Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ff
Izlazi 1., 11., i 21. svakog meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i uprava u Ljubljani, Narodni dom ♦ Telefon 2543 v Račun pošt. šted. 12.943 * Oglasi po ceniku
God. I.
Ljubljana, 21. marta 1930.
Broj 5.
Odtisevljessj e Praga i Varšave za naš slet.
Br. Đuro Paunkovie, podstarešina Saveza, o svoj oj poseti bratskom čehoslovačkom i poljskom Sokolstvu.
Ovih dana povratio se je u Beo* grad drugi zam. staroste Saveza br. Duro Paunković, koji je kao delegat našeg Saveza zastupao naše Sokolstvo prigodom proslave Masarykove 80*go* dišnjice u Pragu. Iz Praga krenuo je br. Paunković u Varšavu, da lično u ime Saveza Sokola kraljevine Jugosla* vije pozove bratski poljski sokolski Savez na svesokolski slet u Beogradu.
Br. Paunkovie veoma je odušev* ijen i naročito ističe veliku i bratsku sokolsku srdačnost, kojom je dočekan u Pragu i Varšavi od predstavnika bratskog čehoslovačkog i poljskog So* kolstva. Sva pitanja oko učestvovanja na sletu rešena su u najlepšem i pot* punom bratskom sokolskom skladu.
U ponedeljak, 10. o. m. stigao sam u Varšavu — priča br. Paunkovič — a več u utorak bila je sazvana sednica Pretsedništva poljskog sokolskog Sa* veza. gde sam ljubaznošču i vanred* Hom pažnjom istaknutog pretsednika Saveza, brata A. Zamoyskog, došao u dodir sa svima prvim sokolskim lično* stima u iPoljskoj. Tada sam im izložio otkuda su potekle tolike tehničke smet* nje, da mi njima, našoj brači sa se* vera, nismo ranije bili uputili zvaničan poziv za Sveslovenski sokolski slet u Beogradu. Naravno, oni su sve shvatili. Radovali su se, što če im se ukazati prilika za ovakvu jednu lepu manife* staciju. Osobito je bio razdragan uva* ženi pretsednik brat Zamoyski, ko* ji je bio toliko pazljiv da mi uputi i telegram iz Varšave, blagodareči na poseti i usmenom pozivu na slet. On ce nam doči. Sa njim če biti približno uzev, oko 3000 poljskih Sokola i Soko* lica. Možda če biti i više ali je teško Procen’ti da li če biti broj veči. Biče i veliki broj Sokolica, koje se spre* maju pod predvodenjem svoje načel* niče, snahe br. Zamoyskog. da prirode jednoga dana sokolsku akademiju u nacionalnim kostimima. Prikazače i poljske narodne igre.
Takvo isto oduševljenje naišli smo i u Pragu. Moram Vam napomenuti, da je prilikom Masarykove proslave, jed* na delegacija Slovenskog Sokolskog Saveza učinila zvaničnu posetu sedom bratu Sokolu i uvaženom državniku, a na čelu jugoslovenske delegacije bio sam ia, U razgovoru koji smo vodili, pretsednik dr. Masaryk. izrazio je svo* ju toplu zahvalnost za srdačno praz* novanje njegovog rodendana u Jugo* slavij i, a imao je mnogo interesa i za nastupajuči naš slet.
Česi se uveliko spremaju za slet. U svojim Sokolanama obrazovali su
E. GANGL (Ljubljana):
štedionice za ovaj slet u Jugoslaviji. Udesili su niz predavanja o srpsko* hrvatskom jeziku i veliki broj uči os* novne pojmove našeg jezika. Dva pu* ta nedeljno održavaju se predavanja
0 Jugoslaviji, sa projekcijama, a oso* bito o Jadranu. Tek valja znati, da če posle sleta, jedna velika grupa Sokola
1 Sokolica Čehoslovačke, oko 5000 njih, krenuli na Jadransko more, da tamo letuje.
Izgleda, da smo mogli do sada ustanoviti cifru posete. Računamo, da če iz Čehoslovačke doči na slet oko 12.000 lica. Oni če doči u dve partije. Prva partija dolazi za naraštajski slet, koji če se održati 22. juna. Tada če nam stiči podmladak, njih oko 2 do 3000 lica.
Druga partija dolazi 26. juna i bi* če četiri*pet dana, za veliki slet. To je grupa od 10—12.000 duša.
Pozvate su takoder sve gimnastič* ke organizacije da nam se prijave, jer prilikom ovog sleta biče utakmice za prvenstvo u gimnastici. Zato smo upu* tili poziv Medunarodnoj gimnastičkoj federaciji, čiji je pretsednik g. Ka* zalet, sa sedištem u Bordeaux*u, i on če sada uputiti pozive svima respek* tivnim organizacijama.
Nadalje nadamo se, da če nam za vojnički sokolski dan, koji če se odr* žati 24. juna doči vojska iz Čehoslo* vačke i Rumunije, kao i vojska drage na Francuske.
Sem toga, pretsedništvo beograd* ske opštine pozvalo je za svoje goste časništva opština prvih gradova Male Antante, kao i pretstavnike opština Pariza i Londona.
Prilikom sleta računamo da če se vrlo lepo izvesti i vazdušna utakmica aviona iz Male Antante, privatne ini* cijative. Oni če također doprfrineti op* štem slavlju sokolskih dana.
Na 23. o. m. u Tatranskoj Poljan* ki, gde leži oboleli starosta Českoslo* venske Obce Sokolske br. dr. Schei* ner održače se sednica planuma Slo* venskog Sokolskog Saveza, na ko j oj če formalno biti primljen u članstvo Saveza naš Soko kraljevine Jugoslavi* je, koji je od dosedanjih nacionalnih i pojedinačnih organizacija bio srdačno prihvačen i pozdravljen.
Uvereni smo također, da če Beo* grad sada u svim silama poraditi da dostojanstveno i srdačno prihvati dra* ge goste iz slovenskih i prijateljskih strana, da se odazove našim molbama što svesrdnije i da doprinese svetko* vanju Sokolstva u prestonici.
Tyrš - Masaryk.
Za Masarykovu proslavu u Beogradu 9. marta 1930.
U veliko kolo svetlih i slavnih imena, kojima se ponosi kulturna i politička istoMja čehoslovačkog naroda *— u kolo Ilusa, Ziške, Komenskoga, Dobrovskoga, Kollara, Šafarika, Pala* ekoga — nižaju se i imena Miroslava Tyrša i Tome G. Masaryka: za današ* nji dan i za naša sokolska srca danas na ovoj proslavi najmilija dva imena!
Zašto? Zato, jer svi dobro znadc* mo, da danas ne bi bilo bratske Čeho* slovačke republike, da nijc svomc na* rodu i čitavom Slovenstvu Tyrš još prc 68 godina osnovao Sokolstvo i da Masaryk nije sproveo u život veličinu sokolske ideje, kojoj je dao realan oblik osnutkom samostalnc domovine, na vodstvo koje ga je postavila volja naroda kao prvog prezidenta.
Sečam se dvaju sastanaka sa pre* zidentom bratom Masarykom, kojih neču nikada zaboraviti. Bilo je to go* (line 1926., kada sc u Pragu obdržao Vlil. svesokolski slet i kad nas je Ma* saryk pozvao u svoj grad. U bašči oko njega bili smo tada sakupljeni predstavnici svih slovenskih sokolskih organizacija i razgovarali smo s njime, kako razgovara brat sa bratom.
»Slovenstvo bilo bi nešta nebuloz* noga « rekao je tada brat prezident, »kad mu ne bi Sokolstvo davalo realni život. Samo sokolski rad može da traj*
no povede sve Slovene u veliku poro* dieu pozitivno radenih pripadnika k jednoj i istoj velikoj ideji sokolskog bratstva!«
Drugi puta bilo je to prošle go* dine, kad je bratska ČOS priredila ve* liki pokrajinski slet u Plznu, kome je prisustvovao i brat prezident. Na sle* tištu primio nas je u svojoj loži i u razgovoru s nama rekao: »Samo sokol* skim uzgojem možemo uzdržati Slo* venstvo u životu, radu i napredku!«
Ovc reči nosim duboko zarezane u svojoj duši pa ih isporučujem vama svima sa željom, da ih uvek sledite kao kažiput u životu i radu.
Od kada je brat Masaryk pretsed* nik Čehoslovačke republike, okuplja oko sebe same odlične i prokušane so* kolskc radnike. Brat dr. Scheiner, sta* r°sta ČOS, bio je prvi generalisimus čehoslovačke vojske, brat dr. Vaniček, načelnik ČOS, prvi organizator vaspit* nog rada u istoj vojsei. Danas je u vladi Čehoslovačke republike osam mi* nistara Sokola, medu njima i predsed* nik vlade brat Udržal i ministar ino* stranih dela brat dr. Beneš. Sokoli su činovnici najviših položaja u vrhovnoj državnoj upravi, Sokoli su vojnici i po* sluge koji su,uvek uz svog milog brata prezidenta. Soko je šef generalnog šta* ba brat Syrovi, Sokoli su brača oficiri
po čitavoj zemlji, Soko je brat dr. Baxa, pirmator zlatnog Praga. Sokoli su njegovi saradnici, savetodavci, podvor* nici. Imade u Republici čitavih sela, či* tavih varoši, u kojima je sve sokolsko: činovnik, radnik, trgovac, zanatlija. re* dar. Soko, Soko, Soko... Suvišno bi bilo još naglašavati, da imade čitavih poro* dica, gde su svi Sokoli: ded, baka, že* na, muž i deca. Oko čitave čehoslovač* ke republike i oko tako voljenog brata prezidenta savijen je odbrambeni štit od samih sokolskih značaka, koju nosi svako sa ponosmo i čašču, kličuči u vernosti i odanosti svojoj domovini: Soko sam! Tvoj sam! —
Sve to- veliko, odlično, sokolsko poteklo je iz jednog samog srca, iz jedne same duše — iz srca i duše Mi* roslava Tyrša. Ono se je razlilo u sto* tinu hiljada duša po čitavom sloven* skom svetu, preko sviju daljina i vi* sina ovoga sveta i obuhvatilo je dušu i srce našeg dičnog jubilarca brata Ma* saryka.
On, mislilac, političar, pisac, tvo* rac jedne države, dobio je svu svoju snagu u Tyrševoj sokolskoj ideji, pa je i danas kao svaki obični gradanin Če* hoslovačke republike članom jednog Sokolskog društva (Praha III). uplaču* j uči članarinu i vršeči sve dužnosti, koje mu nalaže sokolska organizacija.
Kad ga jc brat dr. Scheiner posetio pre VIII. svesokolskog sleta, rekao mu brat Masaryk: »Brate starosto, evo me! Naredi, šta da radim za vreme sleta!« — Brat dr. Scheiner odgovorio mu: »Brate prezidente, ništa Ti neču nare* diti. Ti predstavljaš uvek i svuda našu Republiku kao njezin prezident, pa ta* ko če biti i za vreme sleta!« .
Izmedu Tyrševog i Masarykovog programa vidimo mnogo zajedničkih ideja, šta nam je dokazno, da je filozof shvatio filozofa i da su metode rada jednoga i drugoga slične, pa da ih u svemu vodi deviza: »Sve za sreču naro* da, za pbdizan'je njegovog fizičkog i moralnog zdravlja!« — Tako obojica traže od svakoga čoveka, naročito od javnog radnika, da njegorvo nastojanje provejava jasnost, svest i odlučnost. Svatko neka radi na svom području, kako jnu to nalaže shvatanje njegovih dužnosti, jer inače nastaje u radu smetnja i površnost. — Obojica traže podrobno i vlastito delo. Neka se nitko ne oslanja na drugoga, nego neka sa odlučnim otporom protiv svih slabosti brani i čuva dostojanstvo svoga indivi* dualiteta.
Obojica smatraju upoznavanje grešaka i kritiku rada za put k napred* ku. »Naše bratstvo nije u tome, da ne vidimo pogrešaka, nego da bratskim načinom upozorujemo na nje,« kaže Tvrš.
»Sitne prilike našeg narodnog ži* vota nestati če, kad upoznamo svoje nedostatke. I tko ih upozna i oseča ta j če ih i ukloniti,« kaže Masaryk.
Obojica proglašuju kao zadatak ccloga naroda i za cilj njegovog na* predka: Stajati na prvoj strani kulture i podiči se tako na stepen največeg doba narodne prošlosti. To znači da obojica teže sveljudskom idealu, koji jest: Rad za druge radi uspeha svog nacionalizma, a čime je u vezi također slovenska uzajamnost. Dalje to znači demokratizacija i socijalizaciju čitave civilizacije, jer je po Masarvkovim re* cima realizain protiv monopola izobra* zovanosti. Realizam hoče da ju socija* lizira. I još dalje to znači svestrani potpuni razvitak ljudskog života u du* hu novog doba i sadašnjih prilika — razvoj, koga sc može izvršiti samo ra* dom bez nepotrebnih obzira na proš* lost.
Naš nacionalni progjam mora da obuhvača sve kulturne potrebe novog doba. Izrabiti moramo svaki napredak i svaku tekovinu znanosti. To mora biti geslo naše narodne prakse. Samo sa radom i opet sa radom moguče je stvarati modernu politiku. Humanitet nije sentimentalnost, nego. je rad i opet rad. Realizam je protiv preveli* kog historizma. Tako kaže Masarvk, a Tvrš veli:	Raditi	se	može samo u
sadašnjosti i u prilikama, kakve jesu i koje se mogu radom uvek promeniti.
Time je u uskoj vezi program i egzistencioni problem malih naroda, daklc i čehoslovačkog. Tvrš veli: »Na* rodi što su manji. to movaju razviti veču delatnost,« a Masarvk: »Mali na* rod mora sabirati sve svoje snage, jer takav narod može se održati samo iz* rabljivanjem svih svojih snaga.«
Hoče li narod udovoljiti svojim dužnostima i potrebama da se održi na višini sveljudskog napredka i da očuva svoj život, mora kritički primati i prisvajati tude kulturne tekovinc. U tom pogledu slični su Tyrš i Masarvk.
Sa Masarykove proslave u Beogradu.
1. red (s leva na desno): br. dr. Dragić, Vojinović, ataSe g. Vičital, L. Lovrič, gđe.: atašeja, Lovriča i dra. Vokača, Gangl, dr. Vokač, otpr. posl. ČSR, Brozovič i Nišavič.
2. red: Priča, dr. Stojanovič, Sretenovič, Radulovič.
Obojici je također slična soeiolo* ška podloga nacionalnog programa: borba za život. Borba za opstanak do* zvoljava odbranu oružjem protiv na* silja.
Obojica posvečuju svu pozornost zdravstveno*moralnom temelju narod* ne snage i obojica naročito naglašaju taj moralni temelj protiv jednostra* nog gospodarskog, dakle protiv materi* jalističkog temelja.
Svetski rad zbližio je Masaryka potpunoma sa Sokolstvom. U čehoslo* vačkim legijama naišlo je Tyrševo so* kolsko bratsko na največeg nasledni* ka, na Masaryka. I baš u toj činjenici pokazala se veličina obojice muževa i veličina njihovih programa.
Tyrš i Masarvk do izvesne mere vrlo se podudaraju. Obojica stoje, što se tiče naobrazbe. visoko nad dobom, u kojoj žive i u obojice javlja se čista nacionalna svest. koja nadahnjiva či* tav njihov rad. Obojica su tako kom* plikovane pojave, da ih je teško struč* njački okarakterisati. Obojica izilaze iz okvira svake obične filozofske ško* le. Obojica ku organizatori pokretanja, koje je duboko zaseglo u narodni život. Izmedu programa Tyrša i Masaryka nema nikakovog razmimoilaženja, jer se ideal i program Masaryka u ničem ne razlikuje od ideala i programa Tyr* ševog Sokolstva. Tyrševo sokolsko bratstvo jest ono isto kao i Masaryko* va ljubav i njegov humanizam. U na* zorima gledom na rad i u naglašivanju potrebe napretka slažu se potpuno. Dokazi i argumentacije Masarvka snažno podupiru dokaze i argumenta* ciju Tyrša, koji jc živeo pre Masarvka, ali je u Masaryku našao svog odušev* lenog propagatora.
Tako vidimo, da je u kolo, kojeg sam spomenuo več na početku, Tyrša i Masaryka uvrstila istina i pravda. Iz istorije dižu se dva stuba, uz koje se vije k suncu slobode, lepote, fizičkog i moralnog zdravlja sva snaga brat* skog naroda. I taj narod ovenčava jednoga i drugoga svog sina i brata vencem slave i platnom ljubavi.
I toj slavi i ljubavi prilažemo i mi jugoslovenski Sokoli svoj deo, zavetu* juči se, da čemo stupati za njima uvek napred, uvek na više!
Masaryk Sokolu kraljevine Jugoslavije.
Povodom sokolske proslave osam* deseto»odišnjiee g. Masaryka, dobio je Savez Sokola kraljevine Jugoslavije preko našeg poslanstva u Pragu od kancelara pretsednika republike pismo sledeče sadržine:
»Gospodin Pretsednik Republike sa radošču je primio snopštenje svoje kancelarije o proslavama širokih raz;* mera koje je priredilo Jugnsfovensko Sokolstvo u čast Pretsednikovjog ro* dendano.
Takođe je bio veoma obradovan zbog učešea zastupnika JugOeloven* skog Sokolstva, zam«nika starešine Sa* veza Dure Paunkoviča iz Beograda prilikom menifestacija praškog stanov* ništva na rodendan.
U vezi s<a izraženim željamta Pret* sednik je dgo Savezu Sokola kmljevi* ne Jugoslavije svoju sliku, koju je na sam dan rodendjana svoje? učno pot* pisao.«
Visoko čehoslovačko odlikovanje braie dra.Lj. Pivka i N. Sokolovica.
Prezident ČSR T. G. Masaryk od* likovao je visokim ordenom Belog La* va četvrtog stepena s mačevima br. dr. Ljudevita Pivka, starostu Sokolskog društva Maribor I i predsednika do* brovoljačke organizacije u Mariboru i brata Nikolu Sokoloviča, sudiju, člana odbora Sokolskog društva u Zemunu i člana gl. odbora Saveza ratnih dobro* voljaca kraljevine Jugoslavije, za nji* hove zasluge na zajedničkoj saradnji sa čehostovačkim legionarima za vre* me i posle rata.
Na ovom visokom odlikovanju na* šoj brači srdačno čestitamo!
Golubovi listonoše na sve-sokolskom sletu.
U ncpreglednom nizu najrazno* vrsnijih priredaba što če ih prigodom sleta Sokola kraljevine Jugoslavije or* ganizovati Sletski odbor, jedna od vrlo retkih i svakako zanimljvih atrakcija biče organizacija odašiljanja golubova listonoša. Sletski odbor u bratskoj saradnji sa Českosl. Obeom Sokolskom i Savezom odgajivaea po* štanskih golubova pobrinuo je se za sve što je potrebno, da sc prigodom sleta organizuje izveštajna služba pre* ko golubova listonoša, koji če biti puštani sa sletišta, da ponesu izvešta* je u Prag i ostala veča mesta Čeho*
slovačke republike, čehoslovački od* gajivači golubova listonoša, koje oni nazivaju golubovi vitezi, pokazali su do sada u sličnim priredbama odlične rezultate. Naročito su u večem broju upotrebljeni golubovi prigodom veli* kog sleta u Pragu 1926. g. i nedavnog sleta u Plznu. Za najbolje golubove raspisane su nagrade i javnost se več sada u veliko interesuje za tu priredbu.
Našim pretplatnicama, čita-teljima i oglasivaćima.
Da bi »Sokolski Glasnik« što bolje poslužio svojoj svrsi i da bi naše član* stvo. pretplatnici i svi prijatelji našeg lista bili što bolje upućeni o radiu na* šeg Sokola i o svim akhselnostima u Sokolstvu uopšte, prema odluci Saveza SKJ, i z ! a z i t če »Sokolski G1 as* nik«odsadaredovitotriputa mesečno i to: 1., 11. i 21. svakog meseca.
Udovoljavajuči ovim ukazanoj po* trebi radi lepog širenja sokolske misli, uvereni smo, da če svi Sokoli — po svojoj sokolskoj dužnosti — kao i svi pretplatnici, čitatelji, cglasivači i pri* jatelji našeg lista uznajstojati, da od sada još izdašnije pomognu »Sokolski Glasnik« njegovim šireisjem, pretpla* tom i oglasima, kao i s\rojom aktiv* nom saradnjom.
Cena listu u pretplaii i pojedinotn broju ostaje nepromenjena.
UREDNIŠTVO I UPRAVA.
ROSIJA-FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
t Dr. Matko Laginja.
jubilej br. Michala Nawke.
Odlični lužičko*srpski nacionalni radnik br. Michal Nawka, urednik »So* kolskih Listova« slavio je dvadeset* pet godišnjieu, otkako vaspitava kao učitelj lužičko*srpsku decu. U toku od dvadeset i pet godina stekao je veli« ke zasluge za svoj mali narod, u kome je budio slovensku i narodnu svest go* vorom i perom. Napisao je i izdao či* tav niz naučnih i beletrističkih radova. Naročito mnogo se bavi slovenskom filologijom, gde važi — pored dra. Ar* nošta Muke — kao najbolji stručnjak. Kao filolog učestvovao je prošle go* dine i kongresu slovenskih filologa u Pragu. Neko vreme je bio starešina lužičko*srpskog sokolskog Saveza a sada ureduje »Sokolske Listy«. Mno* gim čestitkama, koje je br. Nawka orifikom svog jubileja primio, pridru* žujemo- se i mi jugoslovenski Sokoli sa žeijom. da bi još mnogo, mnogo go* dina zdrav i sa mladenačkim odušev* Ijenjem radio na korist svoga naroda, Sokolstva i Slovenstva!
f Br. Eduard Navratil.
One 18. o. m. umro je u Pragu po« znati sokolski radnik, utemeljitelj so* kolskih listova »Vzdelani lidu« i »Vz* krišeni« i poznate sokolske reVije »Jas«. Pokojni Navratil bio je mnogo godina pretsednik prosvetnog odbora ČOS,
Lužičko Sokolstvo u prošloj godini.
Lužičko* srpsko Sokolstvo zapo* celo je prošle godine veoma intenziv* nim radom oko širenja sokolske misli. I/ Kulovu (nem. Wittichenau) održan je prvi savezni prednjački tečaj, koji je svršio sa veoma velikim uspehom. §vako društvo priredilo je u svome s*elu sokolski javni čas, a celokupno lužičko*srpsko Sokolstvo nastupilo je na sletu u Klukšu (nem. Klix) i sara* ctivalo kod školske svečanosti u Wor* cynu (nem. VVurschen). Na svesokol* skom sletu u Poznanju sudelovalo je više lužičkih Sokola, koji su nastupili
Još se nije stišala zika velikog slavija i dok su brujali zvuci veselja i radosti po celoj bratskoj čehoslovač* koj zemlji, a srce naroda uljuljano u silnom entuziazmu i uzbudeno gordim ponosom treperilo najnežnijim oseča* jima prema svom sedom »tatički« — kad najednom suza žalosnica orosi oko svakog čehoslovačkog gradanina, a češkom zemljom prohuji tuga, jer je jedan — pored Masaryka — od najve* čih njenih sinova sklopio za uvek svo* je oči.
U jednoj kuči u bližini Vltave, u punom osvitu dana 12. marta, ispustio je svoju veliku slovensku dušu Mistr Alois Jirasek, najslavniji istorijski pi* sac i pobornik čehoslovačke samostal* nosti.
Nestor čehoslovačke književnosti, Mistr Alois Jirasek rodm sc 23. augu* sta 1851. god. u Hronovu ispod Orlič* kih gora u bližini prusko*češke granice. Ofac mu — po zanimanju tkalac, a docnije pekar — veoma se oduševlja* vafl knjigom, koja mu je budila ljubav prema svome narodu, dočaravajuči mu velike dane narodne prošlosti.
Gimnazijske nauke pohadao je Ji* rasek u Rroumovu i Hradcu Kralovoin, gde god. 1871. položi maturu, a zatim ode u Prag da na filozofskem fakul* tetu študira istoriju. Po zavrženim stu* dijama primio je mesto profesora na piarističkoj gimnaziji u Lytomislu, gde se upoznao sa romanopiscem V. A. SmiioVskim. U to doba padaju i nje*
u vlastitim prostim vežbama. U Budy* šinu priredio je lužičko*srpski sokol*
ski Savez narodni tečaj, koji je bio vr* lo dobro poseden. Intenzivno se po* čelo i raditi oko organiziranja ženskog Sokola. Novo društvo osnovano je u Haslovu (nem. Dreikretschau).
Četvrta škola ČOS o Tyršu.
U nedelju 6. aprila o. g. održače se u Tyrševom domu u Pragu četvrta škola o Tyršu sa sledečim dnevnim re* dom: 1. Otvaranje škole, 2. prof. Lad. Jandasek: Jindrich Fiigner u porodici i u zanimanju; 3. prof. Lad. Jandasek: Razvoj političkog i narodnog nazora J. Fiignera; 4. dr. Richard Russ: Infor* mativne opomene k študiju Tyrševih dela; 5. dr. Richard Russ: Tumačenje Tvrševog članka »Olomuška skupšti* na«: a) sa idejnog gledišta, b) sa gle* dišta Tyrševog radnog metoda; 6. prof. Jan Zeman: Iz detskih i srednjoškol* skih godina Tyrševih; 7. Zaključak škole.
Iz XVII. sednice pretsedni-štva ČOS.
XVII. sednica pretsedništva ČOS održavala se 22. februara o. g. — Br. načelnik referirao je o četrnaest*dnev* nom prednjačkom tečaju, koji je bio od 9. do 22. februara. Na tečaju je bilo svega 86 slušača iz 33 župe. iPo zanima* nju bilo je 50 zanatlija, 20 zemljorad* nika, 5 studenata, 5 radnika, 2 činov* nice, 2 zanatlijke, 1 oficir i 1 stražar. Mladih od 20 godina bilo je 27, od 20 do 25 godina 45 od 25 do 30 godina 12, starija od 30 godina bila su 2. — Za* ključeno je osnovati Masarykov fond za potpomaganje študija telesnog i na* rodnog uzgoja u inostranstvu u višini od 100.000 Kč. Komisija za promenu pravila Saveza Slovensko Sokolstvo svršila je svoj rad. Predlog za prome* nu pravila predložiče se članovima SSS, koje se umoljava, da prime SKJ za člana SSS. — Br. Adam Zamoyski ja* vio je ČOS, da Savez poljskog Sokol* stva neče učestvovati na sletu bugar* skih »Junaka« u Sofiji i želi, da isto učini i ČOS.
govi prvi književni radovi, koji svra* čaju veliko interesovanje javnosti. Več za vreme boravka na umverzitetu u Pragu podao se pesništvu, ali temeljiti študij češke istorije zanese ga i on se posveti istorijskom romanu. U svom delu »Filozofska istorija« opisao je ve* like dogodaje od 1848. god. Pored ostalih lepih manjih radova u »Raju sveta« u kome je opisao doba bečkog kongresa, napisao je kritički roman »Marylu« i »Zahoržanski lov«. Največu slavu postigao je Jirasek svojim ro* manog »iPsohlavci«, u kojem opisuje bunu Vhoda i smrt Jana Kozine, koji se mučenički žrtvovao za slobodu svog naroda. Ovaj roman, koji je u češkom doživio preko 30 izdanja, preveden je i na sve svetske jezike i pronio je ji* rasekovo ime diljem celoga svyta. Jira* sek je obradio u svojim delima najja* če momente iz češke istorije, iznaša* jue veliku slavu prošlosti, ali i crne dane, koje je doživio češki narod, da bi ga ovim potaknuo i okrepio u radu oko pripremanja novog, boljeg doba, doba ponovne slobode i potpune sa* mostalnosti. I Jirasek je u tome velik. Jirasek je stoga najvolio da obraduje husitsko doba i period iz XVII! i XIX, veka. Husitsko doba obraduje Jirasek u trilogiji »Medu strujama«- u kojoj je on blistavom veličinom svog pripo* vedalačkog duha iznio borbe i težnje svog naroda.
U delu »Protiv sviju« opisuje za* četak tih borba, a u velikom delu »Brat* stvo« opisuje konac husitskog doba. Narodni preporod opisao je u ciklusu »F._L. Vjek«. U delu »Trnu« opisao je Jirasek doba kontrareformacije i češ* kog narodnog propadanja pod na jez* dom germanskog pritiska.
Več od svoje mladosti Jirasek se bavio mnogo ruskim i poljskim pisci* ma, naročito Miekievviczem, Gogoljem i Sienkiesviczcm. Ovaj potonji, izgleda, da je imao na njega vidnog uticaja.a to se uočuje u njegovim divnim prika* zima husitskih borba. Kao dubok po* znavaoc istorije, iznaša on u svojim delima bogati izvor sušte istorijske istine, da joj svojim majstorskim pe* rom poda život u najdivnijoj plastiei opisivanja a koje opet u svojoj vred* nosti potencira čistoča i jakost njego* vog književnog jezika,
Alois Jirasek bio je tri puta pred* lagan za Nobelovu nagradu. God. 1890.
postao je redovitim članom Češke aka* demije nauka i umetnosti. 1901. g. po*
vukao se je iz službe u penziju. Mnogo je putovao, naročito Češkom prikup* Ijajuči pri tom materijal za svoja knji* ževna dela.
Svetski rat zatekao ga je u dobi od 63 godine i tada on se baca u polje političke borbe. Sa Jaroslavom Kvapi* lom upučuje čuveni manifest čeških pi* saca češkim poslanicima u bečkom par* lamentu, u kojem ih poziva i bodri na borbu za narodnu samostalnost. Za nas Jugoslovenc od naročitog je zna* čaja ličnost Mistra Jiraseka, što je on
14.	aprila 1918. god. u Smetaninoj dvo* rani u Pragu u prisustvu pretstavnika čehoslovačkog i jugoslovenskog naro* da, objavio istorijsku zakletvu čeho* slovačko*jugoslovenske vernosti, u ko* joj se otvoreno tražila sloboda svih slovenskih naroda u bivšoj monarhiji. 28. oktobra, dao je njegovim rečima život d tada je Jirasek osetio ostvare* nje njegovog životnog rada i cilja. I kada se je 21. decembra iste godine povračao Masaryk, da u narodnom i svom triumfu ude u Prag kao prvi pret* sed.nik svoje slobodne države, *pozdra* vio ga je tada u ime celokupnog naroda Mistr Alois Jirasek.
Jirasek je imao ogroman popula* ritet u svojoj zemlji i van nje. Koliko je njega cenio narod vidi se i po to* me, što je u god. 1920. biran za sena* tora, a bio je začasnim članom naj raz* ličitijih institucija i udruženja, a od države dobio je mnoge nagrade i pri* znanja. Koliko ga je volio narod, po* kazale su i manifestacije prigodom nje* gove 75. godišnjice. Pored ostalih, dr* žava mu je odala priznanje i time, što je jedan pešadijski puk nazvan njego* vim imenom. To je jedini slučaj dosad u čehoslovačkoj — još pored Masary* ka — da se vojnim jedinicama pridaju imena ljudi, još za njihova života.
Smrču Jiraseka nestaje jedna od najsjajnih zvezda na kulturnom firma* mentu savremene čehoslovačke. U njem čehoslovačka literatura gubi svog oca istorijskog romana, čehoslovačka zemlja jednog od najboljih orača na prosvetnoj njivi, čehoslovački narod velikog sina i pobornika njegove sada* nje samostalnosti.
U sjajnoj pratnji na poslednjem putu pokazala se je dostojna blagodar* nost naroda, a koju su podelili i So* koli bratske Čehoslovačke Obec So* kolske.
I naše Sokolstvo, odavajuči dostoj* nu postu isen-i Mistra Aloisa Jeraseka, prestavljeno u Savezu SKJ uputilo je bratskoj ČOS sažalnicu:
Československa Obec Sokolska Praha III.
Povodom smrti odličnog sina brlat* skog naroda, velikog umetnikp isftori* čaqa Aloitta Jiraska, primite uveittnje o našoj iskreno j sučuti, koju Vam iskazu3 jemo u ime celokupnog našeg Sokol* stva. Spomenu uacijbnalnog borca i besmrtnog pisca neka bude večna slava!
Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije: Gangl.
Preporučamo bradi i sestrama, ]<oji pose-ćuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nlcu“ i „Kavanu Medulić“. Citajte naš oglas.
Saučešće Saveza Međuna-rodnoj Gimn. Federaciji.
Povodom učestalih katastrofalnih poplava u Francuskoj, Savez SKJ upu* tio je pretsedniku Mjedunarodne Gim* nastičke Federacijo g. Charlesu Caza* letu sledeči telegram*
Gospod in
Charles Cazalet
Bordeeux
France
Prigodom katastrofe koja je zade« sila plemeniti francuski narod, molimo da uzmete do znanja uverfenje o r.ašem iskrenom камбебсгг, te ga izvolite tu* mačiti celom naiorlu. Divinjo 42 vite* štvu Francuske kojim sr.osi tu veliku nesreču, sla žeijom d,a bi iriarljivost naroda brzo izlečilo duboke rfme ra narodnom blagostanju.
Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije;
Gangl.
Siromašam seljak za Sokolstvo.
Lep primer kako i siromah čovek može da sc žrtvuje za velike narodne stvari, pokazao jc siromašan seljak Mojsa Čavić iz Velike Kikindc. O11 je imao tri sina, koji su mu pomrli, pa je sada našao nove sinove medu na* šim Sokolima. On je poklonio pet hi* ljada dinara za izradu sokolske zasta* ve. Kome je poznato kako naši se* ljaci, mnogo imučniji od njega, teško prilažu naročito u oskudnim vremeni* ma, umeee dostojno da ceni ovu žrtvu. Ovim svojim delom Mojsa Čavič po* stao jc naveči dobrotvor mesnog So* kolskog društva posle grada Velike Kikinde.
U noči 18. o. m., nakon dugog po* bole van ja umro je u Zagrebu bilvšl hrvatski ban dr. Matko Laginia.
Smrču dra. Matka Laginje nestaje jednog od onih iz redova na-ših vete* rana pobornika, koji su čitav svoj ži* vot posvetili istinskom radu našeg na* rodnog preporoda, budenju nacijonal* ne svesti i prosvečivanju i izdašnom pomaganju naročito našeg malog puka u Istri, u ono doba reakciomarnog re* žima propalog carstva, koji se je u
podjarmljivanju tog našeg, čeličnog na* rodnog življa takmičio sa ekspanziv* nim imperijalizmom, koji se spremao da svojom lavovskom šapom dohvati deo našeg narodnog tela.
Tužan danas puca pogled s ponos* ne Učke na kršnu, divnu siroticu Istru i na ono sinje more. Da, sirotica je danas Istra u svojoj boli sa svom ju* goslovenskom bračom, sirotica je i s pravom danas lije suze za svojim »ca* čom«...
Dr. Matko Laginja rodio se 10. au* gusta 1852. godine u Klani, podopčine kastavske. Gimnaziju studirao je na Rijeci, pravo u Zagrebu i Gracu, a vi* soku trgovačku školu u Trstu. Kasnije, iza izvesnog doba provedenog u či* novničkoj službi, posvetio se je advo* katuri, otvorivši svoju kancelariju u Pulju. Prionuvši narodnom radu, ubrzo je pokojni Laginja zadobio veliku lju* bav svojih pučana Istrana. Njegova
Toplice (župa Novo mesto): Upra* va Sokolskog društva Toplice pozdrav* lja sa svoie prve sednice savezno sta* rešinstvo. *svesna važnosti poverene joj zadaćc, koju če svesno i tačno iz* vršiti na procvat i proširenje sokolske ideje, pa kliče: ZdravO, starešina Nje* govo Visočanstvo prestolonaslednik Petar! Zdravo starešinstvo Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije!
Dragutin Gregorc, starešina.
Vinkovci: Sa prve sednice pozdrav* ljam bratsku saveznu upravu uverava* jući o svojoj iskrenoj saradnji na dič* nom polju Sokolstva.
Starešina dr. Paja Šumanovac.
Drniš: Sa prve sednice nove upra* ve ovog društva šaljemo bratski so* kolski: Zdravo!
Starešina dr. Marušič.
Metkovič: Preuzimajuči društvenu upravu, čvrsto smo rešeni da svoje društvo vodimo putevima, što nam ih označuje svetost i veličina sokolske misli i zavet narodnog i državnog je* dinstva. Pozdravljamo svog saveznog starešinu Njegovo Visočanstvo presto* lonaslcdnika 'Petra i bratsko savezno starešinstvo. Zdravo!
Upravni odbor.
Novo mesto:	Sa	prve	sednice
iskreni bratski Zdravo!
Uprava župe Novo mesto.
Otočac: Sokolsko društvo u Otoč* cu udovoljavajuči sokolskoj duznosti i bratskom osečaju sa svoje prve sed* nice pozdravlja svoga prvoga starešinu Saveza sa puno najlepših želja, pono* sito što stupa pod barjakom uzvišeno* ga brata starešine zaklinjuči sc, da ni* kada neče pustiti iz ruke ovaj barjak, spremno dati život i sve svoje za bra* ta starešinu, Njegovo Veličanstvo Kralja, otadžbinu čuvajuči integralno narodno jugoslovcnsko jedinstvo i dr* žavnu celinu. Živilo Njegovo Veličan* stvo Kralj Aleksandar i cco vladalački dom slavne Karadordeviča dinastije, a Njcgovom Visočanstvu bratu starešini Saveza bratsko sokolsko: Zdravo!
Starešina dr. Dorde Brankovič.
Otočac: Sa puno sokolske ljubavi i bratskog osečaja hitamo da na prvoj svojoj sednici udovoljimo dužnosti i osečaju i da pozdravimo jugosloven*
kancelarija bila je posvuda poznata i ljudi dolažahu svome »čaci Mati« da ih savetuje i pomogne. I pomagao je svu« da i svesrdno, gdegod se tražilo i gde* god je trebalo, bilo savet ili obrana. Razume se besplatno, jer Istra je siro; tiča. Pa kad bi mesto plate podarili ga kojim jajetom ili slično, eh, onda je »čača« branio besplatno i još plačao »bule«. Njegovo dobro urezalo je spo; men njegovu imenu duboko u srce svakog čestitog Istranina, navlastito seljaka.
God. 1883. izabran je za narodno.! zastupnika u porečki sabor i netom izabran najavljuje da ee u saboru go = voriti u svojem materinskom jeziku, mesto italijanskim. To je onda bila po* litička senzacija. Laginjino ime ubrzo prodre u narod. God. 1891. izabran jc za narodnog poslanika za bečki par= lamenat, a g. 1897. pri ponovnim izbo; rima, unatoč izbornog nasilja, ude dr. Laginja opet u bečki parlamenat. Bio je i potpretsednikom ondašnjeg »ca; revinskog viječa«.
Osim svoje aktivnosti na politič* kom polju, istakavši se naročito u beč* kom parlamentu, pok. Laginja mnogo je radio i na ekonomskom podizanju svoje Istre, osnivanjem gospodarskih i štednih zadruga »posujilnica« i mno* gih korisnih ustanova. Sirotinja ležala je na njegovom srcu i on ju je svojom velikom dušom shvatao, štitio i poma gao istinski, očinski. Stoga celog živo^ ta, premda odvetnik, nije za sebe nista prištedio. Nema sela, nema kuče 11 Istri, a da se sa najlepšom uspomenom i suzom na očima ne seča dra. Laginje.
Po oslobodenju postaje članom Narodnog Viječa u Zagrebu, članom konstitpante i zatim poslanik u beo gradskoj skupštini, ministar i god. 1920. ban Hrvatske, Slavonije i Dal* macije.
Pokojni Laginja bavio se je i lite* raturom i žurnalistikom. (Pisao je u »Vijencu«, »Našoj slozi«, »Edinosti«. Pisao je priče, crtice, istorijske beleži ke, a izdao je i narodne pesme »Istre i kvarnerskih otoka« uz inače mnoštvo nolitičkih članaka i sastavaka.
Ime pok. dra. Laginje ostače svet> lo i veliko u nizu naših narodnih •*^eli* kana, biskupa Dobrile, Viiezića, Spiiv čiča, Trinajstiea, Gregorina i mnogih drugih, koji su u svom narodu ostavili trajan i neizbrisiv spomen.
Klanjajuči se duboko šeni velikog pokojnika dra. Matka Laginje kličemo mu: Hvala i slava!
skog sokolskog apostola. Pozdravljamo te, dragi brate, i divimo se tvojoj po.-žrtvovnoeti i ljubavi za svetu sokolsku stvar, pa se kunemo, da čemo slediti tvoju uzvišenu nauku do potpunog ostvarenja svete i velike ideje jugoslo* venskog Sokolstva. Da živi brat Gangl na ponos i diku Sokolstva i Jugoslo* venske nacije. Zdravo!
Starešina dr. Brankovič.
Pleternica:	Sokolsko društvo ;i
Pleternici sa svoje konstituirajuče sed* nice oduševljeno želi srečan rad i ve* liki uspeh za napredak sokolske ideje. Kličemo: Živio starešina Njegovo Vi* sočanstvo prestolonaslednik Petar! Ži* vilo starešinstvo Saveza!
Za Sokolsko društvo starešina Vaso iPrica.
Novigrad: Našeg vodu brata Gan* gla, .koji nas vodi pravom stazom so* kolskog napredka i svu ostalu braeu u bratskom Savezu pozdravljamo sa pr* vog našeg društvenog sastanka. — So* kolsko društvo Novigrad Primorski.
Starešina Šimun Oštrič.
Donji Miholjac: Sokolsko društvo u Donjem Miholjeu sa svoje konstitui* raj uče sednice šaljc bratskom Savezu bratski pozdrav, moleč ga da bude tu* mačem iskrene odanosti starešini Sa* veza Njegovom Visočanstvu prestolo> nasledniku Petru. Zdravo!
Uprava društva.
Valpovo: Sokolsko društvo u Val povu sa svoje prve sednice šalje bvat* skom Savezu sokolski pozdrav moleu ga. da bude kod Njegova Veličanstva Kralja tumačem izraza duboke zahval* nosti nad osnutkom Sokola kraljevine Jugoslavije, izrazujuei podjedno našu bratsku odanost starešini Sokola kra* ljevine Jugoslavije Njegovom Viso* čanstvu prestolonasledniku Petru.
Upravni odbor.
Ljubljana: »Ljubljanski Sokol« sa svoje konstituirajuče sednice šalje u ime svog odbora i eitavoga članstva najiskrcnijc i bratske pozdrave. Zdravo!
Karlovec: Sa konstituirajuče sed* nice bratu Ganglu i celom starešinstvu Saveza naš iskreni i sokolski Zdravo!
Sokolsko društvo.
t Mistr Alois Jirasek.
Pozdravi Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije.
IZ SAVEZA SKJ
IV. sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 21. febriiafa 1930.
U 7. časova uveče I. zamenik sta* rešine brat Gangl otvara sednicu. Overovitelji unašaju u knjigu zaključ* ke sednica i vode evidenciju o izvr* šenju.
Brat Gangl potice uvedenjc so* kolskog dana, kako jc to bilo ranije u JSS. Brat prosvetar dr. Belajčič če da na shodan način razradi čitavu stvar, pa da na jednoj od narednih sednica iznese u tom predmetu konkretne predloge.
Pojedini članovi izvršnog odbora Saveza od vremena na vreme posetiti če duž čitave države pojedine župe odnosno društva, da se organizira pro* pagandistički rad po svim župama i društvima.
Podseča se na zaključak plenuma upravnog odbora, da svako sokolsko društvo plača godišnje 50 Din u fond, iz kojeg bi se podpomogla slabija ili nova osnovana društva za nabavku sprava.
Nakon podulje debate zaključuje se, da se taj fond osnuje kod Saveza, pa da se iz njega daju pozajmice novo osnovanim društvima za nabavku sprava, a po predlogu župe.
Prima se do znanja referat brata Živkoviča i Gangla o poseti kod ne* kojih vlasti, gde su se povoljno reša* ala za naš daljni rad važna pitanja.
Nakon svestrane debate i pretresenih potoječih ugovora sa bivšim do* bavljačem JSS bratom Brankom Palci* čem zaključuje se, da se i bivšemu do* bavljaču Hrvatskog Sokolskog Saveza Grgi Horvateku poverava, da bude do* bavljačem SKJ. Gospodarski odsek imade pre nego donese definitivnu ock iuku na prihvat izvršnom odboru, da ispita čitavu stanje stvari, da nakon toga sa jednim i drugim sklopi ugovo analogno onom, ko ji je postajao sa bratom Palčičem u bivšem JSS.
G ledom na formiranje nove vinko vačke Sokolske župe nakon svestrane debate zaključuje se: Poverava se bratu dr. Pavlasu da razradi predlog o organizaciji i teritorijalnoj podeli vin kevačke župe, koja se imade novo for :лj rati po zaključku plenuma savezn. ;prave. Nakon dovršenog rada imacU-da izvršnom odboru podnese svoje predloge.
Brat Gangl izveštava, da je savez ni Sud časti održao 19. II. svoju prvu sednicu na kojoj je izabrao svojim predsednikom dr. Svetu Mihailoviča, podpredsednikom dr. Janka Olipa, a delovodom Luku Pešiča. Zaključen jc:, da Sud časti izradi svoje pravilnike.
Zaključuje se u vezi sa predložena župe Maribor, da se zaključak od >ada, a za buduče usvaja princip, da se svaki predlog za sve imade popisati podeliti pojedinim referentima. Ujed no nalaže se svim župama, da svaki svoj predlog podastru zasebno.
Brat dr. Belajčič predlaže, da sc imenovanje prosvetnog odbora Save ■,dgodi do prihvata pravilnika .prosvei nog odbora. Konstituisanje prosvet* nog odbora preka je potreba, pa bi tre balo da se pravilnik što pre raspravi. Pojedno iznosi svoje mišljenje, da ve* čina članova odbora budu iz Beogra* da.
V.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana 28. februara 1930.
Brat tajnik podnosi izveštaj o te* kučim poslovima, kao i o stiglim do* pisima na saveznu upravu. Prvo dopis župe zagrebačke, kojim javlja da je postavila društvene uprave^ u Sokol* skom društvu Zagreb 1 i Zagreb II, Boštajnu, Brežicama, Krskom i Rajhen* burgu. U ostalim društvima postaviče se uprave nakon tačnog i savestnog proveravanja.
Brat dr. Mazura nadopunjuje iz* veštaje i potanko obrazlaže, kako se misli u zagrebačkoj župi organizovati sokolski rad. Nakon provedene debate zaključuje se, da zagrebačka župa ima* de da do naredne sednice izvršnog od* bora podnese konkretan predlog, kako i na koji način da se sprovede to or* ganizovanje.
Župa Maribor dostavlja pravilnik za seoske sokolske čete svoga teritori* ja. _ Kako se več radi po bratu Cedi Miliču na zajedniekim pravilnicima za čitavu tu organizaciju, rešiče se ovo pitanje zajedno.
Pokrajinski Savez Ruskog Sokol* stva u Jugoslaviji dostavlja odgovor i zahvalu na dopis o primitku istoga pod zaštitu Saveza SKJ.
Sokolska župa Bjelovar javlja da se tamošnja župska uprava mora reor* ganizovati i popuniti novim lieima, a jednako i po pojedinim društvima ove župe. Primaju se odnosni zaključci.
Brat dr. Pavlas u ime organizacij* skog odseka iznosi predlog, da se So*
kolsko društvo u Crepaji odeljuje od župe Veliki Bečkerek i dodeluje župi Beograd. Ovaj se predlog prima.
Brat dr. Mazura iznosi, da su žu* pe preopterečene poslovima, a da bi mogle svladavati svoje kancelarijske poslove. Zato moli, da bi savezna kan* celarija sve svoje okružnice umnožila u toliko primeraka, koliko imade dru* stava, kako bi se župama olakšao i ubrzao posao. Predlog se prima.
Češkoslovenska Obec Sokolska saopčuje, da je središnji Savez udru* zenja odgajivača poštanskh golubova pripravan da za vreme sleta u Beogra* du sprovede puštanje poštanskih go* lubova. — Zaključuje se stvar uputiti sletskom odboru, a sa uputom da se stave u izravni dodir sa pomenutim udruženjem.
Poverava se bratu gospodaril, da razradi projekat upotrebe kredita, koji-če se doznačivati župama i društvima.
Brat tajnik upozoruje na odredbu zakona o SKJ, kojom ministar saobra* čaja imade da propiše pravilnik o so* dolskim pogodnostima za vožnju. Za* ključuje se poraditi kod ministra sa* obračaja, da što pre donese pravilnik
0 pogodnostima za Sokole.
Brat dr. Belajčič prema ranijem zaključku podnosi pravilnik prosvet* nog odbora Saveza na odobrenje. — Pošto je pravilnik proučen i nitko od članova uprave nije stavio primedaba, to se pravilnik u celosti prihvača i podjedno poverava bratu prosvetaru, da izradi pravilnike prosvetnih odbora župa i društava.
Brat Branko Živkovič predlaže, da se uvede radi lakše revizije jedin* stveno knjigovodstvo u svim župama
1 društvima. — Zaključuje se da brat Nišavič, a u sporazumu sa bratom go* spodarom izradi nužne upute i obra* sce za najjednostavenije i najpraktič* nije jedinstveno knjigovodstvo.
VI.	sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
održlana 7. marta 1930.
Brat Gangl izveštava, da je Savez primio poziv od bratske ĆOS, da sude* iuje po svojim delegatima proslavi 80. godišnjice predsednika čehoslovačke republike Tome Masaryka. Za delegata ■ia ovoj proslavi odreden je brat Dura Paunkovič, koji je odmah otputovao.
!z Praga naputit če se brat Paunkovič u Varšavu, da brači poljskim Sokolima lično izruči poziv na naš slet.
Brat Gangl iznosi književni pro*
4ram Jugoslovenske Sokolske Matice za ovu godinu. Matice je odlučila da če godišnje izdavati 3 do 4 knjige. Za ovu godinu izdao bi se: 1. Tyršev Zbornik, kojega če urediti brača Andelko Sieber i Vladimir Šuklje. 2. Istorija Jugoslo* venskog Sokolstva, koju če napisati brat dr. Riko Fux. 3. Izdače se Sokol* ska čitanka za naraštaj, koju ee urediti brat Gangl. Svaki pretplatnik dobiti če ove tri knjige za godišnju pretplatu od 20 Din, a u slobodnoj prodaji sta* jače jedna knjiga 10 do 15 Din. Osim ovih knjiga izači če u nakladi JSM:
1.	Organizacija Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije. 2. Sokolska ideja, ko* ju če napisati brat Ante Brozovič. 3. Sokolski kalendar za god. 1931., koji če urediti brat Švajgar i 4. Kalendarić Sokolske omladine za god. 1931., kojeg če urediti brat Gangl. — Izveštaj se prima i odobri.
Potiče dalje pitanje, koja i kakova imade da bude zadača narodno * od* brambenog odseka. U vezi s time iz* nosi, kako je došlo do razdora medu lužičko*srpskim Sokolstvom.
Oni, koji su se oprli ovom razdo* ru, to su pravi Sokoli i oni bi hteli svakako da dodu na naš slet i mi mo* i amo poraditi sve, da dodu.
Pokreče se pitanje o težkim prili* kama, koje vladaju u nekojim župa* ma, a koje su izazvane rovarenjem ne* kojih bivših političara. Konkretno se predlaže i prima, da oba brata inspek* tora podu po tim župama, da ispitaju celo stanje stvari i da o tome podnese referat.
Brat Gangl iznosi bilansu »Sokol* * skog Glasnika« za prva tri ovogodišnja broja. Temeljem povoljnih izgleda same bilanse a i potreba, predlaže, da bi se »Sokolski Glasnik« od 1. aprila
o.	g. izdavao 3 puta mesečno. — Ovaj se predlog prima. U vezi sa sokolskom štampom izveštava, da se brat načel* nik odlučio, da »Prednjaka« promeni u »Soko«, a »Sokolič« i »Naša radost« da dobiju omot. Oblik »Naše radosti« nešta če se povečati. — I ovo se prima.
Brat tajnik Brozovič izveštava o tekučim poslovima te stiglim dopisima na Savez.
Glede subvencije bratskom Sokol* skom društvu Ljubljana I. zaključuje se, da zaključak kragujevačke skup* štine bivšeg JSS važi i danas onako, kako je onda prihvačen. Dobije li se od uteranih potraživanja u tolikoj meri, koliko treba, onda če se udovo* Ijiti zaključku kragujevačke skupštine.
UJJO LOVRIČ (Beograd):
Spremajmo se na naš veliki slet!
Ono, o čemu več nekoliko godina u našim sokolskim redovima nepre* stano govore sva brača, došlo je blizu i juna meseca o. g. Sokolstvo če da se sleti iz svih krajeva naše otadžbine u ponosnom Beogradu. Naš slet poseti če u dosad nezapamčenom broju naša brača Čehoslovaci, Poljaci, Rusi i Lu* žički Srbi. Zagledamo li danas u našu dnevnu štampu opazičemo, da se o sletu več sada mnogo govori, da naša javnost sa oduševljenjem čeka te ra* dosne dane i da če naš slet biti zaista veličanstvena manifestacija sokolske misli kako i kod nas još nikada nismo imali. Sletski odbor razvija svoju de* latnost u svim pravcima; sletište se izgraduje, sve se sekcije svakim da* nom pojačavaju i razgranjuju tako, da je organizacija sleta osigurana na pra* vilan i dostojan način. Kada je sve tako, postavlja Vam se pitanje, što je dakle potrebno da mi Sokoli, odnosno svaki od nas kao pojedinac, učinimo od svoje strane, da naš slet bude po broju,.disciplini sokolske svesti, orga* nizaciji i izvedbom samih vežba i osta* loga, zaista takova nacionalna manife* staciju, da bi prešla sva očekivanja i svratila na sebe pozornost čitavog kulturnog sveta. Na ovo pitanje od* govor je jednostavan i mi čemo ga ovde odmah objasniti.
Želimo li da naš slet bude kruna našeg sokolskog rada, pobeda sokol* ske misli i veličanstvena manifestacij ja sveslovenskc, bratske i sokolske uzajamnosti, onda je potrebno, da svi hez razlike ozbiljno prionemo k poslu i učinimo sve što možemo sami da »črnimo. Potrebno je stoga, da uprave naših sokolskih društava stoje u ne* prekidnom dodiru sa svim kategorija* ma našega članstva, da u svrhu dobre organizacije i što večeg broja učesni ka na sletu, održavaju što češče nago* vore pred vrstom i sastanke sa član* stvom. Isto tako su društva dužna, .da na sve raspise Sletskog odbora blago* vremeno odgovaraju, šalju tačno i na vreme svoje prijave i uvek izveštavaju o naknadnim prijavama i izmenama, koje bi eventualno nastupile u pogle* du broja učesnika. Društveni funkcio* nari trebaju več sada upučivati član* stvo što treba da se spremi za put, kako se treba ponašati za vreme puta, naglašavati potrebu jake discipline i uzornog reda, a društveni lekari tre* baju da upozore članstvo čega se u in* teresu svoga zdravlja moraju čuvati za vreme puta i na samom sletu, jer se ne sme zaboraviti, da se slet održa* va koncem meseca juna kada je letna vručina najjača. Uprave župa neka izveštavaju isto tako sletski odbor o svemu, što jc u vezi sa sletom i neka župski delegati po mogučnosti pose* čuju društva dajuči tako podstrekt za uul i potrebna uputstva za organiza* eiju. Sto življi dodir, to veči uspeh. Župski dopisnici neka povremeno iz* veštavaju sletski odbor o pripremama, interesovanju i svemu sličnom u nji* hovoj župi obziiom na slet tako, da bi naša novinarsko ■ propagandistička
■ i k e i j a te podatke mogla koristiti za Stani pu i na taj način bila u nioguč*
■ sli da št<> raznov srnjim vestima I ,V,	pag	mdu	i	:	•<	n	j-.
;	, .t [Cad smo ova:o ukratko
:c!di	št«, t:-ba da vade uprave
naših župa i naša društva; progovori* čemo sada o tome, što treba da več sada radi svaki od nas, koji želi da na slet dode i da slet po jačini ideje i vanjskom izgledu bude zaista prava pobeda sokolske misli. Svaki Soko, koji je Sokolstvo u svojoj duši pot* puno razumeo i prigrlio kao ideju za koju je pripravan žrtvovati sve, pa i samoga sebe, treba da u organizaciji -- za što bolji uspeh našega sleta — počne sa spremanjem samoga sebe. Pre svega potrebno je, da svaki od nas donese čvrstu odluku, da če uče* stvovati na sletu. Slet ovakoga stila nije svake godine i prema tome ne samo da je svako dužan da koristi ovu priliku da se vidi sa svom svojom bračom velike sokolske porodice i Slo* venstva; več je svaki od nas dužan da kao Sokol u pravom smislu te velike veči pomogne i uveliča priredbu samo* ga sleta svojim prisustvom i uzornim sokolskim radom. Prvi slet Sokola kraljevine Jugoslavije treba da bude največa nacionalna manifestacija na* šega naroda do danas; slet treba da bude veličanstvena manifestacija na* rodnog ujedinjenja i jake, napredne i kulturne Jugoslavije. Da bi sc sve ovo postiglo u punoj formi, potrebno je, da svaki od nas kao pojedinac disci* plinuje samoga sebe i da se blagovre* meno spremi za slet. Nakon toga, što se svaki od nas čvrsto rešio da poseti slet, šta je potrebno, da svaki do sleta učini? Prvi uslov, da se poseti slet je svakako pitanje potrebnog nov* ca za put i boravak na sletu. Savetu* jemo stoga svoj našo j brači, da več sad«, n d m ;• h ' apoenu štediti i odvajati pomalo od svojih redovnih pvi!;> t!u3; cin _• polaska na slet bili u rtoj mo,.-;.k;.osti da na slet podu. Ne zaboravite, da su mnoga naša brača pored najbolje volje i čvrste odluke da prisustvuju sletu, morala odustati od odlaska na put samo toga. što nlsu imala potreban novač. Društveni funk* cioneri treba da svakom prilikom na-glašuju potrebu štednje i spreme Ш slet. Na sletovima kao javnim manife stacijama Sokolstva vrlo jc važno i to, kakovu vanjsku sliku i utiske daju Sokoli kao celina. Da se dakle na na* šem do sada največem sletu — ne desi da neka brača dodu u protipropisnoj odeči i sa stvarima na odori, koje se po našim pravilima na sokolskoj odori več sada upučuju svoje vlastno u tome smislu. Stoga neka svaki brat nastoji več sada, da nabavi sve što mu je po* trebno i po propisu. Neka se ne dogodi to, da pojedina brača dodu polu oclevcna ili bez pojedinih sokolskih oznaka p ra i sličnoga, pa da to onda nabavljaju na vrat i na nos u Bco* gradu za vreme samih sletskih prire* uaba. Svaki onaj, koji Sokolstvu iz dubine svoje duše poklanja sve svoje najlepše misli, treba da i svojim vanj* sl im izglcdom da potvrdu sokolskog smisla potpune harmonije od sokol* skog pera na kapi do društvene trake na surki. No zaboravimo, da cesto pu* ta, a naročito pri javnim nastupima, komična slika, lepota pregleda i puni otekat dubokih utisaka kao vrhunac pi:n uspeha, zavisi od mnogih i im it ili pojedinesti, koje svaka za se* bc i prvi mah ne f .edstavljaju nikak* vi- osobitu važinst i vrednost. Pazite
dakle svaki na sebe i kao potpuno uredni, delujte povoljno na druge.
Pri završetku, da bi naš slet posti gao onaj veličanstveni nezapamčeni uspeh, potrebno je da svako Sokolsko društvo na svojoj teritoriji razvije što živahniju delavnost i propagandu za slet. Treba zainteresovati za slet sve slojeve našeg pučanstva, oduševiti i -za Sokolstvo i učiniti sve, da bi na narod iz svih krajeva došao na slet ; što večem broju. Svaki pak od nas kao pojedinac dužan je, da za slet zain teresuje i oduševi svu svoju okolicu. Objasnite roditeljima potrebu i važ nost toga, da njihova deca kao i naši naraštajci podu na slet.
Radimo svi složno i združeno svim našim silama, da I. Svesokolski slet Sokola kraljevine Jugoslavije nc bude samo veličanstvena manifestacija : uspeh sokolske ideje, več da to bud slavan datum u istoriji jugoslovensko ; naroda i celokupnog Slovenstva.
Uprava Sokolskog Glasnika traži r svim večim grado vima i indiistrijskin mestima akvizitere za oglase. Ponude uputite
Upravi Sokolskog Glasnika Ljubljana, Narodni dom.
Osnivanje Sokolskog društva u Petrinji.
U nedelju, 2. o. m., na poziv grad skog načelnika došli su na sastanak prijatelji sokolske ideje radi osnivanja Sokolskog društva. Odziv gradanstva bio je vanredno lep, tako da velika sala opštinske večnice nije mogla da primi mnogobrojnu publiku.
Sastanak je otvorio načelnik g. Stazič i dao reč g. dr. Nemcu, koji je u lepom govoru izneo istorijat sokol skog rada u gradu Petrinji, naglasivši naročito odanost petrinjskog gradan stva sokolskoj ideji kroz dve i po de cenije, kao i njegovo uspešno delova* nje u hrvatskom i srpskom Sokolu, kasnije Jugoslovenskom Sokolu. Osla* njajuči se na tu izgradenu sokolsku svest, g. Nemec izlaže potrebu osniva nja Sokolskog društva, koje ima visoki cilj, da ljubav i slogu, koja je gajena u ranijim sokolskim društvima, pro* budi i utvrdi.
Govor g. Nemca pozdravljen je živim odobravanjem, pa se prešlo na izbor starešine. Jednoglasno izabran je za starešinu zasluženi Soko br. Nemec. Zatim se pristupilo izboru odbora, re* vizionog odbora i suda časti. Aklama* eijom su u odbor izabrani brača: Fran Longino, dr. Tomislav Kružič, Petar Mužleka, Antun Š.tingl, Mato Filak, Vladimir Vrabec, Nikola Gorčič, Sr* nak Facov, Čeclo Kopčalič, dr. Dragan Cekuš, Josip Stažič, Josip Modrušan, dr. Simo Krunič, dr. Gustav Boltek, Drago Gregurinčič, Nikola Tomič, Bogdan zepa, Mijo Vajdič, Vilko Bo* binac, Dušan Jašič i dr. Pavao Bolfek.
Iduče nedelje, na predlog stareši* ne, svečano jc proslavljena osamdese* togodišnjica brata Sokola Tome Ma* saryka sa največim oduševljenjem gradanstva Petrinje.
Zamenici starešine SKJ.
S leva na desno i br. L. Križ, E. Gangl, Đ. Paunkovič, dr. P. Mergenthalcr.
Brat dr. Pavlas moli, da se odredi konačna redakcija svih pravilnika, jer je rok za podnošenje ispravaka iste* kao. — Zaključuje se, da brat dr. Pav* las prouči sve podnesene prigovore i da izradi pravilnike o konačnoj re* dakciji, nakon česa imadu da se pro* glase obvezatnima.
Brat Nišavič iznosi načrt jedin* stvenog knjigovodstva za sve sokolske jcdinice. — Po njemu izneseni načrti primaju se time, da brača savezni go*
§ I-
Ime, teritorija, sedište i pečat društva.
Društvo se zove Sokolsko društvo
........1 Teritorija društva prostire se
na čitavo mesto, u kome se društvo nalazi. Ako se iznimno u tome mestu osniva više društava, njihovu teritori* ju odrediče uprava župe. Pečat dru* štva ima oblik kruga sa natpisom: So* kolsko društvo..........
§ 2.
Svrha.
Svrha društva je, da usporednim vaspitanjem tela i duše po Tyrševom sokolskom sistemu, udomačenom u na* šem narodu, upoređuje telesno zdrav* lje, moral i nacionalnu svest držav* ljana kraljevine Jugoslavije.
§ 3.
Sredstva.
Svoju svrhu postizava društvo:
1. gajenjem telesne vežbe, pouča* vanjem mladeži u telesnoj vežbi, pri* ređivanjem javnih vežbi, utakmica i tečaja;
2. osnivanjem sokolskih četa u sporazumu sa upravom župe;
3. priređivanjem izleta, svečanosti i zabava;
4. širenjem propagande telesnih vežbi sa usporednim moralnim i na* cionalnim vaspitanjem putem preda* vanja, rasprava, izdavanja časopisa, knjiga i spisa, ko ji su u vezi sa dru* štvenom svrhom, te osnivanja svoje knjižnice i čitaonice;
5. podupiranjem nacionalnih usta* nova i rada na narodnom prosveči* vanju;
6. pristupanjem u sokolske župe;
7. društvenim imanjem, koje se sa* stoji iz nekretnina, gimnastičkih spra* va, pokučstva, knjižnice i ostaloga;
8. upisninom i redovnim prinosi* ma članstva;
9. olakšicama, povlasticama i pot* porom, predviđenom zakonom o osni* vanju Sokola kraljevine Jugoslavije i Statutom o organizaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije;
10. dobrovoljnim prilozima i pri* hodima društvenih priredaba, priho*i dima od društvenih izdanja i ostalim prihodima;
11. pomaganjem pokreta protiv al* koholizma i pokreta za štednju, osni* vajuči njihove odseke;
12. podnašanjem predloga upravi župe korisnih za napredak Sokolstva;
13. odašiljanjem prinosa upravi župe;
14. odašiljanjem izveštaja o svome stanju i radu na zahtev uprave župe i redovnog godišnjeg izveštaja do 15. januara za proteklu upravnu godinu, koja se računa od 1. januara do 31. decembra;
15. izvršavanjem svih naloga upra* ve župe;
16. upotrebljavanjem svih zakonitih sredstava, koja služe toj svrsi.
§ 4.
Društvo mora biti član one župe, kojoj ga dodeli uprava Saveza, i ono* ga okružja, kome ga odredi uprava župe. Društvo se mora pokoravati u svemu odredbama uprave župe i upra* ve Saveza.
§ 5.
Članstvo.
U sokolsku organizaciju pristupa* ju članovi dobrovoljno.
Redovnim članom sokolskog dru* štva može postati svaki državljanin kraljevine Jugoslavije po navršenoj 18. godini bez obzira na spol, veru, zvanje i zanimanje, ako je u svome životu i radu neporočan, ako priznaje osnovna načela Sokolstva i ako bude primljen po upravi društva.
Vanrednim članom sokolskog dru* štva može postati svaki Sloven i sva* ka Slovenka, koji nisu državljani kra* Ijevine Jugoslavije, a stalno boravc u zemlji, ako ispunjavaju uslove, ozna* čene u prvom začelu.
§ 6.
Za primanje u članstvo zahtevaju se dalje i ovi uslovi:
1. Pismena prijava, vlastoručno potpi^ana.
2. Svaki član je dužan dati oba* veznu izjavu, da če vežbati najma* nje do navršene 26. godine.
3. Za valjanost zaključka o pri* manju u članstvo potrebna je obična večina glasova uprave društva.
‘ N. pr.: Sokolsko društvo Mostar (ne: u Mostaru) ili Sokolsko društvo Beograd I.
spodar , blagajnik i brat Nišavič to šve razrade u detaljima i s uputama propišu pojedinim župama, odnosno društvima.
Brat Stevo Kneževič podnosi pra* vilnik za izvršenje odredaba uredbe o olakšicama u pogledu obaveze slu* ženja u kadru članova Sokola kralje* vine Jugoslavije. Zaključuje se, da se donešenje ovog pravilnika prepusta medusobno sporazumu brata načelnika sa bratom Kneževičem.
4.	Svaki član se prima na poku* šajno vreme od šest meseci, a zatim o konačnim primanju u članstvo rešava ponovo uprava društva.
Člana ispod 26 godina može upra* va društva od vežbe oprostiti u naro* čito opravdanom slučaju na predlog prednjačkog zbora.
Uprava društva može odbiti pri* manje u članstvo bez obrazloženja.
Za trajanja pokušajnog vremena nema prijavljeni ni pasivnog ni aktiv* nog prava glasa, a može saradivati u društvenom radu.
Po konačnom primanju iza po* kušajnog vremena stupa član u sva članska prava te mu se izdaje legiti* macija sa sokolskim znakom. Član je dužan ovu legitimaciju pokazati sva* kom drugom članu, koji mu se prikaže svojom sokolskom legitimacijom.
Ni jedan član ne može biti čla* nom druge telovežbačke organizacije, koja stoji isključivo na verskom, poli* tičkom ili staleškom stanovištu, niti može biti članom više sokolskih dru* štava.
Član može biti učlanjen samo u društvu, koje se nalazi u njegovom stalnom boravištu. Ako je uprava žu* pe iznimno dozvolila osnivanje više društava u tome mestu, onda može član redovno biti učlanjen samo u onom društvu, kome pripada po svom stanovanju, a sa dozvolom uprave župe i u drugom društvu istoga mesta.
§ 7.
Vanredni članovi imaju ista pra* va i iste dužnosti kao i redovni.
Društvu mogu pripadati i učenici svih narodnih, gradanskih, srednjih, učiteljskih i stručnih škola kao deca, naraštaj i članovi, ako ispunjavaju opče uslove o primanju u društvo.
Svaki član je dužan da plati, ka* da se prijavi u društvo, organizacioni nrinos, upisninu, godišnji prinos za župu, Savez i ozledni fond, polugodiš* nju članarinu i ostale prinose, koje odredi uprava Saveza.
Ako prijavljeni ne bude primljen za člana, vračaju mu se sve uplate.
Članovi drugog sokolskog društva, ako za 14 dana stupe u društvo, ne plačaju upisninu, pokušajno vreme im se otpušta, a članska prava stiču po namirenju propisane članarine.
§ 8.
Članstvo prestaje:
1. Kada se upravi društva prijavi istupanje.
2. Isključenjem iz društva.
3. Brisanjem iz članstva usled ne* plačanja društvenih prinosa za šest meseci, a župskih i saveznih za minulu upravnu godinu. Ako ove prinose na* knadno uplati, i to najdalje za 14 da* na od dana obaveštenja o brisanj«, brisanje se stavlja van snage. Ako se uplate izvrše nakon tih 14 dana, ima se tražiti ponovno primanje u član* stvo.
Po prestanku članstva članovi imaju vratiti upravi društva člansku legitimaciju i sokolski znak.
Protiv isključenja i brisanja ima mesta prizivu upravi župe, a zatim ko* načno upravi Saveza.
§ 9.
Članovi imaju prava:
1. učestvovati na društvenoj glav* noj skupštini;
2. saradivati i učestvovati kod svih društvenih i za društvo obavez* nih okružnih, župskih, pokrajinskih i saveznih priredaba, upotrebljavati za vreme vežbe društvene prostorije i sprave, koristiti se društvenom knjiž* nicom i časopisima i svima ostalim pravima, koja proističu uz pripadno* sti društvu;
3. nositi sokolski znak i svečano sokolsko odelo prema posebnim pro* pisima.
§ 10.
Dužnosti člana jesu:
1. da čuva sokolsku čast u jav* nom i privatnom životu;
2. da unapreduje svim svojim si* lama društvene ciljeve;
3. da redovno uplačuje članarinu i druge odredene prinose i da čuva dru* štvenu imovinu;
4. da u sokolskim redovima širi ideju bratstva i bratske ljubavi;
5. da se pokorava naredenjima sokolskih pravila, pravilnika i poslov* nika;
6. da učestvuje u svima društve* nim, okružnim, župskim i obaveznim pokrajinskim i saveznim priredbama;
7. da nosi u odredeno vreme so* kolsku odoru i sokolski znak prema
pravilniku, propisanom po upravi Sa*
veza;
8.	da ima legitimaciju sa slikam.
§ H-
Oslovi javanje i pozdravljanje.
Članovi sokolskog društva naziva* ju se medusobno »brate« a oslovljava* ju se sa »ti«. Članice nazivaju se me* dusobno sa »sestro« a oslovljavaju se sa »ti«. Članovi i članice nazivaju se medusobno »brate«, odnosno »sestro«, a oslovljavaju se sa »ti«, ako to dopu* štaju njihovi vansokolski odnosi.
Deca i naraštaj oslovljavaju se sa »ti« i nazivaju se medusobno »bra* te«, odnosno »sestro«.
Svi pripadnici društva pozdrav* Ijaju se medusobno sa pozdravom »Zdravo!« i to tako, da najpre po* zdravljaju mladi starije.
§ 12.
Disciplinske kazne.
Pravo disciplinskoga postupanja protiv člana pripada samo onom dru* štvu, kome član pripada.
§ 13.
Prekršaj sokolskih pravila i načela, povreda sokolske časti ili discipline kažnjava se:
1. opomenom usmenom ili pisme* nom;
2. ukorom hsmenim ili pismenim; pismeni ukor može biti pooštren ob* javom u društvenim prostorijama;
3. zabranom nošenja sokolske odo* re i znaka, zabranom učestvovanja na priredbama, upotrebe društvenih spra* va i prostorija za odredeno vreme;
4. isključenjem iz društva.
Za izricanje kazne pod 1, 2 i 3 dovoljna je obična večina glasova, a u slučaju pod 4 zahteva se večina od -U glasova celokupne uprave društva.
Kazna se ima izreči nakon dovr* šenog disciplinskog postupka prema pravilniku, ustanovljenom po upravi Saveza.
Kažnjeni član i prijavljivač ima* ju pravj na priziv u svima slučajevi* ma. Priziv se mora podneti upravi žu* pe pismeno za 14 dana od dana do* stave rešenja, i to putem uprave društva.
Protiv rešenja uprave župe ima mesta prizivu na upravu Saveza za 14 dana od dana dostave rešenja uprave župe. Priziv se ima predati putem uprave župe.
Disciplinski postupak nastavlja se i izvršuje se i onda, ako član medu* vremeno i istupi iz društva.
§ 14.
U iznimnim hitnim slučajevima na* ročito pri kršenju kuenog, sletskog ili izletnog reda kod javnog nastupanja ima prava načelnik ili njegov zame* nik, a kod ostalih priredaba starešina ili njegov zamenik da kazni člana pri* vremeno odstranjivanjem. Član je du* žan pokoriti se ovoj kazni pod tere* tom isključenja iz društva i Saveza. Ova je kazna odmah izvršiva. Privre* mena kazna ima se odmah pismeno javiti upravi društva radi sprovođe* nja redovnog disciplinskog postupka.
§ 15.
Kod isključenja iz društva ima uprava društva da predloži putem uprave župe isključenje člana iz Sa* veza u slučajevima:
1. ako se uprava društva uveri, da je član novčano ili moralno oštetio društvo; f
2. ako se član hotimice grubo ogrc* šio o sokolska pravila ili načela:
3. ako se član sablažnjivo vlada u društvu ili izvan njega;
4. ako se član ne pokori izvršenju privremene kazne po § 14. ovih pravila.
§ 16.
Naraštaj i deoa.
Svako sokolsko društvo mora da vaspita muški i ženski naraštaj i decu. Upisninu i prinose odreduje uprava Saveza. Vaspitanjem naraštaja uprav* lja načelništvo sa prednjačkim zbo* rom i prosvetnim odborom.
Decom se smatraju pripadnici od 6 do navršene 12. godine, a narašta* jem od 12. do navršene 18. godine.
Za primanje dece i naraštaja u društvo potrebna je pismena dozvola roditelja ili staratelja.
§ 17.
Uprava društva.
Upravne posle društva vrši uprava društva, koju imenuje uprava župe a koja sastoji iz:
starešine, njegovog zamenika, taj* nika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika, 1—2 zamenika načelnika, načelnice, 1—2 zamenice načelnice, 1—10 članova, 5—10 zamenika i 3—5 revizora i 3—5 zamenika.
§ 18.
Uprava društva upravlja celokup* nim društvenim radom, stara se o idejnom vodstvu i vodi nadzor nad ce* lokupnim društvenim radom.
Imenovana uprava društva mora odmah početi rad.
U delokrug uprave društva naro* čito spada:
1. primanje članova i proglašava* nje njihovog istupanja;
2. upravljanje društvenim imet* kom, primanje i izdavanje novca te za slučaj potrebe podizanje zajma;
3. vodenje brige o redu i disciplini u društvu i vršenje disciplinske vlasti prema pravilniku;
4. sazivanje glavne skupštine i sa* stanka, odredivanje dnevnog reda pre* ma pravilima i priprema predloga;
5. staranje o redovnom društve* nom radu;
6. biranje jednog izaslanika u od* bor delegata;
7. beranje blagajnika zdravstve* nog statističkog i ostalih referenata prema, potrebi između članova ili za* menika;
8. potvrdivanje po prednjačkom zboru predloženog barjaktara i njego* vog zamenika;
9. biranje zastupnika za župsku skupštinu i to iza svakih 100 članova po jednog zastupnika. Na višak od najmanje 50 članova dolazi takoder po jedan zastupnik;
10. gajenje telesne vežbe, poučava* nje mladeži u telesnoj vežbi, prirediva* nje javnih vežaba, utakmiee i tečaja, iz* leta, svečanosti i zabava:
11. držanje predavanja, rasprava, izdavanje časopisa, knjiga i spisa, koji su u vezi sa društvenom svrhom;
12. podupiranje nacionalnih ustano* va i rada na narodnom prosvečivanju;
13. pomaganje pokreta protiv alko* holizma i pokret za štednju osniva*
"njem potrebnih odseka;
14. podnašanje predloga upravi žu* pe korisnih za napredak Sokolstva i izveštaja o celokupnom radu društva i seoskih četa;
15. izvršivanje svih naređenja upra* ve župe i uprave Saveza i postupanje u svemu prema naredenjima zakona o osnivanju Sokola kraljevine Jugosla* vije, Statutu o 'organizaciji i poslova* nju Sokola kraljevine Jugoslavije i svi* ma pravilima, pravilnicima i poslovni* cima.
§ 19-
Sva prepiska uprave društva vodi se pod potpisom starešine ili njego* vog zamenika i premapotpisom taj* nika.
Ako se prepiska odnosi na novca* ne ili imovinske poslove, premapotpi* suje blagajnik, ako se odnosi na teh* nički rad, premapotpisuje načelnik za članove a načelnik i načelnica za čla* nice ili njihovi zamenici, a ako se od* nosi na prosvetni rad, premapotpisuje predsednik prosvetnog odbora. Refe* renti drugih odseka premapotpisuju dopise, koji zasecaju u njihov delo* krug.
Sednice uprave društva drže se ne* deljno jedanput. Sednice saziva stare* šina ili njegov zamenik. Član uprave društva, koji bez opravdanja izostane sa sednice tri put jedno za drugim, smatra se da se odrekao članstva upra* ve, te se njihova imena dostavljaju upravi župe. Sednici imaju prisustvo* vati kako članovi, tako i članovi zame* nici, koji sa istim pravima, kao i čla* novi imaju učestvovati u celokupnom radu uprave društva.
Za donašanje zaključaka potrebno je, da sednici prisustvujc najmanje polovina članova uprave društva. U koliko ova pravila drukčije ne odre* duju, zaključci se donose večinom gla* sova prisutnih članova uprave dru* štva i to javno, a na zahtev bilo ma jednog člana tajno. Pri jednakoj po* deli glasova odlučuje starešina ili za* menik, koji inače ne glasa.
§ 20.
Uprava društva ima pomočne i sa* vetodavne organe.
Pomočni organi su prosvetni od* bor i svi referenti društvene uprave. Rad i sastav prosvetnog odbora, čiji je zadatak, da u sporazumu sa društve* nim načelništvom organizuje, vodi i nadzirava prosvetni rad u društvu, i rad referenata biče prema stvarnim potrebama odreden pravilnicima i po* slovnicima.
Savetodavni organ je: glavna skup* ština.
§ 21.
Glavna skupština održava se je* danput svake godine najdalje do 10. ja* nuara, a prema potrebi i više puta. Po* ziv se ima uputiti članovima 8 dana ranije uz oznaku dnevnog reda.
Skupština može donositi zakljuČ*' ke, ako je prisutna lU članova. Ako se ne skupi dovoljan broj, posle pola sata održava se skupština sa istim dnevnim redom bez obzira na prisutan broj članova.
Skupština se saziva:
1. po predlogu uprave društva;
2. po predlogu revizora;
3. po predlogu 43 članova.
U slučajevima pod 2. i 3. mora uprava društva sazvati skupštinu za 14 dana od podnesenog predloga.
§ 22.
Glavnoi skupštini prisustvuju sa članskim pravom svi članovi, koji su izvršili svoje obaveze prema društvu. Pretsedava starešina ili njegov zame* nik, a zapisnik vodi tajnik. Ako su od* sutni starešina ili njegov zamenik, skupština bira pretsednika. Skupštin* ski zapisnik potpisuje pretsednik, taj* nik i dva overovijača
§ 23.
U delokrug glavne skupštine kao isključivo savetodavnog organa spada:
1. biranje dva člana za overovijo* nje zapisnika;
2. raspravljanje izveštaja o radu uprave društva i izveštaja revizora o upravljanju društvenom imovinom;
3. raspravljanje u svima društvenim pitanjima, ukoliko ova pravila diukčije nareduju;
4. raspravljanje o pitanju članski upisnine i članarine;
5. raspravljanje o godišnjem pro iaeunu;
6. raspravljanje o predlozima i sa* vetima uprave društva ili pojedinih članova. Predloži pojedinih članova moraju biti predani upravi društva najmanje 14 dana pre glavne skupštine.
7. podnašanje predloga upravi župe u stvari imenovanja uprave dru* štva, revizora i suda časti.
§ 24.
Glavna skupština donosi zaključ« ke večinom glasova. U slučaju jednake podele glasova odlučuje pretsednik, koji inače ne glasa.
§ 25.
Vaspitno*tehnički №d.
Tehnički i vaspitni rad u društvu vodi načelnik i načelništvo društva koji se moraju u svemu pokoravati odredbama i propisima načelništva župe izdanim u skladu odredbama i propisima načelništva Saveza.
Društveno načelništvo. čine: načel* nik. načelnica i njihovi zamenici.
Društveno načelništvo je sastavni deo uprave društva te o svome radu izveštava upravu društva.
Društveno načelništvo nadležno je i konačno odlučuje samo u pitanjima strogo tehničke prirode, za koja je po* trebna kvalifikacija, t. j. stručna pred* njačka sprema.
Ukoliko su sa takvim pitanjima koja spadaju u nadležnost društvenog načelništva, spojeni materijalni izdaci mora ih načelništvo predložiti upravi društva i može ih izvršiti tek onda. kada uprava društva predlog odobri i osigura potrebna materijalna sredstva.
Za javne nastupe je također po* trebna saglasnost sa upravom župe.
Načelništvo ima u prvom redu da se brine za uporedno, t. j. nedeljeno i srazmerno telesno, moralno i nacijo* nalno vaspitanje, prema tome ostaju u njegovoj, nadležnosti naročito izvr* šenje odredaba i propisa načelništva Saveza i župe:
a) u pogledu pitanja vaspitnog siste* ma i vaspitanja u opšte,
b) u pogledu pitanja vaspitne metode,
c) u pogledu načina organizacije vas* pitnih organa,
d) organizacija i vodstvo društvenih javnih nastupa,
e) vodstvo i nadzor vaspitno*teh* ničkog rada u svima kategorijama-društva,
f) briga za vaspitanje prednjaka i prednjačica i naročito organizacija i briga za izvedbu društvenih pred* njačkih tečajeva.
Kod rešavanja pitanja pod a), b) i c) učestvuje i pretsednik prosvetnog odbora ili njegov zamenik.
Načelništvo društva ima kao po* močni organ* društveni prednjački zbor, koji ima. ako je potrebno, naro* čite odseke. Prednjačkom zboru pred* sedava društveni načelnik ili njegov zamenik, članovi(icc) pak su mu čla* novi(ice) sa prednjačkom spremom koje iz sokolskih redova imenuje i raz. rešava društveno načelništvo po odo-brenju župskou načelništva. Na sedn!* cama prednjačkog zbora prisustvuj -pretsednik prosvetnog odbora, zdravstveni referent i po potrebi i drugi čla novi uprave društva koje uprava dru* štva odredi. Rad društvenih tehničkih organa reguliše se pravilnicima i po* slovnicima, koje propisuje načelništvo Saveza.
§ 26.
Revizori.
Rcvizori nadgledaju upravljanje društvenom imovinom prcgledaju bla; gajnu, inventar, račune i knjige, te podnose izve.štaj j'lavnoj skupštini Revizija se obavlja krajem prvoga i drugoga polugodišta i u svako vreme na zahtev revizora ili uprave društva
§ 27.
Ozledni fond.
Ozledni fond, koji postoji samo pri upravi Saveza, služi za davanje pot* pore članovima, naraštajcima i deei, koja su se ozledila pri sokolskom radu, Ozledni fond Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije sastoji se iz prino* sa, koje odreduje uprava Saveza.
Propisi ozlednog fonda odredeni su u pravilniku i poslovniku Odseka za ozledni fond pri upravi Saveza.
§ 28.
Odotja, zastava i znak.
Članovi nose pri javnom istupa. nju odoru i znak i to dozvolom upravj društva. Sokolsku odoru i znak usta* novljava uprava Saveza.
Pri javnim istupanjima može društvo istupati pod 'vn;om zastavom
Pravila Sokolskog društva.
'§ 29.
Sud časti.
Sud časti rešava samo po sporo* vima časti, nastalim medu društvenim članovima.
Sud časti sastavljaju pet članova i tri zamenika naimenovanih od upra* ve župe, a za vreme od jedne godi; ne. Svi članovi se imenuju iz sokolskih redova, koji stalno borave u sedištu uprave društva.
Svaka strana ima prava, da odredi sebi poverenika u odbranu svojih in* teresa.
Najmladi član društva vrši duž* nost delovode.
Sudski postupak počinje na zahtev jedne strane. Zahtev se dostavlja upravi društva pisrpenim putem naj da* 1 j e za 14 dana od dana, kada je spor nastao. Docnije stigle prijave ne uzi* maju se u prđtres.
Uprava društva kada primi za* htev, saziva odmah sud časti, koji ima početi zasedanje u roku od 8 dana.
Sud Časti odlučuje po slobodnom ubedenju. Odluka suda nakon progla* šenja stranama saopštava upravi dru* štva radi izvršenja.
Protiv odluke suda časti nema me« sta žalbi.
§ 30.
Razlaz društva.
Bez prethodne dozvole uprave Sa* veza ne može društvo istupiti iz župe,
Tečaj za uvežbovanje prostih i takmičarskih vežaba za slet.
U Ljubljani u vežbaonici Ljub* ljanskog Sokola počeo je 17. o. m. pod vodstvom načelnika brata dr. Murnika fočaj za uvežbavanje sletskih prostih i takmičarskih vežaba. Tečaj otvorio je
I.	zam. staroste brat Gangl sa pozdra* vom i obrazloženjem cilja ovog te* čaja. Tečaju prisustvuju 28 brače i 18 sestara. ukupno 46 lica, iz župe Banje Luke (2), Beograd (1), Cetinje (3), Kra* ciujevac (2), Ljubljana (9), Maribor (2), Mostar (1), Niš (4), Novi Sad (2), No* vo mesto (4), Osijek (2), Sušak (6), Sarajevo (2). Šibenik (1), Tuzla (1), Vel. Bečkerek (4). — Tečaj svršit če se 24. o m.
Svim bratskim župama!
U
O V
Bratske župe obračaju sc na Savez stvari katastra. Svima odgovaramo *om okružnicom:	Savezni	katastar
^ buduče kako se do sada j VSCI5 dakle po starom upustvu za vodenje članskog katastra -■'uti »Sokolski Glasnik« broj 21,—22.
Masarjkova proslava u Beogradu.
ne može se razići niti se može združiti sa drugim društvima. Ako se prethod* na dozvola dobije, u takvim slučajevi* ma za donošenje zaključaka potrebno je da na glavnoj skupštini bude prisut* no -ja svih članova, a za rešenje ima glasati % prisutnih.
U slučaju udruženja sa dri >m društvom pripada imovina prestalog društva novom društvu.
Ako društvo istupi iz župe ili se razide društvenu imovinu preuzima uprava župe, koja može prihod te imo* vinc upotrebiti u župske svrhe.
Osnuje li se u istom mestu u vre* menu od pet godina novo sokolsko društvo po zakonu o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije od 5. decembra 1929.. upiava župe predače ovom no* vom društvu glavničnu imovinu bivšeg društva.
Po isteku vremena od 5 godina uprava župe raspolaže sa tom imovi* nom po svome nahodenju.
*
Ova pravila primljena su na sed* nici izvršnog odbora dne 14. marta o. g. i stupaju na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 14. marta 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam.	staroste:
A. Brozovič, s. r. E. Gangl, s. r.
iz god. 1926.). Dovoljno je da se Sa* vezu u buduče dostavljaju prijavni i odjavni formulari.
Savezna uprava je bila mišlenja, da je potrebno, da se članski katastar tač* no i precizno revidira. Radi toga je i izdala uputu, da sva društva podnesu spiskove članstva i naraštaja.
Kako če se voditi katastar nara* štaja. to pitanje do sada nije rešeno, pa Savez u tom pogledu nema defini* tivnog zaključka. Prcporuča se župama da za sada tačno vode evidenciju na* raštaja, kako bi se mogle zaintereso* vanim priznati olakšice kod odsluženja kadrovskog roka.
*
Upravni odbor Saveza Sokola kra* Ijevine Jugoslavije, zaključio je na svo* joj prvoj plenarnoj sednici, da svako društvo Saveza imade da godišnje plača 50 Din. Od ovako sakupljene svote imade da se kod savezne uprave osnuje naročiti fond sa svrhom, da se potpomogne novoosnovana društva kod nabave vežbačkih sprava.
Bratske župe moraju po tom pred* metu hitno postupiti, te od bratskih društava sakupiti za ovu godinu od* redeni doprinos, pa ga što pre poslati Savezu, kako bi se fond mogao privesti u stvarnost.
Po čitavoj Jugoslaviji, u svim gra* dovima i selima, proslavljen je prošlih dana na veoma svečan način jubilej prezidenta T. G. Masaryka. Naše So* kolstvo naročito svečano proslavilo je ovaj redak god, 80. godišnjicu svog brata Sokola, prezidenta Masaryka. Svcčanostima posvuda su učestvovali predstavnici vlasti, korporacija, svih kulturnih i nacionalnih društava i mno* gob roj no gradanstvo. Velika ova slava bratskog čehoslovačkog naroda, bila j c i slava i našeg celokupnog naroda, koji je u tim danima spontano i naj* večini poštovanjem i ljubavlju iskazao svoju blagodarnost čoveku, koji se je neizrecivom požrtvovnošču i divnim samopregorom borio za slobodu svoga naroda i istim žarom i ljubavlju za slo* bodu sve ostale svoje slovenske brače.
Prema odluci starešinstva Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, beograd* slci Sokoli priredili su svečanu prosla* vu Masarykove 80. godišnjice na dan
9.	marta t. g. Svečanost je održana u Sokolani u Miletičevoj ulici. Sokolana ie bila bogato dekorisana našim i če* hoslovačkim zastavama, zalenilom i mnogobrojnim sijalicama u bojama. Slike Nj. Vel. Kralja i prezidenta Ma* sarcka bile su ukrašene takoder zasta* vama i zelenilom. Jspod Masarykove .slike ispletena je iz zelenila cifra »80«.
Svečanosti su prisustvovali g. dr. Leo Vokač, otpravnik poslova če* hoslovačkog poslanstva sa gospodom i vojni ataše g. Vičital sa gospodom. Predsednika vlade zastupao je vrhovni 'nspektor g. Milan Nikolič. Bili su "uisutni pretstavnici svih kulturnih 'ruštava. Čchoslovačka kolonija i mno* obrojni Beogradani. Sama proslava izvedena je uz burne i srdačne mani* festacije našem Kralju i prezidentu Masarvku.
U 11 časova nastupilo je starešin* =tvo župe, na čijem se čelu nalazio •irvi zamenik starešine Saveza brat Gangl. Rrat Gangl i brat Branko Ž ivkovič. starešina beogradske župe prišli su br. dru. Vokaču sa njme zauzeli mesto na prostranom podiumu. U tom momentu orkestar kraljeve garde zasvirao je svečanu uvertiru S-metanine »Libuše« Sjajno izvedena uvertira »Libuše	da'a	je eelokupnoj
svečanosti naročito svečan i dostojan* stven karakter.
Po završenoj uvertiri brat Živ* kovic pozdravio je sve prisutne za* hvaljujuči gostima što su došli, da za* jedno sa Sokolstvom odadu počast pretsedniku Čehoslovačke republike i našem sokolskom velikom bratu Masa* ryku. Brat Živkovič zamolio je brata Gangla, da on — kao prvi zamenik starešine Saveza Sokola kraljevine Ju* goslavije — pretsedava celoj sveča* nosti.
Brat Gangl — uzimajuč pretsed* ništvo — uputio je svima ove lepe reči:
Bračo! Sestre!
Dolaskom godine 1918. Sokolstvo je slavilo svoju slavnu pobedu. U Prag se tada povratio kroz triumfalnu ka* piju ljubavi, poštovanja, odanosti i priznanja duše naroda osnivač svoje slobodne domovine, naš veliki sokol* ski brat Toma G. Masaryk, taj naj* odličniji sin svoga naroda, pun sokol* skog duha i neslomive volje za pozi* tivan rad na rodenoj grudi.
Osnovana je čchoslovačka repu* blika, ta velika tvrdava Slovenstva i Sokolstva na severu Evrope. Njczinim je prvim prezidentom — brat Masa* ryk, »naš tatiček«!
1 ovde na slovenskom jugu Ev* rope naša brača Sokoli još pre svet* skoga rata izgradivali su temelje za buduče naše narodno i državno jedin* stvo, ističuči misao Jugoslovenstva, a u ratu — trpeč za slobodu i umiruč za pravdu — pripremali su naše ujedi* njenje, dok nije kucnuo onaj veliki čas, kad se je skoro istovremeno kao Masaryk u Prag vratio u oslobodenu Jugoslaviju veliki naš pobednik blago* pokojni kralj Petar i uz njega njegov sin. naš sadašnji kralj Jugoslavije Ale* ksandar I. sa izvučenim mačem, na kome su tada zablistale reči: »Pravda vitezi!« — »Pravda pobeduje!« što je geslom prezidenta Masaryka i svakog pravednog državnog poglavara.
Osnovana je kraljevina Jugoslavi* ja ta velika tvrdava Slovenstva i So* kolstva na jugu Evrope! Njezinim je kraljem — Aleksandar L, naš obljub* !je-ii vladar!
Slušajte i gledajte, kako se Beli Orao na slovenskom jugu, a Beli Lav na slovenskom severu dižu u samo* stalan život i kako iz duše jednog i drugog bratskog naroda ori se poklik radosti i ponosa:	Pravda vitezi —
Pravda pobeduje!
Takova veza zajedničkog udesa naše i čehoslovačke zemlje opaža se več u VII. stoleču, kad nas je spa* jala država kralja Sama.
Knjeginja Libuša pružila je ruku oraču Premislu, osnivaču vladarske kuče fPrenislovaca, i tako se plug i žezlo udružiše u simbol narodne sna* r'c i slave. Jednako se to ukazuje i kod nas Jugo-slovena, kad nam je na horizontu zaplamsala svetla zvezda v'adačke porodice Karađorđevića.
Kad se u istoriji Slovena odigrala katastrofa ■— poraz Otokara II. — on* da započinje uništavajuče delo Habs* burgovaca sve do Luksemburgovca Karla IV. koji podiže Češka u »zlatno deba«, kako istorija nazivlje taj vek. A eto u isto vreme u Skoplju u car* skom svom gradu živi Dušan Silni. Karlo IV. nazivlje ga svojim dragim bratom, jer ga njime ne vežu samo vladalački odnosi, nego ga njime spa* ja i slatka reč majčina!
A eto nam najnovijeg doba! Isto* rij a se ponavlja: i danas su saveznici naš uzvišeni kralj Aleksandar I. i dič* ni prezident Mgsaryk — po mišljenju, duhu, radu i jeziku brača, rodena bra* •xa iz jednoga te istoga Slovenstva!
Pa kako je junaštvo i viteštvo na* šega naroda osvetilo tragediju Koso* vog Polja, tako je junaštvo i viteštvo Čehoslovaka osvetilo tragediju Bele Gore. Lanci ropstva polomili se na jednoj i drugoj strani, svanula nam zora novog života.
Još nam je jedan veliki zajednički momenat, a taj je onaj, kad je sloven* ska romantika preporodiia Slovene i kad nam je dobri usud dosudio osni* vača Sokolstva — dr. Miroslava Tyrša!
I eto, u tom Tyrševom duhu po* zitivne nacionalne i patriotske aktiv* nosti — promatrajuč brzim pogledima čudnavatu igru istorije — sakupili smo se danas pod sokolskom zastavom, da odamo počast onome svome bratu, ko* ?.г doista pripada svaka pa i največa počast! No nismo se sakupili samo mi ovde u Beogradu, več se u isto vreme duž čitave naše zemlje sakuplja ce* lokupno naše Sokolstvo, da proslavi osamdesetu obletnicu rođenja preži* denta brata Masaryka.
Ovim evo aktom izvedena je prva mobilizacija Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, a jednako spontano, od* lučno, brzo i energično biče izvedena i drugi i treča i poslednja naša mobi* lizacija. ako kada dode dan i čas, da bi bio koji neprijatelj htio oskvrnuti našu nacionalnu i sokolsku čast ili dr* skom rukom posegnuti za onim, što su nam stvorili svojim divskim radom kralj Aleksandar I. i prezident Masa* ryk.
Ovom ispovešču otvaram današ* nju proslavu kličuči u ime sviju So* kola naše države: Neka živi Njegovo Veličanstvo kralj Aleksandar I.! Neka živi prezident brat Masaryk! Jednom i drugom naš sokolski pozdrav: Zdra* vo! Na zdar!
Toplo pozdravljen i prihvačen usklicima Nj. Vel. kralju i Masaryku završen je govor br. Gangla. Orkestar kraljeve garde intonirao je jugoslo* vensku i čehoslovačku himnu.
Posle toga br. Gangl dao je reč br. dru. Miloradu Dragiču, prosvetaru beogradske sokolske župe.
U svome govoru br. dr. Dragič izneo je Masaryka kao humanisti^, etičara i borca za fizičko f duševno zdravijo. Ovo Masarykovo gledište na čovečje zdra vije potpuno se poduda* ra sa našim sokolskim shvatanjima. Opisuje zatim Masaryka kao sokolsku ličnost. Svoj govor završuje rečima: »U dvoranama čehoslovačkog parla* menta i senata staljene su dve mra* morne ploče. U mramoru uklesan je najnoviji zakon Čehoslovačke republi* k* Zakon glasi: »T. G. Masaryk za* služan je za državu«, A u istome mo* mentu, dok su u beli mramor klesana slova novog zakona u velikoj dubini srca čehoslovačkog naroda progovo* rio je zakon narodne ljubavi prema ocu domovine. Taj zakon pisali su ve* kovi prošlosti jednog naroda. Odjek tog zakona narodne duše dopire i do nas ... Mi svi ovde učestvujemo u ra* dosti i treperenju srca bratskog čeho* slovačkog naroda«.
Posle br. dra. Dragiča dobio je reč br. Lujo Lovrič, major invalidi, član župskog starešinstva. (Govor br! Lovriča donašamo u zasebno otštam* panom članku pod naslovom »Masa* rvk kao tvorac prve čehoslovačke voj* ske*legionara«).
Govor br. Lovriča popračen je burnim poklicima Nj. Vel. kralju, pre* zidentu Masaryku i čehoslovačkoj i Jugoslaviji.
Tada je uzeo reč otpravnik čeho* slovačkog poslanstva br. dr. Leo Vo* kač, koji je u svom vanredno lepom govoru rekao:
Bračo i sestre,
Sokoli Zdravo!
Ovoga momenta sam naročito uz* buden. I svoje uzbudenje i oduševlje* nje teško mogu rečima iskazati. Kada počinjem da govorim, pred oči mi
izlazi slika mog pok. oca, jednog od veterana češkog Sokola, koji je zajed* no sa slavnim vodom češkog Sokola besmrtnim Miroslavom Tyršom uče* stvovao na prvom‘sletu čeških Sokola u Pragu pre čitavih pet decenija. Čini mi se, kao da očima gledam tu prvu plejadu čeških Sokola i boraca za če* šku državu i opšte slovensku stvar na* šu. Čini mi se da vidim onu naročitu značku, koja se lepršala na grudima tih prvih čeških Sokola ko ju značku mi još uvek u kuči kao svetinju dr* žimo.
Prošlo je jedno pet decenija. Iz te grupe od jedva pet stotina prvih čeških Sokola iznikao jc sokolski na* raštaj. u kome jc danas ceo čehoslo* vački narod. Sokolska ideja pak je uze* la najšire razmere u svem Slovenstvu a naročito na slovenskom jugu kod Srba, Hrvata i Slovenaca.
Čehoslo vački i jugoslovenski So* koli borili su se rame uz lame da pro* šire svoje ideje u narodu i da s narod* nom pomoču oslobode se tudega rop* stva i srama i da stvore svoje nacio* nalne države. Čvrste falange naših So* kola, koji su sačinjavali u stvari na* rodnu vojsku našu, bile su i ostaju za večita vremena neprobojni zid i ne* osvojina tvrdava’ za sve naše unutar* nje i spoljne neprijatelje.
Rad naših Sokola poznat je, kao što je poznat i krajnji njegov rezul* tat, koji je krunisan sjajnim uspehom: Oslobodenje Čehoslovaka i Jugoslove* na i stvaranje dveju jakih i nacional* nih slovenskih država u Srednjoj Ev* ropi i na Balkanu.
Zar sada bračo i sestre, da ne budem do suza uzbuden i zar da ne ka pijem suze*radosnice, kada vidim slavna i sjajna dela otaca naših i nas sinova njihovih čehoslovačkih legio* nara i jugoslovenskih Sokola, koji evo mišicama svojim i krvlju svojom stvo* riše velike državne slovenske.
Zar da ne budem uzbuđen, kada se setim da smo rodeni u ropstvu i da smo onako maleni i za spoljni svet repoznati narod uspeli, da za neko* liko decenija ne samo smaknemo sa sebe ropstvo i sram, nego i da poka* žemo koliko smo i duhovno i fizički jaki i koliko smo dostojni države, koja nam je posle prolivene krvi na* še ugovorima o miru stvorena.
Zar da ne budem uzbuđen, kada očima svojim gledam kako bratski ju* goslovenski narod buja i raste, širi se duhovno i nacionalno zauzimajuči svojom sopstvenom snagom svoje me* sto u istoriji i geografiji.
Zar na koncu da ne budem uzbu* den, kada sam dočekao kao sin jed* nog od prvih čeških Sokola i kao če* hoslovački legionar da u svojstvu predstavnika slobodne i nezavisne dr* žave svih Čehoslovaka pozdravim u slobodnoj i nezavisnoj državi Jugoslo* vena bratske jugoslovenske Sokole. I naročito mi je drago da to činim svom prilikom kada se jugoslovenski narod utrkuje sa čehoslovačkim narodom u proslavi osamdesetogodišnjice našeg starog Sokola oca našega i zajednič* kog i jugoslovenskog junaka, našeg predsednika čehoslovačke Republike gospodina Dra. Tome Masaryka.
Ja bih sada, bračo i sestre, uz mol* bu za život i zdravlje našeg predsed* nika Masaryka molio Vas da ustanemo i odamo poštu svima pomrlim i po* ginutim borcima — Sokolima, voj* nicima i legionarima, koji služiše ju* goslovenskoj i čehoslovačkoj stvari i da im kliknemo: Slava im.
A sad mi dozvolite, da se sa ne* koliko reči zahvalim gospodi predgo* vornicima, uvaženoj starini i zajedp ničkom junaku našem gospodinu Ganglu, prvom podstarešini Sokola kraljevipe Jugoslavije, zatim predsed* niku beogradske župe gospodinu Živ* koviču, dalje gospodinu dr. Dragiču i gospodinu majoru Lovriču, zajednič* kom' mučeniku našem, kao i svima prisutniin koji su nas udostojili ove posete i pažnje.
Brat Gangl nam je povukao pa* ralelu rada osnivača Sokola Miroslava Tyrša i predsednika Masaryka, čiji se radovi harmoniziraju' i slivaju ka jed* nom cilju: Oslobodenje čehoslovačkog naroda od tudinskog jarma i njegovo osposobljenje za sopstvenu državu za kulturu i za civilizaciju
Brat Živkovič nam je ukazao na sličnost ideja, na kojima stoje pro* grami rada Miroslava Tyrša i pred* sednika Masaryka.
Brat Dragič nam je divno prika* zao predsednika Masaryka kao huma* nistu, ko i Masarykovu veru u visoku misiju čoveka. Prikazao nam i Masa* rvkove poglede na zdravlje, koja je ideja obesmrčena u onoj staroj po* sloviei:	Zdravom	telu zdravi duh.
Masaryk je na ovu poslovicu dao če* hoslovačkom narodu poruku: Budite zdravi!
Brat major Lovrič je lepo izneo rad Masarykov na stvaranju legionara i podvukao harmoniziranu ideju huma* nizma i borbe za češku stvar, koje je ideje divno postavio i u život proveo otac Masaryk.
Na sve ove divne govore ja imam največu zahvalnost i to i kao zvanični predstavnik čehoslovačke države i kao Čehoslovak.
Dozvolite mi uz ovu zahvalnost, da Vam ovoga momenta podastrem najlepše želje za dalji uspeh rada So*
kola kraljevine Jugoslavije, na njego* vom sokolskom radu širom velike Ju* goslavije. Želim da se broj jugoslo* venskih Sokola udesetostruči i da do* stinge cifru našeg čehoslovačkog So* kola kako bi se dalje bratski utrkiva-li na širenju i snaženju našeg naroda i na narodnom preporodu. Želim da sokolska ideja ude u srce i duše svih Jugoslovena, da ceo jugoslovenski na-rod bude u sokolskoj organizaciji i da Soko kraljevine Jugoslavije stvor od svojih organizacija čvrste falange najboljih junaka i sinova zemlje, koje čc se boriti od svih neprijatelja dr žave i spolja i unutra. Želim punu po> bedu sokolske misli u Jugoslaviji i njen krajnji triumf, koji če biti oličen u velikom jugoslovenskom i narod* nom preporodu. Želim naročito, da ovogodišnji slet jugoslovenskih Soko la u slavnom i gordom Beogradu bu* de triumf ne samo jugoslovenske so-kolske misli, nego triumf sokolske mi* sli svih Slovena. Želim da ovogodišnji slct jugoslovenskih Sokola na sveti ju* goslovenski Vidov*dan bude datum u istoriji Sokolstva.
Želim dug život i zdravlje starešini jugoslovenskih Sokola Njegovom Vi sočanstvu Prestolonasledniku Petru, ti imam najlepše želje za njegovu budu ču vladavinu u velikoj kraljevini Ju goslaviji.
Ponavljam na koncu svoju želju koju sam prilikom prekjučerašnje sve* čane proslave Masarykovog rodenda-na izrekao a ta jeste: da se molimo Bogu, koji nam je dodelio sudbinu da proslavljamo Masarykov 80*godišnji rodendan, da nam dodeli i tu sudbinu da proslavimo i osamdesetogodišnji rodendan Njegovog Veličanstva kra* lja Aleksandra Prvog. U to ime ja vas molim, da zajednički kliknemo, da ži= vi Njegovo Veličanstvo Jugoslovenski kralj Aleksandar Prvi i Njegov uzvi šeni kraljevski rod, kao i predsednik čehoslovačke republike dr. T. G. Ma* saryk.
Da živi hrabri jugoslovenski na*
rod!
Da žive Jugoslovenski Sokolil
Sokoli, Zdravo, Na zdar!
Govor dra. Vokača pozdravljen je frenetičnim aplauzima srdačnim i toplim poklicima Nj. Vel. kralju, pre* zidentu Masaryku i čehoslovačkom narodu. Orkestar kraljeve garde otsvi* rao je himne, a zatim je beogradsko akademsko pevačko društvo »Obilič« otpevalo »Vjeno« od Smetane. Orke; star kraljeve garde izveo Dvoržakovi »Slovenske igre«. Iza toga je »Obilič« vanredno lepo otpevao »Jugoslavenh od Milojeviča.
Svečanost je završio br. Gangl svojim Jepim prikazom Tyrš*Masaryk (Donosimo na prvoj strani.)
Brat Gangl završio je svoj govoi burno i oduševljeno pozdravljen. U znak velikog i srdačnog jugosloven skogsčehoslovačkog bratstva brat Gangl poljubio se je sa g. drom. Vo kačom.
Ova svečanost izvedena ovako le* po i dostojanstveno, ostavila je na sve lep i dubok utisak.
Iste večeri, u 9 časova održana jc u istoj Sokolani župska sokolska aka* demija sa zabavom. Pored drugih go* stiju, akademiji je prisustvovao i br. dr. Vokač, vojni ataše g. Vičitel i osoblje čehoslovačkog poslanstva. Na akademiji vežbale su sve kategorije iz svih beogradskih društava.
Osnivanje Sokola u Senju.
U nizu manifestacija u kojima je patriotski Senj isticao svoje osečajt za jedinstvo naroda i države, treba na* ročito istači osnivanje Sokolskog dru* štva.
Uvereni u važnost Sokolstva za naš narod uopče, a naročito za Senj, gradonačelnik brat Viktor Rivoseki 1 odbornik br. Petar Mikelić u saradnji sa nekolicinom članova bivšeg Hrvat skog Sokola uzeli su na sebe da osnuju Sokolsko društvo.
Naišli su na veliko razumevanje u narodu, jer Senj dobro zna, da je sokolska ideja pozvana više nego iko ja druga^ da širi uzajamnu ljubav r korist naših največih ideala.
Prvom sastanku prisustvovali si; ugledni radnici, trgovci i obrtnici. Na* čelnik br. Rivoseki j e prikazao u lepom govoru značaj i zadaču Sokolstva i po zvao prisutne da ulože sve, da Soko što pre počne rad. Prisutni, koji su sa osobitom pažnjom sasiušali govor gra^ donačelnika prihvatili su oduševljeno taj poziv. Posle toga izabran je akcio> ni odbor sa br. Rivosekinem na čelu.
Sa zbora su poslati pozdravi Sta* rešini, Prestolonasledniku Petru, mini. stru pretsedniku g. generalu Živkovi« ču, Savezu Sokola kraljevine Jugosla* vije i banu g. dr. Šiloviću.
Savez švajcarskih gimnasta.
Savez švajcarskih gimnasta broji ove godine 1615 društava sa 148.407 članova, prošle godine brojio je 1567 društava sa 147.746 članova. — Savez je bio osnovan god. 1832. u Aarau*u gde če se i održati velike svečanosti j utakmice prilikom lOOgodišnjice op. Stanka saveza.
Sa Masa?ykove proslave u Beogradu
za vreme govora br. majora L. Lovriča.
LUJO LOVRIČ (Beograd):
Masaryk kao tvorac prve čehoslovačke vojske — legija.
Sokolstvo u legij onarskim redovima.
Zdravi raeionalizam Masarykove nauke u kome je Masaryk uspeo da odgoji čitave generacije svojega naro* da, dolazi do pravog izražaja u svet« skome ratu. Realizam, koji je jedna od najglavnijih karakteristika celokupnog njegovog naučnog i političkog delova* nja, dao je za vreme svetskoga rata najjači dokaz praktične izvodljivosti njegovih velikih ideja. Masaryk kao filozof i praktičar sledi ideje Palackog i Havlička, ali u njih unosi nešto naro* čito svoga i daje im praktični smisao ostvarenja. Svoje ideje postavlja Ma* saryk za narodne i podiže ih na visinu ideja svetske revolucije. Čim se je Ma* saryk dočepao inostranstva, istupa od* mah aktivno i odlučno na pozornicu svetske revolucije i javno proglašuje, da je čehoslovački narod napadnut i da prema tome ima sva prava da se brani. Masaryk je tada rekao: Čeho* slovački narod zna gde je njegovo me* sto: Na strani pravde i napretka, pro* tiv svake reakcije i napadača grube sile. Čehoslovački narod je dužan po* moči delo njegove civilizacije i boriti se na strani pravde i kulture. Zalaga* juči se svestrano, da princip pobede pravde i pravi smisao borbe za neo* sporna prava malih naroda i kulturu čoveka proširi što dublje u svome na* rodu, Masaryk se s uspehom mogao osloniti na več donekle izrađeni kult ideja velikih mislilaca češkoga naroda, ideje postavljene u čehoslovačkom na* rodu po mistru Janu Husu i dr. Miro* slavu Tyršu, osnivaču Sokolstva. So* kolstvo je odgajajuči u zdravom telu zdravi duh i uznoseči visoko principe bratstva i jednakosti uporedo sa prin* čipom pobede istine, spremalo narod za veliko delo narodne revolucije i kao narodna vojska zbiralo svoje redove, tla bi bilo spremno u odlučnome času. Da bi se sve snage čehoslovačkog na* roda korisno upotrebile ne samo za delo oslobođenja njihove nacije, več da bi svojom borbom i muškim stavom dali primere i dokaze za neminovnu potrebu nove Evrope; trebalo je, da se u tim najtežim časovima ccloga čo* večanstva na proprištu svetskoga rata i svetske revolucije kao predstavnik čehoslovačkog naroda pojavi muž na* ročitih vrlina i osobina, jedan od onih retkih ljudi, koji svojim slavnim deli* ma mogu sačuvati trajnu uspomenu za večna vremena u istoriji celoga sve* ta. I čehoslovački narod bio je neobič* no sretan, jer je u osobi Tome Masa* ryka dobio svog najizrazitijcg pred* stavnika i vodu svoga naroda u borbi za svoje oslobodenje i ujedinjenje.
Odmah po proglašenju rata 1914. godine od članova pariškog Sokola or* ganizuje se prva jedinica čeških dobro* voljaca, koji stupaju u legiju stranaca i svojoj četi daju ime: Compagnie, Na /dar! Bio je to muški pozdrav pravih Sokola zarobljeno) domovini i njihov primer sledili su drugi. Uza sve to, sve do dolaska Masaryka o legijama se mnogo ne govori i prava organizacija otvorenc borbe u čehoslovačkim samo* stalnim i večim jedinicama počinje sa Masarykom. begije su rezultat Masa* rykovih nastajanja i njegovog proglasa 5ehoslovačkom narodu ili; ako hoče* mo, da budemo tačniji: Legije su rezul* tat njegovog mnogogodišnjeg smišlje* nog rada. Masarykov auktoritet i nje gova reputacija u stranomc svetu daje pun polet Čehoslovaeima u emigraciji, oni se odmah odazivaju na njegov po* ziv i oduševljeno ga primaju za svoga vodu. Masaryk obilazi neumorno sve zemlje i mesta, gde je bilo Čehoslova* ka i poziva ih na borbu. Pored dobro* voljaca Čehoslovaka u francuskoj i .pskoj voj: .' osnivaju se samostalne . t hdslovačke legije u Rusiji Francuskoj i k a sni j e u Italiji. Janačka dela i hrabro držanje čehoslovačkih legija odušev*
ljavala su Čehoslovake za novu borbu i Čehoslovaci iz Amerike počeli su da u velikom broju dolaze u legije na fran* cuski i italijanski front. U samoj pak Češkoj i Slovačkoj, Sokolstvo pod bra* tom Šajnerom i po direktivama Masa* ryka pribire sve narodne snage za od* lučni čas velike revolucije. Svaki onaj, koji je morao na front kao austrijskt vojnik, nastojao je, da prvom zgodom prebegne k saveznicima i stupi u legije. Masaryk je otac legija, i legionari u znak njegovih velikib zasluga dali su mu naslov: prvog legionara. Njegov najbolji saradnik u poslu organizacije legija bio je profesor dr. Milan Stefa* nek, prvi deneral čehoslovačke armade. Sva zastrašivanja i najgore kazne ve* šanjem nisu imale nikakva uspeha. Duh Sokolstva i nesalomiva želja za pobedom pravde i istine usadeni u duši čehoslovačkog naroda, prirodnom su snagom govorili celome narodu, da su Rusi i Srbi krvna brača njihova i da u njihovim rukama leži budučnost i sreča njihove otadžbine. Brača po krvi i sokolskoj ideji bila su svesna što im je zadatak: Rušiti staru i reakcijonarnu monarhiju, preči s druge Strane i otvo* renom borbom pomoči što skoriji pad vekovnog neprijatelja i ugnjetača. Če* ške regimente prelaze u celini k Rusi* ma; za kaznu 1915. godine rasformirane su 28. i 102. regimenta u kojima su slu* žili Česi. U Rusiji je zborno mesto če* hoslovačkih legionara bio Kijev, i u Čehoslovačkoj se javno govorilo, da je kader njihovih regimenta u Kijevu. So* kolski duh vazda svež i zdrav slao je svakoga dana novu braču preko fronta u krilo saveznika i u naručju slobode taj se duh iskristalizovao u borbenim legijama. Na čvrstoj osnovi sokolskog duha izraden je borbeni duh legionara. Mi smo imali tu radost i sreču, da me* du nama vidimo i osetiAo našu sever* nu braču čehoslovačke legonare. Svojim učeščem u našoj dobrovoljačkoj divi* ziji u Dobrudži, Čehoslovaci su dali primer neopisive hrabrosti, požrtvova* nja i duh organizacije tek je tu na delu došao do potpunog izražaja i dao neve* rovatne rezultate. Pokazalo se je, da je Čehoslovak odličan vojnik, disciplino* van i hrabar, kada zna zašto se bori, kada se bori za svoj davni cilj — slo* bodu svoga naroda. Iz redova ovih bo* raca organizovane su kasnije armije ruskih legija i ti oficiri i danas u do* movini uživaju vrlo lep glas i zauzi* maju najvažnije položaje u vojsei. Po* ziv Masaryka i narodnog komiteta bio je poziv domovine i duša svakog So* kola razumela je glas istine i pošla je za njima. U Americi legije su se orga* nizovale tako rckuč isključivo iz sokol* skih društava. Uvidajuči borbenu spo* sobnost naše severne brače, saveznici su morali da uvide i zrelost toga na* roda da tmde slobodan. Masaryk je pomognut Benešom i Stefanekom raz* vio jednu zaista snažnu organizaciju i saveznici po predlogu Wilsona i Fran* cuske rešavaju, da pre svršetka rata prizna ju slobodu čehoslovačkog naro* da i priznaju njegovu vladu pod vod stvom Masaryka sa sedištem u Parizu. Ovakovo rešenje dalo je čehoslovač* kom narodu onu nesalomivu snagu i veru u sretnu budučnost.
Kada je pred par dana, povodom akcije »Crvenoga Krsta« za mir na sa* stanku svih legionarskih organizacija, jedan od delegata postavio pitanje: Mogu li se legionari potpuno zalagati za tlelo mira, kada u njima još uvek vlada bojovni duh i nc bi li se takovo držanje moglo shvatiti nekom negativ* nom pasivnošču!, uzco je reč pretsed* nik Masaryk i vrlo uspešno objasnio svoje gledište po tom pitanju. Svaka pojedina misao izrečena po presidentu bleštila je smelošču duha i junačkom • snagom. Bio je to i opet onaj isti Ma*
saryk, koji je za rata tako govorio češkim radnicima u emigraciji i čeho* slovačkim legionarima u Rusiji i Fran* cuskoj. Iz njegovih reči uzdizala se velika ideja pred kojom mora da ot* stupi sve lično i sitničavo. Osvrnut ču se kratko na taj govor presidenta Ma* saryka u kome je između ostaloga Ma* saryk rekao ovo:
»Jedan od Vas rekao je, da imate mentalitet ratnika, a sad se odjedared govori o miru. To sam se pitao i ja još u Rusiji, u vrtlogu revolucije, a pitam se i danas, kada sam vrhovni komandant i moram da se brinem o spremi naše vojske. Pomislimo li na naše vojnike kakovi su danas i kakovi su bili 1918. godine, možemo reči, da smo postigli vrlo znatan uspeh. Hoče* mo veliku i jaku vojsku, a uza sve to mi smo za mir. Zašto? Mir, rekao bih, pre svega medu nama. Nišam u mo* gučnosti da na mir pozivam ostale na* rode, ali na to pozivam sve naše gra* dane, da bi bio mir u celoj republici. Ja hoču da imam vojsku, i sam bi mo* rao biti vrhovnom komandantom, da* kle vojnik u slučaju rata. Ali sam od* lučno protiv toga, da bi mi svojom po* litikom izazvali rat ,jer bi ga izgubili več s toga, što bi svi bili protiv nas. Hoču da budemo sposobni, da se ener* gično branimo u slučaju zla. Pogledajte širom cele Evrope, svi hoče ono što i ja, t. j. mir. Uza sve to mi moramo biti spremni. Čudna je to zaista situa* cija, kako to mi svi osečamo: Hočemo mir, a uza sve to moramo spremati voj* sku.
Od davnih barbarskih vremena do danas, kaže Masaryk, nismo još po* stigli golubinju čud, ali se vremena ipak donekle izmeniše. Počinjemo go* voriti kako bi sve to moglo iči i bez rata i da bi to išlo lepo. Ali zato ne stoji, da bi s toga bili slabi i pasivni. Naprotiv! Ja mislim ovako: Imam do* voljno razloga da se branim, kad me neko napada; mora li biti ubijen neko od nas, onda neka bude ubijen onaj, koji me napada. To je dozvoljeno. Ne slažem sc sa Tolstojem. S njime sam
0 problemu nesuprotivljenja zlu imao često rasprave. Ja sam mu govorio: Braniti se mora biti dozvoljeno. Tolstoj jc rekao: Ne, dosledno je ne opirati se zlu. Ja sam moje stanovište Tolstoju objašnjavao ovako: Ovde sam ja Ma* saryk, Vi Tolstoj. Vi me napadnete. Smem li se dati ubiti? Tolstoj je re* kao: Pa da. Ja sam mu rekao: Ja ne. Ja ču ubiti Vas. Jedan od nas mora ta*; iibijer. Onda je daklc ipak logič* nije, da pogine nasilnik, koji hoče ; ubije, a ne onaj, koji je napadnut. Prema tome obrana protiv nasilja i protiv napadanja mora biti dozvoljena
1 ona je dozvoljena. Govorim to Vama, koji ste dobri vojnici i imate u sebi vojničkog duha, samo ga i dalje imaj* te; al taj vojnički duh mora biti toliko jak, da bi se ispoljio u obrani. Vi legi* onari bili ste uvek u obrani, nikada u napadu. Vi ste se organizovali kad je rat več bio objavljen i kad ste vi* deli što se radi u domovini i na fron* tu. Cela Vaša revolucija bila je samo obrana. Nismo bili zato slabi vojnici. ako nismo rat započeli.
U napadanju je nešto nedostojno čoveka, nešto što čoveka ponižava; ob* rana ne može ni u kom slučaju biti poniženje.
U staro se doba govorilo: Čovek čoveku vuk. Nečerno i ne moramo biti vukovi, ali možemo biti lavovi. Mi ima* mo lava na našem grbu; ali se za lava kaže, da je plemeniti stvor. Pametan čovek zna što može, što ima i spre* mače se. U tome sam položaju i ja kao vrhovni komandant. Predstavite moj položaj. Ja sam o tome mnogo raz* mišlao i razmišljam neprestano, kako bi našu vojsku organizovali, da bi bili pripravni i kako bi u tom smislu vas* pitali naše gradane. Psihologija obrane je nešto sasvim protivno, nego li psi* hologija napadanja. Obrana daklc nije slabost, naprotiv ona nam daje moral* nu snagu. Naša je moralna dužnost braniti sebe i druge, braniti narod, bra* niti državu«.
U životu današnje čehoslovačke republike Masarykov program legio* nari čvrsto pomažu i oni su u glavnome praktični izvodioci svih njegovih lepih i plemenitih namera. Program rada le* gionarskog Saveza definiše se ovim re* čirna: »Masaryk je naš vod* Masaryk je naš program«, a legionare zovu jednim imenom: Masarykova vojska. I zaista, oni su nevidljiva vojska presidenta, koja se na svakom mestu i na svakoj zgodi oseča. Sam Masaryk potvrdio je to pozdravljajuči legionare na njiho* vom velikom kongresu ovim rečima: »Največa mi je'radost, kad Vas vidim sve zajedno. Time najlepše potvrdu jete naš legionarski program, koji je išao za tim da bi oslobodili naš narod i ponovno uspostavili našu državu. To se i dogodilo. Radite i dalje sve u legio* narskom duhu za legionarski program, za demokratsku naprednu i socijalno pravednu rekubliku, svaki na svome mestu i u kraju u kome živi«.
Naročita karakteristika. Masary* kove dobe je danas shvatanje o vojsei u Čehoslovačkoj. Za njihovu vojsku ne možemo kazati, gde ona počinje, gde prestaje i kako izgloda. Vojska re* publike kao odbrana države je ceo če* hoslovački narod, a njen vrhovni ko* mandant je Masaryk. Pri samoj orga* nizaciji čehoslovačke države upada nam to odmah u oči več i po samom nazivu
ministarstva vojske, koje se kod njih zove: Ministarstvo narodne odbrane. U program rada aktivne vojske, Masa* ryk je nastojao i uspeo, da se u vojsku unese što više elemenata iz sokolske ideologije, naročita ideja bratstva i uzajamne solidarnosti. Duh čehoslo* vačke vojske je odličan i odnos imedu oficira i vojnika nada sve bratski i sr* dačan. Tradicja Husita, Taboričana, Sokolstva i legija potpuno je sačuvana i čehoslovački narod može mirno i s ponosom da gleda u svoju budučnost. nost.
Čehoslovački legionari su onaj deo naše velike sokolske porodice, koji su svojim delima dokazali, da je Sokol* stvo u svome radu bilo uvek na pra* vome putu i da jc dostojno pomoglo delo svetske revolucije i pobedu prav* de i istine. Legionari su ona naša brača Sokoli, koji su svojim sokolskim ra* dom i pozitivnim rezultatima več pre* brodili onu etapu našeg sokolskog pro* grama, koja glasi: »Sokolstvom k Slo* venstvu!« i pripadaju onoj grupi naših sokolskih radnika, koji s uspehom ra* de na drugoj etapi našega sokolskog programa:	»Slovenstvom	k čovečan*
stvu!«
Mi čemo se kao Sokoli najbolje odužiti našem svečaru bratu Tomi Ma* saryku tako, ako budemo radili u du* hu njegovih velikih i plemenitih ideja
za pobedu pravde i istine. Oduševljeno Sokolstvo nije samo u radu; ono treba da hude vaspitano tako, da bi svakoga časa bilo spremno za borbu u odbrani velikih principa pobede pravde istine ; savremene demokracije. Masarvk je na tome poslu pokazao put celome čo: večanstvu i naš je dug, da podemo za njim!
Čelo sokolske povorke i.a &r sarykovoj proslavi u Pragu. S leva na desno; br. Štepanek, Paunković, Bradanović.
„Sokolske Listy“ o „Sokol-skom Glasnikn“.
Poslednji broj lužičko*srpskih So* kolskih Listova donosi sledeči članak:
»U »Sokolskom Glasniku«, koji izlazi svaki mesec dvaput u Zagrebu (!), piše o nama Srbima sa velikom ljubav* lju i veoma opširno br. Vekoslav Bu* čar. Poznaje nas i našu pokrajinu bo* (je od mnogih Srba, pa i učenih. Pre* uutovao je Lužicu i upoznao narod i ljude. Svoje opisivanje oživljava mno* gim slikama. Još nije na kraju svoga nripovedanja, ali več iz dosadašnjih Jelova mogu naša brača Jugosloveni i naši susedi mnogo važnoga da saznaju. Srdačna hvala i lep pozdrav preko Be* ča i Alpi! — Pa i inače se nas Sokolski Glasnik — novine po formatu veče od Serbskih Nowyn — često seča sa brat* skom ljubavlju. Time raste poznava* nje našega naroda u kraljevini Jugo* slaviji. Nismo osamljeni, sitan smo cvetak u veličanstvenom vencu Slo* venstva. Neka ovaj cvetak ne uvene i ne isčezne.«
Serbski Študent.
Šesti broj časopisa »Serbski Stu* dent«, glasilo lužičko*srpskog študent* skog saveza donosi lep članak o lužič* ko*srpskoj narodnoj pesmi, kojega je naoisao Pawol Nedo. dalje statistiku lužičko*srpskih studenata. opširnu re* cenziju dr. J. Patovog uvoda u lužičku književnost (P. S. Wirt) i referat o radu saveza u prošlom mesecu. U ru* brici »Srpski študent u službi naroda« je nekoliko kratkih beležaka o nacio* nalnom radu pojedinih studenata.
Vladimir Zmeškal: Masaryk a Lušice.
Prilikom 80. godišnjice prvog pret* sednika Čehoslovačke republike napi* sao je br. Vladimir Zmeškal veoma zanimljivu študiju o Masaryku i nje* govom prijateljstvu prema srpskoj Lužici. Na 40 stranica nabraja sve što jc Masaryk pisao i mislio o Lužičkim Srbima, koje jc isto imao u svom oslo* bodilačkom programu i što je učinio za taj mali slovenski narod. U tekstu je 7 slika. — Prijateljima srpske Lu* žice ovu knjigu toplo preporučujemo. Poručuje se na adresu: Česko*lužičky spolek »Adolf Černy«, Praha—Modža* ny, Barakova 190.
Sokolske Listy.
Primili sipo deveti i deseti broj »Sokolskih Listova«. Sadržaj je i ovo* ga puta veoma zanimljiv. Starešina lužičko*srpskog sokolskog Saveza br. Jakub Šajba tumači u članku »Naša srpska omladina i Soko« sokolsku ideju i poziva lužičko*srpsku omladi* nu u sokolska društva. Sledi veči broj aktuelnih sokolskih i drugih članaka. U rubrici »Z našeg sokolskog života« ima mnogo izveštaja o radu pojedinih društava.
Česko-lužičky Vestnik.
Trcči broj tog zanimivog meseč* nika opet donosi veoma lep material o Lužičkim Srbima. Prva strana posve* čena je 80. rodendanu piretsednika Če* hoslovačke republike T. G. Masaryku.
Pored njegove slike otiskana je pesma lužičko*srpskog pesnika P. Wičaza »K 80. narodninam presidenta Masaryka«. Sledi članak »Slavny den« od Jos. F(ate). Vrlo zanimiv je članak o pro* šlogodišnjom radu lužičko*srpskog So* kolstva.
Turn eri o Sokolstvu.
Nemački Turnerbund izdao je knjigu »Jahrbuch der Turnkunst 1930«, u kojoj je nekoliko stranica posveče* nih i Sokolstvu, o kojem se pisac veo* ma lepo izražava. Medu ostalim či* tamo:
»... Kao znak Sokolstva moramo pre svega istaknuti, da je ono pod zna* menjem demokratskog nacionalnog udruženja, premostilo sve protivnosti. Pa i duševnog jedinstva ne manjka. Vlastita književnost, novine, naročito priredbe pomogle su doneti u sklad sva nacionalna dobra i velike ljude sa idejom duševnog i telesnog preporoda naroda i tako podržavati snažnu nacio* nalnu svest. I tako je došlo, da je na* cionalna ideja kao borbena ideja, pri* pomogla da se premosti strančarski život...«
»... Tokom godina počeo se je Sokol širiti preko okvira češkog na* roda na susedne Slovenc: Hrvate, Sr* be, Poljake i kasnije i na Ruse. Kako je pokret znao da majstorski premosti sve socijalne razlike u vlastitom tabo* ru, tako mu je uspelo, da unatoč preko sviju razlika jezika, vere i rascepka* nosti obuhvati celo Slovenstvo ...«
Sokolske publikacije o Masaryku.
Čehoslovačka Obee Sokolska iz* dala je prilikom 80godišnjice T. G. Masarvka za dccu naročiti letak, a za naraštaj knjižicu o Masaryku. Letak i knjižicu sastavila jc sestra Oldra Sedi* mayerova Za letak je Masaryk napi* sao svoj pozdrav deci, a na čelo knjige za naraštaj j c na pisao: »Ne bojte se sunca, zraka i vodei Ne uklonite se umazanja i rado radite telesno i du* ševno!« — Pored toga izdala je COS još: Jan Pelikan: Dr. T. G. Masarvk i sokolski program (cena 60 Kč) i dr. Rudolf Kroviik: Masaryk i Sokolstvo (cena P20 Kč).
Izložba br. A. Trstenjaka u Pragu.
Pod pokroviteljstvom českodužič* kog društva »Adolf Černy« otvorena je 16. o. m. u Pragu druga izložba slika jugoslovcnskog umetnika br. Anteja Trstenjaka. Br. Trstenjak živeo je du* žc vremena u srpskoj Lužici, gde je iz* radio čitav niz slika iz lužičko«srpskog narodnog života. Prva izložba koju je priredio u Pragu pre godinu dana, uspela je veoma dobro i prodao je više svojih radova.
„Vjestnik“.
»Vjesnik« za prosvjetu j za upra*
vu, koji izlazi u Osijeku donosi u svo* jem 5. broju proglas Saveza SK.l, upra* vu Saveza i osječke župe. Uz ostalo gradivo i vesti, donosi medu slikama na uvodnom mestu sliku našeg neumr* log vode br. dra. M. Tyrša.
IZ ŽUPA I PRUŠTAVA
ZUPA BEOGRAD
AKADEMIJA SOKOLSKOG DRU= ŠT V A BEOGRAD II.
Dne 10. o. m. priredilo je Sokolsko društvo Beograd II. u Narodnom po= zorištu veoma uspelu akademiju.
Akademiji prisustvovala je Nj. Vej. kraljica Marija i Nj. Vis. prestolonaslednik Petar, starešina Saveza SKJ, br. E. G angl. prvi zam. starešine br. Duro Paunkovič, drugi zam. stare* šine i starosta društva br. Dr. Ivan Ri* bar sa mnogim članovima društvenog i župskog starešinstva. Pored brojnih članova, naraštaja i deee. akademiji je prisustvovao i lep broj gradanstva. Akademija je počela u 10‘30 časova pre podne uz sledeči program:
1. BogunovičfDobronič: »Sa sela«. —• Ženska i muška deca.
2. Matej ovac: »Dame sa suncobra= nima«. — Ženska deca.
3. Roksandić: »Mali vojnici«. — Muška deca.
4. MačušsMatejovac: »Sletske vež« be za 1930«. — Ženski naraštaj.
5. Jankovičsšopen: »Poloneza«. — Članovi.
6- Mačuš»Matejovac: »Sletske vež* be za 1930«. — Muški naraštaj.
Odmor.
7. Vežbe na razboju.
8. Lavičevič=>Moskovski: ^Španske igre«. — Ženski naraštaj.
9. Hajrudin Ćurić* Jenko:	»Nas prej«. — Muški naraštaj. {Posvečeno Sokolu II).
10. Vukičevič * Hoberl:	»Ritmička igra«. — Članovi.
11. BolharsPospišil:	»Proleče«.	—
Članice.
12. MudrisPil: »Marseljeza«. — Čla* novi,
Pre početka izvadanja vežaba, izi= šao je na binu sa starešinstvom drus štva starosta br. dr. Ivan Ribar i po-zdravio Nj. Vel. kraljicu Mariju i Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, koji su velik deo programa proveli u kraljev* skoj loži. Br. dr. Ribar pozdravio je za* tiifi pretstsvnike Saveza br. E. Gangla i D. Paukoviča, i svu sokolsku braću i sestre.
Kad je br. dr. Ribar uputio sokol* ski pozdrav prestolonasledniku Petru, gromki:	Zdravo!	Prestolonaslednik
od sviju, celom salom odjeknuo je Petar živahno je uzvračao i iz lože jasno se culo: Zdravo!
Nastavljajuči svoj govor br. dr. Ribar naglasio je, da je ova akademija 'druga, koju prireduje Sokolsko dru* .štvo Beograd II., ističuč potrebu da se ovim sličnim priredbama prikaže veli* čina i lepota sokolske ideje. Govoreči o važnosti rada naročito u društvima veli:
Društva su stanice, iz kojih putem selekcije, metodama fizičkog i moral*
nog vaspitanja po Tyrševom sistemu, a u duhu sokolske ideologije, izlaze ljudi čvrstog morala i ka^raktera, koji neče nikadC ni u svojem javnom, a ni u privatnom životu, da skrenu sa rav* ne sokolske staže, koja — i ako mučna i trnovita, bez koristi i slave, a koju su izorali naši utemeljitelji i svi dosa* danji sokolski radnici i borci — vodi sigurno jednoj budučnosti, u koju mi Sokoli svi sa puno vere i pouzdanja gledamo, kao u naš sokolski i narodni ideal, za čije ostvarenje moramo uvek, ne prezajuči pred borbama i smetnja* ma, da radimo i da se za njega žrtvu* jemo.
Prema tome i idejna i tehnička strana sokolskog rada dakle fizičko i moralno vaspitanje sokolskih članova, leži na sokolskim društvima.
I zato mora svako pojedino dru* štvo da sebe jača, sebe oplemenjuje, da se takmiči u radu i požrtvovnosti za našu opštu sokolsku stvar, sa svi* ma drugim sokolskim društvima, jer samo u tekmičenju pojedinaca medu* sobno i društava medusobno, možemo da s vremenom dobi jemo odlične jedi* nice koje če biti kadre da odgovaraju u svako doba zahtevima, koji če im se sta vij ati po potrebi našega narodnog i državnog života.
I ovo kratko vreme, do sleta, tire* ba da Sokolstvo upotrebi i na organi* zaciju sokolskih društava i četa po se* lima. Bez sela i seljaka ne može da bude kod nas jakog Sokolstva. Pri svakom zdravom i narodnom poslu kod nas moraju da budu seljaci kičma celo* kupne delatne snage.
I na našem sletu treba da ih vi* dimo sa svih strana.
Sudelovanje seljaka pri ovom sle* tu, makar i samo kao gledalaca, done če ogromne koristi za širenje Sokol* stva u široke selijačke slojeve. No* va sokolska društva i čete nicače po* sle sleta po celoj zemlji, a napose po selima.
Nije dovoljno priredivati slet ra* di sleta, da bi se mogao utvrdeni broj
vežbača prikazati na vežbalištu.
Sletovi se priređuju radi jedne ideje koju imamo svi pred očima.
Sletovi moraju da budu najmočni* ji faktor za sredivanje i jačanje naše nacije i države naše, kao i za dizanje jugoslovenske i slovenske svesti u na* šem narodu.
Nakon govora br. dra. Ribara, na* stavljena je prema programu akademi* ja. Sve točke bile su veoma lepo i do* sta precizno izvedene, te su kod sviju pobudile udivljenje, koje je našlo svog izražaja u oduševljenom odobravanju.
Vežbe pratila je veoma skladno vojna muzika.
Po svemu — postigla je ova akade* mija lep uspeh, a poset publike bio je odličan.
ŽUPA LJUBLJANA
SEDNICA ZBORA DRUŠTVENIH NAČELNIKA ŽUPE LJUBLJANA.
Naše vežbaonice su oživele i sve se pripravlja za velike dane sokolskog slavij a u Beogradu. Tamo jer se je moguče easovito prekinulo redovito /ežbanje radi reorganizacije, zato se ada tim marljivije radi.
U nedelju dne 9. marta o. g., odr* /ala se je sednica zbora društvenih načelnika sokolske župe Ljubljana u Narodnom domu. Zastupanih je bilo 0 društava. Odsutna su bila društva: Ložka dolina, Moravče, Planina, Pre* erjo i Žiri. Nakon pozdrava i infor* lativnog izveštaja župskog načelnika r. A. Vrhovca, raspravljao je zbor o ripravama za slet u Beogradu. Da bi •, • rad što bolje upotpunio usvojen je
predlog župskog načelništva, da se koncem maja ili početkom juna pri* redi župski slet u Ljubljani zajedno sa župskim izbirnim takmičenjima Žup* ski slet imao bi da bude pobuda za što ustrajnije vežbanje i ujedno jav na kušnja o pripremi župe. Da bi se omogučilo što jače sudelovanje na sletu u Beogradu i to naročito onim društvima, koja radi raznih prilika ne bi mogla uopče sudelovati svečanosti* ma zaključilo se je, da se čisti dobi* tak župskoga sleta upotrebi isključivo samo za župski sletni fond. Pojedinim društvima bi sc razdelilo srazmerno obzirom na učestvovanjc na župski i na svcsokolski slet. Odlučen je več provizorni vežbovni raspored župskog sleta. Pozdravljen je primitak predlo* ga. da bi župa nastupila na svesokol*
skom sletu u zasebnoj tačei. Odluka o tome kao i sama organizacija vežbe prepustila se župskom načelništvu. Nakon toga sledile su upute na od* nosna pitanja. Obzirom na kratko vre* me do sleta, naročito se je upozorilo društvena načelništva da na sva pita* nja župskog načelništva brzo i po mo* gučnosti najtočnije odgovaraju. Me* sečne statistične iskaze treba da dru* štva redovito dostavljaju župskom na* čelništvu, koje ih mora primiti do 10. svakoga meseca. Obrasci ostaju do daljnjega kao i do sada, a dobijaju se kod Jug. Sokolske Matice u Ljub* Ijani.
Po zaključku sednice vršila se je praktična preradba prostih i takmičar* skih vežaba za slet, koja se je nakon kratkog podnevnog odmora nastavila takoder i posle podne.
Pregledale su se proste vežbe za sve odele, takmičarske pak za niži i srednji odio. Radni sastanak imao je zadovoljavajuči uspeh i želeti je, da bi ih bilo što više. Ne samo da se tim olakšava rad župskog načelništva, več također i osobni doticaj i medusobno poznavanje imaju velik upliv na za* jednički plemeniti sokolski rad. Po* trebno je sada samo da se rad po društvima prema dobivenim smernica* ma nastavi. Ne strašite se truda i zno* a. U mnogim društvima potrebno je više čvrščega rada, da se sve izgladi i dotera. Moramo biti pripravni da na* stupimo na župskom i svesokolskom sletu pred strogi sud najšire javnosti. Zato neustrašivo napred i čvrsto na rad! Zdravo!
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
ŽUPA OS JEK
SOKOLSKO DRUŠTVO U DONJ.
MIHOLJCU.
Sokolsko društvo u Donjem Mi* holjcu (župa Osijek) nakon svog kon* stituisanja saobrazno zakonu o Sokolu kraljevine Jugoslavije i postavljenja društvene uprave nastavilo je svojim radom.
Kako je Sokolsko društvo u Donj. Miholjcu vazda stajalo na višini svog poziva, to je uvek svojim radom, pri* redbama i akademijama, kao i isprav* nošču svojih članova naprama svima gradanima bez razlike staleža, vazda vršilo samo svoju naeionalnu i socijal* nu dužnost. Redovi društva su se po* stepeno unatrag zadnjih godina pove* ćavali, a danas pak nakon zakona o Sokolu kraljevine Jugoslavije dostigao je broj izvršujučeg i podupirajučeg članstva potpuno zadovoljavajuči raz* mer.
Izvršujuče članstvo svih kategorija marljivo i svesno pohada Sokolanu, a od zgode do zgode drže se po članovi* ma upravnog odbora pred pojedinim vrstama potrebni uagovori, kojima je svrha da članstvo upute u sokolsku disciplinu i da u njeg uliju sokolske ideale, ljubav i požrtvovnost za kralja, narod i otadžbinu.
Pripreme za svcsokolski slet u Be* ogradu kako s tehničke, a tako i s mo* ralne strane su u punom toku, te če društvo na tom sletu sudelovati sa ve*
Velikabriga
A ako me snaga izdaje
Koliko li se očeva obitelji boje, da bi uslijed iserpnog rada u njihovom staležu mngao nastupiti čas, da ne budu više u stanju, da svojoj obitelji osiguraju egzistenciju. Nitko nemože izbjeći svojoj sudbini, ali postoji mogučnost, da eo-vjek pojaeaotpornostsvoje fizičke i intelektualne snage. Kaže se doduše: „Tko ne radi, taj ne treba da jede“, ali moglo bi se reci i obratno: „Tko mnogo radi, taj mora i dobro da jede*, jer odakle nam ot-pornost i tjelesna snaga, ako ne od hrane. Uzdržite Vašu fizičku i intelektual-nu snagu pomoću Ovoraal-tine. Ovoinaltine je naravna okrepna hrana, koja posjeduje veliku hranivu vrijednost, lako se probavlja te je bogata na elementima, koji stvaraju energiju te jačaju tijelo. Šalica Ovomaltine omogućiti de nam, da naš dnevni posao lakše i s uspjeliom dovršimo.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18'50 po kutiji. Tražite besplatni uzorak, po-zivajuči se na ovaj list kod ^	. ,_r .	™
Dr. A. WA&DER d. d., ZAGREB
likim brojem izvršujučeg članstva. Me* du članstvom, koje se sprema na sve* sokolski slet u Beograd, vlada prava radost i veliki zanos več i s razloga, što če tom prilikom posetiti prestolni* cu svoje kraljevine i što če se tom prilikom sastati i upoznati sa ostalom bračom Slovenima, koji če; kako sa* znajemo, pridoči svesokolskom sletu u velikom broju, te s razloga što če tom prilikom sa svojom bračom Slo* venima moči manifestirati ne samo sokolsku več i sveslovensku uzajam* nost.
Dana 9. o. mj. priredilo je društvo u počast 80. gadišnjice rodenja brata Sokola prezidenta bratske Čehoslova* čke republike dr. Tome G. Masaryka u dvorani »Narodne čitaonice« sveča* nu matineju. Dvorana je bila dupkom puna gradanstva svih slojeva, a pri* sustvovali su joj i pretstavnici javnih i samoupravnih vlasti sa potčinjenim personalom. Dvorana je bila svečano dekorirana slikama svečara dr. Tome G. Masaryka Njegovog Veličanstva Kralja te kraljeviča Petra, dičnog sta* rešine sokolskog Saveza, kao i držav* lim zastavama kraljevine Jugoslavije i bratske čehoslovačke republike.
Svečanu matineju otvorio je pod* starešina društva dr. Ivan Frančič, a mesna vatrogasna glazba odsvirala je
jugoslovensku i čehoslovačku državnu himnu.
Svečano predavanje o značenju proslave, kao i o velikom svečaru odr* žao je prosvetar društva brat Dragutin Bogoevič, koji je u vrlo lepom govoru ocrtao svečara i iznio karakterne črte njegovog života, te prikazao velik i plodan rad svečarev na nacionalnom, socialnom i znanstvenom polju.
Kad je predavač istakao neumrlc zasluge velikog svečara brata dr. Tome Masaryka za oslododenje bratskog če* hoslovačkog naroda, te za ujedinjenje našeg jugoslovenskog naroda, došlo jc sa strane prisutnog gradanstva do spontanog i jednodušnog klicanja »Živio«, što se naročito ugodno doj* milo samog Sokolskog društva, koje je ovu svečanu matineju priredilo, jer je u tom raspoloženju razpoznalo, da je gradanstvo vrlo dobro shvatilo važ* nost i zamašaj ove nadasve značajne proslave.
Među gradanstvom bilo je i selja* ka i seljakinja, pak je vredno tu činje* nicu naročito napomenuti sa željom, da se i naš seljački svet u što večem broju približi Sokolstvu i sokolskim idejama, koje u sebi sadrže sve moral* ne, kulturne i nacionalne interese ce* lokupne naše nacije.
ŽUPA ŠIBENIK-ZADAR
SOKOLSKA ŽUPA ŠIBENIK.
Odmah po imenovanju uprave žu* pe započelo se sa aktivnim radom. Prvo i najvažnije pitanje bilo je po* stavljanje uprava pojedinih društava na području ove župe. Od dosadnjih 15 društava sva su nastavila sa radom u novoj organizaciji, pa su im odmah Dostavljene uprave, koie su od dosa* danjih preuzele dužnost. Pri preuzi* manju dužnosti konstatovalo se je, da su u glavnom sva društva — što se tiče materijalne imovine — aktivna. Jedino se opaža pomanjkanje stručno sprem* nih prednjaka, zbog kojih je rad poje* dinih društava vrlo ometan. Isto tako i rad prosvetnih odbora zahteva mno* go više aktivnosti i pažnje, nego što se do sada tome posvečivalo. Zbog na* stalih promena u Sokolstvu, a poglavito zbog pomanjkanja prednjaka priprave za svesokolski slet u Beogradu su ne* šta zapele, ali se sada pristupilo sa ži* vij im radom. U tu svrhu održače se dana 23.—25. trodnevni tečaj za uveŽ* bavanje sletskih vežaba. Istovremcno sa tim tečajem održače se u Šibeniku trodnevna župska prosvetna škola.
U mestima, u kojima do sada nisu postojala sokolska društva ili u kojima su več postojala, pa su sa radom pre* stala, opaža se također želja za osniv^* njem društva. Tako u Ninu zaključeno
obnoviti društvo. Iz Zemunika, Pako* štana i Oliba stižu nam također vesti sa željom, da se osnuju društva. Upra* va župe ispitače najpre uvetc za op* stanak društava u tim mestima. pa ako ti uveti postoje, pristupiče se osni* vanju. Isto tako i seoska četa Primo* šten pokazuje želju da postane samo* stalno društvo.
Sokolsko društvo Siverič počelo je sa gradnjom vlastitoga doma. Društvo Šibenik dobilo je pre kratkoga vreme* na hipotekarni zajam, sa kojim name* rava u najskorije vreme pristupiti gradnji doma, u kome če naročitu paž* nju posvetiti izgradnji moderne vež* baonice. Ostala društva stoje, što se toga tiče dosta slabo, osim Betine, ko* je vlastitim radom (sami članovi su dali 1000 nadnica besplatno) lanjske godine sagradilo dom. Još imade vla* stiti dom Knin Biograd na moru, a Kistanje raspolaže sa fondom, sa ko* jim namerava uskoro pristupiti grad« nji doma.
Rad župske uprave kreče se za sada u glavnom oko toga, da se dru* štvima daju upute oko što boljeg orga* nizovanja svoga poslovanja. Do sada su več održane četiri sednice. Za pro» slavu 80godišnjice rođenja Tomc G. Masaryka poslane su društvima potreb* ne instrukcije prema uputama Izvrš* nog odbora SSKJ. Zdravo! V. L—r.
o
c
CO
<D
- * «
e w >
C3 4)
l/l >
m c, e I
'C >
m
m
tt
(D
E
1Л
№
O
L.
•4-*
tfl
O
a)
D)
D
-ГЈЗ <D Ф
% 'S § js.2TŠ:=?
^	S
o m. л
en	.2
--e ee *3 a a S S •g §■§ g .0.5*
« -м (D
S *8
‘s5! S|
"m a5>C0 S ® н0ла £ оЗД ‘O D. m •=“
co *r—}pQ
> p G c«
>(Л
~ 3 Z
.2v js! ^ ®
e'' ® J3 -o* 43 U •r O
O O ^
n4 S-® «
Priporoča se tvornica telovadnega in športnega orodja
J. Oraiemf Ribnica
Doiett sko
I
Osnovana leta 1881.
#>
Oprema telovadnic za društva in šole — letna telovadišča. - Elegantno, solidno orodje. — Nizke cene! —
Cenik
■n proračun Iranko.
Индустрија соколских потрепштина
Бранко Палчић
Централа: Загреб
Улица Краљице Марије 6
Добављач Савеза Сокола Краљевине Југославије Брзојавни наслов: Трикотажа Загреб Телефон број 26-77
ФИЛИЈЛЛА БЕОГРАД
Балканска 28 Хотел 11 p a r
Израђујем све врсти со-колских потрепштина за јапни и излетни наступ чланова.чланица и деце тачно по пропису СКЈ. Надаље препоручам се браћи за нзрадбу најмо-дернијих цивнлиих оде-ла, која по најновијем кроју израђујем у вла-ститој радионици.
ODLIKOVANA VELETRGOVINA VIHA
ŠPIR0 KUZMANIČ i SUŠAK
GLAVNI DOBAVLJAČ „JADKANSKE PLOVIDBE D. D.“
Brzojavi: KUZMANIČ SUŠAK Telefon br. 231 Tekuci račun: Kr. pošt. šted., Zagreb, broj 35.706 Tekući račun kod »Union* banke, podruž. Sušak
Poslovnlca I skladlšte: DELTA, parcela 46
Velika restauracija
Sokolskog doma
u Sušaku
s baštom i sa nuzgrednim prostorijama, novo-uređena, bez nameštaja, na vrlo prometnom mestu, daje se u zakup za 5 godina sa 15. aprila t. god. Potanje obavesti daje Sokolsko društvo Sušak-Rijeka u Sušaku 8. aprila o. g.
Slike швш Okvirjanje slik mini Slike
Najnovejši vzorci okvirjev! Velika izbira! Knjigoveznica izvršuje vsa v to stroko spadajoča dela.
MATKO Mik \ LJUBLJAHA, № Florijana ulica 12
SOLIDNO DELO!	ZMERNE	CENE!
b Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
pa Slavic
DEŽNIKE IN SOLNCNIKE
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
LJUBLJANA
Gosposvetska c.6
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in po-, tovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamic Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugoone!
! L.MIKUŠ
ILJUBLJANA, MESTNI TRG 13 •
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
N ©Vi C 1ЈЕШК A
famfeura м
šalje badava tvornica tambura
STJEPAN M.G1LG. Siiakfer.il (Hrvatska)
P. M. Petrovič
Trgovina porculana i stakla
Sušak, Strossmayerova 8
Tko oglašuje, taj napreduje!
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiskašolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku /Brošurejn knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih li stov/Lastnatvornicašolskih zvezkov/ Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/ Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
Restavracija „VAROŠKA PIVNICA«
ZAGREB, G A JEVA ULICA 9
Poznana stara zagrebačka gostilna v sredini mesta. Domača kuhinja, prvorazredna vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjčki, prašički, race itd.
Veliki letni senčnati vrt.
Vsako soboto in nedeljo koncert vojaške glasbe.
Shajališče Sokola!
Cene zmerne!
Lastnik: Ciril Tratnik
LJUBLJANA
prodaja po najugodnejših cenah in
samo na debelo
Premog, domači in inozemski, za domačo kurjavo in industrijske svrhe. Kovaški premoo| vseh vrst. Koks livarniški, plavžarski, plinski. — — IBfškSti.
MIKLOŠIČEVA CESTA ŠT. 15/1
TRGOVAČKA TISKARA
G.KRALJETA
==^~^SUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICAbr.7
UTEMELJENA GODINE 1890
S
(D
W —*
0 O
§-s
>>o
o
|s
05 jq
"o 'c
>1
N TO
BRZOJAVI: KRALJ ETA |S U ŠAKvJ
TEOD. KORN, LJUBLJANA
POLJANSKA CESTA ŠTEV. 8
PREJE HENRIK KORN S' (USTANOVLJENA LETA 1852.)
Krovec, stavbni, galanterijski in okrasni klepar. Instalacija vodovodov. Naprava strelovodov. Kopališčne in klosetne naprave'in centralne kurjave.
Obaveštavam braću Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisarsjc (barvanje) stoji po 1 m duljine a 0'80 m širine samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. PoSiljku od preko 500 m prima naručitelj franlro. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)'
JtiiMii s Fr. Rttei
pleskarja in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. -— Delo solidno! — Cene zmerne! Ljubljana, Kotnikova ulica
„Kavarna Međialić“, Zagreb, IHca 59
Elegantna in najmodernije urejena kavarna.
Vsi domači in inostranski časopisi.
Iz kavarne vozi lift v prvo nadstropje, kjer se nahaja največja BILJAR DVORANA z 8 biljara in sepa-rirane igralnice.
Odprta vina in pivo na čaše.
Shajališče Sokola!
Lastnik: Ciril Tratnik
МЕДИЋ-ЦАНКЛ
творнице уља, фирнајза, лакова и боја, друштво са о. ј. Централа у Љубљани. — — Власник Фрањо Медић.
Творнице: Љубљана - Медводе.
Подружнице и стоваришта: МАРИБОР и НОВИ САД.
Властити домаћи производи:
Ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и ул.ених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЈ1“ за обрт, трго-вину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство.
ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ.
ТАЧНА И СОЈ1ИДНА ПОСЛУГА.
'Ш
SEVER
Zahtevajte ponudbo
u
b
H
1Л
tj
K
SEStssssara
f%S
vseh vrst po foto: graf ijah ali rizbah izvršuje za vsakovi! stentiskiialsoli&seie
KLSŠARNASTDEU шшм вшшм&ш
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov
in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. # r.z. z o. p. # Telefon štev. 108
  Narodni dom_.....................
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8 °/o, na menice po 9 °/o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din
VARES-6*
Željezara Vareš
is
u uMl&I
1-------1	'i
i
REGISTROVANA ZADRUGA S 0GRANIČEN1M JAMSTVOM
^ ^ s, |l| ^	—Г"'г 1
-#.i'
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih peti: sivo že-ljezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i bese-mersko željezo za Čelik.
Poštanska i željeznička stanica: Vareš— Majdun Brzojavi: Željezara Vareš Telefon inter. br. 2,3,4 i 5
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava .tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
irska peč
Zaštitni znak
•PERUN«
Materijal: Ijevano željezo
Broj 100
Višina 94 cm, presjek 34 X 30 cm, prostor grijanja 100 m3.
Broj 150
Višina 105 cm, presjek 38X31 cm, prostor grijanja 150 m3.
Btoj 250
Višina 120 cm, presjek 41-5x34^ cm, prostor grijanja 250 m3.
Broj 330
Višina 130 cm, presjek 45,5X39'i> cm, prostor grijanja 350 m3.
Metalni odljevi: od bronca, mjedi, bakra, aluminija, sirovo i apretirano.
Specijalni fosforni brone za velika naprezanja.
Strojni dijelovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi Od sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Gradevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovažki ljev: specijalni ljev, otporan protivvatreikiselinama Strojni ljev, kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim radionicama.
	Prodaja tehničkih proizvoda društvo s o. j.
	* HAMAG
Ш/	LJUBLJANA
	KNAFLJEVA 45L1CA BR. 4
	4 Geodetski instrumenti i pomagala
	sviju vrsti.
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. Mica Koščeva. — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France
— Uređuje Redakcijski odsek. Štrukelj); svi u Ljubljani.
— Za upravu i oglase odgovara
nisu namirili
LU JL«X UVU
: ....	. ШЈјшкшф ■■:■■■■ -
inUf molimo, da to učine prilo-
tnom poštanskom uplatnicom.
. ;	:	V-. ■
ta za čitavu godinu iznosi Din 50*—.
m
olskog Glasnika",
, Narodni dom.
116
■Џ; '■
'■(••i'.'ivUf'<	*v.-v-
Mil
Шш
Izpolni vplačnik,
Postna Hranilnica, podružnica y Ljubljani.
Pobotnica
za znesek -..................... Din......
k besedo dinarjev fiHMM
vplačan na ček. račun štev. 12943
Ime lastnika čekovnega računa:
Sokolski listovi-uprava. Ljubljana.
Zaporedna štev. dnevnika:
Podpis pošt. uslužbenca.
Postna Hranilnica, podružnica \
„SoKoTsk! utonil Sporočilo lastniku ček. računa
Poštna hranilnica, podružnica v Ljubljani.
Vpisnica
c
K)
-2
*a
Din
J!.'	.*	v	»*	1	n.
p	Znesek....:........:...Din
je vplačal
za ček. račun štev.:
12943
dne
Sokolski listovi-uprava. Ljubljana.
 -..............._.... 19...
C
K)
(O
'5.
je vplačal
za ček. račun štev.:
12943
Zaporedna štev. dnevnika:
O*
Obrazec štef.106. Š.
Ta del ostane pri Poštni hranilnici in pismenih sporočil ne dobi lastnik čekovnega računa.
Prostor za znamko za 50 par
S lo položnico lahko vplača vsakdo na blagajni Poštne hranilnice ali nje podružnic pa tudi na vsaki pošti v Kraljevini Srbov, Hrvatov in Slovencev neomejen znesek, ne da bi se moral legitimirati.
Položnico izpolni vplačnik sam z roko (samo s črnilom) ali s pisalnim strojem ali pa s tiskom-Pobotnico potrdi blagajna Poštne hranilnice ali pošta in jo vrne vplačniku. Položnico je treba datirati z dnem, ko se znesek vplača.
Pobotnica je dokaz, da se je izvršilo vplačilo v korist dotičnega čekovnega računa, kadar ima vpla-čilno številko, podpis pooblaščenega uslužbenca pošte ali Poštne hranilnice in pečat.
Nerazločno pisanih, raztrganih, zamazanih, popravljenih ali radiranih čekovnih položnic pošte ne smejo sprejemati.