IJLOIJLU LIST ZD EHSPEDICOU M SEVEKN! POL Č00EH0U0G DUHA IZD* * 1 u Kiunann IZL9ZI OD ZGODE DO ZGODE OTUORI: SADŽA3 UHUTRA 1.13110 NATISNILA ZVEZNA TISKARNA V LJUBLJANI. MISLENI LABIRINT Evo me!. Posvečeno svim psihiatrima svih kontinenata planeta zemlje. ;b5!>i bubjjba !jn§nf|dBZ 6og — >jBA 05 sfnf[BJ>i apo Bsaqau zi 9? pB>j UBp ABAJ>J 1 USLUBj^ ii?oa 9? I?OQ i odoJAg i B>{SUB59AOJ O j BUJB}!UBiunq o 1 Bujnimi o Da! Evo me! Pojavio sam se, (ipak!) premda me htedoše utuči, a nemogoše! Moji su dani bili muke inkvizicije. Linčovali su me (što još i danas čine), ja sam vriskao, a oni — su se smejali (neznajuči da smejati se, dok drugi u mukama vrišti znači osuditi sebe na muke). Da! Evo me! Napokon sam sve to podneo i postao jači, upravo snažan i siian. Snaga za borbu je orkanski jaka i želi da ruši, . . ruši, da sve pršti od lomljave starih kula. Da! Evo me! Oni su mislili, da sam ja iznemogao od udaraca, a ja evo vaskrsavam iz valova života — kao morska sirena. O! Toliko puta im ja rekoh: „ldioti!“ Ali oni su proiznašli taj naziv upravo za mene. O! Toliko puta im ja rekoh: »Volovi “ Ali oni su proiznašli taj naziv upravo za mene. O! Toliko! Toliko puta im ja rekoh: „$toko!“ Ali oni su i meni obesili marvinsko zvono oko vrata i poterali me na pašu, da s njima zajedno pasem na besplodnoj livadi. O! Da! Evo me! Njihovi nazivi postaju ovim časom moga vaskresenja bespredmetnim. Ja skidam oko moga vrata obešeno marvinsko zvono i sejem plodno seme po besplodnoj livadi, na koju ču da poteram njih, da se napasu. 3 i* „Vi ste lud.“ O da! Evo me! Ja sam lud! To i jest moja snaga protiv „njih“. Ja sam lud! To i jest ono »nešto drugo", ono drugo, drugo, — drugo! O da! Evo me! Ja nosim bič, da išibam i najdeblje kože do krvi! Ja nosim bič, da išibam sve što je šibanja vredno. (O! Ali če biti kukanja i paklene dreke!) „Vi ste bik." O da! Evo me! Ja sam bik i mene do besnila draži crveni plašt laži, kojim su se „oni“ zaogrnuli. I ja ču bosti, divlje ču se zaletati u njihove bačvaste trbuhe i — probosti. „Vi ste* gl upa n." O da! Evo me! Ja sam glupan. Na tezulju sa mojom glupošču. Na jednoj strani njihova pamet a na dragoj moja glupost! Na tezulju! — Predivna matematika! — Ali porazna za „pametne“. 0 da! Evo me! U ime zakona gravitacije osudujem ih na pad! Sve što nije silno pričvrščeno po jačem udarcu pada. Ja ču udariti čeličnom kiklopskom snagom i — srušiti. 1 kada ču sve srušiti, onda ču graditi visoku kulu, gde če bogovati čovek vladar — zemaljske ludnice. O da! Evo me! Izverao sam se na najviši vrh sebe i tamo sam pronašao čoveka, a onda sam se srušio u najdublje ponore sebe i tamo sam pronašao čoveka! A „oni“ se neče srušiti jer se ne periju, dok ih ne izvede „netko“ iz pustinje. O da 1 Evo me! Okrunili su me trnovim vencem, svezali mi ruke na leda. Iz trnovih rana kanuše crvene kaplje patnje, a iz njih je procvala snaga, te oslobodih svezane ruke, a „oni“ — se presenetljivo skameniše! Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa a a! Manifest. Onima, bledih obraza, krvavih srdaca i kao dim lebdečih duša u višine! Onima, koji su ubrnuli svoje poglede u dubine sebe! Onima, koji su opojeni večnom zagonetkam! 4 Duh čovečji postao je prostitutka 20. veka. (J kaosu svih mogučih varijanata luciferskog htenja naš duh se posvema izgubio, postavši robom nekolikim kilogramima mesa. 1 evo moj duh vrišti jer se trgnuo i hoče posvemašnju o mesu neovisnu slobodu huha, koji se hoče otresti luciferskog htenja i laži ugledne i poštovane gospode „Današnjice“, kojoj su svi ciljevi — masni obilni ručkovl. Naš duh pod protektoratom silne gospode „Današnjice“ je samo žrtva gospodim Bogu „zlatnome teletu" na izmaku kulturnog 20. veka. Treba! O do ludila užasno treba naš duh oslobodenja, onoga svetoga oslobodenja, da pod bezbojnom svojom zastavam krene napred u vreme — u večnost, ostavivši neizmerno daleko u najdaljim daljinama 20 smradnih vekova, koji bi nam se prikazali u neizmer¬ nosti iza nas, kao sitna, najsitnija mala črna tačkica našega prastarog „Nekada“. Treba! O do ludila užasno treba naš duh oslobodenja, da pod bezbojnom svojom svetom zastavom krene napad — u vreme — u večnost ususret novome čoveku. Treba! O treba na miljuntu potenciju treba proglašenje svečanog dana listopada, kada če padati sa .ukaiamljenih vočaka evropskoga vrta sve konvencionalne patentirane forme zakona kultura uopšte, te če nadoči novo zemljino proleče, kada če evropske vočke apsor- birati iz nove zemlje nove orjentacije i uroditi novim formama. Pljunuti treba u večnosti pehar, kao na ogavno piče koga smo več -pjani !! Pljunuti treba u večnosti pehar, gde je iscurilo 20. naših otrovnih vekova. Živelo samodredenje duha neka odzvanja svim gradovima, po sv im ulicama, po svim državama crvenim i modrim, po svim insti- tutima i kraljevskim zverinjacima i.t. d. Globus neka ori plamti i gori u urnebesnom veselju i vrisku : Neka živi slobodni čovekov duh! Neka je slava novome čoveku! To neka bude veličanstvena revolucija duha u listopadu, kada če padati sve stare forme, kao suho bledo lišče! Visoko neka vazduhom šumi bezbojna zastava duha u listopadu, kad če se radati novi čovek. 5 Najuzvišeniju formu zadobiva naš duh u umetnosti. U umetnosti zadobiva naš duh onu duboku bezdanu formu u čustvu — osečaja bola i smeha, žalosti i veselja, tražeči svoj smisleni smer. Umetnost je daleko od banalnih politično — nacionalno — socijalno — boljševičkih terora. Umetnost je forma našega najdubljega „Unutra“. Umetnost ne mora biti logična! Umetnost može biti i paradoksalna! To znači atentat na sve patentirane oblike muzike, skulpture, slike, pesme i. t. d. Ali paradoks nije nesmisao! (To vredi za psihiatre!) Paradoks, je gibivost duha i njegova plastika. U našem životu je moguča samo jedna alternacija za naše srce. tli je nešto tragično ili komično. Dakle! Svako umetničko delo može uroditi ili suzom ili smehom, — grohotnim smehom na sve četri strane — suza je čistota duha; a smeh je njegov lekoviti napitak. Vi, na koje je pao blagoslov svetoga duha. — Stvarajte u martiriju suze ili smeha, jer brez martirija nema umetnosti! Isplačite i krv i žuč! Ismejte i možak i srce! Umirite u deliriju, — pustite možak neka pršti i izgara u opoju zagonetke! 1 u mome uhu mešaju se zvuci evropskega koncerta: Živela Republika! Živeo kralj! Živela Internacionala! Proleteri svih zemalja ujedinite se! Živeli sovjeti! Živeo Lenjin i Trocki! Lucifer triumfira! Divna muzika! Evropa veselo pleše u lokvi ervene krvi svom pariškem gracijom groteskni Kan — kan a bačuška uz balalajku svira „Grven sarafan“! Zvuci su se smešali u mome uhu i pali mi u dušu te proizveli šurogat tihoga smeška. — 1 moj obraz je doživeo preobraženje iz smeha u vrisak: Živela listopadska revolucija duha! Živela nova umetnost! Živeo novi čovek! 6 PROJEKCIJE Na tračnicama. Kr o z mrak zuji zeljezna zver Sa dva velika besna zverska oka U noč bulji 1 Juri Ja stojim. Proleti pokraj mene / Žviždi. Ja još stojim I gledam U crveno oko Sto u noč divlje beži. Lampe l' lam ni m nedrima noči Ja Preko tračnica korakmih I Spusti se rampa Da tko ne bi Na tračnicama Smrt naša o. A Ja u dnu sebe uzas davim Od pomisli Da skočili na tračnice Prsmi glava kosti mozdina i krv. Čovek To je crv Crv. 7 Cežnja. Manji S ; Aleja Studen .. . _ .. Zima... . ..■? Grane črne Gole Noč Tišina bela (J duši crn i smrznut Bol. U ritmu moga srca Žena (J srebrenom plaštu Mesečine Nestaje u noči Na rubu moga oka suža Smrznuta (J grlu vrisak stao Na čežnju moju srebren pokrov Mesečev je pao. Zima Studen (J duši smrznut bol U grlu vrisak stao A Grane črne Gole Ljubav sunca Mole Mole Mole. • 8 Z BIČEM U HRAMU Novembarski umetnički pokret u Ljubljani 1920. godine. Izložba slikarskih radova u Jakopičevom salonu je vredna u toliko spomena u koliko je bila pokret za izrevolucionirati pospanost i stagnaciju slovenskog slikarstva. Najizrazitiji tip novembarskih pokretača slikara je bez sumuje Jakac. Na nekojim radovima, koji su doduše iz ranije dobe je naj- diletantskiji diletant, dok ima radova, kojima dosiže višin u, taku visinu, da bi mu mogao zavidati i onaj slovenski portretista miljunaša. Brača Kralj ne spadaju u novembarski pokret, ali su dvojica najjačih slovenskih talenata uz Tratnika. (J detalje se neču upuštati, jer nemam papira, ali konstatujem da su brača Kralj uistinu dva kralja slovenskih slikarskih i skulptorskih talenata — danas, Novembarski pesnički pokret bese inkarniran u impozantnoj osobi Antona Podbevška. On je utoliko interesantan u koliko je negativna pojava. Vas- krsnuo je iz bog te pita kakovih spisa, kakovih Talijana — ettia ili kakovih Nemaca i. t. d. Ali ja nemam vremena za istraživanje umetničko — pesničko — kriminalnih fakata. Ja samo konstatujem, da je gospodin Anton Podbevšek bez talenta i kulture, pa mu ne verujem nista — i proglašavam ga kao pesnika — analfabetom ! Muzički novembarski pokret bese najjači •fobo^j [ubvV Kogojevom muzikom nastaje moderna »Muzikalna Slovenija". Njegova muzika je novovremenska, a ima toliko dinamike u sebi, da kad bi Anton Podbevšek imao stoti deo te dinamike u svojim pesmama bio bi pesnik. Njegova muzika ulazi kroz uho u možak i drma ga — trese! Dakako, ako tko nema ni uha ni mozga, kao onaj nadrimuzičar, što 9 se je digao za trajanja koncerta, te ostantativno ostavio dvoranu sa bagatelizirajučim rečima; onda to nije za njega muzika, nego pusto lupranje r bim, bam, bum! I!. ' ili moguče kod nas znači biti talentovan muzičar, pisat nedu¬ hovite članke o drugim muzičarima, sabirati najsiabije kritike što ih je ikada imao kakav direktor opere i dati ih štampati??? O nesretna jugoslavenka muziko, tko, te još čuo nije, nežna o tvojoj bedi ništa ! Medu ovakovim tipovima muzičara zauzima Marij Kogoj svoje kraljevsko mesto. Memam papira za komentar! Neka mi to oprosti gOspodin Lajovic, koji može biti sasvim zadovoijan, da ne komentarišem, jer bi onda morao govoriti i o njegovom najnovijem izdanju o kome bi mogao samo reči, da je još moguče u Turskoj ovakove vrsti muzika — moderna. Živeo Marij Kogoj! Gustav Krklec: Grobnica. lzdanje dramske biblioteke »Scena 11 , koja omogočuje razvoj scenske literature u slobodnoj zemlji izdavanjem jugoslavenske dramske bibliotete i koja mesečno donaša pozorišne radnje u lepoj opremi i izvornom narečju. Predgovor: »Rodio sam se poslednje godine prošloga stoleča ... (te tako završio jednu epohu čovečanstva!) i. t. d. Naš Gustav još priča kako je u rodu sa bezbroj engleskih i američkih aviatičara! Bog zna, što se još krije u našem Gustavu? Moguče je on veči aviatičarski talenat nego dramatski ? Bog zna, što je uopšte naš Gustav? Ja priznajem da do danas toga neznam. Ja znam samoto, da nije dramatičar, jer sam pročitao njegovu rapsodiju »Grobnicu 11 . Neču se upuštati u dublje analize ov.e „rapsodije“, jer tu se i nema šta analizirati, ali ču spomenuti samo to, da je jedan tip iz »rapsodije 1 * interesantan. To je Erik, po zanimanju sin upravitelja imanja. A onda ima još mnogo drugih interesantnosti, ali ja to pre- puštam onima, koji če rapsodiju čitati, samo ču još spomenuti to, da je jednu osobu drame ubio grom. Ali! Grom konačno može da ubije svakoga; 10 1 ja mislim da bi ova drama bila m-nogo uspelija, da je grom potukao sve! . . . Pa napokom, što ja govorim toliko mnogo o smešnostima? (Ovo je samo fragment iz jednoga moga opširnijeg mišljenja, koje je bilo napisano za jednu takozvanu reviju, te odbijeno sa mo¬ tivom, da je nemilosrdno!) Slučaj Josipa Kosora. Josip Kosor zavida majmunu, da je majmun, a Dr. Prestini zavida Josipu Kosoru, a obojica zavidaju jedan drugom. Škandal! Jugoslavenska svinjarija umetničkog tipa. Trgovački ilustrirani listovi za puk delaju bum — bum reklamu najnemoguč- nijim pojavama. Drame ne videh, ali pročitah što o njoj piše Dr. iz Hartmanove knjižare. Umetnici Kosorove vrsti i oni koji o umetnosti pišu Prestinijeve vrsti su uistinu u Jugoslaviji vrlo teško pobedivi, jer ih uima gomila počevši od Jože Ivakiča pa sve dalje. Na Zdravlje! Čak govoreči o Josipu Kosoru spominje se i Dostojevski. Dr. Prestini govori o domačoj umnetnosti, kao da je umetnost nešto domačeg, kao n. pr. životinja — vol. 11 MNOGOKOJEŠTA U 2. broju izači če nekoja mnenja o nekojim kulturno-umetničkim pojavama, kao n. pr.: Oton Župančič: MiaJa Pota. V zarje Vidove. Fran Albrecht: Mišična Doloroza. Pesmi življenja. Ivan Cankar: Mimo življenja. A. B. Šimic: Preobraženja. Gustav Krklec: Lirika, 11. izdanje. Večer Hudožestvenika. Futurizam u Jugoslaviji. Kritika, umetničko-kuiturna revija i njezini saradnici, „Zenit“, internacional-.a j>.vija u Zagrebu Počam od 1. februara iziazi u Zagrebu internacionalna revija za umetnost i kulturu. koju izdaje i ureduje Ljubomir / Vičič. U prvom broju doneče osim jugo- slavenskih književnika (h-v^tskih^^ppskih i slovenskih) u originalu pesmu modernog francuskog pesnika Paul Dermee-a urednika revije „L’ esprit nouveau“ u Parizu i jlesmu modernog ruskog pesnika Igora Severjanina koji takoder živi u Parizu. Osim toga donosi i dva naj- novija crteža slikara Vilka 'ecana. „Z.enit“ če svaki put donositi i članke stranih književnika ; prevodu. Cena u pretplati za čiiavu godinu 120 K t. j. po broju 10 K, a u prodaji 12 K (2 dinara). Narueuje se: „Zenit“ Zagreb, Hatzova ulica 9 1. L1 drugom broju „Sve f okreta“ izači če još fragmenti iz romana Virgiia Poljanskog »Ludnicr i drame „Očaj“, i još jedan članak »Teater novoga doba“. 12