Vidovdan 1920. Proleteo je pre godinu dana sa razvijenim krilima i visokim letom iznad glava naših; pozvao nas je i pokrenuli se naši redovi ; sakupio nas je i sjedinili smo se, srdačno, istinito, svečano i močno, tako da se više nikada rastavijati nečemo .. Sečamo se sa radošču i neopisanom vedrinom, i sa velikim osečajem naše jugoslavenske svesti i snage, Vidovdana, našeg, lepog, belog i milog dana______ Stari je on naš prijatelj i brat; nikad nas nije napustio kada smo na nevolji i junačkoj muci bili; i u prvoj godini jugoslavenske slobode pomogao nam da ugledamo ideale, i da ostva-rimo Jugoslavensko Sokolstvo, ovo naše, silno, drago... Sokolskim danom više od pola hiljade godina dolazi opet k nama, i pita nas: bračo, jeste li se umorili, jeste ii se razočarali, je li vam orudje svetlo, i kome ste se privoleii carstvu.... evo, ja sam vam opet na pomoči__________ A iz naših redova, iz mnogobrojnih, na daleko rasejanih, od Soče do Vardara, čuje se žamor, struji mrmljanje, pojačava se i raste složno do jednog kliktanja, koio Vidovdanu odgovara: davati se mora, ako če da bude dobitka, sejati se mora, ako če da bude žetve, trpeti se mora, ako če da bude dobro; — nije ljudski život isprosecan prugama sa čije ie jedne Strane samo rad, a s druge samo uživanje; nema u ljudskom životu uloge, koji sme da n si večitu rentu; — davati se mora uvek, sejati se mora uvek, trpeti se mora uvek; današnji naš život je samo jedan deo velikoga i neprekidnoga ljudskog života, gde smo mi več jučer prošlost, a več sutra budučnost; niko nije zališan, i niko nije nepozvan; — i oni ljudi, što su vekovima legali u junačke grobove i podneli največe žrtve, nisu tudjini ni Stranci, nego naši dedovi, a mi smo njihova deca, mi smo njihovi nasljednici, kako u uživanju opstanka, tako u zidanju velike budučnosti.... znamo to, Vidovdane, znamo, od tebe smo to naučili, od tebe koga volimo, od tebe što si nam vekovno znamenje! — Соколски Гласник 19 Osnovni pogledi Jugoslavenskog Sokolstva 1. Jugoslavenski narod je jedan i nerazdeljiv. Sokolstvo može biti samo narodno Sokolstvo. Sokolstvo jugoslavenskog naroda jeste Jugoslavensko Sokolstvo. Gradjenje i jačanje jugoslavenskog naroda ima mnogo ne-prijatelja. Medju ovima je akutno borbeno pleme, i plemenska organizacija otvorenim vizirom izaziva, lupa oružjem, i traži megdana. Plemenska edeologija ima više lica. Največa i najteža je reč: ne damo se pojesti! Zašto ne? Zato, da kao deo buduće celine budemo što bolji, jedriji, sačuvaniji, pa tako i buduča celina bude što bolja, jedrija i sačuvanija. Ako su delovi jaki i celina je jaka. Austrougarsku su sastavljali dobri delovi, pa opet celina nije bila valjana. Ovo je i radi toga važno, što se kod nas o istim delovima radi. Dakle: dobri delovi mogu sastavljati lošu za-jednicu. Znači: da jačina zajednice zavisi i još od nečeg drugog, ne samo od jačine delova. Moč zajednice je moč onoga što drži zajedno. To je glavno; Pa bi čak izgledalo, da je vezivanje uspešnije, gde delovi nisu razvijem' do krajnje samostalnosti. Te bi u gradjenju velike je-dinice delovi morali biti upravo slabiji. Slabiji po težnji ka kraj-rijoj samostalnosti, po nespremnosti na popuštanja, po škrtosti na davanje. I što je najglavnije slabiji po apetitu da pojedu nekoga za ljubav celine, za volju zajednice! Jer ne radi se samo o tonie : ne damo se pojesti od nikoga, • — nego još više o torne: nečemo nikoga da pojedemo! Pošto apetit sa jačinom raste, imalo bi ovo osobito da vredi za več jake delove, za one koji u svojoj plemenskoj ideologiji ne zastu-paju mišljenje o održanju i jačanju delova, nego gradjenje velike jedinice na osnovu procenata več postoječih jačina. No iz čistih količina ne moraju uvek i odmah da postaju i kakvoče, i koliko god bi to bilo primamljivo ono nije tačno! Izmediu delova i celine možejsamo da postoji kvantitativna sličnost, kvalitativna nikada. Izmedju sagradjene kuče, te peska, cigalja, kreča, drveta, gvoždja i vode, — nema srodstva, —jedino u slučaju rasapa! A kada se misli na podjednako sudelovanje svih delova u gradjenju velike celine, bilo po količini bilo po kakvoči, onda sitno gledanje traži i tu tačno odredjenje srazmera i odnošaja, tako da baš zbilja funkcija bude odgovorna i apsolutno na dlaku primerena moči! I ko će sve to da opredeli, ko da to sprovede, ko da bude čuvar vrhovnoga u ono vreme, još dok vrhovnoga nema, dok ono postaje! Jedan bizarno duhovit Jugoslaven došao je ovim povodom na ideju, da se pozovu otmeni Stranci, da im se dade vrhovna vlast, te da sprovedu sve ovo, što mi tako brzo i lepo ne mo-žemo, — jednom reči: gradjenje naše Jugoslavije pod zakup na deset godina! No takovog, objektivnog Stranca ne moramo tražiti na strani, jer ga imamo doma. I to je zakon utakmica izmedju pojedinih varijanata, sa sigurnim efektom odabiranja i pobede onoga, što je najbolje, što je najlepše i što je najjače. Eto u torne leži kontrola potpuno osiguranog podjednakog sudelovanja svih delova u gradjenju velike jedinice, bilo po količini, bilo po kakvoči. No iza dokaza racijonalne logike ide s druge Strane život svojim putem, tu je! I osim budučnosti, koja treba da se ispuni po sudbini i po zakonima, ima sadašnjost, koja je tu, i u koju je prošlost duboko turnula rogove i zabola ih do dna. šta je ovo što je danas? To je nenaviklost i neobičnost novoga, velikoga i zajedničkoga života, svih uznemirenih i izravno-teženih delova, što su več zajedno. Sigurno je tu celina, i sigurno je tu neukost, neuspela akomodacija u celini. Pa šla drži celinu zajedno? Drži je ideja višegc, boljega i lepšega, drži je jugoslavenska ideja. Drži je nešto i što je izvan nas, jer formacije spoljašnjih i tudjih celina dovode prirodno do formacije celine naše. Kraj neoporecivih i divnih zasluga borbe, žrtava i težnje za celinom, bilo je u njenoj creaciji nešto odluč-noga i sasvim i iznad i izvan toga! Možda čak i iznad običnog poretka svetskog u dubokom i nevidimom zakonu napretka čo-večanstva, kome se hteli ne hteli pokoravamo, i moramo da pokoravamo ! Jugoslavenski narod je tu! On je jedan i nerazdeljiv. Sokolstvo može biti samo narodno Sokolstvo. Sokolstvo jugosla-venskog naroda jeste Jugoslavensko Sokolstvo! Celi problem novoga Sokolstva jeste Ujedinjeno Jugoslaven-sko Sokolstvo, ostvareno u svoj najvećoj širini, sprovedeno do najjače mere, oživotvoreno najdubljim idealizmom, i realizovano u telu i u duši sviju nas! To se Sokolstvo razlikuje od staroga u tome, što iza imena forme daje pravi i pravcati život. U prošlosti ovako nije bilo! ilspod i iza firme Jugoslavenstva buktao je silovit i nervozan su-dar svih malih plemenskih količina. Isto tako kao što danas — baš kao i pre — tutnji borba čeških i poljskih sokola, ma da oboje dižu nad svoju glavu štit Slavenstva! Kao što je to Slavenstvo lažno, tako je i Jugoslavenstvo lažno, ako če sve ostati na priznanju reči, a delo uterati u laž sve. Jer koliko je zaista jedno, toliko je zaista vredno Jugosla-vensko Sokolstvo, toliko je ne samo ujedinjeno, nego i sokolsko ujedinjeno! Svako ko sa gordošču i sa višina gleda Jugoslavensko So kolstvo, i usudjuje se da tvrdi, da izmedju starog i novog Sokolstva nema razlike, neka obrati pogled u sebe u svoje srce i u svoju dušu, neka pregleda svoj život i svoja sokolska dela, i neka vidi i nadje, koliko je, kada je i što je dao, učinio, žrtvo-vao od svoga maloga predratnoga količnika za cclinu, za zajed nicu, za opčenitost, za Jugoslavenstvo! Vreme igra i šala je za navek prošlo, i Sokolstvo u našem jugoslavenskom životu ili ima da bude pozitivna, kulturna, za-jednička vrednost ili nam ne treba! Jer u pesme ne verujemo, reči su izgovori za nevolju, tra-žimo onu braču i njima se obračamo, što su gotovi da se od-reknu, da poklone, da otrpe, da učine od sebe, od svoga se-bičluka, — počam od ličnosti sve do granice plemenske ma-jušnosti, — da se žrtvuju i da žrtvuju! Stradanje i propast Jugoslavenstva neče nikada biti u tome da neko javno i otvoreno ustane protiv toga! Jugoslavenstvo boluje i može jedino da boluje na laži, na disonanci, na nesraz-mernosti ogromnosti reči i sitničavosti rada. Pa pošto Jugoslavensko Sokolstvo nije nista drugo nego jedno čedo majke Jugoslavije, nije čudo ako je opterečeno sličnim vrlinama i mahnama. Novo je Jugoslavenstvo pa je tako novo i Jugoslavensko Sokolstvo, za koje treba živeti i umreti! Zar brača misle, da se ne vidi, da se nežna, i da se ne oseča, koliko i šta sve oni poduzimaju protiv Jugoslavenskog Sokolstva! I pod maskom najsladjeg govorenja videli smo često guju sebičnosti, majušnosti, divljaštva, i starog prostakluka! Ako se to trpi, mora da se trpi radi iscrpljenja svih načina i svih mogučnosti jednog stvaranja! Ali, ako se pokušavaju razne metode i ljudi graditelji još neprestano misle, da se niko nesme da gurne u stranu pri zidanju velikoga Jugoslavenstva, ako se staino misli, da treba imati strpljenja, da treba nešto i prevideti, da valja mnogo oprostiti, često popustiti, — sve to je moguče i sve to je opravdano samo donde, dokle se ne primeti, da bi to škodilo osnovi, istinskoj osnovi, pravoj čistoči, i glavnoj vrednosti svega. Sve dotle i samo dotle! No to onda nije završetak jednog življenja za ideju! I ko bi to mislio taj bi se silno i strašno varao! Prilagodjenje ima pravo na upotrebu donde, dokle se ne ukrsti sa održanjem! To vredi za Jugoslavenstvo! I to če vredeti i mora vredeti i za Jugoslavensko Sokolstvo! Ako je Jugoslavensko Sokolstvo jurišna kolona Jugosla-venstva onda u njegovim redovima smetaju sve kukavice, slabiči, sumnjalice, nečisti i neopredeljeni! U borbi za ideju treba čistoče, hrabrosti i idealizma. Ko za borbu nije, nema prava ni da smeta! Niko: Dakle prvo je i glavno ovo: nema naroda SHS, nema naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, nema mu ni Sokolstva takovog, nego ie i postoji narod i država Jugoslavenska, pa je i Sokolstvo Jugoslavensko! I glavni su mu atributi: potpuno jedinstvo, pot-puna celina, potpuna samostalnost! Ono ne poznaje, neče, ne priznaje i bori se protiv svega što je pokrajinsko i plemensko! Protiv svega toga bez milosti i bez iznimke! Dp. Laza Popovič Kratal< načrt jedne osnove za dogovore Jugoslavenskog i Češkoslovačkog Sokolstva u Pragu VI. m. 1920. god. i. 1. Osniva se privremena Zajednica Jugoslavenskog i Češkoslovačkog Sokolstva. Sastavljena je od po pet delegata sa svake Strane, — t. j. Jugoslavenski Sokolski Savez i Češka Obec Sokolska. Radom se odpočinje odmah u Pragu. 2. Rad zajednice jedvojak: uspostava Sveslavenskog Sokol-skog Saveza, i uspostava Saveza Jugoslavenskog i Češkoslovač-kog Sokolstva. II. 3. Svrha Sveslavenskog Sokolskog Saveza jeste: zbliženje i sjedinjenje svih Slavenskih Sokolstva, i tim putem rad na zblf-ženju i sjedinjenju Slavenskih Naroda, do ostvarenja kulturnog panslavizma. 4. Slavenstvo čine četiri naroda: ruski, poljski, češkoslovačkt i jugoslavenski. Sveslavenski Sokolski Savez sastavljaju četiri Sokolstva: rusko, poljsko, češkoslovačko i jugoslavensko. 5. Bugarsko pleme spada u jugoslavenski narod. Njegov ulazak u Jugoslavenstvo ide putem i preko današnje Jugoslavije. 6. Pod ruskim narodom ne smatramo samo one ruske iz-beglice 'danas, nego se za uspostavu veza sa ruskim narodom valja obratiti na ljude, koji su sada u Rusiji. III. 7. Svrha Saveza Jugoslavenskog i Češkoslovačkog Sokolstva jeste: da zbliži i da ujedini oba Sokolstva, te preko njih obe države i oba naroda, u cilju jačanja, održanja i razvijanja, te slož-nog i zajedničkog napredovanja u kulturi, najposle u cilju uspo-stave Sveslavenskog Sokolskog Saveza 8. Savez Jugoslavenskog i Češkoslovačkog Sokolstva sa-stavlja jednak broj delegata s obe Strane. Delegate bira Jugosiav. Sokol. Savez dotično Češka Obec Sokolska. Sednice Saveza jugoslavenskog i Češkoslovačkog Sokolstva drže se svaka tri meseca, naizmence u Češkoslovačkoj i u Jugoslaviji. IV. 9. Zbliženje i sjedinjenje Češkoslovačkog i Jugoslavenskog Sokolstva ima da se sprovede ovako: a) u obe države dolazi u osnove ustava jedan i zajedničkt zakon o obligatnom telesnom obrazovanju naroda, po sokol, sistemu. , b) isto se tako uzakoni sokolska reforma škole, c) te sokolska reforma vojske, projekte za ovo izradi če Savez.*) *) Savez — Savez Jugoslavenskog i Češkoslovačkog Sokolstva. 10. Osnivaju se dve velike škole ze telesno obrazovanje po sokol, sistemu, jedna u Češkoslovačkoj, druga u Jugoslaviji. Obe škole rade po jednoj i jednakoj osnovi, i imaju da vaspitaju učitelje tel. obrazovanja po sokol, sistemu. Projekte o torne izra-diuje Savez. 11. Savez ima da odredi dalje zajedničko vodjenje t. z sokolske politike, te sporazumno, složno i veliko kretanje oba So- kolstva. 11. a) Savez podnosi memorandum obema vladama za us-trajanie posebnog ministarstva za Sokolstvo. V. 12. Savez ima da učim' sve priprenme radove oko uspostave Sveslav. Sokol. Saveza. U tu svrhu ima da se obrati na ruske ljude, Poljsko Sokolstvo, te organizaciju bugarskih junaka, i da ih obavesti: a) o postoječem Savezu, b) o težnji oko uspostave Sveslav. Sokol. Saveza, te da izaslanike njihove pozove na jedan c) Sveslavenski Sokolski Sabor, gde bi se dakle sastali iza-slanici celokupnog Slavenskog Sokolstva, mesto sastanka ovoga Sabora treba da bude u Pragu god. 1921, po prethodnom sporazumu svih zainteresovanih, d) i ovaj Sabor imao bi da reši fundamentalna pitanja Sokolstva, e) i osnuje Sveslavenski Sokolski Savez. VI. 13. Savez ima da radi na kulturno političko-ekonomskom zbliženju naroda češkoslovačkog i jugoslavenskog te obe države, a putem organizacija, medjusobnih sastanaka, kongresa, anketa, izložbi, izleta, osnivanjem zajedničkih kulturno-političko-ekonom-škili društava, izdavanjem zajedničkih novina, i t. d Dr. Laza Popovič Соколска Банатска Жупа у Бечкереку. Соколство пре рата. Леиа н кратка је нсторлја соколовања у Ванату пре рата. Што данас не можемо да шлиемо о јачем замаху Со-колства у Банату, пе ленш кривнца ua тамошњој омладшш — нвго у систему маџарских властн,.који су свакп јачц народпо-пропагандистички покрет, који је ишао за ц-иљем: буђеља и одржаваља народне свестп, угушивали. Тадашње власти, нису нарочито дозвољавале оснивање соколских друштава у целом Банату. Тек у лојединим местима, из разних разлога бпло је дозвољено осгшваље друштва у строго гимнастпчком смиолу. Чим бп друштво показало тенденцију отпора пли борбе ггротив енстема — власти су забрањивале даљни рад друштва. Па ипак крај свега тога соколска се v идоја схватила, заволела и гледапа да па који год начии продре у омладину и народ, и зато су нам симпатични no-крети: Девојачки Соко у Кикинди г. 1908., Врањево 1908., осннваље cpn. гимн. друштва у Вршцу 1800., „Снаге“ уМо--крину 1907., CpncKir Соко у Панчеву 1911., Српски Соко у Вел. Кикинди 1908., Бечкерек 1914. Истина целине шгје било. Али ипак овај малп нрсдратни темељ је остао чврст н на љему се зато сада зиђе снажна зграда соколске ндоје у Банату од југа према северу, од истока према западу са сврхом, створити јак бедем и кордон соколских друштава у тој народној мешавини, где ће Со-колство постати и јосте чувар народнога морала, врлпна u честитости према спољашњем и унутрашњем неггријатељу. Соколство за време рата. И ако је историја предратнога соколотва кратка, ииак има легг п симпатичан свршетак, који je најјасннјл доказ, да се је соколовало. Накои што је Српски Соко у Вел. Ки-кинди одржао на Впдон-дан год. 1914. слет Банатских Со-кола, буду после тога дана еоколска друштва ушшута, а виђенц представннци соколских друштава интернирани. Вође Српскога Сокола у Вел. Кикинди браћа: Бранко Ролер, Славко Лаковић, Милутин Јакшић и други затворени, став-љени пред суд у Сегедину и буду осуђени. Соколство после рата. Након ослобођења омладина је била свесна, да п ако је ностало маџарске државе, није нестало утлцаја и духа дугога васпитања маџарских власти. Она је би.ла свосна, да ослобођор,е није довршено, јер душе наше нису биле сло-бодне н свесне садашњега живота. Та омладина схватила јо да je дошао новн живот, који тражи нове људе. Видела је око себе несвест тежака, вармеђаштво грађанина, слабу ввзу између села и града, терање лично-страначке а не народне политике, борбе о власти, личне мржње, поцепаности друштене, роварења у унутрашљости од туђих елемената. Видела је мноштво иародннх установа, које не донашају користи на-роду, него су то ман>е впше установе, да се задовоље амби-дије поједпваца, да буду часници управног одбора, али не установе са циљем у: „Народ“. Видела је и осетила омла-дцна, да нам читави народни живот болује телесно и мо-рално. впдвла је, да не смије своју снагу п енергнју да троши у пнјанству, дугим ноћима, вразном Српству уз чашу и свпрку, и тражила је друштво у којему бк могла да по-могне народу, држави и краљу, и нашла је та свесна омла-дина „Соко", којему је задатак, како врло лепо каже првл број „Сокола“ : ,.Нову, моћиу, ослобођеиу државу треба поставити на чврст темељ. Тога је свестан банатски Соко, те ширећи ирпла хоке да поради на општем иародном добру. „Заједно и сложно сви!“ то нам је управо прва реч. Државно јединствс смо постигли. Оад треба душе п срца да спојимо. Народ Срба, Хрвата п Словенаца јесте један, те нам у заједницн лежп спас- Цео југословеиеки народ наш умео је да трпл сви у борби за слободу, правду н истину. Триио је и стекао оно, зачим је жудео. Недоотојни синови и унуди ћемо бити, ако ту тековину не очувамо и не унапредвмо. Кад наши предди нису жалили млазеве крви у борби, смемо лп ми жалити капље зноја у мпру. У кратко Соколство има само једно значење — службу народу!“ Ето у том днљу ради Сонолетво у Банату. Друштва и жупа. Банатска соколска жуда бројн деветнајст друштава. Друштва се деле на сеоска н градска. Градска су друштва: Вел. Кикинда, Вечкерек, Панчево, Вршад, Бела Црква. Сеоска су друштва: Додово, Дрепаја, Чента, Перлез, Ор-ловат, Томашевци, Ботош, Меленци, Турски Бечеј, Врањево, Драгутпново, Вашахид, Турска Канвжа, Мокрин и Ковин. Сва друштва здружена су у Соколску Банатску Жупу 2&. маја. Старешина: бр. Миливој Мољац, тајник: бр. Мате Пе-ричевнћ, вођа: бр. Тима Рајић; председник сокол. нараштаја: бр. Светозар Удицки, председник просв. култ. оделења и уредник листа, бр. Михаило Станојевић. Читава жупа разде-љена је на шест соколских округа: Панчево, Вршац, Бела Црква, Кикинда, Бечкерек и Ковнн. Задаћа је овпх округа, да у околиди својој пгаре и проповедају соколску идеју, те су главна веза између жупе и сеоских соколских друштава. На челу соколскога окружја јесу браћа: Бечкерек (Миливој Мољац, Мате Перичевић, Ти.ма Рајић, Дпмлтрнје Матејпћ и Михаило Станојевић); Кикинда (Мита Николић, Славко Jla-ковић и Светозар Уд чдки): Панчево (Др. Никола Драгичевнћ, Миховил Томандл, сестра Чепинац); Вршац (Љуба Недељ-ковић, Karel Napravnik, Светислав Стпјаковић п Др. Ђурпћ); Бела Црква (Др. Мнленко Свобода, Др. Жпван Мплетпћ и Др. Јова Вулетић)! Ковин (Коста Ннсторач, Јован и Еоста Буташ, Ђура Надански). Сваки слободан час, нразннк и иедељу полазе ова друштва у околицу — села — држе вежбе и предаваља. Овај рад њихов плаћа им се дизањем свести нашега тежака. К ако су прилике политичке и остале веома неповољне, ипак ова наша браћа не жале труда, ghii пду у села и раде. Њихов рад може да служк за пример соколског пожртвовања и схва-ћања пдеје соколске у смцслу, да Соколство није установа варошка него сеоска, к да само онда, кад тежак схвати идеју — идеја ke пмати значење право народно. Јавност прати свакн сокол. покрет веома симпатично. Поллтпчке новине без обзира на странку пишу непрестанце о Соколству н ве-рују, да је то најздравија' идеја душевнога и телеснога пре-иорода варода. Народ им верује, а онн радом постају миље-ннцп народа. Треба нарочито да се ' спомене интенсиван рад друштва: Панчево u Бечкерек на концеитрадији свих на-родних установа у сокол. друштву. Похвале је вредно друштво у Вел. Кшшнди, које сваки четрнајст дана држи соколско село са вечбом и предавањем за грађане. Друштва немају властитп зграда, него вежбају у npo-сгранпм гимнастичким дворанама средњих завода. Сва средњо-школска омладпна ради гимнастику на соколској основи. Учн-тељи гимнастике уједно су и учитељи сокола. Омладниа по- xaija n веома волн Соколство, те поетаје у томе фанатична. Број чланства|мушкога изнаша преко четири стотине, аженскога до три стотине. Нараштај соколски уједно су и учениди, те његов број је огроман. Школске управе потпомажу у велино рад сокол. друттава. И ако је Банат насељен само Србпма, којих нмаДе око 200.000 хиљада, а Хрвата 4.000 хпљаде, впдимо једну карак-теристику схваћања, нар. јединства реалио проведену. У два друштва: Вела Црква (Др. Свобода), Панчево (Миховил То мандл) јесу друштвене вође Хрвати. У Вршцу Хрват Анте Тадић иомаже у „Новој 3opiiu чланцима Соколство. Тајник жупе бр. Мате Перичевић Хрват. Вођа женскога одсека у Вршцу је симпатичан н одушевљенн сокол. радник Karel Napravnik. И свп осталп Хрвати ц Словенди осећају се веома угодно у соколсвли друштвнма. Жупски лист. Просветно-културно одел.ење жуне издаје иод управом бр. Мпханла Станојевпћа веома лепо н соколскп уређен жупски лист „Соко“. Лнст донаша лдејне чланко о југославенској соколској ндеји, упућивања на рад и локалне вестл и рад друштава у Банагу, који је ванстраначки, те га јавност веома оимпатично поздравља ii радо га чнта. Штампа се у 1500 примерака, те га држи свакн члан-нца друштва. Осим свога жупскога листа, свакн град има пајмање шесдесет, а село двадесет претплатнпка „Соколскога Гласннка“. За слет издат ће се „Видов-данскц број Соколачпја he садржина бити иснуњена чланцима о разннм соколским питањима, те ће бити „Соколски Буквар‘‘ за оне крајеве. Издат ће се у три хи-љаде примерака. Жуиски слет. Жупа ће одржати ирви свој слет 27. и 28, јуна ове го-диве. Слет пмаде соколско народни карактер. 27. би ће ире подне утакмица и то: 1. трчање 100 метара; 2. бацање кугле; 3. свок у дуљ; 4. скок у впс; 5. бацаље дискоса; 6. бацање копља. Ова народна традидионална гнмнастика овде је силно развијена: Вредна су спомена брака: Мнка Омћан (Црепаја), Јан Буљик (Ковачица), Светозар Удццки (Кикинда), Бојанић (Бечкерек). 27. после подне одржа ke се скупштина жупе. 28. irpe подне је манифестацнја кроз град. Тога дана слетнт ће се са свију страна грађанн ц тежаци у Бечкерек и том приликом одржат ће „Впдов-дански спомен“ палим за отаџ-бину n слободу. За време поворке одржат ће се на разним местима говори о иросвети и Соколству. Бпће то соколеко-народни збор, где ће како се врло лепо каже у листу: ,,Народ пак, то су соколн — па зато соколство значи и службу себи самоме — чуваље етечене слобод-е и увеличавање општег народно-соколскога благостања! 28. после подне одржат he јаван час са овим распо-редом: 1. Вежба ослобођења ii уједињења бан. Соколн. 2. Вежбе подмлатка: а) штафет б) слободне вежбе. Радп мушки ii женски подмладак бечкеречкога „Сокола“. 3. Вежбе копљем, раде чланови „Сокола“ из Кикинде. -i. Вежбе поједпних соколских друштава на справама. б. Женска вежба VII. свесоколскога слета у Прагу, раде чланпце банат. сокол. друштава. У вече просветно-културно одељеље жупе прпређује: позоришно n концертно вече на слободном простору. Соколско-техничка школа! Пошто се соколски живот у Банату снажпо и веома брзо развија, та ће жупа одржати у месецу августу жупску школу, у којој ће се датп првп и главни појмови соколске просвете п технике. У школу ће се позвати не само сокол. друштва, која опстоје или која су у оснпвању — иего и нз места где се мисли основати соколско друштво. Биће то први кадар наших еоколскпх раднпка — којп ће после школе да одлете у народ — дигну п учврсте свест, свест народну, свест соколску, која tie бити бедем наше народне псторпје, слободе и правде о коју he се да распне свакн покушај епо-љашњи п унутрашњих ненрнјатеља. Пробавивши три месеца у том крају ради обновљеља п организадије Соколства у правду народнога просвекивања — понео сам најлепше утиске n иаде нове геиерадије на- родне — која со васпптава у Соколству не, ради себе — него ради народа. Нећу да пншем о задаћи Сонолства у Банату, то на-гшсах у другом броју „Сокола". Сматрам својом соколском дужношћу да Ва.м пред чптавпм Соколотвом кажем хвала браћо и сестре, што сте ми омогућилн рад у Банату, те су се на наша соколска предавања скупљали хиљаде слушача, на стотине смо бројева распачавалп „Сокол. Гласшша", дан и ноћ смо радпли. Ваш рад у народу нека служи лримером осталој браћи — јер без народа — јер без тога да мртав рад соколане — замешшо са радом у селу нема успеха. Верујте, да ће деда паша мнрна бшти, јер очеви н мајке схватише своју дужност, не лрема себи него према народу. У верн даљљега рада нскрено соколско Здраво! Душан М. Богуновић Писмо Бачке Соколске Жупе на чланове. Браћо Соколи! Мађарека иридента удружена са иесло-венским нама непријатељски расположеним разорнпм еле-ментима и бољшовндима под маском комунизма спровела је читаву организацнју у цели да учшш цреврат н изазове тр-завице, како би могла спровести своју душманску намеру да разори иашу младу државу. Покретл ови лротнвдржавни еле-мената, који су око половине априла ове годпне отлолелп у Новом Саду u потом у Суботндп, билп су смишљонн и ор-ганизовани покушајл да пзазову метеже п побуну у Војво-д]£ш1. — Овом покрету нз необавештености нажалост при-кључилл су се n неке наше заведеие словенско комунисте. Епергичним поступком полнцлјске н војничке власти овај је покрет у зачетку угушен. — Одштим исгунаљем Сокола, до-бровољада и осталог свесног п родољубпог грађанства у да-љем широњу задржаи. Овај неуспели покушај непрпјател^а треба да нам је опомена, нз којега смо уворпли се, да по-стоји тајно роварен,о u органлзација преко границе а л у самом несловелском елементу лротлв лаше младе државе. Зато ii ми треба, да се слремимо н органпзујемо, да бл увек Ч готови били угушити сваке нспаде, да као грађани и родо-љуби за дужност сматрамо одма прискочити у noMoli нашој војсци ii жандармерији. Тако iicto треба да се организујемо Да смо спремни и способнп осигурати комуникацију жељез-ница, пароброда, особног и теретног промета. Треба да ocir-гурамо одржање нееметаног рада електричне централе освет-лења. непрекидан рад поште, телеграма и телефона. Рад око нсхране п свих жнвотнпх иотреба. Соколство као општа на-родна ватшартајна установа сматрала јо за своју родољубиву дужност, да споразумно са нашим војним и политичним вла-етима и са увлачеаем у овај^рад свпх осталих наши словенски организација ставило се на чело овога локрета ж отпочелоје у PIobom Саду, Суботици, Сомбору и Вршцу и потом у Вел. Бечкереку одма организацијом народне одбране. Оваке орга-ннзадије треба да спроведу сва соколска друштва. Угледа ради навешку вачин органнзације у Новом Саду. Све уста-нове n сви родољуби позвати су да ступе у редове Сокола било као нзвршни или потпомажући члановн. Од Соколског Управног одбора и изасланика одбора појединих установа тако исто нз круга угледног грађанства као чланова Сокола створен је један Соколски Управнп Одбор „Народне Одбране“ а којем је задатак да вриш организацију делокупног рада и учини потребна наређења. Предлог организације „Народне одбране1* гласи следеке: §• 1-’ Соколско Друштво у Новом Саду оснива „Оделење за народну одбрану11 ради одбране државне целокупностп п у цели чародног иросвсћивања. §• 2. Оделење за „ЕГародну Одбрану" дели се: I. Одсек јавне сигурности; II. „' саобраћаја; III. „ просветилачко-обавештајни; IV. „ финансијски. I. Одсек јавне сшурности има : а) Пододсек јавног мира са групама: 1) војном службом, 2) стражарско.м елужбом, 3) четничком службом, -1) санитетском елужбом, - б) апровизационом службом. б) Пододсек јавног реда са групама: 1) јавног осветлења, 2) водовода, 3) млинарске службе, 4) местне прометне службе, 5) курирске службе, 6) поверљиве службе. II. Одсек саобраћајни. ' а) Под одсек зувоземног саобраћаја са групама: 1) Особног промета, 2) Теретног промета; б) Пододсек речног саобраћаја са групама : 1) Особног промета, ■ 2) Теретног промета; в) Подесек поштанског промета са групама: 1) Поштанске службе, 2) Телефонске „ 3) Брзојавне „ г) Пододсек ваздушног промета. §. 3. На челу Одсека стоје вође, на челу Пододсека стоје заменици вође, а на челу Грула стоје предњаци, — које по-ставља Соколски Ућравни Одбор соколског друштва. §• 4- Вођа, заменик вође и предшак појединог Одсека, Под-одсека и Групе дужни су организовати своју јединицу и по-четл рад исте. Вођа појединог Одсека дужаи је на седницама Управног Одбора подносптп извештај о раду свога одсека. §• б. Вођа просветилачко-обавештајног п финансијског Од-сена има према местпим приликама да организује овој Одсек у лододсеке и групе и да поднесе Управном Одбору предлог лросветллачко-обавелггајног и финалцлјског рада за сваку годину унапред. §• 6. Одсек јавне сигурности има се бринутп за одржавање јаввог мира л реда, те за случај потребе ставља се на рас-доложење државним ллл јавнлм органпзацијама у ком слу-чају стојл дод непосредном влашћу и надзором тих орга-низација. §. 7. Одсек саобраћајни има за случај потребе да помогне сувоземни, речни и поштаискп саобраћај, те за случај сту-паља на дужност потдада непосредно под власт и надзор оних органнзација, којима буду додељени. §• 8. Одсек просветилачко обавештајни има дужност, да аги-тује словом п живом речи н да ширп просвету у најшире слојеве народне. §■ 9- Одсек финансијски има дужност, да се друштвеним путем побрине за покриће трошкова свију осталих Одсека. * Ову оргапизацнју треба сва Соколска друштва да свро- > веду према својим местним приликама д у сдоразуму са адмиидстративним, војнилч властима д жандармеријом. Браћо Соколи! Обогаћени недосредним доживљајем адрилског докрета треба да смо сдремни л на одрезу. Покрет маџарски дрддената и комунлста је угушен али ндје унидхтел, јер добива нелрестано додстрена п хране од фанатдка дреко граниде и незадовољника, који ждве међу нама, зато даставимо л даље рад око органдзације u усавр-шавања народне одбране. У H о в о м C а д у, 26. маја 1920. год. Живко Бајазет с. р. старепшна Бачке Соколске Жусе. Јесам ли послао претплату? Белешке. Једна важна белешка. Мллистарство просвете кра-љевства Срба, Хрвата и Словенаца, одсек за Банат, Бачку п Барању. Бр. 12.2298/1920. Председништву Соколског удру-жења H о в и-С а д. У просветном Одсеку саставља се нова наетавна основа за основне школе. Желн се, да у њу уђу штлва пз читанке, која се односе и на Соколство, а парочпто је та жеља, да се гимпа.стлка реформише у духу школском. Од г. др. Јо-вана Иг.круљева, лнспекторћ у овом Одсеку пзвештеп сам, да је председипштЕО вољно, да у том пптаљу лзађе ла су-срет овом Одсеку. Овај се Одсек обраћа молбом на Пред-седништво и моли да. означи наслове онлх лгглва, која би ул1ла у чптапке за поједлле разреде, а лаособ моли, да са-ставл л полтље наставлл програм за гимнастику у I.. II., III., LV.,- V. л VI. разреду у духу соколском, иосебно за мулшу л посебло за желску децу ла пр. овако: / разред за мушку децу: 1. Соколске вежбе. 2. Вежбе па сиракама. 3. Игре. Новл Сад, 11. маја 1920. х’од. Шеф Одсека (М. П.) Af. Вилић, С. р. FrosveFno-kullurno ođeljenje Sokolskoga Saveza. Umo-ljavaju se ponovno sva društva i župe da jave „Prosvetno-kul-turnom odeljenju Saveza“ Zagreb — Gundulićeva ulica 29. orga-nizaciju prosvetno-kulturnih odeljenja kao i svoje primjedbe, kako bi se moglo pristupiti daljnjem radu u tom pravcu. Ovo je več treća opomena društvima i župam?, a ne jave li se društva i župe i na ovaj poziv bit ćemo prisiljeni javno da iznosimo društva i župe, koje ne vrše svoju sokolsku dužnost. Соколско друштво у Сарајеву. Ово друштво је под овлм лмепом одржало своју 1. главну годншн.у скупл1тину на дан 7. марта т. г. као израз једподушне xiанлфестације дотадања два Сокола Српског л Хрватсног. Ова једнодулшост је и раллје нарочпто била изражена л то августа лр. год. кад су ла једап длвал начин брат Србпн и брат Хрват лру- Соколски Гласпик 20 жилп једаи другоме соколску руку да у братском загрљају дођу лстлм путем руковођепп једном мишљу, једним осе-ћањем n једном лдејом, спроводећл на тај иачип одлуку Со-колског Сабора о Вддов-даду др. год. У самом почетку скуд-штпне, одмах по њоном отварању бр. Стово Жакула јс за-молло прпсутне, да се сете веллког човека, — кога слави чески народ, коме и мц Југословенн имамо, а сдецлјалдо као Соколн, много да благодарпмо, — а то је Томе Гарпк Ма-сарика, који слави свој седамдесети дан рођења, па предлансо, да се пошаљо овај брзојав Ческој Обоц Соколској: ,,Са своје годишње скупштине, велпком ческом Соколу © његовој седамдесетогодишњпци честлта Соколско Друштво у Сарајеву“. — Свд лрдсутдд примају д заједдо са бр. Сте-вом ЖакулоЛ клдчу: Жлвдо ческл Соко Томо Г. Масарик — живио! Бр. Стево Жакула затлм у дивпом говору дапомдње, како јс Сарајевски Соко бно међу првлма којл јс сдровео од-луку Соколског Сабора о Влдов-дапу у Новом Саду, јер јо месеца августа nponine годлне одржана зајодипчка скулштлиа Хрватског д Српског Сокола, када је дат маддат привреме-иом одбору са њиме па челу; да дроводе спајаље оба Со-кола; да се постара за правила и да уједпнл Сарајевски Срп-скд л Хрватскл Соко. За све ово је лрлвременп одбор имао врло лак лосао, те је д све достиглуто. Даље се дотиче истлне, да број редовдлх чладова, ne одговара Сарајову; — тако псто се дотлчс л лстдне, да је за Сарајево жалоспа сллка, лгго се око љеговог Соколског Дру1лтва окупља врло мало лнтслд-гсддлје. Сарајево бројл влше од 60.000 становнлка, опо је содлште докрајппске владе, у љему дма толлко средњлх за-вода, а тако лсто п доста академске омладине, чак се у љему одржавају л академскл плесови, а овамо у сокоЛсклм редо-влма пма толлко младлћа, да бл се ла дрсте могдл лзбро-јатл. Пстпчо важност л дужност Соколства за будућаост пашег уједлњелог краљевства, то да he оло блтл то, које ће имати пред очлма регодерацпју cu'ara л полрављање народа у фл-здчком n моралном логледу. Завршава са дапоменом, да се па овој скупштилл лма лзабратл одбор, којл се дма свесдо прихватдти посла, да ово уједпљено, лело п младо друхлтво поведе тако, да оно по својој прнроди буде дрво у Босни и Херцеговини. Бр. тајник др. Владимир Кестерчанек бираним речима још у почетку саглашава се са бр. Ст. Жакулом односно броја присталица Соколске идеје у Сарајеву, да одма затим ода хвалу и признање лскшшм соколским поборнпцима, kojii су од себе давали у овоме вромеиу много за развиће идеје. Помиње бр. Душана Богуновића, који је месеца новембра пр. i'o;;. на Соколском сијелу прво држао врло ноучио пре-давање о обпови Соколства, а затим је одвежбао вежбе осло-бођење л уједињења, које је саставио бр. Хофман, и проту-мачио њихово зналење. За њим долази предавање брата др. Срећка, Перишнћа са темом „деца и крпминалптет", а лотом и предавање бр. Стеве Жакуле у коме је јаено изнео погледе на питање: „зашто је наше соколство за време рата дошло на' оптуженлчку клупу ? Даље се дотиче матерцјалне страие .друштла, коју прплику користп, да заједно са свима прн-сутнима ода нотпуну захвалност н признан>е бр. др. Срећку Леришлћу, којц је под својим лнчним аранжманом прире-ђену Соколску забаву јединствено извео, те једобивен диван нрнход од лреко 60.000 крупа. Даље утврђује, да је наше друштво заузело впдно место у јавном и друлггвеном жи-воту, јер су га важне институције молиле, да на њиховим забавама пступе Соколи еа вежбама, као bito су: Просвета, Напредак п Трговачко-занатлијска омладила. Изражава жељу, да наше друштво овога лета лрлредл ма п један јавни час) на коме бл се видело, шта је се постигло за ово време, од како gmo сс ујединпли. Бр. благајлик Јиндриш Гмзхуч(;к износи стање благајие која иоказује делокуину имаовину од 100.223-22 K, а лста се састоји из: готорине од 53.401*22 К, која се налази корисно уложена; — инвентара од 45.442 К; — вредећлх папира од 1.380 К. Такође са нрпсутнпма изражава захваллост бр. др. Срећку Перишићу, јер је ло готову сав њех’ОВ лични труд, да је приређена Соколска забава тако добар лриход донела. Бр. вођа Игнац Хенгстер у своме извештају наводи, , како су вежбања у прво време обављана у гимназијској дво-рани, а доцније и дворани у реалци, но обе нису подесне за соколска вежбања, те набадује питање о зидању Соколског Дома- Из податана о стању вежбања вади следеће: број чла-нова мушких био је 150, од којих је долазило на вежбу 70, број члапова женских био је 140, од којих је долазило на веежбу 75, број чланова подмлатка био је 100, од којих је долазпло на вежбу 100. Уз ове бројеве изјављује жаљење да Сарајово није дало вишег ‘иУвкг одзив^ За овим нзлаасв, да је при лепнм данпма прцј^^^вврЦ^пзлетРу околпну, паих наводи. 14. септ. 1919. г. на 'Шпе'; 28. септ. 1919. г. на До-бру воду и 4. окт. 1919. г.на Лукавнцу. Истиче, какојенаш млади Соко учествовао на појење изван Сарајева*. За овнм je настало жуборење међу присутнима из кога се издваја глас бр. др. Видовића: „показује се опет, да су најјачп нашп пзвршујући члановн; — бр. Стево Жакула уз-маклуо је пред вашом вољом и љубави, те се прима за ста-решану. (Бурно одобраваље и клидањв бр. Жакули: па даље чита лпсту чланова, која се са једнодушношћу прима са већ одређеним улогама тако: замењеник старешине бр. др. Срећко Перпшић, вођа бр. др. Богдан Видовнћ, замењеник вође Игнац Хенгетер, тајник бр. Божндар Жив. Путннковић, замењвннк тајника бр. др. Владимпр Кестерчаиек, благајник бр. Ко-стаитин Ћуртаћ, чувар справа бр. Адолф Фајлхауер, одбор-нини: браћа др. Драгутин Татар, Урош Човпћ, Фрањо Верк, Јоеип Душек, Милош Ђураи, Ђуро Гашпарац, Рихард Сте-фани. Мшшвој Милетнћ, др. Јпндриш Чихак, Чедомир Шке-кић н Алекса Старчевић и сестре: Либуша Хледик, Милка Јанковић ii Франка Штајерер. Замењеници: бр. Ђорђе Јак-шић ii Салих Софпћ и сестра Тонка Крахмал. Соколски суд: браћа Стево Жакула, др. Драгутин Татар и Алекса Старче-вић п сестре: Вера Трифковић и Марженка Хледикова. Де-легати за Жупу и Сабор: браћа Стево Жакула, Игнац Хенг-стер п Урош Човнћ. Ревизорз: браћа Стево Адум и Јпн-дрлш Бохучек. Од краћих предлога, вредно је забележитп предлог бр. Уроша Човпћа, да се четничка организаццја, — која је уста-новл>ена на подстрек Друштва за васпптаље деде, односно Друштва Трезвености у Сарајеву, — примп као своја секдија Сокола, а у духу Соколског Савеза. Окупштина je завршена уз бурно одобравање. Здраво! Соколске академије. Соколска друштва: Панчево, Беч-кврек, Загреб. Вршац, приредила су свечану соколску акаде-мију у почаст тројиде Соколова: Мишка Јовановпка, Вељка Чубриловића н Данила Илнћа. који су ©д аустријских еудова би:ш осуђенн и обешепи 3. фебруара 1920. На тим академи- јама одржао je брат Душап М. Богуновпћ предавање о дде-ологнји наших јунака. Неби смело бити нп једно друштво без да приреди оваке академије, којима се днже култ лич-ностима које су давале животе за соколску пдеју. Соколство треба Да преузме на себе дизање личности својпх људп. Сама дворана — соколана или телесно васпитање не може сокол-ску идеју да дпгне до оне висине — ако еоколски-проеветно не радимо. Ко хоће нацрт или предавање, нека се јавн брату Душану Богуновићу, Загреб, Илица бр. 7. Соколско друштво у Вел. Бечкереку одржало је врло уепело „Масариково Вече“. Ово друштво нначе много ради у просветно-културном раду -у месту и околицп. Старешинство соколске жупе у Тузли прдредилоје 30. наја „Дан прилога за просвету села". О овоме ће се из-вестити у лдућем броју више. javna vežba sokola u Bakru. 1 digao se Soko sa Ur-vine planine! Digao se Soko, digao se visoko, da vidi rod svoj sretan i Slobodan! Al bistru oku, na zapadu Domaje, guste ma-gle zastiru pogled. Oku kriju, ali uhu sakrit neće, teški vapaj okovanog brata! Slušaj! — Soča šumi: „Gdjeste? Učka stenje: „Gdje ste?“ Jadran vapi: Skinite mi teške lance! Oj! Čuju vapaj brača duž Hrvatskog Primorja — srce im se steže, šaka im se stišće — spremaju se na daleki let! 30. maja o. g. obdržavao je Sokol u Bakru javnu vježbu. Tomu javnome nastupu došla su i brača: Sokol u Crikvenici i Sokol u Kraljeviči. U 4 sata iza podne, pozdravio je pred grad-skom viječnicom, starješina bakarskog Sokola brat dr. Julijo Matkovič goste, a zahvalio mu na pozdravu, starješina župe „Rijeka“ brat dr. Mijo Kosič. Povorka Sokola sa sokolskom fanfarom iz Kraljeviče i gradskom glazbom iz Bakra, bila je najsjajniji dokaz, daje Sokol raširio krila! U 51/* započele su javne vježbe. Sokol u Bakru nastupio je sa podmlatkom (ženskim i muškim) naraštajem, ženskim odjelom i odraslima. Sokol u Crikvenici nastupio je na ručama i konju. Sokol u Kraljeviči nastupio je sa podmlatkom (na preči i redovne vježbe) ženskim odjelom (skok u vis) sa odraslima (na ručama). O izvedbi vježbi, najbolji je dokaz, spontano povladjivanje mnogobrojnog gradjanstva. 3.11 • Bakarski Sokol, svojim nastupom, pokazao je jakost organizacije, sjajnu disciplinu i zavidnu rutinu same izvedbe. Bratu starješmi dr Matkoviču čestitamo i od srca se veselimo njegovu uspjehu. Bratu vodji Jazbecu puno hvale na užitku, želeči da mu ovaj uspjeh, ojača krila, pa da u ovom letu ustraje. Poslije vježbe bila je zabava u Gradskom vrtu. Oko 8 sati ostavili su gostovi Bakar — vratili se i ponijeli kuči dragu us-pomenu. Nek šumi Soča, — nek stenje Učka, — nek vapi Jadran! Bliža se vrijeme, strgi>ut čemo Vam lance! Dali Sokolski rastje-rat če magle na zapadu Domaje, i Soko če sa Urvine pianine ugledati rod svoj Slobodan i sretan! Svoj na svome! Sokolska župa „Rijeka“. 23. maja o. g. sastali su se iza-slanici sokolskih društava bivše župe Frankopanske, Starčevičeve i izaslanici solskog društva ogulinskog na konstituirajuču skup-štinu sokolske župe „Rijeka" u Ogulinu. Iza podul je i opširne debate zaključeno je, da se savezu po-šalje na odobrenje, da sokolska župa „Riieka“ obuhvata teritorif Istarskog i Hrvatskog Primorja sa otocima, te Gorskog kotara, izuzev kotara Vrbovskoga. — Kotar Vrbovški, cijela Lika sa Kor-dunom, te kotar Ogulinski, ima se priključiti bivšoj župi „Zrinj-ski“ u Karlovac. U slučaju, da se je Karlovac doista priklju^io župi Novo Mesto, imadu se i kotar Vrbovško cijela Lika sa Kor-dunom, te kotar Ogulin, udružiti župi „Rijeka“. Tim časom likvidirala je župa „Frankopanska“. Iza toga prešlo se je izboru privremenog odbora. Dok se srede prilike i dok ne budu Sušak-Rijeka osiobodjen teške noge suludog neprijatelja. privremeno če sijelo župi biti u Kraljeviči. Prema tomu če i odbor biti privremen. Izabiru se „per acclamationen“, za župskog starješinu dr. Mijo Kosič za I. podstarješinu brat Josip Ljubič, starješina Sokola u Crikvenici, za II. podstarješinu: brat dr. Julije Matkovič, starješina Sokoia u Bakru, za tajnika: brat Pero Petelka, Kraljeviča, za blagajnika: brat Marti Turina, Kraljeviča za pročelnika odsjeka za podmladak: brat Janko Jazbec, Bakar, brat Marijan Boras, za pročelnika kulturno-prosvetnog odbora: brat Vladimir Nazor, Crikvenica, za revizore: brača Dragutin Vladislovič, Bakar, Frane Paulić, Crikvenica, zamjenik: brat Hanibal Capponi, zamje-nici vodje: brača Janko Jazbec, Bakar, i Rudolf pl. Balogh, Cri- kvenica, tajnik prednjačkog zbora: brat Dragutin France, Kraljeviča. Rad će župe biti velik! Teško trpe okovani Sokoli naše Istre i krvavim pogledom isčekuju poklik osiobodjenja sa naše Strane I Združimo se, ojačajmo se i ne zaboravimo na okovani Zadar. Šibenik, Trst i Rijeku. Соколски Весник. Изашао je ,4. и б. број овога листа, гласило загребалкога соколскога друштва. Овај број је испу-њен сликама тројице — јунака Соколова. Чланак бр. Јосипа Хануша: Moje успомене на Тирша. Вежба „ослобођења п ује-дињењаи од бр. Франте Хофмана хрватском термипологијом. Остала садржина испуњена је седницама и извештајима ло-калнога значења. Д. Б. Sokolski porez. Bratske župe oziroma društva opozorjamo, da nakažejo na nje otpadajoče zneske, to je za leto 1919. pol dinarja (1 50 K) in za leto 1920. 1 dinar (3 K), blagajni Sok. Saveza SHS. v Ljubljani najkasnije do 15. avgusta t. I. Društva, ki do omenjenega dne ne plačajo sokolskega poreza, se ne bodo smela udeležiti glavne savezne skupščine v Mariboru dne 29, avgusta ter se sploh ne bodo smatrala članom Sok. Saveza. Sokolcki Savez S. H. S. Iz uprave. Reklamacije. Nekoja brača pretplatnici a i društva reklami-raju pojedine brojeve lista tek nakon nekoliko mjeseci. List iz-lazi, u koliko nema tehničkih zapreka, svakog prvog u mjesecu, pa če se stoga u buduče samo takove reklamacije uvažavati, koje stignu najdalje u ra?maku od jednog do drugog broja. N. pr. pretplatnik dobije 7-mi broj a 6-tog još nije dobio, u tom slučaju valja 6 ti broj reklamirati, ako se to nije več početkom mjeseca učinilo. Naručbe. Mnoga društva i brača članovi naručuju sve što trebaju kod uprave ;lista. Tako se dešava, da nekoji članovi i vježbači odijela kod uprave lista naručuju. Kad koja nova stvar izadje, to se odmah javi u listu i navede gdje se i kod koga, te uz koju cijenu može dobiti (naru- f-iti). Sve ostale (starije) stvari vidi „Sokolski GIasniku broj 3. strana 138. Uprava lista šalje samo „Sokolske Glasnike" od prošle i ove godine, dopisne karte „Tri junaka — tri Sokola", slike za viežbe „Oslobodjenja i ujedinjenja“ te konačno Sokolske kalen-dare od ove godine. Placanja pretplate. Mi smo več sa 7-mim brojem ovogo-dišnjeg lista prevalili pola godine, pa još uvek ima društava i brače pretplatnika, koji nisu pretplatu za ovu godinu poslali. Na naše molbe i opomene skoro u svakom listu, da se pretplata sakuplja i šalje, nije se baš mnogo obaziralo, pa stoga ponovno molimo bratska društva i ostale pretplatnike, da pretplatu za ovu godinu što prije pošalju, jer se ovako neče moči list izdavati. Prije nego se list posve obustavi, mora se obustaviti onima, koji pretplatu nemarno šalju. Društvo, kojem se list radi neplaćanja pretplate obustavi. biče u listu u posebnoj rubrici donešeno. Odgovori uprave. Pošto je poštarina silno poskupila, a i sa radnim vremenom se treba računati, to če uprava u buduče radi štednje na poštarini i vremenu na manje stvari preko lista odgo varati. Brat Kotnik, Crenešovci: Glasnika broj 3 od ove godine nemarno više ni jed;,oga broja. (Vidi „Sokolski Glasnik" broj 5, strana 234). Брат Лазаревић, Блатница: Све бројеве листа већ no други пут послали. Погледај на поштп, јер мора тамо да лежи. Код рекламадије треба тачно навеоти који број листа мањка. Foruke uprave: Kod uprave leži još nekoliko hiljada dopisnih karata: „Tri junaka — tri Sokola“ čirilicom i latinicom. Cijena K 1 po komadu a dobiju se pouzečem ili novac unapred. Bračo! naručujte ove dopisnice 'razglednice) jer od toga imate večim dijelom samo Vi koristi. Slike našeg „Oslobodjenja i yjedinjenjau leže još uvjek u upravi lista neraspačane, jer ima još najmanje */s društava, koja nisu iste naručila. Cijena K 9 po komadu, a dobiju se pouzečem ili novac unapred. Добровољни прилози за „Соколски Гласник". Наш вриједни брат Милић ИвошевиН, банк. чиновник, Сомбор, шаље K 50 ca овим дописом: Шаљем за сада, док мн се материјалне прилике не добољшају К 50, као мој прилог за „Соколски Гласннк“. Брат Драгољуб Грбић, Српски Итебеј. послао ja К 70 као прилог, а брат Милутин Ловрић предао је у уирави К 40.— Брат Душан Богуновић сакупио је у друштву браће Соколова у Алибунару (Банат) К 128, а прн-ложпше Браћа: Др. Бранко Јовановнћ ii Живојин Стојан 5 no К 44, Милнвој Чолаковић К 24, Јован Ђак, Андрија Ло-занов, Иван Надашкн п Срцска Читаоница по R 4. Враћп прнлагачима, који се сваком згодом сјећају нашег .,Соколског Гласника“ и цлјене љегову вриједност за наше велнко и уједин.ено Соколство, велнка н братска хвала, Здраво. За управу: Тошо Јањанин. « V. KOLARSKI - NOVI SAD Trgovina južnog voća i špeceraja na malo i veliko preporučuje svoje stovarište. CENE UMERENf. TELEFON BR. 44. CENE UMERENE. OPĆA ZAGREBAČKA ŠTEDNA I PREDUJMOVNA ZADRUGA S. 0. J. Telefon 16-26. — Q ZAGREBO — Jurišiceva ulica br. 18 I. kat. Telefon 16-26. Prima •• uloške na knjižice i na tekući račun uz 5% ukamačenje. Kupuje i prodaje: valute, devize i vre-dnosne papire uz dnevnu cijenu. Eskomptira : mjenice, naputnlce i čekove uz najpovoljnije uvjete. Isplate: na tu i inozemna mjesta, obavlja brzo i kulantno, Obavlja: sve burzovne naloge, kao i sve ine u bankovnu i mjenjačku struku zasjecajuče poslove. ДОИЛОРЛД ЂУ!?6НДИЋ и КО/ИП. Брзојавна адреса: ЂУРЕНДИЋ-СПЉЕТ Телефон интерурбан број 210. — СПЉЕТ — Регистрирана фирма. £ гентурни, комисијонални и отпремнички госао. ИМПОРТ1 " ЕКСПОРТ! а) Продаје на велико: кафу, шећер, пиринач, canv н, коломаст, соду, галицу, су.ппор, као и другу сваковрсну ово и инозетну робу. б) Заступства првораарелних творница: Творнице кемичких производа, крема за обућу, коломасти и т. д., творнице сапуна за рубље и тоалетног, творнице колача, кскса, бисквита и др)гих. и) Обавља све агентурне и комисијонарске послове уз најповољнмје увјете. д) Купује све врсти жиеотннх намирница, плодина н зетаљских производа. НАРОЧИТА ТРГОВИНА МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ ЗАГРЕБАЧКИ : магазин : ЗАГРЕБ, ЈЕЛАЧИЋ ТРГ. ■ * ' '■....■ " г-.-тг, ", .VI NAROČITA TRGOVINA SOKOLSKIH POTREB ŠTINA. Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. održanoj u Zagrebu dne 17./П. 19i9. dobio sam dozvolu ža otvorenje naročite sokolske trgovine sa naslovom *Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca“. Predbježno ču imati na skladištu samo vježbače potrebštine t. j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunene, majice u svim veličinama, te cipele niške i visoke, kao i sokolske značke, razglednice i sve ostale 'potrebStine, potrebne za javne nastupe. Svečana, odnosno izletna odijela početi ču izradjivati početkom iduče godine. Preporučam se bratskim društvima sa: Zdravo! Branko Palčič, Zagreb. Gundulićeva ulica broj 23. НОВА ИЗДАЊА КЊИЖАРЕ 3. и В. ВАСИЋА ЗАГРЕБ Др. Свет. Пешић: Судска медецина . . . К 40.— Dr. Laza Popovič: Uputa za snimanje slika rentgenom. (Knjižnica za rentgen s». I.) ...............K 9.— Ипо Војновпћ: Смрт мајке Југовића . К 12.— Carnegie А.: Carstvo poslova . ... K 12.— НАРУЏБЕ ТРЕБА СЛАТИ НЕПОСРЕДНО КЊИЖАРИ 3. и В. ВЛСИЋП, ЗЛГРЕБ. (Р BYGIEfl DROGERIJA - PARFIMER JA KOSTA ŽIVOJNOVlC NOVI SAD Kralja Petra ulica l>ro] 30. Telefon br. 97. Preporučuje svoje bogato sto-varište farmaceutskih artiklo-va, hemikalija, droga, parfi* merije. galeničkih i kosmtti-čkih preparata, svih potreba za fotografiranje, zavojnog ma-terijaia, hemijsko-tehniikih rekvizita, gumene robe i t. d. Na malo I veliko. Brza I tačna posluga, cene solidne. prva hrvatska šfcdionica в Zagrebi! Osnovana godine 1846. Dlonička glavnica K 000.000 Pričure K 78,000.000.- 1’odrnžnlce: Beograd, Bjelovar, Brod na Savi, Cirkvenica, Čakovec, Daruvar, Delnice, Djakovo, Ojurgjevac, Ilok, Karlovac, Kraljeviča, Križevci, Mitroviča, Nova Gradiška, Novi, Ogulin, Osijek gornji grad, Požega, Rijeka, Senj, Sisak, Sv. Ivan Zelina, Varaždin, Velika Gorica, Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Zemun i Sušak. Ispostave: Osijek donji grad, Vinica. ШНвГ Bjenjaćulca: Zagreb, Iliča broj‘ 5. "WE Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun. Eskomptira mjenice i devize. Prima na inkaso tu- i inozemne mjenice. Obavlja burzovne naloge savjesno i kulantno. Izdaje čekove i kreditna pisma te obavlja isplate na temelju akreditiva na sva tu- i inozemna mjesta. Podjeljuje hipotekarne zajmove na kuće i na nekretnine. Izdaje 47i%-tne založnice, koje imadu oprost od poreza, pupilarnu sigurnost i jamčevnu sposobnost. 1. СЕРДАРУШИЋ БАНКА И МЕЊАЧНИЦА НОВИ САД Регента Александра ул. бр. 43. врши под најповољнијим условима све банкарске и трговачке послове: 1) купује и продаје стране мо-нете, 2) обавља и посредује житар-ске послове за свој и туђ рачун, 3) посредује купопродају не-кретнина 1куће) индустри-јдлних објеката, као и свих врсти роое, 4) одељење за осигурање свих врста. STRILICI lil TRGOVINA MJESOVITE ROBE ZAGREB, ILIČA BR. 82. Nudi galanterijsku robu na veliko. ZAGREB, ILIČA 18. Stručna trgovina amerikanskogna-mještajazaurede, banke, poslovni-ce i klubove. Vlastita mehani-čka radiona. Prodaja: blagajna, pisaćih Strojeva, papira,trgovačkih knjiga te svih u tu struku spada-jućih potrebština na malo i veliko. FRANJO РДДН VflRflŽ DIN. Brzojav: Paar, Varaždin - Tel. inter. br. 13. Prra hrvatska veIetrgo?ina stih pče-larsklh вргата i košnica Wittmanovog sestava. Freuzimain potpuno nredjcnje pcelarstva* od najinanjih i nsjjedno-stavnijili, do nujvecih i imjluksnrioznijlli. НОВО-ОШРЕНА ТРГОВИНА МАНУФАНТУРНЕ, КРАТНЕ И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ на велино М, БАЧИЋ 'Ш — ЗАГРЕБ — Јуришићева ул. 1. а. Елза Флуид дом. Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе. Телефон интер. 12-16. КОЛОНИЈАЛНА, ЈУЖНОГ, ВОЋА И БОЈА ТРГОВИНА НА Д5АЛО - НА ВЕЛИКО fl. Д1Ш0ВИБ НОВИ САД Основана г. 1871. Телефон бр. 334, Телегрвм адр. ДкмовиЂ. Препоручује своје стовариште колонијалне робе, као каву, бибер, цчмет, пимент, чај, пи-ринач, чоколаду, бонбоне, грожђе, бадем, лешник, коњак грчки и франц., ликер, рум, као и све врсте земљани боја, по најумеренијим ценама. . Н0Е0 шо^иазо чешљање госпођа ј Телефон 22-29. - Загреб. - Телефон 22-29. Јанљам п. п. госпођама. да сам отворпо п модерно уредио, дво-рану за чешл>ап»е, те псту снабдио са свпм модерцпм справама за пран>е n сушење главе као и за масажу лица и руку. Са великпм трудом п трошком успјело мп је ангажовати прве умјетнике у модерном те костимском хпсторнчком чешљаау као n v бојадпсаљу косе у свим бојама уз потписно јамство. Јамство се састоји у том, јер су г. Булајпћ и госпођа му били намјештеии у Бечу код свјетске познате твртке Песл као матадор женског чешљања те пригодом разпих пнтериацпоналнпх натјецања у чешљању одиелп прве награде у Бечу и Бердипу. Иреузимам у пзраду све врсти косе (Budeau, Trenspormation те разво Chignome). Ha складпшту имадем све врсти француских п бечкпх мириса те разиих тоилетнпх сапуна од чувецих светсгшх твртка. Осии тога поеједујем све потребне ствари за aerj' лица п руку. Са штовањем, ДУШАН ЖЕСТИЋ, власуљар, ј Боговићева ул. бр. 7. јр!№0џвтиш 1Ш,)<*11М»* Ј*И1 III П|ЈН1И»МДИИ11|^И» {Баш<а 5°Јводина д. д. }Нови Сад, Регвнта Аленсандра ул. 6p. 35. Обавља све извозничке, комисионе и банкарске послове. Дионичка главница К 5,000.000 — Телсфон 240. Брзојав: Банка ВоЈводина. 1. купује и продаје све земаљске производе, вредносне папире, ва-луте и девизе; 2. финансира извозне и увозне послове; 3. полаже кауцију за валутну централу, државна надлештва и све јавне лнцитаиије; 4. врши исплате и наплате свих врсти, даје информације и обаве- штања по свима финансијским, трговачким и индустријским пословима; 5. прима улоге и укамаћује исте по највкшој каматној стопи; 6. купује и продаје велике к мале дукате. Amerikanski namje-£taj tvoriva „J6RRY“ amerikanski stolovi, ormari i kartoteke, stolči, fotelji. Diktafoni Strojevi za umna- žanje kao i sve potrebštine za risaće Strojeve. ODOil ©1 Dvorana amerikanskih urcdskih namještaja Notter i drug Illca 25. (nud kavauoni ,,CORSO“) Preporučuje plsaće Strojeve raznih sustava sa latinicom i ćirilicom i to: Smith Premier, Kontinental, Adler, Underwood, Remington, Royall druge, kao i sav pribor. ____________________ Vlastita mehanička radi- ona za„popravke. glogajne raznih tvorina: Arnheim, Wertheim, Langhanimer, VViese itd. — Tiskala za kopiranje, ručne kasete sigurne proti vatri i kradji. Rabljene blagajne u svim veličinama, kao i rabljeni jtisaći Strojevi uz vrlo jeftine cijene. 7- ВЕЛЕТРГОВИНА МИКИНА и СТОЈКОВМЋА НАСЛЕДНИЦИ СНАБДЕЛИ СУ СВОЈЕ ВЕЈ1ИКО СТОВАРИШТЕ PA3H0BPCH0M КОЛОНИАЛНОМ, ДЕЛИКАТЕС И МАТЕРИАЛНОМ РОБОМ, СТАЛ-НО ВЕЛИКА ЗАЛИХА У ПЛАВОМ КАМЕНУ, РАФИЈИ, СУМПОР ЦВЕТУ, ЛУКОВАЧКОЈ МАСНОЈ АМОНИАК И КРИСТАЛ СОДИ, СВЕ ВРСТЕ ЗЕЈТИНА,КЕЊ'АЧА, МАРМАЛАДЕ, БОНБОНА, КАРА-МЕЛА, ДЕЗЕРТ ВИНА, ЛИКЕРА, ШЉИВОВИЦЕ, КОЊАКА, РУ-МОВА, ШАМПАЊЦА, РАЗНИ МИНЕРАЛНИ ВОДА, ЈУЖНОГ ВОЋА, СИТНЕ СОЛИ------- НИСКЕ И УМЕРЕНЕ ЦЕНЕ. ТАЧНА ПОСЛУГА. БРАЋА ПР0ДАН08ИЋ = НОВИ САД = ТЕЛЕФОН 133. ДУНАВСКА УЛИЦА. uu lili