Poštarina plamena o golov i
88^DriČermelj Lav Dqc rakoma 8/n L JI BLJAHA	^
U Zagrebu, 24. augusta 1935.
Pojedini Broj stoji dinara 1.50
Talijani su u Julijskoj Krajini uprli sve sile da preko škole odna-rođe našu djecu. Uz osnovnu školu osnovali su i poljoprivredne škole »Ente Faina*, a organizacija »Dopolavoro* imala bi. da kruniše tu asimilatorsku akciju.
ISTRA
Ali fašistička škola u Julijskoj Krajini nije do sada imala velikog uspjeha u svojem asimilatorskom radu, a u odgojno - obrazovnom radu pokazalo je velik neuspjeh, jer je stvorila cijelu jednu generaciju analfabeta.
CLASUO SAVEZA JUCOSILOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE

TALIJANSKA ŠKOLA U JULIJSKOJ KRAJINI
Više puta se postavlja pitanje: kakav utjecaj ima talijanska škola na našu djecu u Julijskoj Krajini? Optimiste tvrde da je utjecaj talijanske škole malen, i da će naša omladina, koja prolazi kroz fašističku školu, ostati nacionalno naša, uza sve napore fašističkih vlasti i »Italie Redente*. Pesimisti dokazuju da je fašistička akcija za asimilaciju uspješna, jer da škola ima velik utjecaj na formiranje mišljenja i osjećaja.
Ako se traži odgovor na to pitanje u fašističkoj štampi Julijske Krajine, koja često tretira taj problem, neće se doći do jedinstvenog zaključka. Tršćanski »P i c c o-lo* je, na primjer, više puta pisao o velikom uspjehu asimilacije preko škole, naročito na Krasu- i tvrdio je kako djeca u našim selima govore čak i kod kuće talijanski, te da tako talijanski jezik i talijanska kultura ulaze preko djece u sva naša sela. Lanjske godine je, medjutim, puljski »G o r-riere istriano* donio seriju članaka u kojima se konstatiralo da su sela u okolici Pule ostala nacionalno čvrsta kao što su bila pred rat, i da škola nije imala uspjeha, jer da roditeljska kuća i ulica pokvare sve ono što se u školi uradi. Te članke su pisali učitelji (ližnjanski, valturski i bivši medulinski De Cicco), pa postoji mogućnost da su objektivniji nego članci u tršćanskoj štampi, premda i ove zadnje treba uzeti sa rezervom, jer postoji mogućnost da su ti članci pisani s nekim posebnim namjerama.
Ljudi koji dolaze iz Julijske Krajine opet pričaju da škola, balila i ostala propaganda ostavljaju traga na djeci, ali ako uzmemo u obzir neke slučajeve otpora djece (slučajevi u Ćićariji, slučaj sa malim Mekišem u Vižinadi itd.) vidimo da i kod djece postoji neki otpor protiv te fašističke škole.
Taj problem asilimacije naše djece preko škole je važan iz više razloga; važan je iz nacionalnih razloga za nas emigrante i za jugoslavensku zajednicu, važan je i sa stanovišta naše borbe u emigraciji, a taj se problem postavlja i kao pedagoški.
O tom problemu pišu i Nijemci, pa tako bečki list »W e rkb l dt e r d e s Bonifa-t i u s w e r k e s in Osterreich* tvrdi za južnotirolsku djecu da postaju analfabeti, jer stran jezik u osnovnoj školi pri-m.aju djeca samo kao riječi konkretnih predmeta, a apstraktni pojmovi su im nerazumljivi, pa prema tome ne može da se formira duševni život onako kako bi to škola htjela. Djeca ne ulaze u bit jezika i ne mogu preko njega da primaju kulturu, ni da se odgajaju i obrazuju u duhu te kulture. Radi toga talijanski jezik ne djeluje na osjećaj, a emocijonalna strana duševnog života je vrlo važan faktor u odgoju djece, a u asi-militarnom odgoju ima ta emocionalna strana presudni značaj. Jedino kroz emociju može da se djeca ođnarodjuju, jer odnarođivanje je u suštini pitanje osjećaja. A škola u drugorodnim krajevima i postavlja cijelo težište odgoja na tu osjećajnu stranu. I u Julijskoj Krajini, i u Južnom Tirolu fašistička se škola posvećuje tome svijesno i po planu. Zastave, vojničke formacije, uniforme, nagrade, pjevanje, deklamacije, crtanje, izleti, natjecanja, sve to je tamo u prvom redu, i sve to služi asimilaciji preko osjećaja.
Ali — djeca izlaze iz škole nepismena, a ako ne iz škole, oni to postaju par godina iza svršetka školovanja. Jer u školi nisu naučila jezik u tolikoj mjeri da bi u tom jeziku mislila i da bi osjećala potrebu za knjigom. Djeca u selu postaju već u desetoj godini korisni članovi ekonomske zajednice, ona su radnici — dio te zajednice. Dijete čuva stado, ono pomaže u polju, u kući itd., pa kao dio te zajednice mora da se pokorava nesvjesno i jeziku, običajima, načinu mišljenja te zajednice. Na taj način ga zajednica apsorbira i vrlo brzo briše u njemu utjecaje škole. I to je, možda, najveća smetnja uspjehu talijanske škole u našim krajevima, pa možemo slobodno ustvrditi: dok je naše selo u Julijskoj Krajini jezično naše, dotle neće fašistička škola imati velikog uspjeha. (To vrijedi za selo, a u gradu djeluju drugi faktori koji pogoduju asimilaciji.)
Talijanska osnovna, škola je medjutim vrlo dobra. I materijalna i organizatorna, i pedagoška strana škole je na zavidnoj visini. Učitelji su, većinom, dobri pedagozi, ali sistem odgoja talijanskog učitelja nije podesan za utjecaj na selo. (Jugoslavenski učitelji su u tom' pogledu mnogo spremniji i bolji). Škola se ograničava samo na djecu, pa je u tome i jedan plus i jedan minus u asimilatornoj akciji Onaj plus koji pro-ističe iz pedagoške sirane škole ukida se radi nedovoljnog utjecaja škole. na selo. Čini se da su Talijani to uvidjeli, pa su organizacijom »D opolavoro* nastojali da to poprave. Ali »Dopolavoro* nema, barem do sada. nekog vidnog uspjeha u našim selima. Sada rade na organizaciji škola
Nečuvene metode u historiji asimilacije
IZ TEMELJA ZVONIKA I ŠKOLE U BUZETU
Fašisti Iskapaju hrvatske pergamene
Buzet, augusta 1935. — Buzet i Bu-zeština doživljavaju čudne stvari ovih dana. Čudne i senzacionalne doista. I zgražanje miješa se s nekom primjesom onog osjećaja, koji se javlja kad nekoga žalimo zbog suludosti njegove. Jer ono što počinje sada da čini fašizam kod nas u znaku je suludosti. Taj novi buzetski komesar općine, taj Puia, koji je nedavno došao iz Pule (star tek 24 godine!) ne samo da je borben, on je i pomalo lud. On je ušao u konačnu borbu protiv svega što sjeća^ na slavenstvo ovoga kraja i čim je došao, moglo se je opaziti, da u svojoj bezobzirnosti ide u ludost. Sad ovih dana poduzeo je nešto, što se može nazvati jedinstvenim u historiji asimilacije ne samo u Julijskoj Krajini, nego uopće nešto što nije zabilježeno u nijednom nasilju nad nacionalnom manjinom bilo gdje u svijetu.
Puia je naime dao naredjenje, da se otkopaju temelji buzetskog zvonika i da se izvadi pergamena, koja je uzidana u temeljima na uspomenu gradnje zvonika.
On traži tu pergamenu zato. jer je ona napisana hrvatskim jezikom i to je strahota za »fašistički«, »talijanski« Buzet. Zvonik je sagradjen u doba načelnika Mate Trinajstića, vrlo zaslužnog našeg nacionalnog borca, i u doba župnika Kaića, istarskog pjesnika. Buzet, koji je hrvatski, i koji je nacionalno prob'uđjen osvojio svoju općinu, nije ni mogao u temelje svog zvonika staviti drugačije pergamene nego hrvatsku. Ali sada to treba uništiti. Kad je sve drugo na zemlji \eć uništeno, treba sada tražiti tragove slavenstva i pod zemljom. Ovih dana su isjekli jedan ugao u temeljima zvonika, ali uzalud, jer tu nisu našli pergamenu. Komesar Puia je naredio, da se ruše temeljni zidovi na drugim stranama, dok se ne nadje pergamena. Moglo bi se dogoditi da se zvonik sruši od rušenja temeljnih zidova...
To isto će Puia provesti i kod škole. I tamo će tražiti u temeljima hrvatsku pergamenu na uspomenu zidanja te naše kulturne kule.
Puia je prije toga uništio sve tragove Slavenstva na površini zemlje. Postojao je još jedan napis iznad zemlje, koji mu je parao fašističko oko. Na vodovodu, koji su napredni seljaci iz Svetog Martina pod Buzetom sami izgradili, udruženi željom za kulturnim napretkom, u ono vrijeme, kad se naše selo dizalo i u kulturnom i privredno-socijalnom pogledu, stajao je napis: »Slogom rastu male stvari, a nesloga sve pokvari«. Taj je napis odgovarao djelu podignutom slogom sela. Ali je bio hrvatski i kvario je »fašističku: i »talijansku« harmoniju Buzetštine.,. Zato ga je Puia dao skinuti, zapravo isjeći.
Osim toga dao je iz svih kapelica, koje su postojale u ovom kraju svaki posljednji i najmanji trag slavenskog jezika, bez obzira na crkvene vlasti.
Ove mjere fašističkog komesara Buzeta treba da se zabilježe i da se snjima upozna svijet, jer su doista u znaku one »civilizacije«, koju Italija sad nosi 1 Abesi-niji...
FINANSIJSKI BRIGADIR PUCA IZ RE VOLVERANA MIRNE SEOSKE MLADIĆE
od vezen u riječku bolnicu
deći ovi naši mladići za čim ide ovaj financ, mirno su se digli i izašli iz gostione, ali sada se je ovaj junak razbi-jesnio kao ris, te je poletio iz gostione i počeo iz svog službenog revolvera pu-
_____________ cati za mladićima. Ispalio je šest me-
Izmedju našeg sela i sela Trebčane ! taka od kojih su dva pogodila u ledja
Stanko Jerčov ranjen i
Žabići, augusta 1935. Zadnje dane mjeseca jula, dogodio se u našem selu tragičan slučaj, koji je zahtijevao jednu žrtvu, a koji pokazuje koliko ovdašnje vlasti drže do nas Slavena u ovim našim krajevima.
na cesti nalazi se jedna nova gostiona, čiji je vlasnik Talijan imenom Ognibe-ne. Toj su gostioni dali ime »Belvedere«. Dne 28 jula nalazilo se je tu nekoliko naših mladića, med ju kojima je bio i mladić imenom Stanko Jerčov rodom iz žabići. Oni su lijepo i sasma mirno razgovarali med ju sobom kod svojeg stola. Ali njihovo mirno držanje ponašanje, nije išlo u račun ovdašnjem finansijskom brigadiru, te je počeo ove naše mladiće zadirkivati i nazivati iz raznim pogrdnim imenima. Vi-
Stanka Jerčovog. Ovaj se je smrtno ranjen srušio na zemlju, a ostali su se razbježali svojim kućama. Odmah se je na mjestu našlo mnogo naroda, pa i vojska, koja je odmah sa jednim sanitetskim automobilom odvezla Stanka u riječku bolnicu.
Dok ovo javljamo ne znamo kakvo je njegovo stanje u bolnici i da li će rane preboljeti. Financ se još uvijek nalazi na slobodi i bahato šeće po našem selu, ali su ga vojničke vlasti uzele u zaštitu..,
EKONOMSKO PROPADANJE ISTRE U BROJKAMA
Fašističke služben© statistike
Pokrajinski savjet za korporativnu ekonomiju (Consiglio provinciale dell’ Economia Corporativa) u Puli izdao je statistički prikaz ekonomskog života u Istri za mjesec juni o. g. Iz tog prikaza vadimo nekoliko brojki, koje najbolje ilustriraju stanje u Istri:
U junu je stanovništvo pokrajine Istre (bez dijelova Riječke) poraslo samo za 66 duša i broji 304.204 stanovnika. Na javnim radovima radilo je 1800 radnika, a u maju 2096. Koncem aprila je bilo 3089 besposlenih. Cijene na veliko su porasle: pšenica od 109 na 113, pirinač od 136 na 138, daske od 265 na 290, jedino je kukuruz pao od 88.50 na 86 lira za 100 kg. (Ovdje treba napomenuti, da je kukuruz u januaru bio po 29 lira kvintal, ali na glas o pret-stojećem ratu u dva dana je bio skočio na 75, a sada je 86, što iznaša oko 300 dinara). 33 firme su u junu prestale, a protesta mjenica ie bilo 252 za ukupno 713.209 lira prema 234 protesta u maju za ukupni iznos od 261.250 lira, dok je lanjske godine u maju bilo samo 158 protesta za ukupnih 63.174 lire. Stečaja su u junu bila 3, a u maju 7
Karakteristična je statistička Poštanske štedionice i banaka. Tu se vidi da ljudi skoro ništa ne ulažu dok uloge dižu kao u nekoj panici. To je donekle radi slabe ekonomske situacije, ali u glavnom iz straha pred ratom, i pred konfiskacijom kapitala, koja pretstoji u najkraćem vremenu.
Ta statistika još javlja, da su plaće ostale nepromijenjene.
ISTRI GROZI LAKOTA
POTREBNA JE NUJNA POMOČ VLADE.
Trst, avgusta 1935. — (Agis). — V vsej naši pokrajini ni deževalo že nad tri mesece. Celo trta je v zadnjem času pričela zastajati in odpadati je pričelo listje. Zemlja je od velike vročine popolnoma ožgana. O kakem dobrem pridelku sploh ni misliti, ampak ravno nasprotno: povsod že sedaj vlada obup in strah pred bodočo zimo. Zlasti je prizadeta vsa Istra, kjer ni skoraj ničesar zrastlo in že sedaj vlada velikansko pomanjkanje. Glad je to zimo neizbežen, ker je skoro brezupno misliti na kako pomoč vlade, ki ima preveč drugih skrbi izven meja.
PLODOVITA JE SLOVENSKA DEŽELA V OKOLICI TRSTA
V tržaški pokrajini je bilo v julijn rojenih 402 otrok, umrlo pa je 315 Iju-di, tako da znaša naravni prirastek prebivalstva 147 duš. V Trstu je bilo 321, na deželi 121 rojstev, smrtnih primerov pa 231 odnosno 84. Prirastek je znašal v mestu 90, na deželi 67 duš. Če vpošte-vamo, da živi v mestu okrog 250.000, na
deželi pa 100.000 prebivalcev, lahko ugotovimo, da je ljudstvo na deželi naravno naraslo sorazmerno za dobro polovico več kakor v mestu. Razmerje med naravnim prirastkom v mestu in na deželi je stalno v znatno korist podeželskega prebivalstva.
»E nt e Faina* (neka vrst opetovnica za omladinu za poljoprivredno obrazovanje). Te škole djeluju tek par godina, pa se ne može još govoriti o njihovu uspjehu.
Sada možemo računati samo na osnovnu školu koja djeluje djelomično od 1.018 god., a potpuno od Gentilijeve reforme 1923 godine. Imajući u vidu to djelovanje kroz}
sve ove zadnje godine, možemo zaključiti slijedeće:
Fašistička škola u Julijskoj Krajini nije do sada imala velikog uspjeha u svom asimilatorskom radu, a u odgojno-obrazovnom radu je pokazala velik neuspjeh, jer je stvorila cijelu jednu generaciju analfabeta.
TONE PERUŠKO.
KO JE PODUPIRAO POBUNU U ARBANIJI
Dnevna štampa je prošlih dana donijela opširne detalje o pokušaju revolucije u Arbaniji i umorstvu generala Ghilardija. Ta je revolucija ugušena. Sad Internacionalna štampa ispituje motive te pobune i donosi neke aluzije na njezinu pozadinu. Mnogi internacionalni listovi pomišljaju, da je iza vodje revolucionera Vrlacija Italija. — Pariški »Temps«, poluoficijelni list francuske vlade, piše, da je Vrlaci bio u izgnanstvu u Italiji i da se on smatra pristalicom italofilske politike. Italija, medjutim, u posljednje vrijeme nije suviše zadovoljna s kraljem Zoguom, koji želi da se otrese talijanskog protektorata i zato, jer Italija neće da mu dade finansijske pomoći, na koje se je obavezala. Vodje pobunjenika pobjegli su ladjama u Italiju_
Motocikla sa dva talijanska oficira naletila na žicu razapetu preko ceste
Trst, augusta 1935. — Pred par dana dogodila se jedna nesreća dvojici talijanskih oficira. Dva poručnika vozila su se mimo črniča prama Ajdovščini. Motocikla je naletila na žicu, koja je bila napeta preko ceste. Oficiri su ostali ranjeni. Zbog toga su karabinjeri proveli istragu i mnoga hapšenja, da bi ustanovili ko je razapeo žicu preko ceste.
REKAO JE KARABINJERIMA DA SU »PASJI SINOVI«- PA JE OSUDJEN NA GODINU I ŠEST MJESECI ZATVORA Pula, augusta 1935. Pred tribunalom u Puli osudjen je na godinu i pol zatvora postolar Ivan Demarchi, star 39 godina. Njega su karabinjeri tjerali iz jedne gostione u Vodnjanu, a on se protivio, pa im je rekao, da su »pasji sinovi«.
ŽTVT ŠPORTSKI ODNOSI IZMED JU JUGOSLAVIJE I ITALIJE
U Ljubljani su održane prošlog tjedna plivačke utakmice izmedju talijanske i jugoslavenske ženske reprezentacije. Pobjedila je Jugoslavija. (U talijanskoj reprezentaciji bilo je dvije trećine plivačica slovenskog porijekla).
Zatim su početkom ovog tjedna u Trstu održane plivačke utakmice izmedju splitskog »Jadrana« i »Triestine«. Pobijedila je »Triestina«.
U Vidmu će se održati za koji dan lakoatletska natjecanja izmedju Italije, Jugoslavije i Austrije.
Talijanski radnici htjeli dignuti u zrak ratne kaverne na Rasušici
Golac, augusta 1935. — Prošlih dana uhapšena su ovdje dva talijanska radnika, rodom iz stare Italije, koja su radila na vojnim radovima na Rasušici. Kod svakog je nadjeno po deset kilograma ekrazita. Oni su navodno htjeli baciti u zrak kaverne i tunele, koji su sagradjeni na Rasušici. To se govori, a ne znamo točno što je na stvari, Obojica su odvedena policijskim autom u riječki zatvor. Karabinjeri, navodno sami kažu, da im pretstoji teška kazna, možda čak i streljanje.
ENGLESKI LIST „DAILY TELEGRAPH“ PIŠE 0 JUGOSLAVENSKOM TERITORIJU OKO TRSTA
Veliki engleski list »Daily Telegraph«, organ konzervativaca, donio je više puta članke o Italiji, u kojima je spominjao i Julijsku Krajinu i Južni Tirol. Taj je list pisao o jugoslavenskim teritorijima oko Trsta, pod čime je mislio Julijsku Krajinu, a umjesto Alto Adige rabio je uvijek riječ Južni Tirol.
Sad se našao jedan Madžar, neki Joseph Barta, koji je engleskom listu uputio jedno pismo, u kojem protestira zbog toga i poziva redakciju da korigira svoje gledanje, jer oko Trsta nema jugoslavenskog teritorija, a Južni Tirol nije više njemački, ma da je 1500 godina bio njemački. Pita taj Barta zašto u Londonu zaboravljaju na Londonski pakt od 1915, po kojem bi Italija imala dobiti još mnogo više nego što je dobila.
Londonski list je, po poznatom engleskom običaju, objavio to protestno pismo tog Barte, ali bez ikakvog svog komentara.
ŠTO JE ZÀTnAS ZNAČILA STARA RIJEČKA HRVATSKA GIMNAZIJA, KOJA SE OVIH DANA RUŠI
6 maja 1928 godine proslavila je suša-čka gimnazija 300 godišnjicu svoga opstanka i tom je prilikom odlikovana Karadjor-djevom Zvezdom. Zapravo je ta gimnazija bila do 1906 godine na Rijeci, a onda je radi madžarske netrpeljivosti morala da se seli na Sušak. Ban Khuen Hedervary, udovoljio je želji Madžara pa je i posljednje hrvatske kulturne institucije maknuo sa Rijeke i tome gradu, bar spolja, oduzeo hrvatski karakter. Zato je na Sušaku dao graditi a ono vrijeme impozantnu novu zgradu za gimnaziju.
Sada se na Rijeci ruši stara zgrada u kojoj je bila gimnazija, pa tako Rijeka gubi jedan stari spomenik, bez estetske, ali od velike kulturne vrijednosti. U ovoj se je gimnaziji odgajao veliki broj učenika koji su uticali na pravac hrvatskog kulturnog i političkog života u XIX vijeku (Ivan i Antun Mažuranić, Tade Smičiklas, Ivan Dežman, Marijan Derenčin, Evgenij Ku-mičić, Matko Laginja, Erazmo Barčić i dr.). U ovoi gimnaziji djelovao je kao nastavnik jezika i poznati filolog Fran Kure-lac, koji je čuven sa svoje reforme u jeziku, poznate pod imenom »riječka škola«.
Rušenjem kolegija, na čijem će se mjestu podići riječka biskupska rezidencija, nestaje i posljednjeg vidnog traga nekoč tako poznatoj gimnaziji, koja je bila kud i kamo bolja i poznatija od talijanske i madžarske gimnazije na Rijeci.
talijanimaTse čini«, da
JE DUBROVNIK TALIJANSKI
Tršćanski »II Popolo di Trieste« od 15 augusta donosi veliki putopis neke Rose Ester, koja je putovala parobrodom iz Odese u Veneciju. Ona piše o Boki Kotorskoj i Dubrovniku. Za Boku kaže, da je naoružana savršeno i da pretstavlja za Jugoslaviju u vojničkom pogledu neobično mnogo. Što se tiče Dubrovnika veli, da joj se čini, da udiše zrak svoga rodjenog kraja. »Dobiva se utisak, da je samo spo-Ijašnost Dubrovnika jugoslovenska 1 da je preko njegovog lica premazana jedna strana patina, pošto Dubrovnik ima karakter čiste duždevske rase. Lav sv. Marka udario je Dubrovniku svoj carski pečat. Meni se čini, da se sam slavenski iezik u mojim ušima mijenja u slatku melodiju talijanskog govora...«	-	,	.
Tako se, eto, Talijanima »čim«, da je Dalmacija doista talijanska, ali ova je Rosa ipak morala priznati, da u Dubrovniku nije čula talijanski...
TALIJANSKI AKADEMIK ALFREDO FANZINI I TALIJANSTVO CRESA.
Sad povodom otkrivanja lava Svetoga Marka u Belom na Cresu, o čemu smo opširno izvijestili u posljednjem broju, bio je tamo i talijanski akademik književnik Alfredo Fanzini koji je u »Corriere della sera« od 14 augusta napisao feljton pod naslovom »Pronalazak jednog otoka«. I Fanzini se raspisao o ljepoti Cresa i o venecijanskom i rimskom karakteru tog našeg otoka. Interesantno je, ja ne iznosi ništa o našem svijetu, koji živi u Belom i na čitavom Cresu, i što se ograničio da priča stvari, koje postoje samo u njegovoj fantaziji. U gostioni, kamo je došao, nije medjutim mogao da govori s gospodarom, nego je morala kćerka da govori s njime, jer stari, valjda, ne zna ni riječi talijanski ...
CIJELI OTOK CRES NEMA TELEFONA
Cres, augusta. — Na cijelom otoku Cresu postoji samo jedan telefon i to onaj u karabinjerskoj kasarni u Cresu, kojim se ne mogu služiti privatnici. — Prigodom predavanja lava sv. Marka u Belom dopisnici listova nisu mogli telefonirati redakcijama vijesti. Gospoda su se bunila, a i Mlečani koji su poslali lava i došli na proslavu, čudili su se. Jedan naš čovjek koji se nalazio u blizini rekao je dosta glasno:
»Mesto lava ste si mogli prinest telefon*
SLOVENSKE PRIDIGE NADŠKOFA MARGOTTIJA RAZBURJAJO ITALIJANE
Kako je bilo v Dtoberdobu?
Gorica, avgusta 1935. — (Agis). — V mesecu juliju in tudi v avgustu je goriški nadškof Margotti delil birmo po vaseh svoje škofije. Zlasti ponekod so nadškofov prihod domačini čisto prezrli.
Tako so se tudi v Doberdobu pokazali ob škofovem prihodu popolnoma ravnodušni, predvsem zaradi zagrižene-ga priganjanja italijanskega župnika, ki upravlja tamkajšnjo župnijo. Ta priseljeni duhovnik prav nič ne upošteva potrebe slovenskega ljudstva in tudi pridigal dosledno samo italijanski. — Sprejema so se udeležili le šolski otroci ter zastopniki oblasti.
Nadškof, ki je občutil ta mrzel sprejem in protest slovenskega ljudstva, je otrokom naročil, naj povedo doma, da bo prihodnjega dne imel on sam mašo in bo tudi pridigal slovensko. Nadškofovemu vabilu se je prihodnji dan ob deset uri odzvalo toliko ljudi tudi iz okoliških vasi, da so morali stati celo zunaj cerkve. Nadškof je svojo obljubo držal in je govoril zbranim vernikom v slovenskem jeziku.
Po cerkvenem obredu je bila v župnišču običajna gostija, pri kateri so bili tudi zastopniki oblasti, kot politič-
ni tajnik, podeštat, brigadir itd. Ob napitnici pa se je dvignil domači župnik, zloglasen po svoji zagrizenosti in mržnji do našega ljudstva in napadel nadškofa Margottila zaradi slovenske pridige. Za njim se je dvignil še tajnik, ki je ravno tako ostro napadel nadškofa in mu zagrozil s politično preiskavo, češ kako naj on in ostali vzdržujejo v Doberdobu italijanstvo, ko pa daje sam nadškof slab vzgled.
Nadškof Margotti ni na oba napada ničesar odgovoril, ampak je prekinil obed, poklical svojega šoferja in se odpeljal domov. Ta dogodek je dovolj žalosten dokaz za razmere, ki vladajo na Goriškem.
ŽUPNIK V DOBERDOBU NASTOPA PROTI SLOVENSKEMU JEZIKU Gorica, avugusta 1935. — (Agis). — V Doberdobu vneto skrbijo za poitalijančenje domačinov, zlasti otrok. Pri delu se verno udejstvuje župnik, ki je Italijan, z vsemi ostalimi priseljenci, prav posebno pa še politični tajnik. — župnik je uvedel v cerkvi italijansko petje, čemur pa se otroci upirajo. Radi tega je bilo kaznovanih več mater z znatnimi denarnimi globami
Slovenske žaflostinke prepovedane
Surovo postopanje goriške kvesture ob priliki pogreba Mons.
Cigoja
Gorica, avgusta 1935. — (Agis). O raznih prepovedih lokalnih oblasti zaradi prepevanja slovenskih pesmi je. naš list že neštetokrat prinesel poročila. Tako je goriška kvestura ob pogrebu mons. Cigoja, ki so ga pred kratkim pokopali v Črničah na Vipavskem ponovno dokazala, da je fašizmu vsaka naša beseda trn v peti.
že v domači hiši je bilo pevcem prepovedano zapeti žalostinke. Iz Gorice je prišel komisar z dvema policijskima agentoma, pogrebu pa je prisostvoval tudi brigadir v spremstvu pe-
tih karabinjerjev. Ko je zbor začel na pokopališču ob grobu mons. Cigoja peti, je skočil k pevcem brigadir in prekinil in jim z raznim pretnjami grozil. Komaj so pokrili jamo, že je pričel brigadir z ostalimi oblastniki naganjati ljudi, da se takoj razidejo.
Vsi oni pa, ki so prišli na pogreb iz Gorice in okolice in so se pripeljali na šestih avtobusih, so morali takoj pred pokopališčem stopiti na avtobuse in se odpeljati.
Pevovodjo zbora so aretirali in zaprli, a kmalu nato tudi izpustili.
Okrog 30 otrok iz Mirina v tržaških zaporih
Dejanje italijanskih lazaristov
Gorica, avgusta 1935. — (Agis). Na Mirenskem gradu pri Gorici, kjer so imeli do nedavnega sedež naši oo. lazaristi, gospodarijo danes sami laški lazaristi, ki so prišli namesto prejšnjih slovenskih. Otroci so hodili v vrtove ter pobirali in trgali sadje, pri čemer so jih lazaristi zalotili. Priseljeni lazarist je otroke ozmerjal s tatovi in nagnal z vrta. Otrokom se je oči-vidno zdelo tako postopanje čudno, kajti od prejšnjih oo. lazaristov niso bili vajeni slišati kaj takega in odgovorili so jim:
»Ne krademo mi, ampak vi ste
ukrali grad slovenskih gospodov!«
Ta odgovor je dal lazaristom povod za
preganjanje naših otrok. Po karabinjerjih so dali poloviti na vasi kakih trideset otrok v starosti do 12 leta. Otroke so zaprli in ji odgnali v goriške zapore. Kot se širi vest, ni hotela goriška kvestura obravnati stvari. Zato so vse male aretirance odpeljali v Trst, kjer pridejo baje pred »Tribunale dei minorenni«.
V tržaških zaporih čaka torej okrog trideset slovenskih otrok, da pridejo pred sodišče. Vest o dogodbu se je silno razširila daleč po deželi in lahko si mislimo kako porazen vtis je naredilo postopanje novopriseljenih italijanskih duhovnikov na okoliške vernike.
Izgon oo. Lazaristov iz Mirenskega gradu
Lazaristi Zdravljic in Marte lane konfirairani za pet let
Gorica, avgusta 1935. — (Agis). — O nasilnem izgonu oo. lazaristov z Mirenskega gradu je »Istra« že ponovno poročala. V eni prejšnjih številk pa se nam je vrinila neljuba pomota, ko smo poročali, da je bil izgnan dr. Zdešar. — Tedaj je bil namreč izgnan zadnji od šestih lazaristov, in sicer lazarist Škvarča.
Tako so sedaj končno zagospodarili nad vsem imetjem italijanski priseljenci, ki niso nič boljši od svojih rojakov v raznih političnih, oziroma bolje policijskih službah. Oči vidno jim je vera
deveta briga, slovenski verniki pa ravno tako trn v peti kot vsem ostalim priseljencem.
Da so lazarista Zdravljica konfinira-li na pet let, je naš list tudi že poročal. Poleg njega ga je goriška konfina-cijska komisija obsodila na pet let kon-finacije tudi lazarista Martelanca, ki je bil prvotno postavljen predposebno sodišče, nato pa pred konfinacijsko komisijo. Ostali štirje, in sicer Krivic, Klančnik, Mlakar in Škvarča pa so bili eden za drugim izgnani čez mejo.
v
Žitna bitka svršava katastrofalno za istarsko selo
To mora da komtatuje čak i talijanska revija »Istria
»Agri cola;«
Pula, augusta 1935. — Poznato je, da u vezi s Mussolinijevom žitnom bitkom istarski seljak mora sve više da sije neke talijanske vrsti pšenice, koje su navodno tako odlične kvalitete da imaju više ploda, da je od njih bolje brašno itd. Fašistički uredi za žitnu bitku propisali su tu vrst pšenice i trgovcima sjemena, a naročito zadruge po selima bile su primorane, da naguravaju seljacima u Istri te nove vrsti pšenice. Na nekim je mjestima ta nova pšenica uspijevala, a na mnogima nije, nego se je pokazao upravo očajan rezultat. Vidjelo se da naša zemlja nije za takvo sjeme. Sad moraju to i sami fašisti da vide, a prodrla je stvar čak i u štampu, pa tako stari talijanski poljoprivredni, list »Istria Agricola« donosi u svom broju od 15 jula članak, koji na indirektan način kritiku je to prisilno nametanje stranih žita istarskim seljacima, članak
nosi već u naslovu jednu veliku karakteristiku: »Za žitnu nezavisnost naše provincije«, to znači: vi u Italiji činite što vas volja, a nas ostavite na miru s tim vašim bataljama. Agrarni stručnjak Quarantotto piše da je jedna komisija, kojoj je on bio sekretar obavila ispitivanje toga problema sjemena i da je konstatovala porazne činjenice. Na mnogim mjestima sijana su žita, o kojima se ranije nije ni sanjalo. Kod nekih posjednika konstatovalo se je, da su im ta sjemenja nagurana od trgovaca i zadruga (tobože zbog žitne bitke), a kod vodećih posjeda koloni su izjavili, da su im gospodari naredili da to siju zbog žitne bitke.
Zbog ovoga pisanja u listu »Istria Agricola« nastala je reakcija u »Consorzio agrario«, koji nastoji da suzbije Quarantotta.
UDDRIIŽENJE GRČKIH DRAMSKIH PISACA POZIVA SVIJET DA SE ZAINIEXESDJE ZA TEŠKO STANJE DODEKANEZA
Udruženje grčkih dramskih pisaca u Ateni razaslalo je po čitavom svijetu, mnogim redakcijama, književnim i kulturnim organizacijama jedno pismo, kojim želi, da čitav civilizovani svijet upozna sa stanjem Grka na Dodekane-zu pod Italijom i da protestira zbog nasilja. To je pismo interesantan doku-menat i zato, jer pokazuje kako su grčki intelektualci, pa čak i umjetnici, aktivni u borbi za svoju braću pod Italijom.
Pismo kaže, da stanovništvo na Do-dekanezu provodi mučenički život, zato što silom hoće da mu se otme grčko ime i grčki jezik. U tu svrhu se zatvaraju crkve i škole te se provode djela, koja su nedostojna nacije, koja ponosno hoće da vije svoju zastavu međju civiliziranim narodima. Naročito su teške prilike na ostrvu Kalimnos, na čiju se djecu pravi najteža presija.
Udruženje dramskih autora Grčke, kao duhovna elita grčkog naroda, poziva cio svijet, da digne svoj glas proti« ovakvih postupaka.
BROJ STANOVNIKA U JULIJSKOJ KRAJINI
Centralni statistički ured u Rimu objavio je podatke o kretanju broja stanovništva u pet provincija Julijske Krajine: riječkoj, goričkoj, istarskoj, tršćanskoj i zadarskoj. Ovi su podaci veoma interesantni i talijanska štampa proučava ih s raznih stanovišta. Prema tim podacima kretao se broj stanovništva u ovih pet provincija Julijske Krajine u posljednje četiri godine ovako: koncem aprila 1931 god. bilo je ukupno 978.942 stanovnika, 1 januara 1932 god. bilo ih je 981.007, god. 1933 bile je svih stanovnika 984.055. god. 1934 992.021, a 1 januara 1935 god. 1,001.724. U poslednjih šest mjeseci porastao je broj stanovnika za 3.513, tako da ih je '"c-di-nom ovog ljeta bilo u sverna u svih pst pokrajina 1,005.237.
Od ovoga broja otpada na pokrajine: riječku 114.313, goričku 2(te,4M', istarsku 303.984, tršćansku 355 35a i zagorsku 22.318. Naravni prirast stanoni-štva iznosio je u 1934 god. 0.66 posto.
ŠE STO ITALIJANOV PO DEKRETU
V	»Gazzetta Ufficiale« ]e Filo ostavljenih od 4. do 10 avgusta 20 dekretov tržaškega prefekta, s katerimi so bili spremenjem priimki 14 družinskim cestom in 18 samcem, vdovcem in vdovam, tako da so bili prevedeni v italijansko obliko priimki 94 oseb, če vštejemo člane prizadetih družin. V italijansko oblik? so bili med drugimi prevedeni naslednji priimki: Dol jak v Doglia, Ferie.'ia v Ferfoglia, Cijak v Ciacchi, Sardoč v Saido, škilan v Sillani.
Novi zavodi za asimilacijo slovenskih otrok
V	Postojni z vso naglico gradijo novo zavetišče družbe »Italia Redenta«. — Zavetišče bo dobilo ime po vojvodi Abru-cov. V njem bo prostora za 150 otrok. Tudi v Bukovju bodo v kratkem pričeli graditi tako zavetišče. Baš sedaj pripravljajo potrebne načrte.
NOV VICE-PREFEKT V GORICI
Gorica, avgusta 1935. — (Agis)-
V	Gorico je prišel novi vice-prefekt cav. Josip Zingale. Prejšnji vice-pre-fekt comm. Ercolani je bil premeščen-Cav. Zingale je v mestu že poznan in je bil pred leti svetovalec na prefekturi.
NA RIJECI TRAŽE MNOGO — DINAR!
Na Rijeci se ovoga tjedna plačalo za 100 dinara oko 30 lira. Dinar je na Rijeci čvršći, te je i nadalje velika potražnja dinara.
DVE NOVI VEMBifELEKTEAENI V GORIŠKI POKRAJINI
Gorica, avgusta 1935. — (Agis);
V	kratkem bodo končana dela pri dveh velikih elektrarnah na Goriškem-Ena je v dolini pod Bogatinom skrbno skrita med manjšimi grebeni. Voda is speljana po ceveh iz hribov, ki leže nad to elektrarno in ki se zbira v posebnem umetnem jezeru. Ravno tak? bodo končana dela v elektrarni pri Bovcu. Ta elektrarna leži nekoliko višje od starega vojaškega pokopališča. Tudi tu je voda speljana po ceveh, vendar pa nam ni točno znano kje se zbira.
FAŠISTIČKI DOM U VALTURI.
Pula, augusta. — Na Veliku Gospu. 15 o. mj., otvorili su svečano fašistički doni u Valturi. Svečanost je završila plesom fa' šista iz Pule i drugih okolišnih mjesta. Narod je tu fašističku slavu dočekao bez interesa i apatično kao što se dočekivaju sve fašističke slave i govorancije u zadnje vrijeme.
HAPŠENJA U MASAMA U MILANU.
»Giustizia e Liberta« od 15 augusta javlja, da je velik broj. radnika i intelektualaca bio pohapšen početkom augusta u Milanu. Medju uhapšenima je i iedan stari švajcarski državljanin, industrijalac Stet-tenheimer.
U
T
te u
|k »aiv Pori taii Abe: liti. »ažr 'e « Pajs } s\ eko abe< P«s° Abe
!» i
taVE
aj.
'at
»4U
av
Ptit
Jvis
a i
It
V;
Abi
ss.
{i{
N lo ; Pi'e Sod
f'
»h
?oo
tli
(A
ita
kol
kor
J°j
krE
lui
(iol
»0]
-
kc
te
b:
Ai
4:
Ci
K
f;
h
ìi
Ci
k
g
I
t
s

SAT U AFRICI MOŽE DA BUKNE SVAKOG ČASA
Poslije neuspjele konferencije troji-, p u Parizu sve smo bliže ratu. Uspjeh" ^ konferencije mogli su očekivati samo "•aiynjaci. Ni svi daljnji diplomatski na-fwi neće donijeti nikakvih rezultata. i^Uja je odlučila da ratom zauzme Resini ju i ona se toga puta neće vra-'lti. U abesinskem sporu ništa više nije !*žno što nema karakter vojnički. Rat odlučiti o sudbini Abesinije i to u ^jskorije vrijeme. Jedan talijanski list ? svojoj je drastičnosti otišao tako đa-le«o, pa je napisao, da Talijani žele od Jpesinskog carskog dvora da naprave wsoar za trupe, koje će zauzeti Addis ^bebu. Pitanje je medjutim da li će im y uspjeti. I Abesinija se jako naoruža i sprema na prvi talijanski napajaj. Pitanje je nadalje da li neće u ovaj ući i Engleska. To se ima ovih dana "«lučiti i to je momentano ono što či-a.y svijet najviše interesuje. Od odluke "htanske vlade, koja se sastaje sutra, razvoj talijanskog ratnog pothva-u Africi, a možda i sudbina fašizma Italije.
vedno večdežerterjev!
JlJDl ČEZ ŠVICARSKO IN AVSTRIJKO MEJO BEŽE ITALIJANSKI NABORNIKI.
.Ljubljana, avgusta 1935.	—
p g i s.). — »Giustizia e Liberta« prina-« vest, ki je potrjena z več strani, da pehaja čez avstrijsko in švicarsko me-;° zelo veliko število dezerterjev. Pri “'ekoračenju meje so se ponekod dodelili tudi težji incidenti. zaradi spopast’ z miličniki in finančnimi stražni-;i Bilo je pri tem baje tudi več smrtih slučajev. Omenjeni list poroča iz 4ubljane, da je tja dezertiralo okrog mladeničev iz Julijske Krajine, ki fiorali iti v Abesinijo.
KAJ DObF voTÀK V AFRIKI.
(, L j u D i j a n a, avgusta 1935.	—
jAgis). — časopis »h’ alimentazione L^iana« je prinesel uradno poročilo o ,°učini hrane, ki je predpisana za vsa-vojaka. Po zgornjih podatkih dobi ,yla.k vsak dan 750 -gramov kruha, dva-i,^t na teden dobe mrzlo zelenjadno ^n0 (mineštro v škatljah), vsak dan 6 gramov sočivja, dvakrat na te-po četrt vina, vsak teden dva ali ir* Pomaranče ali limone, dvakrat na E(ien po en centiliter aniže, enkrat na Lflen eden ali dva centilitra konjaka,
~ Opomba: in precej strahu!
fe'BÙNiE PROTIV FAŠIZMA, NA SICILIJI
Pariška »Giustizia e Libertà« J. 15 augusta donaša dopis iz Palerma u sc govori o velikim antifašističkim "bunama na Siciliji. Pred par sedmica je u Samo Mauro Castelverde ubijen sa J^oliko hitaca iz puške tamošnji sekre-ar fašija. Radi toga je uhapšeno oko 500 'ha. 5 većina od tih je upućena u konfina-L:'u za pet godina. — U Corleone je pro-sedmice došlo.do velikih demonstracija napadaja na načelnika. Intervenirala je Ničija i policija, pa je u nastalem suko-l11 nstalo više ranjenih, a uhapšeno je oko N lica.
Bilijun talijanskih vojnika
v	POD ORUŽJEM
■Nakon što su pozvani pod oružje svi
^uteon sto su pozvani pod oružje svi ezervisti godišta 1911. do 1914., ukupan mobiliziranih iznosit će u ovom ujesecu prema službenom izvještaju je-"•h milijun vojnika.
SoRiški prefekt pregledal dva
BATALJONA MILIČNIKOV
iR korica, avgusta 1935. — (A g is). A t. m. je goriški prefekt v spremstvu NNičinih oblasnikov pregledal v Ka-j‘a‘h en bataljon miličnikov, nakar se č Podal v Breginj, kjer je izvršil isto
, •f'uuču v rsregmj, ivjci .1'omonijo pri drugem bataljonu. Ka-»N običajno je bilo to pregledovanje Roženo z muziko in nepomembnimi
^Agleska finansijskci-ekonomska
presija na Italiju
Pariški »Echo de Pariš« od 12 augusta JN Britanska opozicija protiv Italije po-sve odlučnija na finansijsko-ekonom-polju. Mussolini je uzalud tražio kre-0L.e u Londonu. Engleska vlada je čvrsto Ničila da zatvori Sueski kanal ako bu-k6 Potrebno, a u Washingtonu je izvršila da američke banke ne dozvole kre-Mussoliniju, pa su pod tom presijom iin-1 Vene Italiji isporuke pamuka. Musso-jg' i® htio dobaviti u Americi 1 nikel, ali h; ,':ategorički odbiven od »International
JE DUŽNA ENGLESKIM INDU-^RIJALCIMA 2 MILIJONA I 200.000 FUNTI.
S(. Ngleski »Daily Telegraph« od 12 augu-L .izvješćuje da su veliki engleski rudo-]jjj1 obustavili daljnje pošiljke ugljena Ita-radi neredovitog plaćanja. Italija je Nm samom reviru Tyne pola milijuna i o a ugljenokopima u Walesu 1 milijun bO.OOO funti Sterlina. Izvoznici neće da Hlap v'ae nikakvog kredita dok Italija ne ihji; dug za ugljen, koji iznaša oko pola ■arde dinara.
SREBRNIČ CIRIL IZ SOLKANA SMRTNO NEVARNO RANJEN
PRI NEKEM SPOPADU Z ABESINCI
Srebrnič je hotel uiti v Francija, na ovadbo so ga sprijeli in poslali v Afriko
Gorica, avgusta 1935. — (A g is). Pred kratkim je poročal v pismu neki domačin iz goriške okolice, da je bil pri zadnjem obmejnem spopadu z Abe-sinci smrtno nevarno ranjen Srebrnič Ciril doma iz Solkana. Poročal je, da o usodi sicer točno ne ve ničesar povedati, ker so ga takoj odpeljali iz taborišča, a kakor ve je le malo upanja, da bi ostal pri življenju. O tem so bili obveščeni brzojavno po vojaških obla-
steh tudi starši. Tudi njim ni bilo sporočeno ničesar pozitivnega o usodi sina.
Imenovani Srebrnič Ciril, ki je ena prvih žrtev v Abesiniji, je kakor smo prvotno poročali v eni prejšnjih številk, hotel uiti v Francijo, da bi se izognil vojaški službi. Na ovadbo so ga prijeli v Turinu in takoj poslali v Afriko med prve obmejne čete.
Odveden u koparski zatvor zbog pisma svo g sina iz Afrike
Slučaj Frane Žnidaršiča iz Topolovca
Topolova c, augusta 1935. Kada je u proljeće izvršena prva mobilizacija u ovim našim krajevima, iz našeg je sela otišlo sedam mladiča. Medju njima bio je Žnidaršič Frane. Ti su naši mladiči bili odmah otpremljeni u Abesiniju. Mi u selu nismo uopće znali gdje se nalaze, jer nismo od njih dobili nika-kovog glasa. Jedini glas koji je od njih dospio je list, koji je Žnidaršič pisao svom ocu, a otac ga je primio 28 jula. čim je taj list stigao, strelovitom brzinom pronio se glas po cijeloj našoj
okolici o ovom »đogadjaju«, ali na nesreću za oca žnidaršićevog. Već su 1 augusta došli u kuću Žnidaršiča karabinjeri zaplijenili mu list, a njega uap-sili i odveli u Bistricu. U Bistrici je bio ispitan, a nakon toga bio je odveden u Kopar. Karabinjeri kažu svojim doušnicima, da će Žnidaršič biti strogo kažnjen, jer je navodno listom svog sina u ovim krajevima htio unijeti zabunu širenjem neistinitih vijesti što je točno na stvari ne znamo, ali svakako interesantan dogadjaj i — poučan.
ŠTEVILNE OBSODBE RADI »SIRJENJA NERESNIČNIH VESTI«
Trst, avgusta 1935. — (A g i s). — Neugodnih vesti, ki prihajajo iz Afrike se oblasti zelo boje, posebno še ker jim sproti podiraj u ves trud, ki ga preko časopisja, radija in na vse druge načine polagajo v to, da bi pripravili ljudstvo do navdušenja in zlasti javno mnčnje za to avanturo. Vse vesti o bolezni, smrti in sličnem skušajo čimpreje potlačiti često tako, da ne pridejo niti do svojcev. To delo vrše predvsem poštni-uradniki, ki morajo obvestila, ki jih pošiljajo vojaške oblasti poslati policijskim uradom in ti potem po svoje ukrenejo, kar je potreba. Vendar pa je popolna kontrola postala danes skoro nemogoča. Med ljudi se vtihotapijo resnične pa tudi tendencizone vesti, ki jih raznašajo
od ust do ust. Zasledovati te vesti, zlasti pa one ki jih raznašajo so pričeli z veliko pažnjo. Vse, kar se širi neugodnega, so proglasili kot neresnično in zato kaznivo.
Tako so bili v Veralonuova obsojeni trije delavci, in sicer Giovanni Magnani, Agostina Micheli in Angelo Allosio, na tri, dva in en mesec zapora, ker so širili vest o smrti nekaterih svojih tovarišev, ki so šli kot prostovoljci na delo v Afriko.
Tako vidimo, da delujejo danes poleg rednih sodišč, posebnega sodišča, vojaških sodišč še kvesture, če je že sedaj, ko v Afriki še sploh ni prišlo do vojne tako, kaj šele moramo pričakovati v času ko bo zares zaropotalo.
Aa?@faeiia zakadi vesti iz Abesinije
V Mirnu zaslišanih 85 oseb, dve pridržani v zaporu
Gorica, avugusta 1935. — ( A g i s). — Po Mirnu se je pred časom razširila vest, da je v italijanskih kolonijah v Afriki umrl kot vojak domačin Pahor Andrej. Vest baje ni bila resnična, zato so karabinjerji izvršili strogo preiskavo. Zaslišali so 85 oseb in od teh pridržali dve v zaporu, ki že nad dva meseca čakati na nadaljne postopanje. To preiskavo so izvršili karabinjerji na po-
dlagi posebnega vladinega dekreta, ki je bil pred kratkim izdan in ki določa stroge kazni za raznašalce napačnih vesti. Fašisti pa smatrajo seveda za napačne vse vesti, ki so neugodne. Razni vohuni, ki. z veliko vnemo zlasti sedaj stikajo med ljudmi zasledujejo take govorice in s tom prizadejajo ljudem nepotrebne preglavice.
F1NANSIJSKI SLOM ITALIJE JE NEIZBJEŽIV
DODJE LI DO RATA U AFRICI
Prema poznatoj talijanskoj publikaciji »Annali dell’ Economìa Italiana« (volumen IV. 1891—1900) uzimljemo nekoje podatke o troškovima za dosada-nje talijanske kolonijelne ratove.
Tu je rečeno, da su Troškovi za Eri-treju od 1882 do 1898, kad su napokon prestale finansijske posljedice rata, iznosili 377 milijuna zlatnih lira i da je sama bitka kod Abba Garime stajala 185 milijuna lira u zlatu, bez obzira na penzije poginulih i slične reperkusije, što znači još 500 milijuna zlatnih lira. Tih 877 milijuna lira u zlatu od onda prestavlja danas vrijednost od 4 milijarde lira... U Eritreju je bilo poslano samo 20.000 ljudi. Rat u Libiji je trajao godinu dana, s vojskom od 40.000 i neko vrijeme 80.000 ljudi, a Libija je samo hiljadu kilometara daleko od Sicilije, pa je ipak taj rat stajao u sadašnjoj valuti oko 8 milijardi lira... Te cifre izazivlju pomisao na horendnu svotu, koliko će stajati sutrašnji kolonijalni rat.
Italiju je (prema talijanskim podacima) stajao svjetski rat od 20 do 25 milj ardi godišnje, bez obzira na 15 miliardi godišnje, koje su Italiji davali saveznici, a koje je Italija tek djelomično vratila.
Prema tome može se aproksimativno predvidjati, da bi pola godine abesin-skog rata moglo stajati 25 do 30 miliardi lira. Ta cifra može da postane jasnija, ako uzmemo u obzir, da se čitav budžet Italije kreće oko 18 miliardi lira, a da svi nacionalni prihodi ukupno iznose 60 miliardi lira, te da je, napri-mjer, u dvanaest godina fašističkog režima izvedeno javnih radova za cirka 30 miliardi lira.
Prema izvještaju »Conto mensile del tesoro italiano« troškovi snabdjevanja u Istočnoj Africi koncem juna iznosili su već 975 milijuna lira, dakle blizu
miljarde. A odličan fašistički stručnjak za budžet Mario Mazzucchelli u »Rivista Bancaria« kaže, da u toj cifri nije uzeto nego samo ono što je izdano na troškove učinjene u Africi samoj. Tu nisu uračunani troškovi mobilizacije u Italiji, prevoza, ratnih snabdjevanja i slično. Koliko će, dakle, sve to zajedno iznositi i ne do konca juna, nego do sada? Jedna milj arda je samo jedan vrlo neznatan dio dosadanjih troškova.
S obzirom na teške finansijske prilike koje vladaju u Italiji (budžetski deficit cirka 4 miljarde, 152 miljarde javnoga duga itd.) javlja se samo od sebe pitanje gdje će Italija uzeti tako visoke svote za rat.
Porezi su iskorišteni već do najkraj-njih granica, tako da je sam Mussolini nedavno u komori povodom finansijske debate rekao, da tražiti još od talijanskog gradjanina znači »udaviti ga porezom«. Pomišlja se na unutarnji zajam za kratki rok, ali u godinu dana se može na taj način u najboljem slučaju dobiti krajnjom presijom još 4 do 5 mi-Ijardi. (Zbog toga, jer se niti stari Tre-sorski bonovi ne mogu plasirati u vrijeme dok na burzama, _ zbog pojačane ratne aktivnosti rastu industrijski papiri, 29 jula je vlada povisila kamatnjak na te bonove od 4 na 5 posto.) Ostaje inflacija, koja se djelomično i provodi, ali to je vrlo opasno i naročito neefikasno s obzirom na dobave u inostran-stvu, koje treba zlatom plaćati... Tu se, dakle, javlja problem zajmova u inostranstvu.
Ali izgledi za zajam u inostranstvu za sada su vrlo slabi. Englezi ga ne će dati. Amerika isto tako. Francuzi ne će svojoj vladi dozvoliti, da daje zajam Italiji za rat, dok u samoj Francuskoj postoji finansijska kriza...
što onda?.
JUGOSLAVIJA, ITALIJA 1 PODUNAVSKI PAKT
»Der ósterreichische VolkswirU od 3 augusta piše:
»Nisu tako jednostavni uzroci, koji drugoj državi nasljednici, Jugoslaviji nameću da spriječava Podunavski pakt. Od najvećeg je značaja bez sumnje nepovjerenje Beograda prema Italiji. Tome je' kriv i sam Rim. Najglavniji cilj talijanske spoljne politike poslije svjetskoga rata jeste da iznudi kolonijalna obećanja Londonskog ugovora od 25 aprila 1915 godine, koji ugovor Engleska i Francuska prilikom raspodjele plijena nisu ispunile. Kad je Italija na sve strane pomagala revizionizam, činila je to s toga da uznemiravanjem država pobjednica dodje do sopstvene revizije. Zaokružavanje jadranskog susjeda, Jugoslavije, bilo je samo sretstvo za cilj. Razumije se sretstvo koje se ovoj politici naturivalo. Jer dok god je Italija bila protivnik Francuske, u Jugoslaviji nije mogla gledati ništa drugo do vojničkog saveznika Francuske, dakle opasnost rata na dva fronta.
Latinski sporazum na dan Tri Kralja ove godine izmedju Italije i Francuske sve se izmijenilo. Ali je ostalo staro jugoslavensko nepovjerenje, iako je Mussolini za sporazum sa Jugoslavijom više učinio, nego što bi to jedna velika sila trebala da učini prema jednoj mnogo manjoj državi. Ima strašnih doživljaja, koji se ne zaboravljaju tako lako. Jugoslavija je imala takav jedan doživljaj, kada je prije nekoliko godina imala - utisak, da je Austrija spremna da otvori svoja vrata za Italiju i tako u zaokružavanju Jugoslavije popuni onu prazninu koja je postojala izmedju Italije i Madžarske. Uzbudjenje u Beogradu zbog poznate harlenberške afere nije bilo vještačko. Od kako Austrija i sama osjeća da joj se vojnički prijeti, ona ima razumijevanja za takva strahovanja. Strah od Italije, a ne ljubav trema Trećem Reichu je ono, što je pobudilo Jugoslaviju da na talijanski pohod na Brener prije godinu dana odgovori koncentrisanjem trupa na koruškoj granicu Strah od Italije odredjuje i držanje Beograda u habsburškom pitanju.
Moramo stvari imenovati svojim imenom. Ako je Beograd stavljao smetnje Podunavskom paktu i ako je za svoj glavni zadatak smatrao da ne smeta Berlinu u težnjama za Austrijom, činio je to iz dva razloga. Beograd bi bio za Podunavski pakt i time protiv Njemačke, kad bi Italija garantovala jugoslavenske granice, što je Italija dosada odbijala iz obzira prema Budimpešti. Drugo, Beograd bi bio za Podunavski pakt, kat bi protiv povratka Habsburgovaca u Beč dobio isto iako jake garancije. Ali na ovo ne pristaju ili Austrija ni Francuska ni Italija. Jednostavniji je problem da Italija garantuje granice.«
ITALIJA SE SPREMA ZA NJE MAČKI NAPAD SA SJEVERA
Velike talijanske vojne vježbe u Južnom Tirolu.
U toku su pripreme za velike vojničke manevre, koji će se održati u južnom Tirolu i Furlanskoj ravnici. Državni podtajnik za vojsku general Baistrochi, već je izvršio inspekciju vojske, koja se nalazi u području u kojem će se održati ovi manevri. Svrha ovih manevara je, da se isprobaju moderna tehnička sredstva u cilju da se onemogući pozicioni rat. Modra strana imat će u ovim manevrima zadaću da drži sve pozicije oko Božena, dok će crvena strana imati zadaću da potisne modre. Na manevrima će se izbjegavati male lokalne akcije, nego će se na ofenzivu odgovarati kon-traofenzivom po mogućnosti na cijeloj fronti. U manevrima će sudjelovati 3 pješačke divizije, 3 alpinske divizije, jedna motorizirana divizija, nekoliko es-kadrila aviona,-artilerija i dvije divizije fašističke milicije. Vodja manevra je general Ago.
VELIKI ZRAČNI MANEVRI V JULIJSKI KRAJINI
Trst, 20 avgusta 1935. — (Agis). Pretekli petek, soboto in nedeljo so se vršili v Julijski Krajini veliki zračni manevri. Tri noči je bila vsa Julijska Krajina v pripravljenosti in pričakovali so zračnega nočnega napada. Nikjer ni smela goreti nobena luč, le letališča so bila z reflektorji močno razsvetljena, da je zgledalo kakor podnevi. Tako pripovedujejo potniki, da so morali v Trstu vstopati na vlake v popolni temi in da se je ves promet po železnici vršil popolnoma brez vsake razsvetljave. Pri velikem letališču pri Divači, ki leži tik ob železnici je bilo vse tri noči kakor po dnevi. Pričakovali so prihoda letaske eskadrilje, ki pa je prišla šele tretjo noč in obenem fingirala napad na ozemlje. Na gmajni pri Sv. Križu pri Trstu so bili postavljeni ogromni aparati za zasledovanje letal po zraku, kakršne je uvedla šele pred letom Japonska. Ljudje so se morali vse tri dni držati strogo domov in so morali zlasti ponoči biti skrbno zaprti v svojih hišah. S pismenimi oglasi in s prižnic so oznanili ljudem o visokih kaznih, ki bi jih zadele za vsak najmanjši prestopek v teh dneh. Kazni gredo od 2000 lir dalje in za-, por. Po določeni uri ni smel nihče na cesto in drugam na prosto. Ni čudno, če je zgledalo potnikom, ki za vso stvar niso vedeli, da je v deželi samo vojaštvo. Zlasti je to bilo očito v Istri. Namen teh vaj je bolj kot odkrit.
T UBERKULOZA U JULIJ-SKOJ KRAJINI
Prema službenim talijanskim podacima za sve pokrajine Julijske Krajine, to jest za tršćansku, istarsku, riječku, goričku i zadarsku pokrajinu, od tuberkuloze je umrlo 1929 g. 2100 ljudi, 1930 g. 1180, 1931 g. 1740, 1932 g. 1860, 1933 g. 1710, a za 1934 cifra nije još precizirana, ali kretat će se oko iste visine. Kampanja proti tuberkuloze, koju fašizam provodi (kroz štampu! ...) nije dakle donijela u našoj bijednoj zemlji mnogo koristi.
U PULI CIJENE BRZO I VISOKO RASTU
Povodom spremanja za afrički rat cijene su u čitavoj Italiji naglo porasle i to vrlo osjetljivo, tako da je poremećen iz temelja život svake familije. Plaće su ostale iste, dohoci su u mnogim familijama čak i sasvim prestali zbog rekrutovanja onih, koji su zaradjivali, ali cijene stalno rastu. U Istri se to ta-kodjer osjeća jako. Ovih dana je opet zasjedao takozvani »Comitato intersindacale««, da odredi povišenje cijena za neke artikle, koji su već bili poskupili, a sad ponovno poskupljuju. Tako je medju ostalim odredjeno, da se cijena masti diže sa 6 lira i 60 centezima na 7 lira, cijena slanine porasla je sa 6 i 90 na 7 i 50 itd. Općenito se opaža da je po ovom novom porastu cijena živeža porasla za 10 posto prosječno za skuplje artikle, a za one kojih se cijena kreće oko jedne lire i za čitavih 20 posto.
PLJAČKAJU NA RAČUN »NEOSLOBO-DJENE« DALMACIJE.
Pisali smo već o organizovanju propagandnih izleta iz Trsta na zadarsku granicu. Te izlete organizuje tršćanska »Società Dalmatica« i »Azzurri di Dalmazia«. Značajno je, da je u vezi sa ovim izletom tršćanski list »II Piccolo« upozorio gradjan-stvo, da se ne da prevariti od raznih spe-kulanata, koji iskorišćasjhju »Dalmatinsko udruženje« i ovaj izlet, da bi izmamili dobrovoljne priloge, koje nisu ovlašteni šahirati...
GORICA PROSLAVILA 19. LETNICO ZAVZETJA
Gorica je proslavila 8. t. m. že 19. obletnico, odkar so italijanske čete 1916. zasedle prvič Gorico. Za goriško mesto velja ta dan kot posebni »narodni praznik« in praznik »rešitve«, ki ni bila nikakor rešitev ... Vse goriške oblasti so se tega dne podale na vojaško pokopališče, kjer so položili vence. Mesto ie bilo seveda v zastavah. Ob tej priliki je bilo odposlanih' tudi nekaj telegramov osebam, ki so z »rešitvijo« v zvezi.	(Agis).
MALE VESTI
Promet v tržaški luki. Po uradnih podatkih je znašal tržaški blagovni promet na železnici in v luki meseca julija 346.347, lani pa 356.845 ton. Primerjava za prvih 7 mesecav v obeh letih, ko je znašal promet 2,389.996 odnosno 2 milijona 245.127 ton, pa kaže, da je letošnji prekašal lanskega za celih 144.890 ton blaga.
*,
Tako zvano reško cesto bodo preuredili po novem načrtu. Razširili jo bo do v tesneh pri Famljah, Vremah in Ribnici. Preko Reke bodo zgradili štiri nove mostove. Cesta bo široka povprečno po 7 metrov. Cesto iz Lokve v Divačo pa bodo v kravkem betonirali.
*
V	Trstu restavrirajo palači pokrajinskega glavarstva in policijske uprave. Vsa dela bodo v bližnjih dneh dokončana.
V	Št. Petru na Krasu si je lesno podjetje »Sicla« postavilo žago. Na žagi je zaposlenih okrog 150 delavcev.
*
U Dekanima kod Trsta viša je vlast zatvorila dućan jestvina Stanislava Se' niče, navodno zbog toga jer mu kruh nije bio propisane kvalitete.
1 *
školski proveditor za Julijsku Kraji'
nu' obišao je prošlog tjedna nekoliko slovenskih sela u Goričkoj. Pregledao je škole i posjetio tečajeve »Ente Faina« za širenje talijanskog jezika medju odraslim Slovencima, te se izrazio pohvalno o uspjesima.
’*
Teška situacija talijanske tekstilne industrije. Po najnovijim podacima rimskog korporacionog ministarstva, otpustilo se u zadnjem mjesecu u industriji jute, u tvornicama šešira i pletionicama čarapa mnogo radnih sila. U industriji pamuka nazaduju naročito predionice ali i tkaonice imaju malo posla. Ista takva je situacija u industriji jute i čarapa. Nadalje nazaduje i poslovanje u tkaonicama svile. Teška situacija, u kojoj se nalazi industrija pamuka, izražava se prije svega u znatnom nazadova nju uvoza sirovina.^
2. julija t. I. se je vršil v Londonu
velik kongres vseh pacifističnih organi-
zacij združenih v »Peace Council«, ki
združuje okrog 12 miljonov članov. Na-
stopil je proti italijanskim vojnim pri
pravam in vojnim grožnjam
TALIJANSKE SELJAČKE ZADRUGE U ISTRI TRAŽE SLOBODU
Pula, augusta. — 3 o. mj. su talijan-1 ske seljačke zadruge (Casse rurali) odr-" žale svoju skupštinu u Puli. Na toj skup-, štin; su odlučile da prenesu centralu u ' Pulu (nekada je bila u Poreču). Na skup-^ stinu su došli delegati svih zadruga, koje se nalaze jedino u talijanskim i miješanim mjestima (Kopar, Novigrad, Poreč, Labin,, Cres. Motovun, Piran, Osor itd.). Pretsje- L datelj skupštine advokat Fornasaro iz Mo-, tovuna održao je govor, u kojem je kazao ’ da je prvi uspjeh zadruge da si osigura | nezavisnost, kako bi mogla steći povjerenje seljaka i zanatlije. Članovi zadruge imaju pravo, rekao je pretsjedatelj, da sami kroje sebi sudbinu, a ne da ovise pa ni moralno, o bilo kakovoj drugoj instituciji.
Na koncu je izabrana uprava centrale u Puli. Tu upravu sačinjavaju baš samo »pravi seljaci zadrugari«. Eto njihovih imena: Cav. Piero dott. Filiputti, pretsjednik, a odbornici su: dr. Francesco Comisso, dr. Umberto Fornasaro, markiz dr. Paolo Polesini i cav. Domenico Rismondo. — Sve markizi, kavaljeri i advokati.
KAKO TUMAČE ISTARSKI MARKIZI, KAVALJERI I ADVOKATI OSJEĆAJE NAŠEG SELJAKA I ULOGU SELJAČKIH ZADRUGA.
Na skupštini seljačkih talijanskih (naših više nema), .zadruga u Puli rekao je u svom govoru pretsjedatelj dr. Umberto Fornasari, advokat iz Motovuna, t ove riječi: »Seljačke J^lagajne (Casse rurali),
koje su u prošlosti tako bliskoj našem srcu vodile borbu za talijanstvo Istre, i bezbrojne borbe dovele do pobjede, te zadruge su ponosne da se mogu svrstati u zatvorene kohorte radi štićenja malog šte-diše radi pružanja kredita smjernom (umile) seljaku, pokazujući na taj način oportunost i korisnost direktnog kontakta sa siromašnim narodom, koji radi, producira i koji ne pita ništa drugo nego kruha za svoju djecu — za djecu koju će sutra, ako to kralj i Duce zatraže, ponizno (umilmente) ponuditi za žrtvu Domovini«.
Tako govore istarski markizi, kavaljeri i advokati, upravljači istarskog zađrugar-stva. Radi toga su srušene naše seljačke zadruge u Istri, kako bi mogli ovakovi tipovi na tim ruševinama deklamirati o »smjernom i poniznom istarskom seljaku, koji ne pita ništa nego kruha za svoju djecu, da ih može pokorno položiti u ždrijelo boga Ducea kao žrtvu Domovini«.
OČAJNE PRILIKE U ISTARSKOM ZADRUGARSTVU
Komesari za posujilnlce u Bulama i Kopru.
»Gazzetta Ufficiale«, službčnl organ talijanske vlade donosi dekrete o postavljanju komesara posujilnicima u Bujama i Kopru. Komesari su postavljeni s obzirom na očajno stanje, koje vlada u tim poznatim posujilnicama. Nije isključeno da će uza sve komesarstvo te dvije posujilni-ce biti prisiljene na likvidaciju.
1 FAŠISTIČKA SE ŠTAMPA MORA TUŽITI NA POSTUPAK VLADE SA ŠKOLSTVOM U ISTRI
Slučaj gimnazijcu Kopru
Puljski »Corriere Istriano« donio je prošlih dana jedan članak, koji je veoma karakterističan za odnos vlade prama školstvu u Juiijskoj Krajini, čak i talijanske srednje škole ne prolaze onako kako bi se moglo misliti. Vlada upravo šikanira škole u Istri. »Corriere« kaže, da je koparska gimnazija poznata kao jedna od najboljih srednjih škola u čitavoj Italiji,
ali to ne smeta talijansku vladu Ha u toj gimnaziji svake godine mijenja direktora i profesore. »Corriere Istriano« piše u prilično oštrom tonu (i čudo je da je cenzura to propustila) da taj postupak nikako ne ide, da je to uništavanje zavoda i da bi bilo bolje zatvoriti tu slavnu gimnaziju u Kopru, radje nego da se ovako s njom postupa...
FAŠIST0VSKE METODE V ŠK0DNIK0VEM ZAVODU IN NEUSPEHI KLASIČNE GIMNAZIJE V TOLMINU
Gorica, avgusta 1935. — (Agis).. — P vestnosti in resnosti v pouku v šolah v Julijski Krajini, zlasti pa po srednjih šolah, nam priča velik uspeh maturantov klasične gimnazije v Tolminu. Med številnimi maturanti, ki so letos obiskovali zadnji razred omenjene gimnazije, je pred maturitetno komisijo v Gorici položil maturo en sam kandidat, vsi ostali pa zrelostnega izpita niso naredili. Kandidat, ki je izpit položil je Slovenec, in je slučajno stanoval privatno ter ne v znanem škodnikovem konviktu kot večina učencev. Gojenci ško-
dnikovega zavoda so popolnoma podvr ženi zavodovemu vodstvu, ki posveča večino časa in vso pozornost športu, zlasti pozimi smučanju. V tem zavodu je med gojenci tudi veliko število Slovencev, za katere starši s težavo plačujejo stroške za študij. Vodstvo zavoda se prav nič pe ozira na to, pač pa skrbi, da so gojenci dobri telovadci, da zndjo prepevati razne navdušene pesmi itd. — čudno je, da niso zavodovi predpostavljeni o svoji metodi in pedagogiji obvestili izpraševalno komisijo v Gorici, ki bi gotovo polagala pozornost na to.
CRVENA ZASTAVA U PULI
čak i Ti rukama djece plaši fašizam
SUKOB ITALIJE I ŠVICAft SKE ZBOG IREDENTISTI^ KOG POKRETA U TESIN SKOM KANTONU
Iredentističku ? špijunsku akciju vodk je ministar Parini Poznato je, da Talijani u švicarskoj nemaju razloga da se bore na iredenti' stičkoj osnovi, švicarska je demokrat' ska, slobodoumna zemlja, u kojoj su Ta' Tijani s Nijemcima i Francuzima živjs uvijek u najvećoj slozi i ravnopravnost* u svakom pogledu. Fašizam je medjuti® počeo da razvija u Tesinskom kanto»“ iredentističku agitaciju Za ot cijepi jeni" Tesina od švicarske. O tom pokret" imali smo prilike već pisati. Sad se stva* razvija još u jednom težem pravcu.
švicarska vlada bila je primorana o® vrlo energično istupi protiv talijanski» iredentista. U redakciji lista »Adula« je konfiskovan materijal, koji dokazuje 0® su članovi redakcije vršili u švicarsko špijunažu u korist Italije i da su radi*1 na čelu ilegalnog pokreta, čiji cilj da talijanske dijelove švicarske prisa' jedini Italiji. Razmjerno mala grupa ta' lijanskih iredentista u Tesinu je razvi*» grozničavu djelatnost baš u posljednJ" vrijeme, širila je zabranjene iredenti' stičke publikacije i bez okolišanja 3 propovijedala, da kanton Tesino nji kao što se pogrešno veli talij ansa» švicarska, nego samo privremeno šv*' carska Italija, što je na stvari vrlo n®' prijatno to je okolnost, da su švicarsko' talijanski iredentisti imali mnogo noV' ca i da su stajali u tijesnoj vezi s rio*' skom vladom. Urednik lista »Adula« J dobij ao od fašističkog ministarstva kctf poracija godišnje 7000 lira za propaga*1! du u švicarskoj osim ličnog prihoda o 12.000 lira godišnje. Sin urednika lombi je bio zaposlen direktno na ta1* Janškom poslanstvu u Bernu i_ bio • posrednik izmedju poslanstva i Švica* sko-talijanskih iredentista. I o toj di® latnosti je konfiskovana opširna kori spondencija. Interesatno je da su iri dentisti na vrijeme upozoreni na interi^ siranje policije i tako je na primjer Ta' lijanka Bontempio uspjela da na vrij®, me uništi kompromitirajući materij^ Pored svega toga je švicarska polici vrlo brzo utvrdila, da se pokret u P® sljednje vrijeme znatno razgranio i je krajnje vrijeme bilo da preduznh mjere. Samo se po sebi razumije da k švicarska vlada vrlo energično suzo* talijansku iredentu i da će pored P*L tjerivanja mnogih Talijana iz Švica»J niz švicarskih gradjana postaviti P® sud. švicarska štampa energično stira protiv tog miiešan)a trašnja pitanja švicarske i protiv ta» ozbiljnog ugrožavanja švicarske sa«i° stalnosti.	.
Ova velika medjunarodna afera tim veće značenje, ako uzmemo u obz^j da je tu imao glavnu riječ ministar P* ro Parini, vrhovni šef fašističkih orSa
nizacija u inostranstvu. On je na** muž kćerke urednika Adule Colomp*L i on je čitav taj pokret u švicarskoj 0.j, rigovao. Taj je Parini vrhovni šef i o°..
I na puljskim ulicama, a ne samo na zadarskim, vlada dječurlija. »Besprizorni« i »mularija«, to su gospodari puljske ulice. I puljski fašistički list »Corriere Istriano« piše o nepodnosivim akcijama puljske mularije. Ali ono što najviše smeta redaktore tog fašističkog lista je činjenica, da puljska mularija u svojim demonstracijama nastupa_s crvenim zastavama... Ta zastava, kaže
puljski list, pretstavlja jedan simbol, koji je fašizam sasvim uništio pa čak i u rukama djece ta zastava ostavlja neugodnu impresiju i ne smije se to tolerirati. Puljski list se boji, da ta djeca ne počnu i kad odrastu nastupati pod tom zastavom, zato predlaže da se tome stane energično na put. Za puljsku mu-lariju je svakako karakteristično sve to.
Velika javna dela v Trstu ne plača država
Tržačani plačajo sami veliki luksus
Tržaška občinska uprava je v svrho javnih del v Trstu v smislu programa, kl ga je koncem 1933 odobril predsednik vlade, najela doslej 22,750.000 lir posojila, ki ga ji je kreditiral konzorcij tržaških denarnih zavodov. Poleg tega je bilo najeto sedaj pri omenjenem kon-
zorciju pod istimi pogoji novo posojilo v znesku 24,265.000 lir, ki ga bo méstni kreditni konzorcij porabil za nadaljna javna dela v mestu. Občina bo ta dolg, ki se obrestuje po 5%, amortizirala v 30 anuitetah po 1,623.739.20 lin
NACIJONALNI KARAKTER ZADRA
U KOMUNIKEJU ANAGRAFSKOG UREDA
Zadarski »San Marco« objavljuje slijedeći trodnevni biljten anagrafskog ureda, koji donosimo doslovno u originalu:
Stato civile Dal 7/8 al 10/8 XIII.o Nascite Pedissich Antonio di Natale,
Falcone Libera di Antonio, Gherdovich Mario di Antonio, Faccini Maria di Mario, Micich Maria di Tolnaso, Bacich Maria di Cristoforo, Berengan Gian Paolo di Emilio.
Morti Lubcich Vincenza, m. 4, Bailo Ernesto, m. 9, Gherdovich Maria a. 76.
Matrimoni Inchiostri Ugo e Liebl Carmela Crpnia-Giuseppe e Kreiza Lea, drušjvo Italia Redenta-
SLOVENSKI HODOČASNICI IZ JUGOSLAVIJE NA SVETU GORU KOD GORICE.
Na 'dan Maike Božje. 15 augutsa, otišlo je iz Ljubljane oko 150 hodočasnika na Svetu Goru kod Gorice. Ostali su tamo cijeli dan i na večer su se vratili.
Na Trsat medjutim nisu ni ove godine mogli po starom običaju hodočasnici iz Istre. Ko zna, možda će u septembru, prilikom drugog hodočašća biti propušteni?...
ITALIJA DOBI 1.200 NOVIH LJUDSKIH SOL
Italijanska vlada je odredila, da bo odprla v teku šolskega leta 1935/1936. v vsej Italiji 1.200 novih ljudskih šol. Na Trst in pokrajino odpade 50 šol. 150 šol bo imela v rokah Opera Ballila in 50 pa znano
AAgis).
fašističkih organizacija, koje postoje jugoslavenskoj Dalmaciji, pa prema % me treba i rad tih organizacija u D2 3 * * * * maciji gledati u tome svijetlu.	.
ŠVICARSKA VLADA ZAKRIVA RfiSf INCIDENT NA ITALIJANSKI ME#
Ljubljana, 20 augusta 1935. . (Agis). Pred kratkim se je zgodil meji na Južnem Tirolskem težji i*1^ dent. Neki vojak planinskega polka L dezertiral. Ko je to zvedel povelj11’, bataljona major Sora, je s svojimi jaki obkrožil kraj, kjer se je begu*^ skrival, izrabljajoč pri tem odsotupj švicarskih straž. Vojaka so nato pril®), in ga odgnali v Italijo. Kmalu so « tem zvedele tudi švicarske oblasti, a tega niso hotele izvajati incidenta.
»SREĆA JE ZA NIJEMCE 5^ S|U PRIPALI JUGOSLAVtfJ*
»Frankfurter Zeitung«, od 16 augùri povodom svečanosti u Novom Vrbas*1 Crvenci piše o Nijemcima iz u1®,, d j u D u n a v a i T is e, o Švabama su se doselili u Bačku iz Falačke, Sari3 oblasti i Donje Rajne. Oni su kao 3 ^ lenisti imali u prvi mah da se bore ® bolestima u ovim tada močvarnim PrjL djelima. Teške su bile u prvi mah vredne prilike, dok se nisu privikli zri't ljištu i klimi. Poznatom njemačko, istrajnošću uspjeli su da svoj privre®* položaj poboljšaju. Lijepo se m**^ Crvenka, koja je jedna od siromas** njemačkih općina sa 9.000 stanovnJ*7 ima 1200 djece, što je svakako lijep
______________________
sto šu pripali JugoslavlL Jedna grupa intelektualaca stvorila, ....................... ocu*3
Za vrijeme Madžarske imali su da__^ drže nacionalnu borbu od sistematsk ^ pomadjarivanja. Sreća je za
»Kulturbund«, koji se brine za nje nacionalne kulture Nijemaca. V~!Zo va im je dala učiteljsku školu i dobivaju i nacionalne učitelje. K-f. r Nijemci naglašuju svoju nost j ugoslovenskoj drz to nije prazna fraza, nije značaja ni kada njemačka omla®**^ ide pod jugoslovenskom zastavom» |tc, su Nijemci blagodarni Jugoslaviji su se spasli madžarizacije.	T	-0-
To je još jedan dokumenat da -m^j slavij a postupa sa svojim manjimjjjj, drugačije,nego— na primjer —B3,
NAŠI KOLONISTI U PODRAVINI
Ka jednoai dijelu Podravine koju zahvaća Virovitički sri2, uz samu madžarsku granicu, prostiru se naselja kolonista i dobrovoljaca. To je kraj, u kojem ze zemljište agrarnom reformom lK>dijeljono dobrovoljcima i ko-lonistima. Dobrovoljci koji nastanjuju sela Adu, Dijelku, Katin-ku, Zrinj, Majkovac i dr. većinom su Bosanci, zatim Ličani, a ima nešto i Dalmatinaca. Kolonista ima manje, a rekrutirani su najviše iz Hrv. Zagorja i, što naročito nas zanima, iz Istre. Svi ovi doseljenici dolazili su ovamo od 1919 g. pa dalje.
Premda je podravsko zemljište klasificirano kao prvoklasno, ipak živi tu siromašan svijet. Doseljenici, koji su prigodom svog dolaska dobili po 8 do 10 jutara zemlje još su siromašniji od staro-jjcdioca. Nastanivši se u početku u ostavljenim grofovskim stajama, sazidaše si pomalo kućice s materijalom razrušenih spomenutih zgrada. Ali u koliko je taj materijal nedostajao kuće su ostale nedovršene pa se mogu vidjeti polu-dovršeno kuće, kuće oblijepljene blatom, a gotovo sve bez drvenih podova. Posljedica lih nehigijenskih stanova bio je veliki pomor, naročito djece koja se nisu mogla aklimatizirati u svojoj novoj postojbini, dolazeći iz zdravih i brd-ftkih bosanskih i ličkih krajeva u ravnu i dosadnu, vlažnu i pomalo malaričnu Podravinu. — -Mnogo su poteškoća .mali da prebrode doseljenici dok su se donekle prilagodili novom životu, a i sada se boro sa siromašstvom. Dešava se da brojne familije sa desetero djece nemaju u kući ni šećera, ni šibica, ni soli, a često po mjesecima ni kruha. To pretstavlja pravu anomaliju za kraj, gdje je tri četvrtine zemljišta posijano žitom i kukuruzom
Svo ove nepogode saletjele su i naše Istrane koloniste. Oni su naseljeni u Terczinom polju na Dravi, siromašnjm, po stanovništvu pretežno madžarskom selu. Tu ima 13 istarskih obitelji. Četiri obitelji kolonizirane su u Katirki, malom dobrovoljačkom naselju u neposrednoj blizini Te-rezinog p 31 ja. Svega dakle 17 obitelji. Došli su većinom iz južne Istre, okoline Zminja, nekoji iz okolice Pazina. — I oni su morali mnogu kušnju da prestanu dok se nisu prilagodili i ođvikli svom kamenitom istarskom zavičaju kojega su u životnoj borbi morali da ostave. Još ! danas, nakon petn-ivd godinu ovdašnjeg života živo žale za svojim kršem, gdje im je i bez žitnih poljana bilo mnogo bolje.
Ali naš Istranin, kršan borac i dobar v gospodar : tu se je snašao bolje od drugih. Žilavom ustrajnošću prkotsi nevoljama, razumnim gospodarenjem stekao je bolji ekonomski položaj čak i od s\ojili susjeda starosjedioca. Na to još uvijek ne znači da je njemu dobro. I njemu se dešava da često ostano po više dana bez kruha. — Gotovinu koju ubere od priroda pšenice i ku-kuru/a moru dati za porez. Ne ostaje niti toliko da bi mogao ned čijom da popije čašicu vina. •ledv.a so skrp i kraj s krajem da ne zapadne k dugove na zemljištu koje nije ni njegovo vlasništvo i kojega, prema najnovijoj naredbi, mora đ-a otplaću’e kroz trideset godina. Kako je to teško može znati samo onaj koji vidi njihov život i poznaje težinu njihovog rada-
Lanjske, a i ove godine došla je u ove krajeve Studentska radna četa da podigne dobrovoljcima u Dijelci i Adi škole i da očisti jedan kanal. U četi ima nas i nekolicina istarskih akademičara iz Zagreba Odmah smo došli u kontakt sa svojim zemljacima koji su nas srdačno i iskrom* pozdravili u svojoi sredini. U mnogim razgovorima. u koliko je njima i nama dopuštalo vri emc. iznijeli su malo po malo sve svoje tegob', a to je uvijek jednako zvučilo: žaljenje za svojom domovinom, svojom Istrom. Mate bi gotovo svaki puta uzviknuo: »Da ikako mogu i da-mrs"bib’ otišao u Istru!«
' Teško je njima bez svojih, a teško im je, gotovo nemoguće sala ostaviti taj kraj gđj-e imaju svoje kućice i obitelji i zemljište u kojem šu '-ložom petnai^tgodišnji krvavi žuljevi njihovih vrijednih ruku. Vrijeme koje ini proboravimo tu b:ć- im mah ljepše, jer donosi u njihov jeđno-ličan život mak malo razonode. Kad odemo opet ć> biti r,\ e kao i prije, teško životarenje na koje. izgleda, da je usud osudio naše seljake.
TVba da znamo »a naše ljude i da često mit.,uu ;ui o\t naše vrijedne podravske Istrane.
Ro.
POUČKA D'RA BESEDNJAKA
Ljubljanskemu »Slovencu« poročajo iz Celovca: V ponedeljek 12. avgusta se je pripeljal na Otok minister dr. Korošec v družbi z g. senatorjem dr. St. šverljugom In dvorne dame ge. Eleono-re šverljugove. Odlične goste je gosto-bubno sprejel g. dekan Friderik Malgaj, ministra'sta dospela na Koroško, prisostvujeta kot priči pri poroki g. c*r- Engelberta Besednjaka, bivšega po-rianca v rimskem parlamentu, svoječa-Snega glavnega urednika »Slovenca« in odličnega predstavnika narodnih manjšin. Nevesta gdč. Zala Vukova je znana kot agilna delavka v katoliških organizacijah. Ugledni par je poročil g. profesor Pilip Terčelj iz Ljubljane, ki je imel ob tej priliki zelo pomemben nagovor. Po končani poroki so se svatje odpeljali na dom voditelja koroških Slovencev g. poslanca župnika Iv. Starca, ki jim je prisrčno nazdravil in jih gostoljubno pogostil. Proti večeru se je g. minister odpeljal čez Ljubelj v Begunje. Obisk visokih gostov je napravil na številne letoviščarje in zlasti na domačine izredno ugoden vtis.
Učitelji iz Julijske Krajine kot
kontraktualei v Jugoslaviji
ZAŠTO' SE BARKOVLJE ZOVE BARCOLA ?
U tršćanskom listu »Le ultime noti zie« izišla su dva članka, u kojima si Pisci razbijaju glavu odakle je tršćansko predgradje prama Miramaru uz more dobilo ime Barcola. I iznosi se neka historija i ističe ovo i ono, i nadje-na su već neka tri četiri kor j ena tom imenu: Valcula od Valcolle (dolina i brijeg), pa »Barche la« od nekog gradilišta brodova, pa San Bartolo iz kojega je iskvarenim izgovorom došla Barcola. Vidi se da ni Talijani sami nisu na čistu s por jeklom tog imena. Ali interesantno je kako ti- »učeni« pisci obilaze oko jedne činjenice kao mačak oko vruće kaše i neće da je priznaju, da je Barcola zapravo talijanska forsirana formula za slovensko Barkovlje. I to se hiko ne usudi spomenuti, čak niko i ne spominje da tamo obitavaju Slovenci i da su oni svom kraju prvi dali ime.
Dr. Petar Skok u svojoj zadnjoj knji-ri »Dolazak Slavena na Mediteran« označuje, medjutim, Barkovlje kao tipičan slavenski n'aziv.
V »Učiteljskem Tovarišu« od 15 avgusta piše učitelj g. Ciril Drekonja, pod naslovom »Učitelji kontraktualci« :
Zdi se mi potrebno, da naše zadeve enkrat točno obrazložimo. Potrebno je radi tega, da nas bodo stanovska orga-iy zaci j a in drugi faktorji v delu za dosego naših pravičnih teženj lahko uspešnejše podpirali in pa zato, da nas bo javnost razumela in vedela ceniti naša prizadevanja.
Dve teži nas tareta.
1.	Naše položajne grupe ne ustrezajo času našega dela za narod.
2.	Po uveljavljenju novega uradniškega zakona nam niso bile ob postavitvah v državno službo dodeljene položajne skupine po pravih določilih.
Po čl. 54. zakona o državljanstvu se nam ob postavitvi računa v podlago za skupino službena doba prebita v inozemstvu. Po čl. 166. zakona o narodnih šolah bi se nam štela v napredovanje in pokojnino vsa kontraktualna službena doba. čl. 292. uradniškega zakona ovrže čl. 166. zakona o narodnih šolah in ga nadomesti s čl. 58. (toč. 2) in 116. Postavi j encu bi se torej morala določiti položajna skupina na podlagi čl. 54. zakona o državljanstvu in na podlagi kon-traktualne službene dobe (čl. 58. toč. 2. u. z.).
Na prvi pogled se zdi, da je po gornjem s štetjem naše službene dobe vse v redu. A vendar trpe zvečina vsi postavljeni radi tega škodo, ker se jim od-višek službene dobe, ki je potrebna za določeno skupino, ne šteje. Primer: kon-traktualec je imel ob postavitvi 10 let službe kot podlago za skupino. Postavljen je v VIII. skupino. Njegov sotova-riš nekontraktualec napreduje že recimo z 8 službenimi leti v VIII. skupino. Oba morata prebiti tri leta v tej skupini. Kontraktualec je zgubil dve leti službene dobe.
Vzrok razlike m škode je v tem, ker kontraktualec ni jugoslovanski državljan in ni preveden temveč postavljen v državno službo. Ali: službena doba se mu ne šteje kakor se je štela državnim uradnikom ob prevedbi dne 1. IV. 1931
Zdaj si. predočimo razliko med jugoslovanskim državljanom in Jugoslovanom! Nekateri jugoslavanski državljani so po maternem jeziku, krvi in notranjem čuvstvovanju Nemci ali Madžari. Kontraktualci (dnevničarji) emigranti so po krvi, jeziku in notranjem čuvstvovanju Jugoslovani, čeprav ne jugoslovanski državljani.
Učitelji emigranti nismo Jugoslovani le po jeziku, krvi in notranjem čuvstvovanju, temveč tudi po delu. Vse življenjsko delo smo posvetili naj višjim interesom naroda: 1. kot učitelji v ožji domačiji, 2. kot narodno obrambni delavci, 3. kot kontraktualci in dnevničarji v materini državi, kjer je naše delo ena-
ko delu državnih uradnikov. Pravičnost terja enakemu delu enako plačilo.
Nekateri učitelji emigranti so se posvetili v domačiji izven učiteljskega poklica odgovornemu narodno obrambnemu delu. Doba tega dela se jim ne šteje službo, ker doslej za to ni zakonite podlage. Narodno obrambno delo je bilo enakovredno učiteljskemu delu, zato vztrajamo na tem, da se mu pripozna za štetje v službi ista vrednost.
Tuje oblasti so nas odpuščale iz službe ali nas zlostavljale, da smo morali isto zapustiti, ob prihodu v materino državo smo morali nekateri čakati daljšo dobo na službo. Tudi ta čas je zgubljen, ker se smatra kot prekinitev službe. Tuje oblasti so nas odpuščale ali drugače zlostavljale radi nacionalnega dolo vanj a in zadržanja, zato datum odpusta ali odstopa pri nas ne bi smel veljati kot datum prekinitve, ker bi s tem potrdili upravičenost ukrepov tujih oblasti.
Slovenski del jugoslovenskega naroda je po vojni zapisal v svojo zgodovino dva črna datuma. In ali res mora biti, da nosimo nekateri Jugoslovani posledice Rapalla in koroškega plebiscita kot črn žig dvojne usode?
Kot enakovredni bratje po krvi, jeziku in delu smo dolžni, da radi nas samih in radi nacionalnega principa terjamo našemu delu iste pravice kot jih uživajo ostali državni uradniki:
a)	Ko postane kontraktualec ali dnevničar jugoslovanski državljan, naj se smatra, da" je nostrificirana vsa njegova službena doba, ki jo je prebil v službi naroda in naj se j?a prevede m ne postavi v državno službo. Službena doba naj se mu šteje v napredovanje in pokojnino.
b)	čas, prebit na narodno^ obrambnem delu, naj se šteje kot službena doba v napredovanje in pokojnino.
c)	čas čakanja na službo naj se smatra kot dopust in ne prekinitev službe.
Zgoraj sem navedel, da nadomestita člen 166. zakona o narodnih šolah člena 58. toč. 2 in 116. uradniškega zakona. Praksa dosedanjih postavitev v državno službo pa kaže, da se nam je računala v podlago za določitev položajne grupe le doba po čl. 54. zakona o državljanstvu. S tem smo v večini utrpeli škodo, ker smo postavljeni prenizko. Po čl. 58. toč. 2 bi se nam morala vračunati službena doba. Da se nam razlika in škoda popravi, imamo možnost pravne poti.	C. D.
NAGRADE ZA NAJBOLJE OMLADINSKE RADOVE 0 „JADRANSKOM KOLEDARU»
U predzadnjem broju smo javili da ćemo ove godine prepustiti našoj omladini jedan arak (16 stranica) u »Jadranskom koledaru« i pozvali smo naše omladince na saradnju. Da potaknemo naše mladje na rad.
RASPISUJEMO NAGRADU OD 400 DINARA ZA NAJBOLJE OMLADINSKE RADOVE, I TO:
1 NAGRADU OD 100 DINARA ZA NAJBOLJU SLOVENSKU PJESMU.
1 NAGRADU OD 100 DINARA ZA NAJBOLJU SRPSKO-HRVATSKU PJESMU.
1 NAGRADU OD 100 DINARA ZA NAJBOLJU SRPSKO-HRVATSKU PROZU.
1 NAGRADU OD 100 DINARA ZA NAJBOLJU SLOVENSKU PROZU.
Nagrade će biti isplaćene čim se koledar štampa, a imena dobitnika bit će objavljena u listu. — Pravo na saradnju u omladinskom dijelu, a prema tome i na nagradu, imaju svi emigranti ili djeca emigranata, kao što smo to objavili u jednom od prošlih brojeva.
Radove slati na adresu: Uredništvo »Jadranskog koledara« — Zagreb — Masarykova 28 H, a slovenske na redakciju »Istre« — Ljubljana, Erjavčeva 4a. Svi radovi neka budu potpisani.
★
Ujedno molimo ostale saradnike da pošalju čim prije svoje priloge, jer kalendar ide 15 septembra u štampu.
NOVI DUHOVNIKI.
V št. Petru na Krasu je daroval prvo sv. mašo tukajšnji rojak Anton Požar ob velikanski udeležbi vernega ljudstva.
Na Proseku pa je daroval svojo prvo sveto daritev na isti dan Jože Milič sredi velikih množic svojih rojakov.
NASI POKOJNIKI
f DR. JOŽKO ŠTEMBERGER
»Slovenec« poroča: Umrl je_ 10. t. m. na Gočah nad Vipavo g. dr. Jožko štem-berger v starosti 43 let za jetiko. Pokojni iz znane spoštovane rodbine, nečak g. kanonika-skladatelja Frana Ferjančiča, je študiral gimnazijo v št. Vidu nad Ljubljano. Zajela ga je svetovna vojna, bil je v ruskem ujetništvu ter prišel domov v oktobru 1918., ravno k smrti blage matere vdove. Ko je nekoliko okreval, se je z veliko energijo lotil študija ter študiral veterinarstvo na univerzah na Dunaju, Zagrebu in v Napolju, kjer je bil promoviran. Zadnja štiri leta brez službe se je z vsem veseljem lotil posestva, ki ga je prevzel po bratovi službi. V svoji službi strokovnjak, po značaju blag, se je preskušen po dolgi bolezni večkrat previden vdano ločil od tega sveta. N. p. v m.!
»IsJra. Izlazi svakog tjedna u petak. — DredniStvo 1 oprava nalaze se n Zagrebu. Masarykova ulica 2» II. _ Broj dakovnog računa 36.789 — Pretplata* Za piieln vođina 5n dinara- ,* .nai.. as dmara; za Inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. _ Oglasi se računaju po cijemku. - Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ .ISTRA«, MasarvkSvful 28 II Talef hr ’ Br 80 n^nik? Ive Mihovilovio. Jukiceva ul. 36. - Za uredništvo odgovara: Dr. Fran Bruciò advokat. Samostanska 6. - Tisak: Stečajnina Jug^lovonske štain^ t"drzagreb' MasiraovaMal -^a tU^u
odgovara RudoH Polanović, Zagreb, njca.teoj. 131,	-	—	.	«	j «« « -.