OSTAVE 247 I 254 GODINE U NARODNOM MUZEJU
U BEOGRADU
M ILO JE R. VASIĆ 
N arodni m uzej, Beograd
S redina 3 v. na B alkanu o stavila je ako ne pisane podatke o burnoj istoriji, 
onda m aterijaln e koji govore o pohodim a v arv ara i žilavoj borbi R im a i au to h ­
tonog stanovništva da sačuvaju svoje te rito rije i im etak od provala i u n išten ja 
nep rijatelja. I ne sam o to, nego i u n u trašn je borbe p reten d en ata za im p erato r- 
sku v la st ostavljaju duboke tragove u životu ovog perioda. Ti podaci su u 
prvom red u ostave novca koje su onda kao i danas verni pratioci nem irnog 
stan ja u državi.
N a našem delu B alkana tr i su perioda, p o tv rd jen a ostavam a, bila n aju g ro ­
ženija — 247, 251—52 i 254 godine. Ovde ćemo govoriti o prvom i trećem 
periodu. Iz prvog perioda 247 god. u N arodnom m uzeju se nalaze dve ostave: 
iz S ik irice1 i Dobrog Dola kod Azanje.'2 Sikirica sadrži sledeče kom ade:
V E SPA Z IJA N 1 kom . JU L IJA M EŽA 13 kom .
H A D R IJA N 1 kom . JU L IJA S E M IJA S 2 kom .
A N TO N IN P IJ E 1 kom . A LE K SA N D A R
KOM OD 3 kom . SEVER 59 kom .
S E P T ÏM IJE SEVER 36 kom . O R B IJA N A 1 kom.
JU L IJA DOMNA 12 kom . JU L IJA M A M EA 11 kom .
K A R A K A LA 37 kom . M A K SIM IN 13 kom .
G ETA 10 kom . G O R D IJA N III 72 kom .
M A K R IN 1 kom . F IL IP I 2 kom.
ELA G A BA L 26 kom .
ukupno: 303 kom .
1 Z abeležena u O pšti in v e n ta r pod 2 Z abeležena u O pšti in v e n ta r pod
b ro jem 119. bro jev im a 835 i 836.

Dobri Do im a sledeče kom ade:
TR A JA N 1 kom. JU L IJA M EŽA 33 kom.
H A D R IJA N 1 kom. JU L IJA SE M IJA S 13 kom.
A N TO N IN P IJE 4 kom. JU L IJA PA U L A 6 kom.
M ARKO A U R ELIJE 3 kom. A K V IL IJA SEVERA 2 kom.
L U C IJE VER : 1 kom . ■ A LEK SAN DA R
FA U STIN A I 1 kom . SEVER 167 kom.
FA U ST IN A II 3 kom. O R B IJA N A 1 kom.
KOMOD 11 kom. JU L IJA M AM EA 34 kom.
A LB IN 3 kom. M A K SIM IN 34 kom.
S E PT IM I JE SEVER 115 kom. B ALBIN 3 kom.
JU L IJA DOMNA 54 kom. P U P IJE N 1 kom.
K A RAK ALA 77 kom. G O R D IJA N I 2 kom.
GETA 22 kom. G O R D IJA N III 387 kom.
PL A U T IL A 5 kom. F IL IP I 103 kom.
M A K R IN 5 kom. O T A C IL IJA
D IJA D U M E N IJA N 2 kom. SEVERA 19 kom.
ELA G ABAL 140 kom . F IL IP II 49 kom.
ukupno 1265 kom.
P eriod 254 god. je zastupljen većim brojem ostava: Sm ederevo,3 Jablanica,4 
Supska,5 i Dvorska.6
O stave iz Sikirice i Dobrog Dola pokazuju sličan raspored vladara koji se 
u skoro neprekinutom nizu sm enjuju do Filipa I. U em isijam a novca nem a 
nekih posebnih osobitosti n iti novih tipova, ali opšta koncepcija ostave je 
interesantna. U Dobrom Dolu se javlja jedan neobičniji komad Julije P aule 
nepoznat u RIC IV/2 i BMC V:
Av. IVLIA PAVLA AVG. poprsje na desno.
Rv. CONCORDIA. K onkordija stoji na levo, drži pateru iznad upaljenog 
oltara i dvostruki rog izobilja. U polju levo zvezda.
Iz kovanja Ju lije P aule poznat je revers sa Konkordijom , ali na tim p ri- 
m ercim a K onkordija sedi. P in k navodi ovakav revers ali bez bližih podataka 
i lite ra tu re .7 Stil rad a je prilično grub i potseća dosta na neku orjentalnu 
kovnicu,8 pogotovu u poredjenju sa kom adim a u ostavi koji sigurno pripadaju 
rim skoj kovnici. Interesan tn a je činjenica da p o rtre t veoma liči na A kviliju 
Severu, a kod nje je poznat ovakav tip reversa. Moglo bi se pom isliti da je 
kom ad hibridni da kovanje A kvilije Severe nije m ladje.
3 J. Petrovič, R im sko blago iz Sm e­
dereva, Starinar 6 (1931) 32 i d. do
4 M. R. Vasić, O stava iz Jab lan ice 
(Kupci), Starinar 18 (1967) 63 i d.
5 N epotpuna, zavedena u O pšti in ­
v e n ta r pod brojem 157.
6 Z avedena u in v en tar V II, br. 732 
842, 1170— 1373.
7 N u m . Zeitschr. (1934) 17.
8 R IC IV/2, 27.

I kod jed n e i kod druge ostave može se izneti p retp o stav k a da su postojala 
dva perioda stv aran ja riznice. P rv i period bi bio do A leksandra Severa, a drugi 
od M aksim ina nadalje. K om adi iz D obrog Dola su do S evera izlizani. Slično 
je i sa kom adim a Severa i 'Ju lije D om ne osim nekoliko bolje sačuvanih. Novci 
K arakale i G ete su relativno dobro očuvani ali se vidi da su bili u opticaju. 
K om adi M aksim ina i D ijadum enijana su potpuno novi, ali kod E lagabala i ca­
rica vidi se da su upotrebljavani: Tek kod- A leksandra Severa ja v lja se "više 
odlično očuvanih kom ada, da bi kod M aksim ina bili svi potpuno novi, tek izašli 
iz kovnice. Ovo bi govorilo da je početak riznice padao u vrem e n ajstarijih 
dobro sačuvanih kom ada, u ovom slučaju u vrem e A leksandra Severa, a in - 
tezivno se nastav lja na početku M aksim inove vladavine, upravo u vrem e krize 
kada je bilo potrebno sak riv an je dragocenosti zbog velikih M aksim inovih 
konfiskacija, nem irnih vrem ena u n u trašn jih i spoljnih razd iran ja im perije. 
P otpunu istu sliku daje i ostava iz Sikirice.
Obe ostave im aju jednu v rlo značajnu k arak teristik u koja se ne sreće u 
tolikoj m eri kod drugih njim a sličnih. Ovde se pokazuje da su denari igrali 
veom a zn ačajn u ulogu i kada je njihova cirkulacija zvanično prestala. Sastav 
ostava koji ide od V espazijana i T rajan a pokazuje vrlo slabu zastupljenost 
an to n in ijan a pre vlade G ordijana III. Posebno je jača koncentracija den ara u 
vrem e A leksandra Severa što je i razum ljivo kada se setim o njegovog poku­
šaja da ponovo uvede sam o d en ar kao srebrnu m onetu i ojača njegovu platežnu 
moć. M aksim inovi kom adi su tak o d je relativno brojno zastupljeni i u jednoj 
i u drugoj ostavi za razliku od d ru g ih poznatih ostava n a B alkanu (ne računajući 
Reku D evniju koja je izuzetan slučaj). Sikirica i D obri Do se p roširuju ko­
m adim a B albina i Pupi jena —■ no opet interesantna činjenica — denari i anto- 
n in ijan i su podjednako zastupljeni i ako su antonin ij ani ponovo u njihovo 
vrem e uvedeni, verovatno zbog p laćanja tru p a protiv M aksim ina.9 A li oni su 
uopšte n a B alkanu retk i (Sm ederevo 2 Balbina, 3 P upijen a; Jablanica 3 B albi­
na; A zanja 3 B albina i 1 P upijen; S ikirica nem a; R eka D evnija 15 B albina, 8 
P upijena; P levna 1 B albin i 1 Pupijen) dok je u D orčestru 29 B albina i 39 
Fhipijena što govori da je B alkan ostao i dalje veran M aksim inu i pod njego­
vim jak im uticajem . Stoga se ovde jav ljaju izuzetno em isije B albina i P upijena. 
Isto tako su izuzetna dva kom ada iz Dobrog Dola G ordijana I koji se na 
B alkanu ja v lja još samo u Reci D evniji (1 kom.) te i d alje ostaje kao v lad ar 
čiji se novci veom a retko nalaze u našim krajevim a. Z anim ljivi su podaci koje 
p ru žaju d en ari G ordijana III u ostavam a iz Dobrog Dola i Sikirice. Oni 
ob u h v ataju drugi period kovanja sa skraćenom titulom (kraj 240 i početak 
241 god.). Broj i dobra očuvanost m ogu da dovedu do izvesnih zaključaka. 
U R1C IV/3 je ustanovljeno da su G órdijanovi denari retki. M eđjutim u našim 
ostavam a pojedine serije pokazuju mnogo veću učestanost od drugih koje za 
naše k rajev e ostaju i dalje izvanredno retke. Tako npr. PM TRP III COS P P 
(G ordijan na konju), IOVIS STATOR, LAETITIA AVG N, PIETAS AVGUSTI, 
SALUS AVGUSTI, VENUS VICTRIX, sa brojem od 4— 6 kom. u poredjènju 
sa ostalim tipovim a A ntoninijana nisu niukoliko retki, dok su PM TRP III COS 
II P P (G ordijan sa kopljem i kuglom ), VIRTUTI AVGUSTI, DIANA LUCIFERA, 
SECURITAS PUBLICA sa dva do tri kom ada već redj i prim erci. U retke p ri-
9 H. M attingly, T he g reat D o rch ester H oard, N um . C hron. (1939) 44.

m erke sa po jednim kom adom dolaze reversi AETERNITATI AVG i PM TRP 
III COS II P P (Apolo sedi, grana, lira). Mali broj kom ada u drugim ostavam a 
ne može da nam pruži neku zakonitost kretan ja tipova denara na B alkanu. 
(Ovde ne uzimamo u obzir ostavu iz Niške K am enice koja je nažalost ne­
potpuno došla u muzej, a koja bi zbog velikog b ro ja komada koje je im ala 
dala sigurno nešto drugačiju sliku.) P osm atrajući kretan je denara u vrem e 
G ordijana III u drugim ostavam a dolazi se do zaključka da je u ostavam a 
G ornje M ezije mnogo jača koncentracija denara nego u drugim , tako u D vor­
skoj na 116 kom. G ordijanovog novca dolazi 6 kom. denara. U Sikirici na 72 
kom. dolazi 18 kom. (što je i n ajača koncentracija), u Dobrom Dolu na 386 kom. 
43 kom. denara, u Niškoj K am enici na oko 2200 kom. 130 kom., dok u isto 
vrem e u D orčestru na 8890 kom. samo dva denara, u Edlingtonu1 0 na 65 kom. 
3 denara, a u nepoznatom nalazištu iz Britanskog m uzeja na 45 kom. takodje 
3 denara.1 1 Zvuči m alo čudno, ali možda stvarno, hipoteza da je M ezija p ri­
m ala denare, na koje je bila navikla, radije nego antoninijane. O tom e govori 
i veliki broj denara u ostavam a. Moguće da je ovo bio neki politički akt G ordi­
jana III koji je, kako je to već dobro poznato, dosta favorizovao Meziju i n jene 
garnizone.
Već dobro poznata brojnost novca koja se u ostavam a pojavljuje od G or­
dijana III i ovde je zastupljena. 343 kom. G ordijana III i 103 kom. Filipa I u 
Dobrom Dolu drži se približno iste proporcije kakvu srećemo u svim ostavam a 
sredine 3 v. i pokazuju veliku aktivnost oba vladara. Napadi varvara koji 
neprekidno ugrožavaju granice im perije koja je m ogla da se drži u m iru i 
disciplini samo velikim m aterijalnim srestvim a d ik tira ju ovakvu finansijsku 
politiku za kojom ne zaostaju ni kasniji vladari kao T rajan Decije — naročito 
on sa forsiranjem ilirske vojske i provincija P anonije i Dakije — a zatim 
T rebonijan Gal i V alerijan, i ako ova politika dovodi do ogromne inflacije i 
krize koja se u svoj žestini pokazala u vrem e Galij ena.
N i u Sikirici ni u Dobrom Dolu ne nalazim o m nogo kom ada iz kovnice u 
A ntiohiji koja je u periodu G ordijana III in Filipa I b ila dosta aktivna. U D ob­
rom Dolu nalazim o samo 20 kom. novca G ordijana III, u Sikirici 5, u Dvorskoj 
5, u Jab lan ici 55. Filipovog novca u kovnici iz A ntiohije takodje malo im a 
u odnosu na Rim. Rim ska kovnica je i dalje igrala prim arn u ulogu u cirkulaciji 
novca, pa čak i kad je u G ornjoj Meziji otvorena jed n a kovnica c o m ita te n sis. 
No broj od 373 kom. A ntiohije prem a 2389 u Sm ederevu, tridesetina kom ada 
na 293 i 227 u N ikolajevu i Skopju, a u Plevni 60 prem a 559 naveli su P. Le 
G entilhom m ea1 - da sm atra da je u Podunavskim zem ljam a proporcija od 10 °/o 
kom ada iz A ntiohije mnogo veća no u krajevim a Galije. Ali ova proporcija 
je slična u Baalonu (42 prem a 660) a takav je slučaj i sa Dorčestrom. A ntiohi- 
ska kovnica je jedino slabo zastupljena u N anteru (5 prem a 100). Iz ovoga 
izlazi da je rasprostranjenost kom ada iz A ntiohije približno svuda jednaka 
(oko 10 °/o) polazeće od B alkana na sever. Nalazi ovih ostava, i ako ne brojni, 
pružaju nam izvesnu m ogućnost da tačno utvrdim o pu t prostiranja novca 
antiohiske kovnice u vrem e G ordijana III. Preko T rakije novac je išao v ard ar- 
sko-m oravskom dolinom .(Skoplje, Niš, Jablanica, Sikirica, s druge strane Niko­
lajevo, Plevna) do P odunavlja (Smederevo, Dobri Do, Dvorska), a zatim doli-
1 0 A. R obertson, T he E d lington Wood 1 1 N um . Chron. (1939) 32.
Find, N u m . Chron. (1935) 202 i d.

nom D u n av a i R ajne u G erm aniju, G aliju i B ritaniju. No karakteristično je 
da je uglavnom zahvatao istočni deo G alije je r je u P ariškoj oblasti (N anter) 
slabo zastu p ljen novac A ntiohije.
D obri Do se završava kom adim a Filipa I, O tacilije Severe i F ilipa II dok 
u Sikirici nalazim o samo 2 kom. Filipa I PAX AETERNA i PM TRP IV COS 
II PP (Felicitas). Moguće je da je ostava iz Sikirice nekom pletna i da zbog 
toga n ed o staju kom adi O tacilije i F ilipa II, a i veći broj Filipovih kom ada je r 
revers sa PA X AETERNA p rip a d a 244 god., a PM TR P IV COS II P P 247 god., 
ali i p o red ove m ogućnosti sm atram o da je ovaj poslednji dovoljan za sigurnu 
d ataciju nalaza.
A naliza reversa Filipa I iz D obrog Dola pokazuje da su poslednji sigurno 
d a tira n i novci iz 247 god. i to prvo LIBERALITAS AVG II,1 2 1 3 ANNONA AVG 
i AEQVITAS AVG koji su svi vezani za njegovu u n u tra šn ju politiku i drugo 
PM T R P IV COS II PP (Felicitas). N a kom adim a je još uvek dugačka legenda 
na aversu kod Filipa I, a takva je i kod O tacilije — M OTACIL SEVERA AVG. 
Filip je svakako krajem 246 god. uzeo novu titu lu T R P IV COS II s kojom 
ulazi u 247 godinu, a kao što je dobro poznato tek sredinom 247 godine je 
skraćuje u IM P P H IL IP P VS AVG, kao i Otacilija. Ovo bi govorilo da je datum 
zakopavanja i Sikirice i D obrog Dola sam početak 247 godine. Ovo je pogotovu 
verovatno kada se uzm e u obzir nedostatak kom ada F ilipa II sa titulom na 
aversu AVGVSTVS koju on đobija po svojoj prilici posle pobede Filipa I nad 
K arpim a i to p re ju n a 247 god.,1 4 ili što je verovatnije čak avgusta 247 godine.1 5
U ovo vrem e po jav lju je se na istorijskoj pozornici D onjeg D unava jedno 
vrlo rato b o rn o i jako plem e — K arpi, koji su u vrem e G ordijana III m irni, ali 
su 244 god. počeli da prelaze preko D unava. 245 god. blizu P rastine guverner 
Donje M ezije M esalinus, a zatim S everinus koji je kom andovao većim snagam a, 
odbio je K arpe preko D unava. K rajem godine sam F ilip preuzim a kom andu. 
Ipak su D onja Mezija, T rak ija i M akedonija bile i d alje napadane od varvara, 
kako pokazuje prestan ak k ovanja novca u pojedinim kolonijalnim kovnicam a.1 6 
U leto 246 F ilip prelazi u D akiju kojoj daje pravo kovanja (juli ili avgust).1 7 Te 
godine dobija titu lu GERM ANICVS MAXIMVS verovatno posle nekih borb i 
sa K vadim a.1 8 Sledeće, 247 god., K arpi ponovo n ap ad aju na rim ske provincije 
i F ilip odnosi nad njim a v eliku pobedu koja m u donosi titu lu CARPICVS 
MAXIMUS. U ostavi iz Jab lan ice nalazi se redi kom ad sa reversom VICTORIA 
CARPICA koji je kovan u čast ove pobede, ali sa k ratk o m legendom na aversu 
što jasno govori da je iz druge polovine 247 godine. K ao što je n ap red po- 
m enuto F ilip II je tom prilikom podignut na rang avgusta.1 9 Ovde bi izneli 
jednu hipotezu posm atrajući dan ašn ji D unav. Za prelaz preko D unava, koji je 
veom a teška reka za prelažen je većeg broja ljudi, p u n a virova i varljiv e m a­
tice, najpogodnija su dva perioda — zim a kad se D unav zaledi i suša u leto 
ili ra n u jesen od polovine ju la do septem bra. Stoga je vrlo verovatno da se
1 2 P. L e G entilhom m e, La tro u v aille 
de N a n te rre , R evu e num . (1946).
1 3 U p o red i K. P ink, A u fb au d e r rö ­
m ischen M ünzprägung in der K aiserzeit, 
N um . Z eitsch r. 68 (1935) 31.
1 4 C A H X II, 90. U poredi B osch, Die
klein a sia tisch en M ünzen II, 57, 284.
1 5 R. C agnat, Cours d’épigraphie la­
tine, 218.
1 6 C A H X II, 90. B. Pick, D acien un d 
M oesien, A M N G (1898) 82.
1 7 B. P ick, op. cit. 4.
1 3 C A H X II, 90.

Filipov pohod odigrao jula m eseca i da je on avgusta bio u Rimu gde je sve­
čano proslavio pobedu. . . .
Ovi dogadjaji se neposredno ne vezuju na provinciju G ornju Mezijti. Ne 
postoji .prekid u kovanju novca Vim inacijum a, a ni antički izvori ne govore 
ništa o dogadjajim a u Ilirikum u. Posredno je sigurno postojala velika opasnost 
da će v arv ari prodreti preko granica Donje Mezi je i opustošiti i ove krajeve, 
a nije isključeno, da su takvi prodori i postojali, ali ih istorija nije zabeležila.
0 tome nam jedino podatke d aju ostave iz Dobrog Dola i Sikirice, a moguće
1 ostava.iz Niške Kamenice. N esum njivo je da su one bile zakopane u panici 
pred varvarskom navalom i da je ona bila toliko jak a da su sve okolne pro­
vincije bile njom zahvaćene. O tom e može da pruži podatke jedna ostava o tk ri­
vena duboko u Germ aniji, u M ajncu, koja je zakopana u isto vrem e kada i 
naše i koja se isto tako završava novcem Filipa I (PM TRP IV COS II P P 
/ F e lic ita sJ).2 0
Ova ostava je za nas in teresan tn a još iz jednog razloga. Broji 160 kom. 
novca, pa je moguće da Sikirica sa 303 kom. i nije bila veća, ili možda sam o 
neki kom adi nedostaju. Sve tri ostave, Dobri Do, Sikirica, Majne govore da 
su bile p re privatnih lica nego vojnika čemu najviše doprinosi mali broj 
komada, a veliki broj denara iz ranijih perioda. U poredjujući ove ostave sa 
onim a iz N antera, A nglfora i druge ostave M ajnca, gde je takodje veom a 
veliki broj denara u poredjenju sa antoninijanim a2 1 može se pretpostaviti da 
su denari bili brižljivo sakupljani bilo u cilju kakve trgovačke špekulacije ili 
samo kao odbrana od slabog novca njihovog vrem ena. To sve pre liči na do­
m ačinsko rukovanje im anjem nego na neobuzdanog vojnika. Ovome doprinose 
i podaci o nalazu ostave iz D obrog Dola koja je n adjena u fragm entovanom 
sudu tipične kućne keram ike, a pored nje je nadjen jedan stakleni aribalos i 
jedan sud sa ljudskim licem izradjen u finoj tehnici. Cela površina im anja je 
pokrivena sa fragm entim a tegula i im breksa te se može pretpostaviti da je 
ovde bila neka vila rustika, a m ožda čak i neko veće civilno naselje.
Na k ra ju ovog kratkog prikaza ostava iz 247 god. treba napom enuti 
jedan interesan tan nalaz p rim erk a Filipovog novca kovanog u V im inacijum u 
iz god. V II lokalne ere koji se nalazio u ostavi iz Dobrog Dola. On je sigurno 
kovan 246 god. neposredno p re zakopavanja ostave te nalaz ovog kom ada 
sigurno potvrdjuje teze da je lokalna era V im inacijum a počinjala 239 god.2 2
K ako je već napred pom enuto drugi interesantan period je 254 god. sa 
većim brojem ostava od kojih ovde pominjemo ostavu iz Dvorske kod K ru p n ja 
sa sledečim sadržajem :
S E P T IM IJE SEVER 12 kom. ELA G A BA L 17 kom.
JU L IJA DOMNA 2 kom. JU L IJA M EŽA 4 kom.
K A RA K A LA 12 kom. JU L IJA SE M IJA S 4 kom .
GETA 3 kom . A K V IL IJA SEVERA 1 kom.
M A K R IN 1 kom.
1 9 E. Stein, RE X, s. v. Iu liu s (386). 
C AH X II, 90.
2 0 G. B ehrens, G erm ania (1942) 155 
i d.
2 1 P. Le G entilhom m e, loc. cit. 19-20.
2 2 U poredi B. Pick, op. cit. G. E lm er, 
N um . Z eitschr. 68 (1935) i d. N e bi m oglo 
da se p rih v a ti m išljenje M L M. V asica 
(Glas S K A 52 [1896]) o početku lo k aln e 
ere 240 godine.

A LEK SA N D A R H ER E N IJA 
E TR U SC ILA ■ 
H ER EN IU S 
E TR U SK U S . 
H O ST IL IJA N 
TR E B O N IJA N G AL 
V O LU ZU A N 
E M IL IJA N 
V A L E R IJ AN 
G A L IJE N 
M A R IN IJA N A
SEVER 
O R B I J ANA 
JU L IJA MAMEA 
M A K SIM IN 
G O R D IJA N III 
F IL IP I
28 kom . 
2 kom . 
7 kom . 
7 kom .
10 kom.
8 kom.
8 kom. i 
37 kom .
25 kom . 
14 kom.
26 kom .
9 kom.
6 kom.
116 kom . 
54 kom .
O T A C IL IJA SEV ERA 10 kom .
F IL IP II
T R A JA N D EC IJE
9 kom . 
36 kom .
+ 1 k o n se k ra tiv n i
ukupno 478 kom .
O stava po sastavu odgovara ostavam a ovog perioda naročito Sm ederevu koji 
počinju s Julijo m Domnom, G libovcu (S. Sever), D orčestru (J. Domna) i ne­
poznatom nalazištu u N arodnom m uzeju (J. Domna). I u Dvorskoj se opaža 
veći broj den ara o čemu je več i ran ije govoreno te nećem o ponavljati. O vde 
se može sam o ponovo podvući jed n a interesantna činjenica da ostava počinje 
da se stv a ra u doba A leksandra Severa. P rateći ne sam o očuvanost nego i broj 
kom ada ovo jako pada u oči u svim citiranim ostavam a. N esum njivo je da je 
ovo vrem e prelom no u ekonom skom životu im perije i da od tog doba inflacija 
već zah v ata širok zam ah, i ako je bila preteča i p red vladavinom A leksandra 
Severa.
Tipovi novca do H ostilijana su obični. Kod H ostilijana se jav ljaju dva re d ja 
kom ada iz A ntiohiske kovnice AEQVITAS AVG. i PU D ICITIA AVG, kao i 
jedan iz R im a CONCORDIA AVG. U Sm ederevsko] ostavi ovi reversi se n a ­
laze tak o d je samo po jedan kom ad, dok ih u ostavi u Jablanici nema. Kod 
T rebonijana G ala nalaze se re d ji reversi rim ske kovnice, PROVIDENTIA AVG 
(1 kom.) i SALUS AVGG (1 kom.), koji se i u drugim ostavam a retko jav ljaju 
(Sm ederevo, Jablanica, ostava iz Španije).2 3
E m ilijan je zastupljen sa 14 kom ada iz kovnice u Rim u koji su svi red ji 
kako u ovoj ostavi tako i u drugim , a to su ERCULI VICTORI, MARTI PA CIF, 
MARTI PROPUGT, PA CI AVG, PM TRP I PP, SPES PUBLICA, VICTORIA 
AVG i VIRTUS AVG. R aspored pojedinih tipova rev ersa je uglavnom u svim 
ostavam a podjednak, ali se n ajv iše nalazi p rim erak a sa reversom VICTO­
RIA AVG.
P u b lik u ju ći ostavu iz Jab lan ice izneli smo m išljenje da je u vrem e V a­
le ria n a rad ila jedna kovnica u G ornjoj Meziji, m oguće u V im inacijum u. Sada 
smo sve više u u v eren ju da je ta kovnica zaista rad ila u Gornjoj M eziji i da 
je bila locirana u V im inacijum u. V alerijan je k-renuo iz Recije na Em ilijana, 
ali je ip ak deo ilirskih tru p a prišao njem u, tako da su se operacije vodile na 
dva fro n ta. Ne treb a posebno podvlačiti dobro poznatu činjenicu da je vojska 
u P od u n av lju bila izuzetno p ro b ra n a i jak a zbog neprekidnih ratova sa v a rv a - 
rim a i da je većina poslednjih careva bila podignuta na presto upravo pomoću 
i na tražen je ilirskih tru p a. N ije suvišno reći da je onaj ko je imao ilirske tru p e 
imao ćelu rim sku im periju. S vakako da je iskusni V alerijan dobro poznavao
-3 H . D. G alw ey, N u m . C hron. (1962) 342 id .

stanje u vojsci i d a je bio svestan da će samo dobrim plaćanjem tru p a moći 
da završi započetu stvar. G ornja M ezija je bila najzgodnija da se sa te strane 
počnu operacije, a V im inacijum kao prestolnica i jedno od sedišta M ezijskih 
legija. Pošto je već postojala kovnica kolonijalnog novca kao i tradicija ko­
van ja A ntoninijana od Pakacijanove pobune (a sigurno je da su i posle njega 
im peratori nastavili da kuju carski novac u ovoj kovnici, ali ne u većim koli­
činam a) logično je da će i V alerijan nastaviti sa kovanjem u njoj i to p rv en ­
stveno novac sa reversim a koji veličaju vojsku.
A nalizirajući kom ade iz ostave u Dvorskoj nalazim o tri kovnice koje su 
radile na početku vladavine V alerijana i G alijena. To su kovnica u Vim inaci- 
jum u koja je zastupljena sa najvećim brojem kom ada, kovnica u Rim u i vero- 
vatno kovnica u M ilanu. T akav raspored nalazim o i u ostavam a iz Sm edereva 
i Jablanice.
K ovnica Rim je zastupljena s jednim kom adom sa aversom IM P C P LIC 
VALERIANUS AVG koji se i Rim u javlja u prve tri em isije od 253 do ranog 
proleća 254 god. kada V alerijan m enja legendu na aversu u IMP CAES P LIC 
VALERIANUS AVG.2 4 R evers je IOVI CONSERVATORI koji se nastavlja i u 
kasnijim em isijam a. P o rtre t na ovom kom adu je m ladalački, bez brade i još liči 
na p o rtre t Trebonijana Gala (nekoliko kom ada u ostavi) iz Rimske kovnice, je r 
verovatno da zvanični p o rtre t 253 još nije stigao u Rim. Kovnica u Vim inaci- 
jum u: Legende na aversim a i reversim a se u klapaju o podelu em isija koju je 
utvrdio Gobi2 5 ali kom adi koje pripisujem o ovoj kovnici pokazuju jedno njeno 
vrlo interesantno delovanje. Iz p rv e em isije 253 god. u ostavi se nalaze kom adi 
sa legendom na aversu IMP P LIC VALERIANO AVG. Reversi su FIDES M IL I­
TUM (7 kom.), VIRTUS AVG (2 kom.), VIRTUS AVGG (1 kom.) i VICTORIA 
GERMANICA (3 kom.). P o rtre t na ovim kom adim a pokazuje punijeg, m ladjeg 
čoveka sa bradom , ali m edju kom adim a FIDES MILITUM nalazi se jedan sa 
novim portretom starijeg čoveka, bez brade, ali ne debelog.
U drugoj em isiji 253 god. legenda na aversu se m enja u IM P VALERI­
ANUS P AVG. R eversi su i dalje FIDES MILITUM (5 kom.) i VIRTUS AVGG 
(1 kom.). O pet su zanim ljivi kom adi sa reversom FIDES MILITUM. Dok jedan 
kom ad zadržava ran iji p o rtre t čoveka sa bradom , a tak av se jav lja i u ostavi 
iz Jablanice, ostali im aju noviji portret starijeg čoveka bez brade kakav se 
ja v lja u prvoj emisiji. I jed an i drugi kalup su potpuno identični s kalupim a 
prve em isije. Takav raspored se nalazi i u Sm ederevskoj ostavi. Komad sa 
reversom VIRTUS AVGG im a ovaj drugi noviji p o rtret. Ako bi se postojanje 
dva kalu p a moglo uzeti kao neko merilo, možemo izneti pretpostavku da su 
u kovnici delovale dve radionice sa dva m ajstora.
V alerijanova serija se završava trećom em isijom s početka 254 god. koja 
zadržava istu legendu na aversu kao i druga, dok su reversi CONCOR LEGG 
(2 kom.) i TEMPORUM FELICITA S (1 kom.). P o rtre t se vezuje za novi p o rtret 
druge em isije, a ran iji se ovde ne javlja.
O ba po rtreta su radjena u dobrom rim skom stilu, no dok se ran iji po opštoj 
koncepciji još vezuje za kovanje Trebonijana Gala, ali već ima originalne Va- 
lerijanove crte, drugi je svojstven kasnijem V alerijanovom portretu.
2 4 G. Gobi, D er A u fb au d e r rö m i- 2 5 Ib id em 27 i d.
sehen M ünzprägung in d er K aiserzeit V,
N u m . Z e its c h r . 74 (1951) 19— 21.

G alijenov novac iz ostave u D vorskoj pripada takodje kovnici V im inacijum a 
i to drugoj em isiji iz 253 god. sa legendom na aversu IM P GALLIENUS P AVG 
koja se n a sta v lja i u trećoj. R evers je CONCORDIA M ILITUM (2 kom.). Iz 
treće em isije 254 god. se reversi CONCOR MIL (1 kom.) LIBERALITAS AVGG 
(1 kom.) i SALUS AVGG (5 kom.) sa kojim se završavaju ostave iz Sm edereva, 
Jab lan ice i nepotpuna ostava iz Supske. P o rtre t je sličan ranijem V alerijano- 
vom i još u vek nem a k arak teristik e kasnijih G alijenovih p o rtreta s k o v rd ja- 
stom bradom , bradnom kosti povijenom naviše i nosom povij enim naniže. Ovo 
je p o rtre t m ladića sa produhovljenim punijim licem, ravnom bradom i nešto 
kukastim nosom. Dok je V alerijanov p o rtre t kako je rečeno vezan više za G alu- 
sov, dotle je G alijenov v rlo blizak p o rtre tu Em ilijana, a skoro identičan kom adu 
objavljenom u Jablaničkoj ostavi za koji sm atram o da je kovan u Meziji. Ovo 
bi bila još jed n a potvrda da je kovnica u V im inacijum u im ala dužu trad iciju 
kovanja antoninijana na koju se neposredno n astav ljaju i V alerijan i G alijen.
M arin ijan in i kom adi sa reversom CONSECRATIO p rip ad aju trećoj em isiji 
V im inacij um ske kovnice.
K ovnica u M ilanu: tri kom ada u ostavi pokazuju sasvim različit i nov stil 
p o rtreta nego što je u Rim skoj i V im inacijum skoj kovnici. P o rtre t p restav lja 
čoveka u godinam a, podbulog, sa podvaljkom , naglašenom bradnom kosti i n a ­
glašenim podočnjacim a. L egenda n a aversu je IM P VALERIANUS P AVG 
a reversi AETERNITATI AVGG (SOL stoji na 1.), FID ES MILITUM i VIRTUS 
AVGG. E pigrafske odlike, legenda n a aversu i reversi FID ES MILITUM i V IR ­
TUS AVGG vrlo su bliski izdanjim a druge em isije V im inacij um ske kovnice, te 
izgleda da je iz V im inacijum a prenešen deo kovnice posle druge em isije 253 
god. To najb o lje ilu stru je rev ers FID ES MILITUM koji se posle druge em isije 
ne ja v lja u kovnici u V im inicijum u, već ga nalazim o u novoj kovnici, pa je 
moguće da je cela oficina p rebačena u drugo m esto. VIRTUS AVGG ostaje 
zajednički i jednoj i drugoj dok je AETERNITATI AVGG svojstven sam o no­
voj. R ad nove kovnice bi m ogli sa sigurnošću da stavim o na početak 254 god. 
pred treću V im inacijum sku em isiju. Ova nova kovnica je najverovatnije otvo­
rena u M ilanu je r u to vrem e počinju priprem e i sam pohod G alijenov p rotiv 
G erm ana, a M ilano izgleda najzgodniji kao baza za početak operacija.
Svi kom adi iz ostave su iz k ra ja 253 i početka 254 što znači da je to vrem e 
zakopavanja ostave. Istoriski podaci nam ni ovde kao n i za period 247 god. 
ne d aju n ek i odgovor o dogadjajim a koji su se odigravali u Gornjoj Meziji. 
Zna se da u početku vlade V alerijan a i G alijena P an o n iju pljačkaju K vadi 
i Jazigi. M arkom ani 254 god. u p a d a ju u P anoniju i pošto nisu dobili nikakav 
otpor stigli su do R avene.2 6 G alijenu je pošlo za rukom da odbije M arkom ane 
ali pod uslovom da im da deo G ornje Panonije. 254 god. i S kiti prelaze D unav, 
pustoše T rak iju i stižu do Soluna. U Iliriku je situacija svakako očajna, ali su 
detalji u izvorim a izgubljeni sem kod Zosima2 7 koji govori o upadim a v arv ara 
u Ita liju i Ilirikum . O ovome su nam opet jedini podaci ostave koji govore 
o velikom strah u i borbam a vodjenim u P odunavlju. N adam o se da će nam 
nova p ro u čav an ja i arheološka iskopavanja un eti više svetlosti u jedan od n a j­
m račnijih perioda u istoriji G ornje Mezije.
2 6 E u tro p iu s 9, 7. 2 7 Z osim us 1, 31.

C o in d e p o s its fr o m th e y e a r s 247 a n d 254, n o w in th e N a tio n a l 
M u se u m in B e lg r a d e
S ev eral num ism atic hoards from S erbia a re h ere published. T he au th o r believes 
tw o h o ard s — from th e village of S ikirica1 (303 coins, V espasianus — P h ilip I) and 
from th e h am let of D obri Do n e a r th e village of A zan je2 (1265 coins, T ra ja n — 
P h ilip II) — to have b een b u rie d a t th e beginning of 247. T he rem aining hoards — 
Sm ederevo,3 Jablanica,4 Supska,5 D vorska n e a r th e to w n of K ru p an j 6 (478 coins, 
S eptim ius Severus — M ariniana) — th e ascribes to th e y ear 254.
T h e au th o r analyses th e special featu res of th e issues and th eir m inting, th e 
proportions of d e n a rii a n d a n to n in ia n i in th e in d iv id u al ho ard s them selves and com ­
p ared to h o ard s found elsew here, establishes th a t th ese deposits w ere m ostly b u ried 
by p riv a te individuals and n o t soldiers, and th a t h o ard in g began u n d e r A lexander 
Severus. In flatio n is alread y noticeable u n d er A lex an d er Severus and it continued 
to grow in th e u n c e rta in period follow ing th e accession of M axim inus T hrax. T he 
au th o r fu rth e r distinguishes stam p s from o th er m ints and traces th e p en etratio n of 
stam ps fro m eastern m in ts in to th e w est, over T hracia, along th e V ard ar-M o rav a 
valley to th e D anube lim e s th e n along th e D anube to th e Rhine. H e points out som e 
special fe a tu re s in th e m inting itself, for exam ple, th a t V alerianus’s p o rtra it is at 
first sim ilar to G allus’s, G allien u s’s to A em ilianus’s and Ju lia P au la’s to th a t of 
A quillia S ev era (w hich a t th e sam e tim e points to a continuing trad itio n of m in tin g 
at V im inacium ). T his w as because th e new p o rtra its w ere n o t im m ediately accessible 
to th e m ints, w hich, how ever still h ad to continue coining a t an intensive rate. T he 
style of m inting of P h ilip ’s coin fro m th e year 246, w ith th e m ark of th e V im inacium 
local era, V II, is a fa ir proof th a t th e beginning of th is e ra w as in 239.2 2 In P h ilip ’s 
tim e th e c o m ita te n s is m in t w as opened in M oesia S uperior.
A tta c k s by b arb arian s forced th e adm in istratio n to send a great deal of m oney 
to th e th re a te n e d provinces; in o u r exam ple, to Mbesiia S uperior, w hich is especially 
ev iden t fro m th e tim e of G o rdianus III onw ards. A t th e sam e tim e th is forced th e 
m ints to increase production an d — fo r o th er reasons as w ell — so led to inflation, 
w hich becam e catastrophic in th e reign of G allienus. In th e second q u a rte r of th e 
3rd c e n tu ry C arpi ap p eared on th e L ow er D anube. T hey w ere peaceful during th e 
reign of G ordianus III, b u t in 244 began inroads over th e D anube into the em pire, 
so th a t a t th e end of 245 P h ilip w as forced to ta k e over o p erational com m and 
him self. U n d er th e ir p ressu re sev eral m ints h ad to stop w orking.1 6 In 246 P h ilip 
m arched into Dacia, to w h ich he gave th e rig h t to coin m oney,17, d efeated 
the Q uadi an d took on th e title of G e rm a n ic u s m a x im u s .1 8 In Ju ly 247 he 
fin ally ro u ted th e C arpi and adopted th e title of C a r p ic u s m a x im u s , a t th e sam e 
tim e n am in g his son, P h ilip II, h is co -ru ler.1 9 A t th e beginning of th e reigns of 
V alerianus and G allienus, Q uadi and Jazigi p lu n d ered an d looted P annonia; in 254 
M arcom anni also invaded th e province an d succeeded in p en etratin g rig h t u p to 
R avenna.2 6 G allienus rep u lsed th e m b u t allow ed th e m to settle a p a rt of P an n o n ia 
S uperior. In 254 Scythians d ev astated T hracia an d p e n e tra te d as fa r as Thessalonica.
W ritten sources d ocum enting these events are scarce, so th a t a num ism atic a n a ­
lysis, especially of coin hoards, becom es ev en m ore im p o rtan t.