Димитрпје Боди. *У 1. броју на-шега листа при опису биографије г. Јов. Милова-новића спомену-смо већ име г. Боди-а, као јед-нога од оних сте-нографа, који еу се први окугшли око г. Ј. Милова-новића, творца сгенографије у Србији. Данас нам je у намери, да изближе про-говоримо о њем, нзносећи уједно његову слику у конзулској уни-форми (такову могосмо случајно добити у Со-фији). Госп. Дими-трије Боди родио се у Београду г. 1850. од од-личне старе тр-говачке породи-це, која je стекла много заслуга у Димитрије Боди. краљевини Ср- бији уопће, и у Београду напоее. Пошто je г. Димитрије свршио средњу школу у свом родном месту, изучио е но томе правне науке у високој школи бео- градској, a иза тога проборавио je неко време због проширења своје науке изван Србије. По свршешга наукама г. 1871. наступио е судсгсо звање, у коме е ревносно деловао као чиновник све до год. 1880. Управо за ово време имао е г. Боди прилике, да се кроз г. Ј. Мило-вановика упозна са стенографијом српском, тер отад буде он један од првих поборника њезиних и као један од главних сарадника при стенографском раду скупштинском. Од год. 1880. медђутим остави г. Боди судско звање и пређе у дипломатску службу, у којој се и данас налази. Од то доба проборавио je г. Боди дуже времена у књажевини бугарској, бивши у граду Софији секретаром посланства, a после и заступником срискога конзула. Овде се je особито одликовао у томе, што je подржавао пријатељске свезе измеђи своје домовине и књаже-вине Бугарске, и уопће радио je на што бољем споразумевању и слози тих двају братских народа. Пре пет година (1889) буде за тим он премештен и уједно аванзован на конзула краљевине Србије у вароши Битољи у Македонији, на ком месту остаде све до данас. Но најглавније, што хтедосмо овим рецима истакнути, то je, да je г. Боди не само велики љубитељ стенографије, него je он и при-знат као један од оннх ваљаних и вештих стенографа, који еу за првога развитка њенога у Србији радили при.вежно на том пол>у. Он сам je поучавао многе и извежбао у тој вештини. Данас има у Србији врло добрих стенографа, који су били његови учениди, те раде на пољу, које им je реван њихов учитељ оставио. A био се je и он сам год. 1886. вратио за час оми.велој тој евојој струци тим, што je за скупштинског заседања те године био стенографом уз свог учител>а г. Ј. Миловановика у српској скупштини. После те године иступио je, уелед дипломатске службе своје на страни, сасвим из кола скупштинских стенографа. Али зато се ипак он и данас занима у велико за напредак и развитак стенографије. Ово пак показује, да стенографија није тако мало важна наука; a и no будучност њену веома je добро, кад се и господа од тако одличних звања за њу свеједнако занимају. Но и н.им самим служи то на част, кад наиме прате будним okom ne само дипломатска и трговачка питања — као конзули no дужности, него се још баве разним гранама науке и уметности. A. Б. Армилта и стенографилта. Отт* маиоргв Г. Гаккт.. (Излечение отб «Allgemeine Militar-Zeitung*.) Вгведение. Почтн всичкитФ джржави вч. Европа намиратж вгб днешното вргћме една отч> наи-важнитФ еи задачи, да уголФмлватЂ военнитФ сили. Милилрди се жертвуватч,. за да се подобри вжоржжението на воиската; и това сч> пђлно право, запдото вч> вжпросБтж за вжоржжението на воИската се вклшчава твжрдФ често вжпросБтж за независимоствта на народа и дч.ржавата, — даже и вжпросвтж за сжгцествуванието имђ. Нч> пакч. ни се струва, че ош;е не е извжршено достатачно вч. това отношение. Не 'само ппргћвч.зходството на оржжието и на тФлеснитФ обу-ченгш гарантиратж надвиванието вгб борбата, нђ се изисква гоначество и цгћлг. редЂ други морални качества, които влшпжтж значително вЂрху побФдата. ТФлеснитФ качества могжтђ чрФзч, человФческитФ органи непосрФдственно да развиватх дФлтелноствта си, a ст> морал-нитФ качества е тби. както сгб всичкитФ человФчески чуветва: за да се полв1Жтгб T'Ii, трФбва да бжджтч. ирФнесени на други человФчески способности; и за това може да говоримЂ тоже за единч> видж „в’бо-ржжение“ на тгћзи морални качества и за тФхното уеввЂршенствуваиие. Борбата обаче изисква всестранно усБвгртенствуванЂ воиникг, a не стигатБ само отдФлнитФ, отлични негови качества. Усжвршен-ствуванч. мжжж-воиншсб не се сбстои само отч. тФ.лесни и морални способности, нђ кжмх него принадлежи тоже и умственната му дарба. По тал причина обрчлцало се е голФмо внимание на това, ш,ото ум-ственната дарба да завзема надлежното си мФ.сто. Нч> трФбва да при-знаемЂ, че усжвжршенствуванието на духжтж вч> отношение кђмђ борбата има ome широко поле прФдБ себе си. Да издирваме, какви срфдства сж на расположение на человФ-ческии духч>, за да може вжобгце д&лтелноствта му да се полви на дфло и особенно да бжде полФзна за борбата. ТрФбва ли развитието на умственната дФлтслностб вч> отношение кжмђ борбата тоже да се прФ>-несе на физическптФ. органи, или има на расположение собственнитФ си ерФдства, за да може да се полви ?— Не п;е евмнение, че много умственни работи вж отношение на борбата трФбва да се прФнесжтж на тФлеената д1штелноств било на воиводата, било на армилта, колто се счита като физически органж на воиводата. Нћ дФлтелноствта на духжтж често рфииава сждбата на армилта, шце прФ>ди тл да е захванжла да ее движи. Ha пр. единв добврв планв за мобилизацил, които шигћрно е резултатв на чисто умственна дФлтелностБ, често свдвржа вв себе еи основа за бжджгцата побФ.да, отце прфди да е направила частв отв армилта една стжпка квмв испвлнението на плана. Сл^дователно на уметвенната дФлтелноств нуждно е едно срфдетво, за да може да се развие; a това срф.детво е езиквтв на человФка. и то езикв вв по-тФсна смисблб, сир^чв самата дума. Езиквтв е за челов^ческии духв сж1цо. каквото е нФкои физически органв за тФлото на че-ловФка. Както человФлсв е захванжлв вече на наи-долната културна сте-пенв да снабдлва своит£ физически органи св орждил, които да ги подпомагатв вв т1'>хната недостатвчноств, така сжш;о е узнавалв скоро, че езиквтв му е само играчка вв тФсни граници, a че се нудждае отв едно срФдство, за да се разширжтв тил граници на езика вв просторно и врФменно отношение, —■ a това срФдство е писмото. Ако дадемв на орждилта, св които человФ.кв усилва физическитФ, си органи за борбата, названието оржжил, то не бива да се колебаемв, да даваме на писмото названието на умственно ор.жжие, до колкото то служи за развитието на умственната дф.лтелноств вв отношеиие квмв борбата. При туи наблгодавание лвлва ни се едно почти нераствлкуемо лвление. До гдФ.то особенно вв натитФ врФмена се стрЗшжтв веичкнтФ. двржави св трф.скава дф.лтелноств квмв подобрението вворжже-нието на физическитћ органи на человЗжа, вворжжението на духа св писмото стои почти на всћквд^ шце на сжшото положение, на което б'1’.ше нр1'.ди в-ћкове, при всичко че е дадено вв подобреното ппсмо — вв стенографилта едно нрФввсходно срФдство на человФческии духв, за да може да развива сволта дФлтелоств. сжгцо така както е дадено срфдство на физическит^ органи вв наи-доброто материллно оржжие. Ako cera виждаме, че умственнитгћ способности вв борбитф, на новил B'liK'i) игралтв твкмо тви важна — a даже и по-важна ролв — отв колкото тФлеснитФ, и че вв дФиствителноств ггврвитФ ие сж шце достатвчно усвввршенствувани; сетн'ћ ако виждаме, че св оржжилта на духвтБ — сирФчч. св писмото — стоимв ome на едно поло-жение, което вече е надвито св стенографилта: тогава може да се оправдае мнФнието, което исказахме вв началото на статилта, именно че за вворжжението на армилта не е изввршено шце толкова колкото би трФбвало. Стенографилта като подобренно вжоржжение на духа. Ako употр£блваме за стенографилта названието „подобренно умственно оржжие“, то нито на самата работа, нито на езика, не из-в'вршваме н4кое насилство; зашото оржжие значи всгћко едно орждие, чр^зЂ което челов^кч. усилва даденитФ му отђ сстеството органи, за да може вч. борбата да надвива противника, или да се зашшцава ср'ћш,у иеговит+) нападенил. Сл^дователно, отч. начало оржжието бгћше само едно физическо орждие, понеже отђ начало влизахж вт, борбата само физическит^ сили; нч.. 1цомгГ) доидохж хората до убгћждението, че умственшггћ сили сж сжгцо така важни, a даже и по-важни за борбата, отч. кол-кото физическитгћ, то заслужихж и ср^дствата, чр^зЂ които се по-лвлва умственната д^лтелностч. вч. борбата названието „оржжие“. A това оржжие е — както казахме — езикжтж; тои е като говоримил езикч. умстенното оржжие за близоствта. a като писменч. езикж ум-ственното оржжие за отдалечението. Воиводата употр^блва езика като умственно оржжне, чр"ћзЂ което се пргћнаса д-ћлтелноствта на неговии духч. вч. областБта на евидимото. По такхвж начинж езикЂТЖ е и’Б пжрвииредч. оржжие навоиводата a нена воиската; сжхцо така както се означаватж топоветФ и пушкит^ вч> пжрвии редч> като оржжил, a не практелитгћ и куршумит^, които летжтч, изж тФ.хч. вч> редоветћ на неприлтелл. ГЦомж обаче притежава езикжтч. вжобше и писмото вгб частности качеството на умственно оржжие, то не може да се откаже, че сте-нографилта е едно подобренно умственно оржжие, и че пр^ми-наванието отч> обикновенното писмо кђмч. стенографическото би зна-чило сжшо такжвт, напр^джкч., какжвто бФлпе прЗшинаванието отч, старитФ> „гладки мускетнц кчлгб днешнит^ усгБвгБршенствунани Ман-лихерови пушки. Вч> какво именно се сгбстои разликата между оржжилта, които се употр^блватж вч> днешнитгћ вр1змена, и онил оржжнл, които б4хж унотр^блвани прфди половина b+>k4> или пр^ди 70 години? HaiApno вч> НИ1ДО друго освенч. вђ туи, че новит^ оржжил д^иствуватж по-бгрзо, по-силно, по-сигурно и на ио-гол^мо разстолние. A че може и стенографилта, вч> сравнение сл.' досега употр+>блваното обик-иовенно писмо, да направи иодобното, като оржжие на духа, това 1це докажемч. bt> сл^дунлцата глава. (Сл-ћдва.) 0 početku i razvitku stenografije u Hrvatskoj. и. J-SU van je Vinković u Hrvatskoj na stenografskom polju odrezao brazdu, i to ne kao kakav površan diletant, već kao čovjek, koji je u opće težio za znanošću — kako to sam veli v prvoj svojoj stenografskoj raspravi — a napose volio je stenografiju, u kojoj je bio dobro verziran. Vinković je Vrazov zemljak, a rodio 24. se lipnja 1822. u Dedoncima blizu Radgone u donjoj Štajerskoj. Kako Slovenci iz donje Štajerske, osobito kotara ljutomerskoga i ormuškoga, već od Miklošičevih i Vrazovih vremena pa sve do danas rado polaze varaždinsku gimnaziju, tako je i Vinković gimnazijske nauke svršio u Varaždinu, a dvije godine mudroslovje i pravo u Gracu. Uz to se zanimao povješću filozofije, matematikom i fizikom. Vinković je poznavao i više jezika kao: slovenski, hrvatski, češki, latinski, francuski, talijanski i njemački. Već u svojoj 24. godini on je kao privatan učitelj stenografije počeo djelovati u štajerskom Gracu. Godine 1847. već je predavao stenografiju u istomjesnom Joaneumu, a sliedeće je godine bio već pozvan u Beč, da u državnom vijeću s Connom bilježi rasprave. Godine 1852. dodje kao učitelj u vinkovačku gimnaziju, 1873. u petrinjsku realku. Umro je 3. listopada 1876. — Iste je godine 1. rujna umro i Conn. Vinković je u vinkovačkoj gimnaziji osim obligatnih predmeta predavao i stenografiju. Da li i u petrinjskoj realci, nije mi poznato. U trećem izvješću vinkovačke gimnazije od godine 1856. napisao je Vinković raspravu o bitnosti i koristi stenografije. (Einiges iiber das Wesen und den Nutzen der Stenographie), a u izvješću istoga zavoda od godine 1862. raspravu o jugoslavenskoj stenografiji. (Einige Winke in Bezug auf die siidslavische Stenografie). Svrha je prve rasprave, da upozori omladinu na bitnost i korist stenografije, dašto Gabelsbergerove, koju je on smatrao tako savršenom, kao — da u prispodobi kažem — Kant Aristotelovu logiku. Kant je naime ustvrdio, da se bolja logika od Aristotelove napisati ne da; a Vinković veli u obim svojim raspravama, da Gabelsbergerovom stenografskom sistemu premca nema a da će ga i teško biti. Ova rasprava, koja opsiže pet tiskanih i tri litografovane stranice u četvrtini, nije napisana iscrpivo, dovoljno jasno i pregledno. I suviše je zbijena. Na njoj ima znakova brze radnje, koja nije nikada bez znatnih mana. To najjasnije dokazuje litografovani dio, koji nije zasvim pravilan (n. pr. *streben» je pisano kao «sterben»), dovoljno točan (često n. pr. nema razlike izmedju malenoga i srednjega slova, osobito izmedju l, s, đ), dosta je i nelijep, neugledan. — Propagandi, kojoj je ta raspravica namijenjena, ona je slabo poslužila. Ili možda u ono vrijeme da. Danas za cijelo nebi. Najslabiji je dakako litografovani dio. Kako se teško čita onih 13 stihova iz kapucinskoga govora u Schillerovu «Wallensteins Lager> v. 545—557. Važnija je za nas druga Vinkovićeva rasprava: tEinige Winke in Bezug auf die siiđslavische Stenographie», koja je cijela litografovana, a opsiže šest stranica u četvrtini. O radnji samoj i njezinoj vrijednosti govorit ćemo sliedeći put. (Slijedi). Камерална стенографил. Komorna stenografija. Отенографилта ва> народното свбрание. Вече огб самото начало, сир^чв ота. пт.рвата сесил на свбранието има учредено при него стенографическо 6iopo. Стенографитћ сж да.ржавни чинов-ници сђ опрДлфлена годишна заплата ота. 3—4000 лева. Сегашнии началникЂ на бгорото е г. Христо II. Константинова., които работи гсато камераленч. стенографа. вече ота. г. 1880. Освена. това има 2 камерин-стенографи и 7 други стенографи. Стенографическото бгоро си има особенч. правилникч., утв7.рдент, отч. пр^дсћдателл на сл>-бранието. To изработва дневника на всФ.ко засћдание вч> продч.л-жение на нгћколко часа сл^дђ закриванието му, и го прГ.дава веднага за напечатвание na. дра.ж. иечатница. ОтдГ.лнитФ. коли излизата. ката-дневно като притурки на „Да.ржавнии вФ.етника.“. И така може да се каже, че бирото при добрата си организацил изва.ршва задачата си толкоза. ексактно, както подобни бгора при камеритГ, ва. западна Европа. (Вижда. стр. 42.) Стенографија у српској скупштнни. Српска скупштина сазива се било у престони град Београд, или no каткад и у Ниш. — За сваку периоду скупштинску именују се на ново од министарства унутрашљих послова no 8—10 стенографа е једним шефом на челу. Говоре стенографишу наизменце еве no двоје њих заједно за време од 20—30 шшута, дотично док се напуне четири стенограма. Стено-графи су обвезани сваку дотичну седницу преписану предати већ сљедечега дана из јутра своме шеф-стенографу. — Плата им je за- коном нормирана (одређена) за време заседања за свакога дневно no два дуката, a шефу стенографа no два и пол дуката. Шефом стенографског бироа били су до сада наизменце г. Јов. Миловаиовић. г. Јоца Лукић и г. Антоновић. — ЕГошто се je от 15. год. на овамо учила стенографија као релативно-облигатанпредмет у бео-градској вишој реалци и гимназији, — то има обшве вредних стено-графа, све домаћи људи. Сви стенографи обично обнашају било коју државну службу; но за време скупштинскога рада подељено им je одсутство од те службе. Stenografija u hrvatskom saboru. Za posljednjih godina došlo se i u tome saboru do stenografskoga bureau-a. Isti se sastoji od 7—8 lica, i tako može da obavlja svoj rad takodjer po nekom stalnom turnusu. Po tome mogućno je sada, da se dotične sjednice od takvoga bureau-a brzo u prepisu sabor, šefu predaju, a i pojedini znamenitiji govori da se u novinama što ranije objavljuju. No plata stenografima u tom saboru nije tako obilna kao u gornjim, a i nemaju svi stenografi jednaku dnevnicu, nego je ona odmjerena po vještini dotičnoga stenografa, i po tome su razne dnevnice, koje variraju izmedju 3—7 for. Stenografija u dalmatinskom saboru. Dalmatinski sabor zasjedava svake godine po nekoliko sedmica u prvome svom gradu Zadru. Debata se u saboru obavlja djelomično u hrvatsko-srbskom i dje-lomičo u talijanskom jeziku, jer ima zastupnika po narodnosti Hrvata, Srba i Talijanaša. — Za stenografiranje govora u hrvatsko-srpskom jeziku dobavlja zemaljski odbor stenografe, odnosno za svako zasjedanje po jednoga iz Zagreba, a za one govore na talijanskom jeziku jednoga iz Mljetaka (Venedig). Plate ima svaki dnevno od prvoga do posljednjega dana zasijedanja po 10 for. a vr., i osim toga naknadu putnoga troška za Zadar i natrag'. — Stenografi su obvezani predati predsjedniku sabora prenos stenograma u latinicu najdalje za tri dana posije odnosne sjednice. Stenografija pri deželnem zboru v Ljubljani. V tem zboru se govori večinoma slovenski, a včasih tudi nemški. Zato sta potrebna dva stenografa, katera moreta dotične stenograme seveda še le nekaj tednov pozneje prepisati, ker ni urejenega bureau-a. Sicer pa tudi niso tako obširne in tako mnogobrojne seje, kakor n. pr. v srbski skupščini ali v bolgarskem sobranju. Plačuje se stenografu za vsako sejo po 10—12 gold. Kot stenograf pri istem zboru znan nam je g. Uršič. 0 pisalnih strojih. (Spisal E. B u d a u). a se do današnjih časov pisalni stroji niso mogli povsod udomačiti, če tudi je znano, kako veliki prijatelji so oni našej roki, katera se mora dan na dan z obilnim pisanjem truditi, — temu je bila kriva previsoka cena pisalnega stroja s tipalnicami (200—290 gld.); a drugačni bolj priprosto narejeni stroji niso bili za rabod osta praktični. Imel bodem s časom priliko, častitim čitateljem »Jugosl. Stenografa s predstaviti pisalne stroje raznih sestavov, a danes naj opišem najnoveji tipalnični pisalni stroj, kateri se odlikuje pred drugimi do sedaj znanimi se svojo mičnostjo in spretno malo obliko. Glavna reč pa je, da je ta stroj v razmerju z drugimi jako po ceni, pa nikakor ne zaostaja za drugimi po trajnosti in rabljivosti; nasprotno še ima nekatere posebne prednosti, in sicer v prvem redu to, da pišoči lehko vidi kar piše do poslednje besede. «Blickensderferjev» pisalni stroj ima na svojej spodnjej strani v treh redih naređeno klavijaturo, katera šteje 28 tipalnic. Ko se pritiskajo te tipalnice, dobivajo se male pismenke na papirju. Na levej strani nad tipalničnimi redi nahajata se dve posebni tipalnici z nadpi-soma iCaps» in «Figs»: ako se pritisne prva, dobimo velike pismenke, ako pa druga — številke in druge znakove. Na ta način dobimo vsega skupaj 84 znakov: pismenk, številk, znakov navadnega pisma, trgovskih in dogovorjenih (konvencionalnih) znakov itd. Nad klavijaturo stoji v zvezi ž njo posebno kolo s pismenkami, katero se pomakne nekoliko niže, čim udarimo po tipalnici, in ob jednem se dotakne barvastega vretenca, ter potem pritisne na papir, ki se zadej razvija, dotično pismenko. Čim se skonča jedna vrsta, udari zvonček in potem se mora papirni nosilec nazaj potegniti in za jedno vrsto dalje pomakniti. — Pod dolnjim tipalničnim redom je še jedna tipalnica za »spacije* t. j. za prostore med besedami.• Omenjeni način barvanja z barvastim vretencem jamči za ravno-meren tisek. To je sploh pri tipalničnih pisalnih strojih nekaj novega ter ima veliko prednost pred barvastimi trakovi. Pismenke se dajo lehko čistiti, dotično kolo s pismenkami se more promeniti, tako da se lehko piše z raznovrstnimi pismenkami. Poseben kazalec pokazuje vsikdar prostor, kder se bode natisnila prihodna pismenka. »Blickensderferjev^ pisalni stroj je dobil pri svetovni razstavi v Chicagu največo odliko. Teži le 3 kg. ter velja samo 160 mark. Bodočnost bode še gotovo pokazala mnogo poprav in novotarij na polju pisalno-strojne tehnike •, a med sedanjimi rabljivimi stroji zdi se mi, da bode «Blickensderferjev* igral dosta važno ulogo. Стенографическото oiopo нри VIII0 обикновенно народно сгвбрание. Затворената прФди три мФсеци ггврва редовна сессил на VIII. обшсновенно народно свбрание се отличаваше отч> всички до сегашни сессии no спстава си, no ораторитФ си, но начина на разискванилта си. VIII. обшсновенно народно евбраниесе светои отч> хора интелигентни, голФма чаетв отч> които е сч> висше образоване. ДостатЂЧно е, да се спомене, че отч> прФдставителитФ, повече отч> 40 души сж адвокати, за да се разбере, че на стенографическото биро при нар. сљбрание е прФдлежала важна задача прФзч. истеклата сесеил. ПрФди отварлнието на сессилта пдггбтб на стенографическото oiopo 6Ф опрФдФленЂ OT’B министерскил сбвФтђ, както слФдва: 1 на-челникч., 2 камерни стенографи, 3 помоицшци стенографи. Вч. наве-черието прФди отварлнието иа ст>6ранието мин. сбвФтч. назначи ome едшгБ помогцникч. стенографч.. Сч. тол нерсоналЂ стенографната служба се караше успФшно прФзч. пч>рвата седмица. СтенографическитФ днев-ници бивахж приготвлвани на елФдунжџш денБ, a на третил или наи-кч>сно четЈљртил биваж отвпечатвани вч> дчфжавната печатница. Това нроизведе много хубаво впечатление, както между прфдстави-телитФ, така и между печата и публиката вЂобгце. ЧленоветФ на стенографическото бтро работФхљ неуморио и заслужихж справедли-HHT'h похвални отзиви. Отч. друга страна, прФ.деФдателБтч. на нар. сч>брание г-нч. Т. Теодоровч, се распореди, 1цото печатанието на днев-ницитФ да става вч. дч.ржавната печатница, и то незабавно слФ>дгб прФ.даванието на ржкописитФ вч> печатницата направо отгб стеногр. бшро. По-напрФдч. сж се прфдавали рљкописитФ чрФзч. канцеларилта на нар. СЋбрание, вслФдствие на което поради разни формалности се е замедллвало отпечатванието на стенографическитФ дневници. 1Цомђ засФданилта поченжхљ да ставатч. no продБлжителни, ki>mt> горнил татБ на стенографическото бгоро се придадохж за прф.зч. врФмето na сессилта: 4. бтро-стенографи 1 корректорљ и 3 писара. Ila бгоро-етенографитф се дшстуваше отч. камерннтФ стено-графи; корректорБттЈ извчфшвание печатната корректура, колто до тогава извЂршвахж стенографитФ, a писаритФ прФписвахж четенитФ вђ засФданилта работи. Стенографическото бшро ii3Bi,piiiBauie службата си no слФ.дуклцил редч>. НачалншсБТЧ. на стенографическото 6iopo сФди ш, засФданилта на сгБбранието отч> иачалото до крал и двржи бФлФ.жки за всичко, 1цо се гопори и рФлпава. Ст е н огр аф и т 4. разд^лени на три смФ.ни (тур-нуси) отђ no единх камерх-стенографх и единх помопџгакх, се ре-дуватЋ CM'feHa no см^на и стенографиратх no 10—15 страници. ТДомх излФзе смФната отх засбдателната зала и отиде вх работната стал, прфдиктува частв отх материлла на надлежнил бгоро-стенографх и помошника му. СлФдх закриванието на засћданието членоветФ на стеногр. бгоро работ)жтгБ ome нФколко часа, доклФ се приготви днев-никђтђ, ако зас/ћданието е било no кратко; ако ли е било продБЛ-жително, дневникхтх се довхршва на слгћдукш;ил денБ до 12 часа пр&дипладн^. По този редх стенографическото бгоро извхршваше службата си пргћзх nn.penT'fe 40 денл на сессилта; a прФзх останжлитФ 20 денл, понеже засћданилта започнахж да се дхржлтх ежедневно, H'feMauie фпзическа вхзможностб да се приготовллватх диевницитФ; редовно. Пр1,згБ послФ,днит ћ десетх дни схбранието засћдаваше и вечерно вр-ћме, та не б1иле вхзможно да се диктува на бшро-стенографит^, нито пхкх да се прФписва. Нгћколко засћданил се продхлжавахљ отх 2 часа сл^дх пладн"ћ до 10, 11 и 12 часа npli3x ношвта. XLI засћдание се продхлжи даже отх 21/2 часа пр. пладнФ до 51/2 еутринБта, a XLIV, и носл^дно засћдание се продхлжава непр^ривно отх 10 часа ирФдп пладшћ на 19 декемврии до 31/2 заранБта на 20 декемврип. To olime наи-гол'ћмото засћдание, което е лмало бхлгарското нар. схбранне до cera. Eto јгб какво положение 6+>me работата на стенографическото бн>ро слФ.дтј закриванието на сессилта. Отх 44 засгћданил, които дхржа нар. схбрание, 27 тФхх бФ.хж прФписани: отх тћзп послФднитФ 24-тгћ 6f>x.Yi [гапечатанп вт, 72 коли голФмх форматх. Никога до cera такхва частБ отх стенографическптФ, дневниди ne е била папечатена пр&зх врф.чето на сессилта, n прф.д-полага се, че до крал na мартх т. г. всичкитФ дневници me бж-д,хтх приготвени и отпечатани. Хр. II. К. Стенографическата статистика за 1893|94. год. Лзх наб-новитФ годишни изложенил, които издава кр. саксонски стенографически институтх вч> Дрезденх*), извличаме слФ.днптФ. ин-тересни данни no движението на етенографилта: ПрФзх 1893/4 год. е имало 883 стеногорафически дружества (за 49 повече огб прЂдшипата година) сч> 26.650 члена (за 2603 по-вече отх пр. год.) Стенографплта е била прфдодавана вч> 887 училиш;а (за 113 повече отх пр. год.) сч> 62.065 ученка (за 8113 повече отх *) »Jahrbuch der Schule Gabelsbergcrs* fiir 1895. пр. год.); отт> тил 43.779 ељ учили вч> пхрвоначалнитФ куреове. Осо-бенно вђ етранство се уголФми числото на учлпџггФ стенографилта, на пр. вч. Италил ее качи отч. 1574, които учихљ прФзч, 1892/3 г. на 1910; и вч. Бч.лгарил отч. 305, които учихљ прФзт> 1892/93 г. на 458 ученика, отђ които 336 учихж вч> пЂрвоначалнитћ курсове. — Имало е 783 нФ.мски дружества ев 23.405 редовни членове. ПрФ-подавала се е стенографилта вч> 637 нФмски училшда на 50.684 уче-ници (за 5985 повече отч. лани). — Колкото се касае за славлнскптФ области, ср1пцаме вч. годишното изложение сл^дунлцитФ цифри: Вч, Бч.лгарил 2 стеногр. дружества сл> 60 членове; и двФтФ се намиратх вч. Софил: централното и студентското. Числото на ученицитФ вч> 7-тФхћ учебни заведенил, гдФто се е прф.подавала стенографилта, сме СЂобгцили no ropi;. — Чески стенограф. дружество сљшествуватч. 6 сч> 266 редовни членове. ПрФподавала ее е стенографилта вч. 48 училшца на 3696 ученици. — Полско стеногр дружества сжшествува едно. Ученпци е имало 213. — Вт. Хч.рватско има тоже едно сте-ногр. дружество <љ 35 члена. Стенографилта се пр1;подава вч. 8 учи-.пица на 367 ученици, отч> които 234 слФдватч. вч> пч.рвоначални курсове. — Отч. Ст>рбил не бФ>ше нспратено до стеногр. институтч. никакво извФстие, при веиико че е имало доста ученици, както може да се види отч> даннит!; свобшени вт. нашето списание. Отт> другитФ страни и народности можемч> да споменем-в: Мад-жарско, гдФ.то има 29 дружества сч> 1384 члена. Ир^подавало се е b'b 126 училшца na 3693 ученици. Шведиа сч. 24 дружества и 535 учениди. Данско сч. 1 дружество 103 ученици. Отч> сравнението на горпитФ. цифри излиза, че Бч>лгарил заема доста почетно мФ>сто между друпггФ. да.ржави, колкото се касае до расиространението на стеногр. искуство. Дч>ржавни испитателни ко.ммисии за учители no стенографилта има: вч> Мгонхенг, Дрезденч>, Градецч., Инсбрукљ, Лч.вовђ, Прага, Виена, Будимиеш,а и Загребч>. Официллно се е употрФблнала Габелсбергеровата система вч. слФднитФ парламенти: германскии /рвржавет. евбор (раихстагч>); ав-стрииски Двржавенч. сљборт. и делегациитФ; унгарскии дч>рж. сгборч.; самцо и в'в данскии и шведскии, норвешки и финлапдски; в'в бч>л-гарското иародно свбрание, вч> сра.пската скупштина, в'Ј> хч>рватскии саборч. и b'b гврцкото евбрапие. СФтнФ. иде множество областни сч>-бранил, като баварско, саксонско, силозииско, баденеко, кобург-гот-ско, веимарско, ческо, моравско, краинско, приморско, далматинско, галицииско и np. Отх всичко това се вижда, че Габелсбергеровит^ пскугћдователи иматч> причина да се радватт. отч> бл4скавите резултати на стати-стическитТ> св4денил, свбрани за миналата година. Нека наблгодава-нието на спечеленитФ. успЂхи. особенно вч> славлнскит^ страни, ни подбужда кђмђ постолнство и ome кђмћ по-усилена работа. Бжддицето е наше! И които шце не е пристжпшп. вч. нашит-ћ редове, нека побгрза. Знаино е, какво е казалЂ покоинил професорт. ФаулманЂ вђ Виена често пжти на евоитТ; ученици: „И вр^мето не е далечч.. когато така сжшо me се свжаллва онзи които не знае да стенографира, както се схжаллва днесв онзи, които вч. обгде не знае да пише; — за това уважете думит* ми и учите стенографилта!14 A. Б. Стенографически новини. Stenografske viesti. Stenografske novine. Стенографске вести. ОТТ> БГБЛГАР1Ш. — I! ч, II a н a г к) p n ш e б h ш o c o отворилЂ hi. началото на мин. учеб. година стенографически курсч., вч. които се записахж 11 дупш подч> ржководство иа г. Ctohiit. Брадестиловт.. Вт. кран на учоб. година свЂршнхж, б души. Т’ћаи венчкн сљ учнтели, отч. конто мгжемт. да со над!;емч>. че 1це распространлватт, стенографплта и no другнтћ учплшца. — ИрТшодаваинето на стено-графилта вч> Борисовградското трп-класно учнлшце npfcai, мин. учебна го-дина со е почнжло на 20 лнуарии. За-писали се 26 ученика; напуснали nphin. годииата 5. Прћподавалч. е глашши учптелв г. Л. Дончовч. седмичпо no 2 чаеа. — Бт> Т. Павардасикч. iipbno дава сгснографнлта г. учнтслв В. A. Кук>м-джилнч. na 100 ученици прнлбивн-тслно. ]1'ћ тови градч. има класпо учн-лшцо сч» 270 учеипци; вначи учжтч, стенографилта около 40°/0. 'Гова е вна-чителенч. процентч.. Слнции г. учителв вт.вс.жда тамч. и отвћсиото иисанио. И едното u другото му елужи на иохввлп. IZ HRVATSKE. — Učiteljem stenografije na Zagrebačkom sveučilištu imenovan je g. dr. Stanko Miholič. IZ SLOVENSKIH DEŽEL. — Slovenski dijaki gimnazije celjske, mariborske in ljubljanske zanimajo se jako za našo stenografijo. Dokaz temu so mnogobrojne naročbe na »Jugosl. Stenograf*. Nadjamo se, da jih bodo posnemali tudi dijaki drugih srednjih sol na Slovenskem. ИЗ СРБИЈЕ. — Г. Јован Mnловановић, оснн-вач српске стеногрлфије no систему Га-белсбергерову, кога смо у бр. 1. ово годишљег „Југославенског Стенографа" оншнрнпјо прикааалп, отворио јо но-четком ове године нонова школу ва срнску стенографију. Нредаван»а своја држи у адању грговачке школо у Бео-граду. Kao што смо иавештени, г. Ми-ловановнћ je и овога иута нашао врло лена од8ива од стране својнх слушалаца, јер их пма до 30 на броју. — Осим г. Мпловановића пма приватну школу за срп. стенографију п г. Павле Стева-нов ић судија вар. суда у Београду, којн je до скора предавао стенографнју у I гимназији београдекој, a ранлје још у војеној академпјп, у београдској ре-алци и у крагујевачкој гимназији. Жао нам je, што морамо јавити, да се од почетка текуће школске годнне стено-графија не предаје нп у једној гимна-зпји у Србији, a нп у војеној академијп, п ако je као необавезан предмет била законом увршћена у наставне програме ових школа. Шта je руководило мпни-стерство, да ова иредавања обусгави, није нам повнато, али ћемо се о томе тачно известити upe него што бисмо о овоме коју више рекли. — Kao што нам даље јављају из Београда, г. Лаза Поповић, судија касацијоног суда, на понуду неко-лицине великошколаца отпочеће ускоро, a најдаље почетком марта месеца, пре-давања пз стенографије у вдању велпке школе у Београду. Сретно да Бог да! — У Београду се ради на томе, да се склопи што скорпје „прво друштво српских стенографа44. Скун тога ради бнће заказан за други даи ускрза о. г. у Београду. Заиста je томе крајње време, кад у Србији постоји сте-нографија већ пуних 20 годииа и има већ доста велики број ивучених стено-графа. Отђ странство. Iz stranoga svieta. Из странога света. Iz drugih dežel. — Вт.католпческата семинарип вт> Буджа нри Смврна има н-ћкои уче-ници Бглгаре, които иовнаватт. стено-графипта споредт. нашата спстема и и употркбвватч, прн писменитћ си аа-питпн. — Добч.рт. отговорч*. Отч. Ila-рижч. иавкстпватч. до едшп. мтнхенски вћотникч. елкдукпцпИ рааговорт,. 1 i't. ко-ридора на Palais Bourbon, гд-ћто aacli-дава камерата, се ср1ицат'1> двама на-родии нр^ћдставители. Пп.рвпн прћд-ставп на вторил единч. повнатч> госпо-дц]г!) cl думнтћ: „Иоаволете ми, драгип другарго, да вн пр-ћдставв тука едпнч. господшгв, копто напнса иаи-много глу-iiocTu иркач. жшшта си.“ — Вториа иопита на бграо: „Buh сте на вкрно вћстни^арЂ?" „Не — огговори ирћд-ставении господинт. — аат. свмт. сте-нографч. вч> камерата". — Като н a ii бт> pa н ii ораторч. вт> унгарската камера се укааа г. Антуно-вичб, KoilTO вт> миналага сесспиа о го-Bopu.TL веднажв cl такава бт.раина и толкова миого, moro сгенографигћ се уморили u наи-сетнћ хнч.рлчлн cboiitIi молини, Нч. и депутатитћ бћхл напус-нали валата на ааскдашгето. И така отт. рћчитћ на будимпештеискии „Демо-стен'1." нито се наслаждавахл. с'ввр'ћме-ницитк му, нито me може да ni чете иотомството. I lamini, свболеановашш КЧ.51Ч. негцастшш ораторт.. — Na češkej univerzi Karlo Ferdi-nandski predava lektor stenografije prof. Jan. O. Praždk v zimskem polletju sledeče: 1.) O češkem tesnopisu po sostavu Ga-belsbergerovem; dve uri na teden. 2.) O najnovejih pojavih na polju slavjanske stenografije ; eno uro na teden. — Stenografija dobiva v trgovinah in pisarnah raznih uradov — kakor pišejo »Tesnopisne 1 i s t y» — vedno več veljave. — Stenografe iščejo po in-seratih vsaki dan, pa tudi «stenografistke» so dobro došle. Žalibog se pa obetano plačilo nič ne loči od plače navadnih pisarjev. A poleg stenografije naj bi dotič-nik znal še razne jezike, naj bi umel pisati na pisalnem stroju itd. Vsi veči dnevniki imajo svoje stenografe pri telefonu, kder je stenografija postala že neobhodno potrebna. — Стенограф ически апаратт> „Архимедгви. Вт> едно ст>брание на сте-нографитЈз irb Берлинт. нрћдстави г-јгб MaHiiiiiirep'B едиит* анаратт*, които улес-нлва стенографа, като не трћбва да обрт»1ца ниго да пром^нлва лпстоветћ когато ппше. Този апаратт, се ст>стоп OTTb едно нраволгвлно кадро оп> дт,рво, н на дв-ћт^ му крашца се вгврти no едннт* валлкч., около които е овита една дт»лга лента книга, колто може да служп sa една дгвлга рћчв отт* 2 часа; тл е оината отт> едишш валлкт. до другил. Длч.жината на оннатил листт* iiosbo-ллва да се ппше вт»рху него една ми- нута. ГЦомч. стенографтлч, ис1п>лни тол листт*, трћбва само да прптисне вч>рху едно копче, и паписаната частв се свие много бт>р80 около валлка n се вамЗкЈти с'b нова б-ћла книга, вт>рху колто сте-нографт/гч. може да продч.лжава да пише. Апаратвтх е легкч> и удобенч., та uje иомогне значително, стенографч.тт, да печели вр-ћмето ири ваписванието де-батитћ, тт>и като вече н^ма нужда да се мае ст> промЈшлвание на лпстоветћ. Чћната му е 5 лева, н може да се по-рл,чи чрћзч. книжарпицата „Пчелаи вт» Пловдивт*. Книжовностб. Književnost. Книжевност. Književnost. — »Stenograf«. Glasilo hrv. steno- grafskog društva u Zagrebu. God. IV. br. 3. i 4. za ožujak i travanj 1894. god. (Ovaj Magdičev list je zakasnio bas za jednu godinu. To je karakteristično! Uredit.) Sadržaj: Naputak za polaganje izpita iz stenografije. Glavna skupština društva. Slov. stenografija. Stenografija u Hrvatskoj. Stenografski časopisi slavenski. Prilog. — -Tesnopisnč listy», organ I. društva Gabelsbcrgerskih stenografov v Pragu. Izhaja pod uredništvom Jos. Krondla. Teč. XXIII. br. 1. ima sledeče članke: Shod znanstvenega stenografskega odbora v ICo-linu. Društvene vesti. O krajšanju besedij. Priloga: Poduk v stenografiji. Književnost. Kazne novine. — Br. 2. Сгеиографија ло систему проф. Фаулмана. O krajšanju besedij. Priloga: Društvene vesti. Stenografija in učiteljske pripravnice. Poučevanje. Razno. — Br. 3. Društvene vesti. Izjava občega odbora nemške šole Ga-belsbergerjeve. O krajšanju besedij. Priloga : Konkurz za tajnika stonog, društva. Društvene vesti. Poučevanje. Zbor skandinavskih stenografov. — »Centralno Towarzystvo steno-grafow \vc Lwowic* je izbralo za starosto gosp. Jos. Polinskega, kateri je prispo- sobil pred 30 leti sestav Gabelsbergerjcv za poljski jezik. Društvo ima tri oddelke: poljski, nemški in ruski; izdaje svoj organ »Stenograf*. Ob priliki deželne razstave v Levovu je društvo zborovalo ter se tudi udeležilo iste razstave. Zanimiv je predlog g. Lcwandowskega, kateri je bil sprejet jedno - glasno v glavni skupščin i dne 12. novembra. Rezolucija se glasi tako-le: • Prvo galičko društvo stenografov v Levovu izrazuje g. Josipu Polinskemu za njegovo tridesetletno neumorno delovanje o osnovanju poljske stenografije in njenem razširjevanju v deželi, srčno zahvalo ter se ob jednem obvezuje, da se bode najstrože samo tega sestava držalo, da bode varovalo jedinstvo pisma, da bode ta sestav vedno in povsod gojilo in da ne bode dopustilo novota-rcnje nepoklicanim ljudem. Pro-membe v sestavu morajo nastati samo po zrelem pretehtanju vsled predloga sostav-nega odbora kateri bo v ta namen izbran s soglasjem društva*. Podobna rezolucija bila bi umestna v vsakem stenografskem društvu, posebno med južnimi Slovani, da se branimo separatizma in novotarenja, katero često pro-uzročujo »nepoklicani ljudje*. Dunajska svetovna razstava 1R73: Svetinja za zasluge. — Obča razstava 1879: I. nagrada (sreb. svetinja). Bruselj 1888: zlata svetinja. Cenik važnejših stenografičnih del, izdanih po članovih kralj, stenografičnega zavoda v Draždanih. X. Učne knjige (na nemškem jeziku)- Izvršujcjo se samo take naročbe, katerim je priložena svota v nemških poštnih markah ali pa v gotovem denarju (po pošt. nakaznicah). Ako se naroči več iztisov, daje se razmeren popust od cene (rabat). — 1 marka = 60 kr. av. vr. = 1 frc. 25 cts. — Poštno povzetje pride draže. — Knjige se dopošiljajo na stroške zavoda. — Naročbe naj se pošiljajo pod naslovom: «Expedition des konigl. stenographischen Institutes, Dresden*. Krieg Henrik, vladni nadsvetovalec, profesor in predstojnik zavoda: Katekizem stenografije. Rokovodstvo za učitelje in učence v obče ter o sestavu Gabelsbergerjcvem posebej. Drugi natis. I. del: Zgodovina in književnost stenografije, z mnogobrojnimi pis-movnimi primeri; II. del: Gabelsbergerjev sestav stenografije. — Vezan mark 2.50. — Poučevalna pisma (Untcrrichtsbriefe) za izučevanje nemške stenografije po Gabels-bergerjevem sestavu. Pismo 1 —10 (korespondenčna pisava), pismo 11—20 (debatna pisava) po mark —40. Ratzsch Henrik, profesor. Nauk o nemškej stenografiji po sestavu F. X. Gabcls-bergerja. Po smrti pisatelja izdal kralj, stenogr. zavod. 13. novo-popravljeni in pomnoženi natis. S 87 stenografičnimi tablicami. Cena mark 6'—. (Na francoskem jeziku.) Krieg Henrik, profesor itd. Nauk o mednarodne] stenografiji po sestavu Gabels-bergerjevem (Cours de Stenographie Internationale d’ aprčs le svsteme de Gabelsber-ger). V uvodu se nahaja kratka zgodovina stenografije z mnogimi primeri za pisanje. Cena mark 6'—. (Na španjskem jeziku.) — Razprava o mednarodnej stenografiji po načelih izumitelja stenografije F. X. Gabels-bergerja (Tratado de estenografia internacional. Segiin los principios del inventor de la estenografia F. X. Gabelsberger). Cena mark 2-50. XX. časopisi. Krieg, Zeibig in Rotter: Korespondenčni list (Corrcspondenzblatt) kr. stenogr. zavoda v Draždanih. Mesečna izdaja. (Tisek z navadnimi pismenkami in avtografijo). Celoletna naročnina marke 4'—. III. Statistika. FrShliger, dr. iur. in Hbfer dr. phil.: Letopis šole Gab c 1 s b e r g e r j e v e (Jahrbuch der Schule Gab.). Izhaja meseca novembra vsakega leta. Vezan marke 3'—. (Ako sc naroči neposredno in poprej nego izide, velja samo marki 2'—.) I_V. Zgodovina in znanstvo sestava. Krieg in Zeibig: Panstcnografikon, časopis za spoznavanje stenografičnih sestavov vseh narodov. Izdavan po nalogu kralj, ministerstva notranjih zadev. I. zvezek. 31 pol. Cena mark 9'— Zeibig, dr., prof., dvorni svetovalec, Zgodovina in književnost brzopisne umetnosti. Drugi popravljeni natis z 41 tabelicami. Cena mark 9'—. "V". Predavanja in razprave. Zeibig, dvorni svetovalec itd.: Pravništvo ip stenografija. Prinos k vprašanju: kakšno korist more dobivati pravniška praksa, ako rabi stenografijo? — 40 strani tiskanih. Cena mark —'90. — Stenografija v pravništvu in v upravi. Po nalogu društva za odvetniško, sodno in upravno stenografijo v Draždanih. Cena marka 1'—. — Nemška stenografija ter javni interesi. Cena marka 1'—. — Uredba stenografičnega uzor n ega bureau-a. Izvestje predloženo tretjemu mednarodnemu stenografičnemu kongresu v Monakovcm 1. 1890. Cena mark —'50. Lastnik A. Bezenšek. — Odgovorni urednik S. Magolič. — Tisek D. Hribarja v Celji. 1ШСШШША СИН1ГРАН ШгJUGOSLAVJAKSKI Брои 3. Broj. Година VI. Tečaj. da 'TV j ^-v , kJ Z/ Y- g/7 iht-J Cs C-jf . cdL (ft <& J^~ -4 /■ -n 7\/ (f* o£, ' TV _ — / o/ ^ 6'2 _ -18- '7 јЛ' X 5о -^тр fir''^, ^ 7А& ' 7У— (-> С/ ~/љ r )оа r\ р, 3° o? . ~rf 7* /c J Ол ~ (Л cA Ж--, 18 s rjv , / У- г ~ <5^/^ <Г '07 */ / 4» ^ / V» . /, / /■ ^ e- /*, ~Г' f f e »7^ c //-— ^ ^ /. / 6~ ^;ra ^, nu~ J^, ^ 'S 4S / O ЛЛ£-^? 40 o , 'V.-/ ' oJ>. ,9-w /V v^/ ^гт> /Г -c/ ■^L h'"' 'lf?^ , tf .J 7? e \j Jivz .s гша, — o y -^fL/> đ , Л -6 Le' */ /* У, <^0 «,3^ , el г^ - гљг ij 6 вг^- C (/ V J ■^sy JoJ - /уУ f (yff~ ’c *7p /' S 'J гЗт9 w t V Q/6 /~xC7-- л/^Ls , v/ C7' -**L} J 'elf- — /9 — П& ~ 5о 'Пе /jL . ajb (^е-пеУ \) 0 ",M D г\УЖ' ft У Jo O . ^’fft A У 6л ~ j~ пе^, ж С , <1 о ^ 'Р ’ 6У Cr\ ^v/"\ С ^v_>< £ £\s £ Л ' /' ув-^ 0 7 /хО 1У // v_______/ x <57 c/ cT (~V ? , У У9 rv a S/ C ^ <Г £ ue , ПкМ. ЈЧ'^с П^, lp ^ v л£/ V«a- /i Г 'У J u , 'V rv г ne c <Г~. °2 ,гЈ° _/ <^V (9 Л"\ <*£ , '"K'v M / /w ’ <*" , no 61, e } "N ' O? V^ s & rv ' ?° C// C 1^6 г, r>o 6 G / J 0' d y<_/ ^ ^ , e~y^\ / <$£• S A__yO ; • слАЈсГ~ /{у' ц ^”V ^ 7 o2^ — £П\А ^ ^ 7 s et^fiP str^L- s e.^~—^/ - £/* £✓- Л^с^о ''v^ /° / ц y_ ^ ^2/° C KJ^' П . ( 7 c_. e_J^ >#-' : j / / Л^° ^>0 s ^ s' 'J f' - / / ^ ‘ J /L ^ A Л. ^ - q - of 3z ty ^ As Ar^f -\d j 73 s ^_^ vr^ - /2/ J./ ’76 - A 7yn /L ' rvv. - £ s £° ^ u? А^уА J&} / /y _ ^ / s У- г/ s d A j/ ^ or ~7° L'O ^ ^' rA A, . s A ^j- ne ^e ne %Z ^ ^ у-А A ' 3 'Z €/A mA. ~ ^S r^7 A A JMSA? ey "0 ^ (€ s f6\en r* ) r}A - ^_/r* o? A ^ ^ > • L & ^ 'Л1 & >/), e A1 A A y/° .ji . e ~ o / - —z/— Г\ 7°_ .л У <-v?S , пГК^ /V* s ' ^>г r^* / /> 1 П 'VZ' r-\ J -^v-^ ? /^г , г<л - #« / „ nć / f k/ ir, c г*/< P в \/ G^OZ - » <, e/z , o fr1 jJ л- ^? 7. v/, /V /v/, ел 9--V '--^ ~v. Ху (f — Ž3 - /- „C' & L r v 2 J c £ on ал, n /° rsUo LAyAy v *У/аЈг*у <•> ухРУш/. /ćliP!/ Hl 6 & ft\j -'Kllft / V V / V ^ /^L^ . L> C U) ^ \ vj? — e^?, „ la , ,j. Љ V' <2 L ~V /P, juue c uft, p tu /y ~ y 4 C euiu^, ^м« ° c o_fl™ £_ <2 ги^, / пЛ e 'л C гаУ 1 ,J’ г /S . кЈ e o 7 - J ^ /^> // A e_^ o/- -z*- cMsto/i tcocnismvr JjJrury£ /д^е^гинрглД^е'. (*p - f^V P ч f> / *3 L^f & n ofr '/'*-'«■/' /v/?«^., /Ј 7/f ?*? ' *7^ ^^>// <^'ff rv zrj.d' rč C - ej~J* Су.— ^ to *У, / z^/L — оА^ - -7/1/' ćj ^ J*' ZjLs/. ~ -»А_у .C*£/lP Г%и ~ qncč~ju Г Г r £ ^ '/v г^т: ( * "еси *zf\ ^ - i^>^ кј' a n ^ ^ _ '/l/Тпл / л ^ Z -/? V * ^ —^ ~^у /' г 2^ ,е гл db. / — ~ Ć - /у -^У2 г^/. '77^ ^лМГ° /^2 7 ' - 14 '^V'/ff' Jč о&^ s ,ff, j e o1 C y C ' ~k> L J/.. «\ J % /° O Ot(/ 'c "Г" r> rv - /"V 6- ■у? £- O г/ п^ , e ć гг ^с сЛ .Jr ^ ^ ^мЈ 'пЈ. у'^4^ 0-<&~- /7- •— ^/у-v- ^г A- - ГТ р а AЈ ’ / f -'" А' ^ '1~A_J- 'ZjLsf- lL*3rkA š'. €(А*.о~кЛ., J&vSCv Z'fZ'c/ c . (?? (њгижДил^, ^Аг.лсл^си-е'