
i	njcnog privodenja u delo, našli su prisutni u rečima brata prosvetara jasnu pretstavu.
Po održanom predavanju tambu-raški zbor otsvirao je češkoslovačku himnu. Iza toga početo je s izvedbom programa vežbi, u kojemu su uzele učešča sve društvene kategorije, medu kojima su se naročito istakli članovi s vežbom na spravama, zatim ženski naraštaj i ženska deca.
Posle svake vežbe izvedena je po jedna deklamacija ili je pak tamb. zbor otsvirao po jednu od patriotskih komada.
Iako jc bilo kišovito vreme, ipak je akademija bila vrlo dobro poseee-na i trajala do 2 sata u noči. — A. Ć.
SOKOLSKO DRUŠTVO METKO-VIĆ.
Novoimenovani načelnik Metko-vica dr. Mato Koščina na prvom sa-stanku opčinskog veča, 11 o. m., za-h-valio se je na celokupni paušal od Din 1000’— mesečno, u korist Sokol-skog društva Metkovie.
Ova, u današnje doba retka gesta bivšeg dugogodišnjeg starešine društva treba da služi kao svetao primer iljubavi, zanosa, rodoljublja i sokolske svesti.
Župa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO PAČIR.
Naše Sokolsko društvo priredilo je u nedelju 17 o. m. posle podne u svo-me domu treče selo za članove društva i ostalo gradanstvo. Ulaz je bio besplatan a sala je bila dupkom puna. Program je bio biran i izveden na op-šte zadovoljstvo svih prisutnih.
Selo je otpočelo pozdravnim govorom br. starešine Jovanoviča, koji je u glavnom bio upučen članovima društva, pozivajuči ih da se strogo pridr-žavaju sokolskih pravila, jer če se samo na taj način ostvariti visoki sokolski ideali. Zatim su deca pod horo-vodstvom br. Buzaša, učitelja, lepo i skladno otpevali sokolsku pesmu »Hajte bračo« i »Jutarnju pesmu«. Mali Vladislav Simendie je recitovao
o	Šumadiji, a mala Veselinka Janjato-vič je recitovala o Karađorđu. Ses. Katica Stolbov je govorila o prvom ustan-ku. Zatim su ženska đeca^ vrlo lepo i precizno izvela proste vežbe s venči-čima. Posle ovoga jc ženski naraštaj izveo pozorišni komad u jednom činu »Ciganče«. Poslednja tačka je bilo predavanje br. dra. Dorda Vira »O trudno-či«. Ovo predavanje je bilo samo za odrasle. Brat Vir je dao seljankama lepa uputstva o životu žene za vreme porodaja i o nezi deteta. Ovakva če sela s poučnim predavanjima Sokolsko društvo češče prirediva«.
Župa Osijek
IZ UPRAVE ŽUPE.
Nova jedinica
Aktom broj 4130/1932 odobren je osnutak Sok. čete Bapska-Novak (društva Šid) i imenovana uprava sa starešinom Šimic Ivanom, prosvetarom žužič Marijom i načelnikom Klobik Josipom na čelu.
Sok. četa BudimcS — pretvorena u društvo
Aktom broj 3840 od 24 marta o. g. pretvorena je četa Budimci u Sok. društvo i- imenovana jc uprava sa starešinom Dragojlovič Mirkom, prosvetarom Radosavljevič Dordem i načelnikom Bojanič Savom na čelu.
Sednica uprave župe, održana 15 februara o. g. (prisutni: Petrovič, Reti, Stanetti, ing. Kvapil, Beara, Borbaš, Krulj, Komadina, Dr. Maučevič, furman, Gamberger, Urban, Miler) stvo-rila je sledeče važni j e zaključke:
Na predlog red. gl. skupštine društva Dakovo od 31 januara o. g ^imenuje se nova uprava sa starešinom Kenfelj Drom Ivom, prosvetarom Mo-rič Androm, načelnikom Šole Ivom te tajnikom Carevič Marijanom na čelu. Na predlog red. gl. skupštine čete Ku-kujevci (društva Šid) od 11 januara o. g. imenuje se uprava te čete sa starešinom Rehak Pavlom, prosvetarom Antolič Zlatom, načelnikom Franjič Ivanom i tajnikom Matičič Josipom na čelu. Na predlog red. gl. skupštine društva Nova Kapela-Batrina od 17 januara o. g. imenuje se uprava toga društva sa starešinom Radoševič Vik-torom, prosvetarom Koh Dr. Josipom, načelnikom Novotni Mirlkom i tajnikom Brkič Ankicom- Na predlog konstituiraj uče skupštine i na izveštaj društva Petlovac odobrava se osnutak
i	imenuje uprava četa Bilje (društva Darda) sa starešinom šešič Stevanom, prosvetarom Lohner Vladislavom, načelnikom Cvejanovič Vojislavom te tajnikom Osvald Nikolom na čelu. Uzima se do znanja likvidacija i pre-stanak delovanja čete Medinci (društvo Podr. Slatina). Na predlog gospo-dara odreduje se za izvestioca za šted-nju brat Krulj Dušan. Zatim se čita-ju i usvajaju jednoglasno izveštaji za glavnu skupštinu župe, izveštaji prets. prosv. odbora, načelnika, blagajnika, ekonoma i statističara.
Sednica izvršnog odbora od 9 marta o. g. (prisutni Petrovič, ing. Kvapil, Hriberski. Fišer, Komadina i Gamberger) stvorila je sledeče važni-je zaključke: Imenuje se uprava društva Petrijevci sa starešinom Šakič Petrom, prosvetarom Petlič Durom i načelnikom Šakič Dušanom na _ čelu. Imenuje se uprava društva Sopje sa starešinom Katalinič Dr. Stjepanom, prosvetarom Sekalcc Franjom i načelnikom Mandič Radivojem na čelu. Imenuje se uprava društva Sibinj sa starešinom Kovačevič Tomom, prosvetarom Zagorac Stj. i načelnikom Sieber Andrijom na čelu. Imenuje se uprava društva Beli Manastir sa starešinom Bunovič Mil., prosvetarom Dr. Melcš Mijatom i načelnikom Jankovič Jovanom. Imenuje sc uprava društva Boš-njaci sa starešinom Stanišič Iv., prosvetarom Frait Vjckoslavom i načelnikom Lešie Martinom na čelu. Imenuje se uprava društva Jakšič sa starešinom Perstman Durom, prosvetarom Pratcs Ivanom i načelnikom Opat Petrom na čelu. Imenuje se uprava društva Tr-njani sa starešinom Marjanovič Stevanom, prosvetarom Šepič Stevom i načelnikom Vitas Mladenom na čelu. Imenuje sc uprava Sok. četa Vrbanja (društva Vinkovci) sa starešinom Jur-čevič Acom, prosvetarom Milanovic Nikolom i načelnikom Hcgediš Mi-jom.
Sednica izvršnog odbora od 16 marta o. g. (Prisutni: Petrovič, Vuičie, Kvapil, Stanetti, Fišer, Borbaš, Komadina, Furman, Gamberger i Urban) stvorila je sledeče važnije zaključka: Imenuje se uprava društva Mihaljevci sa starešinom Mirkovič Mirkom, prosvetarom Matič Nikolom i načelnikom Kraljevič Vinkom na čelu. Imenuje se uprava četa Cerna (društva Vinkovci) sa starešinom Cenič ing. Antunom, prosvetarom Kesegič Durom, načelnikom Rabi Franjom. Imenuje se uprava čete Lovas (društva Vukovar) sa starešinom Matič Andrijom, prosvetarom Dumič Branislavom i načelnikom Filič Božom na čelu. Imenuje se uprava čete Viljevo (društva Donji Miho-ljac) sa starešinom Rukavina Draguti-nom, prosvetarom Kehrajter Marijom
i	načelnikom Filakovič Markom na čelu. — Za starešinu društva Petlovac imenuje se brat Puzič Mladen. — Na dopis čete Stražeman u likvidaciji, ko-jim mo'1'i da sc odobri ponovna organizacija čete, zaključuje se molbi udo-voljiti. — Načelnik izveščuje o konač-nom rezultatu ankete, održane radi slabog polaska sokolskih časova vežbi po učenicima i učenicama učiteljske škole. Uspesi te ankete kulminiraju u sledečim zaključcima, koji su stvoreni sporazumno sa nastavnicima gimnastike na učit. školi ses. Kovalskom i bratom Šandorovim. Za Sokole, polaznike V. tečaja učitelj, škole, organizovače sc naročiti prednjački tečaj, — svake sedmice 2 sata, — koji bi vodio brat Babič i kojem bi bila svrha da učenike praktički spremi za vodstvo kategorija, naročito dece. Nadalje je na inter-venciju te ankete odnosno brata San-dorova dozvolio brat direktor učiteljske škole, da sc redovni školski ča-sovi gimnastike mogu održati 1. u so-kolanama gornjogradskog i donjograd-skog društva; 2. u vremenu po dogovoru sa učenicima i 3. da učenici mogu praktički da pomažu voditi dečije ev. i naraštajske kategorije.
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
4.	sednica načelništva župe održana je 2 aprila o. g. Prisutni: ing. Kvapil, Šafar, Balič, Glasner, Kovalska, Sulova, Hercegova M., Šandorov, Sila Srb VI. Markovič. Frimljeno je na znanje, da je uprava Saveza imenovala upravu župe. Prevod knjige V. Per-gla: »Penjala, lestve, greda it. d.« od brače ing. Kvapila i ing. Kovačeviča izašao je iz Štampe. Uprava župe odo-
brila je razašiljanje 50 »redakcijskih« primeraka knjige a po predlogu načelništva župe.
Načelnik brat ing. Kvapil podneo je opširan izveštaj o radu ankete, koja je imala svrhu, da ustanovi razloge zašto tako malen broj učenika učiteljske škole polazi vežbe u sokolskim društvima i koja je trebala nači pute-ve i sredstva kako bi se ta stvar popravila. Neočekivani uspeh je u tomc, da je nastajanjem br. Šandorova direktor učiteljske škole dozvolio, da .se redoviti satovi gimnastike mogu održati u sokolani i da pripravnici mogu da pomažu voditi dečje kategorije.
Primljen je na znanje izveštaj o informativnom sastanku načelništava osj. društava u stvari priredbe zajed-ničke javne vežbe 5 juna o. g. prilikom omladinskih utakmica.
Zaključeno je odložiti bojno na-tecanje naraštajaca za jesen radi što bo’lje pripreme. Ispravci vežbi žen. kategorije saopčiče se okružnicom.
Načelništvu Saveza predložiče se T. O. župe kako sledi: Dr. Muačevič, Sila, Hriberski i Šandorov iz Sok. dr. Osijek g. g. i Muk Srb, VI. Srb i J Markovič iz Sok. dr. Osijek d. g.
Na sledečo j sednici načelništva izvršiče se konstatuisanje T. O. župe, podela rada, odrediče se delokrug po-j edinih izvestioca i imenovače se načelništva pojedinih okružja.
Na sednici zbora župskih načelnika u Beogradu zastupače župu brat ing. Kvapil i sestra Sava Kovalska.
IZ NAŠIH DRUŠTAVA I ČETA.
Sok. društvo Darda pokazuje u zadnje vreme veliki napredak u svo-me radu u svim granatna sokolskog delovanja i sve više postaje centar du-hovnog života u Dardi. Stogodišnjicu Tyrševog rođenja proslavilo je društvo veoma svečano 5 marta o. g. Prvo je održana svečana sednica uprave u prisustvu brojnog članstva, pretstav-nika vlasti, dobrotvornih društava i gradanstva, a zatim akademija u hotelu »Kruni«, odlično posečena. Starešina društva Stevan S. Šapinac odr-žao je jedno lepo i interesantno predavanje o tvorcu Sokolstva Dru Mir. Tvršu. Zatim su izvedene razne sokolske vežbe, koje su pokazale veliki napredak i uspeh rada toga agilnog društva. Načelnik društva bio je srdačno pozdravljen. Sledila je igranka. U zabavnem delu akademije svirala je mu-zička sekcija PO-a pod vodstvom svog kapelnika brata Rade Legetiča, sres-kog načelnika u Dardi. Uspeh akademije bio je u moralnom i u materijal nom pogledu vrlo dobar.
Sokol, društvo Darda obogatilo je svoju vežbaonicu nabavkom novih ru ča i strunjače te tako ima danas sve potrebne sprave. Isto tako jc nabavilo slike: Tyrša, Masaryka, Strossmaye-ra i Gangla, -koje k rase sokolanu pore d onih ranije nabavljenih članova Kraljcvskog doma te drugih sokolskih radenika.
Sokol, društvo Darda živo radi na izradi svoje zastave. Ista če se osveti-ti na dan 12 juna o. g., koga dana ec se održati i okružni slet u Dardi. Za stava če biti osobite izradc. Pod njom če društvo ueestvovati na sletu u Pragu.
Sokol, društvo Darda se žurno sprema za te velike sokolske dane te ee voditi, pored izvesnog broja član stva, na ovaj sTet oko 20 najbolj ih ve žbača, muških i ženskih, o svome trosku.
Prosvetni rad teče kao i telove-žbeni redovno te sc sada održavaju još poslednja dva predavanja iz »'Idejne škole«, pa če se onda preči na druga predavanja.
Knjižnica, jedina u Dardi, vrlo dobro radi i postepeno se popunjava poklonjenim i nabavljenim knjigama poučnog sadržaja, a u prvom redu so kolskog. Društvo je osnovalo dve selj. čete: u selima Lugu i Bil ji. Čete se po lako razvijaju i jedan izvestan broj članova uzeče učešča na svesokolskom sletu u Pragu.
Društveni lekar izvršio je pregled sviju vežbača, a poručena je i ručna apoteka. Jednom reči Sokol, društvo Darda, koje je osnovano 1926 god,, pokazuje veliki napredak na svirn po dručjima sokolskog stvaranja.
Župa SušaK - Ri/eko
SOKOLSKO DRUŠTVO BAK*AR.
5	marta o, g. proslavilo j c naše Sokolsko društvo 110-godišnjicu rode nja dra. Miroslava Tyrša i 70 godišnjicu Sokolstva svečanom akademijom.
Proslava je počela u 21 sat, a otvo-rio ju je kratkim, govorom starešina br. Jelenčič Mate, koji je predao reč bratu Stj. Iveziču, društvenom prosvetaru.
Prosvetar je održao iserpno predavanje o osnutku Sokolstva tc o životu, radu i ideologiji dra. M. Tyrša. Posle predavanja nastupila su ritmi-čkim vežbama, uz pevanje, ženska deca. Zatim su sledile proste^ vežbe mu ške dece, vežbe muškog i ženskog na-raštaja na konju te skupine muskog članstva. JMajefektnija bila je ve«ba ženskog članstva i to: Vežba sa svetlečim čunjevima.
Sve su vežbe izvedene vrlo dobro. Zato su svi nastupi nagradeni burnim aplauzom publike. Posle programa na-staljena je zabava s plesom.
God. III.
br. 17.
"Akademija je uspela i moralno i materijalno, tek šteta što nije bilo više posetilaca. Akademiji je prisustvo-vao i br. dr. Julije Matkovič, jedan od osnivača bakarskog Sokola, koji je pred 25 g. bio prvi prednjak i načelnik ovoga društva. —- St. J.
SOKOLSKO DRUŠTVO PAG.
U dopunu proslave 100 godišnji-ce rođenja neumrlog sokolskog apostola dra. Miroslava Tyrša, održalo je Sokolsko društvo na drugi dan Uskrsa svečanu akademiju. — Dosta vremena prc akademije društvo se s :ntenzivnošču pripremalo na što do-stojniju proslavu slavnog neimara M. Tyrša. Članovi vežbači, naraštaj i podmladek uložili su sav trud i dobru vo-Iju u radu za što bolji uspeh svečane akademije. S naročitom predanošču i sokolskom tačnošču dolazili su redo-vito na vežbe pa su zaslužili potpuno divljenje ne samo sa Strane Sokola, no i sa Strane ostalog gradanstva. S čvrstom voljom i sokolskom ljubavlju pristupili su akademiji da široj publiei prikazu veličinu sokolsike duše i čisto-ju sokolske ideje. — Sve vežbe »>ile su izvedene disciplinovano i s pravom priciznošču. — Značaj i veličina ove akademije iziskivali su veče intereso-vanje sa Strane mesnog Sokolstva i gradanstva, no nažalost primečujemo, ila je poset bio skoro nikakav. Nekoji se obaraju na poštoječu križu, pa bi time hteli opravdati izostanak, ali ipak ima u mestu i boljih mogučnika
i	medu činovništvom i gradanstvom, koji su barem par dinara mogli odvo-jiti od drugih troškova u korist akademije, tim pre da je to bila ujedno jedina lepo priredena zabava u mesecu marta. — J. U.
SOKOLSKO DRUŠTVO GRIŽANE-BELGRAD.
Sokolsko društvo Grižane-Belgrad u Grižanima održalo je dana 28 marta o. g. svečanu akademiju u spomen 100 godišnjice rodenja osnivača i tvor-' ca slavenskog Sokolstva brata dra. Miroslava Tyrša. — U dupko punoj dvorani narodne osnovne škole gde je akademija održana spontano se manifestiralo geniju i osnivaču naše ve|!ike
i	močne sveslovenske organizacije. — Predavanje o bratu dru. Miroslavu Tyršu održao je brat starešina Ivo Knez. — Ocrtao je ogroman uticaj njegovog delovanja na celokupno Slovenstvo, a napose Sokolstvo. — Iza predavanja brata starešine nastupile su sve kategorije članstva s prostim vežbama, a muško članstvo još i na
spravama. — Deca su su odlično ve-žbala, koli muška, toli i ženska, a na-ročito su se isticaila ženska deca sa svojim precizno izvedenim vežbama, a isto tako muška deca kod vežbe sa zastavicama. — Muški naraštaj poka-zao je i ovog puta, kao što je na akademiji održnoj u prošloj godini, da je dorasao svome velikom zadatku. — Vežbe su izveli skladno i bez pogre-šaka. — Muško članstvo nastupilo je s praškim vežbama, koje su izvedene vrlo lepo. — Vežbe na spravama iz-vadali su izvan svakog očekivanja. — Ova odlična proslava bila je završe-na^sa srdačnim »Slava neumrlom osnivaču slavenskog Sokolstva dru. Miroslavu Tvršu. — I. M.
Ž.upa Šibenilc - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVI-GRAD.
Sokolsko društvo priredilo je 3 o. m. na vrlo svečan način akademiju u proslavu stogodišnjice rodenja osnivača Sokolstva br. dra. M. Tyrša. Akademija je započela sokobkom korač-nicom. Br. Oštrič održao je iserpno predavanje o životu i radu Tyrša, pri-kazavši svestrano njegov ideološki i organizatorski rad, kao osnivača sokolskog pokreta. Prisutni su uz veliko razumevanje i oduševljenje klicali »Slava Tyršu«. Zatim je tamburaška sekcija otsvirala birane komade svoga programa na opče zadovoljstvo prisut-nih. Od mnogih tačaka spominjemo samo glazbenu sliku »U posavskoj šumi«, koja je vrlo dobro uspela. Odlično je odvežbana vežba »Hej Sloveni«. Hvale vredna tačka u programu bila je »Deca i leptir«, koja je sve izne-nadila, te se je ista na želju prisutnih opetovala. Proslava je završila držav-nom himnom uz veliko oduševljenje prisutnih. Poset je bio izvanredan, tako, da je sva društvena dvorana bila puna što članstva što drugog opčin-stva.
SOKOLSKO DRUŠTVO MANDA-LINA.
Sokolsko društvo Mandalina proslavilo je 5 marta na osobit način 100 godišnjicu rodenja brata dra. Mir. Tyrša. Za ovu proslavu sestre i brača bili su pripravljeni predavanjima i na-govorima tako, da je svaki član bio svesan velikog dogadaja, koji Sokolstvo slavi i kod nas i u celom sloven-skom svetu. 5 marta navečer priredio je mandalinski Soko svečanu akademiju u dvorani osnovne škole s vrlo bi-ranim i bogatim programom. Akade-
mija je uspela veoma dobro. Dvorana je bila puna, a sedala sva zapremljena. Brat Vlahovič u proslovu i pesmi ista-kao je uticaj i plodove Tyrševa sokolskog rada na uzgoj, prosvetu i narod-nu svest Slovena.
Dosta teško prikazivanje »Moč žrtve« iz današnjeg života našeg naroda u Istri, polučilo je velik uspeh. Treba uzeti u obzir, da su diletanti Sokola večinom početnici i da je u prikazivanju sudelovalo 14 dece. Za ovako lep uspeh pretstave zahvaliti je sestri prosvetarki Brani, dobroj volji
i	marljivosti di'ietanata. I sve vežbe su zadovoljile prisutne, jer su bile izvedene tačno i skladno što je zasluga članova tehniokog odbora. Izgleda da če se »Moč žrtve« opetovati. U man-dalinskom Sokolu vežbaju redovito sve kategorije praške vežbe, a do koji dan počeče i starija brača. Veliko je pitanje sudelovanje članova Sokolskog društva Mandalkia na IX svesokol-skom sletu u Pragu radi siromaštine
i	osikudice. Valjda če kr. vlada i brat. Savez pripomoči novčano i besplatnom vožnjom vežbače, koji se celu godinu nesebično i požrtvovno posvečuju re-dovitom vežbanju i plemenitom sokolskom radu.
t.upa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO POPOVAČA. Društveni prednjački tečaj.
Sokolsko društvo Popovača, jedno od najmladih društava u župi, održa-valo je svoj društveni tečaj od konca oktobra 1931 god. do druge polovine meseca januara o. g. Tečaj se je odr-žavao samo kroz večernje satove, pošto su brača predavači, a i polaznici tečaja preko dana bili zauzeti svojim dužnostima.
Predavači su bili: za sokolsku mi-sao brat dr. Ivan Babič, za istoriju gimnastike i Sokolstva te organizaciju brat Josip Sever, za upravu i admini-straciju brat Marko Antonič, za sustav
i	metodu brat Srečko Biluš, za anato-miju, filozofiju, higijenu i prvu pomoč brat dr. Slavko Pollak.
Dana 20 marta o. g. održani su ispiti pred komisijom, koju su sačin-javali br. Stanko Tončič, član T. O. žu-pe Zagreb, kao pretsednik i gorepomc-nuta brača predavači, kao članovi komisije.
Ispit su položili sestre: Eva Pavlič (76, 50 tačaka) i Dragica Jušič (62, 50), brača Josip Kousek (68, 50) i Ivan Ši-rnunec (66, 75).	S.	B.
SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK.
Dana 10 aprila o. g. održana je čajanka povodom 82 godišnjice pret-sednika br. T. G. Masarvka. Ova čajanka je najuspelija od svih dosadaš-njih i ujedno najbrojnije posečena. Prisutne goste, braču i sestre pozdra-vio je brat prosvetar N. Bačič, pa je podelio reč bratu dru. S. Patakiju koji je imao da govori o T. G. Masaryku. Predavač je prikazao u krupnim pote-zima sav Masarykov rad, otkako je počeo javno da radi do dana današnjega. Zatim je Glazbeno društvo realne gimnazije izvelo nekoliko glazbe-nih tačaka pod votstvom svoga dirigenta Fukea, učenika VIII razreda. Učenik istoga razreda S. Grozaj pe-vao je 3 češke pesme uz pratnju gla-sovira. Sve je bilo izvedeno veoma skladno i na opče zadovoljstvo sviju prisutnih.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRAPINA.
Dne 5 marta svečano je proslavljena i u našem društvu 100 godišnjica rodenja neumrlog Tyrša. Posle 'epo izvedenih prigodnih deklamacija sokolske dece održao je iserpno predavanje o celokupnom radu sokolskog velikana društveni prosvetar br. dr. Mirko Crkvenac. Čitaoničke prostori-je društva bile su pune slušatelja, koji su pazljivo slušali zanimiva izlaga-nja predavača i deklamatore. Na tu je svečanost došlo i više brače iz Sokolske čete Začretje, na čelu sa svojim starešinom br. Petrom Blaziničem. Posle službenog dela razvilo se ugodno drugarsko veče, koje se od unatrag par meseci svake subote obdržava.
Sokolski dom. Več se je od unatrag više decenija zapažala u Krapini velika potreba da se sagradi društveni dom. Najviše zaslugom baš Sokola došlo je konačno tamo pred desetak go-dina do gradnje. Sokol je uložio ceo svoj imetak, pa je uz doprinose i ostalih društava te dobrovoljnim doprino-sima dignut dom, koji je dobio ime »Gajev dom«. No pre nego je isti mo-gao biti potpuno dogotovljen, poradi nestašice sredstava za dovršenje, do-pao je privatnih ruku. Osnivanjem Sokol. društva unutar SSKJ uzelo je ovo u tom privatnom domu u najam pro-storije i istovremeno poduzelo korake na sve strane da se taj dom u koji je utrošeno do blizu 1 mil. dinara otkupi za Sokol, društvo i dogotovi za kojih
400.000	dinara. Kako dosad nije društvo uspelo da to postigne, a vlasniei nakon više otkaza odlučiše da s da-
nom 1 maja dom zatvore, ostače društvo bez prostorija, jer podesnih drugih u mestu nema. Dode li zaista do toga, a to je neizbežno ne dode ii do čega konkretnega u pogledu otkupa delovače to kobno ne samo za naše društvo nego i na Sokolstvo celoga Hrv. Zagorja, kojemu je sedište okru-zja u Krapini i koje po svom central-nom položaju u Hrv. Zagorju treba da bude vodič u sokolskoj akciji. Na merodavnima je da ne dopuste da do toga dode. (Vidi poslednji zapisnik sednice saveznog izvršnog odbora u prošlom broju Sokolskog Glasnika! Op. ur.) — Relja.
Sfemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik!
KLIiAHMAtTDEU
4UH1AMAPAIMAIIHOVA11
Širite sokolsku šfampu
„Sokolski Glasnik11 „Soko" „Sokolič" i Našu „Radost"
#!!|||||!11!!|Ш№|лН11И|||!11||||Н1|№|Ш1|||Н111!1пШ1И|Н111|111|1111||||11111Н11111111!11!1н11!!|11Н!111||111|11||||||||||||111!|1п1!11|||||111нп1!Ш11111Ш1!1111111И|111111!1Ш11Н1111111!11!1111111111111!Ш1п||1111п||111!м1||1!И|||!111п||11!||1111!11111|1!1||||||11|||||11|1111||1!1И1|1!1||||!1в
&
Sokolske zastave po sniženim cenama!
Zbog konkurza bivše firme J. NeSkudla u Ljubljani, čije je aktivno imanje prodato na javnoj dražbi, i buduči nam je uspelo da dobijemo svu stečajnu masu, u stanju smo da nudimo nekoliko komada sokolskih zastava uz veoma snilene cene. Ove su se zastane naložile, neizgotovljene, medu predmetima stečajne mase, pa	da	ih	se	ved
jednom oslobodimo, rado čemo ih otstupiti po vanredno prihvatlivim cenama:
1 sokolska zastava od čiste svile, ptica soko svilom vezena, u snih osam uglova svilom vezena narodna
ornamentika, natpis SOKOLSKO DRUŠTVO   oko zastave pozlačene rese (cena ovoj zastavi bila je za vreme
firme J. Neškudla dok nije pala pod stečaj 8000.— Din), sada je nudimo za 1500. — Din.
7 sokolska zastava, jedna strana od ervene svile sa svilom i zlatom vezenim ukrasima, druga	strana	i	sve
ostalo po želji u jednostavnoj izradbi, cena ca. 2500.— Din.
1 naraštaj ska zastava od vune, natpisi vezeni svilom, svilom vezeni ukrasi u svih osam čoškova, oko zastave rese, cena 700.— .
Spomenute su zastave izradene u kvaliteti, kao što ju je dobavljala bivša firma J. Neškudla u Ljubljani, stoga ne mažemo za kakvoču preuzeti nikakvu garanciju! — Ove zastave šaljemo na zelju neobavezno na ogled t
Ujedno slobodni smo javiti, da smo cene svima vrstama zastava dUbOkO Snlxlli, pak ne Bfliie više cene, koje smo lanjsko godine objavilii
Josip Hafner d. ж o. s.
Tratite ponude i načrte t	zavod	za	umetno vezenje i kovinska industrija
Ljubljana, Prisojna ulica 5 (Tabor)
Sv. Brui2f<
pleskar in ličar
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. —■' Delo solidno! — Cene zmerne! TELEFON U. 3476
Ljubljana
Kolodvorska ulica 23
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj Jugoslavije
ZAGREB
FRANKOPANSKA ULICA 9
Izradjujem sve vrste prepisanih sokolskih svečanih I vježbačkih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu,
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko PalčicZagreb' Kra'iice Mariie 8
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Telefon interurban 26-77
C
izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži »Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo ИВННННВНН umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
Preporučamo ivrike, koje oglašuju u »Sokolskom Glasniku«!
RUDE in KOVINE
LJUBLJANA, MASARYKOVA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
En gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkova pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinksvo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stara kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
TVOR NICA TElOVAPNECA IN ŠPORTNEGA OftOD JA
R A Z E M
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRA NIČ ENI M JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko -programatskog, uzgojnog i prupagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legiiimacijei muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: J UG O SL O VENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA. NARODNI 1ЛИ TELEFON BKOJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 1J.HSJ
ZAHTEVAJTE CENIK
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar • Ureduje Redakcijski odsek Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani
Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva