L J u ■'
Pošiarlud piacena u gotovosi
God. VI. Broj 2i.
U Zagrebu, I. juna 1934.
«(r>V {.SO dfnara
Saznaju se strašni detalji o smrti Marijana Catara: Njega je tršianska fašistička policija , gadnom prevaram domamila preko granice. Njega nije zvala familija zbog smrtne bolesti oca. Policija mu je poslala sudbonosni telegram.
ISTRA
Slučaj Marijana čutara poter-djuje još jednom infamne metode fašističkog inkvizitorskog policijskog sistema. Ima li uopće u rječniku rijeci, kojima bi se moglo oii-gosati taj gadni postupak?
CUSHO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA VL JULIJSKE KRAJINE

- • W<

ARETACIJA PROFESORA GORIČKE BOGOSLOVIJE MUŠICE I RUTARA
BIT ĆE KONFINIRANI?
Lj u b 1 j a n a, 30 maja. Iz Gorice stiže vijest da borba fašističkih vlasti protiv slovenskog svećenstva traži nove žrtve. Jučer su u Gorici uhapšeni profesori bogoslovlja Ivan Mušica i Antun Rutar. Karabinjeri su ih odveli na prefekturu, gdje im je saopćeno da su uhapšeni zbor protufašističkog držanja i da izazivaju neraspoloženje kod slovenskog življa prema talijanskim vlastima i da šire nezadovoljstvo protiv fašističkog režima. O njihovoj daljnjoj sudbini ništa nije poznato. Obojica su odvedena u Trst, te se očekuje da će biti konfinirani na Liparske otoke.
Fašistička štampa piše o aretaciji dvojice svećenika, pa kaže, da je ta (iretacija izvršena zbog toga, jer su ovi »progonili« talijanske bogoslove i provodili propagandu protiv fašističkog režima. — Prema tvrdjenju fašističkih listova kod Mušice su nadjeni dokumenti, koji ga kompromituju, jer se iz njih vidi, da je zajedno s nekim drugim svećenicima vodio protutalijansku propagandu.
FAŠISTIČKA ŠTAMPA TRAŽI DA SE UKINE GORIČKA BOGOSLOVIJA
f)1'
Oštar članak pitijskog „Corriere Istriano”
Puljski fašistički list »Corriere Istriano*: od 18. o. m. donosi članak pod naslovom »Od tršćanske kurije do centralnoj: sjemeništa u Gorici«. U tom članku oštro se napada biskup Fogar, kojega list nazivlje »agentom provokatorom na eranicj domovine«. Njega treba maknuti a osim toga treba da se protegne državni nadzor na sva sjemeništa.
Kako u Julijsko! Krajini ima samo jedna bogoslovija, ona u Gorici, potrebno je. da država zna što se do-gadja medju njezinim zidovima-
U nastavku članka, kaže se. da je već pod Austrijom ta bogoslovija igrala veliku slavizatorsiku ulogu ; jedini je bio pore-vii biskup Flap, koji je protestovao. ali su mu slavenski svećenici ogorčili posljednje časove života. Danas pak pod fašističkim režimom ne smije se dozvoliti da u Gorici i dalje dominira jedan don Tul. koii se je prikazao Nazariu Sauru prije smaknuća.
jedan don Pavlica, ogranizator slavenskih klerikala. jedan don Rutar antitaliian i intimni prijatelj onog »famoznog don Doktoriča«, koji iz Ljubljane piše svoju prozu protiv mons. Sirottija i uopće protiv Mussolinijeve Italije, jedan don Toroš i drugi, koji su poznati po svom antita-lijanstvu To ne smije apsolutno da se podnosi.
Postojanje jednog sjemeništa u kojem nije službeni jezik latinski nesmije se tolerirati u Juiijskoj Krajini. Ili će se sjemenište u Gorici likvidirati i rekonstruirati na nacionalnoj bazi ili će se
sasvim ukinuti _______ kaže doslovno
»Corriere Istriano«.
Ima .još sjemeništa, na primjer u Vidmu Veneziji, Vicenzi i Trentu, kamo mogu bogoslovi iz Julijske Krajine da se upute. Ali nema smisla da se drži sjemenište u kojem se u antitalijanskom duhu uzdržavaju slavenski bogoslovi. Tako piše »Corriere Istriano«.
KATOLIČKA AGENCIJA ,,C0RISP0NDENZA“ MISLI, BA ČE DR. FOGAR SAM TRAŽITI, OA GA PAPA SMIJENI
Riječka »Vedetta dTt alia« donosi telegram iz Rima, u kojem kaže, da je navodno u rimskim katoličkim krugovima ostao težak utisak povodom fašističke kampanje zbog držanja tršćanskog biskupa dra Fogara. U tim se krugovima navodno ističe uvjerenje, da će delikatna afera biti od crkvenih vlasti riješena u onom duhu jssnog poštivanja nacionalne volje, koji je svečano sankcionisan u suštini i u slovu lateranskog pakta i koji tvori neraz-rušivu bazu izmirenja izmedju crkve i države. (Drugim riječima Vatikan će žrtvovati Fogara).
Nadalje »Vedetta d’ Italia« donosi informacije katoličke agencije »Corrispondenza«, koja javlja da crkvene vlasti imaju u rukama točne elemente za prosudjivanje ove afere, pa i ako te crkvene vlasti ostaju još uvijek u stavu stroge rezerve, kako je to u praksi katoličke crkve i kako je to potrebno u ovako delikatnim slučajevima, one ipak nisu indiferentne prama jednodušnim i autoritativnim manifestacijama fašističkog Trsta. Rimska »Corrispondenza« drži, da nije isključeno da će biskup Fogar shvatiti oportunost da sam zatraži od svete stolice, da ga riješi upravljanja tršćanskom biskupijom. Biskup Fogar bio je prošlih dana u Rimu i imao je audijenciju kod svetog oca pape i kod kardinala državnog sekretara Pacellia. Ta agencija misli, da bi biskup Fogar imao biti imenovan za neke misije u nekom drugom ambijentu, a to bi imalo uslijediti u dogledno vrijeme.
ZA SVETOST IN SVOBODO CERKVE
Umjesto naše# komentara povodom progona tršćanskog biskupa Fogara od strane fašizma donosimo ovaj značajan članak ljubljanskog katoličkog dnevnika »Slovenca«, koji o stvarima govori sa svog stajališta, vrlo kompetentno i ispravno. »Slovenec« piše na uvodnom mjestu dno 24. maja:
Kar se dogaja zadnje čase na cerkve-no-kulturnem področju v Julijski Benečiji, kakor Italija imenuje svoje podjarmljene kraje na vzhodni meji, to je resnično sramota za Italijo pod vodstvom Mussolinija kakor za ves kulturni svet, ki se mu to gotovo gabi, pa nič proti temu ne stori. Ker se tržaško-koprski škof, znan po svojem italijanskem patriotizmu, ni hotel in ni mogel ukloniti vsem diktatom fašističnega poveljstva tržaške province na cerkvenem upravnem polju, zahteva režim od vrhovnega poglavarja Cerkve, da dr. Fogarja po desetih letih pastirovanja kratkomalo odstavi. Kako predrzna je taka zahteva, to nam bo jasno, če pomislimo, da jo stavlja na sveto stolico, ki je vedno bila in bo branik krščanske kulture in pravice, tržaški prefekt Tiengo, kojega policijski kvestor je, ko je Tiengo bil na čelu gori-ške province, dal nalašč poškodovati in pomazati italijanske spomenike in napise da bi spravil domače prebivalstvo v konfi-nacijo in zapore. Toliko, kolikor se tiče inicijatorja te grde gonje zoper enega najodličnejših italijanskih prelatov ob sveti meji nove Italije, kakor ji pravijo — kar pa stvar samo zadeva, jo hočemo nekoliko podrobneje osvetliti.
Da je provincijalno tajništvo tržaškega fašija, podprte od prefekta, pobralo vse čenče, ki jih umazana ali bolna* in otročja domišljija rojenih intrigantov splete okoli vsake vidne osebe, in jih je po desetih letih kot čisto resnico prezentiralo javnosti, dočim so bili ti isti faktorji dozdaj nadvse srečni, če so smeli biti v škofovih prostorih sprejeti, to ima svoj globlji vzrok, ki ga poznavalcu razmer v Julijski Krajini ni težko najti. Povejo nam ga statistične številke, ki se tičejo narodnosti prebivalstva tržaškokoprske škofije, in ki nam povedo, da je tu slovansko prebivalstvo enako močno ko italijansko —	225.000 Slovanov v
okroglem znesku proti 225.000 Italijanom (od teh 167.000 samo v mestu Trstu) — in da se to slovansko prebivalstvo v duhu Cerkve in po njenih kanonih pastiruje v svojem maternem jeziku, kakor to tudi konkordat predpostavlja in potrja ter jamči. Sčasoma pa je režimu uspelo, da se je jezik domačega slovanskega prebivalstva začel tudi v cerkvi izpodrivati, najprej v tako zvanih dvojezičnih farah, kjer je slovanski element povsod v veliki večini, v zadnjem času pa tudi že po čisto ali vsaj po pretežnem delu slovanskih farah, to je v krkavskem, kišanskem, pičenskem in oprtaljskem dekanatu pa tudi po drugih, vsaj kar se večjih centrov tiče. To se je moglo zgoditi le zaradi velike konivence tržaškega škofa, ki je pač Italijan po narodni miselnosti in srcu in ki je na vsej črti, kolikor se sploh more v najširših mejah moràle še opravičiti, skušal priti nasproti režimu, da bi se preprečila škodljiva trenja in spori, z eno besedo, večje zlo, in da bi se prebivalstvo, kolikor le gre, počasi in brez večjih bolečin in kriz priličilo razmeram v novi državi in njenim političnim smernicam, kar je bilo po njegovem mnenju in z italijanskega nacionalnega stališča gotovo patriotično delo. Da pa je kljub temu obenem skušal biti v najstrikt-nejšem smislu pravičen tudi svojim slovanskim vernikom, kolikor je to v tako nacionalističnem in absolutističnem režimu kakor je fašistični, sploh mogoče, in da se je prizadeval obvarovati jih na cer-kvenokulturnem polju vsaj najhujših krivic, da se ne bi po raznadorovalni politiki režima sploh oropali svoje naravne pravice do božjega nauka, milosti in tolažbe v domači besedi, ki edino govori srcu — tega mu ne sme šteti nihče v zlo, ampak je samo v čast škofu katoliške nadnarodne in univerzalne Cerkve. Saj vemo, da je papež Benedikt XV. sam v javnem pismu odločno obsodil divjanje proti slovanskim duhovnikom in vernikom ter barbarske napade na njihov jezik v cerkvi, ki so jih bili takrat uprizorili taisti načelniki fašističnih pretepaških tolp, ki danes z vladnega stola tržaške province^ zahtevajo odstranitev dr. Fogarja s tržaške škofovske stolice, s katere so takrat bili izgnjusili istotako italijanskega nacionalnega škofa Bartolomasija, ki je rajši šel, kakor da bi se ponižal v njihovo slepo orodje.
Sedaj mora biti pač vsakomur jasno zakaj je tajnik fašistične stranke za tržaško provinco, Perusino, na pobudo onega prefekta. ki slovanski domači živelj fanatično sovraži, in ki bj ga, če bi mogel najrajši iztrebil, mobiliziral gospoda Segreta, senatorja mesta Trsta, tržaškega župana Salerna, poslance, provincijalnega poglavarja in druge odličnjake, ki naj bi kot njegove mariio-nete pritisnili na to zahtevo pečat ljudske
volje »najzvestejšega mesta Trsta«, ki pa je po ogromni večini na strani svojega škofa. Zgodilo se je Pač to, kar se je spričo zahrbtnosti. nelojalnosti in brezmoralnosti sedanjega režima despotov, ki jim je izročena usoda tržaške province, moralo zgoditi: da so namreč tj vsako človečnost in resnično kulturo negirajoči in vsako dobro besedo in gesto izrabljojoč; provincijalni potentati v črnih srajcah od škofa zahtevali, naj jim po že storjenih koncesijah žrtvuje končno še to, kar je v kulturnem življenju na tržaški zemlji rojenega slovanskega prebivalstva še ostalo v domačem jeziku in nravu živega v cerkvi, v domačem in cerkvenem verskem poduku v cerkveni pesmi, na cerkvenih sprevodih. Saj je to že na več krajih tržaške škofije bilo po italijanskih duhovnikih našemu ljudstvu, na primer v Šmarju v krkay-skem dekanatu, naravnost prepovedano in z zaporom po orožnikih sankcionirano. In ker Italijan dr. Fogar tega ni hotel in ni mogel, ker je pravi katoliški škof po volji božji, svetega očeta m cerkve ki ima nalogo, da učj vse narode in da brani njihova naravna prava in svobodo njihovega verskega življenja. zato se stavlja na sveto stolico nezaslišana zahteva po odstavitvi škofa od
ljudi, ki jim katolištva samega ni mar in ki so samj izjavili, da ga upoštevajo le toliko, kolikor ga morejo izrabljati v svoje nacionalne strankarske namene, kakor dà ie katoliška Cerkev pomožen urad za fašizem in za poitalijančevanje ter zasužnjevanje narodov po rimskem orlu!
To je škandalozno stanje, ki se v čast Cerkve, človeštva in krščanske kulture ne sme delj tolerirati. Prepričani smo, da bo zadeva tižaškega škofa odjeknila po vsem katoliškem in civiliziranem svetu, ako že ni. Po pravici bi se moglo katoličanom očitati! da sami pomagajo Cerkev ponižati in zasužnjevati kot deklo uzurpatoriem, ki bi radi svojega duceja postavili za dejanskega poglavarja tudi nad katoliško Cerkev ako bi vsi katoliki ne priskočili z jasno besedo in protestom na pomoč sveti stolici v obrambo ne samo škofa ki naj se žrtvuje cezaropapi-stičnim zahtevam fašistične stranke, ampak v obrambo katoliških in kulturnih principov in svetinj sploh. Zakaj, dočim na vsem svetu ni naroda in države, ki ne bi puščala manjšinam svobode, vsaj na cerkvenem področju, in to ne prisiljena po kakšnih mednarodnih obvezah ampak čisto spontano, eksistira Italija, ki se ponaša z najstarejšo kulturo v
Fašistički biskup, kakvog želi fašistička Italija, koji bi imao da zamijeni tršćanskog katoličkog biskupa dra Fogara.
TRŽAŠKO ŠKOFIJSKO PALAČO ZASEDLI OROŽNIKI
Iz Trsta poročajo, da je palača tržaške škofije zastražena. Pri vhodu stoji orožniški častnik, ki zapiše vsakogar, ki^ pride na škofijo. To se pravi, da je tržaški škof jetnik državnih oblasti. — Po proslavi don Bosca je tržaško ljudstvo v cerkvi manifestiralo za svojega škofa. Takšno je resnično razpoloženje med Tržačani, ki so svojega škofa še bolj vrij ubili g trenutka, ko ga preganja fašistična klika. — (»Slovenec«),
Mussolini otvovil novo ero preganjanja Jugoslovanov v Italiji
»Slovenec« od 31 mala piše:
Nismo se tore! motili, ko smo v gonil zoner škofa dr- Fogaria videli začetek nove akciie, da se zatre slovenski iezik v cerkvenem živllenlu naših zasužnjenih bratov Bati se ie. da aretaciii dveh duhovnikov v Gorici ne bodo sledile še druge. Razlogi, ki ilh navaia krvnišk! režim črnih sraic. so na nrvi pogled ničevi. »Pregania-nie italijanskih klerikov« pomeni, da ie vodij stvo semenišča no nalogu oristoinega škofa j izgnalo težaškega goienca. ki ie svoiega škofa denuncira! fašistom, izkrivliaioč nek škofov imerni nagovor na bogoslovce. Propagando proti režimu si ie režim Izmislil in kakšna ie vrednost »obremenilnih dokumentov« proti kanoniku Mušici, to ie znano iz metod fašistične Ovre. ki zna svolim žrtvam podtikati naihuiše stvari.
Začela se ie torei nova era oreganiania lugoslovanov nod Italiio. ki so lo merodai-ni faktori! napovedovali že lani. To prega-nianie ho brez dvoma naihuiše od vseh. Toda režim Mussoliniia nai ve. da bo našel krcoak nrotiodnor nri nas. in kakor upamo, v vsem kulturnem svetit, ki z nami soču-stvuic — na da tudi naših bratov ne bo 1 strl. ampak, da iih ho notranie le oiačil v borbi za pravico! Ko bo g. Mussolini iskal diolomatlčnih stikov z nami. mu bomo to oovedali.
Evropi, pa^ kljub konkordatu z nasiljem po prefektih, žandarjih in do zob oboroženi milici it» avangardi ljudem brani častiti Boga v maternem jeziku in — kar ie najhujše — skuša Cerkev jamo prisiliti, da bi ji pri tem nekulturnem m nemoralnem delu dala na razpolago svojo sveto avtoriteto, kakor da je rimskokatoliška Cerkev golo orodje v rokah Cezarja, ki si domišlja da nj samo poklican vladati Kvirinala, ampak da ima pravico diktirati tudi Vatikanu. Ne — ta Cezar mora dobiti dostojen odgovor, kakor ga je dobil še vsak, ki si je lastil pravice, katerih mu Bog ni dal odgovor od pristojne neposredno žaljene najvišje instance Pa od vsega katoliškega sveta in od vseh, ki so jim načela verske in kulturne svobode še sveta in nedotakljiva Ze dovolj nemoralnega blata in strupa, demoralizacije, zmede pojmov in konfliktov vesti so fašistični tirani v Primorju zanesli v tamošnje cerkveno življenje — zdaj je zadosti! Katoliška vest vse Evrope je izzvana do skrajnosti in zato se mora danes vsak civiliziran človek postaviti za sveto stolico, da bo, podprta od vse kulturne Evrope mogla kar najodločneje in učinkoviteje zavrniti ta najnovejšj atentat na njeno svetost in svobodo.
ITALIJANSKI ANTIFAŠISTI IN FAŠISTOVSKA KAMPANJA PROTI DRA FOGARJA
Glasilo italijanske emigracije »Giustizia e libertà«, ki izhaja v Parizu, ima o tej škandalozni zadevi dolg članek na več ko dveh stolpcih.
Pravi, da gre v tej stvari za brutalno politiko Mussolinija na pram jugo-slovenski manjšini, ki se proti temu brani, kakor ve in zna. Mussolinijeva politika — tako je mnenje italijanske antifašistične emigracije — je antiitalijanska, ker izziva Slovane v njihovih najsvetejših čustvih in jaca njihov odpor proti Italiji, namesto da bi jih Mussolini pridobival za Italijo izlepa. Borba italijanskih Slovanov, — piše «Giustizia e liberta«, mora zavzemati najostrejšo antiitalijansko obliko, ker jih je Mussolini oropal naj-elementarnejših človečanskih pravic. Glede govora škofa dr. Fogarja klerikom tržaške škofije (ki se ga nasi čitatelji gotovo spominjajo iz članka v »Istri«), meni glasilo italijanskih emigrantov, da v njem ni nobene žal besede proti Italiji, kakor hoče javnosti do-povedati fašistični tisk, pač pa so se tržaški fašisti čutili prizadeti po škofovih besedah, da tudi v Italiji ne manjka »patriotov«, ki si pod krinko nacionalizma polnijo svoje žepe — stvar, ki gotovo ne zveni prijetno za ušesa gospodov Giunta, Bančili, Mrach itd., ki so pokradli že veliko milijonov v imenu naroda... »Giustizia e libertà« srpatra za posebno podlo, da se tržaški fašistični tisk zaganja tudi v župnika Bidovca v Dolini izključno samo zato, ker je brat onega BidoVča, ki ga je dal Mussolini ustreliti . v hrbet.
»Četudi bi se posrečilo dr. Fogarja spraviti iz Trsta«, zaključuje italijansko emigrantsko glasilo, »bi se položaj v Julijski Benečiji čisto nič ne izboljšal, ampak narobe le poslabšal in brezdno med režimom in Slovani bi se poglobilo«.
ITALIJANSKI KAPLANI BLAGOSLAVLJAJO NASO DEŽELO
Š t a n d r s ž, maja 1934. (Agis). — Po-ločali smo že o proslulem štandreškem kaplanu, ki ga je poslal v strah ljudstvu škofijski administrator Sirotti, Kot pristen fašist in kot človek, ki ni razumel domačega jezika se je ljudstvu kmalu tako zamerif; da je pričel očiten upor proti njemu. Staremu župniku Ktsovelu, ki je še popolnoma v redu in brez težav opravljal svojo službo, je poslal tega laškega kaplana Si-rotti na prošnjo dveh italijanskih učiteljic. Ker prav za prav ni imel novi kaplan ni-kakega dela, je pričel rovarit in župnika ter ljudi denuncira! oblastem. V verskih zadevah pa je bil tak. da sta šli celo isti dve učiteljici zopet prosit Sirottlja, da ga odpokliče. Zlasti škandolozno se ie obnašal v šoli. Naj navedemo samo en slučaj: Med poukom verouka je vprašal nekega otroka, kdo m kje je naš Bog. Otrok mu je odgovoril, da je v nebesih. Kaplan je ves togoten snel z zida Mussolinijevo sliko in zdivjal: »Questo 6 nostro dio, che abita a Roma«. Ta slučaj je zbudil med ljudstvom veliko ogorčenje, ne samo v okolici, ampak tudi po vsej Gorici.
Ko je za Veliko noč .opravil župnik Kosovel blagoslovljenje jedi je dobival običajna darila. Tudi kaplanu se je zahotelo daril, čeprav nima do njih nikake pravice. Spustil se je po vasi in pričel po hišah blagoslavljati vse, kar mu je prišlo pod roko, tudi tam, kjer je župnik že blagoslovil. Navada je namreč, da nekatere družine povabijo župnika tudi na dom, da opravi tam blagoslovitev. Nasilnemu kaplanu se nekateri niso hoteli upirati in so mu dovolili. Le domači pismonoša in manjši posetmk Stante mu je odgovoril, da je pri njem opravil blagoslov že gospod župnik in ni hotel dovoliti ponovnega blagoslavljanja. Kaplan je, ko je uvidel, da ni ničesar opravil odšel in ovadil pismonošo, da ie govoril proti fašizmu m proti državi. Dosegel je s tem, da mu je bil odvzet skromen zaslužek pismonoše. Vse to in drugo je končno prisililo Sirottija, da je moral odstraniti svojega varovanca. S tem je bila uslišana tudi prošnja nekaterih domačih pobožnih ženic, ki so romale na Sv. Goro prosit Boga, da jih reši pohujšanja, ki je prišlo v vas.
ITALIJANSKI KATEKIZEM ZA
BENEŠKE SLOVENCE
Katekizem v Italijanščini bodo poslej poučevali v Beneški Sloveniji. Kakor znamo, je videmski prefekt prepovedal rabo slovenskega jezika v vseh cerkvah videmske province. Ne gre samo za nekdanjo Beneško Slovenijo, temveč so prizadete tudi nekdanje koroške župnije, ki so bile priključene po vojni Italiji. Na posredovanje cerkvenih oblastev je fašistična vlada »velikodušno« dovolila, da smejo duhovniki prvo leto pri veronauku rabiti tudi rezijansko narečje, ako bi otroci ne razumeli italijanščine. — (»Slovenec«)
PARIŠKI „TEMPS“ 0 PROGONU BISKUPA DRA FOGARJI
Marijana Čotarja je zvabiSa v past tržaška policija
Vatikan bi morao da obrani Fogar a, želi li, da njegova borba u Njemačkoj ima moralnu osnovu
Slučajem biskupa Fogara ne bavi se samo talijanska i jugoslovenska štampa, nego je slučaj tršćanskog biskupa zainte-resovao i medjunarodnu štampu, pa tako u najuglednijem francuskom listu, u pariškom »Tenipsu« od 23 o. mj. piše o toni slučaju rimski dopisnik toga lista. On kaže, da je to vrlo ozbiljan konflikt. Sukobila se fašistička štampa zapravo fašistička vlast s pretstavnikom crkve. Pariški list zatim citira krivice zbog kojih se dr. Fogar optužuje, pa spominje tako, da je biskup oštro ustao protiv fanatičnog fašističkog nacionalizma, protiv obožavanja Mussolinija, naročito u samrtnim časovima, kada nekoji fašisti umjesto Krista sazivlju Duceovoime i upozorio je na poganski duh toga. — »Temps» spominje govor, koji je navodno dr. Fogar održao bogoslovima u goričkom sjemeništu i u kojem je naglasio pravo slavenskih vjernika u njegovoj biskupiji, da govore svoj jezik. U tom je govoru biskup dr. Fogar prema optužbama fašističke štampe ustao protiv fašističkih zđkona i protiv direktiva fašističke politike. Pariški list zatim citira i daljnje optužbe fašističke štampe protiv biskupa Fogara, kao na pr. to, da on diže slavensko svećen-
stvo protiv talijanskih vlasti, da progoni talijanske svećenike u svojoj biskupiji, jednom riječje kaže »Temps«, da »podržava otpor slavenskog puka protiv fašistizacije toga kraja«. Pariški list kaže, da taj novi konflikt u svojim glavnim linijama pot-sjeća na onaj konflikt, koji se dogodio g. 1930., kad je neposredno poslije sklapanja konkordata fašistička vlada ustala protiv slavenskog svećenstva u Istri. Toj je konflikt bio naročito zapažen, jer je tim povodom g. Mussolini javno protestirao protiv Vatikana i stvari su se izgladile tek onda, kad je sveta stolica pristala na politiku fašističke vlade. »Temps« nadalje ističe, da držanje biskupa Fogara prama ekscesima nacionalističke propagande i poganske natruhe izvjesnih fašističkih obreda, daje ovom konfliktu i jednu posebnu notu, koja je donekle analogna s notom koju pokazuje spor izmedju mons. faulha-bera i hitlerovske vlade. U stvari načela, na kojima stoji kršćanski biskup jednaka su načelima s kojima se bori mons. Faul-haber. Tako piše »Temps«. Vatikan bi morao da obrani Fogara želi li, da se njegova borba temelji na čvrstoj moralnoj osnovi.
O tragedi!! Slovenca Čotaria. kl se ie » Trstu vrgel iz HI nadstronla polic, uprave, smo zvedeli šc za naslediiie podrobnosti. Čotar ie oadel na glavno ulico pred kvesturo. kier teče roianski tramvai- Padel io naiorei na tramvajsko žico. nato na tla. Prav radi te okolnosti ni bil na mestu mrtev, nač na ie umrl šele v bolnišnici. Tu ie še noliuhil križec, ki mu ga ie dal v noiiuh duhovnik. Bolniki so še slišali, kako ie dcial: »Hvala Bogu. da ie konec trolienia. Strašno so me zdelali...« Čotar se ie očividno vrgel skozi okno. da bi se rešil mučenia med zasliševanjem na noli-ciii.
Kar ie še boli tragično: Čotaria le zvabila v nast tržaška noliciia. Preiel ie iz Trsta hrzoiavko. nai se vrne iz lugoslaviic domov v Trst. kier ga čeka služba. Kazni nai se nikar ne boii. ker ie bila zadeva že ureiena z oblastvi. Na sporočilu so bili nodniSani svoici! Čotar ie veriel in se odoravi! domov. Italijanska noliciia ga Je tako! aretirala.
Podobne brzojavke ie oreielo še več priselienih Primorcev. Nekaterim ie bilo brzoiavlicno. nai oridelo takoi domov, da ie mati na smrtni postelji. Ti so res išli na not in no skrivnih ootih orekoračill meio Ko so orišli domov, so iim svoici novedali. da oni snloh niso nič bržola vili! Tudi bolan ni bil nikdo. Od teh ni italiian-ska noliciia nikogar uleia. temveč so se srečno vrnili v lueoslaviìo. Stoiimo torci nred novo snecialiteto fašistične noliciie. ki fašizmu gotovo ni v čast ! — (»Slovenec«),
OŠTAR NAPADAJ FAŠISTIČKOG LISTA NA POPA FILIPLIĆA
Denuncijacija jednog lindarskog renegata
Puljski list »Corriere Istriano« od 15 maja donosi oštar napadaj na popa Filipli-ća iz I.indara, zapravo jedno denuncijantsko pismo lindarskog renegata Luigia Sticovicha. Taj optužuje popa Filiplića, kojl je, kako se u pismu kaže bio već jednom na Sardiniji konfinovan. ali mn to nije »koristilo«. To znači da se on nije »popravio«. Pisac toga pisma imao bi mnogo da kaže o popu Filipliću, ali ograničuje se na posljednje dogodjaje. Dne 25 aprila na dan Sv. Martina bila je u Lindam tradicionalna procesija. Don Maurich župnik iz Gologo-rice, koji administrira lindarsku župu. dobar je »patriota i hoće pošteno da služi domovinu Italiju«. On je u procesiji zapjevao »Requiem«, naravno, na latinskom, kako je to dužnost, kaže pisac toga pisma- Ali don Filiplić, koji je prisustvovao procesiji nije se oglasio.
Dno 8 maja bila je jedna druga procesija. Don Filiplić, ma da nije bio odje-
ven u . paramente. zapjevao je »Requiem«'na hrvatskom jeziku na sav glas. na veliko začudienje dekana A dne 10 maja, kad le svršio misu don Filiplić je pozvao vjernike da mole boga »razumije“ž.hrvatski«, kaže denuncijant, da bi obranio Fogara u njegovoj teškoj situaciji.
Pisac tog denuncijanskog pisma kaže, da Su stvari toliko sazrele, da hi trebalo don Filiplića maknuti iz Lindara. Pisac optužuje usput i nećakinju popa Filiplića, koja navodno upozorava Lindarce da moraju biti čvrsti u svojoj ideji i jugoslavenskoj narodnosti.
Tako piše renegat i denuncijant Luigi Sticovich, ili negdašnji Vjekoslav Stihović. »Corriere Istriano«, primio je objeručke tu denuncijaciju i popratio je svojim komentarom i podvalom: »Bravo camerata Sticovich!«.
„CENTRALNA POSOJILNICA” V GORICI LIKVIDIRALA
Posojilnica je bila aktivna in likvidacija se je izvršila pod pretnjo', da bi bil sicer postavljen zavodu fašistični komesar
Nadzorstvo in načelstvo »Centralne posojilnice v Gorici« sta nedavno sklenila izvesti prostovoljno likvidacijo tega solidnega slovenskega denarnega zavoda. Posojilnico prevzame »Banca Cattolica del Veneto;;. Imenovani so bili prije likvidatorji, ki bodo izvršili predajo zavoda.
Posojilnica je bila še aktivna in likvidacija se je izvršila pod pretnjo, da bi bil sicer postavljen zavodu fašistični komisar.
Tako se drobi lepo premoženje sloven-
skega naroda, ki ga je goriško ljudstvo zbiralo kakor mravlja po geslu »Kamen do kamna palača«, in v deželo se zajeda tujec tudi gospodarsko.
Šla je zadružna zveza v Gorici s svojim lepim poslopjem, šla je Tr-govsko-obrtna zadruga s krasno palačo »Trgovskega doma«, zdaj je šla še Centralna posojilnica tudi z lepo stavbo.
Vse tri zgradbe stoje v srcu Gorice, na korzu. — (»Slovenec«).
VELIKA PRONEVJERENJA U OPATIJI
Otpeljani so v Rim in
Opatija, maja 1934. U posljednjem broju donijeli smo vijesti o velikom pro-nevjerenju u bolesničkoj blagajni u Opatiji. Javljamo danas daljnje informacije o tom pronevjerenju kod »Casa Ammalati Circondariale di Abbazia«. Ova su lica igrala glavnu ulogu: Roberto Sperber, »direttore della Cassa«, Sbona, rodom iz Pule i Coverlizza iz Krka. Sva trojica vrlo povjerljivi fašisti.
Ova trojica »udesili« su tu bolesničku kasu prema dosadašnjim podacima za nekih 96.000 lira, a izgleda, da će biti suma i mnogo veća. Vodi se još uvijek istraga.
G. »direttore« je bio, izgleda, umakao — bio je u Madžarskoj. Izgleda, da su ga »saveznici« Madžari savjetovali, da se vrati i preda vlastima sam, jer bi ga i onako bili oni morali na zahtjev Italije predati. Pred nekoliko dana se vratio, kako
zaprti v »Regina Coeli«
kažu, i predao vlastima. Ona druga dvojica su odmah uhvaćena i nekuda odvedena sa lancima na rukama.
Krali su na račun sirotinje, a pogotovo na račun našeg radnika. Krali su nezaposlenom radništvu. Nezaposleni radnik ima na temelju uplaćivanog uloga, dok je uposlen pravo dizati pomoć u iznosu od 5 lira dnevno. Kad bi radnik dolazio po tu svoju pomoć, koja ga je pripadala, bivao je vrlo često brutalno odbijan, to se doga-djalo osobito našim radnicima, a nekojima pak isplaćivalo se samo jedan dio uloga. Veliki dio uloga, što su ga uplaćivali radnici su pokrala ova trojica sporazumno, a tek malen dio isplatili su nezaposlenom radništvu na način, kako je prije rečeno. Spiskovi su udešavani tako, da su računi bili uvijek ispravni. Išlo je to tim lakše, što ie g. »direttore« vršio stalnu »kontrolu« nad dvojicom svojih ortaka...
TRI ARETACIJE V GORICI
Simandel, Leban in Koren
V Gorici so bili te dni aretirani mehanik Simandel, njegov pomočnik in g. Leban, uslužbenec pri tvrdki Koren. Odpeljali so jih v Rim, kjer
su zaprti v »Regina Coeli«, v ječ! za politične osumljence. Nekateri izmed teh so bili že enkrat prej aretirani.
SEDAM MLADICA IZ GOLCA NA ĆIĆARIJI
čeka u zatvoru na Rijeci na raspravu
Golac, maja 1934. — Lanjske godine još javUi smo, da je kod nas uhapšeno sedam mlađih ljudi zbog nacionalne svijesti. Nalaze se još uvijek u
riječkom zatvoru. S raspravom se oteže jer se na može skupiti valjanog optuž-nog materijala.
Zopet eden ved v dolgi vrsti naših mu-šenikov. In zopet priprost in ponižen človek iz mase našega naroda, neznaten in majhen; velik h v ljubezni do svojega naroda, velik v vztrajnosti, s katero veruje, da pride dan pravice in poveličanja našega teptanega naroda.
In ko se zablesti v krvavih črkah novo ime na žrtveniku naših mučenikov-vodni-kov, se vprašujemo »Kdo je to? Odkod je ta?« In dobimo vedno isti odgovor »Kmetski fant!«, »Priprost delavec!« »Mladenič brez preteklosti in brez pomenbnega imena!« To nam je v teški boli zadoščenje, ker je seznam naših mučenikov najmogočnejši dokaz, da je borba za osvoboditev našega naroda, borba širokih ljudskih mas. Vendar hočemo vedeti za preteklost vseh naših mučenikov, zato se oglašejo vsi tisti, ki so jih po bližje poznali. K življenjepisu Marijana Golarja naj dodam še sledeče podatke.
Marijan, četudi je obiskoval le italijanske šole v Trstu, je bil že v svojih dijaških letih odločno zaveden Jugoslovan. Ni se ga dotaknila italijanska vzgoja in tako ga vidimo kot predsednika na tein srediijcšol-skoga društva »Zora« v Trstu, ki je v listih časih imelo svoje prostore na stari policiji pri Sv. Jakobu, v gostilni »Jadran« in v Del. kon. dr. pri Sv. Jakobu.
Leta 1923 so imeli jugoslovanski srednješolci v Italiji svoj prvi kongres v Gorici. Na tem kongresu so bili zastopani srednješolci iz Idrije, Tolmina. Gorice, Pazina, Trsta, Pule, Opatije in Zadra in končno tudi dijaki iz Julijske Krajine, ki so študirali v Karlovcu, Ljubljani. Mariboru, Kranju in na Sušaku Na tem kongresu j6 bilo ustanovljeno »Udruženje slovanskih srednješolcev v Italiji« in Marjan Čotar je bil izvoljen za prvega tajnika novega Udruženja.
»Marjan! Šel si za »cerkovnikom Martinom« za Gropajcem. Pridita, pridita zopet na Kras in zazvonite Kraševcem pomladansko jutro, jutro vstajenja!«	D. M.
KAKO SE PODPISUJEJO V ITALIJI NOTRANJA „POSOJILA"
Hr e no vice, 26 maja 1934. (Agis). Pred kratkim je bilo v Italiji, kot so javljali časopisi, podpisano novo notranje posojilo. Poročila Še pravijo da so ljudje brez upora in navdušeno sledili klicu »duceia« tako, da Je imelo posojilo izreden uspeh. Toda resni-ca o tem posojilu je drugačna. Letos je zapadlo eno prejšnjih notranjih posojil in dr-zava bi morala izplačati izdane obveznice» Mesto tega pa je izdala dekret, po katerem morajo vse javne korporacije, banke, družbe in tudi privatnici zamenjati svoje prejšnje obveznice z novimi. To pomeni, da se izplačevanje prejšnjih obveznic podaljša zo-pet na nekaj let. Poleg tega so bile obresti prejšnjega posojila 5'A odstotkov novega pa 3 A odstotkov. S konventiraniem ob-ve*n>c so torej posojilodalci poleg drugega, •t razI'ko na obrestih. To ie pred vsem udarilo naše občine ter zadruge, ki so s ten» utrpele velikansko škodo. V Italiij je zaupanje v državne in druge vrednostne papirje popolnoma tako zginilo, da danes njih vrednost pada, kar vzbuja v finančnih krogih silno razburjenje. Na drugi strani pa ljudstvo ne more kupovati obveznic, ker nima na razpolago denarja kar jasno dokazuje iz' redno majhen obtok bankovcev po državi-Država je osredotočila, zlasti z notranjimi Posojili in sličnimi finančnimi transakcijami-ves kapital v velikih denarnih državnih zavodih tako, da lahko z njim momentano razpolaga.	,
Da posamezniki kot skupine niso tako navdušeno, kot smo gori omenili, podpisovali novega posojila naj navedemo le primer: v neki občini v Istri je podešta odklonil prevzem nevih obveznic za staro posojilo, ki ga je podpisala občina in ie znašalo 30.000 lir. Bil je odstavljen in njegov naslednik je seveda moral prevzeti za čino velikansko breme
VODIČKI ŽUPAN GRGA BUBNJIĆ KONFINIRAN NA LIPARIMA
Izmučen i na smrt bolestan, vratio se iz riječkog zatvora mladi Josip Flcridan
STVARI, KOJE UZRUJAVAJU ITALIJU
Jugoslavija ne smije misliti na Julijsku Krajinu.
Već smo iznijeli mnogo dokaza, kako Italija, ne samo kroz svoju štampu, nego i preko svojih najslužbenijih prestav-nika manifestu je svoju volju da »oslobodi« Dalmaciju. Ako pak na jugoslavenskoj strani pokaže neko neki osjećaj prama Julijskoj Krajini ili jednostavno prama Jadranu, u talijanskoj se štampi diže čitava bura. Eto, sad pred nekoliko dana digla se je čitava bura, zato jer je pretsjednik jugoslavenskog parlamenta g. Kumanudi rekao nekoliko riječi o jugoslavenskom Jadranu. Isto tako napala je fašistička štampa zbog istih razloga i ministra Andjelinovića. Tim je povodom donio rimski list »U Tevere« članak, u kojem oštro napada Jugoslaviju i na koncu
kao najveći zločin Jugoslavije iznosi po stoti put, da u Jugoslaviji postoji jedan priručnik za odgoj vojske, koji je sastavio pukovnik jugoslavenskog generalštaba Kostić, u tojem je navodno rečeno, da sve jugoslavenske pokrajine nisu još pripojene Jugoslaviji, jer Talijani drže u ropstvu Istru, Goricu, Trst, Zadar, Lastovo, Cres, Lošinj itd.
Pored toga postoje i geografske karte, koje prikazuju veliku Jugoslaviju, koja obuhvata te zemlje. To sve izazivlje uz-rujanost rimskog lista, koji se zbog toga obara na Jugoslaviju i Jugoslavene. TALIJANSKI KRALJ PROGLAŠUJE KAVALIJEROM JEDNOG BORCA ZA TALIJANSTVO KRKA.
Riječka »Vedetta d’Italia« javlja, da je talijanski kralj imenovao kavalijerom »della Corona d’Italia« direktora Giuseppe Vassilia iz Krka, i to za zasluge na pedagoškom polju i »s obzirom na njegove brojne publikacije, koje ilustriraju talijanski karakter Krka i Istre«.
Tako javlja Vedetta. Donosi o novom kavalijeru veliki članak i zanosnim riječima opisuje njegove zasluge za tali-janstvo Krka, koje su potakle talijanskog kralja, da ga imenuje vitezom. Ovih dana on je dao u štampu dvije knjige historije Krka »La Storia di Veglia«.
Talijanski kralj učinio je ovim odlikovanjem nešto, što ispada iz okvira me-djunarodne lojalnosti...
PISMO IZ DUTOVLJ
Dutovlje, maja 1934. (A gi s). — Kot drugim občinam v Julijski Krajini tuđi nam ne prizanašajo niti gospodarske neprilike, niti fašistični mogotci
V zadnjem času so šla na dražbo samo v Krajni vasi kl ima petdeset liiž-nih številk, štiri posestva na boben, in sicer posestvo:
Gorjupa Antona, št. 31, ki ga je prjvzela neka tržaška banka: Gomizelja Mihaela, št. 38, ki ga je prevzel neki član družine v upanju, da reši domačijo; Orla Ivana, št. 32 in končno Šubca Antona s št. 7, ki ga je prevzela tudi neka tržaška banka. Ce Pa pojde tako naprej, bo boben kmalu zapel tudi drugim.
Dutoveljski podesta Teodor Kompare, ki je domačin, gostilničar in posestnik iz Krepelj, je vnet fašist.
Zahteval je, da se vsi Občinarji vpišejo v »Dopolavoro«. Nekaj dni pred volitvami je po okoliških vaseh prirejal volilne shode. Tako je tudi v Krajni vasi v gostilni Gomizelj držal dolg govor v italijanskem jeziku. Pozival je domačine, da se vsi udeležijo volitev in zažugal z občutnimi_ po-sledicatni. Poleg podeštata sta v službi fa-šističnih mogotcev tudi domačina Ravbar Ivan, policaj, doma iz Dutovij in Ušaj Ivan, cestar, doma iz Kranjc vasi. Slednji je znan daleč naokoli kot fašistični podrepnik. Za to trditev zadostuje ta le dogodek: Nekega fanta, doma iz Lola pri Pliskovici je, ko se je vračal iz postaje proti domu, aretiral v Dutovljah v restavraciji pri Živcu, ker je prepeval slovensko pesem. Aretiranca so sicei karabinerji kmalu izpustili, ker so ugotovili, da ni zakrivil ničesar. Toda že dejstvo, da domačin, navaden civilist lahko izvrši aretacijo nam dokazuje, kakšna služba je poverjena Ušaju poleg službe cestarja.
Letošnje leto smo dobili tudi lepo, novo šolsko poslopje, ki je dvonadstropno in obsežno.
Zidala ga je neka italijanska tvrdka. Meseca februarja je bila pompozna slavnostna blagoslovitev šole. Poslopje se je zidalo na breme občinske uprave.
Poleg drugih vsakidanjih težkoč, nas oblastva tepejo z izredno visokimi globami radi žganjekuhe in prodaje žganja.
V Kranji vasi so bili kaznovani, radi žganjekuhe: Verč Polikarp na tri mesece zapora in 1750 lir denarne kazni, Gorjup Marjan na 7 mesecev zapora in 2500 lir denarne kazni dalje Gorjupova mati Viktorija, ki so jo oblasti obtolžile, da je imela namen prodajati to žganje, ie bila obsojena tri mesece zapora in 2750 lir denarne kazni, oče Franc Gorjup pa na 300 lir globe. Dalje sta bila zato, ker sta kupna od Gorjupovih vsak po dva litra žganja, obsojena na 150 lir denarne kazni lolar Blaž >n Tolar Herman. K temu so morali poravnati še pravdne stroške, ki so znašali za vsakega po 300 lir in več. S taksnimi šibami nas tepejo. Naš človek, kateremu se ne nudi danes prav nobenega zaslužka, mora venomer samo plačevati davke, davčne doklade, razne pristojbine, globe, članarine In prispevke zato leze v dolgove.
Vodice, maja 1934. Prošle godine nekako u maju bili smo vam javili kako su na nepravedan način naše vlasti uapsrle našeg župana i našeg dobrog seljaka Bubnjića Grgu, koji je bio jes i na nepravedan način osudjen na 16 mjeseci zatvora i da plati sve sudbene troškove, a k tome još 3000 lira globe.
Nekoliko je mjeseci odsjedio u zatvoru u Rijeci, ali kako smo doznali ne nalazi se više u zatvoru u Rijeci, nego na Liparima.
Stigla je naime jedna dopisna karta, u kojoj se on javlja sa Lipari. Ne znamo s kojega su ga razloga i zašto poslali na, otok Lipari, a takodjer ne znamo ni što se s njim dešavalo u riječkom zatvoru, a i koliko će ostati na Liparima. Nedavno bio je kod nas uapšen mladić Josip Floridan, po domaće Račanov.
Bio je zatvoren 30 dana u Bistrici pod sumnjom a je irpao nekakve hrvatskim jezikom pisane knjige. Ni strogim ispitivanjem, a takodjer i više puta prove-
denom velikom premetačinom u njegovoj kući, nisu mogli naći materijala zbog kojega su ga uapsili i koji su oni tražili. I pustili su ga na slobodu.
On nikako neće da kaže što se s njim zatvoru dogadjalo, jedino opažamo i razabiremo na njemu da je mnogo pretrpio u zatvoru jer je otišao potpunoma zdrav, a vratio se bolestan, te još i danas leži u krevetu, a i ne znamo da li će pre-boljet udarce, koje je dobio, jer svakim danom ide mu bolest na gore.
Inače kod nas je poslije apšenja naših ljudi, a i poslije smrti pok. Juriševića Ivana nastalo upravo opsadno stanje. Niko ne smije poslije 9 sati na večer izaći po selu, ni susjed k susjedu.
Svakog momenta projuri auto sa tajnom policijom kroz selo, koja dolazi J.z Podgrada, Rijeke, Trsta ili Buzeta. Ni u kući ne smijemo da se medjusobno razgovaramo, jer se bojimo da nas pod prozorom ne slušaju. — Ćić.
ZA ODVZETA ZEMLJIŠČA MORAJO PLAČEVATI DAVKE
Knežak, maja 1934. (A g i s). — Na šembiljskem polju »Nariče«, kjer imajo parcele kmetje Fatur Jože, Barbiš Ludvik in še nekateri drugi, so že pred leti odvzele oblasti velik kompleks travnikov. Tu so uredili strelišče, ki služi v prvi vrsti za vaje karabinerjem iz cele Reške pokrajine Zasedeno je skoraj vedno zlasti čez poletje, ko se tu vadijo tudi vsi vojaki, eni ki so stalno v trnovskih in bistriških vojašnicah in oni, ki pridejo semkaj samo na manevre. Na travnikih, kjer je zdaj strelišče, niso kmetje že vsa leta nič kosili niti jih ne morejo uporabiti za pašo živine. Poleg tega pa jih, z večnimi vajami na strelišču tudi ovirajo, da ne morejo v času košnje v gorah voziti domov sena. Pot iz gor pelje namreč čez »Nariče« in kmetje morajo mnogokrat po cele popoldneve čakati z vozom in živino sredi ceste. Za ta prostor, pa niso dobili lastniki do danes prav ni-kakšne odškodovine kljub neštetim prošnjam in zahtevam. Od teh travnikov, ki nimajo že kakšna štiri leta prav nobene koristi, pa morajo ves ta čas plačevati predpisane davke. Sicer so oblasti, ko so si brez vsakega privoljenja lastnikov, nasino prisvojile ta kompleks obljubile, da jim bodo plačevali 0.05 Lir letne odškodovine za kvadratni meter sveta.
Tako se godijo našim kmetom dan za dnem krivice in se namenoma povzroča škoda, kjer se le more. Oblastva bi lahko z malimi in primernimi ukrepi uredila zadevo, a se ne brigajo prav nič, kaj še le, da bi se zavzela za splošne interese našega ljudstva.
Ćićarija se utvrdjuje
željezo-betonom
Golac, maja 1934. Mi smo vam prošle godine, nekako u januaru, javili kako su talijanske vojne vlasti na brzu ruku sagradile jednu kuću od betona i željeza i unutra smjestile razni vojnički materijal. Ta je kuća izgradjena izme-dju nas i Vodica na takozvanom mjestu Lovardišće. Neprestano je čuvaju karabinjeri, te nema niko od civilnih pristupa. Od te su kuće u zadnje vrijeme sagradili novu cestu široku 12 metara i jako dobro utvrdjenu, koja ide sve po našoj šumi.
Cesta ide od Lovardišča gdje je spojena sa starom cestom Obrov—Buzet, u brijeg Plešivicu pa dalje do na vrh Rasušice a odavle na brijeg zvani Velika Glavica. Tu su počeli kopati nekakve tunele i kaverne, a takodjer kopaju ispod brijega Rasušica i na brijegu Medvežica i Plešivica. Do ovih radnja dovaža se materijal ovom novom cestom.
K ovim radovima ne može se nitko da približi, jer je na sve strane strogo zastraženo, a i okolo naokolo su postavljene crvene zastave kao znak »opasno se približiti«.
Od ove ceste koja ide do Velike Glavice počeli su raditi i drugu, koja će se spojiti s ovom cestom na mjestu Mrtvo doline i koja će se spojiti sa onim vodovodom, koji je sagradjen na mjestu zvanom Lipica, (o tom vodovodu bilo je- već govora u »Istri«), tako da će moći nesmetano iz tih tunela i kaverna služiti se vodom iz ovog vodovoda. Kraj tih tunela i kaverna na Velikoj glavici počeli su graditi i nekoliko kuća. Svakako, te će kuće služiti za stražu.
ćić
NOVA VOJAŠNICA.
Postojna, maja 1934. (Agis). — V Šturjah pri Ajdovščini zidajo za pokopališčem, nekako pri križišču ceste Ajdovščina—Col—Vipava, veliko vojašnico. Dela hitro napredujejo in kot zgleda, bodo objekti že letos pod streho in pripravljeni za vselitev.
PREBIVALSTVO TRSTA NARAŠČA.
Trst, maja 1934. (Agis). — Uradne številke kažejo, da prebivalstvo Trsta v zadnjih šestih letih stalno narašča. Tako je bilo v letili 1928—33 razvoj sledeč: leta 1928.	235.000	leta	1931.	244.000
leta 1929.	236.000	leta	1932.	246.000
leta 1930.	240.000	leta	1933.	248.000
Dvig števila prebivalstva	gre vsekakor
na račun močnega priseljevanja z juga. Iz drugih statistik je namreč znano, da to ni naraven prirastek mesta samega. Naraven prirastek mesta je namreč tako minimalen, da bi številke nikakor ne mogle tako ra-pidno naraščati. Prebivalstvo tržaške okolice, t. j. v prvi vrsti naši ljudje, pa v Trst ne silijo, kvečjemu se iz njega izseljujejo. Razne prednosti in ugodnosti, ki jih uživajo Italiji pred našimi ljudmi v Trstu vsekakor vplivajo, da ti prekomerno silijo v to mesto. Na drugi strani pa potrjuje tudi to priseljevanje izredno slabo gospodarsko stanje krajev in mest južne Italije ----------------------
NEREDNOSTI NA POŠTAH V JULIJSKI KRAJINI.
Trst, maja 1934. (Agis). — Nekatere pošte po vaseh na Krasu, kot n. pr. v Dutovljah, vršijo strogo in bržkome privatno cenzuro. Domačini iz okoliških vasi se vedno pritožujejo, da ne prejemajo v redu pošte, zlasti one, ki prihaja iz inozemstva. Tako je neka družina prejela od enega izmed svojih članov, ki je v inozemstvu od nad 50 pisem, ki jih je pisal tekom poldrugega leta, komaj 4. V pismih, po zagotovilu odpošiljatelja, ni bilo govorjeno nikoli o ničemer, kot samo o družinskih razmerah.
NJEMAČKA MOŽE DA ZAUZME TRST
KiCKERBOCKER 0 STRATEGIJSKOJ SITUACIJI TRSTA PREO NJEMAČKI NALETOM
Katastrofa Trsta i Rijeke pod Italijom
»Intransigent« objavljuje članak glasovitog američkog novinara Knickerbo-ckera koji pravi u Evropi anketu za He-arstovu štampu o pitanju anšlusa u vezi sa jadranskim problemom. Ističući strategijsku tačku Trsta, Knickerbocker izmed ju ostalog veli:
»Trst, ključ Jadrana. Sto kilometara u pravoj liniji odvajaju Trst od austrijske granice. Jedna eskadrila aviona za bombardovanje mogla bi da prod je ovaj razmak za 30 minuta. Cestom, bilo bi potrebno jednoj motorizovanoj diviziji 6 sati da predje razmak od 200 kilometara. Italija se uglavnom plaši anšlusa iz ovih strategijskih razloga. Pored toga treba navesti i njemačko stanovništvo Južnog Tirola, koje broji 250 hiljada duša. Prije pet godina, rimska vlada je objavila da je Južni Tirol, bivši austrijski teritorij, potpuno talijanizirala. Ali onih 250.000 Nijemaca i dalje su ostali Nijemci.
Niko ne može tvrditi sa sigurnošću da rat neće ovdje izbiti. Talijanima je stalo do toga u ovom trenutku da onemoguće nacional-socijali-stima da osvoje Austriju. Raspadanjem austro-madžarskog carstva, svorena je jedna mala republika, koja je takoreći branila interese Italije.
»Ali toj maloj Austriji danas prijeti opasnost od nacional-sccijalističkog pokreta.
Na sjevernoj granici Italije, mogao bi svakog časa da se pojavi narod od 72 milijuna njemačkih nacional-socijalista.
U tom slučaju Trst bi bio udaljen nn-koliko kilometara od granice. Trst je vrlo lijepo i veliko pristanište. Svuda se opaža moderno ustrojstvo, električne dizalice i mnogobrojne željezničke pruge: jednom riječi može se reći da je Trst najbolje snabdjeveno jadransko pristanište. U slučaju ostvarenja anšlusa, Trst bi bio glavna jadranska baza njemačkog nacional -socijalizma. Da bi onemogućila njemačke prohtjeve u ovom dijelu Evrope, Italija je sagradila nove strategijske puteve u okolini Brennera i podigla veliki broj utvrdjenja. Talijanske
trupe brane istovremeno Južni Tirol i Trst.
Medjutim privredna situacija u Trstu je očajna. U pristaništu je prilikom mog obilaženja bilo svega jedno šest ladja.
Prošle godine trgovinski promet preko Trsta iznosio je svega 3 milijuna tona u uporedjenju sa šest milijuna 1913 godine. Trst, postavši talijanski grad, izgubio je prostrano austro-madžarsko zaledje, od koga je crpio sav svoj privredni značaj. Pored Trsta, Italija ima na Jadranu i jedno drugo važno prista-stanište, na Rijeci, koje je u opadanju. I talijansko-jugoslovensku granicu na Rijeci dijeli jedna mala rijeka.
Na jednoj strani nalazi se riječko pristanište, a na drugoj jugosloven-sko sušačko pristanište. D’Annunzio je osvojio Rijeku u slavu velike Italije. Ali danas riječko pristanište je pusto i oćajnije izgleda nego pristanište u Trstu. Dokovi su prazni kao i slagališta: sve je pusto.
»Sušak medjutim grozničavo napreduje; s teškom mukom kapetan ladje nalazi mjesto za pristan je. Dokovi su puni žita i svuda se užurbano ukrcava razna roba. Ovo je jedno od najaktivnijih pristaništa u Evropi. Upravo prije godinu dana izgledalo je da je italo-ju-goslo venska zategnutost dospjela do svoga vrhunca. Povodom rušenja nekih mletačkih lavova u Dalmaciji, došlo je bilo do sukoba i izgledalo je da će Italija iskoristiti tu priliku da prigrabi Dalmaciju, koja je dugo bila pod Mletačkom Republikom.
Ali nastalo je popuštanje zategnu-tosti i dolazak Hitlera na vlast promijenio je stanje stvari u Evropi.
Sporna pitanja izmed ju dvije zemlje stavljena su u drugi red i može se slobodno reći da je Hitler odigrao ulogu izmiritelja!?!).
Pažnja Italije otsada je uperena ne više(?) na italo-jugoslovensku granicu, već na Brenerski klanac.
Mussoliniju je stalo prije svega do mira; on želi u prvom redu da sprovede stabilizaciju postojećeg stanja stvari«.
Jedsfia „sniroliisMva” priredba
U Italiji proslavljena je ove godine i opet svečano godišnjica ulaska Italije u svjetski rat. Ulicama gradova prolazila ie vojska i politička udruženja. U Rimu promaširale su ispred Mussolinija čete Balilla, mladenačke bojovne organizacije. Kako se vidi, momčići su stupali ispred Ducea s plinskim maskama na licu.
NAŠA SOCIJALNA AKCIJA
Iz poročil občnih zborov posameznih emigrantskih organizacij opažamo, da je pretežni del dela usmerjen na socijalno polje. Vse organizacije se danes trudijo olajšati težak položaj brezdomca in nekatere gredo v tem delo že tako daleč, da so skoro povsem ali pa prav docela opustile glavno politično misijo t. j. iredentizem. Včasih je bil v tem listu objavljen tudi kak načelen članek o nalogah, ki nam ga daje socijalni problem in svoj čas je tudi uredništvo samo sprožilo anketo o tem vprašanju, ki pa je ostala, žal, brez odziva. Vendar pa dejstvo, da so nekatere organizacije povsem opustile svoj politični program dela in se usmerile popolnoma na humanitarno polje, nam sili nehote vprašanje ali je pravilno, da se naša društva izživljajo v jokavi socijalnosti in da opuščajo pri tem ob strani svoj glavni politični smoter, ki prihaja pri njih do izraza le od časa do časa kot ravno prilika nanese.
Pripomniti je treba pri teni tudi dejstvo, da se v društvih večkrat vršijo tudi diskusije o tem. in da pridejo večkrat do izraza besede če *naš emigrant je danes enkrat ali dvakrat na dan, naj je potico ali polento, to nikakor ne more uplivati na razvoj naše misli, ki se mora razširjati med celokupno jugoslovansko javnost.* Iz tega sledi, da naj bi organizacije sicer ne opustile svoje humanitarno delo, temveč, da naj bi. ga zmanjšale, na najpotrebnejše v korist politične propagande. Toda, če se le nekoliko ozremo na okrog vidimo, da je duh sedanjega časa naravnost prisilil cele narode in kontinente, da se bavijo skoro izključno s socijalnimi vprašanji in še več, da so reševanje istih prilagodile povsem političnim vprašanjem. Iz tega vidika moramo posmatrati tudi našo socijalnost in pogledati natančneje, ali se ne rešujejo s socijalnimi vprašanji istočasno tudi naša politična. Pri tem gledanju pa se moramo najprej vprašati po strukturi naše emigracije, po njenem mišljenju in naseljenosti.
Našo emigracijo tvori, kot se je že neštetokrat naglašalo, v pretežni večini delavec in kmet. Tvori jo tudi tak delavec in kmet, ki ni zapustil svojega doma, ker mu je bilo na rodni zemlji onemogočeno življenje radi morebitnega političnega udejstvovanja, temveč v mnogih slučajih tudi radi gospodarske katastrofe, ki se je sicer v Primorju z gotovo tendenco podpira, ki pa vendar ni prizanesla tudi ostalim krajem Italije.
Jasno je in to dejstvo moramo podčrtati, da tovrstni emigrantje niso prepojeni v taki mori z mislijo, ki bi jo morali občrtiti, čim postanejo brezdomci brez nade na povratek v doglednem času na svoj dom. Tak emigrant je prišel v prvi vrsti iskat življenjske 'možnosti in sredstev in nata šele drugo. Drugo dejstvo, ki ga moramo tudi podčrtati je, da tvorijo našo emigracijo v veliki meri baš tudi taki brezdomci kateri, torej, niso prinesli s seboj globoko vkoreninjene vere v morebitni bližnji politički prevrat in da s temi ljudmi računamo ravno tako, kot z dobro organizirano in enotno mislečo silo, kar pa, če pogledamo globlje, ne odgovarja resnici.
Toga se sicer naše organizacije več gh manj zavedajo in zato skušajo takim mlačnim emigrantom ob vsaki priliki bodisi s predavanji, zborovanji in drugimi prireditvami vcepiti v njih duše, srce in mozeg misijo, ki jo sedaj kot taki imajo — iredentistično zavest in zavest maščevanja krivic, ki se nam gode. Notorično dejstvo pa je, da je baš kmet konservativen, in zato malo dovzeten za nove ideje, čeprav so narekovane od časovnih prilik. Zato pa tudi pridejo čestokrat do izraza besede izrečene od takega delavca in kmeta emigranta:	»Naj-
prej kruha, potem pa bomo filozofirali in teoretizirali.* To je realnost, dejstvo, ki ga ne smemo prezreti v našem delovanju. Zato je nujno potrebno, da razumemo stvari že pri fundamentu, ako hočemo delovati tako, da bo naše postopanje pravilno tudi s te strani. Trditev torej, da je za nas popolnoma vseeno, ali uživamo polico ali polento, odnosno prav nič, izhaja prav gotovo iz ust onega, ki je dojel naš pokret še v dobi, ko socialna vprašanja niso bila še tako pereča kot danes. S takim naziranjem bi prezrli realnost, da je beden človek v brigi za svoje golo življenje, težko dovzeten za čut narodne dolžnosti odnosno če je že občuti, da mu začne ista hirali. In tu naletimo na zapreko, ki bi ne smela obstojati pri izvajanju naše politične propagande med emigranti. Brezdomec gol in bos,, brez streho in nade, da se sme nekaznovano vrnili na svoj rodni dom, v svoji bedi brez pravega sočustvovanja, pomoči in moralne opore, zaide čestokrat na povsem kriva in napačna idejna pota, ki gredo povsem v nasprotni smeri z našo misijo.
V interesu naše misli, v interesu naše organizirane, disciplinirane in enotno misleče in čuteče emigracije, moramo potem,-takem smatrati v današnjem kritičnem času socialno delovanje kot dolžnost, ne-glede na to,t da nam to delo narekuje tudi čut človečanstva.
Drugo vprašanje, ki se nam uriva »t« tem polju, je vprašanje, ali naj bo socialno delo po celi državi enotno, to je, ali so potrebna povsod ista s število bednih emt-grnntovv sorazmerno enako učinkovita sredstva tako na severu kot na jugu naše države. Jasno, da ne gre tu za kako razliko med bedo emigranta n. pr. v Novem Sadu ali Skoplju in bedo onega, ki trenutno biva n. pr. na Jesenicah ali v Kranju. Gre tu predvsem za določitev kakovosti ozemlja in emigranta. SevernJ. del naše države, to je
' »ISTRA«
.....	'	>	■	■■ ■	■ '	V
TALIJANSKI ANTIFAŠIZAMI JULIJSKA KRAJINA
»Vita Operaia« priznaje Jugoslavenima Julijske Krajine pravo na potpuno samoodredjenje i pripojenje Jugoslaviji, te_nagada autonomizam antifašista republikanaca kao imperijalistički
Kako smo nedavno javili talijanski republikanci antifašisti u Francuskoj na svom kongresu u Lionu donijeli su med j u ostalim i jednu rezoluciju, kojom se osniva »Lega per l’autonomia della Venezia Giulia«'— to jest »Liga za autonomiju Julijske Venecije«. Talijanski republikanci vide, da se sa Slavenima Julijske Krajine dogadjaju velike nepravde i misle, da bi se po padu fašizma njihovo stanje riješilo tom autonomijom. Julijska Krajina dobila bi svoju autonomnu administraciju ali bi ostala u granicama Italije.
Ta rezolucija talijanskih republikanaca zapažena je i kod nas i kod ostalih talijanskih antifašista. Nekoji antifašisti misle, da su republikanci suviše obećali Jugoslavenima, dok drugi drže, da je to premalo. Ovo stajalište zastupaju ekstremni ljevičari, čije je glasilo »Vita Operaia«, koja izlazi u Parizu. Taj list donosi u svom prvom broju (br. 1 god. 1) koji je izišao 19 maja jedan vrlo karakterističan članak, koji već po naslovu izazivlje našu pažnju: »Julijski autonomisti ne brane interese Slovenaca i Hrvata Julijske Krajine, nego samo interese imperijalizma«.
To je naslov članka.
U tom se članku kaže, da ideja autonomije nije nova, da je tu ideju bila lansirala već stara Austrija, da bi pa-rilizovala nacionalne pokrete u toj zemlji. Zatim kaže taj list, da je po svršetku rata talijanski imperijalizam dobio maha u redovima socijalrefor-mizma u Trstu i da je jedna delegacija išla da pozove Italiju da okupira Trst. »Vita Operaia« zatim kaže:
»Kažemo odmah, da je program »Autonomističke Lige« Julijske Krajine daleko da dade rješenje bistrih i temeljnih problema toga kraja. Autonomizam nije oslobodjenje, ne prestavlja pravo na samoodredjenje i na otcijepljenje od talijanske države. A svako negiranje otkida-nja od talijanske države, svako umanjivanje toga prava prevara je na štetu onog pučanstva, kojem se prilazi s tobožnjom namjerom oslo-bađjanja. Problem Julijske Krajine je problem oslobodjenjà Slovenaca i Hrvata, koji su potlačeni od talijanskog imperijalizma i od talijanskih imperijalista Trsta. Dužnost je talijanskih radnika, koji se i sami bore za svoju slobodu, da uzmu inicijativu, u Italiji, u Trstu, za borbu protiv talijanskog imperijalizma, protiv rimske vlade, za pravo samoodredjenje Slovenaca i Hrvata Ju-
V Bariju (južna Italija), je nastal velik nemir med prebivalstvom, ko so vojaške oblasti izdale obvestila, da nameravajo nad mestom izvršiti namišljeni zračni napad z aeroplani. Ko so bili nalepljeni po zidovih lepaki z objavami, da mora prebivalstvo ob zračnem napadu ugasniti luči, zapreti okna itd., radi plinov, je prebivalstvo začelo razgrajati. Žene so se zbirale v gručah in trgale lepake. Nastale so demonstracije in ljudstvo je vpilo: Proč z manevri! Proč z vojno! Javni organi so seseda takoj vse razgnali. Vojaške oblasti so izdale ponovna navodila z izjavo, da se bodo pri manevrih rabili ie nestrupeni plini, a so mogle to namero opustiti, ker ni bilo nobeno okno zaprto in niti luči ugasnjene.
Izredno slab gospodarski položaj, ki ga je fašistična vlada z znižanjem cen, mezd itd. še poslabšala, je v Tarantu bil povod, da se je prebivalstvo uprlo In priredilo pro-
lijske Krajine, bez rezerve sve do otcijepljenja od talijanske države. Slovenci i Hrvati se bore za svoje nacionalno ujedinjenje. Dužnost je talijanskog proletarijata da podupre svim svojim snagama taj pravedan cilj borbe za oslobodjenje Slovenaca i Hrvata«.
U tom smislu piše »Vita Operaia« i dalje u tom članku. Na jednom mjestu u tom članku kaže:
»Nas ne interesuje što će učiniti Hrvati i Slovenci sutra. Da li će osnovati svoju autonomnu vladu? Da li će se sjediniti s Jugoslavijom? Njihovo pravo samoodredjenja za nas je bez rezerva«.
Zatim piše: »Mi od njih ne tražimo ni-kakove obaveze za to što ćemo im dati u toj borbi ne samo svoju potporu, nego što ćemo čak mi sapi i uzeti inicijativu za njihovo oslobodjenje do otcijepljenja od talijanske države i za njihovo nacionalno ujedinjenje«.
»Vita Operaia« zatim kaže:
»I baš zato mi denunciramo i atakiramo odlučno one osloboditelje (?) Julijske Krajine, koji umjesto da postave problem na jedmi pravedan i realan način, izmišljaju bizarne planove o iluzornom au-tonomizmu, koji ne može da služi drugome, nego tome, da Slovenci i Hrvati Julijske Krajine ostaju i dalje zgnječeni pod nogama talijanskog imperijalizma, bilo to fašističkog ili demokratskog«.
Tako završava svoj članak »Vita Operaia«. Uz taj članak donosi list mnoštvo bilježaka o fašističkom terorizmu u Julijskoj Krajini (prema informacijama »Istre«) pod naslovom: »Za oslobodjenje i za nacionalno ujedinjenje Slovenaca i Hrvata«.
*
Ta ista struja talijanskih ekstremnih ljevičara štampa za propagandu u Italiji list »L’Unità« u malom formatu, na tankom papiru za lakše ubacivanje i prenošenje. U svom broju 5 taj list posvećuje jednu stranicu Jugoslavenima u Julijskoj Krajini i Grcima na Dodekanezu, a naslov glasi:
»Manifestujemo svoju solidarnost sa Slovencima i Hrvatima i pučanstvom Egeja, koji su naši saveznici u borbi za rušenje talijanskog imperijalizma«.
U članku o Julijskoj Krajini citiraju se najprije najnovija teroristička djela u Julijskoj Krajini prema informacijama našeg lista, a zatim se u komentaru tim dogodjajima iznose o samoodre-djenju one iste ideje, koje ističe »Vita Operaia« pa ih ne ćemo opetovati.
tifašistične demonstracije. Med delavci 3e bilo opaziti tudi mnogo fašistov, veliko delavcev, vpisanih v sindikatih in celo nekaj dobro situiranih ljudi. Množica je vzklikala proti fašizmu, in zahtevala vlado kmetov in delavcev. Da so oblasti razgnale demonstrante so morale poklicati na pomoč tri ladje, ki so izkrcale večje oddelke mornarjev. Aretiranih je bilo več sto oseb, med njimi nekaj fašistov in celo neki fašistični oficir. — (Agi s).
♦
Gabrijel D’Annunzio, kako je poznato, prima penziju od talijanske vlade.
»Zašto dajete takovu penziju d’An-nunziu?« — upitali su Mussolinija.
»D’Annunzio sliči — odgovorio je Mussolini — šupljem zubu. Zanemari li se taj, onda boli. Da imamo mir, treba mu staviti zlatnu krunu«. — (Evening Standard).
ČEHOSLOVACi I JULIJSKA KRAJINA
ODLUČAN ČLANAK »ČEHOSLOVAČKO-JUOOSLOVENSKE REVIJE«.
Čehoslovaci pokazuju stalno veliko zanimanje za našu Julijsku Krajinu i česti su u njihovoj štampi glasovi o našoi zemlji. U svom posljednjem broju donosi poznata »Čehoslovačko-jugoslovenska revija« slijedeći članak na češkom jeziku:
»Talijanski ministar pretsjednik stalno istupa pred svijetom kao šampion revizionizma; po Mussolinijevom mišljenju neće biti mira sve dotle, dok se ne revidiraju ugovori o miru, dok se ne izmijeni mapa Srednje Evrope. On smatra, da Madžarska mora da dobije pravdu i to na štetu Če-hoslovačke, Jugoslavije i Rumunije. On ie postao sada neki protektor Austrije protiv Njemačke. Izgledi u smjeru na istok, preko Albanije i Bugarske, donekle su oslabili; uputio ie dakle svoj zaštitnički pogled više na sjever. Rumunjski ministar spoljnih poslova je rekao u svoje vrijeme, da bi revizija značila rat, a Mussolini sada govori, da je potrebna revizija bez rata. I Mussolini hoće mir, ali samo po cijenu izmjene granice, naravno u Srednjoj Evropi.
U nizu manjinskih pitanja, koja je stvorilo povlačenje granica poslije svjetskog rata, jedno je naročito 3 istinski bolno, zato što je bol živa, a ipak skrivena. Dok nemirni elementi stalno dižu viku zbog narodnih maniina, kojima su sami medjuuarodni ugovori osigurali najpouzdaniju zaštitu njihove nacionalne egzistencije, ne posvećuje se nikakva pažnja manjinama u državama, kojima se svjetska kon-ferncija prilikom zaključenla mira nije usudila da diktira zaštitu manjina. Ju-goslovenska manjina u Italiji kao i da ne postoji. A ipak je to preko pola milijuna Hrvata i Slovenaca, koji su se našli u oblasti talijansko-političkog suvereniteta 1 koji su izloženi potpunoj talijanizaciji.
Za njih ne vrijedi nikakav zakon o zaštiti manjina, oni se ne mogu nikom požaliti niti se iko može za njih zauzeti, jer Italija odmah digne svoj glas protiv svakoga, ko bi samo i riječju dodirnuo stanje jugoslovenskog naroda, koji se našao u političkoj sferi Italije. Činjenica da ie Kraljevina Jugoslavija prepustila evropskoj javnosti da ocijeni, da li st one česte eksplozije mržnje protiv jugoslovenskog stanovništva slažu — ne samo sa medjuna-rodnim pravom, nego takodjer i sa elementarnim imperativom pravednosti i čovječnosti, dokazuje, koliko :e umjerena jug> slovenska diplomacija. Ostale države, ukoliko bi njihov glas nešto vrijedio na ženevskom forumu, sudbina jugoslovenske manjine u Italiji izgleda da uopće ne interesuje.
Propast jugoslovenske manjine u Italiji priprema se potpuno svijesno 1 sa ciljem. U prvom redu paralizovane su sve ekonomske snage slovenskog elementa, a onda je postepeno došao red na njegove kulturne sposobnost).
Nedavno su pisali listovi, kako se strahovito širi nepismenost u slovenačknm i hrvatskom narodu Italiie lste one metode, kojima su se Madiari služili protiv Slovaka, da bi ih onesposobili i oslah.h politički — primjenjuju se u Italiji na ju-goslovenskom elementu.
Bila bi to gruba nepravda, kad bi svijet 1 dalje ćutke posmatrao ovo ubijanje jugoslovenskog naroda u Italiji. Niko od nas neće da dira u talijansku suverenost, ali nam čovječnost nalaže da se pitamo, kakvu to sudbinu priprema Italija Slovencima i Hrvatima, koji žive na njenoj teritoriji.
Kad im se oduzimaju najosnovnija liua ska prava, kad su prisiljeni da se odriču materinjeg jezika, narodno? duha i cijele svoje kulture samo zato, što su ih ugovori o miru otrgli od jugoslovenske teritorija, onda moramo da zahtjevamo, da zaštita manjina, koja je nametnuta češk. slovač-koj", jugoslovenskoj i rumunjskoj državi, bude nametnuta i dižavi, koja otvoreno uništava izvjesnu manjinu.
Talijanski ministar pretsjednik. propo-vjedajući mir uz cijenu revizije granica, potsjeća svijet i na problem revizije u Italiji. Treba da mu budemo zahvalni zbog toga, što prisiljava svijet dn se bavi sudbinom jugoslovenske manjine u Italiji. — _ ______________________ A. U.
»SLOVANSKY PREHLED« O JULIJSKOJ KRAJINI.
Kronika fašističkog terora nad našim narodom u uglednoj čehoslovačkoj reviji.
»Slovansky Prehled« često citiramo u našem listu. Ta revija koja izlazi u Pragu i prati čitav život svih slavenskih naroda, stalno donosi pregled dogodjaja u Julijskoj Krajini iz pera g. Jos. Vuge. Pisac pozna odlično naš problem i prati neumorno sve ono što se u Julijskoj Krajini dogadja, a ugledna 1 vrlo raširena revija stavlja mu na raspolaganje obilno prostora za tu kroniku. U svom posljednjem broju (4—5) revija donosi na preko dvije stranice obilan materijal o posljednjim dogodjajima, koji su svi ukratko citirani. Sve ono teže i karakteristič-nlje zabilježeno je u tom pregledu sa puno imena i datuma, što daje uvjerljivost članku. Sve aretacije, osude i teroristička djela posljednjeg vremena citirana su. »Slovansky Prehled« čini tim pregledom veliku uslugu našoj stvari i slavenskoj stvari uonće.
Dravska banovina, je obmejni kraj, preko ~ ne pa dopustiti, da pride brezdomec v notra-kaierega gredo skoro vse poti našega brez- njost države moralno ves skrušen, odnosno, domca. Vse emigrantske centre v tem ob- da se čuti prisiljenega vrniti se ponovno v mejnem pasu, moramo smatrati za prehodne jarem zato, ker tu ni našel onega kar je točke naše emigracije, itajti sem pride naj- iskal in kar bi lahko našel, prej begunec, ko prestopi mejo, tu se naj-J Naglasiti moramo pri tem, da so neka-prej vstavi in oddahne, da potem nadaljuje terc obmejne organizacije to delo v mnogem svojo pot v notranjost tako, kot mu življenj-'pravilno razumele, tako »Soča* na Jeseniški vidiki kažejo, čestokrat, ko prestopi^cah, ljubljanska »Soča* matica in v prav naš človek mejo, si reši s tem le golo živ-j posebni meri ljubljanski »Tabor*. Slednji ljenje. Organizacijo čaka tu ogromno delo, je za naše razmere z naravnost ogromnimi kajti takemu brezdomcu mora takorekoč žrtvami zgradil lastno stavbo, ki je ure-nuditi vse od obutve in obleke pa do hrane jena tako, da služi komaj pribeglim brezin prenočišča, od nasvetov pa do priporočil, domcem za stanovanje in prenočišče. Stavba Emigrant, ki je zapustil svoje rodno grudo,' sprejme lahko 40 oseb hlcratu in čeprav po-
zgolj is gmotnih 'ozirov, mora bili že na meji najtopleje sprejet, materialno podprt,
meni to delo enega samega društva ogromno, je vendar za naše potrebe še vedno ne-
moralno poživljen, kajti v nasprotnem slu- liko premalo. V tein pogledu bi morale vse čaju se kaj lahko oprime bedneža razoča- naše organizacije iz cele države pomagati,
ni J * m X i ~	_- m «>■/i n > * n ta n S n .7*. „n a .»visiK/vvi/i v« ^	•T'' _ 1 -	~ « — 7,.
ranje, nato malodušje, kar pomeni za našo emigracijo skoro izgubo enega člana Obmejne naše organizacije morajo izvrševati torej dvojno delo, ki zahteva dvojni trud in dvojne požrtvovalnosti, če hočejo doseč dvojen uspeh, malerijalen in moralen. Zato bi morala smatrati celokupna naša emigracija dolžnost podpreti emigranta že na meji,
da se imenovano prenočišče hi vrši za celokupno našo emigracijo iako važno funkcijo, ne le samo obdrži na dosedanji višini, temveč da se ga razširi in uredi tako, da bo higijensko in prostorno zadoščalo vsem potrebam, ki tekom zime nastajajo ob meji. Dolžnost do bližnjega in va naš skupen interes to zahteval	(— ax>,l
VELIKE DEMONSTRACIJE V ITALIJI
V Bariju so bile demonstracije proti vojni in vojaškim manevrom Protifašistične demonstracije v Tarantu
Naša kulturna kronika
BIBLIOGRAFIJA
FRANCUSKE, NJEMAČKE I
NAS INT
U prošloj godini izašla ie na stranim jezicima cijela iedna biblioteka knjiga o lueoslaviii, Balkanu. Tadranu itd. Mediu tim knjigama ima ih dvadesetak, koie govore i o luliiskoi Krajini, neke više neke manie, na ćemo iznijeti popis tih knjiga, kako bi ih mogli uootrebiti. a i lakše naći. oni koii se našim pitanjem bave.
IZDAN.IA NA FRANCUSKOM JEZIKU.
L’ARI BYZANTIN CHEZ LES SLA-VES- L’ANCIENNE RUSSIE, LES SLAVES CATHOLIQUES. — Librairie Orientale. 13, rue lacob. Paris 1933. Cijena 400 franaka.
U drugoi svesci govori se o Slavenima katolicima na Balkanu. Posebno o utjecaju bizantinske umjetnosti u Dalmaciji. Istri i
S1°BALTIOUE. ADRIATIOUE... ATTEN-TION. Louis Roubaud — 284 stranice — Izdanje: Baudimćre, 27 bis, rue des Mou-lins. Paris 1933.
Pisac ie za list »Le Petit Pansion« vršio anketu u Poliskoi i Jugoslaviji, pa ie veći dio tih članaka ušao u ovu knjigu. Tedino dio gdie govori o incidentu sa trogirskim lavovima i o sporu iugoslovensko-taliianskom na ladranu. nas posebno interesira. Osim toga ie tu i prikaz Dalmacije s etnografskog i historičkog stanovišta.
DANUBE ET ADRIATIOUE — G. De-morgnv — predgovor napisao Henri Bć-renger. ambasador. — Str. 336. — Cijena 50 franaka. — Izdani e Domat-Montchre-stien. 160. rue Saint-Iaques. Paris 1933.
Prikazuie politiku velikih sila. a naročito Italije Zadržava se na talijanskoj _ak-ciii u srednioi Evropi i Istoku. Pokušaji Italiie da zavlada ciielim ladranom. U poglavlju IV gvori se o talijanskoj intervenciji. Londonskom paktu, okupaciji Julijske Krajine Raoalskom ugovoru, itd. — U za-kliučku cledira za Četvorni pakt. koii da bi doveo do taliiansko-francuskosr zbliže-nia i tako do stišavania jadranskog pitania^
LES FRÉRES ENNEMIS. L’EUROPE D’APRES GUERRE. — Grof C. Sforza. — Paris 1933.
To ie izdanje, uz francusko i njemačko, izašlo i na našem ieziku u prevodu Iva Gri-sosrona nod naslovom »Braća a nepriiate-Iji«. Naše izdanje je popunjeno sa studijom Prevodiočevom o istočnoj politici grofa Sferze. Ta ie knjiga već bila prikazana u štampi. Sforza iznaša svoje uspomene o taliianskoi intervenciji. Londonskom paktu i Ranalskom ugovoru. Pledira za iugoslo-vensko-taliiansko zbliženie i napada fašističku politiku. Za nas ie ta kniiga u cije-
l0SÌNTRÌGUES M REVISIONNISTES CONTEE LES TRAITÉS DE PAIX DEPUIS 1919 — D. Tomić. predgovor Paul Gaulti-er — 224 strane, cijena 5 franaka. — Izdanje Pierre Bossuet. 8. rue Notre-Dame-des-Chamos. Paris 1933.
Iznaša dokumentovano borbu za rev'-ziiu mirovnih ugovora. Posebno madžarski revizionizam. Ulogu Italiie Pisac stoji na antirevizionističkom stanovištu
LA MARINE AUSTRO - HONGROISE DANS LA GUERRE MONDIALE 1914--1918. — H. Sokol, preveo s njemačkoga R. Jouan — Str. 224. Cijena 25 franaka. — Izdanje Pavot. 106, Boulevard Saint-Germain, parjs 1933
' Tu se iznaša buna u austrijskoj mornarici Propast Austrije. Predaja flote Narodnom vijeću. Propast Viribus Unitisa u Puh. Eppminie dra Čoka. Zastupa stanovište da su bune u austrougarsko! mornarici nastale nod uticaiem ruske revolucije.
(Usput: O propasti austrougarske mornarice i o njezinoj predaji Narodnom vijeću niše u berlinskoj reviii »Marine Rund-
ALIJANSKE KNJIGE, KOJE ERESUJU
schau« bivši austrijski poručnik b. broda Handell-Mazzetti. pod naslovom »Propast austrijske flote.« Izvod iz tog članka do-naša splitski »Jadranski dnevnik« 5 maja 1934.)
LES ORIGINES DE LTLLYRISME PO-LITIOUE ET LA CREATION DES PRO-VINCES ILLYRIQUES _ Dr. Fran Zwitter
—	Str. 92. — Izd. Félix Alcan, 108, Boulevard Saint-Germain. Paris 1933.
Studija o formiranju Ilirskih provincija u vezi sa idejom ilirizma. Okupacija francuska razvila ie ideju nacionalnosti u tim krajevima. Uloga tih provincija u ilirsko! političko! ideologiji. Ilirija je obuhvatala i luliisku Krajinu.
LA POLITIOUE ITALIENNE DANS L’EUROPE CENTRALE ET ORIENTALE.
—	Str. 42« Izd. S. A. P. E.. 37. rue Marbeut. Paris 1933.
Pisac prikazuje talijansku politiku sa tri tačke gledišta, sa koiih polazi i talijanska jadranska politika:
I	J u r i d i č k o : Londonski pakt. Pisac obara tvrdnie talijanske da su oni time stekli neka orava, jer se Londonski pakt niie bazirao na tačnim podacima. Osim toga ie Italija Sant-Germainskim paktom. Rapalskim i Rimskim sama poništila Londonski. a i dobila ie zemlje, koje no Londonskom naktu nebi bila dobila.
II	Strateško: Talijanska obala je otvorena, a iugoslovenska ekonomski i strateški odlična. Ali Italija ne iznaša razliku izmediu svoje i iugoslovenske mornarice. i mogućnost da zagospodari sa svojom flotom, u slučaiu rata. ciielim Jadranskim morem.
III	Ekonomsko: Italiia se buni na konkurenciju iugoslovenskih luka. Zaboravlja da ie uništila Rijeku, otrgnuvši je od zqIccI is
Pisac u svemu obara talijanske tvrdnje. Ta kniiga ie predavanje, koie ie .1. Ancel održao u pariškom Komitetu za proučavanje vaniske politike.	, ____
LA QUERELLE ADRIATIOUE — Ja-oucs Gascuel — 27 str. — Izvadak iz »Re-vue Politique et Parlamentaire«. 10. rue Auber. Paris 1933.
U početku historijski prikaz od Rimljana, oreko Venecije. Austrije do danas. Iznaša teškoće Pri sklapanju mirovnih ugovora radi lugoslovena u .luliiskoi Krajini. Spominje Rapallo i Rimski sporazum. Tomasea i Mazzinija, koii su zagovarali sporazum izmediu Slavena i Talijana. Pisac zagovara isto
LA QUESTION DE L’ADRIATIOUE — Sreten Poček — Str. 162. — Izd. EdhtonS Internationales. 4 bis. rue des Ecc’^s. Paris 1933.
Izlaganja jadranskog pitanja sù stanovišta historičkog. političkog, diplomatskog i ekonomskog.
LES SOUVENIRS NAPOLÈONIENS EN YOUGOSLAVIE — Emile Dard — 12 str. Izd. »Au Vćlin d’Or«. 20, rue de Tournon, Paris 1933.
Izvadak Iz »Revue d’Histoire Diploma-tioue« Ulazak Napoleona 1797 u Ljubljanu. Propast Venecije. Istra pripada Austriji. Stvaranie Ilirije. Pismo Karadiordlevo Napoleonu. »Mnogo naroda duguje Vam svoj opstanak, a naročito Iliriia u kojoj su naša
bra(;a ^
YOUGOSLAVIE — Jaques Augarde et Emile Sicard. — predgovor Aleksandar Millerand — 252 str. Cijena 12 franaka. — Editions des Portiques. 144, avenue des Champs-Élysées. Paris 1933.
Historija, današnie stanje, unutarnja i vaniska politika lugoslaviie. Posebno opširno poglavlje o Dalmaciji i Julijskoj Kra-
JUGOSLAVENSKI I BUGARSKI KNJIŽEVNICI U OBRANI NASE KULTURE U JULIJSKOJ KRAJINI
Kako su naši čitatelji informisani iz dnevne štampe, ovih je dana Jugoslavija doživjela nove manifestacije jugoslaven-sko-bugarskog bratstva Približavanje iz-medju Jugoslavena i Bugara sve se življe razvija i sad su došli bugarski književnici, članovi Pen Kluba u Beograd. Zagreb i Ljubljanu, da se upoznaju s jugoslavenskim književnicima, da stvore bazu za saradnju
i kulturno približavanje. U Beogradu su naši j bugarski književnici održali važnu konferenciju, na kojoj su doneseni razni važnj zaključci. Mi se ograničujemo, da zabilježimo ono što nas najviše interesuje. Na toj je konferenciji uzeto u pretres Pitanje zaštite jugoslavenske kulture u Julijsko! Krajini. Zaključci koji su doneseni zaslužuju svu pažnju.
U opširnom referatu »Politika« od 30 maja piše doslovno ovo:
»Za riječ se javlja pretsjednik Pen-kluba u Ljubljani g. Cankar.
— U ime Pen-kluba u Ljubljani prvo želim da pozdravim naše zbliženje. Ja molim, zatim, kolege iz Bugarske da ne zaborave na našu sofijsku rezoluciju, koja je bila kap ulja... A isto tako, ja molim _đa_ se sada spomene stradanje naše knjige u Istri i Gorici. I molim da sva četiri naša Pen-kluba naprave jedan zajednički memorandum za italijanske Pen-klubove i da traže da prestanu varvarske metode tlačenja naše knjige. Gospodo i prijatelji iz Bugarske, mislim da ne možemo učiniti veću manifestaciju pravog zajedničkog osjećanja.
U ime Pen-kluba iz Zagreba g. Livadić je rekao:
— Htio bi dati izraza veselju što su se u ovom klubu sabrali svi jugo-slovenski centri. Ja konstatujem da je ovo drugi zajednički susret i predlažem da se danas riješi da ubuduće na našem interklupskom godišnjem sastanku budu zastupljeni i prestavnici Pen-kluba iz Bugarske.
G. Niko Bartulović se vraća na predlog g. Cankara:
»Prije nekoliko mjeseci bio je uhapšen u Italiji naš drug France Bevk, bez ikakvih razloga, jedino zato što je slovenački pjesnik. I interniran je na jednom ostrvu. Naši klubovi su se obratili Pen-klubu u Rimu. I mora se priznati da je intervencija imala uspjeha. France Bevk je pušten. To znači da jedna akcija Pen-kluba može da ima uspjeha. Mi želimo da slučaj proganjanja jugo-goslovenske literature iznesemo — ne pred kongres u Edinburgu, jer je već kasno — nego pred onaj u Barceloni. Ali da nam se ne bi, bilo šta, predbacilo i jer smo za solidarnost i dobre odnose, mi noćemo prije toga da se direktno obratimo Pen-klubu u Rimu i iznesemo naše poglede o proganjanju jugoslo-venske literature. I to ne političke, nego čiste lijepe knjige. Taj dio našeg naroda bio je najnapredniji i tamo je cvijetala kultura. Od svega, zbog ovakvih postupaka, nema danas ništa. Ja se zato pridružujem predlogu ,g. Cankara i molim da uzmemo u zaštitu njihova najosnovnija prava i jugoslovensku lijepu knjigu, sa isto onoliko brige, sa koliko smo, u Sofiji, vodili računa o bugarskoj lituraturi«.
U ime Bugara, odgovorili su g. Balabanov i g. Vasiljev.
G. Balabanov: — Od srca se angažujemo da se sastanemo sa ostalim članovima iz Sofije i da ovo pitanje riješimo.
G. Vasiljev: — Od sveg srca ćemo vam pomoći. U Sofiji ćemo razgovarati o tome i mislim da ćemo biti jednodušni«.
iini. (Na ovu knjigu ćemo se posebno osvrnuti.)
IZDANJA NA NJEMAČKOM JEZIKU.
DIE ADRIAFRAGE — Josef Marz. predgovor Karl Haushofer — 352 str. sa 4 karte
—	Izdanje Kurt Vowinckel Verlag. Berlin-Grunewald 1933.
I Das Gesicht der Adriafrage. — II Die eeograohischen Verhaltnisse des Adriage-bietes. — III Verkehr. — IV Die Wirtschaft in der Adria — V Die Vòlker der Adria-lander. — VI Adria und Adriafrage in der Geschichte. — VII Albanien. — Vili Die militarischen Gesichtsounkte.
O toi knìizi ie bilo u dva navrata pisano u našem listu. Za nas važan dokumenat. jer se tvrdi, da u luliiskoi Krajini ima 600 hiliada lugoslovena. Iznaša se i neprirodan položaj Zadra. Oprovrgava pretenzije talijanske na Dalmaciiu
BLÀTTER AUS DER SLOVENISCHEN LYRIK — prevela na njemački Lili Novy
—	72 str. — Ljubljana 1933.
Za nas ie od interesa ta zbirka zato što su izmediu šest slovenskih pjesnika dva iz naših krajeva, i to Aloiz Gradnik i Dragotin Kette.
GROSSDEUTSCHLAND — GROSSOD-, SLAWIEN — dr. Čamilo Morocutti — 103 , str. — Izdanie Wilhelm Braumiiier. Wien
1933.
Ta ie kniiga za nas. kao emigrante, u (, toliko interesantna, što ie pisac poznati : propagator niemačke narodne manjine u .Sloveniji. U toi kniizi kaže da će se pitanja f Srednie Evrope L Balkana riješiti stvara-(, niem velike Niemačke 1 velike Jugoslavije, j ako se Niemačkoi pripoji Austrija, a Jugoslaviji Bugarska.	_________________
IZDANJA NA TALIJANSKOM JEZIKI?.
U taliianskoi bibliografih nisu pobrojene kniige. koie izdaiu Talijani specijalno o našim krajevima, već samo one koje govore o našim krajevima u vezi s Jugoslavijom ili koie su karakteristične za talijansku politiku.
PER LA STORIA DELLA SLAVISTICA IN ITALIA — Arturo Cronia — Str. 150. Ciiena f6 lira. — Izdanje E. de Schon-feld. Zadar 1933.
Iznaša prve riiečnike slavensko-talijan-ske. narodne piesme. poviiest Mavra Orbina itd Posebno poglavlje ie posvečeno Istri, listu »Osservatore triestino« i Volti-ćevom riiečniku. Veze taliiansko-slavenske za vriieme Rissorgimenta. — G. Mazzini i slavenska nota u njegovom političkom programu. — N. Tomazeo i slavenska nota u njegovim dielima. — Štampa u pograničnim krajevima — u Trstu i Zadru. (»La Favilla« i »Dalmazia«) itd.
CORSO COMPLETO DI LINGUA SERBO-CROATA PER LE SCUOLE MILITARI E PER GLI UFFICIALI DEL R. ESERCITO — Tolomeo Folladore — 471 str. — Izdanie Società Tip. Modenese, Modena 1933 — Dio I.
Karakteristično ie izdavanje te kniige. ier se vidi, da Talijani svoju vojsku ozbiljno snremaiu i u tom pogledu.
LA MACEDONIA NEL PENSIERO ITALIANO — Giorgio Nurigiani — 134 str. — Izdanie Ausonia. Rim 1933.
I ova le kniiga karakteristična za talijansku politiku. Piedira da se Macedoniju dade Bugarima sa stanovišta talijansko politike na Balkanu
(t. p.)
ČA RAZUMI ZVANE KASTAVAC OD NAVIGACIJONi,
od mora, palangari, rib i Bodulije.
Kastavci su pucali u Lovrance iz topova od smokve. To ie opća poznata historijska činienica. i ako Ferdo Sišić za nm ne zna. može da ispita staroga Nina Radića. kod »Slavile« u Malinskoj, u subotu u večer- cosliie druse litre. Ali meni tule Poznat niiedan veliki moreplovac iz Kastva. Dobro sam pregledao listu poručnika trgovačke mornarice riiečke oblasti, ko.iu ie obi avi o Rudolf Crnić u uskršnjoj »Istri« i spomena tamo nema o nekom Kastavcu moreplovcu. Radi toga. kad sam vidio u istom broiu »Istre«, da kapitan Ive. ne samo tamo niše kako ie pošao kao Kolumbo za Indiiu iz Kostrene da otkriie nepoznate Vantačiće kod Malinske. nego ie objavljena tamo i slika niegove »Sante Marne« hiti »mitnice«, s iedrom u kvadru i flokom. odmah sam pomislio, tu niie nešto u redu. ler. kad Kastavac gre na more. sjgurno ce se nešto dogoditi. Ili će stegnuti Škotu i kod timuna zaspati, ili de ostaviti sidro o moru i ploviti na mjestu sa punim jedrima. ili će noći za Benece i onda će tisuću »skuža« naći. što se morao vratih, ih će s nogom namierno pritisnuti čep na krmi. da mu se brod napuni vode i onda kazati, da ga ie more napunilo. Na svaki način be će stići tamo. kamo ie htio poći. i zašto se toliko unaored dičio.
I sve vam ie bilo tako. Zvane Kastavac ie želio da odjedri u Vantačiće, a nije htio da se otisne od kraja, i nikad tamo mie došao svoiim jedrenjakom, nego samo sigurnim brodom »ladranske Plovidbe«. Ra mu ie onda kriv vjetar, bura. maustrai. bonace, i na kraiu financa. »SKuže«.
Ali ia bih mu ostavio svu slavu njegovoga puta prvo radi toga. što misli dobro
0	»kalavajni« i što mi ie on, kao mnogo bolii poznavalac klasičnih jezika od mene obiasnio da »Kalavajna« znači »dobra vina«, i što se on istinski razumije u dobra vina isto kao i ia. i što on umile onako liieoo da prikaže divne oeisaže Primorja.
1	da postigne, da se čitalac čas plače čas smiie. i što do sada mediu nama niie bilo barufe osim onda. kad smo kao »kutnpa-nii« na »trešete« gubili partiju. Ali iz njegovoga puta nesudienog. u Vantačiće. treba da izgleda kao da ie on dobar mornar i iskusan ribar, a ia sam onaj ko.ii se samo hvali sa silnim ribarskim uspjesima, kojima ga mamim u Boduliiu. A to su velike stvari, preko koiih se ne može preći-Ribarski ponos ie velik, i Zvane, kao suho-zemac. to ne zpa.
A sad na stvar. Pogledajmo njegovu »Santa Mariju« iliti »mimicu« na slici u »Istri« i kapitana Zvanu na nioj. On kaže: ide za Vantačić. duva maiištral. Klinu njegovoga broda ie upućen prema Opatiji, polazi iz »Urinia«. Jedri. Na fotografiji se vidi ciiela visoka figura njegova u siede-ćem staniu sa glavom, kola siže iznad do-niega pinuna. Prvo. no fotografiji izgleda da naš kapitan siedi šotovento. Sa time ie već mnogo rečeno u pogledu njegove mornarske vještine. Drugo, kljun čamca ie uoravlien pravo u pravac, odakle maiistrai duva. a iedra su ipak puna. To je jedno pravo čudo. i ako Kastavci pronadiu. aa ie osamstogodišnii razvoj, koii ie čovječanstvo provelo u krstarenju (bordizamu). a samo krstarenie ie tekovina kasnoga srednjeg vijeka, bilo mučenje bez potrebe, i da se može Jedrima ići protivu vietra bez krstarenia. onda ie konačno riješen spor o kulturnom primatu izmediu Kastva i Lovrana u prilog Kastva.	,
Onda: moi Zvane prelazi u naoadai na
mene. On kaže: »Mate ie na to nonšalantno | primietio. da n.iemu. hvala bogu. toga (t. i. ribe sa blata a ne ribe od koće kako niše Zvane) ne manjka: on ie, veli, napravio oalingar od sto paši sa trista udica i dosta ie da ga naieška i spusti u more. pa da uhvati — deset petnaiest kila raže i breki.« To ie iedna takova stvar, koja bi se mogla ispraviti i no zakonu o štampi. Ja sam njemu, istina, govorio o palingaru, ražama i brekima. Ali on, kako se vidi. ne poznaje ribarliu i niie mogao da zapamti, što sam mu govorio, iako ie za druge stvari njegovo pamćenje fenomenalno. Prvo: ribar ne dela nalingar da bi na jedan paš metnuo tri udice. I iedna udica do sežnm (našu) ie dosta, za neka dna i neku ribu i odviše. Drugo: istina ie da sam hvatao i deset i petnaist pa i trideset kila ribe od dna na dan. ali svaki zna. da se može stegnuti van i prazan palangar. i bez ribe i bez ieške. Treće: koii ribar želi da se naiede raž i breki. kako naš Zvane? I jedno i drugo ie dobra stvar, ako nema bolje ribe i ako se ta riba vidi ritko- ma ia bih htio vidjeti našega Zvanu, koji žen da se naiede ribe od dna bez kosti, šta bi kazao, kad bi morao osam dana da iede ovakvu ribu u podne i u večer? U Boduliii sam našao, da ie samo stara Mara Cilinka iz Mihovilići bila želina raže i mitila me sa svoiim vodenastim rožoliiom da joj koiu donesem. Iz svega toga ie lasno kao bijeli dan. da moi Zvane nije baš stručnjak u ribarskim stvarima Ali to niie ni nikakva taina. Ovoga lieta ie htieo da krene iz Kostrene za Punat, jer da pod Kostrenama niie dobar ribolov. Kad sam to pričao na Sušaku kod »Vatrogasca« njegovim priia-teliima i dobrim ribarima, sud ie bio jednoglasan: Neka se Zvane prvo nauči ribariti, na će onda naći ribe i pod Kostrenom Ja. takodier. istini za volju, priznajem, da mi se Zvane niie nikada pohvalio, da ie uhva-
tio ma i iednu ribu. A za jednoga ribara koii uviiek uhvati nešto, pričao mi da sigurno zna neke čaroliie. Nisu to. moi Zvane. Carolile, nego čoviek zna onako dobro što ie more. ribolov i riba. kao što ti znaš dobro klasične iezike i talijansku poeziju.
Ali to niie od značaia. Najfinije dolazi sad. Moi Zvane Kastavac krenuo ie iz Uri-nia za Boduliiu. On kaže. da ako grune bura. da ga može odniti i na Cres. Sad. i to može biti. ali samo onda. ako bi i tu imao »peh« kao neki put kod »trešeta«. Inače bura ca oo prirodnim zakonima može iz Urinia dovesti baš u Vantačić. Ali naiglavniie ie to. da on. kao kapitan od broda, polazi na drugi kontinent (u Bodu-liiu). a misli i boii se da može da zaluta i na Cres. dakle u drugu državu. — a ne nosi sa sobom nikakvih plovidbenih isprava. Dakle o naiosnovniiim ribarskim i mornarskim pravilima ni traga. A Malinskari uzimliu karte sobom i kad idu samo do Glavotoka. znaiući da se može tamo naći onai pravi morski čuvar iz Krka. koga niko ne može prevariti
Ali sve su to samo »skuže«. Kl će traversati put od Urinia do .Vantačića za dva mieseca. može to uraditi i u Gojkovo! san» dolini, a ne samo u »Santa Mariji«.
I tako. Zvane Zvanić. lini moi tić
od silne »mimice« gospodar ' ma slab na nioi mornar, i nrez srca
Ti voliš biti tamo di se puca s boćami, i di se tuče s tricama.
Srce te ne vuče
tamo na nevere, kadi bura bije
za to će tvoja »mimica* samo z daleka
gledati
oštre punte i tihe drage line Bodulije.
Mate Balota.
MATE BALOTA JE „PESNIK, KAKRŠNIH JE BILO PRI NAS PO VOJNI MALO, ALI SKORAJ NIČ“
Slovenska kritika »Antologije nove čakavske lirike«
Na raskršću u Žminju
IVANU ERMANU
Na raskršću u Žminju spod starog malina čekali su ljudi korjeru iz Pazina.
Grajani svi u šaren lepaki u koreti skupa su govorili šijori i kmeti.
pod zidon su čekali i z pip su fumali njihove i naše beside miiali.
Jedan je zapila druge,
*Ća će ovo bili
kad se više tako jadno
ne more iiviti
Ničesa ča doma iman ne moren prodali, šteure i silne taše vajkar moran dati.
Niman više ča obući Niman ča obuti će li to sve tako skupa kad se obrnuti.
Već ne znan ni ča san sad. ni kako se pišen Samo sad van i ariju po njihovu dišen
Prije san se Benčič zva sad me Benči zovu samo su mi mogli dati i košulju novu«.
Ćovik se je ubrnuja,
Ča čeka ta pošta.
A uz a da pod koreton . kosir je zarošta.
Jedan stari Brsečan tote se je naša ča je luk prodavajuć svu zemlju ubaša.
On je reka: *Po Bogal, sve će ovo proći« i doda je par besid:
»će ben Bog pomoći«
Najedamput dvajset oči se je otvorilo, i do deset trdih glav sve je razumilo.
Ni jene beside črne ni već nidan reka, ma ja znan da iminjsko polje svoga Boga čeka.
MATE BALOTA.
V ljubljanskom tedniku »Delavska Politika« od 5 maja piše znani slovenski književnik Angelo Cerkvenik:
»Danes prevladuje v »kulturni Evropi tendenca »vistosmerjanja«, tendenca, nasilnega zatiranja vsakršne bodisi psihične, bodisi fizične raznolikosti. Zbirka pesmi, pisanih v hrvatskem čakavskem narečju (v narečju, ki se govori v Istri, na istrskih otokih, v Hrvatskem Primorju, v severni in srednji Dalmaciji) pomeni odločen upor proti sodobnemu mračnjaštvu ter je prav zavoli j o tega posebno simpatična! Opravičevanje izdajateljev, da upravičuje vsaka edicija svoj obstoj, če je le dobra, se mi zdi skoraj nepotrebna, ker je sama po sebi razumljiva, važnejši bi se mi zdel spričo barbarske tendence sodobnosti poudarek da je prav v raznolikosti vsega, kar živi, prav v raznolikosti slehernega^ živ-Ijenskega očitovanja — dobršen, če ne celo pretežen del življenjskega čara. — Prav to dejstvo v prvi vrsti upravičuje izdanje takšne pesniške zbirke.
Zbirka vsebuje pesnitve štirih pesnikov, pesmi Vladimirja Nazora, Mateja Balote, Pera Ljubiča, Graga Gervaisa, uvodno pesem Tina Ujeviča in ciklus čakavskih narodnih pesmi.
Vladimir Nazor, znan po svojem Veleni Joži, simbolični povesti o delu, trpljenju, uporu in zasužnjen ju istrskega kmeta (povesti, ki bi bilo iz marsikaterega vzroka vredno in mikavno primerjati jo s Cankarjevim Hlapcem Jernejem!) se tudi v pesmih te zbirke očituje kot pesnik drobnih socialnih problemov, poglavitno pa kot jezikovni estet in mojster vezane besede.
Ves ljudski, tako zelo ljudski, da se ob čitanju njegovih verzov nepričakovano najdeš sredi ljudstva, v čigar jeziku so pisane pesmi, je Mate Balota (psevdonim). Tako neposredno ljudskega pesnika bi v povojni jugoslovanski liriki zaman iskali. Baloto je moči kot lirika v sorazmjerju nasproti istrskemu mornarju, ribiču in kmetu primerjati Reymontu kot epiku v sorazmjerju nasproti poljskemu kmetu. Prvinski v izrazu in čuvstvovanju, preprost malone do riskirane skrajnosti — silovito zgrabi bravca ter ga v zaletu osvoji. Pesnik, kakršnih je bilo pri nas po vojni malo ali skoraj nič. Iz slehernega verza diha puntar, bojevnik, revolucionar. Naj navedem samo dvoje, troje njegovih kitic. »Sjor, piši, ti bolje umiš, prvo ča mi smo van dali:
Tri slo lit svoje mladosti,
deset kolini prež radosti,
i milijune jakih, težačkih ruk,
da bi je skupiti ki lip bi bija puk,
ča kosti, ča žil, ča žulji, ča bistrih oči i glav,
ča životi i svaki je bija jedar i zdrav.
Svi su se om za vas pokopali.
Sjor, sad šurnaj, da budu računi čisti, ko san ja dužan, ja ću platiti, ko neću ni jisti.
A ko si ti dužan, ne pitan te niš, samo neka je mir.
Sve ča je staro se briše i samo novo se piše,
za novo ima svaki na novo da brusi kosir!«
(Božični račun z gospodinom Benedeton). Ona je ovce čuvala, drugi su vunu strigli, ona je prasce hranila, drugi su jili pršute. Sve ča je s mukon prikupila, drugi su lako digli:
Od mrsa, vina i smokav, od sira i skute.
Da prosi ča od bližnega, ki zna ko bi je čuja, i kad bi Boga molila, Bog bi druge pomoga.
(Moja mati.)
Pera Ljubiča mnogo bolj mikajo bela obmorska mesta s slikovitimi zvoniki, neznatne ribiški vasice, kraška pokrajina ... Ludje pa, kakor da so po nekem nagajivem naključju padli v ta bela mesta, v to pusto deželo. Ali bi bilo drugače mogoče napisati, da so otočki žalosni, ker so žalostni hribčki, ljudstvo pa bedno? Ljubič je nežen, dekliški od melanholije skoraj bolan. Oblikovno je virtuozen.
Drago Gervais pa je v izrazu in gledanju gosposki, norčav, pravo nasprotje Ljubiča. Njemu se vse smeje, njegova večno sončna zemlja, njegovo sonce, njegov Kvarner. On se vsemu smeje, stari materi in staremu očetu, kvarta-čem in zaljubljenim plesalcem... Pri njem je vse veselo. Hotel je napisati žalostno pesem »Barke faren«, pesem o starčku, ki vozi po morju tujce s svojo barko, nekdanjo ladjo, pa so se mu ustnice nasmehnile prav v trenutku, ko so se bile naškobile na jok...
Ciklus narodnih pesmi je v mnogo-čem sličen slovenski narodni pesmi. Mnogotero pesem prepleta motiv slovenske pesmi o Lepi Vidi.
Kogar mika lirika (če bi bilo več takšnih lirikov, kakršni so le-ti, bi, verjetno, ne morali govoriti o izumiranju lirike in interesa za liriko) bo našel v tej zbirki več, nego je pričakoval.
TRIDESETGODIŠNJICA RIJEČKOG SOKOLSTVA
Kako javlja »Sokolski Glasnik« ove godine navršit če se 30 godina od osnivanja sokolskog društva na Rijeci. Riječki Sokol nastavio je poslije rata svoj razvoj na Sušaku. Na Sušaku će se i proslaviti ta godišnjica. »Sokolski Glasnik« piše:
»Od vrlo skromnih početaka, naše je društvo vrlo brzo sakupilo u svojoj sredini sve što je u našem tada još neznatnom gradiću i susjednoj Rijeci osjećalo i mislilo jugoslovenski i opće slovenski. Sve najistaknutije nacionalne manifestacije odigrale su se u krilu našega Sokola, najistaknutiji ljudi ovoga našega krševitog i patriotskog kraja bili su članovi našega društva. Mnogi su od članova Sokola Sušak-Rijeka, vaspitani Tlr-
ševom idejom i slovenskim idealima, kao dobrovoljci za balkanskog i svjetskog rata djelima iskupili svoj patriotizam, mnogi su svoje živote položili za jedinstvo i slobodu našega naroda. A ko bi nabrojio sve one žrtve neprijateljske persekucije, koje su članovi Sokola muški podnosili? Danas se naše društvo broji medju najjače sokolske jedinice.
Da se sve to ne zaboravi, da se mladji naraštaji upute i obavijeste o nacionalnom radu i u ovom našem kraju, odr-žaće se na Ti jelovo, 31 maja o. g., svečana matineja prilikom tridesete godišnjice od osnutka našega Sokolskog društva sa glazbenim programom i predavanjem, a poslije podne javna vježba sa narodnim veseljem na Sokolskom trgu«.
PETGODIŠNJICA OPSTANKA ISTARSKOG AKAD. KLUBA
U petak, 8 Juna u 8 sati naveče u društvenim prostorijama na trgu Kralja Alek-saudra broj 4, proslavit će Istarski akademski klub petogodišnjicu svoga rada.
Na programu su slijedeće točke:
Matko Rojnić, iznijet će prilike I rad akademičara do osnutka današnjega kluba;
Milan Gržetić, prikazat će prilike koje sada vladaju u klubu, rad kroz pet godina, te kritiku toga rada.
Govorit će zatim jedan akademičar iz Ljubljane o emigrantskom radu uopće, a napose o tome kakav bi rad trebao da bude rad akademičara.
ZASLUGE G. SIROVATKE ZA OSJEČKU JUGOSLAVENSKU MATICU
U jednom od posljednjih brojeva donijeli smo izvještaj o glavnoj skupštini Jugoslavenske Matice u Osijeku. Taj izvještaj upotpunjujemo ovim daljnjim informacijama, koje donosi osječki list »Jugoslavenska Zastava«:
»Po svršenom dnevnom redu uzeo je riječ g. dr. Dinko Erman, te se je dirljivim riječima u ime cijele skupštine oprostio s g. Hinkom Sirovatkom, koji nakon 5-godišnjeg požrtvovnog i napornog rada oko zaštite istarske emigrantske sirotinje ostavlja Osijek. Odanim saučešćem i burnim pozdravnim klicanjem popratili su naročito prisutni emi-
granti riječi dra. Ermana, iza kojega je uzeo riječ g. direktor Toma Maksimovič s predlogom, da se g. Sirovatka s obzirom na njegove vanredne zasluge u izvr-šivanju ciljeva podružnice i njezinog tolikog procvata, izabere začasnim pret-sjednikom. Taj predlog popratila je skupština burnim klicanjem g. Sirovat-ki, pa je novi prvi potpretsjednik g. apotekar Frank mogao samo konstatovati jednodušnost cijele skupštine, obećavši, da će nova uprava s ljubavlju za dobru stvar koracati stazama, koje je podružnici utro g. Sirovatka«.
Običaj je, da se bivši tovariši ob jubilejih svojih matur sestajajo, da se po dolgih letih zopet snidejo in pogovore o vsem kar ih je doletelo v življenju in da obude prelepe spomine na dijaška leta.
Tolminski učiteljiščniki ne bomo praznovali Jubilejev. Vsi, ki so pripadali tolminski dijaški družini, pa najso maturirali eno leto preje ali kasneje kot drugi, se bodemo zbrali v počitnicah, da po dolgih letih oživimo v spominu vso tisto lepo za-Jedniško življenje, ki smo ga živeli v zelenem Tolminu.
In koliko si imamo povedati! Bolj kot katerakoli druga generacija, smo mi z usodo naših poti tako raznoliki. Tam doli v
Abrucih in Kalabriji životarijo naši tovariši; drugi spet sede po laških ječah in se gotovo spominjejo tistih časov, ko smo v mladostnem ognju kovali načrte. Gotovo se vprašujejo: »Ali so ostali tovariši zvesti?« In mi, ki smo tu? Vsak izmed nas ima za seboj kak križev pot. Zato smo vsi enaki: zato pridimo vsi skupaj brez ozira na letnike. Tovariš Venturini Je objavil poziv. Odzovite se vsi! — D. P.
♦
Prijave za sestanek, ki bi se p r e d v I-doma vršil is. Julija t. 1. v Ljubljani sprejema tov. Venturini Oskar, učitelj — Trzin pri Domžalah.
KOMEMORACIJA PROF. VJEKOSLAVA SPINČIĆA U ISTARSKOM AKADEMSKOM KLUBU.
U subotu 26 maja uoči same godišnjice smrti našeg velikog borca, održan je ko-memorativni sastanak, na kojem je Nikola R a d e t i č, kratkim govorom iznio najmarkantnije točke njegova života. Dvije su karakteristične crte koje provejavaju kroz čitav njegov život — skrajnje siromaštvo, samoodricanje t ustrajan i neumoran rad za narod sa čvrstom vjerom u bolju budućnost.
Ali danas, kad Njega nema medju nama ostala su nam njegova besmrtna djela, i mi istarska omladina kao i čitava emigracija — kaže predavač — treba da ga slijedimo primjerom da crpemo nove snage, jer će nam u borbama koje nas čekaju trebati još mnogo Spinčićeva duha, njegove besprimjerne životne energije, nesebičnog i nadasve požrtvovnog rada za narod. Slava Vjekoslavu Spinčiću!
t FRANC GRGIČ
Dne 7 t. mj. so pokopali v Padričah pri Trstu Franca Grgiča. Pokojnik je bil kmet, ki je zelo ljubil svojo domačo grudo. V svojih mladih letih se je posvetil naši pesmi in se v glasbi tako izuril, da je sam vodil vaški pevski zbor »Slovan« in po vojni tamburaški odsek istega društva. Deloval je z vnemo v društvu vse dotlej, dokler niso oblasti ukinula delovanje društva. Počivaj v miru v domači grudi, ki si jo tako globoko ljubil in zanjo toliko dobrega storil!
MUSSOLINI SA PLINSKOM MASKOM
Na rimskom letištu Monte Cello u prisutnosti ministra pretsjednika Mussolinija održane su velike vježbe za zaštitu od napadaja iz zraka. Tom prilikom je i sam Mussolini stavio na glavu plinsku masku.
Mussolini se ne boji samo onih plinova, koji Jbi mogli da se spuste nad Rim u slučaju rata, nego i neke slične antifašističke akcije, pa se — osigurava ...
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
IZVANREDNA GLAVNA SKUPŠTINA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU.
Izvanredna glavna skupština, koia ie bila sazvana u nedjelju 27 maja u svrhu promiene pravila niie izvršila svoju zadaću. Priie nego ie došlo do stvarnog raspravlia-nia o noiedinim paragrafima razilazila su se mišlienia o samom nazivu društva. Kad se imalo preći na glasovanje nastala ie galama, ier ie dio članstva zahtievao da glasuiu svi prisutni bez obzira, da li imadu pravo glasa ili nemaiu. Pretsiednik niie dopustio, da se krše pravila, na pošto ie zahtieV o protupravilnom glasovanju posta-iao sve izrazitiii. to ie komesar policije nročitao odnosni paragraf o glasovanju, do kome neće neki članovi da se vladaju pa ie skupštinu raspustio.
ČLANSKI SASTANAK
Sastanak članova društva »Istra« >' Zagrebu biti će u nedjelju dne 3 juna u 9 i po sati ujutro u novim društva nim prostorijam.., trg Kralja Aleksan dra br. 4.
NOVE DRUŠTVENE PROSTORIJE
Javljamo svim svojim članovima 1 bratskim društvima da je društvr »Istra« u Zagrebu preselilo svoje prostorije iz Boškovićeve ulice 40 na trg Kralja Aleksandra broj 4, prizemno lijevo.
Pismo iz daleke Amerike
Krasan je svibanjski dan. Topao, be\ ijednog oblačiča na nebeskom svodu, koj se uz onu vedrinu tuko sjajno plavi Ca rom svojim opaja nekim posebnim čuvstvom koje te još tužnije podsjeća bonih uspomena prošlih dana. .
Tko ne pozna, ne zna lijepih naših maj skih blagoslova?
Sjećam se, bijah maleno dijete, kasnija djevojka u razvoju, u cvijetu mladosti svoje, kadno kao na pir trtah u crkvu sv. Jur-ja na blagoslov, da mogu onom lijepom, milozvučnom melodijom zapjevati krasne stihove one pjesme koja mi je ostala duboko urezana i zapisana u srce:
Marijo svibnja kraljice,
Gle, svibanj te pozdravlja ..
Sada već toliko godina i tog lijepog običaja nestade Majski se blagoslovi doduše još uvijek obdržavaju i u istoj crkvi, ali pjeva se u drugom, tudjem jeziku. U jeziku koga mi većinom poznamo, ali nam ni je prirasao k srcu ...
Ne gubim ipak nade, da će koji dan zao-riti našom crkvom naša riječ ? uhrsnutl opet ta naša stara divna majska pjesma, koju su pjevali naši djedovi, a onda eto mene i opel na svojem crnom ljubljenom ognjištu, gdje, ugledah svijetlo dana — u u sve mile > drage svoje ...
Sjed. Ani. Države. Maj 1934.
LOVRANSKA MARE,
V FOND „ISTRE"
Vukovič Marija, učiteljice stručne škole, Baška . . Din lO-^ U prošlom broju objavljeno Din 32.693.8j> UKUPNO Din 32.703.8$
»Istra« izla;: svakog tjedna n petak. _ Uredništvo uprava nalaze
nalaie <a n Zagrebu, Masarykova ulica28 II. — btoi òokovcoK raSuna 36.789. - Pralplata-	sn
godinu. _ Oglasi se računalu po cjenik... - Vlasnik i udava«: KONZOHCIJ »ISTRA.	?i SS..? 5l,,!ai
po godine 25
dinara: za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na »oainu. — ugiasi se računaju po cjenik... — Vlasnik i izdavač? KONZORCIJ »ISTRA.	«*•'•*••• •*'	------ |f0	—
, i.. Hitao.no.it.	». - ».	o,.	&