Југословенском Соколству!
Соколско друштво на Вилзоновом тргу у Загребу назнанило је потписаном старешинству с дописом од 18. јануара 1922. да „овиме иступамо из Југословенског Со-колског Савеза“. Уједно је у допису изражена молба ма старешинство, нека „то изволи на- знање примити11.
Ми не знамо, да ли је тако закључило друштво на својој главној скупштини или је то закључио сам дру-штвени одбор; истина је да стојимо пред жалосним деј-ством, које за једампут закључује дуготрајну и мучну гакозвану загребачку аферу. Соколско друштво на Вил-зоновом тргу у -Загребу je своју опширну споменицу, у којој покушава оправдати свој судбоносни корак, пре саопштило јавности, приопштивши ју у 565. fp. „Хрвата" од 19. јануара 1922., него ли ју је примило Старешинство Савеза и пре него ли је оно могло уз искључење јавности
о	њој расправљати, иако је предмет строго и еминентно унутарња ствар соколске организације. Друштво је измакло нашем [фавилном званичном путу и соколској дисциплини. iep je прескочило — као већ и пре у многим случајевима
—	своју жупу и сматрало је за свој корак пријагнијим, ако замени пут службе и дисциплине с мишљењем и претходним суделовањем политичке јавиости.
Истом се методом послужило то исто друштво и пред главном скупштином у Осеку, кад је своје резолу-ције саопштило у политичком часопису пре него су биле најављене старешинству и пре него ли је могла скуп-штина о њима расправљати и закључивати.
У данашњем случају дакле не може потписано cra-решинство урадити ништа друго, мего да — сабрано на својој седници дана 24. јануара 1922. — једногласно прими на знање горе наведени закључак и да брише из списка својих друштава соколско друштво на Вилзоновом тргу у Загребу. Исто ће учинити и жупа Загреб.
О	томе обавештамо све жупе и све чланство с при-медбом, да се је споменуто друштво већ давно ripe фор-Соколски Глаовик	5
малног брисања само из Савеза искључило, јер већ две године не испуњује своје организационе дужности према централи.
Иако би се дакле Савез с тог разлога био могао већ давно пре лако послужити с тим крајњим дисци-плинским средсгвом, да очува неокрњен ауторитет и со-колску дисциплину — тога темеља читаве наше органи-зације — ипак нисмо тога учинили, јер смо очекивали, да fre на Вилзоновом тргу у Загребу ипак победити трезност и стварност, која би имала запречити валовима политичке страстн и несоколске распаљености чустава улаз у посве-t\ena места узвишене соколске мисли!
Изјавл.ујемо, да смо непрестамо за ово време расплета те афере озбиљно настојали са свим могућим средствима и са свим нашим силама помирити духове и извести раз-дирајуће и сваки напредак спречавајуће дело на пут по-зитивног деловања и соколске скупности, — али је нас последњи акт тог тврдог иск) шења соколске свести и мо-рала на жалост уверио, да смо билн у заблуди.
Дејство говори, да управо у гом часу, кад се спре-мамо на I. југославенски свесоколски слет, нема више у соколскола катастру Вилзоновог трга и да су се наша до-садања браћа соколи с тога трга самовољно прометнули у господу, која хоће да иду сопственим путем и да ммају сопствену судбину у знаку и у границама илеменске по-цепаности!
Намера те поцепаности искочила је изразито на дан у IV. резолуцији Вилзоновог трга, која је захтевала од Савезне главне скупштине у Осеку понову успоставу трију илеменских соколских савеза: хрватског, српског и сло-веначког. Хтела је, да се снизимо ,с висина слободе и њених добара у тесне границе предратних прилика и да избацимо испред јасног соколског погледа и из великих наших задагака силне али бурне будућности дела иопу-1ћавања и ослобађања, највише идеале државног и на-родног јединства! Тај је захтев читава скупштина у Осеку отклонила. По заповеди битносчи соколске идеје, која налаже свакој племенитој души пут само напрсд и rope, није могуће ниједном соколу и ниједној соколици кре-
нути натраг у низину, ако и јер у свакој индивидуалности живо тежи читава њена морална и физична својина, го-њена и дизана соколском вољом к потпуности и савр-шенству. А то у толико мање, јер смо већ после 16. ја-нуара 1919. на првом састанку за уједињење Соколства. који се свршио у Загребу, везани братском соколском речи, да познамо само једну домовину и у њој само једно Соколство!
Уједињење нашег Соколства, које је било пре рата 'племенски поцепано, после је једногласно проведено на Видовданском Соколском Сабору од 28. јуна 1919. у Но-вом Саду а било је поновно потврђено на скупштини у Марибору 30. августа 1920. и у Осеку 30. јуна 1921.
Да ли можемо, смемо и хоћемо данас а само за вољу господе с Вилзонова трга у Загребу говорити дру-гачије ?
Држећи се основних соколских начела у питању на-родности и народа, како их је утврдио Тирш, постали смо путем еволуције Југославени и — гледајући у будућност
—	поставили смо се на стајалиште југославенског реа-лизма, јесмо и остајемо Југославени !
И позивајући се на закључке Видовданског Сабора у Новом Саду год. 1919. и на мариборску резолуцију (1920.) и осјечку скупштину (1921.) морамо поново нагласити, да стојимо неумољиво на начелу народног уједињења и др жавног јединства! У том широком оквиру, који оцртава све задатке, дужности и одговорности соколског пози-тивног рада, има сваки припадник соколске оргаиизације и свака соколска јединииа доста приликб и довољно про-сгора, да слободно развија све своје моралне и физичне силе без обзира на племе, веру или сталеж, али у духу напретка, демократизма и соиијалне праведности, тежећи за подизањем сопствене и славенске културе на путу у човечанство!
Ко је Соко — тај је и Југославен! Шта себи дајем, то дајем народу, домсвини и човечанству! Култура је кулминација свију добара, која су плод рада појединаца. који испопуњују интелектуално, морално и физички у
духу соколског братства и једнакости себе саме као са-ставни и биствени члан народа и човечанства!
Та наша начела не познају никаква компромиса и никаква изузетака! Ко их не призна или их неће да схвати или је заузет од било којих других несоколских идеја и уплива тако јако, да ке увиђа њихову лепоту, величину и потребу! Ко их признаје и узима у себе као бизство овог унутарњег света и као смернице и циљ читавом свом животу и деловању, тај јесте наш и остаје наш!
Ко је против њих — тај искључује сама себе из редова Југославенског Соколства, јер изван Соколства, сврстаног у нашем Савезу, нема и не може бити у нашем народу ни каквог другог Соколства!
С обзиром на те логичне закључке Југославенски Соколски Савез не сматра господу с Вилзоновог трга Соколима и у смислу закључка Савеза Чешкословачкога и Југославенскога Соколства од дана 16. децембра 1921. у Прагу брише их „Češko slovanska Obec Sokolska" из броја соколских организација. lia тај је начин међу Вил-зоновим тргом и међу Соколством раскинута свака веза по слободној вољи Вилзонова трга.
Да буду браћа и сестре тачно обавештени о свему, шта је у вези с том ствари, потребно је да нагласимо још два факта.
I.	Организација Југославенског Соколства почела се у смислу Видовданског Соколског Сабора у Новом Саду одмах испопуњати и била је током године 1919./1920. скоро довршена. Тада је успело неким члановима сокол-ског друштва на 'Вилзомовом тргу у Загребу на темељу личних и политичких спорова заметнути међу Соколством раздор, који је претио да ће заузеги све већи опсег. Сви покушаји да се ствар уреди мирно и часно по Соколство остали су безуспешни, као што cmo то већ горе споме-нули. Соколство је сјајно одбило навалу ма јединство своје организације и није било приступачно нападајима, који су извирали из случајног политичког положаја у др-жави. О спору међу соколима у Загребу је расправљала скупштина у Осеку, која је све личне ствари предала Са-везном Суду. Суд је ту ствар решио после дугих и ствар-
них расправа и на подлози тачних и савесних претреса и изрекао осуду, која одговара фактичном положају, како га је расправа углавила. Суд није могао изрећи осуде онде, где није била оправдана на темељу претреса. Свака друга тврдња је неправилна.
Непристраност суда је узвишена над сваку сумњу. У суд је осечка скупштина одабрала петеро браће — међу њима тројицу приморских соколова — који до тог избора нису имали никаквог додира са Загребом па им се мора већ и због тога а и напосе заради њихове дубоке и искрене соколске свести признати апсолутна објек-тивност.
Једна је страна примила пресуду са соколским ми-ром и озбиљношћу, покоравајући се свему без приговора. Но није то учинила друга страна.
Успркос свог тог факта остало је соколско друштво на Вилзонову тргу на свом сепаратистичком становишту те је отклонило сваки споразум са својом жупом, који се је поново покушало досећи.
II.	Вилзонов трг-каже „како наш приједлог о реор-ганизацији по главној скупштини ЈСС није био усвојен, ми смо одлучили основати с осталим братским друштвима, гдегод их у нашој држави има, посебни Хрватски Сокол-ски Савез а јамачно fce се за овим нашим примјером по-вести и словеначка и српска соколска друштва".
Даклел^ Вилзонов трг хоће да прошири своје разди-руће дело и међу другилд соколским друштвима, иако нема и не може имати с њима никаква додира, јер се сам искључио из Савеза. Какав ће бити успех тога пре-дузећа, показаће будућност. Али ми мислимо, да се не варамо, ако устврдимо, да си је Вилзонов трг већ при-правио терен, то јест, да је за тај свој несоколски чин set. придобио некоја друштва, која fce за њим nofcn, или да ће основати нова сепаратистичка друштва, што се може обоје провести без тешкоћа поред данашњих поли-тичких прилика у Хрватској.
Поред 430 Савезних друштава лако ћемо преболети она друштва, која хоће кренути од нашег јединства на-доле у смеру Вилзоновог трга, као што трпимо без штете
и то, да се нека друштва — 6 их је на броју — још нису фузионисала те их дакле не признајемо за организована соколска друштва. Али ми смо уверени, да ће већина соколских друштава отклонити сваког агитатора, који се јави у име Вилзонова трга. Преко свега доказује Вилзо нов трг с намераваним оснутком посебног Хрватског Со-колског Савеза, да му је соколска дисциплина потпуно непознати појам. Зато, јер му је био у Осеку једногласно отклоњен његов предлог о поновном оснивању предратних племенских соколских савеза, неће да призна једногласне закључке скупштине, него хоће уз презирање парламентар-них обичаја и уз претњу извршења сепаратистичке само-воље тероризирати већину.
Припомињемо, да Вилзонов трг није суделовао ни на II. покрајинском слету у Осеку, ни на слету жупе у Загребу.
Садањи вође Вилзонова трга радије су широм отво-рили врата лепих и богатих просторија свога друштва уништавајућим упливима спољних бура политичких бојева. него да би у своје друштво уводили здраве, оживл.ава-јуће и сваку страст умирујуће соколе моралног и телесног васпитања, који би требали да делују прммерно на садању генерацију и да стварају ново колено, коме да буде срећа, Mofc и будућност заједничке домовине прва и једина за-повед!
Садањи вође Вилзонова трга истераше из свога друштва сву браћу и све сестре, који осећају соколски и хоће да раде по заповедима соколске дисциплине и со-колских задатака, место да би вештом руком и дубоком соколском свешћу дигли своје друштво изнад низима свакидашњице на висине соколских идеала, који заслужују сваку жртву а које не схваћа и не види одвратио само-љубље, заслепљено дневном политиком!
Славну прошлост и светлу традицију Вилзонова трга засенила је часовито худа судбина, коју су нањ призвали садањи његови вође. А кад се доврши процес чишћења дићи ће се стари загребачки соко препорођем и помлађен к соколском делу и новом животу! Соко, птица сунчаних
висипа, смелих крила и одважна полета, опет ће постати симболом његовим моралне снаге и делотворне енергије!
Значајно је, да је Вилзонов трг наменио ударац на јединство Југославенскога Соколства баш у часу, кад се са свим силама приправљамо на наш свесоколски слет, коме fce да буде сведоком и суцем читав културни сла-венски и неславенски свет! Чини се, да су негдашња наша браћа са Вилзонова трга у Загребу ступила у коло унутарњих и спољних непријатеља Соколства. Та зла слутња боли али не рађа очајањем. Наш fce пут издржати и преко запрека и неприлика до боја и победе, која fce бити толико часнија, колико ће бешња бити навала не-пријатељских сила!
Позивамо браћу и сестре, који јесу и остају наши, нека буду устрајно и неуморно на послу, нека мобилишу све своје материјглне и моралне силе, нека буду чувари и организатори дан и ноћ, да порасте соколска слава до неслућене висине тако да у њој замре свако издајство!
Непријатеља се не бојте, њихова броја и не гледајте! У песници сила, у срцу одважност, у мислима отаџбина!
Старешинство Југославенског Соколског Савеза.
У Љубљани, 23. јануара 1922
U provinciji, osobito u mestima koja podleže utecaju ljudi sa Vilsonovog trga, — a to podleganje torne utecaju može da počiva na najdobročudnijim osobinama, — onda u mestima gde su inače rastrovane prilike društvene, ili u mestima gde su plemenski mentaliteti bili samo spolja ogrnuti Jugoslovenstvom, gde je dakle Jugoslovenstvo bilo u opče lažju i varkom, u svima tima mestima, — kako smo u pro-šiom broju predvidili, — došlo je do talasanja, do pomeranja, do kretanja u sokolskim društvima. Kako to izgleda neka
3 д p a b o!
Староста:
Др. Владимир Равннхар c. p.
Тајник:
Др. Рнко Фукс c. p.
U borbu!
posluži navod iz pisma jednoga brata, koji živi u jednom pi-tomom mestu Podravine: „u našem kraju, pesnički nazvanom picokenlandu, ima nekoliko sokolskih društava, pa tako i ovde u . . .; mi smo lani proveli likvidaciju hrv. sokola i pretvorili smo se, nakon što smo na glavnoj skupštini primil' po Jugoslov. Sokol. Savezu predložena pravila, u sokolsko društvo u . .. ; medjutim sada odbor društva, čak bez starešine, jer slučajno nije doma, saziva za 12. II. do podne glavnu skupštinu^ a na temelju pravila od god. 1908.!, i to skupštinu hrv. sokola; jesmo li ako boga znaš na ostrvu blaženih?" Ova je karakteristika opća, pa čemo je zato analizovati.
Pre svega pitanje, koje su postavili ljudi sa Vilsonovog trga, —- a postavili su ga pod utecajem opet drugih nekih ljudi iz druge neke ulice ili trga, — i koje pitanje glasi: d a 1 i smo za J ugoslove n sko Sokolstvo ili smo za Nejugoslovensko Sokolstvo, u ovom slučaju na-zvano hrvatsko (a u drugom slučaju može biti srpsko, ili slo-venačko, ili tursko)., — to pitanje ne može da se rešava, i o njemu ne može ni da se govori u smislu nekog odlučivanja, a u društvu sokolskom koje postoji ma gde to bilo širom Jugoslov. Sokol. Saveza, medju članovima toga društva, kada na osnovu pravila toga društva čine odbor, sednicu ili skupštinu. Svako društvo sokolsko, koje postoji u okviru Jugoslov. Sokol. Saveza, jeste jugoslovensko sokolsko društvo, ono je deo, član Jugoslov. Sokolstva celog. Ni pravno a ni logično ne može jedno pitanje da se postavi, i da se o njemu rešava, a koje glasi: da li ostajemo u Jugoslov. Sokol. Savezu ili istupamo iz toga Saveza. Jer društvo sokolsko samo tako i postoji što je jugoslovensko i što je član Jugoslov. Sokol. Saveza. Sigurno če svako da razume, — ne mora da bude zato stručan pravnik, — da u nečem jugoslovenskom po biti — ne može da bude nešto nejugoslovensko, ili čak antijugoslovensko.
Dakle, prvo je, što mora da se ustanovi, i da za svagda bude jasno, to, da rešenja pitanja: da li smo za Jugoslovensko ili za Nejugoslovensko Sokolstvo, — onda: da li ostajemo u Jugoslov. Sokol. Savezu ili istupamo iz njega, — da rešenja takovih pitanja, a u nejugoslovenskom smislu, (več postavljanje tih pitanja ima čisto neiugoslovensku tendenciju), ne
može da bude u jednom jugoslov. sokolskoin društvu. Zato što je to jedna kontradikcija po sebi i davi celu logiku. Onda zato što su ta pitanja, na odgovornim mestima, legalno, javno, i u svoje vreme, potpuno i jednoglasno rešena, a po prestav--nicima i izaslanicima svih članova zajednice t. j. članova Ju-goslovenskog Sokol Saveza. A to je bilo Januara god. 1919. u Zagrebu, Juna 1919. god. u Novom Sadu, Avgusta 1920. g. u .Mariboru, i Juna 1921. god. u Osijeku.
Ako bi se radilo o postavi pitanja: da li je Jugoslovensko Sokolstvo dosta dovoljno i zbilja Jugoslovensko, da li nije možda popustilo i olabavilo u težnji prema istaknutim idealima,
— onda to spada na rešenje a kod kompetentnih sokolskih foruma (društvo, župa, Savez).
Pitanje osriivanja Nejugoslovenskog Sokolstva i i s t u p a n j e iz Jugoslov. Sokol. Saveza može jedi no da se r e š a v a i z v a n okvira i izvan pravila i izvan članstva i izvan mesta jednog jugošlovenskog sokol, društva. Ako neki članovi (bilo po sopstvenoj inicijativi, ili po nagovoru iz mesta ili sa Strane) jednog jugoslovenskog sokolskog drdštva neče Jugo-slovenstvo, onda oni mogu samo da istupe iz jugoslov. sokol, društva, i kad istupe onda mogu da iznova i iz početka osni-vaju sebi društva kakva hoče. Jer izmedju Jugoslovenstva i Nejugoslovenstva nema nikakove veze. Novo nekakvo društvo,
— zvalo se ono za opseniti prostotu sokolskim ili puranskim, nema šta da traži od jugoslov. sokol, društva i nema da
dobije ili da uzme ništa. — Postoji ali mogučnost, da se pro-tiv celog prirodnog razuma u nekim jugoslov. sokol, društvima postave nejugoslovenska pitanja, i navodno reše legalno (kako je to samo duhovito zamišljeno!) a u smislu čisto nejugoslo-venskom ili antijugoslovenskom, bilo manjom ili večom veči-nom glasova, bilo čak i jednoglasno. I tako če nešto sada da se dešava u provinciji. Kažu : mi n e č e m o da smo Ju g o s I o v e n i i zbogom, — ali zato uzimaju sokolske domove, sokolske sprave, sokolske i m o -vine i sokolske inventar e, uživaju dakleju-gosiovenske domove, jugoslovenske sprave, jugoslovenske inventare i jugoslovensku i m o v i n u !
U pravnoj državi ovo ne može i ne sme da hude, i o tome ima ju da izr u s u d s u d o v i. A dok to s u d o v i ne reše objektivno i pra vedno, mora ju se suspendovati zaključci sv ih n e j u-goslovena k o j i hoče da prigrabe jugoslo-v e n s k u i m o v i n u s o k o 1 s k u. T o j e s v e, i mi če-kamo dd to bude.
Nego je drugo nešto na što hočemo da odgovorimo. Ako i večina članova jedne skupštine jednog jugoslov. sokol društva reši nešto tako eklatantno nejugoslovensko i krupno,
—	ma da je apsurdno da se tako što u jugoslov. sokol, društvu može i da desi kao nepromišljen i afektivan slučaj, -— ako čak rešenje to i takovo bude i jednoglasno, postoji župa sokolska jugoslovenska, kuda to društvo pripada, i župa ima da poduzme od m ah sve korake, da se neju-goslovenski elemenat odstrani iz jugoslov. društva, i da se poništi t. z. zaključak. Pa ako 'celo članstvo hoče iz društva van, neka ide v a n, neka ide kuda ikamo hoče, a društvo sa imovinom pripada župi reete Jugosl. Sokol. Savezu, kao.vrhov noj zajednici i celini. Ako je župa nesposobna da energično p ostup a, ima Savez da preko direktnog i opunomoče-n o g izaslanika preuzme u svoji n u o s t a v 1 j e n o, osramočeno, i izdano svoje društvo. Tako je po zdravom razumu, tako je po pravilima jugoslov. sokol, dru-štava, koja su jedna i jednaka za sva društva primljena na glavnoj i redovnoj skupštini Jugoslov. Sokol. Saveza u Osijeku dne 30. Juna 1921. god.
Nejugoslovensko Sokolstvo, — pa inakar kako se ono inače ^nazvalo, — a na terenu Jugoslov. Sokol. Saveza ne smatramo u opče za Sokolstvo, ne interesuje nas to, i neka radi i gradi što hoče. Ali svoje ne damo! Kome je u J u-goslovenskom Sokolstvu teško, može i ima pravo da i z a d j e van! Ali drugo ništa, jedino da se seli van! i na drugom nekom mestu, pod drugim nekim krovom, i po trečim nekim zakonima, mogu oni koji istupaiu da rade što god hoče. Mi za njih ne znamo više ništa! Da budemo dvoje, da budemo u isto vreme troje, i da budemo opet u
isto vreme jedno. — to ne umemo i ne možemo i nećemo nikada! Govorimo to hladno i jasno, bez ikakva afekta! I s Sivet u j e m o s v i m a Jugoslovenima Sokolima da h udu prisebni i hladni, da ne čine ništa više ali i ništa man je nego što im je trezna i bistra d ti ž n o s t, pa mak ar se što oko njih de-š a v a I o. Provokacije su sračunate za glup s v e t! O d n o š a j i s u i stvari s a s v i m proste i jasne. Nejugoslo vensko Sokolstvo za nas nije Sokolstvo. Ko s nama n e č e, neka odstupi. Jugoslovensku i m o v i n u što smo je b o r b o m i rado m stekli za o ve tri teške godi ne ne dajemo milom n i k o m e !
Komendijfc sa uskrsnučem nekakih starih prošlih dru-štava od pre osam godina ostaju komendije, i skupštine po njima sazvane, kao i rad tih skupština, to je sve humbug i prostota! Po jugoslovenskim pravilima ne mogu se dona-šati antijugoslovenski zaključci. 1 odmah, onoga časa, kada se u jugosloveriskom sokolskom društvu postavi jedna antijugo-slovenskd teza. prekida se normalan život, te se ili može ra-diti o disciplinarnom postupku prema provokatorima, ako ostaju u društvu, ili se svršava jugoslovensko društvo, — ako provokacije prodru i nadglasavanja se obave, — a nakon toga ili manjina (dosta je troje brače!) preuzme društvo, ili društvo sa svim imetkom prelazi u svojinu Jugoslov. Sokol. Saveza.
Ovde ne može da bude kompromisa niti popuštanja! Jer se radi o bi t n o s t i, oči stoti Jugoslovenstva! Danas to Jugoslove n st v o brani i čuva jed in o Jugoslovensko Sokolstvo. D a k 1 e : biti ili ne biti!
T. z. „sokolski vijesnik“
Več odavna bilo je potrebno da se i sa ovim lističem rasčisti. No .uvek smo se zadržavali, misleči da je sporazum bolji od obratnoga. O celom historijatu govoričemo samo u kratko. Isti listič nastao je iz tendencija nejasnih. Ali je odmah bilo sigurno, da se stvara busija iza ledja Saveza, iza ledja
zagrebačke župe, i iza ledja Sokol. Glasnika. Sa poslednjim aktom društva na Vilsonovom trgu skinuta je koprena i vidik je otvoren. Onamo kuda ide to društvo, vodi taj listič. Izmedju obojih nema razlike. I sa gledištem Saveza, kako ie napred objavljeno, tačno je označen odnošaj Jugoslov. Sokolstva kako prema torne društvu, tako prema torne lističu. Verovatno da bi za svakoga ovo bilo razumljivo i bez naročitog upozorenja Ali u poslednje vreme taj listič je, u nakani neke propagande, počeo da nasrče na mnoga naša društva, da im se naturuje, a osobito u krajevima, gde se moglo bar donekle pretposta-viti, da sokoli neče biti tačno obavešteni o stanju stvari, gde bi dakle neka propaganda u smerovima društva na Vilsonovom trgu mogla da računa na uspeh. Zato je potrebno da damo
o	tome ovu posebnu izjav u: t. z. „sokolski vijesnik", glasilo društva na Vilsonovom trgu, koga*uredjuje dr. Fr. Bučar, niti je iniao, niti ima ikakovu vezu sa fugoslov. Sokolstvom, nego je otvoren protivnik Jugoslovenskog Sokolstva; prema tome Jugo-slovensko Sokolstvo ne samo da ne smije pomagati ovaj listič, nego mora raditi protiv njega i rečju i delom. U poslednje vreme obratila se na nas mnoga br. sokolska društva sa u pitoni što da čine i kako da se ponašaju prema tome lističu, jer im ga netko stalno šalje. Odgovaramo dakle svima i javno, pa da se znadu ravnati. Jugosloven i sokol ne može i ne smije biti pretplatnikom toga lističa. A ako ima suviše vremena, ili je raspoložen za lakrdiju, onda ga može čitati. Jer tako praznot*, površnog i lokalno napuhanog lističa jošte nije bilo.
Dr. R. F.
Enotno članstvo v češko-slovaškem Sokolstvu.
Velik in zelo važen korak je storilo češko Sokolstvo s sklepom odbora ČOS v mesecu decembru 1921, da se razlika med člani v Sokolstvu odpravi in da se uvede obvezna telovadba za vse članstvo do 50. leta. Velik je to korak v razvoju organizacije in velepomemben za celi nadaljni razvoj Sokolstva. Češko Sokolstvo danes ne pozna Sokolov, ki se izogibljejo telovadnice — našega vzgojevališča. zahteva od
vsakega posemeznika, da zna kaj pomeni Sokolstvo, kaj je njegov smoter in kakšnih sredstev se poslužuje. Nihče'ne prejme sokolske legitimacije in znaku, ki se ne podvrže skušnji in ne zahaja v telovadnico.
V	to svrho so bila sprejeta na odborovi sej^vzorna pravila za društva, ki določajo, da postane član sokolskega društva vsak 18-letni pripadnik Slovanskega naroda, ki ga je odbor sprejel najprej na 6 mesečno preizkušno dobo. Za ta čas mu izstavi odbor začasno legitimacijo in po preteku te dobe, ako je ta preizkušna doba za njega dobro minula, je sprejet kot redni član in dobi znak in legitimacijo. V preiz-kušni dobi morit vsak član obiskovati predpisana predavanja o Sokolstvu, o zgodovini Sokolstva, in o zdravstvu, kar mu potrdi načelnik izobraževalnega odseka na začasni legitimaciji. Istotako mu mora na isti legitimaciji potrditi načelnik društva da je redno obiskoval telovadbo. Oni, ki teh predpogojev ne izpolni, se ne sme sprejeti kot član. To je zelo važen predpis, ki ga bi priporočali vsem našim društvom, ker bi se s tem izognili slepemu sprejemanju članov, ki se jih niti ne pozna, vsied česar pridejo v Sokolske vrste ljudje, ki ne spadajo v našo organizacijo. To je treba pri nas tem bolj po-vdariti, ker so se po prevratu vrinili v naše vrste ljudje le iz osebnih dobičkanosnih namenov, katerim je pa sicer Sokolstvo tuje in so nam le v kvar. Kakor češko Sokolstvo, tako se moramo tudi mi postaviti že na stališče, da ne smemo gledati le na število članstva, temveč na njegovo kakovost. Odločno je treba zavrniti ona društva, ki skrbe za to, da samo iz finan-cijalnih ozirov naberejo čimveč članov. Postopanje takih odborov ni pravilno in ni Sokolsko: Le vsled tega postopanja je prišlo tako daleč, da imamo pri mnogih sokolskih zletih in prireditvah gotove spremljevalce, ki našemu ugledu več škodijo in bi bilo bolje, da jih ni v naših vrstah. Zato v interesu našega ugleda in v interesu Sokolstva svetujem, da uvedejo odbori pri sprejemanju članstva najstrožje postopanje in sprejmejo sistem češkega Sokolstva, ki se je že vrlo dobro obnesel.
Nadalje je sprejel odbor ĆOS v pravila določila, glasom katerih mora hoditi vskak član sokolskega društva do 26. leta k redni telovadbi. Vsa društva morajo uvesti obvezno telovadbo in le župno predsedstvo ima pravico oprostiti te obveznosti
ona društva, katera nimajo prostora za telovadbo, ali nimajo vaditeljev, ali jih ovira kak-šna druga okolnost pri vršenju ieh dolžnosti. Člani od 26. do končanega 35. leta morajo obiskovati redno telovadbo od meseca aprila do septembra. Telovadno dolžnost po 35. letu uredi prednjaški zbor ČOS.
Posameznike oprosti od telovadbe odbor društva bodisi iz zdravstvenih, bodisi iz drugih važnih ozirov. To pa velja samo za eno leto, pa preteku tega se mora ponovno prositi. Vse oprostitve mora društvo javiti župi, ki ima pravico, da jih predrugači, ali jih vzame na znanje.
V	teh predpisih se tudi priporoča, da se vrši vsako leto društven informačni sestanek, na katerem se poroča o vseh važnejših dogodkih v Sokolstvu v tekočem letu.
Vsa društva morajo v tem smislu spremeniti svoja pravila.
To so trdi predpisi, a ravno tako potrebni, če hoče Sokolstvo izvršiti svojo nalogo. Tudi jugoslovensko Sokolstvo bo moralo priti do teh sklepov, dasi bi bili za danes še pre-uranjeni, ker nam manjka prostorov in, kar je glavno, dobrih vaditeljev. Društvom pa, ki morejo to storiti, bi toplo priporočali da to že sedaj uvedejo. Ostalim društvom, zlasti pa žu-pam, toplo priporočamo, da skrbe za vzgojo dobrih vaditeljev.
Pitanje sokolske zgrade na Vilso-novom trgu u Zagrebu
i.
Do kraja godine 1918. te do Vidovdanskog Sokolskog Sabora Junija god. 1919. u Novomsadu, sokolska je zgrada na Vilsonovom trgu u Zagrebu pripadala predratnom, ple-menskom, Hrvatskom Sokolstvu. Pošto se na Vidovdanskom Sokolskom Saboru sva tri predratna, plemenska Sokolstva ujedinila u jedno Sokolstvo, prvo u Sokolstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, a odmah zatim u Jugoslovensko Sokolstvo, te organizovala svoj jedan i jedinstveni Savez, likvidirali su svi plemenski Savezi, sve župe, i sva društva sokolska u celoj Jugoslaviji, i osnovana su nova društva, nove župe, sjedinjene sve u jedan Savez. Sokolska zgrada na Vilsonovom trgu u Zagrebu postala jesvojinom jed-
nog, zajedničkog, velikog i jugoslovenskog sokolskog društva u Zagrebu. U tome velikome društvu došlo je iz raznih uzroka do unutrašnjih trzavica i sudara, te do grozničavih borbi raznih, ali uvek jugosloven-skih grupa, za vodstvo. Da se ne bi snage lomile uzalud, a pošto je več broj članova u društvu premašio četiri tisuče, i pošto je opstojalo i pravo i potreba da se u velikim mestima osnuiu dva i više društava, to je oko osam stotina članova istupilo iz sokolskog društva na Vilsonovom trgu i obrazovalo novo sokolsko društvo zagrebačko I. Bogovičeva ulica. Sokolska z grada na Vilsonovom trgu u Zagrebu ostala je i dalje s v o j i 11 o m j e d n o g j u g o s 1 o v e 11 s k o g sokolskog društva, i to je društvo bilo članom jedne jugoslavenske sokolske župe t. z. sokolske župe zagrebačke. koja je opet bila članom Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
1	jednoga dana, bez ikakve glavne skupštine, prosto zastupano ilegalno izvesnim licima svoga t. z. odbora, a nakon skoro jedno-godišnjeg pasivnog rovarenja protiv Jugoslovenskog Sokolstva, čas protestujuči, čas tražeči posebni sokolski sud, čas štraj-kujuči, a uvek zakrinkano Jugoslovenstvom, dakle jednoga dana to zagrebačko sokolsko društvo na Vilsonovom trgu, potpisano po nekim licima svoga t. z. odbora, i bez zaključka
i	odobrenja neke skupštine, nasuprot celoj sokolskoj disciplini, bez obzira na svoju župu, javlja Jugoslovenskom So-kolskom. Savezu da iztupa iz Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Ono v a j n o i s t u p a iz Saveza, a z a d r ž a v a*) sebi sokoisku zgradu na Vilsonovom trgu. Ili su zaključci toga t. z. odbora nepravovaljani, i sokolski i pravno, onda ima da se spor reši pred nadležnim faktorima, a. dotle isoluje i suspenduje bolesno društvo na Vilsonovom trgu i sokolska zgrada preuzme od drž. vlasti. Ili se pristaje na zaključke t. z. odbora, ne ispituje se pravovaljanost ni po zakonu o društvima niti po sokolskim pravilima, priznaje se formiranje jednog nesokolskog društva, onda ima to novo ne-sokolsko društvo da se iz sokolske zgrade na Vilsonovom trgu u kratko odstrani i zgrada preda Jugoslovenskom So-kolskom Savezu kao prestavniku Jugoslovenskog Sokolstva u
*) Advokatski mudro osiguralo je sebi pravo poseda u gruntovnici i izgubilo tako za uvek sokoisku čast.
ovoj državi. Sokolska zgrada na V i I s o n o v o m trgu može da pripada samo Sokolstvu, a Sokolstvo je samo jed n o, i to je J ugoslo vensko Sokolstvo representovano Jugoslo venski m Sokolskim S a v e z o m. Nejugoslovensko So k o 1 s t v o, antijugoslovensko Sokolstvo, h r-v a t s k o, srpsko, s I o v e ti a č k o, tursko Sokol stvo, nije više i n i j e u opće Sokolstvo, i ne može ni kako ostati u sokolskoj iugoslo-v e n s k o j zgradi. Nema mesta vrani u sokol-skom g n j e z d u !	Dr. O.
Prilog karakteristici Nejugosfoven-skog Sokolstva
Iznečemo samo gola fakta kako slijedi:
Gospoda sa Vilsonovog trga obratiše se pre nekog vremena na neka ministarstva u Beogradu sa molbom, da irn se dozvoli jedna „sokolska lutrija-', koju bi oni iskoristtli za do-gradnje ili za pregradnje sokolske zgrade na Vilsonovom trgu. Lutrija donosi 2—3 milijuna kruna čistoga. Molbu za dozvolu lutrije potpisalo je: zagrebačko sokolsko društvo na Vilsonovom trgu. A kad je molba rešena, i lutrija dozvoljena, onda t. z. zagrebačko sokolsko društvo na Vilsonovom trgu odjedan-put javno proglasi i reče, da nije više zagrebačko sokolsko društvo na Vilsonovom trgu, nego da je t. z. hrvatski sokol! Dakle: pod jugoslovenskom maskom se moli ili ulaguje, a iza varke skida obrazinu! Prosta i odvratna varka! Nedostojna zakutne trgovine, a kamo li jednog sokolskog društva ! I kratko-vidost i bezobzirnost vlade u Beogradu! Je li potrebna ova bruka? Zar se vlada nije mogla obratiti pre rešenja molbe za tako ogromnu lutriju na Jugoslov. Sokol. Savez, kad je i on-dašnje zagrebačko sokolsko društvo na Vilsonovom trgu bilo samo prostim jednim članom toga Saveza izmedju jednakih četiri stotine ostalih članova! Zašto sedi u Beogradu podpredsednik Jugoslov. Sokol. Saveza stalno, nego da bude pri ruci vladi a za sokolske stvari! Neka nam se pokaže tekst molbe
kako su ju napisala i obrazložila gospoda sa Vilsonovog trga,
i	neka nam se dadu ti opće razlozi, zašto se ie ta molha po-voljno rešila, u isto vreme kad Jugosl. Sokol. Savez stoji pred svojim Sletom, obija pragove ministarstava u Beogradu za pomoč ali badava, i dobija tek utehe obećanja i lepih reči! Zar nije očigledno nepravedno udarati ceo Jugoslov. Sokol. Savez po glavi, a pomagati nejugoslovensko, antijugoslovensko, nesokolsko „sokolstvo1' u Zagrebu! Ali ima načina da se spase što se spasti dade! Lutrija je dozvoljena jednom jugo-slovenskom sokolskom društvu i u jugoslovenske sokolske svrhe. Ako to društvo danas više nije jugoslovensko i nije sokolsko, ima da se dozvola za lutriju preda Savezu, i neka Savez njome raspolaže i izvede je do kraja. Tudje nečemo, ali svoje ne damo! Proglas za tu lutriju nosi potpis sokolskog društva u Zagrebu, a srečke i korist hoče da pobere neko novo sasvim društvo, tudje, nesokolsko, nesrečom nazvano lepim imenom hrvatskim ! Jeli to dosta za karakteristiku!
Češkoslovačko Sokolstvo.
Sokolski listovi. Glavni organ Češkoslovačkoga Sokolstva jeste .Sokolski Vesnik" list Češkoslovačke Obec Sokolske, koga uredjuje posebni redakcioni odbor na čelu s bratom Jan Hillerom, včfspiUčem Č. O. S. koji ie kao takav član predsedništva Č. O. S. On izlazi svake sedmice te se štampa sedmično u 40000 primeraka. List se bavi svim aktualnim pitanjima u Sokolstvu, a ujedno daje izveštaje o radu predsedništva Č. O. S. Za stručne stvari uredjuje prednjački zbor Č. O. S. list „Prednjak" a za ženske list „Prednjačica". Ženski dio Sokolstva izdaje vlastiti organ, koga uredjuje sestra Taborska. List se bavi obrezovanjem Sokolica. Matica Sokolstva praški Soko izdaje list „SokoP koga je počeo da izdaje Dr. Tyrš. List se bavi najaktualnijim pitati j i in a u Sokolstvu, a može da se smatra organom, u kome se nevezano o zaključcima Sokolstva može da kritikuje ideja Sokolstva. List je odlično uredjivan, a posvečen je ideji telovežbe i sokolskoga obrazo-vanja. Brat Frama Erben, jedan od najsprtmnijih stručnjska u Češko-slovačkom Sokolstvu izdaje list ..Telovežba". List je posvetna stručan. Osim ovih glavnih listova, izdaju se posebni listovi za decu i naraštaj i do 50 župskih listova.
Jedinstveno članstvo. Upravni odbor Č. O. S. rešio je, da svi članovi i članice jesu dužni najmanje do 26 godine pohadjati vežbanje. Članovi od 26 do dovršenja 35 godine dužni su vežbati od meseca aprila do septembra. Vežbanje od 35 godine dalje odrediti če prednjački Соколски Гласник	6
zbor Č. O S S rešenjem ovoga pitanja, na kome je radio najviše brat nama poznat Stepanek, rešeno je važno pitanje u Sokolstvu, ne samo karaktera tehničkoga, nego i organizatorsko idejnoga.
Svečano odelo naraštaja. Upravni odbor Č. O. S. potvrdio je zaključak sednice župskih načelnika o svečanom odelu naraštaja. Odelo je: bela košulja sa prevrnutim ovratnikom, koji se u ljetu može nositi potpuno otvoren, na levoj strani prsa jeste trobojka sa imenom društva. Kratke bele hlače sa resama dole. Opasan je član naraštaja sa širokim crvenim pasom, koji ie snabdjeven užim remenom. koji ide preko des-noga ramena a po ledjima natrag k levoj strani boka, radi toga da bude težina nošenoga predmeta (kao boca, sekira, šešir, ili druge putničke potrebe) jednako razdeljena. Na glavi crna kapa sokolska bez pera sa crvenom kokardom i sokolskim znakom. Cipele na žniranje sa črnim čarapama, koje je moguče nositi preko ili pod koljena. Proti rdjavu vremenu široki kaput s crvenim rubom i kapucom, koja je puštena natrag. — Za ženski naraštaj: Svetlo-smtdja naborana suknjiča, bluzica od iste materije bez rukava pod kojim bi se nosilo odjelo slično dugoj košulji t. j. vežbača haljina. Kaput isti kao i kod naraštaja muškoga.
Nova Izdanja Č. O. S. Sestra Z. Pechiatova napisala je: Zbirku ritmičkih sastava uz narodnu pesmu. Dio I. Knjiga sadrži 50 piimera za uvežbavanje početnih elemeriata. Oblik sitnih sastava, kojih je autorka mnogo izabrala, mogu da dobro dodju i početniku za rad telesnoga obrazovanja u ovoin pravcu. Cena je 3 Kč. Spomenar VII. sleta, sveska II. s bogatom sadržinom i slikama izradjeni deo, sadrži historiju i razvitak sleiišta kao i istup mladeži u predsletskim danima. Cena 30 Kč. Zbirka sokolskih javnih isiupa, sveska I Sadrži: V. Vorel: Vežbe odeljenja Č. O. S. u Lillu; H. Dubova-B. Križova: Vežbe žena s čunjevima; Z. Pechiatova - M. Proraznikova: Vežbe žena na brvnima; Homa Dubova: Vežbe s vencima; Božena Holečkova: Prosta vežba žena. Svezak i note 30 Kč. Sveska 11.: B. Holečkova: Telovežbeni primeri. Vežbe žena „Sokola11 na Kr. Vinohradima 1921. Sadrži: Proste vežbe za ženski naraštaj; Igra naraštaja sa „krychlemi“; Simbolička prosta vežba za žensku decu; Telovežbna igra za šensku decu; Vežbe s raketima za žene; Ritmičko kolo za žene. Svezak i note 35 Kč
Časopis za telesno obrazovanje. Središnje udruženje čeških pro-fesora, odeljenje za telesno obrazovanje, izdaje svoj list pod gornjim naslovom. Redaktor lista je poznati stručnjak i sokolski radnik br. Josef Klenka. List je namenjen svima onima koji se bave pitanjem telesnoga obrazovanja kao delom školskoga rada. L' listu suradjuju najbolji školski radnici u tom pitanju. Osim toga list donaša razvoj i napredak telesnoga obrazovanja u celom svetu. List bi veoma dobro došao našim profesorima gimnastike, koji u pomanjkanju ovakoga lista kod nas kao i pomanjkanju stečena znanja na ispitima, mogao bi nadopuniti naše znanje i dati nam upute za nove metode rada u telesnom obrazovanju. Adresa: Praha I. Ulice Elišky Krasnohorske 21.
Novi redaktor lista „Sokola". Po smrti br. Kavalira, poverena je redakcija lista br. Ant Bendi. Brat Benda je profesor telesnoga obra-
zovanja u II. praškoj gimnaziji i jedan je od najspremnijih stručnjaka telesnoga obrazovanja u školama. On je i stručnjak kurzeva, koje "pri-redjuje Ministarstvo Prosvete za učitelje gimnastike u osnovnim i gra-dianskim školama. U društvu Jugoslovenskih Sokola veoma je omiljen i njima pokazuje veliku pažnju. Bratu Bendi iskrena čestitka sa Sla-venskoga Juga, koga on veoma voli.
Brat Bohumil Havel — 50-tu godišnjak. Ovih dana navršio je bj\ Bohumil Havel 50 godina. Spada u red najboljih stručnjaka Č. Sokolstva. Član je prednjačkoga zbora Č. O. S. i načelnik največe praške lupe, koju vodi u društvu sa nama milim bratom Stepankom. Želji brata i sedoga apostola Sokolstva brata Karla Vanička, pridružuje se i Jugo-slovensko Sokolstvo i kliče: „Bud dlouho zdrav, bud štasten!“ brate i prijatelju naš.
Rumunjski profesur gimnastike u Pragu. L' Prag če stiči rumunjsk1 profesor gimnastike Dimitria Jonescu, koga šalje rumunjska vlada kao stručnjaka da prouči sokolsku organizaciju, sistem i život Sokolstva
Društveni sokolski listovi. Do kolikoga je razvitka došla sokolska štampa u Č, O. S. neka služi za doki z, da su dva društva i to — Nusle i St. Strašnice — počela izdavati vlastiti mesečni list za članstvo. Prvi se zove „Tužnte se!“ (Jačajmo se!) drugi „Vlastni silou" (Vlastitom snagom).
Zdravstveni odbor Č. O. S. Zdravstveni odbor Č. O. S. posečuie zdravstvene debatne večeri sa ovom sadržinom: prof. Dr. Veigner: Fiziologija telesne vežbe; prof- Dr. Rožek: Dietetika telesne vežbe.': prof. Dr. Tobiašek: Ortopedija telovežbe; Dr. Masak: Organizam Sokolstva i njegovi zdravstveni odbori; Aug. Očenašek: Novi pravci u telovežbi, športu i igrama. — Večeri se drže: utorkom, četvrtkom i subotom, i trajati če 4—5 nedelja. Primiečujem, da u Č. S. S. svako društvo, župa
i	Savez ima posebni zdravstveni odsek, koji se bavi društvenom higi-jenom i teoretskim predavanjima, koja se održavaju za članstvo. — I ovaj primer severne brače neka nam bude za ugled, ali ne da se di-vimo tome radu, več da i mi to radimo, jer zdravstveno stanje našega naroda pruža strašnu sliku narodne budučnosti. Prema izveštaju načelnika ministar. zdravlja brata Štampara, kod nas je 2,000.100 veneijčnih bolesti a 5,000.000 sušičavih. To su brojke o kojima Sokolstvo mora da misli pre preče i ruče
Priznanje Č. S. S. istaknutim sokolskim radnicima. U organizaciji Č. O. S. postoji sokolska plaketa koja se daje zaslužnim sokolskim radnicima. U najnovije doba rešila je Č. O. S. da naročitom diplomom odlikuje one sokolske radnike, koji najmanje 25 godina rade u Sokolstvu na stručnom, literarnom i organizatorskom radu.
Gimnastički medjunarodni Savez i Sokolstvo. U Luxemburgu držao je 29. januara tehničkiiodbor G M. S. šednicu na kojoj je prisustvovao i brat Vaniček — jer se rešavalo o natjecanjima prilikom olimpijskih igara u Parizu 1924 kao i o nekim podrobnostima prilikom medjunarodnoga natecanja u Ljubljani.	Dušan M. Bogunovtč.
SOKOLSTVO
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ
Vsem sokolskim društvom v znanje! Vaje („vežbe”) in večeri sokolskih društev so veselične takse oproščeni, ako se z njimi vred ne prirejajo tudi plesne veselice, (tarif. post. 99 a pripomba 4 začasnega zakona o taksah in pristojbinah — Uradni list št. 100/1921.). Pod to odločbo spadajo javni nastopi, telovadne tekme, pozdravni večeri, ofi-cijelni banketi i sl. čeprav so združeni s koncertom in petjem.
Ako so pa take prireditve združene s plesno veselico, se plačuje taksa po 20% od vrednosti vstopnic, (točka 4 čl. 47 taksnega in pri-stojbinskega pravilnika — Uradni list št. 104/1921 ).
Na vstopnice za umetniško — diletantska gledališča se pobira taksa 10% od vrednosii vstopnic.
Taka gledališča morajo imeti potrdilo umetniškega oddelka mini-starstva za prosveto odnosno prosvetnega poverjeništva (pokrajinske uprave, oddelka za uk in bogočastje v Ljubljani, Zagrebu in Sarajevu), da so resnično umetniška. Kdor ne predloži tega potrdila, plača takso po 20%.
Zgoraj naved. tar. post. 99 a točka 1 in tcčka 1 in 2 zgoraj navedenega člena 17 pravilnika.
Taksa po 20% se plačuje tudi vselej, kadar se z dramatičnimi predstavami obenem prirejajo plesne veselice (točka 2 tar. post. 99 a in točka 4 čl. 47. pravilnika).
Ker velja !0%-na taksa samo za umetniško-diletantska gledališča in umetniško-diletantske predstave kot take, sme davčni urad zaračunati 10%-no takso le tedaj, če ima sokolsko ali drugo društvo kolikor toliko urejen stalen oder.
Izključitve. Iz Sokolskega društva v Krškem je izključen Franc Fale to v iz Leskovca, iz Sokolskega društva v Mostaru Simo Delič in Vlaho K re š i č, iz Sokolskega društva v Janjini Vladimir D e ž u-1 o v i č in iz Sokolskega društva v Tivat-Lastvi Radoslav G r ii n b a u m.
Omenjene izključitve je odobrilo župno in Savezno starešinstvo.
Starešinstvo Jugoslovenskega Sokolskega Saveza je imelo po zadnji odborovi seji dne 10. XII. 1921. 10 sej, v katerih so bile rešene vse tekoče zadeve žup in društev. Dne 16. XII. 1921. se je vršila v Pragi seja O. O. S. in J S. S., katere so se udeležili zastopniki našega Sokolstva. Rešile so se mnoge zadeve, ki se tičejo I. jugoslovenskega vseso‘£olskega zleta ter se so tudi tozadevni sklepi izvršili. Vsi sklepi se objavljalo v Sletskem Vestniku, katerega naloga je, da točno informira vse članstvo o tekočih zadevah zleta. V Beogradu se je ustanovili rusko sokolsko društvo, ki je prijavilo svojo odeležbu na zletu. V smislu sklepu seje v Pragi se društvo pozove, da pristopi beogradski župi. V zadevi zleta se sklene, da se pošlje vabila na zlet razven Cehom tudi Poljakom in lužičkim Srbom. Kot zletni
znak se sprejme dolinarjev osnutek ter se pozove domače in češke tvrdke, da stavijo oferte.	Zletni lipak se da	terkati v Zagrebu,	ravnotako	nekatere
vrste razglednic. One člane, ki so že	60 let v sokolskih	društvih, se povabi
da se dajo slikati ter se založi njihove razglednice. Prejeti so bili vsi predlogi glede ureditve zletne pisarne, ki je že začela poslovati. Sklene se pozvati ponovno vsa društva, da pošljejo prijave za ztet, ker se to nujno potrebuje za priznave. Nekatera društva vzlic vsem urojencam ne uvidijo, kako velikega pomena je točnost. — V zadevi pravil se da vsem župam navodila, da se nova pravila, ki so bila sprejata na skupščini v Osijeku, obvezna za vsa društva. Nastavi se savezni potovalni učitelj, katerega naloga je, da podučije društva	in župe. Ustanovi	se ženski odsek	v zletnem	odboru,
katerega naloga je voditi vse zletne priprave za setre. Načelnica je sestra Franketova. — Naročnini Glasniku se zviša z ozirom na zvišane stroške v tiskarnah na 15 dinarjev letno. Administrator se pooblasti, da iztirju brezpogojno vso	zaostalo naročnino	in da pozove vsa društva, da	opozore
tozadevno vse brate in sestre na red. Ustanovilo se je sokolsko društva v Podgorici — Crna gora. Ministarstvo prosvete se opozori na žalostne razmere v Bosni in Hercegovini ter v drugih pokrajinah naše države, kjer ni na večini šol prav nič skrbljeno za telesno vzgojo šolske mladine. Sklene se ustanoviti v smislu sklepu skupščine v Osijeku kataster vsega članstvu ter se izda tozadevne tiskovine za vsa društva in župe, ki dobe zajedno tudi vsa potrebna navodila. Vsa društva, katerim so se poslale pristopnice za Jvg. Sokolske Matieo se ponovno pozovejo, da vznejo pristopnice. Kralja Aleksandru I. se izrečejo povodom njegove zaročitve čestitke. Sokolsko društvo Zagreb VVilsonov trg javlja svoj iztop iz Saveza zdaljšo spomenico. Ker so ostala vse dosedanja posredovanja brez uspeha, se vzame istop z obžalovanjem na znanje ter se izda na Sokolstvo tozadevna spomenica. Ker so se pojavili v Bjelovaru isti spori v Sokolstvu ter se je zaneslo v društvo politika, se izključi iz društva vse one, ki ne priznajo jedinstvo jugosloven-skega Sokolstva Istotako se bo postopalo svseh nadaljnih podobnih slučajih. Razven tega je bilo rešenih obil zadev, ki se tiečjo zleta. Vršile so se tudi dve seji zletnega odbora, na katerih se so sklenile razne zadeve glede zleta, ki so objavljene v Sletskem Vestniku.
SOKOLSKA ŽUPA ZAGREBAČKA
Iz sokolskog društva II. u Zagrebu. Uslijed teških prilika koje su zavladale u bivšem „Sokolu11 na Wilsonovom trgu došlo je do istupa jednog dijela članstva iz tog društva. Sa članstvom istupio je i prednjački podmladak. Svi ovi osnovali su novo društvo, koje se prozvalo Sokol 11. u Zagrebu. Novo se društvo prijavilo Župi i Savezu, pa je od njih i pri-znato. Društvo postoji u velikoj gombaoni realne gimnazije u Zagrebu (Trg 29. listopada) te vježba tri puta tjedno: ponedeljkom, srijedom i petkom, kada se ujedno primaju i novi članovi, kojih se dnevno prijav-ljuje sve više. Do konstituirajuče glavne skupštine izabran je privremeni odbor, koji se sastoji: Starješina: brat Milan Marjanovič; podstarješina: Franjo Gec; tajnik Ante Paveuc mladji; blagajnik Božidar Barešič; vodja
Branko Palčic. Društo se marljivo sprema za ljubljanski slet, a svoj prvi javni istup priredit če pred Uskrs.
ŠUMADISKA SOKOLSKA ŽUPA U KRAGUJEVCU.
Sokolsko društvo u Kraljevu, čiji je načelnik, spremni brat Vladimir Novak, davalo je u mesccu avgustu jedan javan čas u korist podignuča spomenika Kralja Petra, za koji je poslalo u Beograd 900 dinara. Sem toga davalo je javan čas u Trsteniku, Užici, Čačku, Matarugama i 11 Vrnjcima sa sledečim programom: 1. Hofmanove vežbe oslobodjenja i ujedinjenja. 2. Ženske slov. vežbe „Po jezeru11. 3. Češke ženske vežbe sa zastavicama. 4. Vežbe na razboju i vratilu. 5. Skok u visinu. Sve vežbe su izvedene na neobično zadovoljstvo gledalaca i na znatni materijalni dobitak. Naročito uzorno odeljenje (6) na razboju i vratilu, od kojeg 2 su bila vojnika Kra-Ijevačkog haubičkog puka i jedan učenik odlikovali su se. Kod skoka u visinu postignuta je lepa višina 170—160—155 cm. — Državnog zajma upi-salo je Kraljevačko Sokol. Društvo 3000 dinara. Za tamburaški sokolski zbor nabavilo je tambure za 1600 din. Za gimnastiku nabavilo je američko vra-tilo, razboj, užeta za penjanje, knjige i t. d. Kad se uzme u obzir da je društvo i svoje članove za slet u Osijeku pomoglo sa više nego 1800 dinara, mora se Sokolskom Društvu u Kraljevu priznati, da je u 1021. god. učinilo veliki moralni i materijalni napredak! Samo tako n a pred ! Zdravo;
Ant. Brazdil.
СОКОЛСКА ЖУПА БАЊА ЛУКА Соколско друштво у Костајници одржало je дне 5. фебруара соколску академију. Старешина брат др. Г. Тадић у поздравном ro-нору нстакао је јасно соколску идеологију и иозвао све присутне да подупиру Соколство, снагу и часг народну. Иза одличног концертног дела, у којем су суделовали искључиво чланови певачког одсека Со-колског Друштва, вежбао је мушки нараштај вежбе са штаповима, а женски нараштај вежбе са луковима. Иза тога изводили су соколи „просте вежбе“, које ће се вежбати за југословенски свесоколски слет у Љубљани. Напослетку извођене су вежбе на ручама. „Просте вежбе и вежбе на ручама“ изведене су са изванредном прецизношћу на особито задовољство свих гледалаца. Хвала за живи соколски рад иде брата начелника Антона Лнсјака. Уза све то шго је Костајница мало место н уза све то што у Костајници постоји н сепаратистичкп „Хрватски Сокол", Соколско Друшгво ради неуморно и осваја сва-ким даном на терену. Соколски барјак вије се у гриумфу. Успјеси овог Соколског Друштва показаће се и на југословенском свесокол-ско.м слету у Љубљани. Академија је донела ванредан успех матери-јални и моралнн. Друштво наручује себн гласовир. Нека је част сза-ком вредном и пожртвовном соколском раднику.
SOKOLSKA ŽUPA SPLIT Sokolsko društvo u Solinu. Održasmo redovnu glavnu god. skupštinu 8.1. u sokolani. Interes je bio medju bračom veliki tako da je i odaziv bio največi
do sada nakon 1918 godine. Izvješće brata star. Crgica, koji je izvijestio o radu i blagajničkom stanju, bilo jeprimljeno bez debate. Moglo se vidjeti, koliko se u kratko vrijeme pošlo naprijed. Poslednjih šest mjeseci vježbalo se dosta marljivo sa strane muškog članstva i podmlatka. Pristupilo se podizanjti ve-čeg ženskog i muškog dječjeg odjela. Unajmljene su nove prostorije, koje su znatnim materijalnim žrtvama iz staje pretvorene u vježbaonicu. Učestvo-vasmo okr. župskom sletu u Sinju, a u rnjestu vodilo se inicijativu u svim narodnim i patriotskim zgodama. Osim komemoracije Nj. Vel. Kralju Petru I. Oslobodiocu, dočeka novinara za posjete na našim ruševinama — osobito pak medju njima brače sokola, — priredismo 12. XI. uspjelu akademiju za Jug. Maticu i utjerasmo krtina 1700, dok je brat tajnik Marušič sabirnim arkom medju bračom skupio više nešto od 3200 kruna, da smo glavnoj podružnici u Splitu predali nešto preko kruna 4900 čisto. Na samoj akademiji govorio je brat dr. Petrašič o nepravdi u Rappallu, a vježbalo je muško članstvo i muški podmladak, koji je ta] dan i prvi put nastupio pobravši največi uspjeh. — Na koncu godine 1921. posjedovalo je društvo osim čistih u blagajni kruna 10.250, 20 vježbačkih garnitura za muško članstvo, 30 glazbila sokol, glazbe, gradilište za dom i izgradjene temelje. Osim toga mnoštvo sokol, slika, razglednica, zastava, emblema i t d. Poslije odmora od 5 časaka izabrana je za god. 1022. slijedeča uprava: starešinom br. Ante Grgič; zamjenik brat Frano Katič; načelnik brat Jakov Mikelič ponovno i jednoglasno; odbornici brača Marušič Niko, Parač Marko, Katič Srečko, Djude Silve, Orubič Ante, Grubič Miho, Podrug Kaja i Grubišič Spiro večinom glasova. — U najljepšem skladu starešina brat A. Grgič je zahvalio na po-novnom povjerenju i pozvao braču na ustrajan sokolski rad zaključujuči skupštinu.
Соколско друштво у Книну почело je након застоја, који је услијед талијанске [окупације потрајао двије године дуље, него код осталих братских друштава, да развија поново свој рад на пољу со-колске мисли и дјеловања. Послије разних неприлика, распуста и конфискација имовине друштва, те послије смрти већине најактивнијих чланова, као н. пр. мученика Онисима Поповића и осталих, друштво је ипак успело, да се опет окупи, те број његових чланова прекорачио је већ прву стотину. Након двомјесечног вјежбања у неодговарајућим просторијама, одлучпло се друштво на подизање властитог „Сокол-ског Дома“, код којег грађења чланство активно судјелује. Недавно основао се и женски одио, у који се већ пријавило 23 чланица. — У овогодишњој скупштини од 15. јануара т. год. били су изабрати у управу браћа: др. Тоде Новаковнћ — старјешином, Томислав Славмћ
—	подстарјешином, Нико Шковрљ — тајником, Душан Шибић — бла-гајником, Вељко Покрајац — начелником; остале функције дијеле браћа: Миле Будимир, (којему је уједно повјерена брига за реорга-низацију друштвене глазбе), Ђуро Покрајац, Карел Новак, Анте ИЈка-рица, Сава Војводић, Јово Маринчић, Урош Покрајац, Ннко Гамбе-рази и Фране Гргуревик. Ревизори су именовани: бр. Јово Бернћ и бр. Илија Илић. — Имена изабрате браће обећавају, да ће друштво у кратком року узмоћи све почетне потешкоће, те се придружитп свим најнапреднијим друштвима сплитске жупе.
Соколско друштво Трогир опет се је вратило на своју виснну. Пригодом букнућа свјетског рата друштво је било од власти распу-штено, а након слома опет се је окупило, али усљед помањкања једног вјештог брата предшака н згодних просторија тек је жнвота-рило. Срећа нанесе у наш град на монопол брата Божу Греговића, бнвшег вођу српске жупе на Приморју и он ступи одмах у друштво, а уз то војска отиде из Трогнра, ге остадоше слободне згодне про-сторије са лијепим вртом. Сада започме рад, браћа се натјечу редом ко ће више да радн ; започне рад који је донио први иступ на 1. рујна; други на годншњем оснутку друштва 30. рујна, те rpeiin на 13. сту-дена, а осим тога је друштво судјеловало и окружном жупском слету на 12. рујна у Сињу. Овому раду сваки пријатељ Соколства се диви m искрено весели, док је заслуга у првом реду брага Боже Греговића, који н ако оптерећен својим службеним радом није жалпо и не жали труда, да Сокол што више напредује, а остала браћа показују, да су свијесна својих соколских дужности. Ако се иде овако даље — а миелимо да he тако бити познајући вољу браће, грогирски he Сокол кроз кратко вријеме бити опет међу првима.
БАЧКА COKOJICKA ЖУ11А Соколско друшгво у Новом Саду одржало је 26. дец. 1921. г. своју редовну главну годишњу скупштину уз присуствовање много-бројног чланства. После поздрава сгарешине брата д-ра. Игњата Павласа, који је укратко оцртао сврху Соколства и рад у друштву у год. 1921., прочитао је тајник брат Бошко Мештеровић свој onum-ран извештај. Сетно се је у првом реду великих покојника год. 1921. Главна скупштина устајући и кличући . „Слава Му“ одаје на првом .честу почаст највећем Соколу свих времена, неумрлом ослободитељу
ii	осветнику Косова, најславнијем владару наше хисторије Петру I. Великом. Иза тога сетио се је покојног старешине Југословенског Соколског Савеза брата дра. Оражена као и покојног великог сокол-ског радника и члана друштвене управе брата Бранка Ролера. Одмах после тога поздравља нашег новог владаоца, достојног сина свог великог Оца, Краља Александра, на што скупшгнна одушевл>ено прихваћа тај поздрав кличући без престанка „Живио Краљ Алексан-дар“. У свом опширном извештају тајник наводи, како је осечкн слет најбољим доказом, да је идеја нашег уједињеног Соколства и поред знатних својих непријатеља остала победником, да је Соколство са осечким слетом изашло појачано и да је оно данас здраво и јако као никада досад. За доказ те моћи Соколство се већ у велико при-према, да у августу одржи свој први велики југословенски соколски слет уз знатно учествовање не само браће Чеха него н заступника целог културног света, пошто ће се у исто време одржатп п нате-цања светског гимнастичког савеза. Даље се осврће на прилике у друштву, са којима није нимало задовољан. Зар није жалосно, када у Новом Саду као центру Војводине и центру наше старнје културе нема више од 172 соколска члана. Толики број чланова има једно
мање друшгво у Словенији. Осим ЈБубљанског слета биће у години 1922. и слет наше Жупе у Суботици, re позивље браку и сестре, да се CBOjCKii заузму, да се у нашем друштву нађе на окупу много већи број сеесних патриота. Извештај тајника узет је са одобравањем на знање. Начелник брат Паја Даљев подноси извештај предњачког збора. Цео рад у години 1921. оцртан је статистички, а свакако је најваж-нији део тај, да је ово соколско друштво на осечком слету постигло крло велике успехе. Тако је код натецања оделења у иростим веж-бама оделење нашег соколског друштва однело у Осеку II. победу са 93.57%- Истом је згодом н оделење чланица добило велику диплому са 85%' У Осеку је друштво учествовало са 60 чланова, од којих је билб 22 вежбача и 21 вежбачица. Исто је тако ово друштво и на жупском натецању, које се одржало 12. јуна, постигло лепе резултате а нарочито нека браћа, која су се код натецања у лакој атлетици особито истицала. Осим тога суделовало је друштво на јавним вежбама у Сенти и Петровцима, а учињена су и 2 излета на Стражилово и Вилину водицу. Дне 28. нов. 1921. отпочео је под водством начелника жупе брата Милана Теодоровића друштвени предњачки гечај, на коме учествују 5 чланова и 7 чланица. Жупски предњачки течај одр-жаће се по.четком фебруара 1922. Извештај начелника примљен је једногласно на знање. Благајник брат Коста Капамаџија подноси свој извештај, из кога видимо, да је друштво у години 1921. примило К 92.341.04, а издало у свему К 87.438.0/. Поред знатног инвентара, Koin je вредан најмање К 100.000. -- друштво је још дужно само К .5.1l8.— Брат Миша Илић, у име ревизионог одбора подноси из-вешгај, на што скупштина једногласно подељује разрешницу како управном одбору тако исто и ревизионом одбору. На предлог брага Бошка Мештеровића скупштина акламацијом бира за старешину брата Живорада Богдановића, за заменика старешине брата Мирослава Томића, за начелника Пају Даљева, за начелницу сестру Зору Туцић, за чланове управног одбора браћу Галића, Миту Дотлића, д-ра. Игшата Павласа, Милана Теодоровића, д-ра. Владу Белајчића, Ацу Сланка-менца, Мару Грујићеву, Саву Кузмановића, Живка Бајазета; за заме-нике: Алексу Иопова, Катицу Дреновац и Бошка Мештеровића; за надзорни одбор: Сава Обркнежевић, Коста Капамаџија и Ђура Јова-новић ; за судчасти : д-ра. Јована Лауровића, Душана Спалатина, Д4>а. Рудолфа Сомера, д-ра. Тому Јовановића и капетана Николу Милетића. Уједно скупштнна овлашћује нови одбор, да може изабрати културно-просветно оделење друштва. Предлог брата Капамаџије, да се повиси чланарнна није усвојен. Тиме је главна скупштина била завршена у иади, да ће ово друштво у новој години много веће успехе ]иоћи иостићи. Здраво !
SOKOLSKA ŽUPA OSIJEK Sokolsko društvo u Valpovu odižalo je 22. januara o. g. svoju II. redovitu glavnu skupštinu. Prisutnost polovice svih članova pokazala je zanimanje njihovo za naš rad. Iz izvještaja činovnika razabire se da je diu-
štvo u 1921. god. priredilo: 1 veliku javnu vezbu 19. juna, uz sudelovanje brače i sestara iz Donjeg Miholjca, 1 akademiju 28. marta, 5 izleta sa javnem vežbom u okolišna sela, 2 posijela sa predavanjem (zajedno sa Hrv. čitaonicom), 2 pozorišne predstave. — Na Cvetnicu 20. marta priredilo je društvo prosvednu skupštinu protiv talijanske aneksije naših primorskih strana. Na II. pokrajinskom sletu u Osijeku bilo je prisutno 60 članova, svi vežbači i 40 naraštaja i podmlatka. Društvo je postavilo jedan odio članova za natecanje, koji je postigao 83% bodova, a od pojedinaca dobivaju dvojica veliku diplomu sa 85%. trojica sa 75% i jedan sa 55% — nakon samo jednogodišnjeg rada i opstanka društva. Društvo ima novoosnovanu fanfaru od 8 članova (vodja br. Antoša Veltin). Na Sokolski je Glasnik bila pret-plačena trečina (!) članova. Osim toga su pretplačivani: Vestnik T. O., So-količ, Sletski vjesnik, a od čeških: Včstnik Sokolske sa prilozima Cvičitel i Cvičitelka. Ako se pomisli na velike poteškoče glede upotrebe Sokolane (školska soba, u kojoj se može vežbati samo četvrtkom i nedeljom!) morala se uložiti silna volja i trud, da se je mogao razviti toliki rad u društvu. Nakon izvještaja činovnika primljena su u cijelosti nova savezna pravila za društva, te se prešlo na izbor novog odbora, koji je jednoglasno usklikom izabran: Starešina Ante M. Majstorovič; zamenik starešine: Adam Šokčevič; načelnik: Fran Šarčevič; tajnik: Ferdo Desaty; blagajnik: Pero Hettich; za-pisničar: Davorin Marčeta, zatim J. Rozinger, K. Lahovsky, V. Kopt, Stj. Le-akovič; zamenici: A. Herzog, A. Veltin i I. Abrumič. Usprkos nekogtajnog šuškanja i puntanja prije glavne skupštine (odjeci istupa Wilsonovaca), ista je u potpunom redu pretekla, znak je, da su neozbiljni elementi morali kapitulirati pred dokumentiranom voljom i ljubavi za sokolski rad.
Skupština Sokolskog društva u Osijeku. U nedjelju dne 12. II o. god. održana je redovna glavna skupština ovog našeg jakog sokolskog društva. Skupštinu je otvorio br. starješina dr. Iso Cepelič koji je nakon obavljenih formalnosti pozdravio braču i sestre jednim oduševlje-nim sokolskim pozdravom u kojem se dotakao ejelokupnog sokolskog rada i života ne samo u Osijeku nego i u čitavom Sokolstvu. Kao Soko požalio je da je moralo doči do istupa zagrebačkog sokolskog društva (Wilsonov trg), ali je ovaj istup i osudio kao što je i osudio osnivanje posebnog hrvatskog sokolstva. Naročito istakao je da se sokolsko društvo u Zagrebu bilo podvrglo sokolskom sudu, a kada je ova osuda pala onda je to društvo istupilo iz Saveza. Zatim je tajnik br. dr. Tomo Beljan čitao svoj izvještaj u kojem se ponajprije sjetio pokojnih: starje-šine Saveza br. dr. Ivana Oražena i članova: Dure Turkalja te srednjo-školskog ravnatelja Tomislava Bosutića. Prelazeči na priredbu pokra-jinskog sokolskog sleta u Osijeku veli, da je društvo vršilo časno svoju zadaču, pa makar da je trošak bio velik. Moralni uspjeh sletu da je bio ogroman, naročito obzirom na širenje sokolske ideje u Baranji. Društvo broji 606 članova, od toga 57 utemeljitelja i 103 članice. Načelnik br, dr. Pavao Mergenthaler prikazuje zorno stanje osječkog Sokola u minuloj godini. Sokol je največi uspjeh postigao priredbom dviju sokolskih akademija. Slet je donio dobar uspjeh s tehničke strane ali se opazilo, da je disciplina popustila. Osječa se nedostatak iskusnih
prednjaka. Đaci koji dolaze na gimnastiku u Sokol, oslobođeni su škol-ske gimnastike. Treba privući omladinu iz anaciionalnih nogometnih klu-bova u Sokol. Br. dr. Z. Neuman referirao je o radu kulturno-prosvjetne sekcije. Prosvjetna sekcija zaostaje u mnogočemu za tjelovježbom. Ima za to mnogo opravdanih razloga. Ta je sekcija razviia največu djelatnost za vrijeme sleta. Osim toga održala je 1 posijelo, 5 predavanja i 1 po-sijelo sa igrankom. O stanju blagajne izvijestio je društveni blagajnik br. Josip Škrinjarje. Priniio je iznose 91.769 kruna. Od toga : utemeljitelji 2.220 kruna, redoviti članovi 5.452 krune. Izdaci 80.575.84 kruna. Čista imovina društva iznosi j20.064.32 kruna. Na to se je prešlo k izboru novog odbora:	Dr. Iso Cepelič, starješina; dr. Stojan Muačevič.
podstarješina; dr. Pavao Mergenthaler, načelnik; članovi odbora: dr. Branko Muačevič, dr. Tomislav Beljan, dr. Draga Cernjak, Slava Kramarič, Dragan Švalm, Oltokar Neuman, Jan Frynta, Duro Pavičič, Vlado Mrljak, Mato Petrovič, Josip Škrinjarič, art. pukovnik Tošo Živkovič, Dragan Muk, dr. Nikola Čepinac ; zamj. odbornika : Lavoslav Rohregger, dr. Stjepan Heffer, Krešimir Matasič, Franjo Fieischer, Milan Trumič; revizori: Vlado Muačevič, Franjo Jahl; sud časti: Jovan Dimitrijevič predsjednik, Vlado Demut, dr. Franjo Papratovič, 1. Krsto Dončevič, dr. Slavko Diklič; zastupnici za glavnu skupštinu župe: br. dr. Cepelič, dr. Beljari, dr. Mergenthaler, dr. Čepinac, dr. Stojan Muačevič i Vlado Mrljak. Na kraju je pročitan pismeni odgovor srpskog sokola u Doljnjem gradu, u kojem su izloženi uslovi, pod kojima je srpski soko voljan da se ujedini. Tamo se veli, da srpski sokol smatra Sokolstvo nacijonalnoni i državnom ustanovom, a Jugoslavenstvo kao sredstvo za odnarodja-vanje. Oni u Jugoslavenstvu vide partizanstvo stanovite političke partije i t. d. te traže da se društvo obveže da če tražiti promenu naziva Saveza u Sokolski Savez Srba, Hrvata i Slovenaca, da se poštuju narodni emblemi i t. d. Taj odgovor stigao je davno prije lanjskog_sleta, a pitanje o ujedinjenju stoji još i danas neriješeno, pošto naše društvo nije vlasno rješavati predmete ovakove naravi koje ne spadaju u nje-govu kompetenciju. Skupština je završena pjevanjem sokolske himns.
SOKOLSKA ŽUPA CELJE
Sokolsko društvo Trbovlje je imelo dne 22. prosinca 1921. svoj X. redni občni zbor. Po običajnem pozdravnem govoru br. staroste jos. Letnika je sledilo poročilo tajnika br. G. Kostajnšeka, ki je med drugim izvajal da je bilo društveno delovanje v preteklem letu zelo povoljno, stanje članstva se je dvignilo za 42 članov. Pričelo se je s telovadbo obrtnega naraščaja kot gojenk, tako, da je sedaj zastopana telovadba vseh vrst članstva kot naraščaja. Posebno na vzgojo naraščaja se je polagala največja pozornost ter so se izključno za njega uvedle posebne ure za predavanja. Največ zaslug si je pri tem pridobil br. Albin Drnovšek, ki je skupno z brati vaditelji vodil vsa ta predavanja. Na društvo je došlo izredno veliko prošenje za podpore drugim društvom ali ker je odbor že na prvi svoji seji napravil principijelni sklep, da se ne bode nobenemu
društvu nakazala nobena podpora in sicer iz razlogov, da gredo vsi ti zneski za lastni dom katerega proračun znaša nekako od 3—5 milijonov kron, ni moglo društvo nobeni teh prošenj ugoditi. Bratska društva, ki sama zidajo, bodo gotovo znala razumevati ta sklep. Društvo si je mnogo prizadevalo priti do možnosti z začetkom gradnje lastnega doma že v prihodnjem letu, ali končni rezultati so pokazali, da še ni misliti na pričetek. Pač pa se je po br. Franc Dežmanu darovano zemljišče po pridnosti lastnih bratov, posebno med njimi telovadcev, preuredilo za nastope, kjer se je potem vršil dne 17. julija 1921. okrožni zlet naraščaja in dne 7. avgusta 1-921. javna telovadba. Težke izgube so zadele društvo, ko je kruta smrt pograbila iz njegove srede nekaj’najboljših bratov in sester kot: sestro Ano Dimnik-ovo „Slovensko mamico" dne 30. prosinca 1921., br. Stankota Žagar-ja dne 16. H. 1921., društvenega ustanov-nika br. Ivan Krammer-ja in br. Stankota Škarabot-a. Razven teh se je društvo udeležilo pogrebov bratov: Luke Svetca v Litiji, Saveznega staroste dr. Ivan Oražen-a v Ljubljani, ter br. Ivana Taufer-јд v Zagorju. Žal, da se pogreba svojega prvega praporščaka brata Franje Pertot-a ni moglo udeležiti. Iz načelnikovega poročila je bilo razvidno, da je bila telovadba povoljna, le obisk je bil v nekaterih mesecih slabejši kot lani. Ker okrožje ni popolnoma funkcijoniralo kot bi moralo je bilo društvo navezano bolj samo na-se, kar mu je delalo v mnogih slučajih dokaj težkoč. Vkljub temu je priredilo svojo običajno „Telovadno akademijo" ter „Okrožni zlet naraščaja" in svojo lastno .„Javno telovadbo" katere prireditve so dokaj povoljno izpadle. Izven tega je upeljalo peš-izlete za naraščaj katere je vodil večinoma br. Kostajnšek, ter se udeležilo prireditev in izletov drugih društev kot: Medija-izlake, Vič pri Ljubljani, Osijek, Zagorje, Šoštanj in Loka pri Zagorju. Za dramatični odsek je poročal br. Leopold Odlazek o prireditvah iger: „Rodoljub iz Amerike", „Tončkove sanje na Miklavžev večer", „Pri puščavniku" ter o drugih sodelovanjih za časa društvenih prireditev. Prosvetno-kulturni odsek pod vodstvom br. Rudolfa Reich-a je priredil nad 20 predavanj, med temi žalno zborovanje po pokojnem kralju Petru 1. Osvoboditelju, ter ob enem vodil knjigovodski tečaj. Predavali so med drugimi prof. Ilešič iz Zagreba o Štrosmayerju, inžener g. Ferdo Lubša iz Ptuja o Siam-u, br. Albin Drnovšek o Sokolstvu, zgodovini sokolstva itd. Celotni tečaj knjigovodstva je vodil br. Leo Drnovšek. O Stavbenem odseku je poročal br. Kos, njegov neumorni tajnik, da si je prizadeval na vsak način omogočiti pričetek gradnje lastnega Doma že prihodnje leto, a da so prišli v proračun tako ogromni stroški, da se bode moralo vsekakor še preložiti za eno leto naprej. Razposlalo se je nad 300 dopisov in prošenj med lastne občane kot v tujino ali uspeh ni bil isti kot ga je društvo pričakovalo. V materijalu se je nabralo nekako do vrednosti 200.000 Kron, dočim znaša kapital samo 83.000 Kron. Brata stavbenika J. Ferenc in Rudolf Ročak sta izdelala krasne načrte, ali na uresničenje istih s tem kapitalom nikakor ni mogoče računati. Pač se je zemljišče preuredilo za nastope, a več napraviti ni bilo letos mogoče. Bratu Kos-u, ki je sam povsod neumorno deloval se je izrekla zaslužena zahvala celega društva. Kot novi upravni odbor je bil voljen: starostom: Letnik Jože, podstarosta: Feštajn Pranjo; načelnik: Kužnik Dom.; tajnik: Kostajnšek Gust.; blagajnik: Moll Jože ml.; gospodar: Dolinar Ivan; matri-kar: Perme Franc; tajnikovim in blagajnikovim namestnikom br. Jesih Adolf, in bratje SušnikvMiroslav, Levec Joško, Izlakar Albin, Les Drag. Batič Ivan in sestre Čarga Tončka in Plavšak Marta. Odposlanca za J. S. S. br. Kostajnšek Gustav in Plavšak Robert. Odposlanci za C. S. Ž. br. Letnik Jože, Feštajn Franjo, Sušnik Miroslav. Pregledovalca računov: br. Ferer.c Jurn in Cukjati Franjo. Razsodišče: br. Gorjup Juro, Goro-pevšek Jože, Grčar Matija in sestra Čarga Tončka ter Plavšak Marta. Praporščak br. Kos Mirko in namestnik Izlakar Albin. Članarina se je
določila za člane 1 din., za telovadce in telovadke po 50 para. Kot načelniki odsekov so bili izvoljeni: stavbenemu odseku: brat Letnik Jože; prosvetno kulturnemu: brat Reich Rudolf; dramatičnemu: sestra Čarga Tončka ter sestra Tratnik Jožica. V zaključnem govoru je opozarjal brat starosta na prepotrebni sokolski dom in pa na 1. jugoslovanski zlet v Ljubljani 1922. ter končal z besedami tajnika:
Sokolski Dom, — Ljubljanski zlet,
Nas zoveta na delo spet!
БЕЛЕШКЕ
Соколско друштво у Бјеловару. Поводом насталог спора при-годом главне скупштине нашега друштва од 2 . јануара о. г. примили емо од Југославенског Соколског Савеза у Љубљани ријешење број 189/С, којим нам Старјешннство Савеза јавља да је у својој сједници од 1. фебруара о. г. у том предмету створило слиједећи закључак:
wl) Старјешинство Савеза не припознаје легалност главне скупштине, што ју је одржала већина чланова након одласка пред-њачкога збора и друге браће, јер је одржавана протн правилима Са-кеза. Та је скупштина неваљана, као што су такођер неваљани и сви њезини закључци.
2) Обзиром на несоколско понашање и радн несоколскога на-ступа проти Савезу закључило је Старјешинство, да се сви о н и, који се нису подвргли закључцима Савезне скупштине у Осијеку, који не припознају Савез као врховну инстанцију, те који су на тој неправилној скупштини даље судјеловали пскључују из цјелокупног Југословенског Соколства.
3) Као једџну легалну скупштину Соколског друштва у Бјело-вару смагра Старјешинство Савеза ону скупштину, која се је довр-шила у малој Соколани број2, текао једино правилно представништво Соколског друштва у Бјеловару признаје Савезно Старјешинство о д б о р, који је у т o j с к у п ш т и н н и з а б p а н са братом Јанком Јанковићем као старјешином односно братом Др. Миланом Омчпку-сом као замј. старјешине, на челу. Једино ови су овлаштени преузети управу и водство Соколског друштва у Б j е л о в a р у, те Сгарјешинство Сапеза н а л а ж е т o ј у n p а в и, д а т o с м j e с т а у ч и н и.
Dobili smo pismo ovog sadržaja. Brate urednice! Stojimo pred Sletom u Ljubljani! Dobivamo u Slet. Vjisniku i u Tehn. Vjesniku mnoge članke, upute i vježbe na čitanje, pisane slovenštinom Ja lično nišam protiv toga, jer sam jugosloven i jer potpuno vladam slovenštinom. Ali koliko če biti bračc i sestara iz srpsko-hrvčtskih krajeva, k oj i če te upute potpuno razumjeti? Nfje li to šteta? Eto, zato se otiračam na Tebe, br. uredniče, da bi poveo inicijativu, da se štampa jedan slov -srpsko-hrvatski rječnik, iii barem jedan Sokolski iječnik za sokolske izraze tehničke, ideološke, adminiftrativne, pomoču k< jega bi bilo čitanje slovenštine svoj brači veoma olakšano. Priznajem, da je taj predlog za Slet zakasnio, ali i posle Sleta če nam to uvek trcbati.
Ispravak
Sokolski Glasnik broj 2. od ove god., strana 47. pod rubrikom „Jugoslovenski Sok. Savez“, odštampano je pogrešno „Pavaj" mjesto „l'avaj“.
IZ UPRAVE
—	Jugoslov. Sokol. Savez naložio je svojim zaključkom ovoj upravi, da se svi dugovi za Sokolski Glasnik za prošlu godinu imadu najenergičnije utjerati, te dužnicima, koji se ponovnoj molbi i opomeni ne odazovu, odmah list obustaviti a imena takovih dužnika Savezu prijaviti.
U izvr-šenju toga zaključka poslali smo svima dužnicima poslednje opomene (nainire) pa ih molimo, da nam sav dug odmah pošalju kako bi se izbjeglo skrajnim koracima, koji če se u protivnoni slučaju morati poduzeti.
*
Molimo sva bratska društva i pojedine pretplatnike, da se sa uplatnim listom ček. ureda, kojega su primili sa prvim brojem Sokol. Glasnika, posluže i ovogodišnju pretpiatu po mogučnosti što prije pošalju. Pretplata na Glasnik za ovu godinu iznaša Din. 15 (K 60).
Добровољнн прилози. Брат др. С. Живковнћ, Нона Градишка, К 40; др. Богдан Стопар, Загреб, К 10; сестра Божена Котизова, Раља, К 10; брат М. Шрибер, Севинца, К 20; М. Јовановић, Вин-ковци, К 60 ; др. Иван Јенко, ЈБубљана, К 20; Влад. Галзиња, Љуб-љана, К 20; сестра Елза Скалар, ЈБубљана, К 12; брат Бошко Меште-poBnli, Нови Сад, К 40; Јоко Секуловпћ, Ерцегнови, К 60; Војнмир Трс, Имотски, К 20; брат Даворин Томић, Св. Ленарт, К 20; брат Па-вле Даљев, Нови Сад, шал>е добровољни прилог од К 400, које је са-купио приликом веридбе са сестром Маром Грујићевом, заменицом начелнице Сокола у Новом Саду. Било сретно! Свима прилагачима братска хвала и здраво!	Т.	Јањаиин.
KNJIŽEVNI OGLAS
Gimnastlčke igre za škole i društva sa 25 slika, priredio je brat Ant. Brazdil, Beograd. Cena 7 dinara. Preporučuje se. Ur
ia котлођд
Брзопекућих модерних казана	^—-—
за печење ракије у ииском об-	i	ji
ликуисвако) величини, с киле-рима (хладницима), израђујем за велике творничке neuape и сваке мање нал*јештам и пре\-зимам као и све у моју струку	Кулу^
спааајуће послове, котлоне за штедњаке, прање руОл^а, прво-разредне солидне израде, от-премал\ уз нај ефтиније цене.
Купујем све висти старих ko-(»**m'VW тлова.
МИЛОШ ЗАГОР/ Ц, казанџија - котлар. Загреб,
Tražite
5amo
DJEČJE BRASNO
naiooua nrana za aoientadl
Vanredno iafajuće sredstvo za rekonvalescente i slabe Ijude svake dobi.
DOBIVA SE SVAGDJE. Kemtfka tvornica žlvežnih preparata „SALUBRA” O. D. ZAGGKB - NOVA GRADIŠKA
Narudžbe prima glavno zastupstvo za Jugoslaviju:
HRV. OiON. PROMETNO DRUŠTVO VIROVITICfi.
BRAČA BATA
ZAGREB, MAROVSKA ULICA 30.	w w
mm	*	nudi	T	-p
sokolske cipele	1 ^
male neto K 110.—, veće neto K 120.—
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
BRPiNKO PALČIC
Dobavljač Jugoslavenskog Sokolskog Saveza
Gundulićeva ulica 23 ZAGREB Brzojavi Palčič, Zagreb
IZRADJUJEM I DOBAVLJAM SVE SOKOLSKE POTREBŠTINE POTRE i>NE ZA JAVNI I IZLETNI NASTUP. UPO-ZORAVAM BRATSKA DRUŠTVA NA NOVA ODIJELA ZA ČLANICE, POD-MLADAK, MUŠKI I ŽENSKI, NARA-ŠTAJ MUŠKI I ZENSKI, SVE PREMA PR01T3U JUGOSLOV. SOK. SAVEZA.
„NADA“	„NADA“
tvomica dvopeka d' d. Zagreb,
proizvadja kekse, biskvit, oblate, čajno i desertno
pecivo.
Telefon bioj - 6	Telefon	broj 1 —