Požtarina plaćena u gotov«
Cena Din 2
OKOLSKIGLASNIK
ЛПЛ A mi ¥11ЛАС1 Al ПГЧкТСЖ/ЛГ1 CAI/A1 CI/	C A I/C7 A 44\\\	Izlazi svakog 1. i 15. a meseca. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava n
UKllAlN I UvlU^LU V tllulVUvI IjUnULulVUU ijAVLLA ^ Ljubljani, Narodni dom. - Telefon nred. 2543. - Račun pošt.šted. 10.932. - Oglasi po cenikn
God« XI*
Ljubljana, 15. decembra 1929.
Broj 24.
£
e
E
C
£
E
£
Ulazak u sletsku godinu.
a
Manifest staroste JSS br.
u Beogradu
Brado! Sestre!
Deseta naša glavna skupština, ko* ja se obdržavala 25. marta o. g. na Sušaku, nije mogla da lepše završi prvo desetlječe opstanka Jugosloven« skog Sokolskog Saveza, nego što je dovršila sa definitivnim zaključkom, da če se 1930. godine u Beogradu ob« državati II. jugoslovenski svesokolski slct. Naš naporni rad, kojeg smo raz* vijali prvih deset godina na osnovu Tyrševog genijalnog dela i na temelju svojih sokolskih ideala, nije ^c za« ustavio kod razmišljanja, šta je bilo, niti na svršetku postignutih ciljeva, nego je tim zaključkom dobio novih pobuda i novih pokretnih sila. A sve to temeljem nauke našeg osnivača, da je izvor našem napredku i razvoju večno gibanje i večno nezadovoljstvo sa postignutim uspesima, ko ji nas sile na nove napore, da polučimo vazda lepše i vazda podpunije uspehe. Mi smo organizacija živih duša, koje teže za idealima, organizacija vernih, ple« menitih i rodoljubivih srdaca. Zato izbegavamo svako uzaludno delo i svako nazadnjaštvo u pogledu fizič=> kog zdravlja, moralnosti i etike, jer bi to bio zločin na našem narodu. Bez zdravlja u najvišem smislu ove reči svaki narod sve više gine, dok konač« no ne ugine. Mi pako hočemo života!
Mi Sokoli znamo sledeče:	Naša
je zemlja bogata sa svim prirodnim bogatstvima. Treba samo težačkih ru« ku i zrelih gospodarskih podhvata, da se to bogatstvo iznese na svetlo dana, pa da nam pripremi odličnu materi« jalnu eksistencu i budučnost. No još je veče ono bogatstvo, koje leži zako« pano u našim dušama, u dušama nas roda našega, pa on boravio u bilo ko* jem delu naše zemlje. U tim dušama snivaju historijska dela naših slavnih dedova, tu je zapisano herojstvo Ko* sovskih junaka, tu je narodna poezi« ja. tu su trunci veličine duha naših mislilaca, umetnika i pesnika. Tu je duh slavnog roda Karadordeviča, tu je slavni lik vladike Strossmayera, tu je proročanski glas Prešerna, da najviše sveta pripada deci Slavij e!...
Sve to neizmerno, silno i veličan« stveno bogatstvo nosi naš narod u svojim dušama, a mi Sokoli hočemo i to po zapovedi svoje domovinske ljubavi moramo nastojati, da čitavo to bogatstvo prodahne sila samospo« znaje i samosvesti, kako bi se veličina naše unutarnje vrednosti pridigla do neslućene višine, da izmedu lepote i bogatstva zemlje i između lepote i bos gatstva naše duševnosti zavlada pod* puna harmonija, da postavimo u okvir naših gora, livada i polja, koja se ble« šte u krasoti i skupocenosti, pravo, ponosno i svetlo lice našega naroda!
I kada če tome biti tako, tada če videti i čuti svi ono, šta mi Sokoli več danas vrlo dobro znamo, da na pra« izvoru te harmonije stoji skroman i tihi dom našega seljaka, koga ljubav dobre naše majke veže po mleku iz njenih grudi sa domačom zemljom i kome njezina mila reč daje sredstava i snage, da se milina, dubina i pri* prost njegove zlatne duše izliva u ne« sumnjivo svečani, a podjedno detinje naivni poklik: Prvu i poslednju misao posvečujem Tebi, ti jedina, sveta do« movino moja!
Taj praizvor ne smučuju crni bar« jaci. koji se dižu i vijore iz tvorničkih odžaka, odakle se opet oglašuje ropot i šum strojeva i sirena.
To su samo znaci i glasovi diva, koji si osvaja celi svet, ali iskrenosti, poštenja, lepote i zdravlja duše naj« Sirih slojeva našega naroda ne može osvojiti. Ta duša je čista i ona teži za lepotom — nju podižu samo sokolova krila, a podižu ju u neizmerne višine, noseč ju do dalekih horizonta, gde sc naše more stapa sa veličanstvenom kupolom vedrog neba u neizmernu ši« rinu. Tu su one slobodnog pogleda, odatle sc otvaraju vidici na sve stra« ne: ka severu i istoku našoj sloven* skoj sokolskoj brači, na zapad prama Učki, na jug prama kolevci svete so« lunske brače. Ovde u toj uzvišenosti i čistoči i ushičenju, duša našeg čo« veka, potresena od neizmernih čuvsta« va, spusta se dolje u svoj zavičaj, da na čelo majke Jugoslavije utisne po« ljubac odanosti i vernosti.
Bračo i sestre! Pitam Vas. nismo H mi svi u toj duši i nije li ta duša u nama svima? Svaki od nas samo je atom, ako se smem tako izraziti, ove
E. Ga n g la na svečanoj sednici 1. decembra 1929 u Sokolani kod II. muške gimnazije.
duše, koja je takova, kakova jc, u istinu samo dah večnosti i božjeg ve« ličanstva, proglašujuč svetu volju več« ne Pravde, da mora posle u svoj svo« joj raskoši i sjaju suncc granuti i na naša vrata!
I tako je Jugoslovensko Sokol« stvo na radu i u misli uzvišeno nad sve, jer ono neče ništa drugo, nego tla u život prenese i postavi na temelj trajnosti preporod našega naroda, da se odgoji novi tip Jugoslovena i Slo« vena, kome jest i kome če biti sreča domovine prvi ukaz!
Eto to su bili glavni, kazao bi, unutarnji motivi, da smo odlučili da u godini 1930. priredimo u Beogradu II. jugoslovenski svesokolski slet. U Beogradu zato, jer jc ovo lepo i slav« no te istorijsko mesto naša prestolni« ca, gde na kraljevom dvoru širi svoja krila Beli Orao, koga hoče sivi Sokoli u svojim jatama opkoliti, jer hoče da svojim blistajučim se krilima udare o kraljevske dveri, da njemu, koji tamo biva, prigodom velikog sokolskog slavlja dopre naša misao i zavet nas svih: Tvoji smo!
Hočemo, da nas Beograd vidi i prosudj, koliko smo napredovali u svom radu, od kada smo nakon I. na« šeg slcta 1922. godine u Ljubljani stisnuli svoje pesnice i probijali se tr« novitim putem k srcu i duši naroda, držeč se uvek i posvuda sokolskog gesla: Ni koristi — ni slave za sebe!
— Hočemo, da nas Beograd vidi i upozna, jer mu se hočemo pokazati takovima, kako se naš obraz odražava u svetlu sokolskih kreposti: lepote, dobrote i istine. Hočemo, da mu se pokažemo u kolu naše slovenske bra« če Čehoslovaka, Poljaka, Lužičkih Sr« ba i Rusa, pa onda i u prijateljskom krugu Francuza, Belgijanaca, Holande« za, Rumunja, Engleza i Švicara, 'kod kojih jc naše ime poznato i uvaženo. Hočemo, da Beograd vidi na svoje oči i oseti u svome srcu, kako Jugo« slovenski Sokoli u svom radu za po« stignučem svojih ciljeva i ideala nisu osamljeni, nego kako uz nas stoji u bratskom zagrljaju i prijateljskom sa« vezu čitava Evropa. A da naš sokol« ski tabor bude podpuniji i močniji, najavljuju nam svoj dolazak i naša brača iz Amerike. Beograd neka vidi plodove našeg rada, neka nam bude pravednim sudijom, imajuč pred oči« ma činjenicu, da uspesi našeg telesfto i moralno«vaspitnog rada niču iz tru« da naše sopstvene slobodne volje, ko« ja zasižc u krajnjim svojim konse« kvencama u dubinu svakog našeg srca, da se onde upali večna luč ljubavi za narod i domovinu
Sve naše jedinice — 23 župe sa 443 društva, koliko ih danas brojimo
— več su danas razmahale podpun rad, da sa tisučama svoga članstva, svoga naraštaja i dece u odličnoj di« sciplini i spremi nastupe na sletu. Tehnički rad u živom je toku, uprav« ni aparat funkcijonira punom parom. Čitava država sprema se na put u prc« stolnicu, da jc preplavi sa svojim er« venim košuljama i da ju pozdravi sa onim silnim masama naroda, koje če se u njoj u one dane sabrati. Mnogi« ma, koji žele videti i upoznati Beo« grad, biče tada po prvi put pružena prilika, da im se ispune želje i da se poklone toj obečanoj zemlji, gde se uzdiže uzvišeni prestolj kralja Jugo« slovena.
Predsletski i sletski dani obuhva« tače čitav mesec juni: 7. i 8. juna dani su školske omladine, 14. i 15. juna dani vojske i mornarice, 22. i 23. juna dani dece i naraštaja, 23., 24., 25. i 26. juna razne utakmice, a 27., 28. i 29. iuna glavni sletski dani, od kojih če biti najznamenitiji poslednji, kada če biti svečana povorka celokupnog So« kolstva i poklonstvo Sokolstva kra« lju, domovini i Beogradu. Od velikog značenja biče i dan 23. juna, kada če se obdržavati utakmice za slovensko prvenstvo, u kojima če omeriti svoje snage najbolji sokolski borci iz čita« vog slovenskog sveta.
Kako vidite, načrt je izraden do posljednjc sitnice. Tehnički organi JSS, župe i društava tako rekuč na« laze se u permanentnoj službi, a slet« ski odbor rešava sa promišljenim i požrtvovnim radom teške zadače, pa če tako jedni i drugi časno rešiti svo« je zadače i dužnosti. Pripremaju se veliki dogadaji, a zato se hoče mnogo odvažnih muževa i žena, jer hočemo opet da razglasimo širem kulturnom
svetu slavu domovine i čast imena na« šega naroda.
U pravilnom i posvemašnjem shvatanju ove naše velebne patriot« ske i nacionalne manifestacije, koja če uzbuditi Beograd do njegovih te« melja, kraljevska vlada obečala nam i več ukazala svu materijalnu i mo« ralnu pomoč. Smatram svojom dužno« šču, da joj s ovoga mesta u toj sve« čanoj zgodi izrečem iskrcnu zahvalu.
Nc ču da govorim o tome, koliko sc materijalne koristi pruža Beogradu od ove naše priredbe i ako se ovo pitanje ne snie potisnuti u posljednji red. Ako računamo realno, smelo mo« žemo ustvrditi, da čc Beograd tekom meseca juna primiti sto hiljada gosti« ju. Nakon ovog temeljem prostog ra« čuna lagano dodemo do materijalnih rezultata. A mi Sokoli, koji smo uvek veliki idealisti i optimisti, računamo s time, da če tada čitav Beograd pro« žeti zdrav i plemeniti duh slovenskog sokolskog bratstva, koji neka od sada unapred večno boravi medu nama i našim potomstvom.
Starešinstvo JSS, izvršuj uči za« ključke svoje predpostavljene instan« ce, odredilo je, da se mora današnji dan, koji je državni i sokolski praz« nik, kao takav posljednji pred našim slctom, proslaviti u čitavoj državi na osobito svečan način i da se taj dan imade smatrati kao naš oficiclni ula« zak u sletsku godinu.
Kao starešina JSS proglašujem dakle ovde u Beogradu samom, da ulazimo svi Jugosloveni, udruženi u svome Sokolskom Savezu, u tom času u sletsku godinu, koja je ovim mojim proglasom započela i koju cclokupno članstvo, čitav naš naraštaj i sva naša deca pozdravljaju sa odušcvljenim sokolskim pozdravom: Zdravo!
Taj naš pozdrav u istini odjekuje danas, možda i u isti čas, čitavom našom domovinom, jer su naša brat« ska društva sabrana na svojim prosla« vama državnog i sokolskog praznika i ona sva duboko osečaju veličinu tog časa. U svima , hiljadama tih naših svesnih pripadnika danas i u tom ča« su rada se samo jedna misao, a u toj jednoj misli jedna je domovina. I toj našoj jedinoj domovini upravljaju se naše srdačne i vruče želje, da bi jugoslovenske kraljevske insignije bli« stale u sjaju, moči te slavi do posl jed« njeg dana!
Uveren sam da če Beograd, veran svojim tradicijama, kao domačina, la« dosno i gostoljubivo primiti sve tc hi« Ijade Sokolova, goste i naroda. Uve« ren sam i u to, da če svatko, tko če u ovc velike dane boraviti u tom me« stu i opravdano se diviti njegovu ve* ličanstvenom porastu i svestranom nas predku, poneti sa sobom najlepše i trajne spomene na našu prestolnicu i njegovo susretljivo i prijazno .stanov = ništvo. Svatko če sc moči uveriti na očigled divnog položaja, na očiglcd velikog gospodarsko«naprednog delo« vanja stanovništva, da je kraljevskom Beogradu zajamčena velika budučnost i da čc u skorašnjoj dobi on bit. jedna od najlepših i najkulturnijih prestol« nica u Evropi.
Čini mi se gotovo suvišnim, dn apeliram na Beograd, da otvori svoja vrata i svoja srca našoj braći i gosti« ma, kako bi se ovde osečali kao u s voj oj kuči. To se razume samo po sebi. No ipak ja to činim u uverenju da ovom molbom samo formalno ispu« njavam svoju dužnost.
Osečam toliko topline u svojoj duši, da toga nišam kadar rečima iz« raziti. Tri plamena bukte u toj sokol« skoj duši: plamen patriotizma, plamen junaštva, plamen viteštva. Tako se budi k novom, vedrom i smelom ži« votu bogatstvo duše naroda, da se rasprostre pred čitavim svetom u svoj svojoj raskoši. To je bogatstvo one duše, koja se pripravlja na pobedo« nosni pohod u kraljevski Beograd.
A šta muti jasnost moga pogleda u to bogatstvo, koje če se u sletske dane razliti nad Beogradom? Tri su to suze, koje naviru — iz srca uzete — na naše oči: To je suza oduševlje« nja, suza radosti, suza sreče, da nam je bilo moguče da dočekamo današnji dan.
S plamenima duša i izljevima sr« daca kujemo oružje sokolske snage! Ove zemlje najsvesniji sinovi i kčeri pozdravljaju svoj dom i rod:	Neka
živi Jugoslavija! Neka živi Jugoslo« vensko Sokolstvo! Sletu — Zdravo!
'
Poslednja vanredna sednica odbora Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Beogradu 26. novembra 1929., na kojoj su bile prisutne sve župe osim
župa Niš i Skoplje.
PROF. JOSIP NIKŠIĆ (Karlovac);
Na sokolski praznik.
U klasičnoj zemlji lepote i duha, u staroj Grčkoj, živelo je i cvalo više stoleča pre roden j a Kristova pleme Jonjana. Živelo je ponajviše po ostr« vima. nešto u zapadnoj Maloj Aziji, pa u istočnoj Grčkoj ili Atici. Po na« lazu nauke kod toga se plemena naj« pre razvila pomorska trgovina, nauka i filozofija, kiparska i slikarska umet« nost, pesma i pripovetka. I tako, kao n. pr. o našem jugoslovenskom Kra« ljeviču Marku, rodiše se prekrasne pesme i priče o jonskom junaku Te« zeju.
Jedna takova priča priča, kako su Atenjani morali svake godine slati na Kretu sedam mladiča i sedam devojaka kao danak u krvi Minotauru, nemani od pola čoveka i pola bika, koja je ži« vela u zgradi nazvanoj Labirint, a bi« la jc strahovita potom što nitko nije, ušavši u nju, pogodio puta napoljc.
0 vaj krvavi i sramotni danak trajao je godinama, dok se nije našao pleme« niti junak Tezej, koji je tu neman po« gubio. Ne samo to. Vrativši se kuči, u Atenu, njemu je pošlo za rukom, da ujedini dotad razdeljenu Atiku. Na spomen toga đogađaja osnovao se praznik Tit avvoUia koji ge slavio 16. hekatorubaiona (jula), a sam Tezej dobio hram Tezeion, u kome se slavila svetkovina Ta вуаеТа na dan 8. oianopsiona (oktobra) igrama i vojnič« kom paradom. Poštovahu ga dakle kao poluboga.
Trideset je več vekova prošlo, a putnik još i danas može videti lepo sačuvan taj hram.
Eto tako glasi priča. A kad priča nešto priča, onda jc ili nešto bilo ili če biti, jer je priča samo fino ruho za misao, koja je večna, a tek od vre« mena do vremena poprima vidljivi lik
1 dopušta da je vidimo i osetimo. Ona jc kao zvezda, što se samo od vreme« na do vremena javlja, da ne zalutamo u tami.
Kao grčki i naš jc jugoslovenski narod kroz stoleča imao svoj Labirint, koji se zvao čas Rim, čas Bizant, čas Beč, čas Pešta ili Mleci. I naš je narod, upavši u bilo koji od tih Labirinata. teškom mukom izlazio napolje. Baš kao grčki i naš je narod imao svoga Minotaura, ali ne jednoga nego na stotine pod različitim imenima i bar« jacima.
Grčka priča pominje za Mino« taura 7 mladiča i 7 devojaka za go« dimi; a što bismo mi rekli za nas, gde naš pesnik pevaše:
»Od istoka haračlije jašu,
Vode golu na repov’jeh raju;
Od zapada haračlije jašu,
Vode golu na repov’jch raju,
Jašu zmaji s sjevera i s juga.
Golu raju na rcpov’jeh vode.«
Trebalo je da, poput klasičnog Ahilejevog Ksanta, zavrišti Damjanov zelenko i da pukne srce majci svih naših majka, Majci Jugoviča... Da, došlo je tako daleko, da več Gundu« lič očajno vapi:
»O Slovinka zemljo lijepa,
Što sagriješi nebu gori!«
I zaista je bilo poslednje vreme, da se i u našem narodu rodi jedan ju«
nački i plemeniti Tezej, pa da nas iz« bavi iz Labirinta austrijsko«madžar« sko«turskog. I rodio se u svetlom liku junačkoga i plemenitoga Kralja Petra I. Oslobodioca, koji jc na današnji dan pre 11 godina a na usta svoga sina prestolonaslednika Aleksandra ujedi«, nio bez mala sva jugoslovenska ple« mena.
Na današnji dan sastaju se sva naša sokolska brača i sestre od Ma« ribora do Ohrida, od Subotice do Ta« raboša, da svečano proslave naša Sv« noikia, naše narodno ujedinjenje. I slaveč ovaj veliki dan mi se najdub« ljim pijetetom sečamo svih onih veli« kih i malenih, znanih i neznanih, po« kojnih i živih junaka i umnika, naro« čito sokolskih radnika, koji su po« mogli, da se ostvario pred našim oči« ma san tolikih generacija. Mi im svi« ma iz čista srca i pune duše zahval ju« jemo, ali ih i molimo, da nam i dalje pomažu da održimo ovaj sveti ama« net u svetlu i sjaju.
A mi, bračo i sestre, dajmo reč, da čemo vazda ostati verni radnici i pomagači u službi velike sokolske mi« sli, koja se zove: Narod, Domovina i Kralj! Da čemo gajiti medu sobom ljubav, rad i sporazum; izčupati iz srca mržnju, zavist i osvetu — neza« boravljajuči nikada na strahovitu isti« nu, da se sloboda teško stiče, ali lako izgubi...
U to ime neka nam je srečan da« našnji sokolski praznik sa našim so« kolskim pozdravom: Zdravo!
Napomena uredništva: Ovaj čla« nak primili smo na žalost prckasno za 1. decembarski broj, pa ga zato dono« simo tek danas.
„Planina smrti".
Konačno je ugledala svetlo sveta knjiga pod gornjim naslovom, o kojoj smo več progovorili u dva poslednja broja, a koju je napisao br. Josip Je« ras. U knjiži opisane su uspomene dobrovoljca na povlačenje srpske voj« ske preko Albanije god. 1915. vrlo ži« vo i stvarno, bez iskakvog frazarenja i hvalisanja, več priprosto, pučki a ipak pesnički. Knjiga ima sledeče od« lomke: U komitskoj četi vojvode Vu« ka, U Nišu, Lušinov Tone (taj deo doneo je »Sokolski Glasnik« u pod« listku u vidovdanskom broju g. 1929.), Jesen 1915, Prve slike sa povlačenja, Put iz Niša u Krušcvac, Na Golgotu! Oj tužno Kosovo polje!, Od Prizrena do Peči, Planina smrti, U Skadru, Bo* žič 1915, Čestitka za novu godinu, Noč u Albaniji, Rešeni, Iz Drača po« kraj »otoka smrti«, U Francusku, U spomen. — IPb sadržaju vidimo, da knjiga opisuje jednu od jiajtragičnijih ali i najlepših strana istorije naše pat« ničke i pobedničke nacije. — Sokol« ska omladina čitaj ovu knjigu, da vi« diš kakvim žrtvama je sagradena tvo« ja divna domovina Jugoslavija.
Predgovor je knjiži napisao na < starosta br. E. Gangl. Knjigu je ilu« strovao Mirko Šubic. Knjiga broširana stoji 20 Din, u celo platno vezana 25 Din (poštarina 2 Din). Narudžbe prima br. Josip Jeras, Ljubljana, Lev« stikova ulica 21/1.
k
SLOVENSKO SOKOLSTVO
60 GODINA ŽENSKE TELOVEŽBE.
Kad je bio god. 1862. u Pragu osnovan prvi Sokol, -vežbali su samo muškarei. Tek god. 1869. osnovano je »Telovežbačko društvo praških go* spođa i devojaka«, koje je počelo si* stematski gajiti žensku telovežbu, pod vodstvom dr. Miroslava Tyrša i dr. U početku bilo je vrlo teško do* zvati žene k telovežbi, ali polako se je i ovde probio led i u raznim sokol* skim društvima počelo se s osniva* njem ženskih odseka. »Telovežbačko društvo praških gospoda i devojaka« radilo je dugo godina kao samostalna organizacija pod vodstvom sokolskih prednjaka, dok sc nije konačno ujedi* nilo sa Sokolom. Danas reprezentira čehoslovačko ženstvo u Sokolstvu ve* lik procenat svega članstva.
POKRAJINSKI SLET ČOS U HODONINU.
Godine 1930. prireduje ČOS svoj pokrajinski slet u Hodoninu. Na pro* gramu javne vežbe su i proste vežbe starije brače, koje su iste, kao za po* krajinski slet u Kladnu. Hodoninsko slctište imače prostora za 3000 vežbača i 25.000 gledalaca. Slet počinje 1. juna s predsletskim danima dece i nara*
Štaja.	.шшшштш
FUGNEROV FOND.
ČOS ima naročiti »Fugnerov fond« za potpomaganje onih sokolskih rade* nika, koji su stekli naročite zasluge kod rada oko širenja sokolske misli. Ove godine dobilo je pomoč 28 starih siromašnih Sokolova u zajedničkom iznosu od 20.500 Kč.
IZ LUŽIČKOsSRPSKOG SOKOL* STVA.
Lužičko*srpski Sokoli iz katolič* kog dela Lužice uputili su starešin* stvu lužičko*srpskog sokolskog saveza spomenieu, u kojoj traže, da sc za ka* toličku Lužicu osnuje župa. Da se spreči osnivanje nove telovežbačke organizacije i time eepanje narodnih snaga, izglcda, da če sc župa osnovati. Time bi bilo rešeno pitanje katoličkih lužičko*srpskih Sokola, koje je več dugo vremena na dnevnome redu. Ka* pelan Jos. Nowak, koji je to pitanje pokrenuo, pak sada neče ništa čuti o katollčkoj župi, več produžava svoj rad na osnivanju Orla, ma da su sko* ro svi katolički sveštenici izjavili, da če potpomagati nacionalni rad Sokol* stva. ako se osnuje katolička župa. —
Na poslcdnoj skupštini sokolskog društva u Hrodžišču (nem. Groditz) u Saskoj gornjoj Lužici izabran jc za starešinu br. Merčin Nowak — Nje* ehornski.
IPrvog decembra održana je u Bu* kecima u saskoj Gornjoj Lužici sokol*
ska akademija, koja je odlično uspela. Ova akademija je ponovo pokazala životnu snagu lužičkog Sokolstva. Kad je bilo u Bukecima osnovano Sokolsko društvo, istog dana osnovali su i Nem* ci svoj Turnverein, koji je odmah raspolagao sa lopom vežbaonicom i telovežbačkim spravama — pa ni no* vaca im nije nedostajalo. Soko nije imao ni krova, ni sprava, ni para, ali ipak je kroz nekoliko godina svog ra* da nadmašio Turnverein, što je najbo* lje dokazao ovaj poslednji nastup i što priznavaju sada i bukečanski tur* neri. Savez lužičko*srpskog Sokolstva primio je pozive za učestvovanje na II. jugoslovenskom svesokolskom sle* tu u Beogradu i na svesokolskom sletu god. 1932. u Pragu. Zaključeno je, da če lužički Sokoli u što večem broju učestvovati na jednom i drugom slctu.
Ove godine navršiče se 10 godina otkako je u srpskoj Lužici osnovano prvo Sokolsko društvo. Tom prilikom biče na jesen 1930. god. u Budyšinu svečana skupština s akademijom. a na proleče 1931. god. lužički svesokolski slet. Za ovaj jubilej izači če i dela dr. Miroslava Tyrša na lužičkom jeziku.
PRVA KNJIGA SAVEZA SLO* VENSKO SOKOLSTVO.
Savez Slovensko Sokolstvo izdao je uz potporu staroste poljskog So* kolstva br. Adama Zamoyskog, a u redakciji tajnika SS br. V. Štepanka, zanimljivu knjigu predavanja prve slovenske sokolske škole u Pragu od god. 1927., kojoj su prisustvovali učcsnici sviju slovenskih sokolskih i junačkih organizacija. Knjiga ima 155 stranica.
ČESKO*LUŽICKY VĆSTNIK.
Primili smo decembarski broj toga časopisa. Na uvodnom mestu donosi članak B. Šwjele o Janu Fr. Tešnerju, prilikom stogodišnjicc njegovog rode* nja. Članak je pisan na donjolužič* kom narečju. — Br. Vladimir Zmcškal izveštava o radu »Domowine« i »Serb* ske ludove rade«. Osim toga sadržava i više zanimljivih notica iz života Lu* žičkih Srba. U notici »Z našeho a ci« ziho tiska« spominju se i članci br. Vekoslava Bučara o Lužičkim Srbima, koji izlaze u našem »Sokolskom Glas* niku«. — Česko*lužicky Vestnik«, ko* jega izdaje česko*lužičko društvo »Adolf Černy« u Pragu, izlazi svaki mesec te je najbolji informativni list
o	naj manj em slovenskom narodu. Bra* či i sestrama, koji se zanimaju za bra* ču Lužičke Srbe, i koji su vešti českom jeziku, ovaj list toplo preporučamo. Godišnja pretplata iznosi 16 Kč. Po* ručuje se kod uprave: Modrani u Prahv, Barakova 190.
ктт ¥
X Sestra Dana Poljšak*Germek,
nastavnica gimnastike u Šabcu, pre* meštena je u Beograd.
X Venčanje. Br Ivo Kušar, želez* nički činovnik u Zagorju (župa Celje), odličan sokolski radenik, venčao se sa s. Jožieom Jagerovom, poštanskom činovnicom u Celju. Čestitamo!
X Lužičkossrpski koncerat u Bu* dyšinu. 27. novembra o. g. održan je u Budyšinu veliki koncerat lužičko* srpskog pevačkog saveza, kojega je dirigirao br. Jurij Hodenk. Nastupilo je 160 pevača sa sviju strana srpske Lužice. Kako čujemo, sc lužičko*srp* ski pevači spremaju za veču turneju po Jugoslaviji, koju čc posetiti sep* tembra 1930. god.
X Izložba br. M. Nowaka u Pra* gu. Poznati lužičko=srpski umetnik br. Merčin Nowak, koji je pre dva me* scca sa velikim uspehom izložio svoje radovc u Ljubljani, pozvan je, da u februaru izloži u Pragu.
— »Sokolski veleizdajnički pro* ces«. U »Prager Presse« od 22. novem* bra o. g. objavljen je izveštaj o toj knjiži, koja govori o poznatom pro* ccsu iz god. 1916 u Zagrebu. (»Der So* kol*Hochvcrratsprozes in Zagreb.«) Izveštaj označen je sa slovima hw (Herman Wcndel). »Delo je samo jed* no poglavlje iz debele knjige austri* janske sramote u godinama 1914 do 1918.«
— Umro je brat Matija Dolničar, član Sokolskog društva Ljubljana* matica, u 54. godini života. U mladim godinama bio je i član prednjačkog zbora toga društva. Po zanimanju bio je industrijalac. — Umrla je članica ovoga društva, sestra Danica Boleto* va, supruga generalnog direktora ban* ke Slavije.
— Nov Sokolski dom. Bratsko društvo Mengeš, župa Ljubljana, po* čelo je radom da sagradi svoj dom. Otvorenje biče iduče godine.
— Koliko ima Slovena na svetu? Družba »Vesmir« u Pragu izdala je treču svesku velikog dela »Sloveni«, gde dr. Bohač govori o brojnom sta* nju Slovena. Po njegovom računu ima u Rusiji oko 115 milijuna Rusa, van Rusije 12 milijuna, ukupno dakle oko 130 milijuna. — Poljaka ima u Polj* skoj 19 milijuna, van Poljske 5 miti* juna. Lužičkih Srba ima oko 150 000. — Čehoslovaka ima u republici 9,500.000, van iČSR 2,000.000. — Jugoslovena ima u našoj kraljevini oko 10000.000, van nje oko 2.000.000. — Bugara ima u Bugarskoj 4,000.000, van nje 2 mili* juna. — Sviju Slovena na svetu ima dakle oko 180 milijuna, od tih 130 mi* lijuna Rusa, ostalih Slovena oko 50 milijuna.
— Stogodišnjicu rodenja etnogra* fa i arheologa Kanitza, koji se rodio god. 1829. u Budimpešti, proslavili su u Sofiji. Filip Feliks Kanitz stekao je mnogo zasluga za poznavanje Bu* garske.
IZ ŽIVOTA I SVETA
TELOVEŽBA I ŽENSKO TELO.
U »Miinchener Medizinische Wo* chenschrift« izveštavaju dve lečnice o uspehu lekarskog pregleda 1561 takmi* čarke na slctu nemačkog telovežbač* kog saveza u Kolnu, i to s obzirom na naročitosti ženskog tela.
Utvrdeno je bilo, da su skoro kod svih takmičarki vanjske mere medeni* ce (kukova) razmerno niške. Iz toga bi sc dalo zaključivati, da se vitke devojke rade bavc telovežbom, nego one sa širokim kukovima. U pogledu trudnoče i poroda pretražene su u ve* likoj večini izjavile, da su te prirodne funkcije kod in jih potekle vanredno blago.
Dubok uvid su dobile Icčnice u odnošaj izmedu telovežbe i menstrua* cije.
Od takmičarki bilo ih jc: 64%, ko* je radi menstruacije nisu prestale s telovežbom u običnom opsegu, 3% ko* je su telovežbu ograničile i 14% koje su s vežbom u to vreme sasvim pre* stale.
Nekako polovina svih radi men* struacije takoder ni s povečanim vež* banjem za utakmiee nisu prestale, a bilo ih jc još 40%, koje si nisu usu* dile za vreme menstruacije izdržati napore vežbanja za utakmicu.
Sto se tiče uspeha u telovežbi za vreme menstruacije utvrdile su slede* če: 15% je kažu postiglo bolje, 60% nepromenjene a 40% slabije uspehe nego u normalnom stanju. — O upli* vu telovežbe na tok menstruacije izja* vile su se takmičarke ovako: 18% se je tok promenio, u svih ostalih 1285 slučajeva ostalo je sve kao obično iako žene nisu prestale s vežbom. Ne* ke su izjavile, da imaju radi telovežbe veče bolove, neke, da imaju manje, a kod velike večine je i ovde ostalo sve kao obično.
Iz toga obe lečnice izvode zaklju* čak: da ženi, koja je navikla na rc* dovnu vežbu. nije nužno prekidati te* lovežbom radi menstruacije, ne sme se pak vežbačice siliti na vežbu ako nisu voljne.
Naš slet u Beogradu, pruža nam priliku, da također i mi pretražimo i izmerimo naše takmičare i takmičarke. Uspesi biče na svaki način zanimljivi i poučni.	ts.
SLOVENSKA OLIMPIJADA.
Predsednik poljskog lakoatletskog saveza Jiri Misiuski predložio je, da se naredne godine održe u Poljskoj ve* like sportske igre pod imenom »Slo* venska Olimpijada«. Na ovu olimpi* jadu biče pozvane države: Čehoslova* čka, Jugoslavija, Bugarska i Poljska, koje če takmičiti u svim sportskim disciplinama. Na učestvovanje Ukra* jinc i Rusije iz političkih razloga ne računa se.
VENIZELOS ZA FIZIČKU KUL* TURU.
Skoro je održana sednica predstav* nika saveza grčkih atletičara i šport* skih društava. Na scdnici je bilo u glavnom reči o državnoj pomoči za podizanje i unapredenje atletizma u Grčkoj. O tome pitanju sam predsed* nik vlade g. Venizelos izjavio je novi* narima sledeče:
»Ja se veoma interesujem fizič* kom kulturom grčkog naroda i cenim uspeh koji je postignut u tome pravcu privatnom inicijativom. Ja ču u ško* lama raditi na pojačanju atletizma, da* j uči za taj cilj od strane države 10 mi* lijuna drahmi godišnje. U inostran* stvu čemo obrazovati naše učitelje, koji če našoj omladini predavati no* ve metode fizičke kulture. Ja ču lično zamoliti g. ministra prosvete da zako* nodavnim putem odredi da opštine i gradovi daju potrebne terene gimna* stičkim udruženjima radi vežbanja njihovih članova.«
Olimpiski komitet podneo je još jedan predlog u kome traži da gradovi i opštine u Grčkoj budu primorani za* konom da gimnastičkim društvima ustupaju terene kao i da država pove* ca kredite na pet do šest milijuna drahmi za atlctizam i da gradovi čiji budžeti prelaze 600 milijuna drahmi, sa svoje strane, daju četiri milijuna drahmi za ovaj cilj. Predsednik vlade g. Venizelos primio je ovaj predlog.
Na kraju sedniee rešio je da dr* žava poveča svoj kredit od 10 na 20 milijuna drahma na pomoč atletizmu i da gradovi i opštine u svojim budžeti* ma predvide 2% od celokupnog budže* ta za atletizam.	P.	M.
*
Evo ovako se podupire telovežba!
SOKOLSKA TELOVEŽBA U RU* SIJI.
Na telovežbačkom zavodu u Mo* skvi poučava se telovežba po sokol* skom sustavu. Škola je državna i tvori naročito odeljenje na univerzitetu. U njoj se vaspitavaju telovežbački uči* telji za celu Rusiju. Študij traje pet godina.	____
ŽALBA SLOVAČKOG SOKOLSTVA U AMERICI.
Centralna organizacija slovačkog Sokolstva u Americi uputila je Dru* štvu Naroda žalbu radi šikaniranja slovačke manjine u Madžarskoj i tra* ži, da Društvo Naroda upozori Madža* re na ppštivanje prava, koja imaju narodne manjine po trianonskom ugo* voru. Slične žalbe poslale su i druge slovačke organizacije u Americi i Društvo Naroda poduzelo je več po* trebne korake.
DR. VIKTOR MURNIK:
Kultura in telovadba.
Vedno silnejša nadvlada duha nad življenjem v zadnjih sto letih.
Izza časa Rousseaua so se življenski pogoji še jako znatno prcvrgli na škodo telesa. Človeški duh je nakopičil in še kopiči izume na izume in vedno bolj manjša potrebo telesnega gibanja. In* dustrijalizacija Evrope je zmerom večja, življenje se vedno bolj mehanizira. Ljudje se v vedno več* jih množinah tlačijo v mesta, dežela se prazni. Človek postaja suženj stroja, da. stroj sam. Duh se vedno bolj »redi«, izsesava telo, mu vedno bolj tanjša in rahlja zveze s polno prirodo in s tem sam sebi izpodkopava podlago. Vedno bolj pa se tudi množe tožbe zaradi tega stanja in njegovih posledic ter jači odpor proti »racijonalizmu«, »in* telektualizmu«. Tu le nekaj primerov.
Že leta 1827. toži Goethe (v pogovoru z Eckermannom 24. IX. 1827.), da se tedanja gene* racija »boji vsake pristne moči in da se lc pri nc* moči počuti prijetno in poetično«, ter imenuje to poezijo »lazaretno poezijo«. Tolstoj poziva, kakor prej Rousseau, nazaj k prirodnosti. Zola piše »o literaturi in telovadbi«,1 pravi, da so se dela duha v različnih svojih pojavih vedno uje* mala s stanjem zdravja ali s stanjem bolezni te* lesa, in da je to resnično literarno vprašanje; kliče k telovadbi kot zdravilu, obrambnemu sredstvu zoper blaznost, »strah me je včasi, ko nas vidim tako preplašene in prepadle« in tedaj »bi hotel imeti trapeč, da si okrepim roke in oprostim mož* gane«. B e r g s o n poveličuje »elan vital«, živ* ljenski vznos. Bleibtreu v svojih »Zastopni* kih stoletja« (I. str. 1) daje 19. stoletju izpričevalo tako da je »s črnilom mazoč vek, bogatejši vele* domišljavosti, kakor katerikoli pred njim, rev« nejši resnične velikosti, kakor večina dob, ki so pomenile resničen vzmah človeštva«. N i e t z * s eh e vpije po »nadčloveku«, polnem najvišjega zdravja in moči. S p e n g 1 e r prerokuje bližnjo smrt kulturne Evrope. Klages v najtemnejših barvah slika v svoji razpravi »Človek in zemlja« (»Mensch und Erde«) nadvlado duha nad življe* njem. Večina ljudi mu ne živi več, ampak samo še eksistira. Da, umira mu celo priroda v Evropi. Raztrgana mu je »skladnost med človeško stva* ritvijo in zemljo, uničena za stoletja, če ne za vedno, prapesem pokrajine«. In »prazno je postalo na Parnasu, v politiki in v modroslovju, da mol*
1905.
Slovenski prevod je objavil »Slovenski Sokol« L
čiino o čisto sprhneli umetnosti.« Vse to mu gre na rovaš človeškega duha, pohlepnega oblasti nad vsem, ki hoče vse podjarmiti, pa ubija življenje in mehanizira prirodo. Ko pa bo duh dovršil svoje uničevalno delo, pa mu prerokuje Klages,2 da se 50 ločil od življenja: zavest da bo, kakor je nek* daj začela, tako tudi nekoč prenehala obstajati v človeku.
Duhu in življenju, vsakemu svoje, pa oba v skladu!
Umevno je, da taki in enaki glasovi in te vi* soke pesmi vitalnemu elanu niso mogli biti brez vpliva, zlasti ne na mladino. Zadnji čas se je jela pojavljati v zapadni Evropi celo že bojazen, da bi se začela pretiravati nega telesa in zanemarjati duh, kakor se je doslej pretiravala nega duha in zanemarjalo telo; bojazen, da se postavi,^ rekel bi, geslo: vivat vita, pereat spiritus. Oglašati so se zatorej začeli tudi glasovi, ki svare in ki kli* čejo k pravi meri.
Resnica in prava pot bo tu pač res v sredi. Klagesu se zdi, da bo duh nekdaj prenehal obsta* jati v človeku. Naj bo temu kakorkoli, toda za sedaj je še v človeku in bo, če ne vedno, pa vsaj še precej časa v njem. In dokler bo v njem, mora biti v skladu z življenjem, z živim telesom, ako naj se udejstvuje dobro in prav.'1 Ako duh more spoznavati, da ne dela zdravo in pravo, ako more spoznavati svojo zmoto i nato more sam siliti k popravi zmote, potem ne bo tako huda z njim, kakor to misli Klages. Ako bi bilo v bistvu človeškega duha, da hoče in mora zati* rati življenje, ne bi ta duh jadikoval, obžaloval, silil sam k popravi zmote, kakor to razvidimo iz navedenih izrekov znamenitih mož. In Klages
5 V knjigah »Vom Wesen des Bewusstseins« str. 83 in »Der Geist als Widersacher der Seelc« str. 254, 375,
766 i. sl.	i
3	Palagyiju sta — v nasprotju s Klagesom —• duh in življenje (duša) v razmerju polarnosti. Polarnost pa mu »pomeni ne le to, kar se navadno označuje kot .nasprotje*, ampak tudi vzajemno odvisnost in korela* cijo protipolov, in kar je poglavitno: njih medsebojno dopolnjevanje ali enoto.« Polarnost našega bitja pa mu je »seveda vedno pomanjkljiva, t. j. živost in duhov* nost se v našem jazu dopolnjujeta le nezadostno, iz česar izvirajo trpljenje, zmota in nujna smrt. Čim zna* menitejši je kakšen človek, tem globlje se zaveda ne* dostatne enote nasprotij, ki tvorita njegovo bitje, tem mogočneje pa se vzbudi tudi njegov ,metafizični nagon’ po dovršeni enoti ali polarnosti duše in duha.« (Na*
turphilosophische Vorlesungen«, str. VII.) Po Paldgyiju
bi torej smeli sklepati, da bi čim popolnejši sklad med življenjem in duhom pomenil tem manj trpljenja, tem manj zmote in :tem daljše življenje.
sam nc bi jadikoval. Saj bi moralo, čc bi bilo za* tiranje življenja v bistvu človeškega duha, biti to v bistvu duha vsakega človeka, pa kakor kažejo navedeni glasovi globokih duhov, oeitno to ni.
Zatorej tudi duhu, kar mu gre. Človek ni da bi se dal samo takorekoč nositi ali gnati po mo* Čeh, izvirajočih iz okrepljene življenske sile, brez cilja, brez premisleka, brez dela duha. Treba je tudi znanja, dandanes bolj kakor kdaj prej, zna* nja tega, kar so veliki možje v teku časov do* gnali in nabrali s svojim duhom na podlagi svoje intuicije. Intuicija, ki so jo v dolgi preteklosti imeli ti možje, ne more enemu samemu človeku pasti v glavo: mora se učiti. Treba se je mnogo gibati, krepiti telo, pa treba se je tudi učiti. V stari Grčiji je morala mladina telovaditi, mnogo več telovaditi nego današnja, pa se je morala tudi mnogo učiti. Ob čvrstem telesu, navdanem z močnim življenjem, z zdravim in krepkim čuv* stvovanjem ter z živahno zdravo fantazijo, pa učenje ne bo samo basanje možganov z znanjem, ampak zdrava intuicija bo povzročala zdravo prebavo tega znanja. To ne bo »guljenje«, pitanje spomina, ampak doživljanje izobrazbe. S prav in zdravo prebavljenim znanjem pa bo človek znal urejati svojo lastno intuicijo, preizkušati svoje intuitivne »domisleke«, ali so pravi ali ne, ali kaj »razsvetljujejo« ali ne; znal pa tudi preudariti, kaj je pristnega in pravega v »duhovni hrani«, ki jo tako obilno nudi današnji, vedno bolj »s črnilom mažoči« čas. Ne bo ga »okužila bledoba misli«, kakor bi rekel Shakespeare, ki je imel univer* žalno izobrazbo, pa je bil vkljub temu največji pesnik. Vkljub temu pa morda tudi radi tega, kolikor paradoksno se to sliši. Ogromno znanje je pač on z lahkoto prav prebavil in iz njega dobival še močnejše vzproževanje izrednih svojih intuitivnih moči, ki tudi niso dale, da bi mogočni kup znanja pod seboj dušil tvorno moč.
Vse torej duhu kar je njegovega, toda dan* danes je »elan vital«, ki je revež. Geslu »vivat vita, pereat spiritus« se ne obeta več, nego da postane k večjemu geslo maloštevilnih posamez* nikov. Vitalni elan ugaša v umotvorcih in ugaša v osredjih, ki naj sprejemajo njih dela. Kakšna so po večini ta osredja dandanes, ko vse sili v mesta in sc vedno več prebivalstva zbira in zgo* ščuje v njih! Ako človek duha in diha skoro samo dim, ako gleda skoro samo gibanje strojev, teh tvorov brez duše in življenja, ako mu doma in na cesti stopa pred oči samo zmehanizirana pri* roda, same žice, sami vijaki, sama kolesa, same konstrukcije; ako mu doma in na ulici na ušesa done glasovi radia, od živega življenja odtrgani ti glasovi, pošastni glasovi, takorekoč brez telesa
in kakor bi bilo čuvstvo, ki zveni iz njih, kon* servirano v špiritu; ako mu vsak hip na uho udarja pokanje motociklov in avtov in ostudno rjovenje njih trobil, rjovenje, kakor ga je mogel skonstruirati samo moderni zacivilizirani človek, ki mu to tuljenje blaži ušesa, nasprotno pa mu jih trga zvonenje iz zvonikov, ki ga jc Napoleon še tako rad poslušal; ako se tako mnogi skoro ne giblje več, kakor da prilično s trudnimi koraki drsa moderne plese v zakajenih prostorih ob hreščečih zvokih žesbenda, proti katerim so gla* sovi zaljubljenih mačkov prava uteha za ušesa itd., itd. — v takem okolju seve ni mogoče dru* gače, kakor da so tudi na mestnem Parnasu zgra* jene tovarne, ki bruhajo, promptno na naročilo, pesniške in druge umetniške — konstrukcije, temne, sajaste konstrukcije dima, ki ga možgani puhajo iz sebe.
V	najnovejšem času pa si evropsko člove* štvo vedno močneje želi k nekonstruiranemu živ* ljenju nazaj. Rousseauov. klic še zveni, zveni ved* no glasneje. Svoj čas je pred vsem ta klic zbudil početke novodobnega telovadnega gibanja v Ev* ropi. Telovadba se je začela uvajati v šole, pa začela gojiti tudi v društvih, ki so se v teku sto* letja po raznih državah razvila v velike telovadne organizacije. Posebno po vojni^ z njenimi škod* ljivimi posledicami za telo, dušo in duha pa so telesne vaje zlasti v prosti prirodi ali vsaj v do* bro zračenih stavbah izredno poskočile v veljavi. Množe se glasovi, ki zahtevajo za šole vsakdanjo telovadbo. Telovadne organizacije se širijo moč* neje in poglabljajo svoje delo. Celo v tovarne si že terejo pot telesne vaje. Industrijska velepod* jetja vidijo silno kvarni vpliv tovarniškega dela na delavce, njih telo in duha. V Nemčiji n. pr. so velepodjetja sama že začela ustanavljati telo* vadišča za svoje delavstvo in delavski naraščaj.
Ako sploh kaj, edino kar mogoče intenziv* na gojitev telesnih vaj more narediti kulturo združljivo s civilizacijo, združitev, ki jo nekateri postavljajo za ideal.
II.
Kaj je Tyršu naloga in cilj Sokolstva.
Slovanstvo je lahko ponosno, da je Čeh Jan Amos Komensky (1592.—1671), ki ga celo Nemei označujejo za »pedagogičnega vedeža«, bil prvi v novem veku, ki je propovedoval harmonijo te* lesa in duha in bil pravi oče šolskega telovad* nega pouka. Telovadba pa se je seve tudi v Slo* vanstvu začela razvijati šele v 19. stoletju. V večjem delu slovanske zemlje je še dandanes mnogo čvrste, po civilizaciji nepokvarjene priro* de in še mnogo ljudi, ki žive še dosti prirodno življenje. V zapadnejših delih pa se že opažajo
in
ei
vx
e*
ds
Os
V
es
Os
10
jo
NEMACKO TURNERSTVO.
Br. Krejči izvcštava u »Vestniku sokolskom« (br. 40) o ovogodišnjoj glavnoj skupštini Turnerstva, koja je održana u oktobru u Berlinu.
Iz izveštaja se razabire, da je broj članstva pao unatoe porasta društava.
G. 1927 bilo	je	12.788	društava
„	378.054	omladine
,,	,,	1,065.817	članova
,,	,,	206.114	članiea
G. 1928...	12.863,+'75
347.381,-30 673
”	,	1.036.834, — 28.983
234.577, + 28.463
Ukupno dakle u g. 1927 1,649.993 pripadnika, g- 1928 1,618.792, dakle
—	31.201.
Značajno je, da je žensko članstvo poraslo. Iz toga se zaključuje^ da se širi smisao za telovežbu medu ženama.
Zvanični list saveza je »Deutsche Turnzeitung«, koja izlazi u 12—14000 primeraka, što je za poldrugu milijun* sku organizaciju vanredno malo. Sadrs žajem list veeim delom nije na višini, iako je lepo opremljen.
Proračun saveza iznosi 1,185.000 maraka (Din 15,998.000). Svaki elan doprinosi za savez 85 pfeniga (12 Din).
Skupština je primila nove smer« nice za vodenje telovežbe. Telovežs beno delo vodi načelnik (Oberturn* wart) s prednjačkim zborom i zbor pokrajinskih načelnika (više župa je udruženo u pokrajine). Sadašnje sas vezno načelništvo ima odsek za člas nove, za članice (zajedno sa omladis nom) za igre, laku atlctiku, hrvanje i plivanje.
Do sada bio je odseku za žene pročelnikom muškarac, ove godine je na to mesto prvi put izabrana žena.
Nakon skupštine razgledali su skupštinari prednjačku školu I urners stva. Zgrada stoji na iznajmljenom prostoru, tako da savez nije svoj go* spodar. Radi ove neprijatnosti sagra* diče Turnerstvo još jednu školu na vlastitom zemljištu v Lipskom (Leip* zig). u kojoj če se predavati igre i la* ka atletika, čirpe če biti olakšan rad školi u Berlinu.
350=>GODIŠNJICA UNIVERZ1TETA U VILNI.
Na vrlo svečan način proslavili su Poljaci 350*godišnjicu, otkako je bio u Vilni osnovan univerzitet. Car Ni* kola I. ga je ukinuo, a god. 1919. ga je Pilsudski ponovo otvorio.
IZ FRANCUSKE UNIJE.
Le Gymnaste, br. 7 od 1. novem« bra o. g. donosi:	Francuski	telovež*
bački savez je priredio 23. novembra
o.	g. prvu prebirnu utakmicu za sa* stav vrste za Luksemburg. Utakmica je održana u Parizu. — Potankosti nam nisu poznate. ^
U francuskom savezu telovežbač* kih društava u poslednjim je godina* ina raslo nezadovoljstvo sa starešin* stvom prc svega radi ukočenog načina dela u savezu. Naročito su se opažale
velike protivštine izmedu društava na istoku i severu te onima na jugu i za* padu Francuske. Prva su se vrlo borila za neke promene i modernizovanje u upravi i u načelništvu kao i u pravi* lima, dok su druga spram ovog giba* nja stajala sasvim ravnodušno po strani.
Izglodalo je, da če ove godine ne* zadovoljstvo provaliti, ali prilikom saveznog sleta u Orleansu protivno* sti su se ublažile s obostranim popu* štanjem.
Naskoro iza sleta pa je mir po* novo prestao, a borba se vrši s istim oduševljenjem kao i pre. Odluka če pasti na ovogodišnjoj glavnoj skup* štini, krajem novembra u Parizu. Predsednik saveza, g. Cazalet, odlu* čio je, da radi tih protivština iza sleta u Alžiru (Uskrs 1930.) položi svoju predsedničku čast. Izgleda, da ec rc* formatori prodrti sa svojim zahte* vima.
ŠTO RADE NEMCI?
U 47. broju donjolužičkog časopisa »Serbski Časnik« čitamo, da su se srp* skoj deci u školama srpske Lužice de* lili letaci, u kojima se dcea pozivaju, da skupljaju priloge za nemačke škole u Jugoslaviji, Poljskoj itd. »Časnik« kaže o torne medu ostalim: »Naša lu* žička deca ne nauče sc u školi ni pot* pisati se na svom materinom jeziku,
0 svome narodu ne čuju ništa. Škola radi svom snagom, da več maloj deci oduzme lužički govor, da bi i sa svo* jim roditcljima govorila samo nemački.
1 kod toga naroda, koji ni bogat nije, neka se skupljaju priloži za nemačku školu i kulturu! Bližemu pomoči, duž* nost je svakog čoveka, a starati se za dušu drugih i kod toga sam ništa ne* mati za svoju dušu i duševni život, je ludost.« — Ovaj najnoviji kulturni čin Nemaca, koji uvek viču o nepravdi, koja se čini Nemcima u nenemačkim zemljama, ne treba komentara. Ali naša je dužnost, da i o torne vodimo računa.	—ič—.
JEDNA ANTISOCIJALNA GRANA PRIVREDE.
Sadašnji cngleski ministar finan* sija Philipp’ Snowden spada medu pr* vake engleskog antialkoholnog pokre* ta. Povodom značajne političke uloge koju g. Snowden u zadnje vreme igra, bečki antialkoholni list »Der Absti* nent« donio je u svom julskom broju jedan članak, koji je g. Snovvden još 1912. godine napisao za taj list. Naš list »Privatni Namještenik«, organ Sa* veza privatnih nameštenika Jugosla* vije, donio je u prevodu g. Stjepana Colnera taj članak, koji je još i danas nadasve aktuelan i interesantan.
Iz toga članka razabiremo, da je čngleska radnička partija več onda imala veei postotak trezvenjaka nego ikoja druga engleska politička organi* zacija. U torne članku g. Sno\vden isti* če kako je trgovina alkoholnim pičima jedna od največih kočnica rapidnog napretka svake socijalne reforme. Ob* raeajuči se radniku ističe, kako rad* nička nadnica nije nikada tako visoka
da bi radnik smio i najmanji dio po* trošiti na nešto što ne služi jačanju njegove telesne ili duševne snage. No* vae koji radnik izda za alkohol, odu* zet je onoj sumi koja mu pomaže da se održi zdrav i koja mu daje moguč* nost obrazovanja. Trgovina alkohol* nim pičima, kaže dalje g. Snowden, je U svakom pogledu jedan antisocijalni posao. Antisocijalan radi kakvoče ro* be koju prodaje; antisocijalan 1 radi svog političkog utieaja, jer on stavlja svoje sebične interese iznad interesa celine. Ova trgovina je sama po sebi antisocijalna, jer niti je potrebna niti korisna. Sve kad i ne bi pojedincima škodila, uništavajuči im telo i duh, ova trgovina bi bila antisocijalna, jer u ne* produktivne svrhe troši i uništava do* bra koja bi trebala da budu upotreb* ijena za zdravstveni i kulturni napre* dak nacije i čovečanstva. Konačno, tr* govina alkoholnim pičima antisocijalna je i zato, što rasipanjem tih dobara pravi neproccnjivu štetu, kako pojedin* cu koji pije tako i društvu koje snosi posledice. Stoga, zaključuje g. Sno\v* den, najozbiljnije nastojanje svakog graclanina kome na srcu leži socijalni napredak, treba da ide za tim, da tu trgovinu istrebi iz naše sredine.
Spremajmo se za II. jugoslo-venski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. — Jačajmo se!
KRATKE VESTI
KNJIŽEVNOST
-f- Finci imaju za buduču Olimpi* jadu u Los Angelesu več l'A milijuna finskih maraka. To je dovolj no za ot* premu tridesetorice, a Finci ih hoče poslati 40 i to lakoatleta, hrvača i pli* vača.
-j- Sokolskoj brači javlja Sokolsko društvo u Splitu tužnu vest, da je 15. novembra o. g. ispustio svoju pleme* nitu dušu jedan od utemeljitelja toga društva — brat Ante Krstulovič pok. Lovre. Na večni počinak ispratilo ga je celokupno članstvo društva.
— Milan Kresič umro je u Zagre* bu 22. novembra o. g., star 85 godina. U mladim godinama pripadao je gru* pi Strossmayerovoj oko »Obzora«, a čitav svoj život bio je svestan Jugo* sloven. Po zvanju bio je generalni taj* nik trgovačke komore, a saradivao je i na literarnom polju.
— Českoslovačko*jugoslovenska uzajamnost. Ministarstvo prosvete u Pragu odlučilo je, da se svake godine u svim školama u ČSR proslavi 1. de* cembar kao »dan českoslovačko*jugo* slovenskog prijateljstva«. Nastavnici moraju na taj dan po jedan sat prc* davati svojim učenicima o jugosloven* skom narodu, o našoj kulturi, umet* nosti i istoriji. Izveštavaju nas, da če jednaku odluku izdati i naše ministar* stvo prosvete. Jednaka predavanja o českoslovačkom narodu itd. održavače se u našim školama svake godine 28. oktobra, kad se slavi državni praz* nik ČSR.
NOV ROMAN O SLOVENCIMA.
Nemački romanopisae Rud. Hans Bartsch, znani neprijatelj Slovena i autor čuvenog romana »Das deutsche Leid« objavljuje u največem nemač* kom nedeljniku »Die Griine Post« svoj najnoviji roman o Sloveneiina: »Soko sa Krna« (»Der Falke vam Mons Re*
NOVE SOKOLSKE KNJIGE.
U nakladi ČOS u Pragu izašao je IV. deo »Priručnika za vežbanje žen* ske dece«, ko j ega je napisala načelnica s. Milaila Mala. Ova knjiga ima 248 stranica i sadržaje gradu za vežbanje
12	do 14 godišnjih devojaka.
Poznati sokolski pisae br. Anto* nin Benda napisao je praktičnu knjigu za vodnike muške dece. Obe knjige brači prednjacima toplo preporučamo.
PISMA RUSKIH PISACA.
U Moskvi su pronašli ogroman arhiv izdavača istorijskog časopisa »Ruski arhiv« P. J. Barteneva. Najdra* goccniji deo arhiva, koji sadržava Bartenevovu korespondenciju sa ru* skim piscima naden je kod nckog Radčenka, koji je u godinama glado* vanja dobio ovu interesantnu zbirku od Bartenevove kčeri za brašno. U zbirci je oko 15 000 pisarna največih ruskih pisaca, sa kojima je u godina* ma od 1851. do 1911. Barteneo itnao vezu. Sva ta pisma, koja po večini još nisu objavljena, ukoričena su u 50 ve* likih knjiga. Književni istoričari kažu, da če ova pisma rasvetliti mnogo tam* nih stranica ruske književnosti 19. veka.
NARODNOSNE PRILIKE U LUŽICI.
U »Českodužičkom Vesniku, ko* j ega izdaje u Pragu društvo prijatelja Lužičkih Srba, napisao je u julskom broju br. Vladimir Zmeškal članak pod gornjim natpisom. U njemu na vrlo lep način opisuje današnje narod* ne prilike u srpskoj Lužici. Članak je sada izašao u obliku brošure te se mo* le poručiti kod: Českolužicky spolek »Adolf Čcrny«, Praha I., Naprstkova 8/II. Toplo preporučamo!
»OMLADINA«.
Glasilo jugoslovenskc napredne omladine.
Pre nekoliko godina prestao je u Ljubljani izlaziti »Vidovdan«, jedini organ jugoslovenske napredne omla* dine Slovenije. S njim jugoslovensko orijentirana omladina nije izgubila sa* mo svoje glasilo, več i svoj pravac, kojega su joj još za vreme Austrije svojim životima začrtali Endlicher, Jenko i drugi. Partizanstvo otrovalo je omladinske redove i samo mala sku* pina još je visoko dizala čisti steg ju*
goslovenske omladinske ideologije. Ali ta je pobedila i kako vidimo iz novog omladinskog lista, omladina se je opet vratila na pravi put, kojim če voditi naš jugoslovenski narod u bolju bu* dučnost. Jugoslovensko napredno aka* demsko društvo »Jadran« u Ljubljani počelo je ovog meseca izdavati list »Omladinu«, koji če postati, kako se več iz prvog broja vidi, ogledalo miš* ljcnja i rada jugoslovenske omladine u Sloveniji. Prvi broj još je skroman. Na trim stranicama donosi ideološke i in* formativne članke, na prvoj stranici objavljen je program. Kako obečava uredništvo, list če donositi i članke za nestudentsku javnost, pa je s toga po* željno, da svi. koji se zanimaju za miladinski pokret ovaj list poruče. Godišnja pretplata lista, koji izlazi tri puta mesečno, iznosi 35 dinara. Pret* plata i narudžbe šal ju se na upravu: Ljubljana, Tomanova ulica br. 3. — Novome listu želimo največi uspeh.
SERBSKI ŠTUDENT.
Organ lužičko*srpskih stuc^enata.
Izašao je 2. i 3. broj ovog lepog studentskog časopisa, kojega ispunja* vaju tri putopisa i referati o deseto* godišnjem radu saveza i društava, koji su bili pročitani prilikom jubilejne skupštine saveza u Budyšinu. Iz ovih izveštaja vidimo, da ima savez lepu knjižnieu od preko 1000 knjiga, vla* stitu književnu nakladu u kojoj ima još oko 1500 primeraka od raznih knji* ga. Osim toga savez je kupio od našeg umetnika br. A. Trstenjaka reproduk* ciono pravo i izdao serij u 10 umetnič* kih lužičko*srpskih razglednica. Od istog umetnika savez reproducirao je i portr.et br. dr. Arnošta Muka i za njegovu 75godišnjicu izdao 2000 raz* glednica, koje su do danas več skoro prodate. Čisti prihod upotrebljava se za potpomaganje siromašnih studena* ta. Jedna od najsimpatičnijih akcija sa* veza je bez sumnje izradivanje nacio* nalnc i socialne statistike lužičko*srp* skog naroda. Ova statistika biče vrlo važna za proučavanje Lužičkih Srba i njihovih problema. Nemačka zvanična statistika torne ne može služiti, jer prikazuje više od polovine manje Lu* žičkih Srba, nego što ih u istinu ima. Zadnju tačnu statistiku izradio je br. dr. Arnošt Muka več god. 1886. pa je stoga potrebno, da se izradi nova. — Lužičko*srpski študentski savez broji danas 103 člana, neorganizovanih stu* denata ima 53; dakle je sviju lužičko* srpskih srednjo i visokoškolaca 156. Spomenuti treba još, da se je prošle godine u Lipskom osnovalo lužičko* srpsko akademsko društvo »Arnošt Muka« i da je budyšinsko đačko dru* štvo »Societas Slavicae Budyssinen* sis« ove godine slavilo 90godišnjicu svog opstanka.	V.	B.
kvarni vplivi civilizacije, če tudi ne povsod v tako veliki meri, kakor v še zapadnejših evrop* skih deželah. Na slovanskem zapadu se :e zato tudi najprej začelo telovadno gibanje. Najprvo so se na Češkem in skoro istočasno v Sloveniji začela ustanavljati telovadna društva z lepim 111 pomembnim pristavkom »Sokol« v imenu.
Slovanskemu Sokolstvu je dal dr. Miroslav Tyrš vodilno idejo. Ali naj so po Tyršu sokolska društva ustanovljena za to, da z vsemi močmi zaustavljajo in preprečujejo škodljive učinke ci* vilizacije, enostranske nege duha, golega racio* nalizma, golega intelektualizma? Ali pa naj imajo še kakšno drugo nalogo, morda prav tudi izobra*
zevanje duha P	.	v
Tyrš je dal Sokolstvu veliko nalogo, ki hoec, da se v Sokolstvu vrši s smotrenimi telesnimi vajami neposredno ali posredno na njih podlagi. In postavil je Sokolstvu ali pravzaprav vsemu na* rodu visok cilj, ki zopet hoče, da se v Sokol* stvu dosega s smotrovitimi telesnimi vajami. »Prva in splošna naloga je ta, da smo pred dru* gimi poklicani ohranjati svoj narod pri tisti vse* stranski č i 1 o s t i, ki ne dopušča, da bi na* rodi izumrli, pri tisti trajni in čvrsti mo* či, pri tistem telesnem, duhovnem in nravnem zdravju, ki ne dovoljuje, da bi se pokazalo kakšno izprijen,je ...« Druga naloga ali pravzaprav cilj mu je, da se narod »p o krepki in vsestranski delavnosti povzdigne nad druge«. Ta povzdiga mu za češki narod »ne pomenja ničesar drugega, ka* kor da nam je zopet doseči tisto ospredje omike in prave prosvete, kjer je naš narod nekdaj že bil.« Tu govori torej o »omiki in prosveti«, o kul* turi, ali takoj pristavi: »Toda treba je seveda«
—	samo posebi umevno mu je torej to: — »da vsak posameznik, vsako društvo v svoji stroki dela z vsemi silami, da vsako v izvoljeni stroki teži za najvišjim ciljem.«4 Sokolstvo zatorej v telovadbi. Ta cilj je torej Tyršu skupen cilj vse* mu narodu. Za njegovo dosego morajo sodelo* vati vsi, tudi Sokolstvo ga ne more dosegati sa* mo, ampak more samo sodelovati pri doseganju, sodeluje pa zopet le s telovadbo.
Da 'ne misli Tyrš še na kakšno drugo stro* ko, ki naj bi Sokolstvo delalo v njej, ampak samo na telovadbo, je razvidno iz mnogih drugih mest njegovih spisov še jasneje. Na primer: »Vsako društvo6 mora — ponavljam to — gojiti svojo lastno nalogo, mora svojemu narodu služiti na
4	»Uvahy a reči dr. Miroslava Tyrše« (izdal praški Sokol 1. 1894.) I. del: »Naš jflkol, smer a cil«, str. 10 in 11.	1
* Namreč vsako društvo sploh, ne samo sokolsko.
svoj posebni način, in ako hoče, da ga drugi spoštujejo, svojo lastno nalogo imeti v časti.«11 Ali: »Na sokolskih zborovanjih se ne sme tako zlahkoma in na pol zaničljivo govoriti o sami tej vadbi telesa in pristavljati, da sokolska misel ne obstoji v telovadbi, da je prava naloga naših društev krepitev d u h a. Krepimo le telo, s tem posredno krepimo tudi izdatnost svoje volje; za krepitev duha pa so tu zopet druge institucije. In svoje rodoljubje dokazujmo pred vsem tudi z dejanje m in dokazujmo ga z d e * lom v določeni stroki. Kaj, ali so morda zdrav* je in moč in z njima sovisna delavnost in izdatnost naroda tako majhne stvari, da bi se take naloge morali s r a * m o vati?« Tu torej Tvrš postaja kar hud in nadaljuje: »Mislim, da se noben pravi Sokol tega ne bo sramoval. Da pa udeležba pri naši stvari doslej ni taka, kakor mora biti, je sramota onih, ki se ji izogibajo.«7
Tvrš je potemtakem jako odločno proti te* mu, da bi se v Sokolstvu »krepil« duh, s čimer pa- misli »i z o b r a ž e v a 1«, nabiral zna* nje (seve kolikor ne zahteva teoretičnega znanja stroka telovadbe sama in krepitev sokolske z a * vesti, to je po Tyršu, da Sokoli vedo »kako važno nalogo ima telovadba v narodnem ustroju« in »podrobnejši premislek, s čim edino mo* rejo uspevati naša društva«, torej »zavest sred* s t e v za njih ohranitev in razcvit«).8 Krepi se pač duh tudi s telesnimi vajami, izobražuje pa se z učenjem, nabiranjem znanja. Seve Tyrš ni bil proti izobraževanju duha, samo posebi umevno ne on, vseučiliščni profesor, visoko izobražen mož sam. Ali n i mu to naloga Sokolstva, oefkazuje ga »drugim institucijam«. Globoko uvideval, da je toliko moči zunaj Sokolstva, palico krive tako silno na ~ eno stran, da bi se zlomila, če ne bi bilo silne moči, mogočne insti tucije, ki mora z vso silo palico napenjati samo v nasprotno stran, če naj ostane cela, ravna, prožna. Šole, knjige, časopisi, izobraževalna dru* štva itd., vse baše znanje v možgane, da bi mo* rali biti kakor puranov želodec, da bi prebavili vse orehe, ki se maše vanje (pa ko bi že bili ved* no orehi!). Da bodo možgani res kakor puranov želodec, da bo človek vse to prebavil, da, še več, se ne bo opotekal kakor puran po tako silni hra* nitvi, ter da tudi v poklicu prenese napenjanje
0 Tyrš: »Uvahy« I., str. 150 in 151.
7 Tyrš: »Uvdhy« I., str. 149 in 150.
8 Tyrš: »O pnčinach upadani a o prostfedcich k
obživeni jednot sokolskych«, »Uvahy« JI., str. 43 in
44. Slovenski prevod je izšel v »Jugoslovenskem Sokolu«
1. 1926., štev. I., II.. IV. in VI.
il
možganov brez škode za zdravje, za to je treba močne telesne vadbe. »Modro so razdeljene naloge... Eni so duhovni razvoj naroda v vedi in umetnosti, drugi so gmotno blaginjo v polje* delstvu in industriji vzeli za cilj svojega priza* devanja. Uspeh in slava vsem, ki so iz rodoljub* nega čuta tako delali in še delajo ... Toda niti pro* sveta niti premožnost ne zadostuje še ... Prezaže* lena nam je prosveta, zaželena premožnost, toda tudi to, kar oboje ohranja in čuva Treba je odloč* ne, nezlomne volje, treba čistih dobrih nravov, tre* ba mogočnih lehti in krepkih prs, treba duha brat* stva in možate ljubezni, ki moč potrojujejo, spa* jajoč jo v eno neraztržno zvezo.« To je »težka, pa slavna naloga« Sokolstva. »Da to nalogo iz* polnjujcmo, to je to, kar narod od nas pričakuje, v zaupanju, da gremo za tem ci* ijem, nas pozdravlja in slavi naše prihode.«”
Tyrš torej stoji odločno na stališču telovadbe kot edine sokolske šole. Tudi vse one mo* ralnc vrline, ki govori o njih na pravkar nave* denem mestu, in še druge se mu vzgajajo s prav vodeno telovadbo neposredno ali posredno. In prav tako se mu s telovadbo vzgaja obramb* n a moč naroda, vzgajajo ne samo telesne, ampak tudi vse moralne in duhovne lastnosti, na katerih tudi sloni ubranljivost. bojna sposobnost naroda, kakor: samozavest, hladni preudarek, pogum, pri* sotnost duha, hitro samostojno dejanje, neutrud* ljivost in nezamrzelost, tekmovalnost, zaneslji* vost, disciplina itd.,10 vse lastnosti, ki so važne v vojni, pa so seve važne tudi v miru, pri poklic* nem in drugem delu. Tyršu, prvemu sokolskemu načelniku, so dolgoletna izkustva na telovadišču globoko utrdila prepričanje, da telovadba ne kre* pi samo mišic, ampak preraja celega človeka, če je ravnana v pravi smeri. In na pravo ravna* nje je polagal največjo važnost in mu v Sokol* stvu postavil trden temelj.
Kolikor važna je moralna stran vpliva telo* vadbe, mi je že preveč narasel spis, da bi se mo* gel spuščati v kakšne podrobnosti.
Prosvetno delo v Sokolstvu.
Po vsem, kar sem navedel in podprl z izreki Miroslava Tyrša, ki je njegovo sokolsko idejo tudi jugoslovensko Sokolstvo vzelo za svojo, je jasno, da se je treba sokolskim društvom izogi* bati vsemu, kar bi jim prikrajševalo telovadbo, se postavljalo samostojno poleg nje ali celo nad
0	Tyrš v proglasu k volitvam odbora praškega So. kola I. 1863., »Uvahy« I., str. 26 in 27.
10	Tyrš: »Koliko telovadba in telovadna društva prt spevajo k narodni obrambni moči«, »Uvahy« I.. str. 60 i. sl.
njo, kaj še, da bi jo skušalo izpodriniti. Tako so prosvetni odseki združljivi s Tyrševim stališčem ie, ako so izraz delodelja, da se doseže boljša go* jitev telovadbe in trdnejša sokolska zavest član* stva (kaj Tyrš razume s sokolsko zavestjo, glej zgoraj), in če njih delo vrše zadostno izobraženi p r e d n j a k i ali vsaj telovadci z večjo iz* obrazbo. Kar gre preko tega okvirja, Tyrš od* klanja, in je k večjemu pripustljivo, če ne stopa na mesto telovadbe in ne jemlje ali manjša gmotnih sredstev, potrebnih za telovadbo, in če je najprej dobro skrbljeno za utrjanje sokolske zavesti. Ako prosvetniki in izobraženejši bratje izpodbujajo manj izobražene brate k nabiranju drugega znanja, k samouštvu, in jim pomagajo z nasveti in pojasnili, je hvale vredno, izraz res* ničnega bratstva, bratstva v dejanju; ob brat* skem, demokratičnem stiku v telovadnici in zunaj nje, ki ga skupno delo v telovadnici ob pravem vodstvu stvarja samo po sebi, bo za to dosti prilike. Posebne razmere morejo opravičiti tudi kakšen sistematični pouk v društvu, pa le kot začasno nalogo, ob kateri seve telovadba ne sme trpeti, n. pr. pouk »nepismenih« v branju in pisanju, tem bolj, ker je to znanje podlaga tudi za sokolsko izobraževanje v Tyrševem smislu.
Racionaliziranje prostih vaj.
Strogo pa je treba paziti, kakor rečeno, da telovadba pri tem ne trpi niti najmanj. Zakaj »intelekt« je velika moč, preveč jih je še danda* nes, ki ga obožujejo kot edino zveličavnega. So* kolstvu je treba paziti, da se ne razvija samo on in on ter začne glodati zdravje in življensko silo naroda in tako ubijati tudi samega sebe. Povsod nam sili nasproti. »Ratio« nam celo »racijonali* žira« telesne vaje, kjer in kolikor je to le mo* goče. Najlaže in največ je to mogoče pri prostih vajah. »Hladno računajoči« razum ljubi materna* tiko in hoče točnih, matematično točnih posled* kov giba in ne ljubi giba samega. Drže, dolgo trajajoče drže, to predvsem so mu proste vaje, gib samo sredstvo za njih dosego; tako hiter naj bo. da ga sploh ni videti. V »mateipatični časovni točki« in v geometrično točnih črtah naj se drže projicirajo pred gledalca. Telesni deli bijejo takt, gib pa izginja in z njim ritem življenja: takt je pač civilizacija, ki je je vedno več, ritem pa kul* tura, ki je je vedno manj. Ko smo pri nas že pred dvajsetimi leti začeli v prostih vajah orne* jevati drže in jih spravljati na pravo mero, pa gibu dajati njegove pravice in mu dovoljevati različno hitrost, kako so se zamajale glave! In še danes se majejo nekatere, dasi so zadnji čas tudi drugje začeli pristrigovati drže, da, so celo, ki jih
Pismo starog Sokola.
STAREŠINI JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA BRATU E. GANGLU — BEOGRAD.
Radujem se početku našeg sokol* skog slavlja i preko Tebe kao pobe* donosnog vesnika skorašnjeg i preko potrebnog drugog jugoslovenskog sve« sokolskog sleta: zahvaljujem i svima Tvojima vernim i istrajnim saradni* cima, kličući vam svima: Zdravo!
Sav predan sokolskoj ideji kod nas u predratnoj Srbiji još onda, ka* da se o Sokolstvu nije imalo pojma, te sc potcenjivalo i gonilo — ja sam i suviše imao muka i nevolja, oso* bito otkako sam uspeo uvesti ime Soko 7. Aprila 1891. g. i po povratku sa nauka iz Pariza 1891. g. počeo jače raditi. Ali ipak: držeči se vere, lju* bavi i nade — ja sam i dalje radio a i posmatrao s verom i zahvaljuči Tebi i Tvojima saradnicima — ja sam na j posle i sverovao: evo! danas me* sto jednog Sokola, imamo Jugoslo* vensko Sokolstvo! — Živelo!
Želeči da i dalje doprinesem raz* vijanju naše spasonosne sokolske ideje po celokupnu našu omladinu i našu krvavim žrtvama vekovima teče* nu današnju našu državu — ja Vam se, evo ponovo stavljam na raspolo* ženje, da i od sada sa vama svima javno i iskreno saradujem kao Soko.
Molim Te, da i ovom prilikom prihvatite i onu moju pesmu u kom* poziciji neumrloga Ise Bajiča od 30. IX. 1907. g. a koja je bila namenjena
još tada žcljcnome sletu u Beogradu, i koja se oduševljeno do skora peva* la — a koja samo u naslovu izme* njena i danas odgovara našoj sokol* skoj ideji.
Evo je:
PESMA JUGOSLOVENSKIH SOKOLOVA.
Haj’te, bračo, ihaj’te, sestre, Haj’te s nama, sad je čas:
U sokolskom bratskom radu Tu nam svima leži spas!
Snažni duhom, snažni telom 1 mišicom kao grom, — Stajačemo na braniku I pomoči rodu svom!
Haj’te složno sa svih strana, Brat uz brata, da smo svi,
Dok u nama srce bije 1 junačka krvca vri!
Haj’te složno, hrabro svesno U sokolski snažni splet, — Nek’ odjekne sloga naša I zadivi cco svet!
Dostavljajuči Ti sve ovo dragi bra* te i starešino, ja Te molim: da ovo i javno objaviš u »Sokolskom Glas* niku«.
Sa sokolskim bratskim pozdravom Zdravo! Tvoj
Dr. Voj. V. Rašić.
1.	decembra 1929. g. u Beogradu.
Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Vanredna glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Beogradu 15. XII. 1929.
Nj. Vel. Kralj, na predlog g. mi* nistra prosvete, g. ministra vojske i mornarice, a po saslušanju g. predsed* nika ministarskog saveta, propisao je i proglasio Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji glasi:
§ 1. U cilju fizičkog i moralnog vaspitanja državljana osniva se vite* ška organizacija pod imenom Soko Kraljevine Jugoslavije.
§ 2. Članom Sokola Kraljevine Ju* goslavije može postati svaki dorastao i neporočan državljanin Kraljevine.
§ 3. Sem pravih članova, Sokolu Kraljevine Jugoslavije mogu pripadati sokolska deca i sokolski naraštaj.
§ 4. Sokolske jedinice su: sokolska društva, sokolske župe i sokolski sa* vez.
Sokolsko društvo je osnovna mes* na organizacija, koja neposredno vrši odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja.
Sokolska župa je viša sokolska zajednica, koja udružujc više sokol* skih društava.
Sokolski savez je najviša sokolska zajednica koja udružujc sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije.
Sedište sokolskog saveza je Beo* grad.
§ 5. Sokolskim društvom upravlja društvena uprava, koja se sastoji iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, na* čel nika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora ra* čuna i njihovih zamenika.
Sokolskom župom upravlja upra* va župe, koji se sastoji iz starešine, njegovog zamenika. predsednika pro* svetnog odseka, načelnika i načelnice, tajnika, blagajnika, 5—10 članova i nji* hovih zamenika, 5 revizora i njihovih zamenika.
Savezom upravlja uprava saveza, koja se sastoji iz starešine, 5 podsta* rešina od ko j ih po redu imenovanja najstariji zastupa starešinu, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, oredsednika prosvetnog odseka, 15 do 25 članova i 7—11 njihovih zamenika, 5—7 revizora i njihovih zamenika. Starešina saveza je Naslednik Pre* stola Kraljevine Jugoslavije.
§ 6. Upravu saveza imenuje i raz* rešava ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa
predsednikom ministarskog saveta; uprave župa imenuje i razrešava upra* va saveza; uprave društava imenuje i razrešava uprava župe.
§ 7. Starešina saveza i uprava sa* veza upravljaju celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i pred* stavljaju celokupno Sokolstvo.
Savetodavni organi upiave saveza za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja su: glavna skupština, odbor delegata župa i odbor načelnika župa. Njihov sastav i rad odrediče se sta* tutom (§ 11.).
§ 8. Sredstva za izdržavanje sokol* skih društava, sokolskih župa i sokol* skog saveza sastoje se iz članskih ulo* ga dobrotvornih prihoda, legata i za* dužbina, potpora banovina i države.
§ 9. Sokolu Kraljevine Jugoslavije mogu pripadati učenici svih narodnih, gradanskih, srednjih, učiteljskih i stručnih škola.
§ 10. Ovlaščuje sc ministar sao* bračaja da posebnom uredbom propi* še povlastice za vožnju članova So* kola Kraljevine Jugoslavije na držav* nim železnicama, državnim brodovima i ostalim državnim prevoznim sred* stvima za sletove, skupštine i ostala putovan ja po poslovima Sokola K ra* ljevine Jugoslavije.
Isto tako ovlaščuje se ministar vojske i mornarice da posebnom uredbom propiše olakšice u pogledu obaveze služenja u kadru za članove Sokola Kraljevine Jugoslavije.
§ 11. Bliže odredbe o organizaciji i poslovanju Sokola Kraljevine Jugo* slavije propisače statutom ministar prosvete i ministar vojske i mornari* ce u saglasnosti sa predsednikom mi* nistarskog saveta.
§ 12. Dosada postoječa društva za telesno i čudoredno vaspitanje: Jugo* slovenski Soko, Ilrvatski Soko, Orao, Srpski Soko, ukoliko se za tri nedelje od dana stupanja na snagu ovog za* kona ne ujedine i ne stope u Soko Kraljevine Jugoslavije, ukidaju se.
§ 13. Urcdbu za likvidaciji! ovih društava propisače ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglas* nosti sa predsednikom ministarskog saveta.
§ 14. Ovaj zakon stupa u život i dobija obaveznu snagu kad se objavi u »Službenim novinama«.
Tada prestaju važiti svi propisi zakona uredaba i naredaba. koji su u protivnosti sa ovim zakonom. (A. A.)
*
Da udovolji zahtevu § 12. navede* nog zakona sazvalo je starešinstvo JSS vanrednu glavnu skupštinu Jugo* slovenskog Sokolskog Saveza u Be'o*
grad za 15. cleccmbra 1929
Beograd, 15. decembra. Danas je u Beogradu održana vanredna skupšti* na Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Pre same skupštine celo pre podne održan je pouzdani sastanak delegata, kojem su prisustvovali svi delegati, koji su sačinjavali popodnevnu skup* štinu. Sastanak je trajao celo pre i
posle podne do 4.30 sati, kad je odpo* čela skupština.
U 4.30 posle podne pošto su stigli svi delegati, otpočela je skupština. Sta* rosta br. Engelbert Gangl, otvarajuči skupštinu ističe u svom pozdravnom govoru, da su svi delegati prisutni na ovoj skupštini i da oni zastupaju sve župe, osim cetinskc, koja je medu* tim poslala brzojav, u kojem sc soli* darizira sa svima zaključciina današ* nje skupštine. Od delegata prisutni su svi iz čitave kraljevine i to 86 te 12 članova starešinstva. Br. Gangl kaže da u smislu člana 13. i 14. pravilnika i u smislu prijašnjih skupština današ* njoj skupštini prisustvuje dovoljan broj delegata, da se mogu donositi pravovaljani zaključci. — Po tom je rekao:
Prva reč na početku ove skupšti* ne treba da je upravljena na prvog Sokola u našoj zemlji našeg voljenog Kralja. Radi toga predlaže, da se Nj. Vel. Kralju uputi sledeči brzojav:
»Nj. Vel. Kralju Aleksandru, Beo* grad. — Jugoslovensko Sokolstvo sa* kupljeno na istorijskom tlu naše pre* stolnice ulazeči u Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije, u kojc dragovoljno unosi sve svoje moralne i fizičke vrednote, pozdravlja prvog Sokola Nj. Vel. Kra* Ija Aleksandra I. naglasu j uči i tom zgodom da če i u buduče predano ra* diti na korist otadžbine i naroda, a na temelju oprobanih sokolskih principa. Da živi Nj. Vel. Kralj! Da živi Nj. Vis. prestolonaslednik, prvi starešina Sokolstva Kraljevine Jugoslavije.«
Ovaj je brzojav saslušan od čitave skupštine stoječi i na kraju popračen dugim i živahnim odobravanjem. Posle toga starosta nastavlja svoj govor i kaže:
Bračo i sestre! Stari i mladi so* kolski borci, svi mi danas stojimo u momentu, kad se naši putevi raskršta* vaju. Treba da se odlučimo kako i kuda. Mi smo svi razgovarali o tom bratski, sokolski, stvarno. Mislim da su iznesena sva pitanja, koja su otvo* rena na sastanku. Svi su se izjasnili da žele raditi za unapredenje sokolske misli u našoj zemlji i za sve ono što je u uskoj vezi s tom misli t. j. za bla* gostanje našega naroda. Mi sve žrtvu* jemo, samo ne možemo žrtvovati ve* liku i lepu sokolsku misao. Ne mo* žemo to i nečemo žrtvovati. Mi broji* mo danas preko 72.000 pripadnika. Svake godine 1. decembra svi su So* koli polagali zakletvu, da če braniti i čuvati lepotu dela velikog Tyrševog genija, koji je uhvatio korenja ne sa* mo kod nas, nego i kod brače Čeho* slovaka i ostalih Slovcna. čehoslovač* ka je danas prva u Sokolstvu u slo* venskoj porodici. Mi osečamo duboke osečaje bratstva, jednakosti i slobode naših slovenskih naroda i celokupnog Slovenstva. To su osečaji Sokolstva.
Kako smo danas, tako želimo da bude i sutra, da budemo čisti u službi naših velikih ideja te čemo od sutra još ve* čim zadovoljstvom kazati vanjskom svetu, da se u tom smislu radi, da su to naše osnovne ideje, koje če provo* diti Soko Kraljevine Jugoslavije. Sva* ki naš čovek treba da pripada veliko j jugoslovenskoj sokolskoj porodici.
Mi hočemo svoje misli i želje da proširimo na čitav naš narod, a to smo rekli na našem prvom zboru, da se želimo proširiti u svojoj slovenskoj sokolskoj zajednici. U to ime Zdravo!, želeči da nastavak rada bude u duhu velikih sokolskih ideja i tradicija.
Zatim br. Gangl najavljuje, da če se pročitati rezolucija, koja treba da se primi ili odbaci, a isto tako da če se pročitati druga rezolucija, koju je podnela zagrebačka župa. — Pre toga čita pozdravni brzojav, koji je stigao od čehoslovačkog Sokolskog Saveza, a koji glasi:
»čehoslovačko Sokolstvo pozdrav* Ija vas, koji ste sc skupili na skupšti* ni i ono je s dušom medu vama i toplo vam želi srečnu odluku za uspeh so* kolske misli i za napredak vašega na* roda.«
Ovaj je brzojavni pozdrav popra* čen burnim oduševljenjem. Br. Gangl predlaže, da se čehoslovačkom Sokol* stvu odašalje ovaj odgovor:
»Jugoslojvensko Sokolstvo sa svoje glavne godišnje skupštine pozdravlja svoju severnu braču naglašujuči, da če i u buduče, reorganizovano u no* vom Sokolstvu Kraljevine Jugoslavije, ostati verno starim tradicijama nastav* ljajuči svoj rad u duhu istih sokolskih principa, kako nam ih namreše naši slavni osnivači.«
I ovaj je brzojav popračen burnim ovacijama čehoslovačkom Sokolstvu.
Zatim br. dr. Dragič čita rezolu* ciju, koja glasi:
Delegati svih sokolskih župa jugo* slovenskog Sokolstva u Jugoslaviji, sa* kupljeni na vanrednoj skupštini Jugo* slovenskog Sokolskog Saveza, održa* noj 15. decembra 1929. g. u Beogradu, povodom zakona o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije, koji je donet bez inicijative jugoslovehskog Sokol* stva, posle svestranc diskusije donose sledeču rezoluciju:
1. Jugoslovensko Sokolstvo, vaspita* no u idejama osnivača Sokolstva Tyr* ša i Fiignera, koje počivaju na teme* ljima slobode, bratstva i jednakosti, uvek verno svojim idcalima s požrtvo* vnošču i predanošču radilo je na stva* ranju bolje budučnosti svoga naroda, ne tražeči za sebe ni koristi ni slave;
2. kao organizacija privatne inici* jative Sokolstvo je u svom životu i radu kako pre tako i za vreme a na* ročito posle rata ujedinjeno u Jugoslo* venski Sokolski Savez, moralo da sav* laduje mnoge prepreke i teškoče, koje
sploh čisto zametavajo: pač pretiravanje na dru* go stran, kakor so sami kar najhitrejši, »sekani« gibi, tako da se vidijo same drže, drug ekstrem. Tega ekstrema se žal tudi pri nas nismo še čisto znebili. Zlasti mučno, smešno in obenem ža* lostno, je gledati deco, kako se trudi »racional* no« izvajati življenja proste vaje.
Napredek v pravilnem pojmovanju sokolske misli.
Kaj čuda, ako ima ob tako razširjenem po* veličevanju samega intelekta tudi prosvetno delo v Sokolstvu veliko nagnjenje se razširjati na škodo telovadbe. Veliki razmah prosvetnega dela v čehoslovaškem Sokolstvu, ki ga tam imenujejo »izobraževalno delo« (»činnost vzdelavaci«), je delal velik vtisk tudi pri nas in nekateri so mi* slili, da moramo čisto tako delati tudi pri nas. Mi pa smo morali biti tem bolj oprezni, ker pri nas niti pred vojno telovadba ni bila, še v Slo* veniji ne, tako utrjena, kakor na Češkem, po vojni pa je bilo ob silnem pomanjkanju dobrega prednjaštva z njo še slabše. Pa kmalu je začelo tudi po vojni prodirati pravilno naziranje in se zlasti izza zadnjih treh, štirih let razširjati in utr* jati čim dalje bolj. Tudi na Češkem so začeli za* virati kolesa in se približevati Tyrševcmu stali* šču, potem ko so se začele množiti tožbe, da tu in tam prosvetno delo ovira telovadbo, se po* stavlja nad njo, da se zdi, da hočejo nekateri iz Sokola narediti univerzo; da prosvetno delo ne gre pravo smer, zlasti n. pr. da hoče reševati raz* merje Sokolstva do socijalizma, politike itd., pri čemer da je ob raznih smereh, ki jim pripada članstvo, nevarnost, da se vse to razlaga s sta* lišča različnih političnih strank; da prednjaki mnogokje že samo kažejo vaje, vzgojo pa morajo prepuščati prosvetnikom, ki pa se zopet brigajo samo za izobraževanje in ne za vzgojo itd. Danes gre težnja v čehoslovaškem Sokolstvu uspešno za tem, da je vsak prosvetnik prednjak ali pa vsaj reden telovadec, ter da je vzgoja stvar prednja* štva. Zato se največja pažnja posvečuje uspo* sobitvi prednjakov za njih ne lahko nalogo. S prednjaštvom je seve pri nas še dosti na slab* šem in čaka našega Sokolstva tu še mnogo truda. Preko noči pa se ne da doseči vse. Za sedaj mo* ramo biti veseli, da se zavest prave naloge So* kolstva vedno bolj širi in utrja in da so minuli časi, ne še tako davni, ko je bilo še dosti raz* širjeno mnenje, da je Sokol brez telovadbe še vedno lahko pravi Sokol, da celo, da je sokolsko društvo brez telovadbe, če le dela prosvetno delo, še vedno lahko sokolsko društvo. Iz tistih časov zdi se, da izvira tudi to, da se imenujejo naša društva samo »sokolska društva« — kakor
bi se hotela v imenu zakriti telovadba — in ne »telovadno društvo Sokol«, kakor se še vedno imenujejo na Češkem, dasi se je tudi tam poja* vil predlog, da naj se sokolska društva ne ime* nujejo več »telovadna«, pa je bil kaj hitro za* vrnjen.
Poglobitev pogleda na telovadbo, to poglobi* tev sokolske zavesti, kakor jo razume Tyrš, smemo smatrati za velik in važen napredek ob koncu desetih let obstoja Jugoslovenskega sokol* skega saveza. Kot posledica se kaže večje zani* manje žup in društev za vzgojo prednjakov in prednjačic, ki jih je doslej tako manjkalo v na* šem Sokolstvu, in kaže se v živahnejšem delu na telovadiščih. Razveseljivo je to tem bolj, ker delo na sokolskih telovadiščih in od časa do časa ve* liki skupni čini na velikih zletih, zlasti pa na vse* sokolskih zletih, kakor se nam drugi, v središču države, že bliža, morejo bolj, kakor kar koli, po* spešiti proces duhovnega in dušnega ujedinjenja našega naroda. Dejanje in zgled je več kakor beseda. Skupno delo s tako idealnim in obenem tako realnim ciljem — saj prave idealnosti ni brez realnosti — mora približevati sokolske telo* vadeč s severa in juga, z vzhoda in zahoda naše države in jih navdajati z enakimi čuvstvi, enakim duhom in enako voljo.	1
Slovanska kultura — jugoslovenska kultura.
Vsemu narodu skupni cilj je po Tyršu, ka* kor razloženo, kar najvišja povzdiga kulture, ki mora za nje dosego z vsemi močmi sodelovati tudi Sokolstvo, to pa v svoji stroki, v telovadbi. Z delom v svoji stroki je Sokolstvu negovati in utrjati zdravo vitalno podlago kulture, ta neogib* ni pogoj zdrave in prave kulture na katerem koli področju. Sokolstvo je torej kulturna organiza* cija prvega reda, kolikor jih je tudi, ki mislijo, da telovadba nima s kulturo ničesar opraviti.
Toda kaj bo s kulturo v Evropi? Osvald Spengler ji prerokuje smrt od ostarelosti. Evrop* ski narodi se mu starajo. Ako je to res, potem prejkone tudi telovadba ne bo več vlila novega čvrstega življenja vanje, ampak jim samo podalj* šala starost. Rase in narodi se staiajo, kakor se starajo posamezni ljudje. Lahko si oboji ohra* njajo zdravje do najpoznejše starosti, ali moč ni več prejšnja, življenska sila pojema in ne spro žuje več produktivnih moči, vsaj ne zadostno.
Ali se tudi Jugosloveni staramo in postajamo nezmožni, stvarjati, dvigati kulturo? Spengler sam omejuje ono Evropo, kjer je kultura v zad* njih izdihljajih, na ozemlje med Vislo, Adrijo in Guadalquivirom. Jugosloveni torej samo mejimo na to ozemlje in bi se potemtakem smeli veseliti,
da ne pripadamo st^ri Evropi, ampak bi imeli še polno moč. ustvarjati »novo« Evropo. Saj celo Nemci smatrajo, da še niso stari, da so »naj* mlajši narod naše (evropske) kulture«, da je »Nemčija takorekoč v sredi med kulturno smrtjo starajočega se zapada in novim dvigom šc ne ro* jene kulture vzhoda« in je »še življensko moč* na.«11 Kaj naj rečemo potem šele mi!
Toda velike, samobitne kulture ustanav* ljajo samo velike skupine človeštva. Spcnglerju so kulture posameznih romanskih in germanskih narodov vse ena kultura: zapadnoevropska (»fau* stična«). Razlike v značaju teh kultur mu izgi* njajo v primeri z značajem drugih, prejšnjih ve* likih kultur, kakor arabske (»magične«), antične (»apolinične«) itd.; proti tem imajo vse kulture zapadnoevropskih narodov enak značaj (»fau* stični«). Pod mogopnim vplivom zapadnoevrop* ske kulture ali bolje civilizacije pa Spcnglerju stoje danes tudi drugi narodi, pred vsem Rusi. »Duhovni njen čar« stvarja oklep, ki ne daje, da bi se rodila pristna ruska kultura, ampak se »vse, kar se dviga iz globine zgodnje dušnosti izliva v votla tvorila (Hohlformen) tujega življenja; mlada čuvstva otrpevajo v postarnih proizvodih in namesto vzpetja v lastni tvorni moči raste samo mržnja proti daljni sili do velikanske silno* sti.«12 Spengler imenuje to »historično psevdo* morfozo.« Vse, kar je izza Petra Velikega, »ki je postal usoda rusovstva« pa do boljševizma, ki »ni ruski narod niti ne del njega«, ustvarila na Ruskem psevdomorfoza, pravi Spengler, da je ruski duši tuje in jo navdaja z »bridkim Črtom proti kamenitemu starikastemu svetu, v katerega jo je zvabil Antikrist«, kot kakršen se »v razšir* jeni ljudski legendi pojavlja Peter Veliki«. Tol* stoj in Dostojevski sta Spcnglerju oba žrtvi psev* domorfoze. toda Tolstoj mu je bil »ž vso notra* njostjo zvezan z zapadom«, zato je imel tako mo* gočen učinek na zapad ta »mojster zapadnega romana«, Dostojevski pa mu že gleda na vse ka* kor iz prihodnosti: »Tolstoj je pretekla, Dosto* jevski prihajajoča Rusija.«13
Rusi so Spenglerju mlado človeštvo, ki bo šele rodilo novo, veliko samobitno kulturo, različno od faustične. Neizmeren mu je razloček med fau* stično in rusko dušo. »Človek zapada gleda na* vzgor. Rus gleda k obzorju v daljino.« »Nagon v globino« je pri enem »strast prodiranja na vse
11 Manfred Schroeter: »Dcr Streit um Spengler, Kri* tik seiner Kritiker«, str. 12.
12 O. Spengler: »Untergang des Abendlandes«, II., str. 370 in 227 i. sl.
13 Istotam, II., str. 231 do 237.
strani v neskončni prostor«, pri drugem pa ne* kakšno »razscbljenje (ein Sichentaussern), dokler .ono' (das ,Es‘) v človeku ne postane eno z brez* kortčno ravnino. Tako razume Rus besedi človek in brat; tudi človeštvo vidi kot ravnino.«11 Temu čisto različnemu značaju ruske duše primerno bo po Spenglerju tudi pristno ruska kultura drugačna od faustične, nova.
Naj pa je s kulturami tako, kakor misli Spen* gler, ali pa drugače; naj ni med njimi nobene prave zveze, ali pa naj je taka zveza; naj bo bo* doča ruska kultura čisto nova, ali pa nov, čvrst, višji in etično plemenitejši razvoj dosedanje ev* ropske in dosedanje ruske kulture ter bodo sedaj zapadni narodi stali pod mogočnim vplivom ru* ske kulture — naj bo eno ali drugo: vsekako bo ta ruska kultura slovanska kultura! Ustvar* jala jo bo kri od naše krvi. Sorodna kri usposab* Ija tudi Jugoslovene, da sodelujejo pri razvijanju pristne vseslovanske kulture: sodelujejo na svoj način, v toliko različen, kolikor se naš zna* čaj razlikuje od ruskega; svojemu značaju pri* merno prispevajo k vseslovanski kulturi,_ v nje* nem okvirju razvijajo in dvigajo svojo jugoslo* vensko kulturo, del vseslovanske kulture, kakor so francoska, angleška, nemška itd. kultura deli zapadnoevropske kulture.
Ako so bili Rusi doslej in so še pod vplivom zapadne civilizacije, vendar ta vpliv ne sega iz mest na deželo, v prostrano rusko zemljo, kjer Rus živi še jako prirodno življenje. Bližji zapadu, manj številen pa mu je naš narod mnogo bolj iz* postavljen, zlasti zapadnejši deli kjer civilizacija javlja svoj vpliv žc na deželo. Ne moremo pa si misliti, da bi si bil v kakšnem delu ob tem že okrnil svoje pristno jugoslovensko čuv* stvovanje in tega čuvstvovanja podlago: slo* vansko čuvstvovanje. Tako blizu zapadnoev* ropske civilizacije, ki objema čim dalje bolj tudi nas in prodira čim dalje bolj proti vzhodu, pa je treba, da smo povsod silno budni in pazljiv. da nam ne okvari naše življenske sile. ki bo tem močnejše ohranjala tudi naše jugoslovensko in slovansko čuvstvovanje ter nas tem bolj^ uspo« sabljala za pristno naše kulturno delovanje, čim krepkejša bo in čim dlje ostane zdrava in silna.
Naloga sokolske telovadbe je po vsem tem neizmerno globoka in obenem nad vse vzvišena. Čuvati in jačiti življensko silo našega naroda, se pravi čuvati in jačiti jugoslovenski značaj in z njim slovanski značaj naše kulture. Ve* liko je poslanstvo Sokolstva!
14	Istotam, II., str. 362 in 363 v opombi.
su dolazile od često puta nezdravih političkih prilika u našoj državi, od strane protivnika Sokolstva kao i pro* tivnika narodnog i državnog jedinstva. Ali Sokolstvo je ipak u svim tim te* štcim momentima ostajalo nepokoleb* ljivo i dosledno svojim prineipima: jedan narod, jedna država, jedno So* kolstvo;
o.	jugoslovensko Sokolstvo sa po* nosom gleda na taj period svoga ži* vota, u komč mu je duh njegove orga* nizaeije davao neiscrpnu snagu i polet da nesebično radi na telesnom morah nom i nacionalnom podizanju naroda, sto je manifestom Nj. Vel. Kralja do*
oilo	najviše priznanje prilikom prvog jugoslovenskog svesokolskog sleta;
4.	državni interesi izraženi donose* njem zakona o osnivanju Sokola Kra* ijevine Jugoslavije, zahtevaju od Jugo* slovcnskog Sokolstva da se odrcKne svoje dosadašnje samostalnosti;
D. jugoslovensko Sokolstvo duboko veruje, da če nova organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije biti vodena du* bom Jugoslovenskog Sokolstva i oče* kuje, da če dosadašnji nosioci sokol* skih načela imati u njoj i največeg Učešča, jcr samo u tome vidi najvece jamstvo budučog uspešnog rada za do* oro Kralja i Otadžbine i pobedu čiste sokolske slovenske ideje;
6. s tom verom Jugoslovenski So* kolski Savez rešava i proglašava, da sa celom svojom organizaeijom stupa u Soko Kraljevine Jugoslavije i po* zdravlja svoga brata siarešinu Nj. Vis. prestolonaslednika Petra; .
7. pristupajuči novoj organizaciji skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza odaje svoje puno priznanje i bratsku zahvalnost svim dosadašnjim i sadašnjim starešinstvima saveza, žu* pa i društava, tehničkom vodstvu, svoj orači i sestrama na bezgraničnoj oda* nosti i ljubavi za sokolsku stvar, po* zivajuči sve da i dalje s istom požr* tvovnošču i ljubavi nastave svoj rad;
8. do definitivnog formiranja So* kola Kraljevine Jugoslavije neka sve župe i sva društva nastave svoj dosa* dašnji rad, spremajuči se intenzivno za veliko sokolsko slavlje — svesokol* ski slet u Beogradu 1930.
9. jugoslovensko Sokolstvo izraža* va nadu, da če Sokolstvo Kraljevine Jugoslavije, kao izraz prave sokolske misli, postati član Saveza Slovenskog Sokolstva. Zdravo!
Posle pročitane rezolucije br. dr. Kdo Markovič, član delegacije župe iz Zagreba, pročitao je odvojenu rezolu* eiju, koju su izradili delegati zagre* bačke župe, a koja glasi:
Draga bračo!
Irelevantno je, kako se tko odnosi prema viteškoj4 organizaciji »Sokola Kraljevine Jugoslavije«. 'L'aj momenat ne može biti od važnosti po našu iz* vanrednu glavnu skupštinu. Za nju je merodavan zakon o osnivanju »So* kola Kraljevine Jugoslavije« od 5. de* cembra 1929., koji je i bio odlučan za njezin saziv. Bez obzira na momenat organizacije Sokola Kraljevine Jugo* slavije, njihove uprave i sastava, za* kon normira za naš Jugoslovenski So* kolski Savez tri odlučna fakta:
1. Da elanom Sokola Kraljevine Ju* goslavije može postati svaki dorastao i neporočan državljanin Kraljevine Ju* goslavije (§ 2).
2. Da se dosadanja društva ukida* ju, ukoliko se do 26. decembra ne uje* dine i ne stope u Soko Kraljevine Ju* goslavije (§ 12).
3. Da če ministar vojske i morna* rice i ministar prosvete u saglasnosti s predsednikom ministarskog saveta propisati uredbu o likvidaciji društa* va (§ 13).
Po zakonu, kojemu se imamo svi po* koravati, dakle, naš Savez svakako ima da nestane, jer Savez bez društava ne može postojati. 1 to u svakom slučaju. Jer kad bi i bilo moguče, da se do 26. decembra izvrši ujedinjenje svih društava i njihovo stapanje u Soko Kra* Ijevine Jugoslavije, zašto nema ni vre* rnenske mogučnosti, društva svakako treba da donesu odluke o svojoj likvi* daeiji, koja če se provesti po uredbi nadležnih ministara (§ 13).
Radi se dakle o propisanoj likvida* eiji društava, koja je materijalnoga ka= raktera. Pitanje opstanka Saveza več je rešeno zakonom. Indirektnim pu* tem. Jer o njemu zakon i ne govori. Zakon govori o društvima. I Savezova je zadača samo, da omoguči da dru* štva pravilno postupe u smislu zako* na. On mora da dade svim društvima slobodu, da samostalno izvrše svoju likvidaciju, jer pravila društava (§ 37) odreduje da društva mogu likvidovati tek po dozvoli Saveza. Pored toga Sa* vez mora društvima omogučiti njihovu i materijalnu likvidaciju. (§ 37. dru* štvenih pravila).
Po pravilima naime imovina dru* stava koja likvidiraju pripada Savezu. Kako Savez u smislu zakona od 5. decembra ipso fakto po sili zakona prestaje postojati, nemoguče je odr* žati odnosne odredbe pravila društava. Prema tome čc Savez morati stvoriti odluku, da prepusti društvima konač* nu rispoziciju u pogledu njihovih imo* vinsko pravnih odnosa.
No i bez obzira na materijalni mo* menat, pristupanje u novu organizaeiju Sokola Kraljevine Jugoslavije ne re* šavaju Savezi. Po citiranom zakonu (§ 12) odlučuju samo društva. No i sama društva ograničena su na dva na* čina:
1. Slobodnom voljom svojih člano* va, jer nova orgainzacija (§ 2 zakona) nije prisilna i
2. zakonskom odredbom, da čla* nom Sokola Kraljevine Jugoslavije može biti samo neporočan državljanin Kraljevine Jugoslavije.
U našim društvima ima sva sila članova, soji nisu naši državljani. Jer naša organizacija nije teritorijaina ne* go jugosiovenska nacijonaina i opče slovenska organizacija. 1 društva bi prema tome moraia isključiti svoje članove jugoslovene i slovene, koji ni* su državljani Kraljevine Jugoslavije, pa da mognu u celosti u organizaeiju sokola Kraljevine Jugoslavije.
Jz ovoga se vidi, da je zakonodavae želio, da u novu organizaeiju Sokola Kraljevine Jugoslavije ulaze pojcdinei i da se iz njih tormira nova gradevina.
i a ni mače Jss po svojoj biti kao demokratska ustanova i bez obzira na zakonske odnose ne bi mogao raspola* gati s voljom svojega članstva u easu svoje snom zakona nastupivše likvi* dacijc, a isto ta ko ni s imovinom po* jedrnih društava.
Da prema tome dode do izražaja volja ukupnosti i da do kraja izvršimo odredbe zakona predlažem u ime Zu* pe zagrcbačke:
Izvanredna glavna skupština Jugo* slovenskog Sokolskog Saveza održana lo. decembra 19ž9 u Beogradu zaklju* čuje:
1. U smislu zakona o osnivanju So* kola Kraljevine Jugoslavije od o. de* cembra 1929. pristupa se likvidaciji Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, svih /upa i društava.
e. Najkasnijc do 25. decembra 1929. imade svako sokolsko društvo održati iz vanrednu glavnu skupštinu:
a) da dade svakom članu priliku, da odluči, hoče li uči u vitešku orga* nizaeiju »Soko Kraljevine Jugoslavije«,
b) da donese konačno odluke o društvenoj imovini.
Savezna skupština očekuje od svo* jega članstva, da če ga pri stvaranju odluka voditi principi jugoslovenskog Sokolstva po k oj ima se i do sada u* pravljalo.
Starosta br. (.Jangi stavlja na gla* sanje obe rezolucije. Glasa se ustaja* njem. Za prvu rezoluciju glasalo je 87 delegata, t. j. večina prisutnih, dok je protiv prve rezolucije, a za drugu gla* salo 11 članova. Prema tome je prva rczolucija prihvačena. Zatim br. Gangl objavljuje, da skupština predlaže, da se pošalje prvom starešini Sokola Kra* Ijevine Jugoslavije Nj. Vis. prestolo* nasledniku Petru ovaj brzojav:
»Jugoslovenski Sokolski Savez sa svoje vanredne skupštine, na kojoj je donio odluku o stupanju u Soko Kra* Ijevine Jugoslavije, pozdravlja Vaše Visočanstvo kao svoga brata starešinu s dubokom verom u požrtvovan rad svih Sokola u našoj zemlji za buduč* nost naroda.«
Po tom tajnik br. dr. Fux čita pred* log br. dr. Pavlasa, starešine župe no* vosadske, koji glasi: »Skupština bira odbor od četiri liea u koji ulaze brača: zamenik staroste Paunkovič, te čla* novi dr. Ribar, dr. Olip i dr. Cipčič. Ovaj odbor če biti pri ruci nadležnim vlastima, kada se bude donosio zakon
o	ptelazu celokupne aktive i pasive JSS župa i društava na savez, župe i društva Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ovaj predlog br. dr. Pavlasa primljcn je jcdnoglasno od sviju prisutnih. Za* um je izabran odbor od tri člana sa* veznog starešinstva, u koji su ušli sa* rosta br. Gangl, zamenik starešine Paunkovič i član starešinstva Živko* vič, koji su u toku drugoga dana pre* dali nadležnim faktorima rezoluciju.
Iza toga je starosta br. Gangl održao kratak govor, u kojem je zahvalio svoj brači i sestrama na odazivu za ovu skupštinu.
Zatim najavljuje, da se na pred* log sviju župa izrazi priznanje za ne* umoran rad kroz 11 godina saveznom tajniku br. dr. Fuxu, predajom savezne plakete. I to je primljeno sa dugo* trajnim odobravanjem. Br. dr. Mirko
Bujič predlaže da se saveznom sta-rosti br. Ganglu izrazi zahvalnost za odani i veran rad. Isto tako da se iz* razi zahvala njegovom zameniku br. Paunkoviču. To je primljeno za bur* nim odobravanjem.
Time je skupština završena, a s njomc je završio rad i Jugoslovenski Sokolski Savez.
Starosta brat Gangl primio je sle* deča pisma od Maršalata Dvora:
Beograd, 9. decembra 1929.
Njegovo Veličanstvo Kralj je pri* mio sa zadovoljstvom izraze podanič* ke odanosti i vernosti Njemu i Kra* ljevskom Domu, upučene prilikom objave sokolske sletskc godine i praz* nika Ujedinjenja, i blagovoleo je na* rediti mi, da Vama i Sokolima izrazim Njcgovu toplu zahvalnost.
Ministar Dvora, B. D. Jevtič.
Beograd, 14. decembra 1929.
Čast mi je umoliti Vas, da primite i izjavite zahvalnost Sokolima na iz* razima odanosti Njegovom Visočan* stvu Prestolonasledniku Petru upuče* nim prilikom saziva vanredne glavne skupštine Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Beogradu.
Ministar Dvora, B. D. Jevtič.
Beograd, 16. decembra 1929.
Čast mi je izjaviti Vam zahvalnost na pozdravima i izrazima sokolske i podaničke odanosti Njegovom Veli* čanstvu Kralju i Njegovom Kraljev* skom Visočanstvu Prestolonasledniku Petru upučenim u ime Jugoslovenskog Sokolstva prilikom donošenja odluke za stupanje u Soko Kraljevine Jugosla* vije na vanrednoj skupštini održanoj u Beogradu.
Ministar Dvora, B. D. Jevtič.
Tečaj Jugoslovenskog Sokolskog Saveza za vazduhoplovne oficire i podoficire u Ljubljani od 10. novembra do 10. decembra 1929.
U septembru o. g. obratila se je komanda vazduhoplovstva u Petrova* radinu na Jugoslovensko Sokolski Sa* vez s molbom, da joj dade na raspolo* ženje dobre prednjake, koji bi vodili nameravani tromesečni tečaj za vazdu* hoplovce u Zemunu. Komanda je htela prirediti takav tečaj zato, da dobije od tečajnika veči broj sposobnih nastav* nika telovežbe, koji bi onda po raznim aerodromima nastojali pridiči telesno, duševno i čudoredno zdravijo vazdu* hoplovaca, za koje je redovna i siste* matska telovežba neophodno potreb* na. — Do toga vremena bile su organi* zovanc po raznim aerodromima poje* dine sekcije za telovežbu, ali te usta* nove nisu urodile željkovanim plodom, jer načelnici pojedinih sekcija sami nisu bili dovoljno spremni za učitelje telovežbe, sa premalo veštine i iskustva a i teoretskog znanja. Buduči JSS nije mogao dati na raspoloženje za tako dugo vreme (3 meseca) svojih prednja* ka a i potreban broj drugih predavača, zamolila je vazduhoplovna komanda sama, da JSS uzrne u svoj tečaj stano* viti broj oficira i pcdoficira. Pošto pak Savez nije nameravao u ovoj go* dini prirediti tečaj za naše prednja* štvo, dobrovoljno je priredio naročiti tečaj za vazduhoplovce. Komanda- je naš predlog s veseljem prihvatila te je usvojila i po Savezu predlagano vre* me trajanja tečaja od 10. novembra do
10.	decembra t. g.
Tečaj za vazduhoplovne oficire i podoficire vršio se pod vodstvom uva* ženog načelnika JSS br. dr. Viktora Murnika u društvenim prostorijama »Ljubljanskog Sokola«. Tečaju je uče* stvovalo: 22 oficira i 9 podoficira. U ponedeljak 11. novembra je načelnik br. dr. V. Murnik u 9/4 sati pre podne otvorio ovaj I. tečaj za našu pobedo* nosnu vojsku po prilici ovim rečima:
»Bračo oficiri i podoficiri! Dopus* tite, da Vas nazovem tako, da Vas nazovem bračo m, jer dolazite u sokolsku školu, koja je bratska škola i škola bratstva. Otvarajuči ovaj tečaj kao načelnik JSS i voda ovog tečaja, primite naše najlepše pozdrave. Da dolazite u tu našu školu, smatramo za izraz potpunog poverenja vodstva na* še slavne armade u Sokolstvo i nje* govo vodstvo. Naša iskrena težnja če biti da se pokažemo vredni toga po* verenja te ga opravdaino. Kod toga ža* lim samo jedno, naime, da može toj školi biti odmereno samo kratko vre* me jednog meseca. Pružiti Vam može-mo tako samo ključ, koji če Vam otvo* riti put u divno kraljevstvo sokolske telovežbe, gde rastu najlepši i najsoč* niji plodovi, a takoder i najkorisniji za pojedinca, narod i državu. Pružičemo Vam uputstva, da čete moči sami ho* dati tim putem i tražiti često sakrive* ne plodove, te da čete moči takoder
i druge učiti tražiti ih i uživati. Uve* reni smo, da donosite krepku volju sobom, jer je bio naš vojnik a narocito oficir i podoficir uvek uzor krepke volje i ustrajnosti. Uvereni pak bu* dite takoder i Vi, da je i naša najbolja volja, pružiti Vam sve, što je uopšte moguče u to kratko vreme. U tom smislu primite naš najsrdačniji po* zdrav, krepki naš sokolski Zdravo!«
Bratu načelniku pridružio se ta* koder i starosta br. Engelbert Gangl, koji je u ime starešinstva JSS pozdra* vio tečajnike, zaželivši im srdačnn do* brodošlieu i mnogo uspeha.
Redovna obuka bila je u tečaju od 8-—12 i od 14—18 sati. Osam satno radno vreme bilo im je u početku pre* naporno, naročito teško su svladavali taj napor oni, koji nikad nisu vežbali
ili	su inače slabije telesne konstrukcije. Uz požrtvovnost svojih učitelja odu* ševljavali su se i ustrajali. Na kraju prve sedmice nisu više jadikovali da ih bole mišice. Neokretnost i krutost promenila se u gibkoču i pružnost lako su bili skoro svi početnici u telo* vežbi, svladavali su na kraju tečni a la* kočom več i teža počela i skoro ne bi niko verovao, da su to oni, koje je vi* deo kod prvog telovežbačkog časa. Neki su postigli u tom kratkom vre* menu čak stepen srednjeg odeljenja. Največa pozornost posvečivala se pra* vilnoj telovežbi i to bilo u prostim vežbama, vežbama na spravama i u la* koj atletici.
U tečaju su predavali: br. dr. Vik* tor Murnik o sokolskoj misli, o ritmu i ritmičkoj telovežbi; br. Vladimir Šuklje tumačio im je sokolski telovež*
bački sustav; br. Lojze Vrhovec i br. Kamel Ban delili su si praktičnu telo* vežbu na spravama, u prostim vežbama i dr.; .br. btanko Trček tumačio im je telovežbenu metodiku i pedagogiju; br. lingelbert Gangl obraziožio im je organizaeiju Slovenskog Sokolstva, a br. dr. Fran Kandare organizaeiju Ju* gosiovenskog Sokolskog saveza, isto* riju Sokolstva predavao je urednik »sokolskog Glasnika«; br. dr. Alija Ko* šir predavao je anatomiju; br. dr. Mav* ncij Kus i br. dr. biumauer delili su si predmet o prvoj pomoči; higijenu je predavao br. dr. Franta Mis; br. dr. Škerlj predavao je antropoiogiju i iz* vršio takouer merenja sa svim tečajni* cima. bav taj znansLveni zd.avstveni materijal objaviče se kasnije.
Odmah na početku tečaja su brača dr. Mis i dr. Krajec pregledali tečaj* nike, a br. dr. Skerij lzvrsio je antro* poioška merenja. Kezultat lekarskog pregleda pokazao je na kraju tečaja nadasve lepe uspehe, bkoro svi priuo* bui su na opsegu grudnog koša i ruku. Frijašna umornost nakon nekonko čučnjeva smanjila se je na minimum
U koliko je dopuštao čas i vreme vršila se je vežba takouer i vam na vezbalištu. Pre svega vežbala se na let* nom vezbalištu laka atletika i razne teiovežbačke igre. Nažalost vreme nije dopuštalo da bi se čitav tečaj mogao odrzati u slobodnoj prirodi. Proradeue su u to kratko vreme sve najvazmje grane sokolskog telovežbačkog su* stava.
Uspeh tečaja bio je odličan. Iz njega izašlo je mnogo dobro uvežba* mli vežbača, koji če moči vežbati u svojim komandama svoje drugove a i ostale vojnike. Raspoloženje bilo je za celo vreme trajanja tečaja na višini. Vladali su potpun red i disciplina.
Tečajnici su dvaput posetili pozo* rište, a i neka tvornička preduzeča.
Nadasve srdačno i teško bilo je oproštajno veče tečajnika. U zahvaiu za sve usluge priredili su tečajnici opro* štajno veče svim svojim predavačima u ponedeljak 9. decembra u restaura* ciji Zvezda. Najstariji, br. Adalbert Rogulja kap. II. ki. zahvalio se u ime tečajnika u lepom i priznanja punom govoru za izvršeno plodonosno sokol* sko delo, za tu veliku požrtvovnost i za to rasvetlenje i obilno znanje. — Na njegove reči odgovorio je savezni načelnik br. dr. V. Murnik, koji je ofi* cijelno zaključio tečaj i izrazio svim tečajnicima toplu želju, da seme, koje su primili u tečaju siju na svojim po* Ijima, u kasarnama. — btarosta JbS br. Gangl se je u oduševljenom govoru oprostio od svih u ime JSS te je jed* nako kao brat načelnik zaželio tečaj* nicima, da im seme urodi stostrukim plodom. U dobrom raspoloženju raz* vijalo se veče i približio rastanak.
Pod kraj ovog tečaja nadošlo je iz raznih drugih rodova oružja još 8 oficira za koje je prireden tečaj za proste vežbe vojske na II. jugosloven* skom švesokolskom sletu u Beogradu. Tečaju prisustvovao je neko vreme ta* koder i br. pukovnik Kneževič, refe* rent za telovežbu u ministarstvu voj* nom.
Lepši i radosniji bio bi zaključak tečaja, da nije nemila i okrutna sud* bina zahtevala takoder i ovde svoju smrtnu žrtvu mladog br. poručnika Mihajla Popoviča, koji se nesrečnim udesom kod telovežbe povredio te je nakon nekoliko dana u ovdašnjoj voj* noj bolnici podlegao ozledama. Na večni počinak ispratili su ga svi tečaj* nici, predavači i predstavnici JSS. Na* čelnik br. dr. V. Murnik, kao voda te* čaja, oprostio se srdačnim rečima od blagog pokojnika, čijoj seni i uspomeni kličemo Slava!
Sednica načelništva i odbora JSS u Zagrebu 2. novembra 1929.
Sednica zbora župskih načelnika održana je 2. novembra pre podne, a sednica odbora JSS po podne u pro* štorijama Sokolskog društva I u Za* grebu. Prisutne su bile sve župe osim župa Cetinje i Užice, koje su se ali brzojavno opravdale. Prisutno je bilo mnogo članova Saveznog starešinstva a i načelništva.
Zbor župskih načelnika odobrio je izveštaj načelnika JSS br. dr. V. Mur* nika te opširno i stvarno raspravljao
o	pripremama za II. jugoslovenski sve* sokolski slet u Beogradu, pa o medu* narodnoj telovežbačkoj utakmici u Luksemburgu g. 1930. Razgovor je po* veden o izvršujučim i podupiručim članovima, nadalje o važnom pitanju skijaštva u Sokolstvu i o raznim dru* gim stvarima. — U koliko neče biti zaključci zbora župskih načelnika iz? neti prilikom izveštaja br. načelnika
na sednici odbora to če oni izači u na* rednom »Prednjaku«.
Sednicu odbora otvorio je starosta JSS br. E. Gangl, govorom u kojem je naglasio radost Sokolstva nad no* vim imenom države u čemu vidi po* bedu sokolske ideologije i punu zado* voljštinu za desetogodišnji rad jugo* slovenskog Sokolstva. Setio se i pulj* ske tragedije, pozivajuči Sokolstvo da zadrži nevinu žrtvu Vladimira Gorta* na u trajnoj uspomeni. Iza toga je iz* Festio o svečanostima imenovanja 28. peš. puka praškog imenom Tyrša
i Fiignera. Tom prilikom održana jg sednica starešinstva Saveza Slovensko Sokolstvo, na kojoj se je raspravljalo
o	učestvovanju slovenskog Sokolstva na sletu u Beogradu. Izveštaj br. sta* roste bio je s odobravanjem primljen.
Po tom je načelnik br. dr. V. Mur* nik upoznao sednicu sa zaključcima
zbora župskih načelnika u predmetu skijanja u JsS i s načrtom dogovora umikati JSS i JZSS. Oba predioga pri* maju se jednoglasno. Glede našeg učestvovanja na medunarodnoj telo* vežbačkoj utakmici u Luksemburgu g. 1930. odobren je zaključak zbora župskih načelnika, koji glasi:	Ugled
Sokolstva i države traži, da učestvu* jemo, samo ako če dopustit finansij* ske prilike. Starešinstvu JSS stavlja se u dužnost, da ih prouči. S tehničkc Strane nema nikakvih zapreka.
U predmetu izvršujučih i podupi* rućih članova imaju načelništvo i or* ganizaeijski odsek JSS pripremiti pred* log za naredni Sabor.
Iza odobrenog izveštaja br. tajni* ka dr. Fuxa, opširno je izvestio o pri* premama za 11. jugoslovenski sveso* kolski slet tajnik sletskog odbora br. Branko Živkovič, čiji izveštaj je sa zadovoljstvom uzet do znanja.
Ispred zbora župskih načelnika iz* neo je načelnik br. dr. Murnik provi* zorni program sletskih dana i to:
26. februara 1930. održače se ski* jaške utakmiee u Mojstrani.
1.	juna predsletski dan školske omladine; 21. juna utakmiee naraštaja; 22. juna javna vežba naraštaja, dece i vojske; 23. juna utakmiee za slovensko prvenstvo i za prvenstvo JSS; 24. juna posebne utakmiee članova in članica; 25. juna utakmica vrsta i pojedinaca u vrstama u srednjem i višem odelje* nju i jedanaesteroboj članova; 26. juna utakmiee i utakmica članova u »Od* bojci«; 27. juna prvi javni nastup;
28.	juna drugi javni nastup; 29. juna svečana povorka i nastup vojske.
O	ozlednom fondu JSS podastro je opširan 'izveštaj i predloge br. dr. Kambič, koji su bili odobreni. OF JSS se naime bavi mišlju, da sagradi opo* ravilište za naše članstvo.
Savezni prosvetar br. Šuklje op* širno je izvestio o sednici i zaključci* ma zbora župskih prosvetara u Brodu, koji su bili svi odobreni. Štampani su u prošlom broju.
Za otsutnog statističara br. Mi* losta, izvestio je br. dr. Fux. Izveštaj se jednoglasno prima.
Gospodarski izveštaj podastro je br. Čobal te je na temelju njegovih izlaganja i predloga br. M. Petroviča i dr. Wintera zaključeno da se za sana* ciju Tabora u Ljubljani isplati sve iz onih vsota, koje su bile ubrane iz one stavke, iz koje je bio odobren zajam, ako to ne premašuje iznos, koji je odobren. Taboru neka se isplate do*
speli obroči nakon odbitka duga. Za* jam se daje Sokolskom društvu 1 na 'Taboru za 25 godina beskamatno i bez ikakve garancije.
Na predlog br. Fuxa stvoren je za slctski garancijski fond ovaj zaklju* čak:	Župe	odnosno	društva	moraju
uplatiti propisani garancijski fond u propisanom roku. Starešinstvo JSS se opunomočuje, da spreči učestvovanje na sletu svim onim društvima event. članovima, koji nisu uplatili u fond i to na taj način, da im se ne izda legi* timacija za slet. Garancijski fond se mora doznačiti Savezu te ga župe ne smiju zadržavati.
Iza toga je br. Čobal predložio proračun za g. 1930. Na predlog br. Paunkoviča i tir. Budisavljeviča prima se proračun do znanja a za prva tri meseca naredne godine dozv*>ljavaju se 3/ia dosadašnjeg proračuna.
Br. Marolt je predložio u ime ljub Ijanske župe, da se porez za budueu godinu snizi na Din 10 uračunavši sva savezna potraživanja. — Na predlog br. M. Petroviča zaključuje se da go* spodarski odsek JSS sastavi za nared* nu skupštinu proračun na osnovi 10 Din poreza, a za sad su odobrene dva* naestine. Jednoglasno primljeno.
Br. dr. Fux predlaže, da se nared* na glavna skupština saveza održi u Beogradu 20 marta 1930. Jednoglasno primljeno.
Na predlog župe Rijcka Sušak za* ključuje se za knjiženje zaprimljenih društvenih obaveza sledeče:
Svako Sokolsko društvo, kada ša> Ije novac savezu ili župi, šalje ga samo čekom svoje župe. dakle uvek putein župe. Kod obražloženja u koju se svr* hu novac šalje, treba se uvek uzeti u obzir najpre fond za osiguranje, a on* da ranije tražbine a tek kad su nami* rena starija potraživanja, dolaze u ob zir najnovije organizacijone obaveze i apče novija potraživanja. U koliko sc ovog reda društva ne bi i nadalje dr* žala, neka bratski savez naredi i stare* šinstvima svih župa, da zaprimljene svote bez obzira na nepravilan predlog društva, knjiže u smislu gore citiranog predloga. — Jednoglasno primljeno.
Iza toga starosta br. Gangl zaklju* čuje sednicu i odmah zatim otvara vanrednu sednicu u kojoj je na pred* log starešinstva JSS podeljena starosti dr. Vojislavu Besaroviču sokolska pla* keta u znak priznanja za njegov po* žrtvovan i mukotrpan sokolski rad. — Jednoglasno primljeno, uz burno odo* bravanje.
Sednica je zaključena u 20-30 sati.
IZ UREDNIŠTVA
Zaključujemo XI. godište našeg glasila. Dužnost mi nalaže, da tom pri* likom izrazim najsrdačniju i najtopliju eahvalnost na saradnji svim članovima starešinstva, upravi listova, redakcij* skom odseku JSS, svoj brači i sestra* ma saradnicima diljem naše mile Ju* goslavije. Hvala pretplatnicima oglaši* Vačima i kolporterima. Hvala svima onima, koji su bilo na koji način preko
našeg lista pomogli našu svetu i uzvi* šenu sokolsku stvar. Hvala »Učitelj* skoj Tiskari«, koja je sa toliko ljubavi pažnje i ukusa izdavala naš list. Od* nošaj uredništva s upravom tiskare, tehničkim vodstvom i radništvom bio je iskren i bratski. U takvoj okolini raditi bio je upravo užitak, delo slast.
Hvala još jednom svima — hvala sokolska!
Zdravo!
Urednik.
IZ ŽUPA I DRUŠTAVA
ŽUPA NOVI SAD
PREDNJAČKI TEČAJ ŽUPE SVE. TOZARA MILETIČA.
IV. prednjački tečaj sokolske župe Svetozara Miletiča u Novom Sadu, održan je od 5. do 19. novembra 1929. godine.
Sada, koji su učestvovali samo na po* jedrnim predavanjima.
Od redovnih učesnika bilo je 11 članova i 6 članica. Od ovih pak po za* nimanju je bilo: činovnika 5, učiteljica. 1, študent 1, zanatlija 3, zemljoradnika
Na ovom tečaju učestvovalo je redovnih 17 učesnika iz ovih društava župe: Subotica 7, Novi Sad 2, Petrovac 2, Čurug 2, Mol 1, Kula 1, Vrbas 1 i Turija 1. Osim toga bilo je na tečaju još 5 vanrednih učesnika iz ,Novog
2 i domačica 5. — Ceo rad na tečaju tekao je vrlo dobro i tečaj je sa uspe* hom završen. Slika nam prikazuje te* čajnike zajedno sa predavačima o ko* jima smo pisali več u jednom ranijem broju.
ŽUPA ZADAR-ŠIBENIK
IX. SLET ŠIBENSKOsZADARSKE SOKOLSKE ŽUPE U ŠIBENIKU 15. I 16. JUNA 1929.
USPESI NATECANJA U LAKOJ ATLETICI NA IX. ŽUPSKOM SLETU 15. JUNA 1929. GODINE U ŠIBENIKU.
(Nastavak i svršetak.)1
Utakmiee članova: 1. je odeljenje iz Šibenika sa 317 t. 85-67%, dobiva veliku diplomu. Pojedinci; 1. Marko* vic Milivoj 58 t. 96‘66%, 2. Filipi Milan 55. t. 91*66%, 3. Biluš Zvonko 53.5 t. 89’ 14%, 4. Vikario Ivan 52.5 t. 87-5%
—	svi iz Šibenika, dobivaju veliku di* plomu. 5. Jurič Pctar i z Šibenika 50.5 t. B4-16%, 6. Slovič Marko iz Knina 50 t. 83‘33%, 7. Vojvodič Jovo iz Knina
47.5 t. 79*16%, 8. Čeko Tode iz Knina 41 t. 66‘33% i 9. Tošič Ivo iz Šibenika
38.5 t. 64’16% *— dobivaju malu di* plomu.
1	Napomena uredništva:	Početak
članka vidi u br. 21. »Sokolskog Glas* nika« na str. 6.
Utakmiee članica: poj edinke:
1. Магкоч Marija 44.5 t. 89% dobiva veliku diplomu; 2. Žluvova Dragica
39.5 t. 79%; 3. Budisavljevič Branka
38.5 t. 77%; 4. Vitalijani Marija 36.5 t. 73% — sve iz Šibenika, dobivaju malu diplomu.
Utakmiee muškog naraštaja: 1.
Odeljenje Šibenik 210.5 t. 70-80%,
2. Odeljenje Šibenik 173 t. 58'87%. Pojedinci: 1. Košta Nikola 44 t. 88% — dobiva veliku diplomu, 2. Ben* kovič Damir 40.5 t. 81%, 3. Milič Al* bert 39 t. 78%, 4. Jurinič Josip 35 t. 70%, 5. Ronac Veljko 34 t. 68%, 6. Ju* nakovič Frane 32 t. 64%, 6. Bianki Ro* miki o 32 t. 64 %, 7. Stipanovič Dušan
30.5 t 61%, 8. Zorič Josip 28 t. 56%,
9.	Bulat Branko 26 t. 52%, 10. Mileta Josip 22 t. 44% i 11. Šarac Ivo 20.5 t. 41 % — dobivaju malu diplomu. Svi naraštajci su iz Šibenika.
Utakmiee ženskog naraštaja:	1.
Odeljenje Šibenik 255.5 t. 82'42%, do* biva malu diplomu. P o j e d i n k e:
1.	Trasa ni Nevenka 49 t. 98% i 2. Bu* disavljevi ' Desanka 47 t. 94% — dobi
vaju veliku diplomu. 3. Štrkalj Domina 39 t. 78 %, 4. Bogdan Marija 38 t. 76%,
5.	Budisavl j e vic .1 cika 35.5 t. 71 %, 6. Du* rica Irma 30 5 t. 61%, 7. Benzia Zorka
29.	t. 58% i 8. Dunkič Katica 26 t. 52%
—	dobivaju malu diplomu. Sve nara* štajke takmičarke su iz Šibenika.
Uporedujuča skrižaljka brojčanog nastupa kod pokuša i javne vežbe na župskom sletu. — P = koliko je na* stupilo kod pokuša, V = koliko je na*
stupilo na javnoj	vežbi, —		= manje,	
-j- = više.	P	V		+
članova	111	101	10	
članica	52	40	12		
starija br.	98	58	40			
muški naraštaj	60	49	11		
ženski naraštaj	68	48	20		
moška deca	126	144		18
ženska deca	69	88	i —	19
Ukupno	584	528	93	. 37
Svih je nastupilo 56 manje. Kod starije brače pripisuje se manjak ne* disciplini pojedinih članova, dok kod članskih i naraštajskih kategorija na* rušavanju jedinstvenosti izvedbe sla* bim ili krivo naučenim izvodenjem.
Mr. Lj. Montana.
Pregledna skrižaljka.
o učestvovanju vežbača i vežbačica na IX. župskom sletu, 15. i 16. Juna 1929. godine u Šibeniku.
'o’ t* I		Društvo		Natecalo se				Sudelovalo u prostim vežbama j									Sprave	Posebne tatke		
	Ф H			m. č.	ž. e.	m. n.	ž n.	st. br.	Ш, e	Ž. C.	fh n.	ž. n.	m. d.	ž. d.	mor. »oj.	Ukupno 1			oVe ukupno	O p a s k e
	I.	Župa „Rijeka“, Sušak	prijav. sudel.					12 12	60 38	20 13	25 12	25 14				142 89	12 7	69 69	233 165	Borasova kola 24, ш. n. bat. 46 — 58
	II.	Župa „Vojv.Hrvoje“,Split	prijav. sudel.					80 26	40 20	20 10	40 15	40 12	40 32	50 30		310 145	6 7		316 152	— 164
	1	Benkovac	prijav. sudel	6		5			10		6	6	10	5		37			48	- 48
	2	Betina	prijav. sudel.																	
	3	Biograd n./m.	prijav. sudel.						18	7 7			10			35 7			35 7	— 28
	4	Drniš	prijav. sudel.	3		6			6		6	6	6	6		30			39	— 39
	5	Filip-Jakov	prijav. sudei.																	
	6	Kistanje	prijav. sudel.																	
	7	Knin	prijav. sudel.	6 3		6			12 3		12	6	10	20		60 3			72 6	- 66
	8	Murter	prijav. sudel.						8		8		15			31			31	— 31
	9	Novalja	prijav. sudei.																	-
	10	Novigrad	prijav. sudel.																	
	11	Pag	prijav. sudel.	4		4		10	10		8					28			36	- 36
	12	Preko	prijav. sudel.						8		8		15			31			31	- 31
	13	Siverić	prijav. sudel.						7		6		14			27			27	— 27
	14	Šibenik	prijav. sudei	6 6	5 4	12 12	12 9	30 20	40 30	10 10	50 22	50 22	60 112	60 58	160 160	460 434	18 14	16 16	529 495	Posebna tačka 16 mora. a vesi. - 34
	15	Tijesno	prijav. sudel.													•				
	16	Vodice	prijav. sudel.						16 10		7		18			41 10		9 12	50 22	— 28
		Ukupno . . .	prijav. sudel.	26 9	5 4	33 12	12 9	132*235 58101		57 4C	176 49	133 48	198 144	141 88	160 160	1232 688	I 36 28	94 97	I 1437 1 847	— 590
ŽUPA LJUBLJANA
PROSLAVA SOKOLSKEGA PRAZ* NIKA V SODRAŽICI.
Letošnji 1. december je proslavil naš trg kakor naše društvo in šola na iako slovesen način. Po trgu ni bilo hiše, raz katere ne bi vihrala naša nova jugoslovanska trobojnica, videlo seje, da so tržani dodobra razumeli po* men tega slavnostnega dne. Po slav* nostni maši se je vršila najprej v šoli primerna prireditev, pri kateri je go* spod šolski uprav. Stanko Vodopivec pojasnil zbrani mladini in občinstvu pomen podmladka rdečega križa in slavnostnega dne. Sledile so deklama*
IZ UPRAVE
U glavi poslednjeg svečanog 1. de* eembarskog broja »Sokolskog Glas* nika« pomutnjom je ostavljcna cena
2	Din, pa su stoga neka bratska dril* štva za prekobrojne primerke poslala samo po 2 Din, premda su u trim okrožnicama pre izdavanja lista bila upozorena na to, da če biti cena 3 Din. Molimo ih, da nam razliku naknadno doznače. A sva ona br. društva, koja još nisu poslala novac za svečani broj neka to učine odmah. Ostalu braču i sestre pretplatnike molimo, da nam što skorij e namire zaostalu pretplatu.
•
Današnjem broju prilažemo cenik tvrtke Humanik, a i naše novčane do* značnice, da nam namirite zaostalu pretplatu.
Svim oglašivačima i pretplatnici* ma želimo srečnu Novu godinu 1930.!
.ije, pevske in telovadne točke, ki so nadvse razveseljivo dobro izpadle. Zvečer pa je imelo sokolsko društvo v dvorani pri Starcu akademijo. Brat starosta je vznešenih besedah orisal jasno dogodke 6. januarja in 3. okto* bra. Svečan je bil trenotek zaprisege novega članstva. Posebno pa je orne* njati dejstvo, da je bila ne samo vad* ba temveč tudi snov sama na sebi delo sokolskih sester in bratov. Br. Rupnik je posvetil sokolskemu društvu v ta namen deklamacijo »Svoji domovini«. Brat društveni pevovodja je uglasbil po Čebularjevernu besedilu pesem »Le z nami«. Pevski zbor je nadalje zapel »Jadransko morje«, »Zrinjsko Franko* pansko« ter »Slovana«. Vaje za moški naraščaj in člane je sestavil br. načel* nik Fajdiga, za ženski naraščaj ter članice pa sestra Majda Umnikova. Te* lovadbo je spremljal tamburaški zbor. Tako je preživela sokolska družina prav lep večer. Zdravo!
#
AKADEMIJA LJUBLJANSKEGA
SOKOLA V PROSLAVO SOKOL= SKEGA PRAZNIKA.
Ljubljanski Sokol je proslavil letoš* nji 1. december z lepo uspelo telovad* no akademijo. Telovadni spored aka* demije je bil pester in vse točke dobro naučene. Akademijo je posetilo mno* go občinstva in napolnilo telovadnico do zadnjega kotička. Zastopniki vseh oblasti so bili polnoštevilno zastopani.
Akademijo so otvorili naši malčki z bojno tekmo. Preplezavati so morali latvenik in premagovati mnoge ovi* re, ki so zahtevale poleg spretnosti tudi hitrost. Zenska deca z vajami z
obroči je pokazala dokaj težko sesta* vo jako dobro. Primerni in lepi gibi so se prilegali. Le v izvajanju bi bilo že* leti malo več živahnosti. Nad vse do* bro je izvajal moški naraščaj »deveto* rico«. Sestava polna življenja je navdu* šila ne samo gledalca, ampak tudi na* raščajnike same. Kljub nepretrganosti gibov in brez odmora med posamezni* mi vajami so jo ob ponovitvi izvajali še lepše in temperameiitneje. Ogladiti bi bilo tu pa tam, predvsem par pre* hodov in bilo bi vredno, da se ta se* stava napiše, da jo morejo vaditi tudi druga bratska društva. Nastop starej* si h bratov z vajami s palicami je izzval občinstvo do viharnega navdušenja. Po vsaki strumno izvajani vaji so želi aplavz. — V lepih in okusnih oblekah so člani izvedli proste vaje za medna* rodno tekmo v Luksemburgu pohval* no. Težka sestava zahteva poleg vztraj* nosti tudi ritmični čut. Vrsta na dro* gu broječa devet telovadcev nam je nudila mnogo užitka. Ni bilo videti sicer vratolomnih vaj, ali vse izvedbe so bile precizno izvedene. Premalo se polaga na lepoto izvedbe, posebno še na orodju. Pri javnih nastopih vidimo navadno vaje, ki bi jih telovadec rad pokazal, ali jih ne obvlada in radi po* manjkanja moči prej skoči z orodja. Vrsta je pokazala, da je kos najtežji vaji in tudi lepi izvedbi. Soditi more* mo, da vlada v njej prava sokolska navdušenost in da se temeljito pri* pravlja za prihodnji vsesokolski zlet. Devetorica ženskega naraščaja je ime* la mnogo lepih gibov, primernih za naraščaj, »li rajši bi videli to izvedbo bolj živahno. Neka nesigurnost se je opazila vsaj pri nekaterih. Nad vse lepo je bilo videti moški in ženski na* raščaj pri preskokih. Moški naraščaj
je skakal preko mize, ženski pa preko koze. Lepi skoki moškega naraščaja so zadivili občinstvo. Ta sigurnost in prožnost v teh telesih je_ povedala mnogo. Prosti ženski naraščaj je po* kazal sigurne in lepe preskoke čez ko* zo. Druga vrsta moškega naraščaja je skakala v višino ob palici. Zanimiva je bila ta točka radi tega, ker se je po* kazal tak skok v telovadnici. Med ska* kalci jih je bilo par, ki so pokazali, da bodo ob redni in vztrajni vadbi do* segli lahko lepe uspehe. Članice so nam pokazale ponovo dr. Murnikovo sestavo »1P0 jezeru«, ki so jo jako do* bro izvajale. Ob malo hitrejši godbi bi bila še lepša. Kljub temu, da je Ljubljanski Sokol že večkrat nastopil s to točko, je bila kakor nova. Spored so zaključili člani z novo dr. Murniko* vo sestavo »Poloneza« na Šopenovo godbo. Težko je izreči kritiko o tej njegovi sestavi. Če rečemo, da prekaša vse dosedanje njegove, rečemo pre* malo. Novi gibi, novi obrati in novi prehodi iz ene tvorbe v drugo se vrsti* jo pred očmi gledalca in najrajši bi gle* dal te gibe venomer. Buren aplavz ob* činstva je zahteval, da so to točko po* novili. Težki gibi, ki sledijo drug dru* gemu brez premora zahtevajo za to sestavo celega telovadca.
Po končani telovadbi se je vršila zabava s plesom.	lo...
*
AKADEMIJA SOKOLA II
V	LJUBLT ANI.
Na izredno svečan način je agilni Sokol II na državni praznik proslavil dvojno slavlje, praznik osvobojenja in ujedinjenja ter rojstni dan Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. s slavnostno aka* demijo ki je v vsakem pogledu uspela. Telovadnico državne realke je občin* stvo, med katerim smo opazili pred* stavnike JSS. župe in skoro vseh ljub* Ijanskih okoliških sokolskih društev, napolnilo do zadnjega kotička. Telo* vadna akademija je obsegala 11 izbra* nih in pestrih telovadnih točk ter sc je pričela točno ob 20.
Uvodoma je društveni starosta br. dr. Milan Šubic v lepo zasnovanem go* voru kratko orisal delovanje Sokol* stva, zlasti pa je poudarjal državniške čine Nj. Vel. Kralja v letošnjem letu, ki so zgodovinskega pomena za celo* kupni jugoslovenski narod, t. j. 6. ja* nuar, 3. oktober in končno 5. dccem* bcr. Svoj govor je br. starosta zaklju* čil s kliccm, polnim vroče ljubezni in vdanosti do našega Kralja: Živel Kralj Aleksander Živela Jugoslavija, čemur so se odzvali vsi navzočni.
Telovadni nastop je otvorila mo* ška deca (22), ki je troje prostih vaj izvedla prav skladno in dobro; enako lep in ljubek je bil nastop ženske dece (14). Tudi nato sledeči nastop sedmo* rice moške dece je bil prav zadovoljiv, le obleka je nekoliko kvarila celotni utis. Proste vaje moškega naraščaja (9) so bile prav dobro izvedene ter občin* stvo ni štedilo s priznanjem. Ženski naraščaj (8) jc skoro brezhibno izvedel proste vaje z obroči po znani Pospiši* lovi godbi ter se je občinstvo divilo krasni in precizni izvedbi. Pri orodni' telovadbi sta nastopili dve vrsti mo* ški naraščaj s skoki čez mizo in moška deca čez konja na šir. Obe vrsti sta za svoje krasno izvedene preskoke želi zasluženo pohvalo občinstva. Nato je pctorica ženskega naraščaja izvedla prav dobro in precizno proste vaje, se* stavo sestre načelnice Simultane vaje članov na dveh konjih na šir z ročaji so bile prav posrečene in dobro izve* dene, nakar so članice (6) izvedle pre* cizno in gracijozno proste vaje za le* tošnji VII. zlet poljskega Sokolstva v
Poznanju. Dolge in krasno izvedene proste vaje so napravile na občinstvo najboljši utis. Nad poldrugo uro tra* jajoči telovadni spored so zaključili člani, z devetorico znanega telovadne* ga strokovnjaka brata Erbena, v okus* nih belih oblekah. Izvedba je bila vse* skozi vzorna in brezhibna. Vaje sc od* likujejo po pestrosti gibov iz lahke atletike, boksa, mečevanja itd. ter so bratje želi zasluženo pohvalo gledal* cev.
S to nadvse uspelo telovadno aka* demijo je zakl jučil agilni Sokol II svoje 201ctno smotreno in plodonosno sokol* sko delovanje, želimo pa da bi tudi nadaljeval svoje delo s podvojeno silo za prospeh duševnih in telesnih sil vse* ga našega jugoslovenskcga naroda. Iskrena zahvala tudi neumornemu bra* tu načelniku Trčku, načelnici sestri Ryškovi ter celokupnemu prednjaške* mu zboru, ki se ni strašil truda in nam nudil zares lep telovadni večer. — Zdravo!	J.	H.
*
PROSLAVA 1. DECEMBRA NA JEZICI.
Tudi ježiški Sokol je proslavil praznik jugoslovenskcga narodnega ujedinjenja s svečano akademijo, ki se je na sam narodni praznik vršila v lastnem Sokolskem domu. Akademijo,
ki jc bila razmeroma dobro posečena, je otvoril pevski zbor »Zore« z Zaj* čevo koračnico »U boj!«. Naraščajnik br. Kušar je z zanosom pred četo na* raščajnikov deklamiral Ganglovo pc* sem »Mi mladi«, nakar so sledile žup* ne proste vaje moške dece, članov in ženske dece. Sledila je vrsta moškega naraščaja z vajami na bradlji, ki so bile izvajane prav dobro. Vrsta čla* nov, ki je tudi nastopila na bradlji, je pokazala od svojega zadnjega nastopa znaten napredek. Ponovno je nastopil pevski zbor »Zore« z vedno lepo pes* mijo »Slovenec, Srb, Hrvat«, nato pa je član Ljubljanskega Sokola br. Ve* koslav Bučar izpregovoril o pomenu narodnega praznika. Po kratkem od* moru so nastopili še člani z dr. Mur* nikovimi vajami za vsesokolski zlet v Beogradu, nakar je še sledilo nekaj te* lovadnih točk, kakor: proste vaje žen* skega naraščaja, vrsta članov na ko* nju, skupinske vaje moškega narašča* ja ter simbolične proste vaje »Jugosla* vija«. Z deklamacijo »V proslavo uje* dinjenja«, zaključnimi skupinami in državno himno pa je bila lepo uspela prireditev končana. Ježiški Sokol je s to svojo prireditvijo zopet pokazal, da razpolaga v vrstah moškega naraščaja in članov s prav dobrimi močmi, ki bodo z vztrajnim vežbanjem še lahko dosegle prav lepe uspehe.	—č—.
Proslava državnega in sokolskega praznika v sokolskem društvu Šiška — župa Ljubljana.
ŽUPA ZAGREB
PROSLAVA 1. DECEMBRA SOKOL* SKOG DRUŠTVA I U ZAGREBU.*
Vrlo poštovane gospode i gospodo!
Draga braćo i sestre!
U nizu surih dana svagdašnjice, što huje pored nas, gotovo nečujno i nevidljivo, ostavljajuči samo malo žive radosti iza sebe, iskrsnuo je i opet pred nama veliki dan: 1. decem* bra. A kad nam se on pojavi, sokol* ska srca zakucaju silnije, sokolske se duše vedre, Sokolstvo zaokuplja sveti zanos. — Sokolstvo je verno svome prazniku 1. decembra, jer je on praz* nik narodnog ujedinjenja — vrhovne svetinje Sokolstva. I slavi ga pošto* jano kao svoju slavu. Lani uz svirku kuršuma, a ove godine na uzbibanoj pučini mrke Jugovine! Jer Sokolstvo stoji vazda na braniku svoje zavetne
*	Radi lepog sadržaja donosimo u celosti govor staroste društva br. Ede Markoviča, koji je održao na pro* slavi sokolskog praznika j Zagrebu.
misli: jugoslovenskoga jedinstva i slo* venskih ideala. U slobodi — nesputa* no u svojoj duši, a nošeno svojim ne* obuzdanim idealizmom, ono leti viso* ko ispred i iznad onih, što puze oko* vani i stegnuti uskim poglcdima da* našnjice. Tako slobodno Sokolstvo ne služi nikada nikome izvan sebe, izvan svojih ciljeva, ciljeva viteštva i čoj* stva. — U punoj snazi, svesno svoje sveže mladosti i moči, ono suspregnu* ta daha sluša kucaje bila narodnog i buja od krepkih sokova, čuvajuči ih za najsvetije podvige naše rase — koji če doči. Bez isprsavanja i nadmeta* nja, ali puno vere i samosvesti. — U bratstvu i iskreno proosečanom demo* kratizmu, na kojem počiva naš močni Savez i na kojem ga drži neodstupno, čvrsto i trajno svojevoljna disciplina sokolska.
I u tome stavu, vazda isti, doče* kali smo, da se naša ideja jugoslo* venska iz naših grudi popela na viso* ko, da se ozvaničila i postala držav* nom. Prvi decembra našao nas je ove
godine u zvaničnoj Jugoslaviji sa zva* ničnim narodom jugoslovenskim. — Kolika li je poniženja preživelo naše Sokolstvo zbog te misli! I što je više podnosilo rad nje, to mu je bila sve« tinja. Njezina je vrednost rasla s pat* n jama prepačenim radi nje. — Zato jc na Sokolstvu, da jc i sada čuva toplo na svojim nedrima, visoku i uzvišenu. Neka je pored zvanične erkve, koja nikada ne može da sačuva iskonsku misao u njezinoj prvobitnoj čistoči i uža zajednica duša vernika, ta prava crkva duhovna, koja če joj čuvati ncokaljanu bit. Neka je daleko od nas pomisao, da se radujemo, bu* de li tko trpio od nje, jer je ona lepa samo, dok se trpi za nju.
Tako slobodarsko Sokolstvo diže i danas o svojoj najlepšoj slavi smi* ono i ponosno, razdragano i veselo svoju slavnu zastavu. Danas i posebi* ce. Jer današnjim danom ulazi Jugo* slovensko Sokolstvo u svoju sletsku godinu. Danas je prvi dan te godine, koja treba da ovenča novom slavom naše bratstvo. I danas treba da se svi zaverimo, da čemo uložiti sve svoje snage i svu svoju ljubav u mobu, na koju nas zovc sokolski poklič. Da stignemo na nju svi pripravni i s pu* nom dušom. Da nas na njoj zaglcdaju i svoji i tudi. Da svrstamo svoje sna* ge u sokolske vrste, pa da se prebro* jimo i odvagnemo. Da se od nepre* glednih redova ervenih naših košulja, koje če se njihati i lelujati pod junač* kim krokom divnih Sokolova, zata* lasa krv i naša i dušmanska. Naša prebujala samovesšču i verom, a duš* manska preključala strahom i divlje* njem! — Spremimo se, da ove godine skoncentrišemo sve svoje snage, da poletimo u naš Beograd, prekaljeni najlepšim duhom svojim, da ga svega zadobijemo za lepotu naše misli i na* šili ideala. Da se tamo mognemo na* piti na vrelu naše ukupne snage. — U Beograd! U naš stari, dragi Beograd, koji još kunja i luta, koji je posle teških nevolja i patnja tek dospio, da se preporodi materijalno, ali koji če se preporoditi i duhovno, da bude lu* ča naše nacije iz vekova u vekove.
Naš rad oko sleta i za slet neka bude ujedno i rad za našu misao. Ne samo u našim redovima. nego i izvan njih. Mi treba da osvajamo ši* roke redove narodne za naše jugoslo* venstvo, za naš čisti idejal, koji se nikada nije ničim kompromitovao. A u tom poslu treba, da nosimo prvi barjak neustrašivoga rada mi: Sokoli zagrebački. Iz centra kraja, iz kojega su zablještali prvi zrači veličajne misli narodnoga jedinstva i jugoslovenskog osečaja, treba da misao ponovo uskrs* ne i rasplamsa duhove. Pa da prede* mo preko svih teškoča sadašnjosti i
zagledamo vedro u lepote budučih da* na, za koje treba da radimo i na koje treba da mislimo vazda, da nam budu stalan podstrck u nizu surih dana svag* dašnjice. Zdravo!
*
PROSLAVA UJEDINJENJA U NO* VOJ GRADIŠKI.
Proslava 1. decembra u Novoj Gradiški, značila je ove godine naro* čitu manifestaciju sokolske i narodne jugoslovenske misli.
Do podne su, inicijativom Sokol* skog društva položeni venci na spo* menik prvog Jugoslovenskog Kralja Petra I. Oslobodioca. U ime Sokolskog društva položio je venac br. Milorad Vlatkovič, naglasivši radost Jugoslo* venskog Sokolstva radi ostvarene Ju* goslavije, koju če Jugoslovenski So* koli čuvati kao sveti simbol nacionalne Golgote i nacionalnog vaskrsa. Osim Sokola položili su vence: Narodna Od* brana, dobrovoljci i rezervni oficiri. Iza kako je gradska glazba intonirala državnu himnu, otišli su Sokoli u So* kolanu, gde su novi članovi, posle le* pog govora zamenika starešine br. St. Grubera, položili svečanu zakletvu.
Posle podne je sokolski podmla* dak obišao i okitio grob vrednog So* količa i dragog brata Ivice Retla. Tom prilikom je govorio član prosvetnog odseka br. Dušan Novakovič poziva* juči braču i sestre, da ne zaborave grob pok. Ivice i da im on bude uzor
i	primer u sokolskom delovanju.
Na veče je održana svečana aka* demija, koju je otvorio brat St. Gru* ber, posebno istaknuvši. da je sokol* ska ideologija i uzdržljivost našla svoje opravdanje u ovogodišnjim do* gadajima i potvrdu zdrave misli i ve* like budučnosti. Zatim je br. Dr. VI. Rižnar održao izradeno i iscrpljivo predavanje:	O	idejama jednakosti i
bratstva u Sokolstvu.
Gimnastičke tačke programa iz* vedene su lepo, skladno i korektno. Naročito se mora istači dobra izvedba prostih vežbi članica kao i petica čla* nova. Elegancija i gipkost članica u izvodenju vežbi, oštrina, tačnost i od* lučnost u stanovima članova, izazvali su buran pljesak. Lep uspeh je postigao ženski naraštaj vežbama s veslima. Muška i ženska deca su kao uvek bila najsrdačnije pozdravljena. Pošto je sokolski pevački zbor otpevao »Na vrelu bratstva« završen j c program skupinom »Pobeda Jugoslavije«, koju je lepo zamislio i iscenirao brat St. Gruber.
Ogrešili bi se, kad ne bismo ma* kar i pod cenu da provedimo skrom* nost vredne načelnice sestre Mare Ha* jek priznali, da je ona pokraj br. Gru* bera najviše pridonela uspehu ove akademije. Zdravo!	Dudo.
ŽUPA KRANJ
LEPA SOKOLSKA MANIFESTA* CIJA NA JESENICAH.
Agilno sokolsko društvo na Jese* nicah jc na narodni in sokolski praz* nik dne 1. XII. lepo proslavilo 251et* nico svojega obstoja in obenem slo* vesno otvorilo svoj Prosvetni dom. Dopoldan ob 10. uri se je vršila v dvorani novega doma izredna društve* na glavna skupščina, katere so se ra* zen domačega članstva udeležili kot zastopnik bana Dravske banovine sre* ski načelnik g. dr. Tekavčič iz Radov* Ijice, kot zastopnik komandanta Drav* ske divizije generala Save Tripkoviča pa g. ppukovnik Jaklič, dalje jeseniški mestni župan g. Andrej Čufer za je* seniško občino in generalni ravnatelj g. Karol Noot za Kranjsko industrij*
sko družbo na Jesenicah. JSS sta za* stopala podstarosta br. Bogumil Kaj* zelj in inž. Albert Poženel iz Ljub* ijane. GSZ pa br. starosta Janko Sa* jovic, načelnik Franc Ažman in tajnik Josip Cvar. Skupščine sta se udeležila med drugimi tudi prvi društveni va* ditelj br. Bojan Drenik iz Ljubljane ter bivši društveni podstarosta. orga* nizator in^ vodja sokolskega gledališča br. Jaka Špicar iz Radovljice ter so* kolski odposlanci iz društev Bled, Bo* hinj. Koroška Bela*Javornik, Kranj in Tržič.
Društveni starosta br. dr. Maks Obersnel je otvoril izredno glavno skupščino, pozdravil vse navzoče So* kolstvo, predvsem pa zastopnika ob* lasti, vojske, mestne občine. Kranjske
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Kod Lužičkih Srba.
(Nastavak 6.)
Listajuči po spomen knjiži, koju nam je ponudio u potpis, naišao sam ta* koder i na nekoliko Masarykovih rc* daka koje nažalost nišam mogao pro* čitati. Knjižnicu je posetio 10. septem* bra 1884 Našao sam još više potpisa velikih muževa, od kojih sam ali upamtio samo Čelakovskog, koji je bio u Budyšinu g. 1887.
Poslednje je vreme, da se opro* stimo, ako hočemo još uhvatiti vlak za Radwor. Zadovoljni, da smo za* hvaljujuči ljubaznosti gospodina Šolte dobili tako lep pregled duševne kul* ture najmanjeg bratskog naroda opro* stismo se i veseli pohrlismo na sta* nicu.
VIII.
Radwor (nem. Radibor) je narod* no vrlo svesno, katoličko selo, sever* no od Budyšina. Vlak vozi ’ prema Radvvoru u velikom luku, tako da se za čitavo vreme vožnje lepo vidi kras* na panorama Budyšina, grada kralja Sama kao što kaže narodna predaja. Selo ima stanicu i stajalište. Izadosmo na stajalištu, jer nas je ovde čekao br. Nawka, koji nas je odveo u svoj stan u staru školu.
U svojoj radnoj sobi nam je po* kazao svoju knjižnicu. u kojoj je pre svega krasna zbirka slavističkih dela
i	čitav niz rečnika svih scenskih je* zika. S največom ljubavlju otvarao je knjigu za knjigom te ju nama poka* zivao. Na naše čudenje, da ima to*
lika dela iz slovenske književnosti, odgovorio nam je: »Naš lužičko*srp* ski narod jc malena slovenska kaplji* ca u velikom nemačkom moru. A kad listam po tim knjigama, vidim veliči* nu slovcnskog sveta. Ta veličina a i svest, da smo takoder mi Lužički Srbi malen deo toga velikoga slovenskoga roda, daje nam snage, da ustrajemo na našim narodnim kulama u borbi za prava našega naroda!«
Mcdutim nam je donela njegova kčerka Cecilija kavu i kruh. Sestra Cecilija važi u Lužici za najlepšu Srp* kinju. Uvek nosi narodnu nošnju, ko* ja joj odlično pristaje Kao njen otac, jc također i ona oduševljena Sokolica
i	kao takva je učestvovala več mno* gim sokolskim sletovima.
Br. Nawka pozvao nas je, da osta* nemo kod njega na večeri. Pozvao je dve devojčice iz sela, koje su sa se* strom Cecilijom pevale lužičko*srp* ske narodne pesme, a brat Nawka ih je pratio na klaviru. Na naše veliko iznenadenje br. Nawka odlično je za* pevao čitav niz jugoslovenskih po* skočnica te zasvirao takoder i naša kola. Imao sam utisak, da sam negde kod kuče, a ne daleko gore na se* veru...
Iza večere, kod koje smo na* zdravi j ali Slovenstvu, Lužici i Jugo* slaviji poklonio nam je br. Nawka svakome još nekoliko knjiga, od kojih je najzanimljivija »Listy z Prahy«. U toj knjiži sabrao je sve listove, koje je kao bogoslov njegov šurjak prera* no preminuli lužičko*srpski pesnik Miklawš Andricki pisao svojim rodi* teljima. Iz tih pisarna se lepo razabire, kako se je u jeziku razvijao mladi An*
dricki, koji došavši iz osnovne škole nije znao napisati niti jedne reči u svom materinskom jeziku.
Dobre volje i veseli, da smo kod br. Nawke proživeli tako lepe časo* ve, oprostismo se od svih, koje smo upoznali i u pratnji br. Nawkc odo* smo na stanicu.
l»Evo brata Mčrčina,« reče br. Nawka, kad je vlak ušao u stanicu. I doista kod prozora vagona ugledasmo mladiča, koji je veselo pozdravljao br. Nawku. To je mladi lužičko*srpski umetnik br. Mercin Nowak, koji se upravo vrača iza svršenih študija iz Varšave u domovinu. O njemu su mi več mnogo pričali. Br. Skala več mi ga je u Berlinu preporučao za pratio* ca i tumača na mom putovanju. Ali, kad sam u Budyšinu pitao za njega, rekoše mi, da se neču moči sastati s n j ime, jer namerava još neko vreme ostati u Poljskoj. Zato sam bio tim više veseo tog nenadanog susreta. S prijateljem Jožom udosmo u njegov vagon i naskoro smo bili u najživahni* jem razgovoru. Br. Nowak bio je pro* šle godine u Skoplju na pokrajinskom sokolskom sletu te je tom prilikom tako zavoleo naš narod, naročito su <:>a zanimale naše crnokose i tempe* ramentne Skopljanke, koje nikako ne može zaboraviti..
Dogovorismo se, da čemo se na* rednog dana sastati u Bukccima kod br. Wjele gde čemo sastaviti načrt mog daljnjeg putovanja. U Ratarica* ma (nem. Ratwitz), stanica pre Budy* šina. oprostismo se i kad kliknusmo br. Nowaku »Na zdar«. počeli su se nemački suputnici zgražavati radi »če* ske bezobraznosti«, koji si dopuštaju
na »nemačkoj« železnici govoriti slo* venskim jezikom. Neka dama s pu* nim ustima zlatnih zubiju izazovno je ponavljala naš pozdrav:	»Nacta,
naeta!«
Iz Ratarica dodosmo po lepo kal* drmisanoj cesti u pola sata u Budyšin.
prijazno uozbiljilo se lice i kao strogi ispovednik počeo me ispitivati o svrsi moga putovanja, odakle dolazim, ka* mo mislim putovati i gde stanujem. Kad mu rekoh da sam u Serbskom do* mu, odmerio me od nogu do glave i hladno reče, da se moram javiti kod
Budyšln — pogled na lužičko-srpsku crkvu.
IX.
Prijatelj Jože se oprašta. Rado bi proputovao samnom svu Lužicu, ali ga u domovinu zove vojnička duž* nost. Otpratih ga na stanicu i kad se vratih u Serbski dom, reče mi br. Ja* nak, da se moram javiti kod budyšin* ske policije, jer bez prijave ne sme niko biti u gradu dulje od dvadeset četiri sata.
Na policiji pošalje me sluga k ne* kom višem činovniku. Kažem mu svr* hu svoga dolaska i ko sam. Činovni* ku, koji me je primio u početku vrlo
njegovog kolege. Kod drugog gospo* dina ista pesma, samo da je taj još stroži i još više radoznao. Nikako ni* je mogao razumeti, zaštO sam posetio birokratskoj glavi i odgovarati sam mu morao na najrazličitija pitanja.
U putnu ispravu mi je napisao, da smem putovati »Von Berlin nach Hochkirch« te mi uljudno reče, da se moram u buduče javiti na vreme, jer u Nemačkoj vlada drukčiji red, nego na Balkanu. Inače ga vanredno veseli, da me zanima nemačka provincija, gde se na svakom koraku vide trago* ve velike nemačke kulture, koju mora
industrijske družbe, dalje odposlance JSS in GSŽ ter br. Drenika in Špicar« ja ter zastopnike ostalih društev. Br. starosta je v kratkih in lepih besedah omenil marljivo delo jeseniškega So« kola in njegovo stremljenje in razve« seljivo konsolidacijo in ureditev drža« ve ter da ima letošnji 1. december mnogo lepše obeležje kot lanski, ko je še obstojala velika nevarnost za raz« pad države, kar pa je preprečil naš modri vladar kralj Aleksander ter je prečital pozdravno brzojavko, odpo« slano Nj. Vel. kralju Aleksandru, s katero mu sokolsko društvo na Jese« nicah ob priliki proslave 251etnice društvenega obstoja in otvoritve do« ma izreka neomejeno udanost in zve« stobo, kar se je sprejelo z živahnim odobravanjem na znanje. Društvena godba je nato intonirala državno him« no. Nato je predsednik društva Pro«
akademija, pri kateri je nastopil z ne« katerimi glasbenimi točkami tudi dru« štveni orkester in katere se je udele« žilo toliko občinstva od blizu in da« leč, da je bila prostrana dvorana z balkonom zasedena do zadnjega ko« tička. Prisostvovali so telovadni aka« demiji tudi vsi zastopniki oblasti, voj« ske, občine, Kranjske industrijske družbe, JSS in GSŽ, kakor tudi za« stopniki in članstvo bližnjih sokolskih društev. Pred početkom akademije je zbrano množico ljudstva pozdravil v imenu JSS br. Kajzelj, nakar je močan pevski zbor delavskega pevskega dru« štva »Sava« iz Jesenic poti vodstvom pevovodje g. Gostiča zelo lepo odpel »Bože pravde«, »Slava delu« in »Kralj Matjaž«. S prvo telovadno točko je nastopila moška deea 18 po številu z vajami s palicami, ki jih je izvajala prav dobro, nakar je 9 belo oblečenih
зджтг 'j'i;
Sletište u Beogradu. U pozadini zgrada tehnike.
svetni dom, br. dr. Ernest Rekar, v svojem stvarnem in lepem govoru po« ročal o delu društva Prosvetni dom od početka obstoja pa do dograditve do« ma, omenjal težave in težke neprilike, ki jih je bilo treba premostiti ter na« glašal, kako krepko so ga pri tem pod« pirali člani društva Prosvetni dom in Sokola ter izjavil, da si šteje v čast, da je predsedoval takemu odboru, s katerim se je dalo vse to izvesti. Zelo pomemben pa je bil tudi trenutek, ko je predsednik društva Prosvetni dom izročil stavbo v uporabo po br. dr. Obersnelu sokolskemu društvu. Bila je nato po br. Janku Ravniku preči« tana tozadevna resolucija, katera je bila z velikim odobravanjem sprejeta. Nato je dobil besedo zastopnik bana sreski načelnik g. dr. Tekavčič, ki je prinašal pozdrave gosp. bana, čestital društvu k velikemu uspehu ter navzo« če članstvo bodril k nadaljnemu delu.
V	imenu komandanta Dravske divizije g. gen. Save Tripkoviča je čestital društvu g. ppukovnik Jaklič, dalje so prinašali pozdrave in čestitke društvu zastopnik JSS br. Bogumil Kajzelj, za« stopnik GSŽ br. Janko Sajovic, za« stopnik zveze kulturnih društev brat Jaka Špicar iz Radovljice ter prvi društveni vaditelj br. Bojan Drenik iz Ljubljane, ki je bodril navzoče član« stvo k še bolj intenzivnemu delu, na« kar je društven član Matija Sušnik v kratkih besedah orisal društveno delo minulega četrtstoletja. Nato je dru« štveni starosta br. dr. Obersnel s pri« merno zahvalo vsem navzočim zaklju« čil izredno lepo uspelo društveno glav« no skupščino. Sledila je nato še slo« vesna zaobljuba med letom na novo vstopivšega članstva. •
Ob 15. uri se je pričela v dvorani
deklic priskakljalo na oder ter pod vodstvom s. Nade Šego ve izvedlo' ljubko in dovršeno rajalne vaje z venčki ter jih je občinstvo za vzorno izvedbo nagradilo z viharnim ploska« njem, ki sc ni hotelo poleči, dokler se točka ni ponovila. Istotako lepo so uspele rajalne vaje v kolu ženskega
naraščaja, ki ga je vodil br. Mirko Černe. Nato je nastopila na bradlji vrsta 7 mladih telovadcev, med kate« rimi smo opazili nekaj prav dobrih telovadcev, takoj nato pa je nastopila na visoki bradlji elita društvenih telo« vadeev, ki so pod vodstvom br. Buha izvajali vrhunske sestave, prepletene s kompliciranimi obrati, stojami, ra« zovkami, toči pod bradljo iz opore v oporo, ter s krasnimi seskoki, ki so zadivili vse gledalce. Sledil je brez« hibno in gracijozno izveden ritmičen valček članic, nakar je 9 telovadcev eksaktno izvedlo skupinske proste vaje. Društveni pevski oktet s sodelo« vanjem g. Gostiča je lepo zapel »Nje« ga ni«, »Meglica« in »Frišu sim», ter so krasne narodne pesmi ob mehkem in dovršenem prednašanju vrlih pev« cev tako navdušile občinstvo, da je z viharnimi aklamacijami doseglo, da so morali slednjo točko ponoviti. Aka« demijo so zaključile simbolične vaje »Boginja ognja« (Vestalke), ki so bile izvedene dovršeno. S tem je bila aka« demija končana, težko pa je. odločiti, kateri točki gre prvenstvo; priznati se mora, da je bila prireditev v telovad« nem oziru ena najlepših, kar jih je bilo dosedaj na Gorenjskem, za kar gre br. načelniku Buhu in onim, ki so oddelke vodili in izvežbali, vse pri« znanje.
Ob 20. uri se je pričela v vseh prostorih Prosvetnega doma velika za« bava s plesom ter so bili vsi prostori do zadnjega kotička zasedeni od ob« činstva, ki je dospelo tudi iz raznih krajev Grcnjske. Dobro znani Jazz« Band Јоппу iz Ljubljane je zelo mar« ljivo vršil svojo nalogo, tako, da je plesa željna mladina prišla v polni meri na svoj račun, marljivi člani in članice pa so storili vse, kar je bilo v njih moči, da so bili gostje v danih razmerah čimprej postreženi.
S proslavo društvene 251etnice in otvoritvijo Prosvetnega doma, je je« seniški Sokol pokazal svojo življensko silo in velik napredek na polju teles« no«vzgojnega in prosvetnega dela ter upamo, da bo v lepih in obširnih pro« štorih novega doma zavzelo njegovo delo še mnogo večji razmah.
M. Sušnik.
ŽUPA MARIBOR
PROSLAVA UJEDINJENJA U VARAŽDINU.
U prepunoj gradskoj gombaoni održalo je »Sokolsko društvo« u Va« raždinu svečanu proslavu 11 godišnji« ce Ujedinjenja. Orkestar vojne mu« zike pod ravnanjem kapelnika brata J. Stejcha odsvirao je fantaziju iz Smetanine opere »Dalibor«. Svečani proslov održao je društveni starosta brat Mladen Belčič, koji je u svom govoru opisao veselje Sokolstva nad promenom naziva države, spomenuo je nevine žrtve u Pulji i pripreme za beogradski slet.
Nakon zakletve članstva odsvira« la je muzika himne. Naraštajac Tvrt« ko Mrzljak i naraštajka Vlasta Mrz« ljak lijepo su deklamovali pesme od R. Katalinič Jeretova:	»Potomcima
Uskoka« i »Vladimiru Gortamm (
Tehnički deo programa i ako do« sta dug mnogo se je svidao gledaoci« ma. Podoficiri 36. pešad. puka »Jela« čiča« izveli su Iličevu »Šestoricu«. Mu« ška deea nastupila su u vežbama sa štapovima, a ženska deea vežbama s obručima. Iznenadio je veliki broj mu« ške dece i tačna izvedba ženske dece. Naraštajke nastupile su u Čajkovski« Pichlerovoj »Barkaroli« i »Mističkom
plesu« od Burger«Dubove. Naučnički naraštaj nastupio je u skupinama s Mačusovim vežbama za beogradski slet. Muški dački naraštaj efektno^ je izveo Jankovičevu »Polonezu«. Čla« niee nastupile su u Bačičevom ,»Ritmi« čkom plesu« i Borasovitn »Mornari« ma«, vežbom veslima. Članovi nastu« pili su na visokim ručama i odlično odvežbali od Kutine vežbe diskom.
Sve vežbe su uvežbali i pojedine kategorije predvodili sestra Zdenka Markovič te brača Zvonko Šuligoj, Josip Mrzljak, Josip Stare, Dušan Grims, Svetomir Ilič i Nikola Bosa« nac, a uz klavir pratio je vežbe brat dr. Z. Milčetie.
Ova kademija mora se ubrojiti medu najuspelije, što ih je varaždinski Soko održao.
SREDIŠČE OB DRAVI.
Tukajšnje sokolsko društvo je zo« pet prav pridno na delu. V nedeljo, dne 24. novembra nam je nudilo lepo uspelo Schonherrjevo komedijo »Zem« lja« ki je uspela nad pričakovanje do« bro. Vloge so bile dobro razdeljene, zato je bil tudi uspeh prvovrsten. Škodilo ne bi, če bi igralci zavzeli zla« sti v začetku prvega dejanja nekoliko hitrejši tempo.
Z akademijo vseh odsekov in od« delkov dne 1. decembra pa je poka« zalo društvo znaten napredek. Akade« mijo je otvorila sokolska godba s so« kolsko koračnico, ob katere zvokih so prikorakali vsi oddelki na oder, na« kar je br. načelnik govoril o položaju Sokolstva do današnjega dne. Pri tej priliki je tudi omenil Vladimirja Gor« tana, ki je moral umreti tako krute smrti. Po govoru je razdelil diplome tekmovalcem ter jim imenom društva najiskreneje čestital. Za tem se je na odru pojavil sokolski pevski zbor pod vodstvom svojega marljivega vodje br. Čuleka ter zapel »V Korotan« in »Gospodov dan«. Z veliko strumnost« jo in mirnostjo je nato nastopila mo« ška deea s prostimi vajami. Sledila je ženska deea s praporci, ki je svojo nalogo dovršila popolnoma brezhibno. Z velikim zanosom je nato Emica
Starc deklamirala pesem »Ideja«. Za njo pa je nastopil njen mali bratec Viktor ter prisrčno podal pesem »Uje« dinj en j c«. Elastična in vitka telesa naraščajnikov so izvajala proste vaje za Beograd precizno, strumno in cle« gantno. Sledile so naraščajnice s pro« stimi vajami za Beograd, ki so bile izvajane s primerno graeijoznostjo in nežnostjo, nakar je sledila zopet de« klamacija pesmi »Sokolska«, katero je deklamiral Bojan Šinko. Člani so nato izvajali proste vaje za Beograd z le« pim rajalnim nastopom, nakar so čla« niee izvajale svoje proste vaje pre« cizno ter s popolnoma dovršeno enot« nostjo. Telovadbo je zaključila vrsta na bradlji z lepo vezanimi eksaktno izvajanimi, precej težkimi vajami. So« kolska godba pa je s par koncertnimi točkami zaključila lepo uspelo aka« demijo.
Prvi početni radovi na sletištu u Beogradu.
ŽUPA BEOGRAD
AKADEMIJA U SMED. PALANCI.
lnicijativom br. Nikole Krstiča sudijc, osnovano je letos u Smedc« revskoj Palanci Sokolsko društvo. Pre rata je u Smed. Palanci pestojao vrlo jak Srpski Soko, pa sc osnivači nada« ju, da če i sada društvo dostiči usko« ro visinu na kojoj treba da bude u ovako bogatom i naprednom mestu.
24. XI. pozvali su Palančani So« kolsko društvo Beograd II. i ono je priredilo vrlo uspelu akademiju u prostorijama kavane »Stara Srbija«. 58 vežbača, vežbačica i članova stare« šinstva krenulo je veselo u nedelju iz« jutra niškim vozom iz Beograda da izvrše dužnost i pomognu osnivanju i razvijanju društva. Predusretljivo do« čekani od meštana proveli su Beogra« dani lepu, sunčanu, jesensku nedelju u razgledanju varoši i obišli izvor ki« sele vode.
U 17 i po sati održao je starešina Sokolskog društva Beograd II. br. Dr. Ribar, bivši predsednik narodne skup« štine, predavanje na narodnom yni« verzitetu; »Jugoslavija u prošlosti, sa« dašnjosti i budučnosti«. Vatrcne i pu« ne entuzijazma i vere u lepu i svetlu budučnost Jugoslavije i Sokolstva reči br. starešine primila je puna sala pu« blike sa oduševljenjem. — U veče se napunila sala »Stare Srbije« Palanča«
na, koji su došli da vide rezultate rada jednog starijcg društva, pa i sa« mi da porade u tom pravcu. Posle jezgrovitog govora br. M. Dobroviča
0 ulozi i značaju Sokolstva i o dogo« dišnjem sletu u Beogradu izveden je telovežbački program. Na provizor« nom podijumu od stolova i dasaka vežbe su relativno vrlo dobro odvež« bane. Jedan nezgodan pad jednog vežbača sa nestabilnih ruča, bez ozbiljnih posledica, nije tako -brdavo delovao na gledaoee, koji su sa očitim simpatijama pratili ritmičke vežbe mlade, snažne i lepo razvijene brače i sestara. Naročito su se svidela kola ž. nar. u šumadijskom narodnom odelu
1 »Iz bratskog zagrljaja« članova, koja je vežbe odlično došla kao zorna pre« stava predavanja br. Ribara i br. Do« broviča. Animirana zabava, koja se razvila do odlaska voza za Beograd uvela je prijatelje Sokolstva u Palanci u bratski život i pažnju Sokola van Sokolane.
Sokolsko društvo Smederevska Pa« lanka, za sada bez sokolane i sprava, ima izgleda na veliki napredak. Treba samo da pode pravilnim putem a to je — obrazovati što pre dovoljan broj spremnih prednjaka. U koliko pre u torne uspe, u toliko mu je zajamčen brz razvoj. A to brači u Palanci od srca želimo.	J.	St.
primiti takoder i Balkan, ako če hteti uopšte ikada važiti kao kulturan.
Platini propisani biljek te se opro« stih. Rado bi mu bio rekao još i svoje mišljenje o »visokoj nemačkoj kultu« ri«, koju sam susreo »na svakom ko« raku« u »nemačkoj provinciji«, ali je ovom zgodom bilo bolje čutati... upravo »die wendische Lausitz«, gde
i	onako ne mogu študirati nemački na« rod i njegove običaje. Uostalom ka« že, da on nije kompetpntan za takve slučajeve i da se moram javiti kod njegovog kolege u trečoj sobi. Ali, takoder ni ovaj nije kompetentan, ni četvrti ni peti ne. Tek šesti za nekim ogradenim stolom izručio mi je ti« skanicu, koju sam morao ispuniti. Kad sam mu je vratio počela je po šesti put ista pesma.
»Kad ste stigli u BudyšinV«
»U ponedeljak gospodine.«
»Čini mi se, da su vas videli u Budyšinu več u subotu naveče u Serb« skom domu u kavani.«
»Moguće. U kavani sam doista bio več p subotu. Ali u nedelju sam bio u Rakojdama, gde sam se divio lu« žičkim plesovima. Odanle sam sc vra« tio tek u noči, tako da lako kažem, da sam u Budyšinu zapravo tek od ponedeljka.«
»Po narodnosti ste sigurno Čeh, inače ne bi nočili u Serbskomu domu.«
»Ne, Jugosloven sam!«
»Jugosloven? Pa kako onda do« lazite u Nemačku?«
»Železnicom, gospodine.«
Osetio sam, da gospodin činov« nik nema pojma gde je Jugoslavija i da hoče to onako »iza ugla« saznati. Zato sam se pravio još više glup a
torne odgovarajuči bili su takoder i moji odgovori. Misleči, da mu tako odgovaram radi slabog poznavanja je« zika, razgrne predamnom veliku kar« tu Evrope i zamoli, da mu pokažem Jugoslaviju. Tek sada je postalo go« spodinu činovniku jasno u njegovoj
X.
Popodne putujem opet k bratu Wjeli u Bukece. Iza uobičajene kave
i	zakuske odveo me br. Wjela u selo, da upoznam takoder i lužičko«srpskog seljaka. Najpre posetismo starijeg čiču, koji je seoski načelnik i starosta tamošnjeg sokolskog društva. Primio nas je na dvorištu. Vrlo veseo je bio, da vidi jugoslovenskog brata ali ona« toč torne bio je u početku prilično ne« poverljiv; na stavljena pitanja je sa« mo kratko odgovarao. Nepoverljivost spram Stranca je uopšte svojstvo lu« žičko«srpskog seljaka, što je bez dvoj« be posledica tisučgodišnjcg ropstva. Tek, kad se uveri, da ima pred sobom doista brata, koji ga razumije i koji sučustvuje s njime, otvara se njegovo slovensko srce.
Br. starosta mi na moju molbu rado pokaže svoje gospodarstvo. Oko kuče ima gospodarske zgrade, koje smo obišli redom. U konjskoj staji lepo ugojeni i brižljivo čiščeni konji, isto tako i rogato blago. Takoder i svinjci bili su vrlo čisti, u svim stajama na« činjeni su moderni kanali za odvajanje gnojnice i vodovod za napajanje. U ratarnici najmodernije poljoprivredne sprave. Svuda čistoča i najuzorniji red; svaka stvar je na svom mestu.
Kad smo sve to u brzini razgle« dali, odveo nas je u kuču. Prizemna
seljačka kučica je izvana kao unutra slična našoj, samo da lužičko«srpski seljak raspolaže večim komforom. Skoro svaka »bolja« kuča ima uz dru« ge udobnosti takoder radio i telefon. Ko ne pozna lužičkih prilika mislio bi, da je to za seljaka sasvim nepotrebna stvar. Ali današnje vreme zahteva, da
i	seljak stupa s duhom vremena. I upravo u torne je sva sila lužičko«srp« skog seljaka, čemu nam je najbolji do« kaz to, da se je svaki iz nesreče, koja ga je zadesila iza rata s inflacijom, u nekoliko godina opet oporavio.
Lužičko«srpski seljak u svakom je pogledu napredan. Novotarija se ne brani. Svaku novost brzo proispita i kad vidi, da njegovomu gospodarstvu koristi, prihvača ju. Tako sam kod mnogih seljaka našao najmodernije električne naprave za muzenje krava i druge korisne naprave, o kojima se ve« čini naših seljaka ni ne sanja. Jedno« stavno knjigovodstvo o izdacima i pri« mieima gospodarstva našao sam tako« der skoro u svakoj seljačkoj kuči. Lu« žički seljak je štedljiv, trezan a do neke granice i skroman.
Prijazna seljakinja, žena br. sta« roste, htela nas je pogostiti, ali zato jer sam imao želju da posetim i druga gospodarstva, najsrdačnije se oprosti« smo od ove gostoljubive kuče.
Posetismo još nekoliko seljačkih kuča. Svuda isti red, čistoča i prava slovenska gostoljubivost. Svaki hoče, da ostanem barem jedan dan kod nje« ga, jer je svakom svesnom seljaku naj« veča čast, ako može pod svojim kro« vod pogostiti slovenskog brata. Na žalost, njihovim bratskim pozivima se radi nedostatka vremena nišam mogao
odazvati, zato sam ali morao svakoga počastiti barem na taj način, da sam popio ponuđenu mi šalicu kave ili ča« šieu »palenca«.
tete
XI.
Iza večere posetio sam pevačku vežbu bukečkog pevačkog društva, koje vodi br. Wjela. Svoje prostorije ima ovo pevačko društvo u kučici kraj župnog dvora. Pevači, devojke i mom« ci, a takoder ozbiljniji muževi i žene dolaze tačno. Svatko uzima pevačke
vežbe, koje su mu jedina razonoda preko sedmice, vrlo ozbiljno te sam imao oseeaj, kao da pevaju s nekom pobožnošču. Pevači nisu samo iz do« mačeg sela, nego takoder i iz okolnih. Neki dolaze čak čitav sat daleko, a medu njima ima takoder i takvih, koji moraju potajno odlaziti od kuče, ako ne žele, da ih njihovi nemački gospo« dari otpuste. Za svaku služavku i slu« gu, koji služi kod nemačkog posedni« ka, a takoder i za svakog lužičko«srp« skog seljaka, koji je ovisan od milosti nemačkog veleposednika, znači pola« ženje u lužičko«srpsko pevačko dru« štvo pravo junaštvo. I kraj svega toga još se usuđuju Nemci govoriti o »dru« štvenoj slobodi«, koju pružaju narod« nim manjinama. Progoni i zasramlji« vanja sa stranc nemačkog gospodara spram svojih narodno svesnih srpskih potčinjenih neopisiva su. ati svega toga oni se ne plaše. Čoveku izgleda, da to u stanovitim slučajevima upravo po« spešuje posečivanje raznih narodnih sastanaka.
Naskoro se skupio u malonej dvo« rani lep broj pevača i pevačica. Brat Wjcla daje taktirkom znak za početak prijašnji žamor se ušutka, na klaviru udari glas i pevači zapevaju . • •
Iza prve pesme stupio jc u sre« dinu predsednik društva br. Ljubjen« ski te me je u temperamentnoin govo« ru predstavio prisutnima s pozivom, da progovorim nekoliko reči u brat« skom »južnosrpskom« jeziku. Udovo« ljio sam njihovoj želji. Svi su me paž« ljivo slušali, a na kraju su mi mnogi tvrdili, da su me vrlo dobro razumeli. Sledil? jc lužičko«srpska narodna him« na »Rjana Lužica«, koju su pevali s
ovisi o sposobnosti, da mišice i živci izvrše svoj rad. Uspjeh u gimnastici, rezultat natjecanja, ne ovisi samo o sklonosti, sposobnosti, treningu, ved i o torne u kakvi m se stanju nalaze živci i tjelesne sile i prema tome ras-položenje gimnastičkog nat.jecatelja.
Dodajte Vašoj dnevnoj hrani u jutro i popodne umjesto kave ili čaja, 2—3 žlicice
pa čete s time stvoriti jedno jako vrelo tjelesne energije. Radna sposobnost i otporna snaga Vaših mišica če biti po-jačana, pa čete moči stupiti u borbu sa večim pouzdanjem
Naravni okrepni proizvod OVOJU ALTINE sadržaje u koncentrovanoj formi najvafcnije hranive sastojine, ne opterečuje želudac i probavu te predstavlja najidealniji okrepni napitak za evakog vježbača, a može se u najkrači čas prirediti.
Za trening i natjecanje, OVO-MALTINE je jedno nenadmašivo okrepno sredstvo.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18 50 po kutiji.
Tražite besplatni uzorak, poziva-juči se na ovaj list od
Dr. A. WANDERER d. d.,
ZAGREB
ŽUPA SKOPLJE
PROSLAVA 1. DECEMBRA U KAVADARU.
Sokolsko društvo u Kavadaru proslavilo je 1. decembar na svečan način i prema mesnim prilikama. Od osnivanja ovoga društva nema ni pu* ne dve godine, pa ©pet je ono uspelo da prokrči put sokolskoj misli u ovom mestu, da stekne povercnje i ljubav gradanstva, što se je lepo i jasno dalo videti i prilikom ove skromne ali zna* čajne sokolske proslave.
Pre podne u 9 časova bio je za« kazan zbor svih odeljenja pred soko* lanom. U odredeno vreme sabralo se eelo naše društvo, te smo se povrstali po odeljenjima i uz koračnice našeg sokolskog tamburaškog orkestra, otišli smo na blagodarenje u ovdašnju pra* voslavnu crkvu. Posle završenog bla* godarenja istim poretkom vratili smo se u sokolanu. Za lepom sokolskoin povorkom došlo je brojno gradanstvo, a ovdašnje pevačko društvo »Brat* styo« došlo je korporativno i sa dru* štvenom zastavom. Ova lepa pažnja pevačkog društva ostavila je lep do* jam na sve Sokole i prisutno gradan* stvo.
Odmah je u sokolani izveden kratak ali sadržajan program. Sokoliči i Sokolice deklamovali su i recitov* vali deset raznih sokolskih pesama i sastava, naročito odabranih za ovu prigodu. Sve je bilo sa velikom paž*
njom saslušano i pozdravljeno odu* ševljenim odobravanjem. Načelnik br. Radovan Jovanovič održao je kratko predavanje o značaju 1. decembra. Na* ročito je istakao radost celog našeg Sokolstva zbog toga, što je tu skoro naša država dobila ime Jugoslavija, ko j e su joj Sokoli dali još pre deset godina. Podvukao je ispravnost, zrelo i dalekovidno shvatanje koje je jugo* slovensko Sokolstvo pokazalo i u ovom .pitanju, kao što to pokazuje i u svima drugim pitanjima našeg na* rodnog života i budučnosti. — Na kraju zahvalio je prisutnim gostima na pažnji i ljubavi, pozivajuči ih da ostanu svakako prijatelji i pomagači Sokolskom društvu. — Zatim je izvr* šena zakletva novih članova, pa je ti* me program za pre podne bio završen.
Posle podne od 2—4 časa održa* na je u sokolani generalna proba za večernju akademiju. Uveče u 8'A bila je zakazana svečana akademija sa za* bavom i igrankom. Nova, velika i lepa dvorana hotela »Jugoslavije« br* zo se je napunila otmenom publikom, pa je u zakazano vreme počelo izvo* denje programa. Prvo izlazi muški i ženski podmladak, te se svrstava u polukrug, i zvonkim glasom otpevaše sokolsku: »Vardarska je banovina — uvek dična rodu svom«, na čemu su dobili buran aplauz. Načelnik brat Jovanovič pozdravio je goste prigod* nim govorom, pa je i ovog puta ista* kao lepotu, korisnost i blagotvornost sokolskog rada, pozivajuči svakoga da Sokolstvo pomaže i materijalno i mo* ralno. — Za kratko i jezgrovito izla* ganje bio je nagraden oduševljenim odobravanjem. Podmladak je otpevao još jednu sokolsku pesmu, pa je za* tim počelo izvodenje tehničkog pro* grama.
Prvo je nastupio muški podmla* dak i izveo Bogunovičev »Život de* teta«, lepu i veselu vežbu. Vcliku ve* selost izazvao je šestgodišnji sin Bo* risa Dubroviča, braeo Pančo, svojim naivnim ali »sokolskim« držanjem. Odmah zatim nastupa devet članova da izvedu tešku ali lepu Jankovičevu »Snagu«, koju su »dcvetoriea« odvež* hali tako snažno i skladno da su iza* zvali veliko oduševljenje. Za njima izlazi ženski podmladak i vežba sa* stav brata Jovanoviča, kombinaciju lakih pokreta i motiva iz narodnih igara. Salve smeha izazvala je petogo* dišnja sestrica Andelija, kči načelnika Jovanoviča, koja je u igri ostala bez druge, te se sama oko sebe vrtila i podskakivala. Radi ovog »nepredvide* nog slučaja«, male sestrice, koje su vrlo lepo izvele svoju vežbu, ispračenc su burnim aplauzom. Posle njih čla* novi su izveli »Petorku« od brata Lhotskog, ali sa dosta pogrešaka. Žen* ski i muški naraštaj odvežbali su slet* ske vežbe lepo i skladno, a muški na* raštaj još i osobito hitro, krepko i snažno. — Za njima muški podmladak odvežbao je brzo i složno Popoviče* ve: »Sokolice — davolice«. Ova vesela vežba izazvala je buru smeha i odo* bravanja, te su je sokoliči morali po* noviti. Ispračeni su gromovitim aplau* zom. Poslednja tačka bile su skupine članova, njih devetorice, koje su zi* dane i rušene na takt i na sve četir strane bez i jedne pogreške, te je ova izvedba brače vežbača izazvala pravo divljenje.
Posle je nastala igranka i zabava. Posetioci su bili razdragani i vidljivo zadovoljni. I moralan i materijalan uspeh postignut je potpuno. Dugo če se još u Kavadaru pričati o našoj aka* demiji. — Zdravo!
I nim govorom br. staroste, ki je v svo* jem govoru omenil sokolsko delo v predvojnem, medvojnem in povojnem času ter očrtal velik in važen pomen Sokolstva za narod in državo. Nagla* šal je radost Sokolstva radi imenova* nja države z imenom Jugoslavija, ker so s tem uresničene želje Sokolstva. S 1. decembrom stopamo v leto so* kolskega zleta v Beogradu, na kate* rega se naj vsak posameznik temeljito pripravlja, ker njega moralni in gmot* ni uspeh zavisi od vsakega posamez* nika. 1. december pa naj služi tudi povečanju sokolskih vrst. Vsak član, vsak pripadnik Sokolstva naj pridobi
ŽUPA NOVO MESTO
PROSLAVA V TOPLICAH.
Sokolsko društvo Toplice je so* kolski praznik 1. decembra proslavilo na slovesen način v telovadnici s te* lovadno akademijo ob 3. uri popol* dne. Tik pred pričetkom slavnosti je
izvršilo v zadnjem letu pristopivše članstvo zaobljubo v roke br. staroste in s položitvijo roke na društveni pra* por, katerega so nekateri v ljubezni do Sokolstva ponosno poljubili.
Slavnost se je pričela s slavnost*
vsaj enega novega člana in sokolske vrste se bodo podvojile, kar bo naj* lepši uspeh proslave.
Po govoru sta bili dve deklama* ciji in nato telovadba prostih vaj in na orodju. Nastopili so vsi oddelki s posebnimi, za slavnost navežbanimi vajami ter člani in članice z beograj* skimi prostimi vajami. Nato so na* stopile članice (5) prvič na bradlji, kar je pač najlepši vstop v zletno leto. Tudi člani so nastopili z lepimi in čedno izvajanimi vajami na bradlji. Celokupna prireditev je napravila na navzočne ugoden vtis. — Po akade* iniji se je razvila čedna prosta zabava.
ŽUPA SARAJEVO
IZ SOKOLSKE ŽUPE GAVRILA PRINCIPA.
17. o. m. održana je lepa sokolska | manifestacija u Travniku. Sarajevski Soko sa starešinstvom župe na čelu u pratnji sokolske muzike došao je u Travnik da učestvuje na sokolskoj akademiji, koju daje Travnički Soko. Posle podne održana je sednica teh* ničkog odbora kojom je rukovodio načelnik brat Dr. Bogdan Vidovič na kojoj su uzeli učešča načelnici svih društava i na kojoj su u pojedinosti* ina pretresane sve mere, koje su po* trebne, da Soko Župe Gavrila Prin* cipa što dostojnije učestvuje na veli* kom II. jugoslovenskom svesokolskom sletu u Beogradu. Iza toga je održana plenarna sednica starešinstva župe na kojoj su učestvovali i delegati skoro svih društava. Na sednici je iskreno pozdravljen starešina župe brat Dr. Vojislav Besarovič povodom njegovog zadnjeg odlikovanja plaketom sa stra* ne Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Iz izveštaja svih delegata se oseča da Sokoli župe Gavrila Principa shvačaju pravo svoju dužnost, oseča se u ve* čini društava napredak, a naročito je vrlo povoljna pojava, da su se ponovo nodigla društva na najtežem terenu u Travniku, Bugojnu i Jajcu. Naročito se oseča oskudica načelnika pojedinih društava te je zaključeno da se župa preko Saveza obrati na merodavne,
da se u srednjim školama posveti na* ročita pažnja sokolskom obrazovanju. Podjedno su doneseni još drugi za* ključci lokalne prirode i stavljeno na srce svim društvima da imaju pred* uzeti sve, da što dostojnije učestvu* jemo na beogradskom sletu. Te iste večeri održana je vrlo uspela sokolska akademija. Brat Dr. Srečko Perišič u svom odličnom proslovu izneo je osnovne ideje sokolske, naglasio kako se Sokolstvo i pre rata borilo za ve* liku jugoslovensku ideju, kako je za nju stradalo, te je danas sretan da je ta ideja i zvanično priznata. Iza brata Perišiča govorio je prosvetar brat direktor Stevo Markovič i na pla* stičan način izneo važnost Sokola u Cehoslovačkoj i skrcnuo pažnju naro^ čito našoj omladini da isvakako ne izostane iz sokolskih redova, da tako i mi postignemo kao i brača Čehoslo* vaci, te da svaki pravi Jugoslovcn bude i Soko. Zatim su savršeno iz* vodene sokolske vežbe i to su prvo nastupila sva odeljenja sa vežbama za slet. Iza toga su vežbale članice rit* mičku vežbu uz muziku narodnih na* pjeva. Zatim su članovi vežbali »Iz bratskog zagrljaja«, a iza njih izabra* na vrsta na spravama (na razboju).
Sokoli su bili burno aklamirani. S pravom se nadamo, da če odlična so* kolska manifestacija uroditi dobrim plodom.
f
o društvo S 0. j.
„HAMAG
it
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ULICA BROJ 4
Geodetski instrumenti i pomagala = sviju vrsti.	  -
I
O
Maslinovog ulja
prve kvalitete prodajem na veliko i na malo. Ulje radjeno u glasovitoj tvornici
ULJARSKE ZADRUGE u MURTERU
Jamčim za prvorazrednu robu. Preporuča se solidnim mušterijama
Stjepan Pa peša
trgovac HURTER, Dalmacija
0
1 Л
0
1
€5
»
o
to
o
Naznanilo otvoritve! našim poslovnim prijateljem in znancem ter vsemu občinstvu, da smo na občo željo otvorili
Drogerijo SANITAS, družba z o. z. v Ljubljani
Dunajska cesta štev. 5 (bivša Frelihova hiša)
ki jo bomo vodili v tesni interesni skupnosti s staro znano drogerijo „Sanitas" v Celju. Opiraje se na preizkušena in splošno odobravana načela imenovanega podjetja, bomo tudi v ljubljanski drogeriji stremeli za tem, da z nakupovanjem velikih množin dosežemo nitke prodajne cene.
Na zalogi imamo vse parfuinerijske in kozmetične izdelke najuglednejših svetovnih tvrdk (Coty, Houbigant, Forvil- Dr. Pierre, Atkinson, Roger & Gallet ter veliko drugih).
Naš fotomanufakturni oddelek je založen z aparati prvih tovarn (Voigtlander, Zeiss-Ikon, Agfa, Rodenstock itd., ploščami in papirji prvih evropskih znamk: Agfa, Fotogen, Herzog, Ilford, Mimosa, Satrap itd.) ter vsemi ostalimi fotografskimi potrebščinami.
V svojem kirurgično-sanitarnem oddelku lahko postrežemo p. n. odjemalce z
...L,   r. vsemi v to stroko spadajočimi predmeti; zlasti poudarjamo svojo bogato
zalogo kirurgičnih bandaž in obvez ter gumijastih izdelkov za zdrav. rabo.
Samoumevno je, da smo se preskrbeli tudi z vsemi kemikalijami in surovinami za vse obrti. Opozarjamo končno na svoje oblastveno dovoljeno zalogo Strupov, kakor cijankalija, arzenika, strupenega zelenila, vedno svežega strihnina in „Cyanik*a“ v ampulah, ki je po današnjih izkušnjah najsigurnejše sredstvo za uničevanje roparic.
Kar najvljudneje vabimo slavno občinstvo na ogled svoje moderno opremljene trgovine in zagotavljamo vsakogar že naprej, da bo šel od nas zadovoljen z blagom in ceno.
Drogerija „SANITAS", druiba z o. z., Ljubljana, Dunajska cesta 5
nekom naročitom pobožnošču, a iza toga počeli su s vežbom.
Lužički Srbi imaju krasne narod* ne pesme, čije melodije sečaju na naše slovenske i južnosrpske. Njihove na* rodne pesme su u večini vrlo stare, nekim pripisuju učenjaci preko hiljadu godina. Umetna pesma i umetna glazba vrlo su mlade; one se pojavljuju tek u sredini XIX. stoleča. Prvi, koji je počeo gajiti umetne skladbe bio je učitelj Karel August Kocor (1822. do 1905.). On je oko godine 1840. napisao prvu skladbu »Serbska reja«, koja se je medu narodom brzo udomačila te se još i danas kao »serbska poloneza« izvodi na raznim priredbama. Oko g. 1847. osnovao je Kocor s nekim svo* jim prijateljima, naročito s pesnikom Handrijem Zejlerom i»spčwanske swje* dzenje« — pevačke svečanosti, koje su se obdržavale jedanput na godinu. Za ove svečanosti uglazbio je mnogo Zejlerovih pesama, koje su do danas postale sasvim narodne, te čitav niz oratorija, od kojih zauzimlju prvo me* sto »Serbski kwas« i »Nalečo«. Uz to je komponovao i operu »Jakub a Khata«.
Kocor i Zejler osnivači su lužičko* srpske umetne pesme a preko nie nrvi odlični budioci lužičko*srpske narodne svesti. Kocorove melodije postale su svojina celog naroda tako, da danas nema Lužičkog Srba, koji ne bi znao barem nekoliko njegovih melodija. Pesme, kao »Hanka budz wjesola« ili »Z dychom svvjatoh Jana«, zna skoro svaka devojčica i svaki mladič. Neke pevačke svečanosti, naročito one u Budyšinu, Lubiju (nem. Lobau), Wo* jerecih (nem. Hoyerswerda), Hodziju
(nem. Goda), Jamskih kupelah itd., bi* le su prave svenarodne svečanosti.
Mnogo zasluga za narodnu glazbu ima Jurij Pilk (pseudonim:	Powol
Hodzijski, 1858.—1925.), koji je lužic* ko*srpske narodne pesme obradio za muški i mešoviti zbor te za orkestar. Na temelju narodne pesme kompono* vana je takoder i njegova odlična ope* ra »Smjertnica«. Kao sve veče lužičke skladbe, tako se i »Smjertnica«, radi
nedostatka materijalnih sredstava, na* lazi u rukopisu. Ovde bi lako priskočili Lužičkim Srbima u pomoč na taj na* čin, da bi naši glazbeni listovi od vre* mena na vreme donosili i njihove skladbe. Dobro bi bilo takoder zainte* resovati jugoslovenske muzičke na* klade za lužičko*srpske glazbene ruko* piše. Obnarodivanjcm ovih ona bi mno* go više doprinela za zajedničku slo* vensku kulturu, nego donošenjem raz* nih glupih »medunarodnih šlagera«.
Još za vreme Kocorovog života po* javio se Bjarnat Krawc (rod. 1861.), učenik draždanskog konzervatorija. Krawc jc danas najodličniji predstav* nik lužičko*srpske glazbe. Kao izvrs* nog skladatelja i glazbenog kritika štuju ga takoder i Nemci. U štampi je izdao čitav niz svojih dela, delomično u vlastitoj, delomično u tudoj nakladi. Od g. 1926. do 1928. izdavao je glazbeni mesečnik »Škowronek«, u kojem je napisao mnogo glazbenih rasprava. U nrilogu ovog lista i u »Towaršnem Spevvniku«, koji izdaje Juraj Slodenk, bilo je objavljeno takoder više kom* pozicija Arnošta Frajšlaka, Jurija Slo* denka i G. Wowčerka. Sada priprema Krawc zajedno sa Mihalom Nawkom za štampu »Serbski spewnik« — pes* maricu za decu u dva sveska.
Iza Kocorove smrti vrše se češče manji koncerti, koje prireduju razna pevačka društva, od kojih je pre svega
1	treba spomenuti »Liliju« u Ralbicama (nem. Ralbitz). Veči koncerti davani su u raznim svečanim zgodama, kao g. 1904. prigodom otvorenja »Serbsko* ga doma« u Budyšinu. G. 1896 .bio je veliki koncerat u Draždanima, koji je uspeo nad svako očekivanje. G. 1921.
pevalo je 130 lužičko*srpskih pevača u Pragu i Mladoj Boleslavi. Kad su se vratili, u Lužicu, osnovali su po uzoru českog pevačkog saveza svoj »Zwjazk serbskih spewarskih towarstwow«, u kojem je učlanjeno 16 društava sa 300 pevača iz sviju staleža. Prvi pred* sednik saveza bio je Juraj Slodenk, drugi Bjarnat Krawc, a danas mu
toga učestvovali su takoder pevačkim svečanostima u Frankobrodu i Draž* danima, redovno pak saraduju na so* kolskim priredbama i priredbama sa* veza kulturnih društava »Domowina«. G. 1930. nameravaju prirediti veču pe* vačku turneju P9 Jugoslaviji.
Za vreme pevačkog pokuša došao je takoder i br. Merčin Nowak, s ko*
[Lužičko-srpski pevači, prilikom koncerta u Mladoj Boleslavi.
predsedava idealni br. Juraj Wjela iz Bukeca. B. Krawca izabrali su za čas* nog predsednika i časnog zborovodu. Svaku godinu u novembru vrši se u Budyšinu savezni koncert. Lužičko* srpski pevači pevali su takoder na sve* slovenskom pevačkom festivalu god. 1928. u Pragu. Ovogodišnjem festivalu u Poznanju nisu mogli učestvovati radi nedostatka novčanih sredstava. Osim
jim smo sedeli prilično dugo u noč kod br. Wjele. Razgovarali smo, dok nam nije zaspanost javila vreme naše^ rastanka. U crkvenom tornju odbijala je ura ponoč, kad smo se sa br. Mer* činom opraštali od bratske Wjeline obitelji. Na prozoru u prvom spratu pojavljuje se mali Janko u spavaćoj košuljici pa <mi dovikuje: »Boženje! Na zdar!«	(Nastaviče	se.)
VSEM R O D OVINA M PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK s ZA KAVO »едмдо
PM. Petrovi*
Trgovina porculana I stakla
SUŠAK, STROSSMAYEROVA 8
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR A. Oset
Kopalnice — Avtogaraže
----^	TELEFON	302	■—
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. 1.1889. (Gradska itedionica).
TELEFON ŠTEV.2016	*	POŠTNI	ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 365 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hranilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
Rentni davek
od vložnih obresti plačuje hranilnica sama, tako da vlagatelji dobe polne obresti brez odbitka.
Zajtrkovalnica ai. Sčurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Priporoča se naj starejša slovenska pleskarska in = ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
TEOD. KORN, Ljubljana
POLJANSKA CESTA št. 8 PREJE HENRIK KORN — (USTANOVLJENO LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališke in klosetne m	naprave	in	centralne	kurjave.	==============
Moško sukno, kamgarne za obleke in površnike, volneno za damske obleke in plašče, perilo in druge potrebščine kupite po naj-===== nižji ceni pri =====
SOLNCU
ALOJZ DROFENIK
CELJE, GLAVNI TRG 9
e m
KNJI«4KBFt, UMETNINE I1V MUZI K АТЛЈЕ
Veletrgovina ■ papirjem, pisalnimi I—; in risalnimi predmeti. — Zaloga Tleh tiskovin za orade In prlvat- IJ~; nike. — Laatna laloga Šolskih 1^ пнкот, risank in risalnih skladov. |C
NaJstarejSa vrtnarija in cvetICarna
KORSIKA+ Ljubljana
Blelweisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bralska sokolska društva Imajo 10°/o popusta.
Telefon it. 2.841.	Telefon	St.	2.M1.
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJETA SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA GODINE 1890
izvadja svako-vrsne tiskarske radnje brzo, čisto i jeftino
IVAN ЈАХ IN SIN
LJUBLJANA
GOSPOSVETSKA CESTA 2.
Šivalni stroji
izborna konstrukcija in elegantna izvrSitev iz lastne tvomice. 15. letna garancija. Vezenje se poučuje pri nakupu brezplačno. PISALNI STROJI „ADLER** Kolesa iz prvih tvornic, DUrkopp, Styria, Wuffenrad (Orožno kolo). Pletilni slroii vedno v zalogi. — Posamezni deli koles in šivalnih strojev. Daje se tudi na obroke I CENIKE FRANKO IN ZASTONJ.
H
ђ
M
4/1
M
ij
£
z
Posojilnica v Mariboru
Ust. 1.1882.	r.	z.	z o. p.	Tel.	Sl.	108.
Narodni dom
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић. — Творнице: ЉУБЉАНА - МЕДВОДЕ Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД
Властити домаћи производи:
ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЈГ* за обрт, — трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство —
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ	ТАЧНА И СОЛИДНА ПОСЛУГА
BRZOJAVI:
KRALJETA
SUŠAK4
vseh vrst po foto* grafijahalirizbah izvršuje za vsatovB stentisknaisolidD$
KUSARHASTDEU
UUBLHNRDRLMSmNOVRfl
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž. železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
L	HODNA TRGOVINA
C DRAGO CERLINI ♦ CELJE
GLAVNI TRG $T. 14.
vseh oblikah
• I ■••OHIU	  IVUi
ajmodernejei vzorci po tvorniških
lastnega izdelka v
Obaveštavam braću Sokole, da bojadišem (barvami platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine <i 0-80 m širine samo Din 2 50. Na tai način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljka od preko 500 m prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svirna Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
Dežnike in solnčnike
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L. MIKUŠ
LJUBLJANA-MESTNI TRG 13
Iz narodopisja v okras vsaki sobi in dvorani slike v trobarvnem tisku:
Prof. A. Sič: I. Kmečka soba na Gorenjskem Prof. A. Sič: II. Kmečka hiša na Gorenjskem
Velikost: 30’3 X 90'5 cm. Slika a 20 Din UČITELJSKA KNJIGARNA V LJUBLJANI
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
ZAGREB, ULICA KRALJICE MARIJE Št. 6
Glafni dobavitelj Jugoelovenskega Sokolskega Saveza.
Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dece. Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Dalje se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
Celjska po$olilnica,d.d.vCelju
v lastni palači »Narodni dom« Podružnici: Maribor, Šoštanj
Stanje hranilnih vlog nad Din 75,000.000 Stanje glavnice in rezerv nad Din 9,000.000
Sprejema hranilne vloge. Izvršuje vse denarne, kreditne in bančne posle. Kupuje in prodaja devize in valute.
VARES-BAPEIS
ZEUEZARA VARES^H
IRSKA PEC
Zaštltnl znak
tPERUN«
Materijal: Ijevano željezo
BroJ
Višina
BroJ
Višina
BroJ
Višina
BroJ
Višina
100
94 cm, presjek 34 X 30 cm, prostor grijanja 100 m5.
150
105 cm, presjek 38 X 31 cm, prostor grijanja 150 m3.
250
120 cm, presjek 4K>x34\5cm, prostor grijanja 250 m3.
350
130 cm, presjek 45'5X39r,cm, prostor grijanja 350 m3.
Poštanska i željeznička stanlca: Vareš — Majdan Brzojavi: Željezara, Vareš Telefon Inter. br.: 2, 3, 4 i 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih peti: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za Čelik.
Metalni Odljevi: od bronca, mjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni brone za velika naprezanja.
Strojni delovl: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi Od sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-cakom i pelesom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne Ijevane ograde itd.
Trgovafkl ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fuz. — Uređuje Redakcijski odsek.
,	za	nju	odgovara	France	Štrukelj.
Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,