POS7SRINA PLAĆENA' U GOTOVU
CENA T.— DIN.
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJO!
Izlazi svakog petka • Godišnja prefplata 50 din. • Uredništvo i uprava Brankova ulica broj 30/IV • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 21 februar 1941 God. XII • Sroj 8
Mirno i odSučno!
U presudnim vremenima miran i odlučan stav pret-stavlja polovinu pobede, često više nego što može da pruži stvarna snaga, naroda ili pojedinca. / najsnažniji čovek, &ko „izgubi glavumože da podlegne daleko man jo j sna-Zl’ ako ta snaga dogadaje prima hladnokrvno, pomažuči se promišljenom spretnošću, jasnim pogledima u prilike, i odlučnošču u presudnim trenutcima.
Taj stav je medutim još značajni ji, kad iza njega stoji STVARNA SNAGA, MORALNA I MATERIJALNA, što za naš narod u današnjim prilikama važi, kao malo za koga! Zato i vidimo pojavu da, i pored sve težine sukoba oko nas, i ubacivanja alarmantnih vesti, PRAVI NAŠ NARODNI ČOVEK NI J E NI KAD A BI O TOLIKO PRISEBAN KAO DA-N AS, toliko svestan svojih težnji, i toliko odlučan da brani, i svoju čast i svoju sl obodu!
Ako je u normalnim vremenima i moglo biti spora o tome, šta zaista narod hoče, — danas ni najmanje sumnje nema, da je čitav naš narodni kolektiv, a naročito ono što čini jezgro tog kolektiva, a to je naš seljak, rabotnik, naš čestiti domačin, zanatlija, i nadaleko pretežni broj naše narodne inteligencije, — kao jedan čovek spreman da istraje u odbrani svog mira, ali i pune, i sasvim neodvoumne svoje nezavisnosti. U normalnim vremenima se još moglo da postavi pitanje, da Ii je taj kolektiv svestan žrtava što ih ta odlučnost može da traži, pa da se posumnja, da nema mo-zda u tome neke lakomislenosti ili nazdravičarstva. Danas su nam, medutim, i suviše krvavi primeri pokazali, da i-strajati znači zaista biti pripravan na sve; pa je ipak — možda i zbog tih primera — čitav naš narod, odlučniji nego ikada, da ni za trun od toga svoga stava ne odstupi. Ti primeri su, naime pokazali, da ima nešto što je još strašni je, i od najtežeg poraza, a to je osečanje bespomočnog prepuštanja, u kome nema ni nade ni uzdignuča.
Nismo politički list i ne tiču nas se ni partije ni režimi; Sli smo ubedeni da nema tog čoveka, ko ji bi u današnjim prilikama mogao da vrši bilo kakvu vlast u našo j zemlji, ili se nalazio u opoziciji, a da ne vodi računa o tom, više nego li nedvoumnom raspoloženju naroda. To utoliko pre, Što u širokim narodnim slojevima ne pošto ji uopšte bo-jazan, ni pred žrtvama, ni pred bilo kakvim ishodom tih žrtava, več obratno — pred nekim iznenadenjem, ko je bi prošlo bez žrtava. 1 sve su oči našeg naroda UPRTE DANAS U NAŠU JUNAČKU VOJSKU I U NJENE STAREŠINE, OD NAJN12EG DO NAJVIŠEG!
To raspoloženje ni je tajna ni za koga ko pozna je naš narod, bio to domači čovek ili stranac. I smatramo da je dobro, što je tako. Skrivati, ili čak falsifikovati to raspoloženje, značilo bi nav oditi Ijude na krive zaključke, što povlači za sobom i krive odluke. Niti bi to smelo ikoga da povredi; jer ono nije usmereno ni prema kome odrede-nom, ved prema svakom, ko bi tu našu, najlegitimniju od-branu izazvao. Kao što je tačno kazano, NIKOM E NISMO VNAPRED NEPRIJAT EL JI, ALI ĆEMO BITI PROTIVNI-C/ SVAKOME, KO PREMA NAMA NASTUPI KAO NE-PRIJATELJ.
Dobro je, medutim, da se to raspoloženje jasno pod-vuče i zbog nas samih. Na taj su način unapred izbegnuta kolebanja, pojedinaca kao i grupa, dok se naprotiv stvar a osečaj moralne solidarnosti i pune, zajedničke odgovornosti. A to treba da posluži i kao putokaz našo j štampi, 'jednako kao 1 svima nacionalnim ustanovama i organizacijama. Glas naroda treba da postane opštl glas čitave naše 'javnosti, tako da ni najneočekivanija vest, ili dogadaj, ne bude u stanju da unese NI TRAČAK SUMNJE, NE SAMO V TO ŠTO TREBA DA SE RADI, VEČ NI U ONO ŠTO SE PIŠE, ILI ŠTO SE U NAJINTIMNIJEM KRUGU GOVORI. Da mi ne želimo nego mir, dokazali smo svakim svojim Vorakom, zvaničnim i nezvaničnim. Da smo savršeno neu-tralni i da vodimo računa o ekonomskim potrebama i o iobrim susetskim odnosima sa svakim, pokazujemo i žrtva-tia na svojo j sopstvenoj opskrbi. Ali baš zato imamo pu-Ho moralno pravo da naglasimo, da čemo svoje vitalne interese i svoju nezavisnost, bez obzira na jaču silu braniti; i da pri tom ne krijemo, da pod tim ne mislimo na neku iiktivnu nezavisnost, lišenu svih uslova za odbranu. Ako
Podizanje spomenika Kralju Ujedinitelju u Zelenici
Kako smo svojevremeno javili, inicijativom Sokola iz Boke Kotorske pokrenuta je akcija za podizanje spomenika blagopok. Kralju Aleksandru u Zelenici, na mestu sa koga je poslednji puta stupio sa naše teritorije, na pu-tu u Marselj, u koju svrhu je obrazovan i posebni odbor. Ovih dana održana je prva sednica tog Odbora u Hercegnovom na ko-joj su izabrani radni odbori U administrativnom odboru su: komandant Boke, general Kuzma-novič, J. Sekulič, pretsednik op-štine, pukovnik S. Orovič, R. Dunio, starešine Sokolskih druš-tava iz Prčnja, Hercegnovog 1 Bijele. U Tehničkom odboru su kapetan bb. Mate Marušič, kapetan R. Lah, starešina sokola iz Tivta, R. Dunio i J. Sekulovid.
Odbori su odmah počeli sa radom. Interes za podizanje spo. menika je ve::k u čitavoj Boki, kao 1 po celoj Sokolskoj župi Cetinje.
Naraštaju posvetimo najveću pažnju!
Kad gledamo u vežbaoni-f je, sve časove rađa, upučujte ci naraštaj, uvek pomislimo: j i posvečujte naraštaju. I vi, Bože, šta bi se sve moglo bračo, iz uprave, pozabavite
0 „Sokolskem Glasniku"
Ljubljanska »Sokolska volja«,
u 195 broju, piše:
„SOKOLSKI GLASNIK« Г n ovoj godinl, potpuno svestan odgovornosti, odlično služi za-daclma koje mu nalaže sadanjl položaj sokolstva. Otvoreno, Jezgrovito, odlučno I borbeno pretresa sva pitanja koja su u vezi sa sokolskim radom i životom. Ne kloni se niti onih prilika, teškoča I dogadaja, koja postavljaju na dnevni red spoljni 1 unutrašnji odnošaji, u velikom kretanju i vrenju o-vog nemlrnog doba. Glavno glasilo Jugoslovenskog sokolstva je verna slika, u nesebič-noj službi naroda i države, — ono je u istinu glasnik naše snage, naših težnji, nastojanja
1 borbe, koje sokolstvu donosi sadašnjica, kroz koju moramo krčiti sebi put do idealnog bratstva i slobode".
stvoriti od ove mladosti!1* I zbilja, tu vidimo sve: Tu su naši buduči članovi vežbači, buduči prednjači, starešine, tajnici, prosvetari, blagajnici, organizatori. Tu su buduči borci. Iz redova naraštaja stvoriče se uskoro sve, što če sokolstvu i sokolskom po-kretu davati pravac i ton.
Pogledajte uzornog gos-podara na imanju! Gleda stare vočke i obilazi ih, ali mlade vočke privezuje, okopava, dubri, kida suve grančice i parazite. Jednom reči: on s njima diše, živi. I govori: Ovo je ta i ta vrsta, od nje če roditi toliko i toliko, samo se mora paziti itd. Sve svoje nade upučuje baš tim mladim vočkama. A zašto? Odgovor je jasan.
Tako treba da radimo 1 mi! Mi moramo, da sve svoje napore, svu svoju pažnju uputimo u jednom pravcu: vaspitati omladinu! Vaspitati je u svima pravcima, da ona s potpunim pravom i sa naj-savršenijom spremom, može da preuzme brod u svoje ruke. Vaspitati je telesno i du-Eevno, u nacionalnom i kul-turnom pravcu. Vaspitati je, da bi naoružana svim najbo-Ijim vrlinama, koje može da poseduje čovečja duša, bila dostojan naslednik onih, koii vode naše redove i našu zemlju. Vaspitati je tako da ume da gleda na sve, da čini velika dela, da bude nacionalno svesna, hrabra, pouzdana itd., — i da takva povede svoju zemlju boljim danima.
Stoga, bračo prednjači i načelnici, bračo prosvetari, — posvetite naraštaju vašeg društva i čete, glavnu i naj-veču pažnju! Ne žalite truda, vaš trud biče krunisan uspehom, koji če biti od koristi i vama i svima. Sve svoje sa-stanke, sednice i konferenci-
se ovim pitanjem. Blagajni-če, ne štedi materijalnu stra-nu, ako je izdatak namenjen za dobro i vaspitanje naraštaja. Priredujte tečajeve, i prednjačite i prosvetarske, i narodno - odbranbene, spe-cijalno za naraštaj!
Naraštajci i naraštajke pri-padaju kategoriji, koja nema još velikih briga, dužno-sti, obaveza, koje imaju odrasli članovi i članice: žena, porodica, kuča, dužnost, služba, vojni rok i vežba itdT Naš naraštaj regrutuje se večinom iz dačkih i šegrtskih redova. Divnih li članova i prednjaka, za godinu - dve!...
Načelništvo Saveza priredilo je, 1937 godine, naraš-tajsku školu, pa danas može sa ponosom da gleda na rezultate tih tečajaca. Mnoge sokolske župe radile su slično i zadovoljne su.
Stoga, uputimo naš rad u tom pravcu, jer na mladima svet ostaje!
Ivan Sedlaček
druge zemlje ističu svoje interese i sfere, nesme se zabo-raviti da su interesi Jugoslavije eminentno balkanski i da pošto ji povezanost nezavisnosti na tom području.
Narod to oseča vrlo dobro, pa je baš zato i miran, ali i nepokolebljiv! A danas je vreme, kad ni najmanji zvuk nesuglasja ne sme da se čuje. Ako je do mira, s vi smo za mir! Ali ako je do slobode, ne pomaže mudrovati, a još man je jadati se, ili unositi zabunu, več što odlučnije tu sl obodu braniti. Nadamo se da je obzorje mnogo ved rije, nego što lovci alarmantnih vesti vole da šire, i želimo da svakome ulijemo taj optimizam. Ali živimo u vremenima, kad čitav narodni kolektiv treba jednako da misli i jednako da radi. A to jedno treba da je dostojno, ne samo naše velike prostosti, nego i svetle budučnosti.
СОКОЛСКЕ ПРОСЛАВЕ KAPA-ЂОРЂЕВОГ УСТАНКА
Соколско друштво Београд X.
на Вождовцу, крају одакле је Вожд Карађорђе повео борбу за ослобођење Београда 1806 годи-не, прославило је и ове годинв Сретење, као успомену на Кара-ђорђев избор за Вожда. Пре подне је одржан помен погину-лим устаницима, на коме је r<v ворио прота Братуљевић. Њ. В. Краља заступао је капетан Жер-јав. Присутан је био и коман-дант Београда, генерал Петро* вић, те бројне угледне лично-сти.
После подне приређена је све-чана академија, коју је отворио старешина друштва, брат др. Jb. Орлић. Пригодно предавање о* држао је брат Милић .Мајсторо-вић, просветеар.
Соколска чета Костајиипа,
друштво Добој, приредила је иа Сретење забаву као у^помеиу на неумрлог Вожда и на I Устанак. Успех у сваком погледу одличан. Цео програм био је прожет се-ћањима на зачетнике слободе и на тешку прошлост. Нарочито су успели драмски комади: „О-тац, отац!...“, од Jl. Ћосића и „Под гтрашним крстом", од Јов. Палавестре, што су извели чла-нови Соколског друштва Добој, као гости, чије је извођење о-ставнло дубок утнсак. Учешће добојских сокола сеоска публи« ка и Соколи одушевљено су по-здравили н захвалили им. На забави је настуиио први nyt II тамбурашки зиор.	■*—
Sokolstvo za duhovnu mobilizaciju
Naš brat Dr. Nikola Škerovič,
Član Savezne uprave, napisao je u 3 broju „Monopolskog Glasnika", vrlo zanimljiv članak „Važnost sokolstva i sokolskog rada u današnjim prilikama". U tom članku se kaže izmedu ostalog:
„Izvršiti KONCENTRACIJI] 1 'MOBILIZACIJU SVIH DUHOVNIH I FI ŽIČKI H SNAGA našega naroda prvenstven je zadatak da-našnjice. Bez toga se ne može postiti željeni cilj. Sokolstvo je jed-na velika nacionalna i viteška organizacija koja je stavila sebi u zadatak da svima raspoloživim sredstvima, u duhu i na osnovu svojih velikih sokolskih načela, u-tiče na moralni preporod našega društvenog života i postizavanja solidarne jedinstvenosti jugoslo-venskog naroda u odbrani njegovih livotnih težnja. Sam osnov sokolstva: bratstvo, jednakost i sioboda; jugoslovenstvo, neumorna i stalna akcija, stvaraiaštvo, i sve to nadahnuto dubokom iju-bavlju prema čovcku, prema društvu, prema naciji i prema državi, dovoljno jasno karakteriše velike ciljeve kojima sokolstvo sledi.
Sokolstvo je proširilo zato krug svoje delatnbsti na ukupan život pojedinaca i naroda. Prosvečiva-nje, higijena, unapredivanje svih plemenitih čovekovih poslovi, vode; mostovi, zgrade, poljoprivre-da, knjižnice, iitaonicc, zadrvgar-stvo, sve to, to je ušlo u program sokolskog rada. Preko trista hilja-da sokolskih pripadnika širom cele Jugoslavije dela prema svojim mo-čima u označenom pravcu. Svaki Jugosloven, svaki rodoljub, koji roli. svoj narod, koji je o dan ju-goslovenskoj misli, koji je spte-man da se založi za svoju zemlju i n jenu slobodu i sigurnost, za svoga Kralja, za Jugoslaviju, do-brodošao je o sokolsko bratsko kolo. TU POSLA IMA ZA SVA-KOGA KO JE PRONIKNUT SOKOLSKIM NAČELIMA. Danas u mučnim danima, koje proživljuje-mo naročlto je dragocena svaka jedinka i njena plemenita pomoč. DANAS JE POTREBNA MOBILIZACIJA, DUHOVNA MOBILIZACIJA CELE NACIJE, DA SPREMNA MOŽE PRAT1TI TEŠ-KU KRIŽU I DOCEKATI MUSKI KAKO VALJA, sokolski — po-žrtvovno, a ako i mimo naše želje 1 volje svetskl požar zahvati našu sa toliko krvi i muka stvorenu dr-
žavu i tako skupo plačenu slobodu naroda. Svaki dakle, jugoslo-venskl čovek švestan svojih duž-nosti prema narodu, prema sebi i svome potomstvu može stupiti u sokolske redove i pomoči sokolsku akciji/'.
Dalje brat Dr. Škerovič poziva sve dobre patriote da stupanjem u sokolske redove pomognu velika nastojanja sokolska, čime te najbolje poslužiti domovini i narodu u današnjim težkim vre-menima.
Sz Načelništva Saveza SKJ
10 februara održana je druga sednica Načelništva Saveza SKJ, pod pretsedanjem Saveznog načelnika, brata Ivana Kovača. Re-šavano je o zboru župskih načelnika, tečaju za župske pred-njake i svim ostalim poslovima koji spadaju u nadležnost Načel-ništva. Tako je zaključeno, da se Zbor župskih načelnika održi 15 i 16 marta o. g., i da taj zbor ima karakter radnog zbora. Zborovanje bi počelo 15 marta pre podne. Pokrenuto je pitanje, da
Aktivnost sokola u Južnoj Americi
Pišu nam iz Dock Stida—Boca, Argentina:
Naše sokolsko društvo održalo je prošle godine niz uspelih pri-redaba, na kojima su naši iselje-nici bez razlike manfestovali ju-goslovenske osečaje. Jedna od najuspelijih priredaba bila je ko-memoratvna svečanost, sa otkri-vanjem spomen-ploče Kralju A-leksandru, u Panteonu Jugoslo-venskog pripomočnog društva, Uz mnoštvo iseljenika bio je pri-sutan i jugoslovenski poslanik, Dr. Isidor Cankar, koji je odr-žao zanosan patriotski govor, po-hvalivši patriotski rrad sokola u današnjim teškim vremenima. Go-vorio je i starešina, brat Branislav Milosavljevič.
Naše društvo uzelo je vidnog učešča i na svečanostima brat-skog čehoslovačkog Sokola, pri-likom osvečenja njihove zastave, na koju je dalo vrpcu u državnim bojama, sa napisom: „Vernost za vernost" — (vidi sliku).
Nadasve svečano je proslavljen rođendan Nj. V. Kralja Petra П. Naši sokoli priredili su svečanu akademiju, koja je bila nezapam-čeno posečena. Prisustvovao je i ministar g. Dr. Cankar. Napose se svideo komad „Nada Istre", koji je na opšti zahtev ponovljen u okolnim mestima Pinjero, Be-risovo i dr.
Inicijativom našeg Sokolskog društva održana je i velebna proslava Dana Ujedinjenja, uz sarad-nju društva svih jugoslovanskih iseljenika, pod pokroviteljstvom poslanika, g. Dr. I. Cankara. Uspeh je bio neočekivan i nikad u-pamčen. Jedna jedina ustanova nije htela da se pridruži opštem slavlju:	„Hrvtsko pripomoćno
društvo" (ranije katolčko), zbog toga što je organizator proslave bio Soko Kraljevine Jugoslavije. Ovaj postupak našao je na op-štu osudu kolonije. — Uz sokolski Zdravol
B.	Milosavljevič
se ovo radno zborovanje od rži u
sedištu jedne župe, a ne u Beogradu.
I načelništvo lena zaključilo je, da se u isto vreme i na istoro mestu, održi i radni zbor župekih načelnica. Tacan raspored i mesto javiče se okružnicom.
Na ovim zborovima svaki načelnik i načelnica župe podneče kratke izveštaje o radu u njihovim župama. U subotu uvele o-držače se obavezna za.jednička večera.
Zaključeno je, da se 28,29 i 30 marta održi tečaj za župske pu-tujuče prednjake. Na torne tečaju preči če se j obraditi sve s3et-ske vežbe i celokupno takmičar-sko gradivo.
Kancelarija Načelništva sada je potpuno preuredena I nalazi se na levom krilu 1П sprata, u novim prostorijama Saveza.
Dosadašnji voditelj kancelarije Načelništva, brat Maržan Marijan, napustio je svoju dužnost j posvetio se pooovo študijama. Za voditelja kancelarije izabrana je sestra Jelka Banova.
Proslava Vidovdana, u Sok. društvu Dock Sud, n Argentini
Шшина o, нама
Столећа сно робовамн И туђипу раја били.
Беа слободе и без права, Препуштенн крутој силгг.
Спутане наи ноге биле
И везаие наше руке,
Па иас чежња за слободом Све отера у хајдуке.
Пуне су нас шуие биле,
Све пећипе, сваки кланац, Свуда гордо падада cm Кидајућа ропски ланац.
И пи колац, nifT копопац, Мач, ни копље, вож, ни тане Није нама страха дало,
Да сввтимо љуте ране.
Гинуди смо храбро, смсло, Гледајући смрт у очи, Умирући гледали смо Како иаша крв се точи.
И од сада гинућемо За слободу нашу први,
И ни једну стопу земље Недамо без мора крви!
Iz Saveznog gračSevin-sko'umetničkogotseka
Građevinsko-umetničkl odbor Saveza Sokola K, J. uputio je svima župama okružnicu, u kojoj se govori o zaključku sednice iz-vrSnog odbora, od 23 januara o. g., prema kojoj su sve sokolske župe dužne da se prdržava-ju zaključaka koje Savezna u-prava donosi na predlog I Zbora pročelnika Župskih građevinsko umetničkih odbora (2GUO), a eije je zaključke odobrila glavna skupština Saveza sokola, 26 oktobra 1940 g.
Dalje se u okružnici govori o delokrugu Župskih gradevinsko-umetničkih otseka, koji moraju da vode neposredni! brigu o svojim jedinicama. Savezni grad.-umet otsek propisuje norme, pravilnike, tipove i kontroliše rad. Jedinice su dužne sve predmete iz oblasti Gradevinsko-u-metničke delatnosti dostavljati 2GUO, odnosno gde taj još nije obrazovan, referentu.
Zatim se daju upute za odobravanje projekata, koji se moraju izradivati strogo prema odredbama Pravilnika 2GUO i Pravilnika o odobravanju projekata i držati se normi iz knjige „Narodni domovi i školska vežball-šta“, od Dr. tech. ing. K. Petroviča, sa kojima se moraju sao-braziti i več izrađeni projekti Dalje se daju uputstva da dode-ljivanje pozajmica, u kom slučaju takoder treba postupati prema odredbama Pravilnika 2GUQ i Pravilnika za dodeljivanje po-zajmica. Za domove koji se podi-ž« po elaborata, koji nije odobren po pomenutim pravilnidma, neče se davati ni ukom slučaju pozajmica.
Na koncu se daju potanke »-pute upravama župa sa srediva-nje pitanja u vezi sa vlasništvom gradevina, dovršenjem domova itd. Sprečavati gradnje, gde nisu osigurana dovoljna sredstva do pod krov, jer ni Savez za takve domove neče odobravati pozaj-mice, ako nisu stavljeni pod krov.
J ep eno ona] народ горди, Што и умрет воли више, Hero да је rybe робље,
За слободои да узднше! Пљевља
Јосии Жнц
Највећи неимаои Југославије
Оснивач, у читељ, осл ободипац и у једин итељ
(Наставак)
Ш. КРАЉ ПЕТАР ВЕЛИКИ, ОСЛОБОДИЛАЦ
Ослободилац се појавио у лич-иости Пегра 1 Ослободиоца, ро-1^еиом ксте године када је Гара-Љанин писао* своје „Начертани-је“, које ће он остварити пос,пе *едамдесет и пет година.
У 14 години бежи с оцем у Швајцарску. — Ту се школује, џ бори се у француској армији, jr пруско - француском рату, бива одликован легијом части ва храброст. У Француској се упознаје са идејама Уједињене itpncKe омладине и прима их. — 'Али к>егова љубаВ за народ и прадедовска крв гоне ra да се бори у херцеговачком устанку иротнв Турака. А када је тај устанак крвл>у угушен, пребацу-
је се у долине Врбаса и Уне, и ту иаставља борбу са четом ко-ју сам снабдева, под имепом Пе-тра Мркошића. У писму се обраћа Милану Обреновићу и залаже се да се отстрани мрж-и,а између кнежевских породи-ца те да се заједнички поради за срећу народа. Писмо нема одговора, али након десет годи-на српски народ позива Петра на престо његова деде и оца.
На путу у Србију, југословеи-ски студенти на станици у Бечу хличу му „Живео југословенски Краљ!" Његовим доласком иа престо цели је народ осетио да се пише нова сјајна страна исто-рије. Тада се осетило први пут да Србија постаје доиста прави Пиемонт Јужних Словена. — Бно је то велики историјски прелом у животу нашега наро-да, а Србија је пошла сјајним дивотнии путем који је за тако
кратко време довео до Југосла-вије.
Националки полет, невиђен до тада, изазвао је одмах nojanatte мржље са стране Аустро-Угар-ске. Почело се радити и против службене Србије као и против сваке манифестације националне свести међу аустроугарским Ју-гословенима. Али зар је сва та мржња, сила, била таква да зау-стави неминовни ток судбине?
Одгојен у Француској, у духу слободе и праве културе, он је носио у себи жељу да то исто даде своме народу. Дошавши иа престо заводи уставну владави-ну н пушта да народна воља дође до изражаја. Знао је да само народ, свестан себе и сво-је снаге, може да буде спреман на велика дела. Народ је одах-нуо, осећајући како је много добио. За то је и народна за-хвалност већ у прво време до-шла до изражаја. Тако довр-шивши једним махом све оне дугогодишње борбе које су ра-скидале Србију и ломиле њену снагу, потребну за више циље-
ве, Крал> Петар је сву енергију српског народа упутио у дру-гом правцу. Требало је морал-но, материјално и војнички спре-мити Србију за одлучни бој са Турском.
Народни краљ, убеђени демо-крата, знао је да треба много рада да се Србија подигне, јер је она привредно и финанснјски стајала слабо. И у томе се види његова активност. Слободни живот је бујао у Србији, а остали су се Југословени диви-ли тој слобоштини. Знао је да поправи државни буџет, а тиме добије финансиске могућности за усавршавање војске. Царин-ски рат, наметнут од Аустрије, Србија је издржала, чак иза-шла као победница, јер је ње-на привредна експанзија нашла друге путеве. Кад је привредни живот цветао, могло се мислити и на веће издатке за воЈску.
По мом скромном мишљењу, највеће дело Краља Петра била је војска. Њено наоружан>е Haj-иодернијим оружјем, набавље-ним у Француској, одашиљан»е
младих официра на усавршавз-ње у стране земље, нарочито у Француску, све је то подигло материјалну способносг војске. Али највеће дело је влспитање војске, иладих официра, у јед-ном чистом нациоиалном и бор-беном духу.
Таква војска, добро опремље-на, заиста је била значајан фак-тор у снази Србије. Доказ те силне националистичке ватре у редовима војске, били су без* бројни четнички официри који су, пре балканскога рата, од-лазили преко границе у Јужну Србију да се боре за земљу ко-ја је историјски и осећајем при-падала нама. И тако, од малене Србије, играчке у рукама европ-ске дипломације, постаде зна-чајан фактор у балканском жн-воту.
У спољноЈ политици ослонио се Краљ Петар на Француску И Русију, и тиме одговорио жељи народа, јер је читав народ о-сећао, да му је Аустро-Угарска вечни кочничар и сметња на пу-ту ка ње*ивој слободи-
4 Mucu# сок&лске њрев&еншии
Соколска друштвеност не сме бити алкохолизована!
Кад се улази у испитива-н>е на који начин алкохоли-зам осваја нове жртве и ко-јим путевима појединци до-лазе у додир са алкохолом констатоваће се једна истина да алкохол никад не наи-лази ка усамљеног поје-динца и да се појединац никад директно не упо-знаје са овим злом. Расадници алкохолизма су У најваћем броју случајева оне социјалне укрснице где се људи по разним прилика-ма састају и где се иживља-ва социјални нагон поједина-Ца, као и социјални обичаји који су нека врста социјалног Церемонијала везаног за из-весне друштвене додире. Је-дноставно речено алкохоло-гија је установила да поједи-хац ретко, осим процента каслеђених склонодти, сам почне први пут да пије ал кохол из саме гола жеље да се опије. Ни сам укус алко-хола за онога који почне пи-ти није такав да би олакшао овако индивидуално позна-вање с алкохолизмом. Сигурно 90% оикх кр{и су почели да пију, почелм су то приликом разних дру-штвених додира. сагтанака, весеља, забава, обичаја Мовек је социјално биће и има своје социјалне нагоне Ретке су склоности поједи-наца према усамљивању. То су изузетне или дефекгне појаве. Нормално и здраво је да човек тражи социјални Додир и сасбракај са другим појединцима. Тако се ствара људска друштвеност, Без те Друштвености, без тог соци-јалног нагона и додира не би било ни друштвеног живота и стога је тај нагон значаЈаи и важан. А алкохол тражи баш те социјалне укрснице, те та места на којима поје-динац изживљава свој соци-јални нагон и тражи те со-Цијалне обичаја да би се ту сусрео са појединцем и да би, у једној нарочито погод-ној атмосфери, испуњеној
разним предрасудама, при-добио за уживање тог те-шког отрова. Алколозовање друштввности је главно сред ство којим алкохол осваја за себе широке народне масе.
Ако има једна дужност соколства у питању сузбија-ња алкохолизма по којој не може бити спора она се са-стоји у следе^ој норми: соколство не сме ништа са своје стране учинити чиме би се поспешило ширење алкохолизма путем сокол-ске организације.
То значи: соколство ствара-јуки своју соколску друштве-носг, своје соколскв друш-гвене центре не смз од њих правити ^ауковв мрежо у којима се хватају млади љу-ди и упознавају са алкзхо лом. То значи да соколска друштвеност не сме бити ал-кохолизована. Ако <_е деси да у извесним соколским центрима, соколским cac*s-јалиштима, оним мзстчма на којима се срета по дужносги соколско чланство појави ал-кохол, онда је јасно да са на том месту отвооечо ради ка ширењу алкохолизма. Оо га, прва заповест «oja се на меће соколстау у погледу његових дужносги борбе против тешког народног зла, јесте,
да оно само не допЈжноси ширењу тога зла. А оно неке томе допои««сити са-мо онда ако н>егови до-мови, његове вежбаонице, његова летња Еежбвгиштз, његови састанци, његоаи течзјеви, његове приредбе буду слободне од алкохо-ла.
Ако још пос>-оје нејасни појмови о томе у.чолико со-колство соколском поједин-цу треба наметати обаве-зу антиалкохолизма у ње-говом приватном животу, утолико је више јасна и недвомислена његова ду-жност да не учини са своје стране ништа што прилика и услови за шкрење
' алкохолизма у његаво) сре-дини.
Истина је, да чозек иде у друштво других ради свог социјалног нагоча и других индивидуалних потреба које се могу остварити у друш-тву. 90% тога социјалног нагона и тих потреба могао би се остварити и у Једној безалкохолкој друштвено-сти. Али ту га, у друштвеним |центрима, затечз елкохсл и (без његове воље м наллере. И стога треба стварати дру-штвене центре и сбичаје, треба стварати друштвеност лишену алкохолизма,
треба омогућнтч људима ко|и желе да остваре сво-Је здраве социјалне тежње да се могу чаћи у јгднсј средини, слебодчој од тих великих опасности.
То је дужност соколства. И стога понављамо требз да буде несумњива заповест за свакога да ссколски дру-штвени центри и чнтасз сс»-колска друштвеност мора бити дезалкохолизована.
Друга је ствар докле тре-ба да иде ссжолство у пита-њу наметања обавеза тре-звености појсдинцу у њего-вом прпзатном животу. У том питању треба употреби-ти метод убеђивања, објаш-њавања и пропаганде. Уко-лико је соколских свести у-
толико he та убеђивања и објашњавања чмати eefcer у спеха код њега. Верујемо да fce сваки соколски чоједилац, кад му се предоче )асно тз-шке последице алкохола за појединца и алкохолизмз за друштвени и национални на предак, знати заузети став према том злу и у свом при-ватном животу. Онај соко коме су јасни циљеви сокол-ства осетиће њихову неподу-дарност са перспективама друштва какве отвара алко-холизам и знаће да отстрани све оно што му омета да у свом личком животу оства-ри задатак соколства.
Према томе соколство у питању алкохолизма има и може имати само овај став: Соколство не сме ства-рати могућности за шире-ње алкохола. Стога н>его> ва друштвензст и његова средишта деповагеа мора-ју бити слободна од алко-хола.
У погледу сузби[зња ал-кохолизма у призатнзм животу његовог члансзва. соколство треба да стал-но развија смишљск/ ак-цију пропаганде * убеђи-вања са циљем да се код њих створи јасно уверење о дубоком нескладу изме-ђу циљева соколстза и де-ловања алкохолизма.
Брат М. Смиљгни1« у Врњгчкој Егњи
Управа соколског друштва у Врњачкој Бањи одржала је сед-ницу, на коју је позвала брата М. Смиљанића, заменика Старе-шине Савеза Сокола, који се на-лазио на одмору. Седница је и сазвана искључиво ради овог, како би се браћа из управе у-познала са извора, о соколскем раду. Старешина брат Милан Џимић, пуковник у пензији, по-здравио је брата Смиљанића.
Брат Смиљанић је исцрпно о-бавестио браћу о ста»у сокол-ског рада, о тешкоћама и успе-сима по свим жупама. Нарочито се задржао на Петољетници и на потреби ширења соколске штампе, која се одлично уређу-је, и по садржини и по форми, истичући да је претплата ли-стова и књига тако мала, да је соколска штампа приступачна н најсиромашнијем слоју народа.
Брат Смиљанић се детаљно интересовао о стању ове једини-це и препоручио што више ак-тивности на оснивању сокол-ских чета, братстава и повере-ништава. На крају је бурно по-здрављен.	Л.	Р.
Sa nastupa jugosiovenshih i Čehoslovačkih sokola u Argentini
(Vidi članak na str. 2)
Оваква Србија морала je било кад доћи у сукоб с Аустриј м, али су сви осећали да тргба пре заподети борбу за ослобођење нашег југа, да би се ојачали за велику борбу. Знајући то, Краљ Петар се трудио да сагласи све балканске народе и да их пре-Добије за одлучну борбу. Њего-ви напори су крунисдни плодом, када су балкански народи зада-ли последњи ударац османској сили. Дошли су дани неописи-вог националног одушевљења и полета; дошло је освећење Ко-сова. Војска, дело Крал>ево, по-казала се достојна свога Творца и народа, а Краљ, озарен сре-ћом, улази у Душаново Скоп-ље, као први српски краљ на-кон толико стољећа.
Какав је значај придавао тој борби, види се, када је за ко-манданта највеће, II армије, по-ставио свога сина, Престолона-слсдшша Александра, који му ie био одличан сарадник
Крал>ево дело и дело н рода дуго од њега припремап'4. као и од њсгових сарадника, уиа-
! сано је успехом. За истгрију он ће увек бити краљ о.в.тник Косова, а за народ је постао легендаран као и његов дед, док у народним предањима зау;имз место цара Душана и uapa Ла-зара. За то је монархизам тако чврст у души нашег народа. Јер када један краљ прилази своме народу са толико искрсно ти и срдачности као што је то, кр°з цели свој хшвот, чинио Краљ Петар, зар то народ неће ра-зумети и правилно оценити. Та-квог великог Краља, али сеои блиског народ је осетио као нешто своје, из народа.
Српство је било освећено, и сви Југословени томе су се истински радовали. Рат je свр-шио, али још живи један веков-ни непријатељ. Догаћаји. које Србија није жељела нај-овешта-вају други рат. јер је требало срушити ту државу, којој су се окретали Јужни Словени и који су сматрали својом. —
Стари је Краљ био већ изне-чогао и oceha потребу да преда ^управу земље у руке младом,
1 али већ довољно искусном му-жу. Регент Алсксандар зам:нио је оца, који је остарио од бри-га и напора. — Било је то само промена личности, али не и про-мена духа* енергије. Па ипак, тиме није престало живо зани-мање седог Краља за државне послове. Он их стално прати и учествује у свима дотађајимч. Његова се реч чеето чује А у моменту када је осетио да rpi-ба дати моралне окрепе напа-ћеној војсци, када од савезника помоћ није била дошла, седи краљ смело, са полетом једног Карађорђа, силази у прве рово-ве и узимајући пушку у pyi е показује крајњу решеност, да се истраје у борби.
Али дошла је и година 1915. Дошла је албанска Голгота. Се-ди је краљ пошао, са својим си-ном с војском. без отаџбане, преко снега и гудура албзнских, делећи с њом све невоље и пат-ње. Био је то прави народни крал>, који свој народ не на-пушта ни у несрећи, свестан да трпи народни бол. Ништа, па ни
наЈпримамљивије понуде није га могло оделети од народа, јер je знао да ће војска, знајући да је он у њеној средини, осећати како није сама. У то доба по-стали су легендарни седи Краљ и његова четири вочића.
Морала је крварити душа се-! дога Краља, када је својим очи-ма гледао како му умиру њего-ви дивјунаци. Његова је душа више патила него ли његово бо-лесно, слабашно тело, али њего-ве речи, благе и окрепљујуће, биле су пуне наде и вере у леп-шу будућност. Све то није сло-мило Њега и дух војске. После Крфа долази солунски фронт, а Краљ тада остаје у близини војске не напушта.јући је за све време. Осветник Косова постао је и Ослободилац Његов се жи-вот лагано гасио и у позно ле-то 1921 умре, уверен да је испу-нио аманет покољења. Пренесеп у задужбину Карађорђевића, да почива до свог деде, достојан до достојног.
Жељко Баћић, матураит
Вршац (Свршиће се)
Sokolske priredbe . u Borovu
U subotu, 15 februara, odr?a-na je u Borovu revanš utakmica izmedu sokolske župe Osijek i sokolskog društva Subotica-ma-tica, članova i naraštaja u slo-bodnim sastavima na svim spravama i u prostim vežbama.
Takmičenje je otvorio brat ing. Miloš Kvapil, načelnik župe Osijek. Videli smo naše najbolje takmičare, medu kojima i Ku-jundžiča iz Subotice i Momčilo-viča iz Osijeka, dok brat Vuki-čevič Pero nije mogao zbog bolesti da nastupi.
Rezultati: vrste:	1. Subotica,
članovi:	211.25 nar.:	205,4 bo-
dova.
2. Osijek, članovi: 196.10 nar,: 199.1.
| Pojedinačni rezultati:	Članovi:
Kujundžič K., Subotica 58.35; Momčilović, Osijek, 55.60; Ilako-kovac A., Osijek 52.40; Katinčič, Subotica 51.70; Stančič, Subotica 51.10; Beškalini, Osijek 48.45; Rudič, Subotica 46.55; Jaršal, Subotica 46.15; Stojanovič, Osijek 40.05; Ivič, Subotica 44.00.
Naraštaji:	Zečevič, Subotica
55.40; Kovačevič, Subotica 52.80; Markovič, Osijek 52.30; Fister I. Subotica 52.00; Macakanja, Osijek 51.80; Stefanovič, 47.80; Gu-zina, Osijek 47.80; Prčič, Subotica 45.40; Fister II, Subotica 38.10.
Brat ing. Kvapil proglasio je rezultate i čestitao pobedničkim vrstama te ih pozvao na istraj-nost u sokolskom radu, posle če-ga je otpevano »Oj Slaveni«.
Takmičarima i sudijama prire-dena je večera u restauraciji Društvenog doma u Borovu, posle koje je brat Temali, načelnik sok. društva Subotica-matica, za-hvalio se župi Osijek na ostvare-nju ove utakmice, te pozvao sve prisutne na još intenzivniji i is-trajniji rad. Izručio je tople pozdrave brače i sestara iz Subotice, koji na krajnjem severu naše otadžbine budnim okom mo-tre i snažnom desnicom čuvaju njene granice.	K-k.
Šaljite pretplatu za HSokolski Glasnik"
Нратке вести из нашег соколства
ГЛАСОВИ ШТАМПЕ
»Narodna odbrana«, list istoi- i naroda. List kaže, da u našem
Нови Просветни одбор дру-штва Бања Луке на челу са братом др. Томом Толацијем, от-почео је са интензивним про-светеним радом, па су већ 9 фе-бруара одржана два предаваша: 0 Јосипу Јурју Шгросмајеру, ro-ворио је брат Јурај Ваљак, про-фесар, a о Мишку Јовановићу и друговима говорио је брат Злат-ко Пувачић, старешина друштва. Посета на оба предавања била је задовољавајућа.
*
Соколско друштво Равна Река,
код Крагујевца, приредило је 10
о.	м. академију у врло лепо де-корисаној сали соколског дома. Све тачке изведене су на задо-вољство великог броја гледала-ца, који сваку друштвену при-редбу у лепом броју посећују.
*
Соколска чета Бачки Моно-штор дала је 9 о. м. изванред-
но успелу и посећеиу певачко-дра.чску приредбу у Бачком Бре-ry. Циљ прнредбе је био подр-жавање и продубљавање веза између два шокачка места, која у овом граничном куту наше миле Отапбине, високо држе ју-гословенску народну свест. При-редба је била прожета југосло-венском мисли и пропраћена о-душевљеним усклицима Њ. В. Краљу Петру II.
Шокац-соко
'г-г	*
Пишу нам из Главати-Грбаља,
Бока Которска:
„9 фебруара чланови ове чете су дочекали са заставом Његово Високопреосвештенство Митро-полита Црногорско-Приморског, Г. Јоаникију Липовца, који је тога дана учинио посету древ-ној Грбал>ачкој светињи мана-стиру Под Ластва! Рад ове чете је успешан у моралном и мате-ријалном погледу а за ову за-слугу се може честитати вред-ном просветару н тајнику, Васи-лију Дољоници.
! *
У Масариковој сали соколског
дома у Јајцу, пред многоброј-ним слушаоцима, одржао је пре-давање брат Милан Илић, прота, о просветном и културном ра-'ду, изложивши развој културе и њезино деловање на развој народа. Предавање пажљиво је саслушаио од присутних, те се je на крају развила дискусија о просветном раду у соколском 'дому, па је па је позват сваки члан да се писмеио изјасни, за шта мисли да је способан и за коју врсту просветног рада има вољу да активно сарађује. Ова акција има широке погледе и претпоставља се да he потпуно успети, а према замисли про-светног одбора, Соколски дом у Јајцу ће постати жариште про-свете.
Димитрије Делић *
У недељу, 9 фебруара, одржао је брат Вјачеслав Баратински у
Кулеи Вакуфу, у школи, пре-даван>е о узорном воћарству. Школска соба је била дупке пу-на. Дошли су многи мештани n сељаци из оближњих села. Ор-ганизована је заједничка наруџ-ба племенитих воћних садница. Брат Баратински попратио Је предавање фотографијама из свог десетгодишњег воћарско-пољопривредног рада, уз суде-ловање браће сокола у Л. Сје-ничаку.
*
• Соколска чета Липово Поље,
друштво Госпић, приредила је успелу забаву која је била до-бро посећена, тако да је била дупке пуиа соколска сала. Брат (Старешина одржао је лед говор
0 соколству и о браћи Јунаци-ма. ИзВедено је неколико веж-би, а браг просветар одржао је предавање.
■*
Сељаци-соколи из Соколовића,
код Рудог, приредили су прош-ле недеље у Вишеграду врло у-спелу забаву, са бираним про-грамом. Уз разне рецитације и др., даван је и Кочићев комад: „Јазавац пред судом", кога еу млади соколи-дилетанти извели са много успеха. Посета забаве је била одлична.
*
Sokolska četa Bački Monoštor
društva Sombor, ima vrlo aktiv-nu Lutkarsko 'sekciju. Sekcija je osnovana 1936 godine i daje redovne pretstave. Pozornicu, lutke
1 sav ostali inventar izradili su sami članovi čete kao jedan od zadataka u SPP.
*
U selu Vratnici, kod Tetova, osnovana je nova Sokolska četa, na inicijativu samih seljana. Sokolska župa Skoplje primila je novu jedinicu, koja je počela sa uspehom rad.
*
Sokolsko društvo u Dubrovniku priredilo je u oči proslave sv. Vlaha svečanu akademiju, koja je bila odlično posedena, jer je sokolana bila otvorena za sve gradanstvo bez razlike vere i plemena. Na akademiji se ponova manifestovao duh jugoslovanstva i pomirljivost, čiji je propagator Sokolsko društvo u Dubrovniku oduvek bilo.
*
Sokolsko društvo Bos. Petro-
vac održalo je društveni pred-njački tečaj od 28 I do 8 II, koga je vodio brat Miloš Volk, žup-ski prednjak iz Banja Luke. Tečaj je pohadalo 14 brade i sestara, a završilo desetero/ i to: iz društva Bos. Petrovac: Šalih Kule-novid, Bahtijaragic Omo, Čup Todor, Alagic Jusuf, Kukolj Rada, Milidevid Andelija i Trninid Slavka: iz čete Bukovača: Kecman Pero, iz čete Kolunid: Re-pija Milutin i Mirkovid Milanko.
Tehnički dio tečaja vodio jebr. Volk sa puno umješnosti i po-stignuo lep uspeh. Medu ostalim brat Volk prešao je sa tečajcima i takmičarsku gradu, kao i proste vežbe za sve kategorije, za pretstojedi slet
Brat starešina Rakic Gojko pre-davao je Sokolsku organizaciju, brat Modrušan Ante, sok. ideolo-giju i istoriju, a brat dr. Pera Mirkovič,-higijenu, anatomiju, fi-ziologiju i prvu pomod.
A. M.
*
Sokolsko društvo Kucura ispu-njujudi amanet Viteškog Kralja Ujedinitelja i ostvarujudi zavet S. P. P. izvršilo je do kraja 1910 godine sledeče: Povedalo je broj-no stanje članstva, osnovalo je velosipedski, narodno-odbranbeni otsek i otsek za spremanje članstva u vojnim predmetima, stavilo je pod krov Dom Kralja Petra II u vrednosti preko di-nara 200.000, osnovalo fond »Petrov dinar« za pomod siromašnim članovima radi učešda na Sveso-kolskom sletu u Beogradu 1941 godine. Članovi vežbači završili su sa uspehom velosipedski eg-zercir, priredivani su izleti na velosipedima sa izvidanjem u na-rodno-odbranbenim zadacima. Od ličnih zaveta ispunjeno je do sada preko 90%.
Sokolsko društvo Split priredilo je veliki ples, koji je po uspehu premašio dosadanje. Pored gradanstva, primeden je i lep broj oficira. Prostorije sokolskog doma bile su ispunjene do posled-njeg mesta i prekrasno dekori-sane. Svirala je društvena glazba a nisu izostali ni lutnja, šaljiva pošta i druge vesele atrakcije. Uspeh je bio potpun, naročito moralni, jer je jugoslovenski Split još jednom dokazao visoku nacionalna svest i patriotski ponos.
*
Sokolska četa Raskršde, kod
Sarajeva, uspela je da za deset godina delovanja postigne neza-pamdene rezultate na opštem podizanju sela, iako je imala ne-čuvenih smetnji u radu. Neprestanim predavan jima, akcijama, osnivanjem raznih otseka, nabav-kom semenja alata, sadnica, iz-vršenjem zaveta SPP, odbram-benim radom, predvojničkom o-bukom itd. četa Raskršde je po stigla više nego se može tražiti! A da deset godišnji rad kruniše još jednim uspehom, odlučeno je da se podigne sokolski žitni ham-bar, kao neka vrsta štedionice, koja de davati meštanima seme na zajam. I prošlu godinu četa je nabavila 2 vagona kukuruza za selo.
*
Sokolska četa Sv. Jurij ob
Ščavnici je vprizorila v nedeljo 9. februarja v domu Matije Gubca Nušidevo, komedjo „Ujež“, v režiji ' brata Dragota Korošaka. Kljub temu, da je bila večina i-gralcev novincev, so tudi ti svojo nalogo zadovoljivo rešili, posamezne vloge pa so bile prav dobeo podane. Komični prizori ki se vrste v vseh dejanjih, so vzbujali med občinstvom obilo smeha. Sokolski četi želimo še več takih uspehov.
*
Pišu nam iz Slovenjgradca: Da-
leko smo, ali opet blizu, kad pro-čitamo subotom naš „Sokolski glasnik". Radi se, ozbiljno radi pa i naše društvo ne spava.
Lutkovni otsek prireduje predstave i za siromašnu decu okoliških sela. Koliko radosti unosi u dečje duše. Nama velikim pru-ža sokolski teater nekoliko sati smeha i razonode. I mladi i stari priredili su smučarsku utakmicu. Najbolja su bila deca. Zato zove-mo starije opet u vežbaonicu, da ih prodrmamo. Zlu ne trebalol
Ako je nekoji put nešto više larme u sokolani i u restauraci-ji, ništa zato. Nova Evropa se budi. Proljede je blizu.
Uče ved i sestre ispaliti zrno u cilj. Uče i mališanl da bi kao stariji, što pre dobili kolajnu do-brog strelca.
S.
POHVATANA TERORISTIČKA BANDA U ZAGREBU
Direkcija zagrebačke policije je izdala saopštenje, prema kome je uapšena jedna teroristič-ka grupa, od 16 lica, koja se, pored ved izvršenih atentata, podmetanjem eksploziva, u Zagrebu, u prostorijama Engleskog kluba i drugdje, pripremala na čltav niz novih i teških atentata. Cilj tih atentata je bio, da se stvaranjem nereda potkopa au-toritet banske vlasti i da se omo-gudi prepad za nasiVnu izmenu postojedeg zakonskog poretka.
mene narodne organizacije, ob-javljuje nedavno članak bivšeg ministra, generala S. Milosavljeviča, o starešinama naše oružane sile. U c%nku se iznose primeri odličnih vojnih starešina u isto-riji Srbije, kao i goleme zasluge naših vojskovoda, za naše narodno oslobodenje i ujedinjenje. Zatim se završava:
„Starešine, pak, jugoslovanske vojske zapojem su istim duhom, jer se moderno vaspitavaju, a na-pajuju svetlim primerima, koje su za sobom ostavili oliciri i podofl-rici srpske vojske iz ratova od 1912 do kraja 1918 godine. Osla-njajuči se na istoriske tradicije I na principe savremenog ratovod-stva a iskorišiujuči u največoj meri izvanredne prirodne vojničke odlike našega naroda, jugoslovenski oficiri i podoficiri umeče vršiti svoje dužnosti, kad i ako za to bude nastupila potreba. I zato je jugoslovenski narod i miran i spo-kojan, ma da je požar novog rata zahvatio največi deo Evrope.”
TAKO JE!
Beogradski list »Napred« ob-javljuje članak, pod naslovom »U časovima sudbonosnili odlu-ka«, u kome govori o poslednjim medunarodnim dogadajima, u vezi sa držanjem naše države
Соколи за пролетње пс ш 'мљавање
Земаљски одбор за пропаган-ду пошумљавања доставио је Савезу Сокола K. Ј. расписе који се oruioce на пропаганду пролетњих дана пошумљавања. Као што се из поменутих распи-са види, дани сађења дрвећа и пропаганде пошумл>аван>а одр-жаће се овог пролећа у времену од 16 до 31 марта. Стога је Са-вез сокола упутио апел на своје жупе, да у духу изнешепог у расписима Одбора, заинтересу-ју све соколске Јединице, да се : придруже овој акцији пошумл»а-ван>а и да у rnoj учествују шго је могуће више.
ИЗ СОКОЛСКОГ ДРУШТВА БЕОГРАД I
На седници Предњачког збора предало је старо Начелништво дужност новом начелништву. Начелник је Илић Ђорђе, наст. гимн. Заменици: Иван Седлачек, Милан Чупић и Микулић Ненад. Начелница Славомира Милетић, заменице:	Милнца Марковић,
narodu postoji veliki moralni kapital, spreman da u svakom trenutku, i pred svakim, brani svoj mir i svoju punu nezavisnost. Zatim kaže:
„Ovaj moralni kapital ne mogu da nagrizu razni gradski paraziti, strani najamnici itd. Ali ovaj moralni kapital koji je naš narod po-kazao ovih dana, na jedan miran ali odlučan, čutljiv ali pouzdan, nenametljiv ali dostojanstven način, pretstavlja jednu duboku i ozbiljnu obavezu onima koje su slučaj i prilike dovele, da u ime njega i za njega, preuzimaju od-luke i rešenja. Njihov položaj ni-je lak, kao što to ni je ni položaj ni jednog državnika dana s, naročito kod malih naroda. Njihov po-sao nije lak, zato što imaju pred sobom JEDAN CORD, ODLUČAN NAROD; narod svestan opasnostl u kojima živi, ali narod koji če, ako je potrebno, ponovo u svojoj istoriji odlučiti, u svim svojim najlepšim i najsnažnijim delovima, izmedu carstva zemaljskoga i carstva nebeskog. Nije to odlučivanje samo izraz jednoga narodnoga Idealizma i vernosti tradiciji svojih predaka, nego je to jedna reali-stička procena, koju svaki narod, dostojan svoga mesta pod suncem, mora imati. A ta je procena prosta u svojoj veličanstvenosti i tragičnosti: ZEMLJA SE BRANI ŽIVOTOM I SMRĆU!”
Љерка Штефан и Нада Петро-вић. Предњачки течај у дру-штву наставиће се и спојити са предњачким часом. Предњачки час водиће Седлачек, а преда-вања на течају одржаваће дру-штвеии функционери. 13 фебру-ара одржана је у друштву заба-ва у корист подизања спомен крста на Торлаку. У друштву се воде припреме за одржање Ве-лике 1 свесловенске костимиране забаве, која ће се одржати У друштвеним просторијама 8 мар-
Из отсека за рад на селу
Ценд tueiiepa c 7 поснупиле!
Обавештавамо соколскв јединице, да је шећар по-скупио. Сада је цена 1S.S5 динара по кипограму, рачу-најуки и паприку. Уједно мо-лимо да се код нарууЗе по-шаљу и џакови за шекер, јер их фабрика више не даје. Џакове слати преко Савезз Сокола K. L,
Новац шаљите унапред, на чековни рачун £р. 53-102»
Duša i um ne boje se beskraja -s- u svjetu misli bližina je svuda, — Ali ti jelo ne može bez kraja,
Bez mede je život stravičnost luda.
Opšta otadžbina — kugla zemaliska, —
Zajedno sa naukom, pojam je nov;
Od duše se odbija, kao naš zov U planini, il val o hrid kad pljuska.
Makar koliko mi letjeti htjeli,
Višini plavoj il’ širini ravnoj,
Ostajemo na zemlji kao sveli Karanfil erveni u vazi zlatnoj.
Ima 11 majka djece nerodene,
14 brat brata dok ne rodi majka,
— to ne tvrdi ni dječlja bajka —
Nit može biti opšte otadžbine.
Duša i um ne boje se beskraja
— u svjetu misli bližina je svuda, — Ali tijelo ne može bez kraja,
Bez mede je život stravičnost luda.
Branko J. Krčum
'God. ХТТ — Broj 8
SOKOLSKI GLASNIK
Strana 5
Смрт бр. Адама Замојског
Co&t&a uc^ckal тсалсшЛа
Ca искреном тугом у срцу при-мића целокупно југослованско соколство тужну bsct, да cs ње-хов велики пријатаљ, брат Греф Адам ЗамсЈски, ие налази више међу живима. Поеле многих пе-рипотија, из несрећне пољске земље стигао нам је глас о h»s-гоеој смрти, што је и са меродав-на страна потврђено. Братска Пољска изгубила је у њему ве-ликог сина, Југославија, Бугарска м сва остале слоаенске земље
оданог словенског брата, а Евро-па и цео cbst човека меународ-ног значаја.
Мали je број Југословенских со-кола који нису видели или лично познавали дугогодишњег старе-шину Савеза пољског соколства, који js из храбре Варшаве лично долазио на све наш« веће при-редбе, како би словенска поро-дица била потпуна, и сва словен-ска 6pafea на окупу, кад js по-требно. Њега је познавала Љу-бљана исто тако добро као и За-грвб и БеоградЈ Јужна Србија исто тако као и Босна и јадран-ско приморје и црногорски кр-шеви. Свуда је он стизао да ви-ди, упозна и заволи, и заиста он нас је познавао и волео, и Србе и Хрвате и Словенце, све као једну југословенску целину. Брат Замојски, као просвећени Сло-вен, осећао се код куће и међу браиом, како у Варшави, тако и у Москви, Прагу, Београду и Со-фији. Честим путовањима по сло-венским земљама, и сдржавају^и сталан и интиман контакт са со-колским ортанизацијама, брат Замојски је доспео до оне идеал-не висине поборника словенске узајамности, која му јв омогућа-вала, да својом ЛЈубављ.у обухва-ти цело словенско племе, у чију је будућност и величину веровао до последњег даха. Наегова је нај-Befca заслуга што је, дошавши ка чало Савеза пол»ског соколства, повео своју организацију у праз-цу словенскв солидарности, што до тада није био случај. Као са зивач и организатор састанка со-колских претставника Пољске, Че-хословачке, Југославије и Руса за границом, 14 августа 1925 год. у Варшави, он ј® био оснивалац са-веза „Сповенско Сокопетво”, та je својим даљим радом стекао пуно право да се уврсти у ред словенских соколских в«ликана, д-ра Тирша, д-ра Јана Подлипног, д-ра Јосифа Шајнера, Енгелб. Гангла, д-ра Лазара Цара, д-ра Лазе Попови^а, Стеве Тодорови-foa, Митрополита Софијског Cre-фана и др.
Велика је н>егова радост била, *ада је после европскога рата до-лазко к нама, и са дивл>ен>ем по-сматрао иеполмнске напоре бла-женопочившаг Краља, да успоста-ви Јединство своје земла. Није ман>а била н>егова радост ни због уједињењв два западна слованска племена, Чешке и Словачке, јер је у томо видео чињвницу! да 1*
синтеза словенских народа могу-fea и остварљива, када их воде високи и просвећени умови, Ње-говим настојањвм пољско сокол-ство зауззло је негативан став према небратским догађајима, који су се одигрели изме1ју Пољ-ске и Чехословачке, 1938 г,, чимв је дао највећи доказ доследности својим убеђењима.
Од оскивања Савеза Словен-ског Соколства 1925, па све до 1936 г. заузимао је у њему висок положај потпретседника Савеза, а године 1933 изабран је за прет-седника Међународне Гимнастич-ле Федерацнје, којој је седиште у паризу. После оснивача ове ин-тернационалне организацијз Бал-гијанца, Нихоле Киперуса, и Фран-цуза, Шарла Казалеа, почивши брат, Адам Замојски, је први Словен ком'9 је указана част да буде претседник највеће сватске гимнастичке уније, у којој ја у-дружено 29 разни држава свију континената.
Његова отмена фигура, манири једног савршеног џентлмена, пер-фектан француски језик, дискре-тан хумор и широка човакољуби-вост, спојена са соколским демо-кратским опхођењем и приступач-нош1\у, чинили су ra достојним пратставником мо^ног словенског племена и његове горде и храбре отаџбине, на свима скуповима и међународним састанцима ове светске гимнастичке организације. Пуних 8 година, све до своје смр-ти, налазио се на овом часном положају, са којим су биле везане не мале дужности и одговорно-сти.
Колика је моћ соколских уве-рен>а зрачила из брата Замојског, док ја био у животу, најлепше сведочи његов породични живот.
Његова два сина су била и остала два сокола, н.егови унуци соколи-ћи; снаха, Јадвига Замојска, била ја дуго година савазна началкица пољског соколства и претсадница Женског техничког одбора Међу-иародне гнмнеоичке федерацнје. Он је н своме, далеко чувеном пол>ском иман>у, Козловки, при-ређивао освом трошку предњач-ке школв и течајева, а једном приликом и читав слет пољских сокола и соколица, иа коме је би-ло присутно преко 4.000 учесни-ка, његових гостију. Његов дом у улици Фоскал, број 2, у Варшави, био је увек гостољубиво отворен не само за пољске, него и за со-коле из свију словенских земаља
подједнако.
Југословенско соколство, опла-кујуки искрено смрт свога вели-ког пријатеља и соколског брата, који се, веран традицијама рода Замојских, достојно одужио, ка-к-з својој мученичкој отаџбини, тако и словенству и човечанству, дубоко жали што је, због данаш-њих прилика у немогућности да му на други начин искаже своју пошту, свердну љубав и благо-дарност.
Нгка је слава и светао спомен међу нама на великог Пољака и врлог Словенина, брата АДАМА ЗАМОЈСКОГ!
Д-р М. ГрадоЈеаи*
Ш.	t	ШтШ
Вг. А. Zamojski sa br. Ganglom, Paunkovićem i ostalim pretstav-niclma slovenskog sokolstva, n Krakovu
Састанак наших држгвннка ca г. Хитиером
Концем прошле недеље пошли су у Немачку претседник југо-словенске владе, r. Драгиша Цветковић и министар спољних цослова, г. Цинцар-Марковић, где су у Бергхофу имали тро-часовни разговор са вођом не-мачког Рајха, r. Хитлером, и немачким министром спољних послова, г. фон Рибентропом. Немачка и југословенска штам-па подвлаче, да су се разговори водили у духу традиционалног пријател>ства и добрих односа између обих земаља, истичући да су се ти односи нарочито манифестовали у привредној о-бласти. Опћенито се истиче, да је обострана жеља да се мир и даље очува. „Политика" пише, да „пријател.ска атмосфера у којој су вођени разговори најбоље ода-je њихову важносг за Југославију^ за чување њене безбедности и њених животних интереса. Јер, по речима Њ. Кр. Вис. Кнеза Мамесника, изговорении Првог децембра:	„Наша земља води
мирољубиву политику и жели пријатељство са свима својим ( суседима, који поштују њен ин-тегритет и њену независност."
NOVI PODBAN BANOVINE HR-VATSKE
Dosadašnji podban banovine Hrvatske, Dr. I. Krbek, je pen-zionisan, a na njegovo mesto je postavljen g. Dr. Svetozar Ivkovič, advokat iz Zagreba. G. Dr. Ivkovič je rodom iz Sremske Mitroviče, Srbin je pravoslavne vere i pretsednik Mesnog odbora Samostalne demokratske stranke a Zagrebu.
Spomini na usfanovifev sokola v Selnici ob Dravi
V začetku 20 stoletja je rajnka mačeha posvetila vse svoje sile pomakniti slovensko govorico do bregov reke Drave. Čim več uspehov, tem bolj bi se krčila naša zemlja, naša največja dragocenost V nameri doseči stavljeni smoter, je bilo nujno odstraniti vse ovire, zatreti našo zavednost. Čim zavlada brezbrižnost in mlačnost je že skoraj dosežen celoten namen. Človek kakor nerad zgubi voljo do borbe omahne in preda se v negotovo bodočnost. Prav pridni so bili razni pomagači vdani cesarju na delu. Slovenska Selnica je bila na najlepši poti, u-sahniti kot cvet kobanske slovenske zemlje. Delo je teklo sigurno naprej, seveda v mašo narodno škodo. Prvi znaten uspeh popolna slovenska šola je pod silo razmer morala uvesti tuji učni jezik v višjih razredih. Ustanovljali so razna društva, kjer so bili govori, igre, veselice, „nemi“ kobanskemu ljudstvu. Takratne male občine, združene danes v Selnici so imele tuje uradovanje. Naš človek živeč na svoji grudi že 50 rodov je prejemal pisano besedo, ki je ni ra-.umel. Ali rod malih bajtarjev, llapcev in dekel je pel in govoril tako, kakor so mati nas učili. Čim sigurnejši je posta! korak raznih veteranov, tem bolj je žarela iskra domoljublja v srcih redkih onih, ki niso hoteli i omagati, ter bili pripravljeni braniti to kar je naše. Iz lastne pobude so možje pričeli buditi naš rod. Obramba
naroda iz naše zemlje na naši narodni meji je rodila misel, da razprostre svoja krila nad Selnico ob Dravi Sokol ter zbere vse kar je naše. Doga doba čakanja rešitve vložene prošnje ni uspravala borcev mejašev. V tej težki borbi je marsikak narodnzak trpel duhovno še več pa gmotno. Avendar borbeni duh se rasel, pokonci glavn so hodili selniški Slovenci. V času pred ustanovitvijo Sokola, so možje krepko prijeli delo v svoje roke. Tako se je posrečilo možu Sokolu ob priliki poslednjega predvojnega ljudskega štetja v svoji občini pokazati, da živijo tod sami Slovenci razen nekaj izjem, ki so svpjo kri zatajili. Pripravljeni so bili braniti vsako najmanjšo ped naše zemlje, da ni menjala našega gospodarja. Ob slovesnem vmeščenju rajnkega župnika, je Sokol govoril dušnemu pastirju edini pozdrav v slovenski besedi. 2upnik mu je ostal zato vedno hvaležen, le drugi so govorili, da je bil dan z našo govorico sramotni pečat vsej slavnosti. Kjer koli je bilo mogočeso širili našo tiskano besedo. Hodjli od hiše do hiše in dramili ljudi, rekoč, delaj in vstani saj si na svojem, tu se naj sliši tvoja beseda tu nisi gost, ampak gospodar.
Po težavnih poteh in britkih preiskušnjah, napolujeni radosti so bila srca borcev, dovoljena je bila ustanovitev Sokola leta 1912. v Selnici ob Dravi postavljena ste-
ТУРСКО - БУГАРСКА ДЕКЛАРАЦИЈА
Пре неколико дана дошло je до заједничке декларације тур-ске и бугарске владе, у којој се изјављује, да Турска и Бу-гарска, као непроменљиви основ своје спољне политике сматрају то, да се уздрже међусорног нападаја. Затим се каже, да су обе владе прожете пријатељ-ским иамерама и да су одлучне да продубе то добро суседство, и да нађу начина за живље ro-сподарске односе. Обе владе raje наду, да he и штампа обеЈу држава бити прожета осећајем пријатељства и Mebyco6Hor по-верења.
Претседник бугарске владе, r. Фмлов, изјавио је у бугарском Собрању, да је турско-бугарска декларација нов доказ бугарске мирољубиве политике, коју je она решена да продужи и у будуке. Бугарска нема намеру да угро-жава било кога, а основа бугар-ске спољне политике, уздржавв' ње од сваког нападаја, остае не-промењена.
na je kljubovala vsem mogočnim silam.
Kakor paprej, tako tudi sedaj gre peSčica zavednih majašev samo naprej. Nala vest nam govori, da delamo prav. V trdni veri svojo mejo utrditi dati še večji razmah naši misli, smo odločeni, kljub izrednim časom zgraditi Sokolski dom v Selnici, v spomin dobi, ki kuje neustrašene jeklene borce, z željo, da naš potomec bo še trdnejši. Zavedni mejaši, jekleni narodnjaki to so prava meja, prva straža Jugoslavije*
UTAKMICE ZA SMUČARSKO PRVENSTVO SOKOLSKE 2UPE SARAJEVO Sokolska župa Sarajevo održa-
la je, na Jahorini, III smučarske utakmice, za prvenstvo župe. Odlična organizacija dala je lepe uspehe. Učestvovalo je 49 tak-mičara. Najpre su održane utakmice u smuku. Pobednik je bio brat Smajiš Husein, Sarajevo — Matica, osvojivši dar ing. Velimi-ra Besarovića. Sledili su D. 2iv-kovič, Viosko i Mijo Klicič, Va-reš Majdan. — U naraštajskim utakmicama u smuku prvo mesto
i nagradu J. Petroviča osvojioje Ibrahim Pinjo, Travnik. — U da-ljinskom takmičenju članova na 14 km startovalo je u oštroj borbi 17 takmičara. Prvi je prevalio prugu za 1 sat, 3 m i 59 sek., Leon Knap, Rajjovac, osvojivši dar Dr. V. Besaroviča, starešine župe. Sledili su:	Daberer Hubert,
Kalinovik, 1.13.05, M. Korič i 2. Dragaš, soko-seljak, koji je tek pre osam dana počeo smučati na sokolskom tečaju, stigavši na cilj za 1.23.49! Svih 17 takmičara je stiglo na cilj u razmaku od 35 minuta. — Kod naraštaja, na pruzi od 6 km., prvi je stigao Ibrahim Pinjo, za 35 m. i 12 s. Sledili su D. Brajkovič, Breza i S. Jurišič, Sarajevo — Matica. — Prema tome prvaci župe Sarajevo za 1941 su: kod članova: H. Smajiš i L. Knap, kod naraštaja, u obe discipline, Ibrahim Pinjo. — Vočstvo utakmica imali su u ru-kama brača R. Ažman, J. Kavčič, Jajatovič, Tafra i Markovič, koji-ma treba u prvome redu zahvaliti za postignute uspehe.
SOKOLSKI GLASNIK
sokolskih jedinica
Sjtrana 6
Godišnje
Sokolsko društvo Zagreb 1 o-držalo je 9 o. m. godišnju skupštinu u društvenim prostorijama Prisutan je bio priličan broj pripadnika društva a izaslanik župe bio je brat dr. Gavrančič. Pro-čitani su izveštaji iz kojih se videlo da je rad bio plodan upr-kos raznih teškoča. Zatim je data razrešnica staroj upravi i izabra-na nova. Starešina je br. Mihailovič Dušan, brigadni general, a njegovi zamenici brača Dr. Fran Zavrnik i Dušan Žestič. Ostala mesta u upravnom odboru popu-njena su oprobanim sokolskim radnicima. Formiran je socijalni otsek. U ime starešinstva zahva-lio se na izboru br. Mihailovič koji je naglasio da jubilarna sletska godina, iako pada u te-ška vremena, mora da bude godina svesrdnog i požrtvovanog rada Posle je uzeo reč br. Dr. Gavrančič koji je izrazio želju da rad društva u ovoj godini bude što uspešrtiji. Posle skupštine razvila se sokolska veselica uz odlično svirnje jazza sokolskog društva Zgb III.
Mihailovič Bratislav *
Skupštinu Sokolskog društva Sušak je otvorio starešina, br. Ivo Perovič, zanosnim patriotskim govorom. Svi izveštaji o ra-du u minuloj godini su primljeni sa zadovoljstvom, naročilo izve-štaj načelnika, br. Jove Rapaiča. Staroj upravi j Nadzornom odboru podeljena je razrešnica Nakon toga stara je uprava delomično popunjena i ponovno izabrana, sa starešinom Ivom Perovičem, na čelu. Skupština je bila dobro posečena. Za pauze je svirala 'društvena fanfara, a završetak je bio uz muziku i pjevanje „Oj Slaveni!"
*
Sokolsko društvo Komiža odr-žalo je 9 februara godišnju skupštinu u prisustvu brojnog članstva i novo upisanih članova. Starešina, brat Borčič V. Paval du-gogodišnji starešina ovog društva podvukao je uspeh i požrt-vovni rad uprave i cjelokupnog članstva, koji su se održali juna-čki i sokolski u najtežim vreme-nima, s uverenjem da če doči do podpune pobjede sokolstva. Ta-koder je brat tajnik Mardešič A. Andrija održao patriotski govor, a zatim se prešlo na izvještaje. Jednoglasno, uz malu izmjenu, i-zabrana je stara uprava, sa bratom starešinom, Borčič V. Pavlom. Skupština je zaključena uz pjevanje „Oj Sloveni.”
•
Г одишња скупштина Сокол-ског друштБа у Гостивару 14 по реду, била је посећена у вели-ком броју, а као делегат Сокол-ске жупе Скопл>е присуствовао је бр. Панта Поленаковић. Скуп-штину је отворио r. Ђира Мој-сић, старешина друштва и по-здравио присутне, па су прочи-тани извештаји тајника, начел-ника, просветара, благајника и надзорног одбора, који су јед-ногласно примљени. Повећане су категорије вежбача. Зежбача у категоријама има 253. Рад на техничком пољу био је врло о-биман и са успехом изведен. На смотри 12 маја, је узело учеш-ha преко 500 лица, који су на-правили излет до „Дутлока", крај Вардара, где је одржано предавање о значају смотре. Овај излет ,изведен је у виду ратне службе. Истога дана иосле подне приређене су успеле утак-
skupštine
мице у свима дисциплинама. Нај-већу пажњу привукле су бицик-листичке трке које су у Гости-вару први пут изведене. Побе-диоцима су подељене награде. Присуствовале су и чете Бац>и-ца и Чајла. За старешину је иза-бран др. Димитрије Ивановић, затим браћа:	Периша Савић,
Бранко Петровић, Божидар Јо-вановић, Александар Макаревић, Ђорђе Стевановић, Богдаг. Ми-тровић, Јоксим Богдановић, др. Срећко Аврамовић и др. На скуп штини је донето неколико важ-них закључака које he друштво извести у току године.
Бош. Јовановић *
Соколско друштво Сански Мост одржало је годишњу скуп-штцну, на којој је изабрана но-ва управа, на челу са досадаш-шим старешином, братом др. Веселином Самарџићем, среским лекаром. За иачелника је иза-бран брат Ибрахим Бабић. У у-праву су поред наведених ушли млади соколски радници из ре-дова грађанства.
Алексић Петар •
Сокодско друштво у Брчком
одржало је годишњу скупштину 9 фебруара, коју је отворио ста-решина, др. Мартин Икић, пред великим бројем чланова, и ro-ворио о тешким условима за рад, а који нарочито погађају ово друштво. После примљених извецггаја изабрана је нова уп-рава, на челеу са дугогодишњим старешином бр. др. Мартином Икићем и начелником бр. Тео-дором Теслићем. На скупштини се могла видити решеност бра-ће и сестара да устрају у со-колској борби те и да појачају рад у последњој години Петро-ве Петољетке. — Заветни циљ
С.П.П., подизање соколског до-ма јесте један од најважнијих задатака који очекује нову уп-раву. За довршење дома осталв су још само унутрашњи радози.
М. И.
•
Соколско друштво Равна Pena, жупа Крагујевац-, одржала je XI годишњу скупштину. Из-вештаји функционера су са по-хвалом прихваћени. Скупштини је присуствовао као делегат жу-пе, брат Јосип Прохаска, који је донео поклон друштву у књи-гама, у знак признања за успе-шни десетогодишњи рад. Иза-брана је нова управа, са бр. Ста-нојем Станојевићем на челу.
*
Соколска чета Бачки Монош-
тор одржала је годншњу скуп-
штину у- присуству изасланика
матичног друштва Сомбор, бра-
та Иве Јерковића. У поднетим
извештајима установљен је пло-
дан и напредан рад. Управа је
остала иста са братом Ђипанов
Николом на челу.
*
Соколско друштво Поиаревац
одржало је редовну скупштину 9 фебруара. После извештаја да-та је разрешница управи, па је жупски делегат, брат инж. Св. Вучковић, нарочито похвалио рад око „зидних новина“, које издаје предњачки збор. На челу нове управе изабран је досада-шн>и вредни старешина, бр. др. Пера Јаковљевић који је ставио себи у дужност да подигне ве-лику позорницу у соколани. Дру штво је реновирало целу соко-лану, набавило удобне столице за салу, купило комплетену кон-струкцију за летње вежбалиште, а уз помоћ градског поглавар-ства и министра Душана Паити-ha, који је дао помоћ од 50.000 динара.
Sokolsko Društvo Pakrac odr-žalo je godišnju skupštinu, 2 februara, koju je otvorio starešina brat Dr. Milenko Markovič, pro-čitavši pozdrav župe Zagreb, pa je prikazao stanje sokolstva, a naročilo u vezi sa odbranbenom pripravnosti. Rad društva u pro-šloj godini je u svakom pogledu bio pozitivan. Podeljena je razrešnica upravi, koja je aklamaci-jom izabrana ponovno, na čelu sa bratom Dr. Milenkom Markovičem, i sa malim izmenama. Tehničko vodstvo, predano je starom Sokolu i prekaljenom radniku, bratu Ludviku Jirotki, te se je nadati da če tehnički rad biti plodan.
A. M.
Sokolsko društvo Malinska, na
otoku Krku, održalo je 2. februara godišnju skupštinu. Delegat župe bio je br. L Drpič. Posle izveštaja funkcionira, birana je jednoglasno nova uprava, na čelu starešinom br. Milanom Radičem. Uz njega birani su u upra-vu brača Rude Tončič, Mihovil Radič, Petar Škarpa, Pavle Žici drugi.
Nova uprava uložiče sav trud kako bi društvo moglo da proši-ri rad i izvrši svoj sveti zadatak na zapadnoj granici naše otadž* bine.
*
Godišnjoj skupštini Sokolske čete Veliko Črniče, uz celokupno članstvo prisustvovali su i delegati matičnog društva Poža-revac, brača S. Kuzmanovič, S. Pijuk i N. Arsič. Rad je bio plodan. Osvečena je nova zastava, a ove godine biče podignut sokolski dom. Četa broji 156 članova, iako s.elo ima tek oko 200 domova. Izabrana je nova uprava, sa starešinom Ž. Miličevičem i tajnikom Dušanom Milenkovičem, koji ovu dužnost vrši još od 1934, neumorno radeči sa o-stalom bračom na opštem podi-zanju sela Veliko Črniče.
*
Соколско друштво у Врњачној Баши одржало je VIII редовну годишњу скупштину, одлично посећену, коју је отворио Жар-ко Зечевић. Присуствовао је де-легат Соколске жупе Крагује-вац, Миодраг Тасић. Рад у то-ку године, био је плодоносан. Друштво је осветило заставу, коју је поклонио прота Милан Ржаничанин и спомен чесму, ко-ја је подигнута на месту где је логоровао, приликом прве посе-те Врњцима, Њ. В. Краљ Петар II. Осигурано је земљиште за подизање соколског дома за ко-ју сврху има поред доста упи-саних прилога преко 100.000.— динара код Поштанске штедио-нице. Управа се искрено захва-лила управнику бање Др. М. Кр-стићу и архитекти Н. Гаврило-вићу на свесрдном заузимању за решење земљишта за подиза-ње дома. Изабрана је нова упра-ва, са старешином Миланом Џи-мићем, пуковником у пензији.
Л. Р.
h *
Соколско друштво у Мокрину
одржало је годишњу скупштину на којој је био као изаслзник жупе сам старешина, брат Миша Матић, којег je, као и изаслани-ке осталих друштава, поздравио брат старешина. Прочитани су извегатаји тајника, начелника, просветара, благајника, стагисти-
чара те референта за Петрову петољетку који су примљени је-дногласно. За старешину је иза-бран брат Бадрљица Урош, за заменика Петровић Душан, тај-ник Перишић Иван, просветар Адамов Душан, начелник Рељин Милош, замен. начелника Петков Драгољуб и Кнежев Обрад, на-челница Грађин Аница, зам. на-челнице Коканов Катица, благај-ник Понта Димитрије и др. На крају је брат Матић одржао го-вор као делегат и старешина жу-пе те подвукао да се више има обратити пажња на народно-од-брандбени рад, који је данас је-дан од најважнијих и да ће се заложити да се земљиште које је соколима дато за пошумљава-н>е сада не одузме.
У. Б.
*
Соколско друштво Србац одр-
жало је 9 фебруара редовну ro-дишњу скупштину. За стареши-ну друштва изабран је брат Ђу-ка Форкапа, за заменика старе-шине брат Лазар Трумић, а за начелника брат Стојан Видић и у управу већи број лица.
П. Алексић
Скугпптини еоколске чете у Средској, поред огромног Opoja чланства присуствовало је и бројно граганство из места и других села. Скупштину је отво-рио брат Великинац, старешина, лепим говором и предао повеље брату Јордану Љамићу, даро-давцу лепе соколсне заставе, и Крсти Чукаловићу — „деда Кр-сти“, који је мисао за подизање дома претворио у дело. Његов прилог од 5000 динара довео је за собом још других 39.000 дин. После тога прочитани су извеш-таји и примљени. Соко у Средској уложиће у последњој години Соколске Петрове Петољетке највеће напоре за довршење да-тих завета-задатака, а нарочито довршење соколског • народног дома. Изабрана је нова управа и то: за старешину брат Петар Великинац, за тајника и начел-ника брат Војислав Танасковић, а за просветара брат Урош Todorovič.
•
Соколско друштво Приштина
одржало је годишњу скупштину 9 фебруара, којој је у име жупе присуствовао брат Газикаловић Стеван, а отворио старешина, брат Спирић Димитрије. Брат Газикаловић је у име жупе по-здравио скупштину и говорио о изградњи соколског дома у При-штини, који би био један од најлепших соколских домова у јужном делу наше државе и пре-дао план дома, кога је сам из-радио, на чему се скупштина братски му захвалила. И поред тешкоћа, друштво и његове со-колске чете успешно су радили. Основано је соколско поверени-штво у селу Бресју (поверенив брат Раде Јовановић). Изабрана је нова управа у коју су ушли: старешина Спирић Димитрије, заменици: Крушњак Срећко, др. Драг. Ђорђевић; начелник Ив-чић Иван; замениии: Веселино-вић Бошко и Драгољуб Јанићи-јевић; начелница Живић Перса; заменице: Поповић Мица и Ви-ријевић Надежда; просветар Ла-зић Велимир; благајник Туфег-цић Драгољуб; тајник Милинко-вић Гојко. Сем тога изабрани су чланови управе, ревизори и суд части. Изабраће се грађевински одбор за изградњу соколског дома, чији he се темељ осветити још у току месеца марта.
И. Ивчић
*
Sokolsko društvo Trogir, održalo je godišnju skupštinu, pred
God. XII — Broj 8
priličnira brojem članstva, koju je otvorio i pozdravio župskog delegata brata Dr. Josipa Bar-bieri-a, starešina brat Ivan L. Slade. Rad društva u prošloj godini nije bio mnogo plodan, us-ljed prilika u ovim krajevima. 44 brata su pretplačena na „Sokolski glasnik", a 4 na „Prednjački zbornik". Gotovo polovica članstva redovito prati pisanje sokolske štampe i rad sokolstva, što je osobito važno u današnjim prilikama. Izglasano je povere-nje dosadašnjoj upravi, koja je ponovno izabrana s malim izmje-nama, na čelu sa starešinom br.
I.	L. Slade. U odboru su brača: Zule P., Zule Neda, Madiraca, Puo-vič, Munitič, Medurič, Jagodič, Tepša, Vanjaka i Zane.
Brat starešina je pozvao bra-ču na složan rad, kako bi društvo sa glazbom moglo u što ve-čem broju prisustvovati sletskim svečanostima ove godine u Beogradu.
*
Sokolsko društvo Gosplč, žu-
pa Sušak, održalo je 2 ov. mj. godišnju skupštinu uz ogromno učešče članstva, a koju je otvorio br. Dr. Petar Zec, senator. Bratsku župu trebao je zastupa-ti župski načelnik br. Boras, ali se naglo razbolio, te je br. župa ovlastila Dr. Petra Zeca, da ju zastupa. Iz izveštaja vidi se, da je rad društva bio vrlo obilan za prilike u kojima društvo radi. Aklamacijom je izabrana ponovo stara uprava sa malim izmenama, na čelu sa Dr. Petrom Ze-com, senatorom, koji je pozvao svu braču i sestre na zajedničku saradnju na korist Kralja i otadžbine. Zaključeno je da se, obzirom na zabranu dacima da budu članovi Sokola, obnovi vrsta starije brade kako bi se po-jačao tehnički rad u društvu, što ie primljeno sa velikim odobravanjem. Društvo je podelilo svojim četama više komada knjiga korisne sadržine i tako ispunilo jednu tačku svoje zavjetnice.
•
Sokolsko društvo Testić, održalo je uz učestvovanje brojnog članstva XXII godišnju skupštinu 2 februara, koju je otvorio starešina brat dr. Uroš Vojinovič. U toku prošle godine održan je veliki broj priredbi, predavanja i govora, naročito o odbranbe-nim radovima. Društvo ima inventar u vrijednosti od 150.000 dinara i 31.000 u fondu za grad-nju doma.
Društvo ima 10 sokolskih četa. Pribinič, Buletič i Čečava, prednjače u zavjetnim radovima SPP. Tako je četa Pribinič, napravila kolski put u dužini 2 km„ na Principovo vrelo, podigla modemu česmu, uredila dom i Ijet-no vježbalište zasadila nebroje-no sadnica mlade šume itd. Četa Buletič, podigla je zadruž-nu zgradu u kojoj je smještena i sokol, čitaonica, nabavila trier, otvorila i drugu zadružnu pro-davaonicu, napravila nekoliko vodnih rasadnika, unapredila rad u kučama, njivama i livadama, a sada podiže anterski bunar. Četa Čečava, uz mnoge završene zavjetne radove razvila je novu zastavu i podigla most preko ri-jeke čečavice. Četa Gornja — Radnja i Žarkovina otpočela sa gradnjom domova. Izabrana je nova uprava na čelu sa bratom Petkom Lakovičem, zamjenikom dr. Perom Gutešom i drugim starim sokolskim radnicima.
Gj. M.
CITAJUC1 NOVINE...
Čltamo u splitskim novinama, da
je sahrana brata JOŽE SECVI-ČA, o čijoj smrti je „Sokolski glasnik* objavio članak u pret-prošlom broju, bila neobično impozantna, ma da su Sokoli bili sprečeni da učestvuju u kroju. Značajno je međutim, da na sa-hrani nije učestvovala niti najma-n ja delegacija Vatrogasnog društva u Splitu, ma da je, kroz više nego trideset godina, brat Šegvii bio jedan od najpožrtvovnijih članova tog društva, I dugi niz godina njegov tajnik, A nisu došli zato, što se uprava tog društvu sada nalazi u „čistim" hrvatskim rukama, za koje se onda, kada su splitski vatrogasci, zajedno sa Šegvlčem, bili gonjeni od Austrl-je, nlje ni znalo...
Ne Ističemo to zbog brata Šeg-vlia, kome su, i bez učešča današnje vatrogasne uprave, odate naj-veče počasti od golemog broja splitskog stanovništva. Ali moramo priznati da nam je iskreno žao tih „novih generacija“ u Banovini Hrvatskoj, koje se odgaja-14 u takvom duhu mržnje, koja ni mrtve ne poštuje...
*
„Seljački dom" se ljuti čak I na zagrebački „Jutainji list", što, pl-šuči o iseljenicima kaže, da „u čJ-tavom svijetu ima J,247.300 naših iseljenika, a od toga Hrvata oko..." Jer za „Seljački dom' oni ko ji n)su Hrvati, kao n.pr. Srbi ili Slovenci, ne mogu nikako da budu „naši": Ali više od svega se taj organ g. Rudolfa Hercega (kojl svoj mukotrpni nacionalni život provodi u hotelu Esplanade), ljuti zbog ovoga:
„U članeima „Jutarnjeg lista* upada u oči jasna namjera, da se, makar i neizravno, istakrie
jugoslovensko-dobrovoljački rad hrvatskih iseljenika.*' -------
Zal sta nečuveno!... Isticatl jugoslovensko-dobrovoljački rad Hrvata, koji su ginull za Hrvatsku; a ne isticati one kojl su se, u to isto vreme, junački borili na — protiv-noj strani_
*
Više puta smo podvukll, kako listovi u Banovini Hrvatskoj napadajo frankovce zbog njihove ra-zorne delatnosti, pa im se prete oštrim merama, dok Istovremeno puštaju da se ti frankovci uvlače na najvažnije položaje, a šikani-raju Sokole i Jugoslovene. To po tvrduje l splitski „Narodni list” kojl kaže, da su i nedavno „naj-izrazitiji frankovci dobili najunos-nlja mjesta javnih bilježnika.” Glavno je, medutim, da je tom prlllkom bilo oduzeto beležničko mesto — starešini Sokolske župe J Zagreb, bratu Dr. Otonu Gavran-čičul
*
Novi katolički dnevni list u Zagrebu, „HRVATSKI GLAS", pole-miše sa Dr. J. Smodlakom, o Ka-čičevom jugoslovenstvu, pa kaže: „Da je Kačič smatrao sve južne Slavene bliskom bračom, o tome nema sumnje; ali, tko mal-ko bolje zagledao u „Razgovor ugodni", mogao je odmah uoči-ti činjenicu, da fra Andrija nlje imao jasne poglede na nacionalne i političke odnose na Balkanu."
Da je medutim Južne S/ovene smatrao nebračom, koji treba da se medusobno uništavaju, i da je kao braču uzimao Gote, onda bi za .Jirvatski glas" pretstavljao čo-veka, kojl Imao „neoblčno jasne poglede na nacionalne i političke odnose na Balkanu *
U članku, „Buduia Evropa I Hrvati", frankovačka „HRVATSKA GRUDA* piše:
„U Evropi nesumnjivo več do-lazi novi poredak, prema tomu
ne smijemo ni mi zaboraviti na našu narodnu budučnost. I mi smo malen narod, narod čestit i radin, pa imademo pravo da za ovaj rad primimo bar toliko plate, koliko nam je potrebno za opstanak“.
Ko o čemu, a frankovci o — plat}!...
*
Novi katolički dnevni list u Zagrebu, „HRVATSKI GLAS", ne objavljuje više oduševljene članke Dr. Josipa Andrlča d velikoj državnoj nezavlsnosti, slobodi, na-pretku i golemom procvatu slo-vačke države, kao što je to radi/a „HRVATSKA STRAŽA". Medutim, Dr. Andrič objavljuje sada te članke u listu „OBIT EL J", pa ih novi katolički dnevni list, „Hr-vatski glas", sa naročitim dopada-hjem prenosi! U poslednjem od tih članaka, pod naslovom „Slo-vačka država izbliza", kaže se iz-medu ostalog:
„Slovaci imaju svoju državu u ko jo j žive sl obodnim živo-vom... Pristupom trojnom paktu dobio je suverenitet Slovačke posebno medunarodno prizna* nje. U unutarnjoj politici, u ko-joj, uz pokušane borce Tisa i Tuku, glavne današnje stupove slovačke države, dolaze do izra-žaja gotovo sve same mlade snage, razvija se Slovačka u pu noj slobodi, u Hlinkinom krščan skora duhu, u sjajnom kultur-nom zamahu, u velikoj gospo darskoj solidnosti i u dosljed nom prilagodivanju socijalnih načela na narodni život. Na: sva kora koraku susrečeš aktivnost, elan, stvaranje i vedro gledanje u budučnost, kakogod se prilike u svijetu razvile..."
U jednu reč —: sve najbolje na svetul...
Соколстзо v ШТРМПИ
Glasilo Sokolske župe Osijek, »Bratstvo«, donosi u januarskom broju zanimljiv sadržaj. Napose se istiCe uvodni članak, »Sokolska njiva traži dublje oranje«, u kome se kaže, pored ostalog: .Potrebno je sokolsku njivu dobro uzorati i odnegovati puni smisao sokolskog idealizma kao živu silu vere i radinosti, svesti načelnosti. Nije dosta protrčati kroz sokolanu i promaiširati u svečanoj povorci, pa reči: ja sam Soko. Potrebno je saživeti se sa bratom sa severa jednako kao j sa onim sa juga, ispuniti se Otadž-binom i Vasionom i u njihovim zakonima načl svoju ličnost.
Pa ako je ikada nastupalo vreme da povučemo dublje brazde na sokolskoj njivi, to je danas, u velikoj godini našega zaveta, u godini punoletstva Mladoga Kralja, u godini zadimljenoj i uža-renoj svetskim požarom. Koncentracija uma i snage, trezvena solidarnost i muška volja treba da nam budu putokazi i zastave. Sokoli, mi smo prvi na redu da ih ponesemo u punoj svesti
Najmiadji tajnik u sokolskoj organizaciji
Sokolska četa Tušilovič u Banovini Hrvatskoj, župa Karlov ac, ima najmladeg sokolskog funk-cionera, tajnika čete, četrnaesto-godišnjeg brata, Gojka Petrovi* ca. On je dobrovoljno preuzeo ovu dužnost, kada je tajnik čete morao da ode iz mesta, Ijeta prošle godine. Mali Gojko prima svu poštu, otvara, referira star-ješini i dogovara se kako da bu-de rješens, piše rješenja i zavodi. Piše i zapisnike o radu upra-
ШШШШ.
ve, na sjednicama i o tome podno-si izvještaj župi. Za Gojka kažu svl, da je veoma bistro dijete, a želio je produžiti školovanje, ali zbog velikog- siromaštva ostao je kod kuče, svršivši 4 razreda osnovne škole. Mali je Gojko odu-ševljeni soko. Jedina mu je želja da se može služiti sokolskom. knjižnicom i na taj način, da se obrazuje. Članovi cete neobično ga vole.
OKO SOKOLSKOG STADIONA U ZAGREBU
Zagrebački »Hrvatski dnevnik« javlja, da je na sednici gradskog pravnog odbora u Zagrebu »bilo ponovno na dnevnom redu pitanje sokolskog stadiona, na Maksimirskoj cesti. Zagrebački list kaže, da »Sokol izbjegava odstranjenje uredaja, koje je iz-gradio na tom zemljištu«, i smatra, da bi »u tom predmetu bilo potrebno posredovanje mje-rodavnih vlasti, koje bi ovo pitanje morale energično skinuti s dnevnoga reda«.
Зидне новиие Сокопског друштва у Вгшој Кшшнди
Схватајући правилно велики значај штампе као моћног про-пагандног средства, просветни одбор Соколског друштва у Великој Кикинди увео je пре Burne месеци зидне новине, назва-не „Соко".
Увођење зидних новина по-казало се као користан и потре-бан подухват. Има вежбача ко-
не садржине. Поред великог за-главља, налази се и крупним словима исписана понека борбе-на соколска парола, или пзре-ка наших иационалних великана.
Уредништво зидних новина са-стављају четири члана просвет-ног одбора, а циљ зидних но-вина је изражен У потреби, да се са чланством одржавају и
■i» - -
Најуспелији начнн ширења просвете
у народу
НајјевтиниЈе књижице у Југославији!
Савез сокола K. Ј. покренуо је нарочиту књижницу за образоваше широких народних слојева у духу со-колских националних идеаЛа. Да би се такав утицај
успешно извршио потребно је да ова књижница уђе у___________
што већем броју у све иародне редове, а нарочито да..6Л постане омиљеиа нашој омладини. Због тога је Савез^оо и одредио овој књмжници такву цен>', да је она данас најјевтинија кшига на нашој књижарској пијаци.
Међутим, да би се постигао жељени циљ и књига освојила што шире кругове чилатаца, потребна је са-радња свих соколских организација и свих сокола. Потребно је пропагирати ову књижницу у граду и на селу, међу омладином, у разним, организацијама, шко-лама и ђачким домовима и конвиктима
У ту сврху је Савез послао свима својим једини-цама, бесплатко, у сврхе пропаганде, четири прве све-ске ове књилшице. Држите их на видном месту, да се сви соколи могу упознати с њима, и препоручит-е их, гдегод за то имаднете прилике. год за то имаднете прилике.
Управе друштва треба да буду свесне огромне моралне пористи, коју би соколство и наша национална ствар имала од тога ако заједничким напорима успе-мо, да ова књижница буде она масовна, популарна књига, која треба да у стотине хиљада примерака зађе у широке масе и да их духовно упућује у правцу оних идеала, којима је посвећен цео наш рад и живот. Ако прегнемо на посао, то ћемо и постићи јер су већ до-садашње 4 свеске, уз почетну слабу организацију, про-дане у 100.000 примерака укупно.
На сваких 10 проданих примерака, свако друштво ће добити бесплатно два примерка, да их употреби како нађе за сходно.
До сада објављене књижице су ове:
1. Велико завештање (одабране речи Витешког Краља);
2. Речи Јована Цвијића;
3. Григорије Петров — апостол ствараиаштва;
4. J. Ј. Штросмћјер, апостол југословенске мисли.
ји из материјалних разлога нису достизали да купују соколске листове и тацо су остајали без многих корисних идеолошких појединости из соколског жи-вота. Издавањем зидних новина ова празнина је отклоњена јер оне доносе, поред одличног забав-ног материјала, и одабране и-деолошке написе. Оне излазе сваке друге недеље и нису ша-блонизиране, већ занимљиве и привлачне. Технички уредник, нараштајац Душан Богарошки, израђује фотомонта>!:е, које су у.век карактеристечне вициоиал-
сталне везе на један видљив на-чин; 'да им се пружи, на при-влачан начин, суштина соколске мисли и лако објасни савремено стремљење соколства у целој земљи, и најзад, да им се пру-жи могућност за самосталан го-колски рад и на просветном по-љу. Зидне новине су досада уе-пеле да окупе, као сараднике, старије соколе и нараштајце иј школских редова, na и соколске деце. Оригиналних радова (пе-сама, прича, и других занимљи-вих прилога) има у сваком бро
Волнм наше село, Њиве пупа рода.
Где је вечна слога; Cpeha и слобода/
Волим винограде,
И воћњаке здраве. Волим иаше море, Наше rope плаве!
ју. Новине су наишле на симпа
тични пријем, код сокола а тако исто и код несокола и грађан-ства.
М. Р.
Волим и пастчра,
За стадом у гори.
Волим малу фрулу; Песму када зборн!...
Па и пушиу волим, Књигу, знања нова.
Волим друштво наших Храбрих соколова;
Домовину волим,
И свој родни крај; Изпад свега љубин,
Мплп завнчајЈ Ропочево.
А. Мгцшчак
DOGAĐAJI U SVETU
U Meranu je došlo do sastan-ka izmedu pomorskih šefova ne-mačkog Rajha i Italije, admirala Redera i admirala Rikardija. Italijanska štampa javlja, da je na tom sastanku postignuta saglas-onst o zajedničkom vodenju po-morskog rata protiv Velike Britanije.
*
Sa ratišta u Libiji ne javlja se
U poslednje vreme "išta novo, sem što su nemačke vazduho-plovne eskadrile, u nekoliko na-vrata bombardirale El Ageju 1 Bengazi, koje su Englezi osvojili.
Iz Eritreje agencija „Reuter" javlja, da se sprema napadaj na Keren, dok su u italijanskoj Somaliji Englezi osvojili luku Kis-majo i zarobili velike količine ratnog materijala. Agencija „Reuter" javlja, da su, usled akcije abisinskih pobunjenika, Italijani evakuisali Dangelu i druge važne položaje u oblasti Go-džama, u Abisiniji.
*
Prema obostranim vestima, na albanskom frontu vode se žesto-ke bitke, naročito u centralnom sektoru, izmedu Moskopolja i Tepelenija. Italijani javljaju, da su odbili više žestokih grčkih na-padaja, zadavši neprijatelju teš-ke gubitke, ali da su i njihovi gubitci osetni. Prema grčkim iz-veštajima je borba takoder bila nepbično žestoka. Grčki izveštaji, medutim, javljaju, da u svojoj
ofanzivi, koja je započela 15 fe-bruara, stalno napreduju i da su zauzeli više važnih položaja, na visovima od 1.600 do 2.000 metara.
*
Jači odredi nemačke avijacije bombardovaii su poslednjih dana London i izveli jake napadaje na Sautempton i na petrolejska skladišta u Engleskoj. Nemački bombarderi su poslednje nedelje izveli nekoliko jačih napadaja na Maltu. Englezi javljaju, da su napadaje na Maltu uspešno odbili, a agencija „Reuter" saopš-tava, da su britanski avijatičari letili preko čitave Nemačke do Krakova, I da su bombardovaii nemačke baze na francuskoj o-bali i u zapadnoj Nemačkoj, te industrijsko područje Rura.
*
Iz Amerike se javlja, da de pretsednik Ruzvelt zatražiti mi-lijardu dolara novog kredita i osnovati „superintendanturu" za odbranu zemlje. Javlja se, da se iz Engleske vratio pouzdanik Ruzvelta, g. Hopkins, i da je g. Ruzveltu saopštio „vrlo povoljne podatke*. U Americi se čine sve pripreme, da se odmah pristupi što bržem davanju pomoči Engleskoj, čim zakon o toj pomoči bude izglasan. Agencija „Stefani" javlja, da je jedna skupina američkih ličnosti postavila zahtev, da Amerika organizuje i živežnu opskrbu Velike Britanije, pored vojničke pomoči. G.
Knox je izjavio, da če vrlo ve-rovatno u najskorije vreme biti ustupljeno Engleskoj 40 daljnjih američkih razarača.
*
Položaj na dalekom istokn o-
značuje se kao prilično uznemi-rujuči. Agencija „Reuter" javlja, da Japan koncentriše flotu i a-vijaciju u bližini Hajnana, dok sa druge strane Engleska vodi pregovore sa Kinom, za akciju protiv Japana. Strana štampa javlja, da je Engleska uputila iz-vesne opomene Japanu, dok ja-panska štampa tvrdi, da držanje Amerike izaziva na rat. Medu,:m zvanični japanski krugovi daju umirujuče izjave, a pretstavnik japanske vlade, g. Iši, je izjavio, da bi Japan bio spreman da posreduje i izmedu ostalih zarečenih sila, da se rat u svetu do-krajči.
•
Usled prirodnih nepogoda, došlo je na pirinejskom poluostrvu do teških nesreča, od kojih su | nastradali Španija i Portugalija.
I Usled oluja, poplava i golemih : požara, 20.000 lica je ostalo u ,Santanderu bez krova nad gla-jvom; a u Bilbau je srušeno 50 zgrada, dok su sve ostale kuče, (više ili manje, oštečene. Nastradali su i drugi gradani, pričinje-na je golema šteta, a ima i pri-i ličan broj ranjenih.
ОДЛИЧАН „СМУЧАРСКИ ПРИ-РУЧНИК И ШКОЛА" “ — ОД M. НИШАВИЋА
Данас je угледао светло дана „Смучарски приручник в шко-
ла“, књига која ће свима смуча-рима и организацијама, које се баве овим лепим спортом, бити од веома велике користи. Књи-ry je написао познати соколски и спортски радник, одлични смучар и смучарски организа-тор, Милош Нишавић, настав-ник Војне академије у Београ-ду, прочелник Отсека за зимске гране Савеза сокола K. Ј. и познати организатор смучарства
У књизи је градиво подељено на: „основно школовање", „до-пунско школовање" и на крају „методски део". Писац је обра-дио смучарску вештину од нај-основнијег става па до четверо-корака и тзв. финског корака. Затим све врсте окрета, nemarna, спуштања, и предвежбе зз смук. Обрадио је и технику за-маха, кочење, плужну технику, промене правца, врсте кристија-није, завоји, плуг, плужну кри-стијанију, приступни корак, те-ренски скок, пречни скок, кли-зачки скок итд. У „допунском школовању":	техника замаха,
темпо кристијаније, окрете у смуку, скочну технику, те;ен-ску вожњу итд. У „методском делу" обрађен је начин учења за почетнике за омладину, за слабе почетнике, за физички способне, за учитеље, дневник и трајање учења, терен, CHgr, и сва остала објашњења.
Књига је изишла у библиоте-ци „Итека", а има 170 страна са веома много слика и цртежа, од Моме Марковића. Предговор књизи написао је директор ,И-тека". г. Милин. Цена књизи је 30 динара.
Садржина соколскнх листова
„КЊИГА ЗА СОКОЛСКО СЕЛО“
Примили смо децембарски број гласила Соколске жупе Мо-стар, са следећим садржајем: Једна визија Витешког Краља; — Савезна посланица; — Смисао Првог децембра (Ђ. Слијепче-вић); — Посланица софијског митрополита соколима и Јуна-цима и одговор Савеза СКЈ; — Битољско-сушачке жртве; — Без писмености нема напретка!
»SOKOLSKI ŽIVOT«
Glasilo subotičkog sokolstva donosi na prvoj strani januarskog broja, koji je izašao u poveča-nom opsegu, poslanicu Saveza Sokola K. J., a zatim opširne iz-veštaje sviju funkcionera i svih otseka o radu u minuloj godini. Iz statističkog prikaza vidi se, da broj pripadnika prelazi preko 800.
ЧДСОВННЧАР И ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
ииа швајцарских часовника ва руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
БраЂи и сестрама попуст
Цене врло солидне. Стручан рвд
Тражите цене за нзраду кпинаца и значака
__________________(3-sO
Д. Д. пређе ШКОДИНИ ЗАВОДИ
 	из	плзња	-	прдг
ГЕНЕРАЛНА И КОМЕРЦИ1АЛНА ДИРЕКЦИ1А ПРАГ Bl - ЈУИГНАКОВА 29
Пољопривредне машине и тракторе; центрифуге; машинерије за израпу путева; дробилице и мељаре; дизалице и багере: аутомо-биле; комплетне механичке уређаје за индустријска постројења свих врста каблова за слабу и јаку струју.
Производе ШКОДИНЕ и других чешких фабрика продаје:
ЈУГОШКОДА А. Д.
ЦЕНТРАЛА — Београп, Париска улица 13, Тел. 20-618, 29-085 ФИЈ1ИЈАЈ1А — Загреб, Бошковићева улица 32, Телефон 67-51
ШКОДА АУТОМОБИЛИ И СЕРВНСИ :
Београд, Инж. Д. Сувајџи^, Немањина 35, т. 28181,42185 Загоеб, Радиђ и Кдамар, Томаши^ева ул. 6, тел. 43-88 Љубљана, Е. Роса, Пољанска улица 69, телефон 25 41
Izdaje Savez Sokola Kr Jugoslavije arh M Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad. Belajčič) —
Odgovorni urednik Niko Bartulovič, Brankova ulica broj 30yiV —Štamparija »Luč«, Mitrovič i Lazarev>^ — Beograd, Kraljice Natalije ulica broj 100. TeL 21-722.