SOKOLSKI GLASNIK
лгир A IT	Al/PMCVOr1	CAVЛ1	C Al/CTT Л 4-A\\ Izlari svakog 1. i 15. u mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava u
UKIjAN JUuU^LUVLNiJIVUU OUAULlMVUU oAVLLA	Ljubljani,	Narodni	dom.-	Telefon	ured.	2543.-	Račun	pošt.šted.	10.932.	- Oglasi po tarifi.
God. X.	Ljubljana,	1.	aprila	1928.	Broj	7.
Tebi, domovino, tebi, Šumadijo ~ Zdravo!
Govor brata staroste E. Gangla na IX. glavno/ skupštini JSS 18. marta 1928 u Kragujevcu.
9
K
I
Načelnici Sokolskih Saveza, udruženih u Savezu „Slovensko Sokolstvo
L j ubij a n a, 1. aprila 1928.
Neka nam bude u pomoč vaša, a i naša dobra volja i želja za napretkom!
Anuška Jugova.
Deveta glavna skuipština Jugoslo« venskog Sokotskog Saveza je za nama. Videli smo Kragujevac, videli smo Suj madiju, okitili smo vencem grobove brače čeških vojnika mučenika, ko ji su g. 1918. položili svoje glave za slobo« du domovine. Vreme, tesno odmer eno radi daljine i obzirom na materialne izdatke, iscrpivo smo upotrcbili. Tek što smo prispeli u Kragujevac, več se sastao zbor župskih načelnika na sed« nicu, koja je trajala do kasne večeri, dokle se nisu sabrala brača župski de« legati k pouzdanom sastanku. Taj sa« stanak je trajao do dva sata po ponoči. Ujutro u sedam več je počela sedniea prosvetnog zbora, socialnog odseka i novinara. Tek što je svršio ta j sastanak, održan je usiput još jedan pouzdani sa« stanak delegata, a iza toga je svu našu pozornost zaokupila glavna skupstina, koja je svršila u 13 sati. Na večer smo videli akademiju domačeg društva, iza koje smo se tek odahnuli, uživajuči n Oficirskom domu gostoprimstvo pred« sedinika opštine kragujevačke, br. Ka« lanoviča. Drugo jutro — na put svoj jim kučama, u koliko nisu brača več otišlavu toku noči.
Vidimo dakle, da se radilo u br« zom tempu. Boravak u Kragujevcu is« koristili smo do poslednje minute, da nam nije preostalo vremena za odmor i počinak, koji .su za naporno duševno delo ncopLodnopotrcbni. Prestizavanje nije ovek dobro — pogodujc doduše materialnim prilikama, a moralno je pre štetno nego korisno. Nikako pak nebi bilo moguče u tako kratko vre« me proraditi toliki kompleks pitanja i izveštaja, ako nebi bili došli na skup« štinu pripravljeni i spremni sa svim materijalom, ko ji je slika i ogledalo čitavog o gr o mnog rada, izvršenog u prošloij poslovnoj godini u našem Sa« vezu. U danu i po pred nama se raz« vila jasna slika sokolskog rada od jed« ne godine, pokazala se naša sprema, otkrila naša misaonost, osvedočilo se naše pojmovanje izadača, dužnosti i prava-Sokolstva i pojedinaca, uipale su u oči is ve naše vrline i greške, videlo se, da smo ljudi sa naginjanjem k sla« borne i sa čeznučem k dobrotne. a iz reči i duša ozvanjao je kategorički im« perativ: Budimo Sokoli, koji mislimo i radimo sokolski, da demo uvek i svu« da ugadati sokolskim idealima brat« stva, iskrenosti i podredenosti poje« dinca velikoj ideji!
Izveštaji, koji su bili i ove godine predloženi glavnoj skupštini u tiska« noj brošuri, pokazuju u svojim temelj« nim črtama zdravu tendencu stalnog prelaza iz početničkih teškoča i finan« sijske nesredenosti u smisaono pošlo« vanje sviju jediniea i u pravilan go« spodarski život. Boz roisaonog rada upravnih i tehničkih organa i bez ur c« denog gospodarstva je pravi sokolski život nemoguč. Kako je sokolska ideja samo jedna, tako mora biti u pojedi« nostima i u celini rad i život po njoj samo jedan: stalna budnost, da nitko ne krene na stranputicc, da nitko ne oskvrne uzvišenosti sokolske misli, i pedantna tačnost i odgovornost kod upravljanja sokolskog imetka, koji je na kraju krajeva svojina sviju nas. Popuštanje ili nehaj, površnost i bez« br žnost u jednom ili drugom pogledu ku u našem upravnom, tehi^ičkoml i gol« spodarskom delu aipsolutno nedopu« steni, jer bi se svaka greška u tom pogledu osvetila na tvrdim vdzama i organizacijskim temeljnim principima i bezuslovnoj disciplini. Ako je igde ddetantizam dopusten i moguč, mi So« koli ga u svom društvenom i javnom životu odlučno otklanjamo. Ili isam So« ko —- ih nišam Soko! Polovičnosti, iz« nimke, dvoživaca ovde ne sme da bu« de! Svako najmanje naše društvo mo« ra se brinuti, da se prema unutra ure« di, da ne prenaša tereta s ramena na rame te sc tako slabi i drobi samo u sebi: grezne u sebe i u sebi kržlja, umesto da energično zahteva red, a' red i načini!
Sokolstvo je organizacija zdravlja i delo za zdravlje naroda u najširem smislu te reči. Tko radi u Sokolu, mora imati neprestano pred očima ve« liki svoj poziv, da radi dobrovoljno za /zdravje naroda. Svaka naša jediniea je staniica u velikoj tkanini lepote i snage, koja neka zaogrne svu našu zemlju, da ec narod, kome je ta zem« lja svojina, biti lep i snažan u svomc Sokolstvu.
Tko je svestan te prvorazredne opštc narodne zadače našeg Sokolstva,
Brado i sestre!
Poziv starešinstva JSS, koji teme« 'ji na zaključku sodnice našeg odbora od 11. XII. 1927, združio nas je danas u srcu Šumadije, u Kragujevcu, gde ima bratska Šuimadijska sokolska župa svoje sedište. U tuj župi imamo 9 dru« štava — 9 soko skih gnezda, koja ču« vaju slavne tradicije te zemlje, koja nam je iistesala kolevku naše slobode i koja nam daje jamstvo, da če večno ostati naše, što je stvorih) junaštvo njenih sinova, sivih Sokolova šumadi« naca, koji isu izd ubili slavu svoga ime« na i svoje zemlje ncizbrisi vim slovima u zlatnu knjigu naše isltorije.
Taj narod, kao da bi bio njegov značaj iskleisan iz granita i levan jiz če« lika, čuo je g. 1804. poziv svoga vode, junačkoiga Karađorđa, te se drže kao vihor na ustanak, da pregazi meprija« tolja i oslobodi Srbiju. Put u našu slo« hodu je označen dragocenim kaplja« ma bratske krvi naših preda, čiji sve« ti grobovi su spomenici neizmerne ljubavi do domovine. Iz tih grobova se snažno oglašuj u nema usta junaka, kli« čuči u naše dane, kako umire praveid« nik za velike ideale slobode, kako za slobodu naroda i zemlje žrtvuje sve, što ima i što srn ogne, da istina pogazi laž, da pravda pobedi krivdu, da čisto, svetlo i u čast uzdignuto ostane sveto ime svete domovine!
Klasična zemljo, po tvojim ravni« eama i gorama treperi poslednji čelov umiručih; slavna izumijo, tebe obasja« va sjaj Karadordevc zvezde; krasna zemljo, u tebi stanuje bistar, sveistan, slobodoljubiv narod; naša zemljo, iskreno, duboko, neizmerno ljubljena
— evo nas jugoslovenskih Sokolova, koji se tebi s poštovanjem i ponosom približavamo, da te pozdravimo, kako samo sin pozdravlja isvoju majku Na tebe se prigiblju naša kolena, teibi na« še duše, čiste i ljubavlju do tčbe pro« žete, diišu na tvoju veličanstvenost odami, srdačni pozdravni čelov. Čelov smriti spaja se sa eelovom života, a medu njima teče duigo doba narodova napora, njegovih muka i žrtava, nje« govih bola i radosti, njegovih suza i njegovih jumačkih peisama! 1 sav ta j buran, težak, prevara, otpora i pobeda pun život naroda, kojega mi nacionalni ljudi glodamo za sobom i proživljava« mo u sebi, život naroda, kojega su ubi« jali, ali ga ubili nisu, kojega su plenili, ali ga oplenili nisu, kojega su gurali u večno ropstvo, ali ga unj gurnuli nisu
— ta j život naše prošloisti budi dana«
taj ne može raditi inače, nego po tom strogom diktatu nacionalnog aktivnog života, jer mu drugačijeg rada i života ne dopusta njegova savest, harmoni« čki spojena s njegovim svetskim. naz'« ranjem i političkim mišlenjem u odliČ« nog, čvrstog, ponosnog značaj«čoveka, Sokola i državljana!
I tko je nadahnut takvim poima« njem sokolskih zadača, torne neče biti teško preuzeti ulogu sokolskog propa« gatora, kojli se ne može zadovoljiti da« našnjim brojčanim stanjem naših pri« padnika sviju kategorija, koje je raz« vidno iz pojedinih iizveštaja saveznlih funkcionera, naročito brata načelnika, brata statističara i brata prosvetara. Izveštaji iskazuju 35.654 članova, koji« ma stoji nasuprot 8733 članice, što ni« je sa prvim brojem u pravom razme« ru. Rad, koji vršimo u čitavom Save« zu, je tako obdan i iserpan, da se ne sme ograničiti na taj razmerno uski krug našeg ženstva. Poziv sokolski va« spitane žene u nacionalnom, držav« nom, a još najviše u zasebnom, oibi« teljiskom životu tako je važan, da mu moramo posvetiti svi največu pozor« noist. Žena je čuvarica doma, ona je cvet, sjaj, lqpota i svetost dostojan« stva i miline obiteljskog života, koji je izvor svemu životu. Sa Ženom živi i pada moral najširih slojeva naroda. Devojke Sokolice, razvrstane u venac m adenačke lcipote i čednosti, one su ukras naroda, kao što su žalostno sve« dočanstvo moralne pro^paisti devojke, koje stoje van nas, kojima je evatuče vrtove ciuša ugušio otirovan vetar mo« dernog izživljavanja, koje nema nika« kvog višeg cilja. Život, koji je samo sebi svrha, gubi se u močvarama in« dividualnog egoizma: izgori i ugasne bez koristi kao plamičak sveče u veli« čanstvenom sjaju svetlosti sunea. So« kolski život pak, koji temelji na mo« ralu i raste iz zdravog korenja rada i žrtvovanja, je kulminacija svlih
šnji dan u našim radosnim srcima oz« biljain, mu že van, sokolski usklik: Tebi, domovino, tebi, Šumadijo — Zdravo!
I kad ta molitva naših sokolskih srdaea prodne oblake, naše misli od pradeda Karadorda prelko cele prošlo« sti do ovog trenutka islevaju sc u je« dan plamen, koji u sjaju sokolske oda« nosti okriužuje praunuka Aldksandra Karadordeviča —■ našeg kralja i našeg sokolskog brata! Što je započela davna doba jumačkih podviga narodove moči i volje, to je uspelo Njeimu da dovrši, kad je u oslobodenoj i ujedimjeuoj do« movini sabrao uz prestolje svojih de« dova u dolove raskidan svoj narod, da imamo1 danais jedan dom i jedan na« rod i da priznavamo u tom jednom narodu jedno Sokolstvo! I kad po« zdravljamo domovinu svoju, neka u isti mah zaori pozdrav naše vernosti i naše odanosti: Neka živi kralj Alek« sandar 1.! Neka živi njegov rod i dom! Zdravo!
I kad taj naš pozdrav hita do k ra« ljevskog dvora, neka se u iisto vreme s njim sli j e naša bol u pozdravnu reč, koju nose slobodna krila sokolske ide« je bratstva, jodnalkosti i slobode blizu, a ipak da.oko tamo u Primorje, u Istru, u Korušku, u Albaniju i Grčku, gde naš narod proživljava teške časove! O, bračo i sestre! IJ današnjem veku kulture i humanosti, kad se osnivaju čak društva za zaštitu životinja, mo« ramo slušati zvoket lanaca ropisbva, moramo gledati, kako se zatire naša materinska reč, moramo gledati, kako nekažnjeno smiju tronozi uništavati zdrave grane našeg narodnog debla! Ali, ako nema piravednosti, pravda jest! Pravda je, koja važe dobro i zlo, a koja ima opasan mač, da ga povuče k osvebnoj sudbi, kad če dozreti čas kao što je dozreo u Šumadiji g. 1804.1 Mi Sokoli pozdravljamo svu tu meoslo« bodenu svoju braču i sestre svoje te smo uvek spremni, da donesemo zado« voljštinu uvredenoj pravdi! Svim bed« nim i poniženim, koji su naše krvi i našeg jezika, naš bratski pozdrav! Zdravo!
I naš poslednji pozdrav bratu Mi« ki Kovačeviču, njemu, koji je upravo u tom mestu dignuo prvu solkolsku za« stavu, a kojeg je zločinačka ruka polo« 'žila u prerani grob! On, koji je bio potjpuno naš, isav prožet duhom jugo« slovenlsikog i slovenskog Sokolstva, muiž plemenitog mišljenja, ponosno usprav« ljen, odličan, kremen«značaj, do skraj« nosti pravedan i pošten, morao je
energija narodove radinosti i volje, koja nas krepi ispram unutra, da smo prema vani krepčiji, prikazujuči tu krepkoču radom i životom, mišlenjem i govorom.
Naše nastojanje teži za tim, da vratimo narodu izidravlje, gde su mu bolesti vremena i prilika okužile telo i dušu; a da mu zdravlje ojačamo i utvrdimo, gde je zdrav u mozgu i po srcu, da bude lepši, jer je lep, da bude ‘bolji, jer je dobar, da bude plemeni« ti ji, jer je plemenit, da če biti sposo« ban zadavati samornc sobi iz dan u dan isve veče zahteve opštog razvitka i napretka! Sokoli ne vodimo naroda na ularu mrtvog islova svojih pravila i poslovnika, nego mu dajemo samo« tvornu moč razmaha isvih snaga te'a i duše.
Takvom Sokolstvu mi služimo! Za« to pak moraju oni, pre spomenuti naši propagatori bezodvlačno na posao, da se brojčano stanje preokrene u rastu« čem razmeru, što noka ne važi samo za članice, več naročito neka važi za našu 'sokolsku omladinu.
O zaključcima, koje je donela glavna skuipština, ne čemo govoriti na tom mestu. Otvaraju nam sc nove za« dače i nove dužnosti — dokaz, da je Sokolstvo po dubini i sadržini svojih izadača, namjera i ciljeva neiserpljeno i neiserpivo. Sto bliže dolazimo vrhun« cu, tim više se penje vrhunae u višine nedostiizive savršenosti. 1 to dejstvo je slast našeg dela i pogon našemu bo« tenju.
Dokle ismo toga svestni, živimo i rastemo. To je bistvo naše stvari.
Deveta glavna iskupština je za na« ma —- deseta je pred nama. Od danas dalje več radimo isvi, da če biti for« malno i stvarno* bolja i lepša od po« slednje. Jer Tyrš nam govori: »Tko pazi na sebe pa ima i u sobe povere« nja, sve dokuči, čemu teži ozlbiljno i radino njegovo nastojanje.«
Donosimo (sliku načelnika Sokojl« skih Saveza, koji su održali u Pragu u Tyrševom domu važnu sednicu 19. februara 1928. Upozoravamo na čla« nak v 5 broju »Sok. Glasnika« »Važ« na sedniea u Tyrševom domu«. Od desne na levo: br. Robert Todt, na« čel nik Saveza ruskog Sokolstva za granicama; br. Jan Fazanovicz, načel« nik Saveza poljskog Sokolstva; br.
umreti, jer je služi o velikoj ideji slo« veniskog sokolskog bratstva i slovenske solidarnosti! Ako su ubili njega, ideje nisu ubili! Na njegovom grobu cvate cveče — znak života: modro cveče, jer mu je duša čcznula u višine ideala; belo oveče, jer je u čistoči i lepoti sja« jio njegov značaj; crrveno eveče, jer je krvlju zapečatio oproštajno pismo od života! — U svakom sokoiskom srcu živi spomen na brata Kovačeviča, kao što sc s tužnim oisečajima sečarno: sve brače i sestara, koje je nemila smrt u prošlo j godini istrgnula iz na« šib redova. Sva ta brača, u čijem pre« velikom broju se naročito markantno ističe pojava brata Ljube Jovanoviča, kojih nema više medu nama, dobili su dostojnu počast u našem glasilu i u svojim društvima, koja ža e svaki gu« bitak, a koja žele radom po uzoru dragih naših pokojnika ispuniti nasta« le praznine. Medu nama pak ostati če uvek živ spomen na njih. Slava im!
Bračo i sestre!
Oduživši se uspomeni mrtvih, smatram za svoju dužnost, da p ozd ra« vim u našoj sredini prisutne zastupni« ke ovdašnjih civilnih i vojnih vlast', svih nacionalnih i kulturnih erganiza« cija iz Kragujevca. Gospodo i bračo, svojim poisetom ste nas počastili, a ujedno ste time pokazali, da razume« vate nastojanje i delo našeg Sokolstva, koje je neumorno, uistrajno, požrtvev« no i uspešno, jer u to delo polažemo sve svoje motra'ne i materialne snage, da na zemlji, koju isam pre ozmačio za klasičnu, slavnu, krasinu i našu, stvo« rimo i u stalnem i čvnstom moral noro i fiziokom zdravijo očuvamo klasičan. slavan, krasan, naš narod! Nemam za« dovoljstva nad losom, pokvarcnom, ne« estetskom slikom, iako je okružuie dragoceni okvir. Težnja umetnika, sli« kara i esteta ide za tim, da stvori u dragocemom okviru dragoeenu sliku. koja harmoinički ipovoljno utiče na oko i dušu. A tako hočemo mi Sokoli stva« rao-ci novog nacionalnog našeg pokole« nja, u okvir prirodnih lepota naše zem« lje umetnuti lqpo lice zdravog naroda našeg. Kao što* nam zemlja rodi cvet i plod i kao što iz zemlje dižemo boga« stvo, tako hočemo mi Sokoli sa svojim vaisipitnim radom okrasiti svoj narod cvečem zdravlja i plodovima njegova truda, a u njegovom unutarnjem svetu hočemo prebuditi i obelodaniti svu si« !u njegove duševnosti i svu ogromnost njegovih vrlina i kreposti. Mi Sokoli nastojimo, da bi bilo sve, što naš na« rod ima, zna i hoče, opravljeno i upo« trebljeno u njegovu pozitivnu delat« nost, koja neka sa svestranim pojača« vanjem pojedinca služi pojačavan/ju n i« roda kao celine, jer pravi'no razumemo velikli poziv Sokolstva, da je naša stvar za ceo narod bez razlike starosti, spola, vere, položaja i poTtičke pripadnosti. U tom apisolutnom inepristramom iizvr« šavanju svojih zadača ima Sokolstvo pravo na opsltanak i upravo tako je iz tou dejstva razvidna neophodna po« treba naše organizacije iza svestrami napredak i razvitak našeg naroda. Na«
Dr. Jindrich Vanlček, načelnik Saveza Slovenskog Sokolstva i ČOS; br dr. Viktor Murnik, načelnik JSS i zame« nik načelnika Slovenskog Sokolstva br. Vincenc Štepanek, tajnik Saveza »Slovensko Sokolstvo« i II. podstaro« sta ČOS; br. Agathon Heller, I. za« menik načelnika ČOS i član predsed« ništva ČOS; br. Viljem Kukec, član teh odbora JSSj
ša stvar je uzvišena nad sve, jer je no« si zdrav duh rada, neovisnosti, pono« sa i samosvesti i jer hoče iznad svag« dašnjosti, plitkosti života, oholosti, li« cemeristva, neiskrenosti i materializma svaku našu dušu povesti u višine so« koilskih ideala bratstva, da čemo biti svi po svojoj umu ta m jo j i vanjskoj vrednosti jednakopravno uvršteni u veliko kolo slovemskog Sokolstva — prvi medu prvima, najbolj! medu naj« boj ima! Do dna duše u veren, da je naš put pravilan i da može samo naše delo izločiti sve rane na našem držav« nom i narodnoim telu, Vas, gospodo i bračo, iskreno pozdravljam! Zdravo!
I u vašoj prisotnosti,- gospodo i bračo, šaljem polzdrave bratskoj ČOS, da u staroj vernosti i uvek mladom sokoiskom oduševljcnju ponovno ma« nifestiramo za jugoslovensko«čehoslo« vačko pobratimstvo Mi smo bili je« dno, kad je još medu slovenskim seve« rom i slovenskim jugom ležala železna pesnica germamskog imperializma, i jedno čemo bilti i jači i veči čemo biti, kad zbacimo sa sobe sve nasilničke pesnice, koje danas još dele pojedine delove našega naroda posebno i Slo« venstva uopište! Tyrševo Sokolstvo je velika oružana slovenske moči i nema te sile ;na svetu, koja bi mogla sprožiti našu volju, da hočemo biti još bliže za j edino; još više svoji, još više slo« bodni i još više sokolski! To j krasno j bratskoj organizaciji, močnoj ČOS, bratski pozdrav! Na zdar!
A sada, kad naše misli lete do zlatnoig slovensko g i sokolskog Praga, sa poštovanjem spominjam se velikog državnika i poglavara isavezničke čeho« slovačke republike, presildenlta brata Masaryka, koji je bio medu onim naj« večim moževima naše dobe, koji su po« magali graditi i našu nacionalnu i dr« žavnu islobodu! Njegova duša prožeta je sokolskim duhom, a naše poštova« nje i naša bratska odanost nam narc« duju bratski pozdrav: Neka živi pre« sident brat Masaryk! Na zdar!
Spominjem se brače Poljaka i pri« sutne brače Rusa isa starostom bratom Artamonovom na če u, naših saradnika u savaziu »Slovensko Sokolstvo«! Brat« ski ih pozdravljam u uverenju, da je Sokolstvo j edini put izbliženja sviju slovenskih plemena, i da čemo sa So« kolstvom združiti u veliku slovensku porodieu svu onu braču i sestre širom slovenskog sveta, koji pošteno i iskre« no osečaju i raizumevaju važno znače« nje Slovenstva: kad če doči doba Slo« venistva, stupiče Slovensitivo sa svojim Sokolstvom na vodeče mesto svega kulturnoga čovečanstva! U formiranju te silne slovenske sokolske fronte, razvrštene u svim deloviima sveta, vila« da jedan duh, jedna volja, jedrna d'« sciplina: Sloveni hočemo sl obodno ži« veti, hočemo nad ogromnošču svoga sveta razvilti i neoskrunjene očuvafi sokolske zastave bratstva, jednakosti, slobode, pravde, istine! U tu revoluoi« ju sviju slovenskih duša i u tu evolu« ciju našeg slobodnog života — eto ozvanja danas iskrenost naše j.ugoslo«
venske sokolske čustvenosti:	Živela
braća Poljaci i brača Rusi! Živeli! Zdravo! Czolem! Na »dar!
Pozdravljam kona/čno vas, brado delegati, zastupnike naših .župa; naro« čito pozdravljam prisutnu braou na--rodine poslanike, koji su sc združili u Narodno j slkupštini u klub Soiko.a po« slanika! Jučer i dana s smo več prora« dili sva pitanja, koja živo posižu u naš život i od k oj i h realizacije si u bližoj budučnosti obečajemo opet koralk .na« pred. Starešinstvo .ISS Vam je predlo« žilo svoje izveštajc, da iz njih lako zaključite, kako smo radili, što smo postigli i koliko smo sc vrednima po« kazali vašeg ,poverenja. Starešinstvo, koje čete izabrati dan as, preuzeče od nas uređene i konsolidirane prilike moralno# i materialno^ značaja, da se čitava naša organizacija opet lako po« makne za stupanj dalje u smeru uisa= vršavanja, ako sve župske uprave i nji« hova tehmička vodstva učine isivoju dužnost, kaiko to svi žel mc i od njih oček ujemo. A i očekujem, da če se tok današnje glavne skup št in e odlikovati po ozibiljnosti i stvarnosti, katova do« liku j c sokolskom zboru.
Naše delo u prošloj p osi o vn oj go« dini je sadržava o s.ve g.rane svestrano razgranjenih zadača našeg Sokolstva. Skoro nema pitanja u javnom životu.
kamo nebi sizali naši interesi i do ko« jega smo morali zauzeti svoje stano« viište. Pozivam Vas, da u istom smislu i po diktatu sokolskog bratstva i me« dusobnog povercnja delujete i u toj upiravnoj godini. Braču Sokole narod« ne poslanike muj.no molim, da nam sito« je uz bok rečju i delom i neka nastoje sokolski duh prencti i u naš politički život. Politiku u Sokolstvu otk anja« mo, a u interesu čitavog našeg javnog života, u interesu naše države je, da sokolska načela i sokolski ideali z a vi a« dajiu i ovladaju u čitavom radu Narod« ne skupštine i izvan nje!
S čistim račun ima i čistih ruku stojimo u jubilejskoj godini opstanka naše države, pridržavajuči sebi zadaču oficielne proslave na pokrajinskom sletu u Skoplju. To vreme od danas do Skoplja up otresimo za intenlzivan rad i s neumornim nastojanjem, da dignemo svoje č.anstvo po kollkoči i kakvoči, da posvetimo največu brigu naročit o svome naraštaju i svojoj deci i da nadabne svako g od nas »vest od« govomosti. Svaki neka radi i živi tako, kao .da bi bilo sve odvisno od njega samoga!
Domovina gleda na nas! Ona, na« ša dobra majika, neka nam hude .naš pravedam sudija.
Zdravo!
Slovenski pregled.
70 godišnjica brata Josipa Čermaka.
Poznati voda čehoslovačkog Sokol« stva u Severnoj Americi, pisac nekojih telovežbačkih Istručnih knjiga, brat Josip Čermak proslavio je prošli me« sec svoju 70 godišnjicu. Velike su nje« gove zasluge za zbliženje Sokolstva u domovini i preko mora, jer je upravo on vodio od godine 1887. pa do godine
1926.	sve ekspedicije američkih Sokola na svesokolske sletove. Kad je došao godine 1912. na VI. slet sa svojim članicama, ubrao je velike uspehe s njihovim prostim vežbama u koje je upleo plesne uloške, što je imalo za posledicu to, da je i čehoslovačko so« kolsko ženstvo počelo up'itati u telo« vežbu plesne pokrete.
Jngoslovenisko Sokolstvo upliče se u venac njegovih čestitara usklikom »Na mnoga ja!«
#
ČOS i Olimpijada.
Za vodu sokolske ekspedicije ibio je po predsedništvu imenovan br. Agatom Heller, kao voda vrste je od« reden br. dr Klimger, II. podnačelnik ČOS, bivši nekolikokratni meduna« rodni takmičar. 'Komisar ekspedicije je br. Fleissig, iizvestitelj br. Zezjula, isudije brača: Miiller, Bilek, Havel i Erben. — 3. jima održače sc u Brnu druga izborna utakmica, 22. juna pak javan nastup vrste. Prva izborna utakmica za sastav ženske vrste biče
1.	aprila u Pragu, našto če sc vršiti vežbanje takmičarki u Pragu i Brnu. U junu čc sc izborna utakmica p o no« viti, sa zajedniokirn vežbanjem po« čeče obe vrste tek 22. jula.
Prosvetna škola o Slovačkoj.
Održana je krajem februara u Pra« gu. Školu je vodio br Josip Truhlar, izamenik saveznog prosvetara. Učes«
nika bilo je 167 slušatelja iiz 38 župa \ to 124 člana i 43 sestre. Uspeh ško'e bio je vrlo lep i značajan.
*
Za pokrajinski slet u Skoplju.
Za pokrajinski slet u Skoplju vla« da medu čchoslovačkim Sokolstvom očito veliko zanimanje, jer se osno« vala kod predsodništva ČOS naročita izletna komisija, koja čc pod vod« stvom brata Štepanka urediti i voditi čitavu otpremu na slet.
*
Poljsko Sokolstvo.
Poljsko Sokolstvo prirediče godi« ne 1929. prilikom sleta u Poznanju i velike utakmice, koje čc sadržavati sledeče panoge: sprave, slobodnu te* lovežbu, igre, skijanje, vožnju bicikli« ma, plivanje i pucanje. Sve tc utak« mice osim iskijanja održače se tik prc sleta u Poznanju, a skijaške u izimskoj sezoni u Zakopaneh. Utakmica na spravama i u sl obodno j tclovežbi deli sc na dva odeenja, jedan od tih jc talkmičenje za prvenstvo Poljskog Sokolskog Saveza. Utakmice če sadr« žavati: proste vežbe, konj u šir s hva> taljkama, preču, ruče i krugove, skok preko konja uzduž, skok u dalj, tiča« nje na 100 m i bacanje kuglc 7 'Л kg teške. Utakmica za prvenstvo pak če sadržavati:	proste vežbe, vežbe na
konju, nučama, preči i krugovima, skokove razinožno preko konja uzduž. trčanje na 100 m, bacanje diska, skok u vis i štapom. Vežbe na spravama su prepisane i slobodne.
Dom junačkog saveza u Sofiji.
Savez bugarskih Junaka sc sprema več dulje vremena da sagradi svoj vlastiti dom u Sofiji. Ovc godine odr« žače se proslava 30 godišnjice usta« novljenja saveza, te če tom prilikom biti svečano položen temeljni kamen
buduče gradevine. Glavna dvorana u domu biče 25 m duga i 16 m široka, oko nje biče još nekoliko nuzgrednih dvorana i uredske prostorije za sa« vez. Kraj doma jc projektovano ve« 1 i ko letno vežbalistc. Za poikriče gra« devnih troškova sprema se velika efektna lutrija.
*
Ukrajinsko Sokolstvo.
Ukrajinsko Sokolstvo počelo je iz> davati svoje glasilo »Sokolski listi« u Lwowu. Prvi broj je izažao 'početkom godine 1928. te jc donio uz razne službene vesti i statistiku rada Ukra« jinskog Sokolstva u drugoj po’oviei godine 1927, koji je bio vrlo bogat i plodan.
>;«
III. medjusletske utakmice ČOS u Pragu.
Za III. medusletske utakmice u Pragu, koje če se održati u junu, vla= da več sada medu čchoslovačkim So« kolstvom veliko zanimanje i pripreme. Sada se osnovao piod okriljem ČOS naročiti mcdusletski odbor, kome jc na čelu br. Svarc, kojemu su dodelcni referenti za pojedine struke kao go« spodarstvo, nastamba, zdravstvo, re« dateljstvo, prehrana, .promet, grade« vinstvo i sl. Načcln.ištvo je zastuplje« no u odboru po podnačelniku br. dr. Klingeru i s. Waehtlovi. Izvesititelj za javnost je br. Maucrhart.
Priredbe raznih europskih telovežbačkih saveza 1928.
Koliko jc sada poznata prirediče večc telovežbačke organizacije u Eu« ropi svoje sletove god. 1928 kako sle« di: od 26.—28. maja 50. slet Unije francuskih gimnasta u Calaisu; od 26. do 28. maja XVIII. slet nizozemskih vežbača u Utrechtu; od 20. do 24. jula 49. telovežbačka svečaniost švicarskog turnerskog saveza u Lucern u; od 4. do
6. augusta IX. svečanost ženskog telo« vežbaokog saveza u Franeuskoj u Re« danu; od 25.—28. jula XIV. svečanost nemačkog turnerstva u Kolnu.
Medunarodne telovežbačke utak« mice na Olimpijadi, održače sc od
7.—11. augusta u Amsterdamu.
Opadanje nogometa.
»Telocvičny ruch«, glasilo čehoslo« vačkih radničkih telo.viežbaokih društa« va izveštava u poslednjem broju, da je pokazala poslednja statistika snažan pad broja klubova i igrača, koji gaje u prvom redu nogomet. Naročito je opaženo veliko upadanje medu sve« učilišnom omladimom, gdc je broj klu« bova spao od 15 na 3, a broj igrača od 600 na 250. Kao uzrok navadaju sc okolnosti, koje donosi profesionali« zam, ostali sportovi ti razne odvratno« sti, koje se dogadaju prečesto na no« gometnim igralištima.
Veliki bazen za plivanje u Moskvi.
Sportinterna, koje sedistc je u Moskvi, namerava sagraditi u Moskvi ogroman bazen, da sc probudi smisao za gajenje plivanja. Bazen če dakako služiti i za razne utakmice u plivanju.
Izveštaj gospodam
na glavnoj skupštini JSS u Kragujevcu.
Bratska skupštino!
U prošloj godini 1927, za koju Vam moramo položiti račune, bili su na obim sednieama odbora t. j. 27. juna i 11. decembra podani iserpni izveštaji o finansijskom položaju JSS i predmetnom radu saveznog starešinstva. Gospodarski izveštaj, podan na sednici odbora 11. decembra 1927 bio jc objavljen u L broju Sokolskog Glasnika o. g. Sadržao je podatke po stanju 30. novembra 1927, .zato neka sc smatra predloženi izveštaj kao nje« gova dopuna, čimc jie podana, mulam se, dovolj n«, jasna slika o našem gos spodarskom stanju i delu.
I.
Predložena bilanca je aktivna. U sravni vanju s a bilancom za godinu 1926 zadovoljavajuče smo napredovali u nastajanju po materialnoj ravnote« ži i to iz vlastite snage; potporc ni« smo dobili nikakve.
Naši dugovi opet su se znatno snizili; iskazujemo ih Din 433.05874, od koje svote se mora spomenuti kao starog verovnika jedino samo ČOS sa Din 283.389-34 (Kč 167.686), kojemu se u prošloj godini otplatilo na ra« čun Kč 100.000’—. Ostatak tvore do« bavljači sa računima iz poslednjih da« na prošlc godine.
K stavci »zaklade« spomenuti je jedino to, da se nije zaklade staroste br. dr. Oražna nitko od naših setio kakvim poklonom osim pokojni br. dr. Triller, odvetnik u Ljubljani, o čemu jc več izvešteno na sednici od« bora 27. VI. 1927. lako jc ta zaklada bila na prošlogodišnjoj saveznoj skup« štini sa odobravanjem i idealnim per« spektivama osnovana, ipak je — za« pala u zaborav ... Naš pogled dakle nije upercn u — budučnost, inače ne« bi bilo te žalostne konstatacije treba!
Manjinska marka pokazuje Živah« niju tendcncu u vremenu od decem= bra dalje.
Daljna pasivna stavka Dinara 624.150'75 su razni opreznostni otpisi u aktiva postavljenih naših potraži« vanja spram župa, društava i pojedi« naca, što daje predloženoj bilanci pc« čat solidnosti.
Napredak vidimo, ako sravnjuje« mo bilance od godine 1925 dalje. Ve« rovnici. su iznosih godine 1925 — Din 2,687.117-—, 1926 — Din 741.317 32 p,	a	31. XII. 1927 —	Din 433.058'74.
Zaklade:	godine	1925	Din	163.413’50
godine	1926	Din	226.599-20
godino	1927	Din	323.887-82
U aktivama je važna pre svega konstatacija vanredno visokih potra« živanja spram društava na organiza« cijskim doprinosima. Tokom meseca decembra prošlc godine naročito po sednici odbora i ovc godine oko glav« nih skupština društava i župa bilo je doduše prilično otplačeno od tih po« traživanja, ipak je jasno, da če se mo= rati početi energičnije postupati pro« tiv onih društava i župa, koje dosled« no zanemaruju te svoje dužnosti spram Saveza. Tako se na dpeembar« skoj odb. sednici spomenute župe Niš, Skoplje i Vel. Bečkcrck upravo ništa nisu popravile ni po takvom upozo« renju, da se od njih zahteva, da jed« nako vrše svoje dužnosti, kao svi dru« gi. Kao daljnje upozorcnjc neka im bude to, da če se pustiti na glavnu skupštinu delegati jedino u razmeru doprinosa, uplačenih Savezu .za prošlu
godinu, u smislu saveznih pravila § 13. Ako ni to neče pomoči, ponoviče se predlog za isiključenje na prvoj na« rednoj sednici odbora JSS.
Što sc tiče ostalih potraživanja spomenuti nam jc još: a) obečane do« prinose za lvonsku takmičarsku za« kladu. Od župa Split, Kranj, Novo mesto i Vel. Bečkerek nema nikakvog .odziva unatoe tolikim 1 opomenama; župa Osijek naprotiv počela je da radi na uredenju toga duga. Taj častan dug če se spominjati tako dugo, da čc župe, kojih se to tiče, ipak ispuniti svoja obavezna obečanja.
b) Doprinose za Sokolski dan 1927. lako su bile razglednice, odre« dene u tu svrliu, razaslane več prošlc godine jula i početkom augusta, ipak je još danas čitava legija društava, koja hladnokrvno preziru tolike naše opomene za platež. Što su delegati župa učinili u tom pogledu na tiru št ve; nim glavnim skupštinama? Što dru« št veni revizori, Do 31. -decembra 1927 je uplatilo za Sokolski dan 1927 ukup« no 138 društava. Do danas se taj broj povisio na 252 društava, što je u osta« lom objavljeno i u Sokolskom Glas« niku.
K tim i ostalim potraživanjima Je potrebno 'opet i opet dometnuti: ne računajte na zaboravnost saveznog knjigovodstva, ne računajte na otpi« se, koji se mogu dopustiti samo ta« mo, gdc je prestavka poduprta doka« zima za postavljene tvrdnje i več po« kazana dobra volja u delima, da se ispune obaveze jednako, kako ih je ispunilo več toliko drugih — manje povoljno situiiranihj Za svetao uzor u tom pogledu postavljamo opet so« kolsku župu u Mostaru.
II.
Obračun za prošlu godinu razvi« dan je iz računa guibitka i dobitka. Potrošeno je ukupno Din 398.249-40, što znači u razmeru spram po prora« čunu dopuštenoj svoti Din 914.500’—• samo 4-3% potrošnje ili 57% uštednje.
Što se tiče primitaka treba sporne« nuti. da se u proračun za godinu 1927 predvidene svote na porezu ni iz da« leka nisu postigle, što jc pak več spo« menuto pri raspravljanju tražbina iz naslova organizacijskih doprinosa.
S tim primedbama k bilanci je si« gumo svakomu razumljiva i tako jas« na slika o našem stanju, a i podan ra« čun o našem delu i upravljanju sa po« verenim nam novcem. U vezi s time biče i Vaša odluka što se tiče prora« čuna za godinu 1928, koji jc več prim= ljcn po odboru JSS 11. XII. 1927, a koji ima primiti i savezna skupština, jer je sagraden i .za buduče na teme« lju 10 dinarskega saveznoga poreza. Radi preglednosti se taj proračun po« novno objavljuje kako sledi:
Proračun JSS za god. 1928.
Predmet	Dohoci	Izdaci
1. Tajništvo			263.426
2. Tehnički odbor . . .	24.000	341.000
3. Prosvetni odbor. . .	1.500	32 500
4 Lekarski odsek . .		3.000
5. Manjinski odsek		10.000
6. Statistički odsek . .		4.000
7. Sokolski Glasnik . .	135.000	179.906
8. Gospodarski odsek	414.000	138.439
Porez zag.1928 a lODin	400.000	
Pretičak			2.229
	974.500	974.500
DR. VIKTOR MURNIK:
Telovadba in narodno gospodarstvo.
(Nadaljevanje.)
II. TELOVADBA - ŽIVLJENJSKA MOČ -KULTURA.1
Polno zdravje se opira na polno življensko silo.
V prvem poglavju smo videli, da je člove« škit delovna moč temeljni aktivni činitclj v na« rodnem gospodarstvu. Za gospodarsko delo je pred vsem njo treba udejstvovati. Čim boljša je in čim boljše je njeno udejstvovanje, tem boljše in več vredno je gospodarsko delo.
Kar najboljši delovni moči in kar najbolj« šemu njenemu udejstvovanju pa je neogiben pogoj polno zdravje, moč in vztrajnost telesa. Polnemu, trdnemu zdravju, moči in vztrajnosti pa je zopet neogibna podlaga polna življenška moč. Ta zdravje ne le varuje pred škodljivimi vplivi, ampak ga, če se ob vsem tem lc kako pokvari, kmalu in temeljiteje, nego more to 'zgolj medicina, zopet spravi v polno stanje.
Polno življensko moč in z njo polno zdravje, moč in vztrajnost more d a in danes pri nas ohranjati lc prav vodena in prav izvajana telo« vadba. Prvo je to, kar daje prava telovadba. Taka telovadba .obenem vzgaja tudi one duhovne in moralne vrline, ki jih je razen polnega zdravja, moči in vztrajnosti telesa treba za popolno udej« stvovanje delovne moči.
Prava telovadba, prav vodena in prav izva« jana telovadba, vedno naglašam. Torej ne vsaka telovadba?
Tu se je treba nekoliko ustaviti in ogledati stvar bliže.
1 Pri predavanju sem sc^v tem poglavju razprav* Ijanih vprašanj radi nedostatka ea«a mogel dotekniti lc prav na kratko.
Govorimo o telovadbi kot o sredstvu, ki sc z njim viša delovna moč, ta gospodarski činitclj prvega reda. Telovadba je potemtakem gosp o« dansko sredstvo (seve ni samo to) in kot tako jo zlasti industrija v velikih inldustrijalinih državah čim dalje bolj upošteva in vedno bolj pospešuje gmotno in moralno. Ako pa jc tudi gospodarsko sredstvo, sc ne izmika iz okvirja naše razprave, ako si jo ogledamo bliže, seve ne da bi se spuščali v podrobnosti.
Ne odteguje pa se naši razpravi tudi ne, čc se ozremo tudi na razmerje telovadbe do kul« ture sploh. Saj ima gospodarska, materijelna kultura dosti zveze s splošno kulturo in na tem in onem torišču šele omogoča kulturo ideelnih dobrin. Treba jc govoriti o tem tem bolj, ker jih je še mnogo, ki z nekim prezirom gledajo na telovadbo, in ker se še vedno dogaja, da sc med kulturnimi društvi naštevajo vsa mogoča dru« štva, samo sokolska ne!
Kaj je polna življenška moč?
Telovadba učinkuje z nekakšno elementarno silo. Kakor ogenj je. Ogenj lahko čudovito ko« risti, pa tudi mnogokaj lahko pokvari. Ako prav ravnamo z njim, nam donaša največje koristi v gospodinjstvu, v olbrtu, v industriji itd. Ako ne, nam izdelke poslabša ali celo naredi neporabne. Nebrzdan ogenj pa more uničiti vse. Ob vsej opasnosti pa človek ne more biti brez njega.
Ista je s telovadbo, čeprav ni tako hitro in lahko opasna, kakor more biti ogenj. Ako prav ravnaš s telovadbo, te kakor preraja, da si vedno iznova kakor nov človek. Ako ne, ti lahko šiko« duje, ti okrne zdravje in življensko moč. Ob vsem tem pa dandanes človek ne more biti brez nje, ako hoče ostati res čisto zdrav, ako si hoče vzdržati čim daljši čas čim polnejšo življensko moč, zmožnost polnega življenja
Kaj je to, kar se imenuje življenška moč in naj bi bilo vzrok in vir življenju, kaj jc to samo na sebi, tega ne vemo. Veda tega ne ve, kakor ne ve, kaj je moč sploh. Oprem naj se tu na dva znamenita znanstvenika iz najnovejšega časa:
Fi'ozof Melhior Palagyi pravi v svoji knjigi o »temeljnih problemih zavesti (duha) in življenj a« (delo, ki ga smatrajo nekateri učenjaki za epohalno): »Kako naj se odloči, ali jc takoizvana specifična »življenška moč« ali je ni, ko vendar tudi pojma »mehanične moči« še nikdar noben smrtnik ni fiksiral zadosti jasno in določno. Kakšna groizna tema je n. pr. okoli pojma »v daljavo učinkujoče moči«, kakr« šna naj bi bila gravitacija! Ali more biti kaj bolj •nemetodičnega na svetu, kakor problem svoje« vrstnosti živijenskih potekov spajati s problemom pojma moči? In ali mislite morda, da se kak pojem moči sploh da .stvoriti, preden jc dojeta isvojevrstnost živijenskih potekov v razločku od mehaničnih potekov? Odkod pa jemljemo prvo*« no pojem moči, čc ne iz lastne vitalne (življensko) skušnje? Nikdar ne bi mogli priti do pojma tako« zvane moči. ako ne bi iz lastnih živ'jenskih po« tekov vedeli, kaj se pravi, moči dvignit ali nc dvigniti breme, suniti kakšno drugo telo ali biti po njem sunjen, pritisk napraviti na kakšen pred« met ali biti po njem pritisnjen itd. itd.«1
Znani anatom in biolog Oskar Hertvvig navaja v knjigi o »p o s t a j a n j u org a niz« m o v« med drugim fiziologa Du Bois«Reymonda, ki mu moč »ni nič resničnega«, ne nekaj »kar bi moglo ločeno od materije tudi samostojno obstojati«, ampak mu ni »nič drugega, nego kar si v dozdevno zadovoljitev naše kavzalitetne potrebe domišljujemo kot vzrok prememb, ki same so edino resnično, kar zaznavamo«. Dalje navaja Hertwig tudi Schoipenhauerja, ki so mu moči nekaj skritega: »qualitates occultae«. Zato ob teh težavah s pojmom moči IIertwig rajši rabi izraz »Wirkung und W i r k u ngis \vc i s c « (učinek in način učinkovanja). »Zakaj na njem
1 Mclohior Palagyi: »N a t u r p h i 1 o s o p h i s c h e V o r 1 e s u n g e n ii b c r d i e G r u n d p r o b 1 c m e des Bewustseins und d e,s Lebo.ns«, druga izdaja (1924), istr. 61.
edino more prirodoslovec spoznati obstoj in po« sebno vrsto moč'.«”
Tako naj tudi mi tu pustimo vprašanje po tem, kaj je življenje in kaj življenška moč sama na sebi, ter naj se ozremo samo na to, kako se nam življenje kaže, kako sc izraža to, kar je ali naj bi bila življenška moč.
Izraz ali učinek te moči doznavamo v g i« b a n j u telesa. Gibanje živega telesa se nam vidi kot samolastno, nc povzročeno po čem, kar je zunaj telesa. Mrtvo tejo se nc more gibati samo Življenje jc torej čisto spojeno s takim gibanjem; izraža se v njem. Brez gibanja ni živ«
1 j en j a in
nasprotno brez življenja tudi ni gibanja, takega, kakršnega^ opažamo na »živih« bitjih. Tako naša čutila čutijo, kakor da bi bilo ži vi jc« nje in tako gibanje isto. Življenje je bilo že Aristotelu zmožnost samolastnega gibanja, ali pravzaprav je to že nad sto let prej rekel Pita« gorov učenec zdravnik Alkmaion.
Prava telovadba je polno gibanje.
Tudi opažamo, da življenje v telesu, ki sc malo giblje, nekako pojenjava, po močnem gis banju pa kakor da bi se v njem više privila »luč« življenja. In tako se življenje in gibanje .pogajata drug drugega. Življenje se izraža v gibanju ali, čc hočete, ga povzroča; gibanje pa zopet jači življenje.
Izraz polnega življenja bo potemtakem polno gibanje. In polno gibanje bo vzdrževalo polno življenje. Čim daljši čais! — je treba seve pristaviti: človeškemu življenju je postavljena meja. Življenje v človeškem telesu ne more trajati večno. S polnim gibanjem pa more človek življensko mejo telesa poriniti kar mogoče daleč pred se.
Prava telovadba treba zatorej da je polno vnanje gibanje. Ker pa je v telesu vse med seboj v zvezi, povzroča polno vnanje gibanje tudi polno gibanje v notranjosti ter okreplja in čvrsti notranje organe, zlasti pljuča in srce, utrja
2 Oscar 'Hertvvig: »Dar Wcrdcn d er Orga« nismo n«, tretja izdaja (1922), str. 20 in 39.
Predlaže se, da bratska skupština odobri i za Rodinu 1928 save/.ni po« rez n višini Din 10'— iz razloga, koji su bili izneseni več na sedniei odbo« ra JSS 11. decembra 1927 ujedno pak, da sc dopuste virmani.
III.
Konačno još nekoliko primedaba k gospodarskom životu priličnog broj.a društava i nekih župa.
Knjigovodstvo: Povodom dosada« njih revizija pojedinih župa odnosno društava konstatovano je, da je samo malo gdc uvedeno pregledno i pravih no knjigovodstvo. Vode se samo bla« gajnički dnevnici, a i ti ne uvek u re« du. Vcrovnici su u večini slučajeva odvisni od dobrog ili slabog pamčenja blagajnikova, ili pak su napisani na kakvom komadičku papira. U malo ve« čoj evidenci se nalaze dakako dužniei, koji pak naravno ne smeju biti dužni članarine, jer na članarinu se uopšte ne polaže nikakva važnost.
Proračuni: Gospodari se bez pro« računa, što znači, da se živi od zdjele do ustij u — bez načrta, bez cilja. Po* slcdice su poznate: deficitne priredbe, jer se suviše troši na dekoracije, za glazbe, za reklamu i dr.
Sa odlukama u gospodarskim pi« tanjima se po običaju čeka tedne i tedne; na redovnim sodnicama se sve pretresa, medutim pak je več po obi« čaju izmaikla pov,oljna prilika Iz ruku. Aparat je neokretan; gospodarski od« seci u društvima i župama su vrlo ret« ke pojave, iako bi bili nadasve po« trebni.
Revizori; Revizori računa se po« nekud uopšte ne biraju na glavnim skupštinama za narednu upravnu go« dinu, nego se na glavnim skupština! ma ad hoc imenuju po dva ili tri, koji se povuku u kakav kutič za 5 minuta, na što slede potpisi blagajniSkog dnev« nika i stereotipan izveštaj:	»Knjige
smo pregledali, usporedili i u redu pronašli«. Sledi bezbrižno glasovanje o razrešenju i mirna Bosna.
Medu godinom naravno nema ni« jedne revizije, nikakve kontrole nad upravljanjem s novcem, nikakve kri« tike odnosno uputa za uspešniji rad u korist društvene blagajne itd. Goto« vina je prepuštena blagajnicima. Ako revidiraš blagajnu, sastoji obično iz —■ bonova, ili pak se blagajnici na pa« met znaju sečati, kome se je novac uzajmio odnosno isplatio za taj ili onaj račun, dakako bez ikakve potvrde itd. Blagajnici obično smatraju svaku re« viziju za skrajno uvrcdljiv akt, tobože ne veruje, ne poverava se mi. Brača blagajnici ne mogu razumeti, da im se upravo time umanjuje odgovornost, a uvečava sigurnost, da rade pravilno i da imadu u revizoru ujedno i vrlo važ« nog zagovornika kod eventuelnih ogo« varanja, optuživanja, koja nisu retka
Poverenjc je lako svuda drugde dobro i korisno onome, koji ga uživa, kod novčanih posala pa toga nikad nema, zato: uvedite stalne revizije i razteretite blagajnike u pogledu odgo= vornosti za upravljanje javnog novca.
Nepromišlene investicije:. Širom naše organizacije nastupilo.je neko ne« promišleno grozničavo zidanje sokol« skim domova. Samo malo koje društvo sc seti, odnosno znade, što je treba u tom slučaju učiniti t. j., da se predlo« že načrti Savezu u odobrcnje zajedno sa reelnim, opreznim proračunom. Po« sledice su uvek iste: zalete se u posao, a kad nestanc sredstava, onda se tek
počinje računati. Traži se pomoč u Poncija i Pilata, zateknu sc k lutriji, koja sc dosledno od Saveza odbija, a sve jedno se srečke raspošiljaju po či« ta voj državi. Uspeh je uvek jedan i' isti — neuspeh!. Društva se time za« dužuju preiko glave, članstva se hvata nemir, nevolja, slede predbacivanja, svade itd., radi neopreznog postupka sagradio se za sokolsko društvo ne dom, več — grob!
Mnogo je društava, a i nekoliko župa, koja uvek računaju na pomoč drugih, a samo malo ili dapače ništa ne nastoje postiči vlastitim snagama. Sve to je zapisano — smrti! Naši cen« tralni uredi bi našoj stvari mnogo više koristili, da se i spram takvih molioca drže one: »nema budžetske mogučno« sti«, kao što se drže dosledno spram Saveznih utemeljenih predmetnih pred« stavka. Islkustva pokazuju, da su upra« vo takva društva odnosno župe, naši najtvrdokorniji dužniei, više ili manjc bez smisla za disciplinu i ostale oba« veze s n ra m Sokolstva uopšte; samo teškoeama i mukom stečen imetak ima za vlasnika veču, trajnu vrednost. La« ko stečeni imetei se obično i brzo gu« be, što nas i onako uče dovoljni pri« meri iz svagdanjeg života. Sa lako ste« čenim novcem sc obično ne štedi, ne računa.
Pojave u društvenim upravama:
Opčenito se može reči, da je članarina premalena. S njom se može pokrivati da'.-đe samo malen deo redovnih i po« trebnih izdataka; dakako kod toga treba uzeti u obzir još i to, da se ni ta malena članarina kod cea 150 naših društava, i!i uopšte ne ubire ili pak vrlo površno. Argumentacije za nisku članarinu su poznate. Izgovor je jed« nostavan: članstvo je siromašno i jed« va tu nisku članarinu smaže i hoče plačati, čak radi tih plačanja tobože fjroze sa istupanjem iz društva. U ko« liko stoje navedene tvrdnje, neka se pitaju ,i odgovore društveni funlkcio« neri i članstvo samo, istina je samo, da bi svako mrmljanje sigurno izosta« lo, ako bi se članarina ubirala redovno u mesečnim obrocima, da se na taj način podeli na više obroka, koje če smoči svatko, ko ima samo malo do« bre volje. Lako se tvrdi sledeče: gde sc u društvima radi, t. j. vežba, prire« duju javni nastupi i s njima pokaže uspeh toga tihoga rada, gde se uprav« lja društvena imovina s razumom i lju« bavlju do stvari, tamo je isključeno, da bi tkegod smatrao breme članarine za preteško i za neopravdano. I s le« pim, odušcvljenim rečima funkcionera može se nelko vreme držati članstvo i okolina u dobrom raspoloženju spram naše organizacije, trajno pa to ipak ne ide; pre ili posle zahtevaju se od nas dela. I društvene zastave, fanfare i domovi su potrebni i dobra propa« gandna sredstva, ipak je pogrešno na« ziranje, da je to prvo, što je treba pos jedinom društvu.
Često sc opaža, da upravo društva, koja najviše tužc nad svojim siroma« štvom, izdavaju upravo neverovatne svote kao potporc svome članstvu za razne sletove, na mesto, da bi bila na vreme organizovala medu članstvom štednju u tu svrhu. Danas je u tom pogledu naše članstvo več vrlo razma« ženo i nije ni skromno u svojim za« htevima — po sletovirna pa obično tih sezonskih vežbača više nema ni blizu: počiva ju i pojave se opet pre kakav drugi veči slet. Ti izdatci su dakle besplodni; obratno pa pogledajmo iz«
govore tih društava, kad ih se obavesti odnosno pozove, da pošalju svoga čla« na na kakav prednjački tečaj, župski ili savezni. Ti izgovori su poznati.
Kako več pre spomenusmo, gospo« darc mnoga naša društva, a i župe bez proračuna, uslcd čega je njihovo pro« sudivanje o izdatcima sasvim nedo« voljno, jer im manjka podloga za usporedivanje sa primitcima. Novčana sredstva sc dobivaju zajmovima i sa pridržanim doprinosima za Savez od« nosno župu. Gde 'nema gospodarskog načrta, društva doslovce tonu u dugo« ve bez ikakvog izglcda na njihovo re« dovno pokriče, prekoračuju se radi to« ga rokovi dospevanja, na što slede se« rije opomena sa strane verovnika. U početku društva i župe o tome ni ne vode računa, a dakako ni ne odgova« raju. Kad postanu tla več vruča, pišu se moljakajuča pisma, u kojima se na« vadaju svi rnoguči izgovori kao: kra« jevne prilike, siromaštvo članstva, du« govi, razne nabavke, ne retko dapače: sakupljamo za dom, fanfaru, zastavu i slično. Refren tih pisarna je: otpišite nam dugove!
Kakve su posledice takvog bez« glavog, lakomislenog »gospodarenja«? Dotadanja bezbrižnost funkcionera sc preobrazi u malodušnost, koja je vrlo zarazna bolest. Članovi uprave počinju izostajati od sedniea, preostali izgube s vremenom glave i u tom stanju se uopšte izgubi pregled situacije, zato i ne vidi pa i ne traži izlaza. Takav ma« terialan položaj i raspoložcnje funkcio« nera pa nc ostane dugo pnkriven — članstvu i — javnosti. Počinju kružiti razna govorkanja, stvori se nepovere« nje. U kraju nastanu radi javnoga mnenja »prilike«, koje za društvo nisu povoljne, a ni za našu stvar, jer se obično i vrlo rado generalizira. — Evo dokaza, kako su naši funkeioneri i članstvo sami tvorci prilika, a ne uvek obratno.
Još nije kraj rdavih običaja, koji su sc ugnezdili u našim društvima. Ta« ko je vrlo štetan običaj taj, da imadu u nekim društvima pojedini odscci svoje samostalne blagajne: prednjački zbor ima svoju blagajnu, prosvetni od« bor isto i t. d., ako ima društvo još što drugog, n. pr. kino ili fotografski odsek, eto opet naročite blagajne. Svi odseei su tvrdokorni borci za svoju samostalnost i dakako poznaju dru« štvenu blagajnu samo onda, Ikad je po« treban novac za tu ili onu nabavku. Obračuni sa društvenim blagajnikom sc obično sa ogorčenjem odklanjaju, a o predavanju pretička uopšte nema go« vora: gospodari se — ukratko samo« svesno i — samostalno, a bez smisla za skupnost. Blagajnici u takvim dru« štvima su u večini primera još zado« voljni. Imadu malo dela; neki su da« pače još nato i ponosni, jer su svoje blagajničko delo »decentralizirali«.
Posledice su mnogobrojne, a sve štetne za društveno gospodarstvo, jer u takvim društvima sc doista nežna tko pije, tko plača. Alko ide za kakav platež, počinje se prvo pravdanje, koji odsek je dužan platiti i tko je naru« čio. Te prepirke su dakako dugotraj« nc, verovnik pa ima čast čekati na platež. Društvena uprava gubi absolut« no svaki pregled nad imo vin skim sta« njem društva, koje se zadužuje prdko glave često za nepotrebne stvari i t. d., ukrntko: u brzom tempu nastaje haos, koji mora pre ili posle prouzročiti slom. Povrh toga pa se pojave nebroje« ne prepirke, sumničenja, predbaciva«
nja i opet se stvori javno mnenje, ko« je sudi nepovoljno o sokolskom dru« štvu i po običaju o celokupnom So« kolstvu ...
Takve prilike su moguče samo ta« mo gde blagajnik i ostali funkeioneri nemaju pravog pojma o odgovornosti u pogledu upravljanja javnog novca, odnosno imovine.
Na društvenim i župskim glavnim skupštinama se predlažu medu ostalim blagajnički izveštaji i »bilance«.
Izveštaji su sastavljeni po običaju sasvim nepregledno. Reče se ukratko nešto o primitcima i izdatcima, koliko je u blagajni i, več se izveštaji svrša« vaju s obljubljenim utjehama, da če u buduče biti sigurno bolje ... Da bi dao blagajnik izveštaj o društvenom imovinskom stanju, to je na žalost vrlo retka pojava: bilance su dakle pri« lično nepoznata stvar, iako su upravo ogromne važnosti i neophodno potreb« ne za pregled imetka. Izgovori, da bla« gajnici toga ne razumiju i da nc znadu sastavljati bilance ukratko ne drže. To znanje se može lako pridobiti; knjiga br. dr. Pestotnika: »Kako voditi Sokol« ska društva«, koju se može dobiti kod Sokolskog Saveza je u tom pogledu iz« vrstan priručnik, a u koliko bi i to još nedostajalo, može se obratiti svatko na svoju župu, koje moraju upravo u t;>m pogledu prednjačiti. Pohvalno se mora spomenuti na tom mestu sok. župa u Mostaru, koja jc u naročitoj okružnici dala svim svojim društvima tačne upute, koje blagajničke knjige neka društva uvedu i kako neka uvedu jedinstveno knjigovodstvo. Poslovanje
je zato s tom župom i njenim društvi« ma uzorno i lako.
Da se uvede svuda pravilno bilan« ciranje, na tome treba u buduče raditi svim silama; u prvom redu su /a to pozvani blagajnici i revizori, zatim župski gospodarski odseci, a i savezni gospodarski odsek če sigurno Joprine« ti svoje.
Te primedbe k gospodarskom ž;« votu našeg Sokolstva neka služe kao ogledalo, u kojem se može videti svat« ko po — svom delu.
Molite se svi, kojima je korist i napredak naše zajedničke stvari na srcu, da gornje primedbe pažljivo pročitate. o njima promislite i u srni« slu zaključka uredite Vaš rad u bu« duče.
Radite pravilno, radite mnogo i požrtvovno, da se ispuni ona narodna: »O muci grozdovi vise!«
Zdravo!
Čobal Josip,
gospodar.
Opaska uredništva. Radi ograničenosti prostora nismo mogli doneti taj izveštaj br. gospodara u ces losti i sa potrebnim prlilozima, kao što su bilanca, račun gubitka i dobitka, več u skračenom obliku. Tom prilikom upozoravamo sva bratska društva na zaključak starešinstva JSS, da moraju nabaviti za društvene knjižnice i lakše upravljanje, brošuru »Izveštaji za IX. glavnu skupštinu JSS u Kragujevcu 18. marta 1928.« Cena brošure 10 Din. — Poručite odmah, jer je vrlo malena naklada. Narudžbe izvršava pisarna JSS.
|	Brat J ur a j	BiankinL^|
Split, 27. marta. Umro jc veliki borac za slobodu naše nacije, bivši podpred« sednik v!adc i častni pred« sednik »Jadranske Straže« br. Jura j Biankini.
Prcporoditelj Dalmacije je mrtav. Modri naš Jadran gubi u njemu veli« kog isvog ljubitelja i zagovornika. Gu«
fcimo eoveka i brata o kojem če voditi narodnopolitička istorija Dalmacije računa, jer je s njegovom osobom usko vezana. Bi o jc pošten svečenik, Soko. novinar i političar, koji je svo« jim nacionalnim načelima osfao veran do poslednjeg daha.
'Upravo uzorna radinost, jedna je od njegovih najlepših vrlina. Radio je do poslednjeg trenutka svog života, bo.je reči umiruči još jc radio. Pisao je 26. o. m. do ponoči, svoje poisled« nje veliko delo, u kojem je istorijskim dokumentima dokazao, da jc bilo Ja« dransko more od vajkada slovensko, a u 3 h ujutru bio jc več mrtav.
U novinarski život stupa Juraj Biankini 7. novembra 1871., to jc dan kad jc prvi put »Narodni list« nosio njegov potpis za redakciju. Pola sto« leča uredivao je list, kojega je primio u vrlo slabom finansi jskom stanju tako, da je u početku bio urednik i upravnik lista i tiskare pa čak i ko« rektor. Često je čitav list sam napisao
i tako s vremenom dizao vrednost li* sta, koji za Dalmaciju znači narodnu evoluciju u pravcu Jugoslovenstva.
Od godine 1881 bio je bez prekida član dalmatinskog pokrajinskog od« bora, od 1892 ipa i državni poslanik u austrijskom parlamentu, gde je odr« žao čitav niz važnih govora. Velika njegova zasluga jc uvodenje hrvat« skog jezika u državne urede u Dal«, maciji. Kao poslanik bio je član Na« rodne stranke.
U novembru 1918. aretirali su ga Talijani i hteli deportirati u Italiju, ali na intervenciju američkog admirala internirali su ga u Zadru, gde su po njegovom izgonu u proleče 1919. u Bakar, 14. jula Talijani uništili tiskaru »Narodnog lista« i zapalili sva jugo« ■slovenska preduzeča. Sreča je htela, da su sva uvezana godišta »Narodnog .ista« spašena.
Juraj Biankini rodio se 20. avgu« sta 1847 u Starom gradu na otoku
konstitucijo telesa in daje njegovi moči vztraj« nost, ki jo je treba za vsako telesno pa tudi duhovno de'o. Kajti prava moč je vztrajna moč. Ako jc ta moč še kvantitativno velika, tem bolje! Tudi tako more dati prava telovadba.
Preden se pa lotimo vprašanja, kakšna bodi telovadba, da jo moremo imenovati polno gibanje, poglejmo, če polnega gibanja ne dobimo že kje zunaj naših telovadišč.
roda omalovažuje in zanemarja te o, pa imamo na drugi strani vendar tudi pojave drugega ekstrema: v onih naših mladih ljudeh, ki jim je šport vse in jih čiisto izpolnjuje. Sicer pa pozne« jc o tem, kaj je šport in ob kakšnih pogojih ga je odobravati.
Pa poreče kdo, »kje pa naj dobi mladina čas, da se enako peča s telesnimi vajami, kakor tre« ba, da ise z izobrazbo duha!« Kje pa ga je dobila mladina pri starih Grkih? Za koliko nepotreb« n ih in često v resnici jako dolgočasnih stvari imajo mladi in pogosto tudi starejši 'ljudje dan« danes čas!
»Č ovek ima vedno dosti časa, če ga hoče dobro uporabiti,« pravi Goethe,1 ki je izvršil ogromno množino duhovnega dela na j višje vred« nosti, pa vendar vedno našel čas tudi za svoje telo. Leon Battista Albert i, eden na j večjih arhitektov renesanse, je bi! obenem jurist, fizik, matematik, slikar, pisatelj o umetnosti, pesnik, filoizof in glasbenik, tako da iso ga radi te ogromne izobrazbe imenovali »enciklopedičnega človeka«. Pa vendar je bil enako močan ih spre« ten tudi po telesu. Znal je skakati (s sklenjenima nogama) čez rame moža. V florentinski stolni ecrikvi je metal novce tako visoko, da se je njih cvenk zaslišal na visokem obloku Najbolj divji konji so se tresli pod njim,. Vsa ta moč in spret« nost mu menda ni padla kar tako z neba, četudi je dobro podlago za to že prinesel na svet. Brez dvoma je dosti vadil tudi telo, kakor je vadil svojega duha. Za vse je našel čas. Koliko je iz« vršil dela v svojem življenju! Pa on je bil genij im Goethe tudi, bo kdo ugovarjal. Res, tudi »genie oblige« in ne samo »noblcssc«. Od genijev se nek'aj več zahteva. Ali tudi geniji nc stresajo svojih del kar iz rokava. Celo največji geniji potrebujejo in rabijo za svoje veliko delo mno« go več časa, nego ga zahteva povprečno delo od povprečnega človeka.
1 V drugem delu svoje /namenite avtobiografije »\V ahrheit und Ddchtung« (str. 140 v 23. zvezku Reclamovo izdaje Goethejevih zbranih del).
Gibčnost, moč in vztrajnost prirodnih narodov.
Prirodmi narodi, to je narodi, ki niso še ra,z« viri nobene višje stopnje kulture in so primorani živeti tem iprirodneje, čim primitivnejša je šc njih kult ura, taki narodi so prisiljeni tem polneje se gibati, čim bolj je tudi ta primitivna kultura še v početkih: drugače ne bi mogli pridobivati sred« stev za življenje in varovati si ga pred so« vražniki.
Ob tem bolj ali manj polnem gibanju si pri« dobivajo in vzdržujejo čudovito gibčnost, moč in vztrajnost. To je opažati še dandanes pri ne« katerih še ne izprijenih prirodnih plemenih. Po« ročila o njih kažejo, da presegajo njih te esne izvedbe vse, kar dosegajo v civiliziranem svetu športni rekordniki, ali, kakor jih imenujejo na Nemškem, »športni kanoni« Ne bi verjeli tem poročilom, ko jih nc bi brali v resni knjigi. Tu nekaj primerov iz velike zgodovine telesnih vaj, ki jo je izdal 1. 1926. ob sodelovanju 18 strokov« njakev dr. G. A. E. Bogeng:1
Ko je ekspedicija Meklenburakcga vojvode Ado.fa Friderika leta 1907 in 1908 potovala po vzhodni Afriki in bila tudi pri plemenu z imenom У a tuši, ,so vojvodi in njegovemu adjutantu, merečima nad Г80 m, Vatusi brez zaleta skakali čez glave. Z zaletom z nizke termitske kope kot odskočišča so skakali povprečno 2 m 50 cm visoko in to s čudovito lahkoto. »Svetovni« re« kord je 203-8 cm. Dosegel ga je en sam izmed milijonov v civiliziranem svetu. Pri Vatusih pa skače celo pleme povprečno 250cm, najboljši pa brez dvoma še više! Nobenega mladeniča ne proglase Vatusi za moža, če ne skoči z mesta tako visoko, kakor je sam velik. Tudi v metanju kopja so čudoviti mojstri Moška mladina meče kopje (kakor prst debelo, 130 cm dolgo) do 300 metrov daleč!
Vztrajnost mož iz rodu Tarahumara v severni Mehiki je tolika, da morejo 170 angle« ških milj, to jc 273 km, preteči brez odmora.
1 »Geschdchte des Športe aller Volj« ker und Z e it en«. Naslov je preozek, ker se delo ne nanaša samo na šport.
Neki Tarahumara je pretekel 960 km v petih dneh. Pri tem je običajna hrana teh ljudi pra« žena koruzna moka in voda!
Dečki iz indijanskega rodu Seri love zajce v teku. Možje morejo v teku ujeti konja, dirja« jočega v po nem diru. Da, neki orjak iz tega rodu je v dveh urah ujel doraslega jelena, ga zgrabil z rokami, zadel na rame in živega pri« nesel svojemu gospodarju. Neverjetno vztraj* nost in gibčnost imajo tudi žene iz tega rodu. Sp'ošno napravijo serijske žene v eni noči okoli 50 km dolgo pot od Costa Rice do obrežja, ki vodi deloma skozi puščavo. Pri tem nosijo do« jenčke ob boku, vrč, poln vode, na glavi in vse premično premoženje na hrbtu, Neka že sta« r e j š a žena je z bolnim enoletnim otrokom v eni noči pretck'a 72 km do prve naselbine belo« kožcev. (Otrok pa pač ni mogel biti posebno bolan, če jc mogel na tako potovanje.) Mimo« grede ali bolje »mimolete« pa je ujela zajca, ki ga je zdravniku ponudila kot honorar!
Pri nas pa se je nedavno izrekla bojazen za mladino, ki je hotela tekmovati v teku čez Ljub« ljanski grad (šest, sedem minut ne prehitre hoje)! Seveda za vsakega to ni, za pametno treniranega pa je to malenkost in brez nevarnosti!
Še primer posebne gibčnosti in spretnosti! Na havaiijskih otokih so bili še'v začetku prej« šnjega sto ctja možje zlasti izurjeni v prestre« ganju nasprotnikovega kopja. Proti njim leteče kopje so prestregali z lastnim orožjem ali s pa« lico ali pa so se mu izognili s spretnimi telesnimi gibi. Nevarna in pogumna stvar pa je /bila, kopje •ujeti s prosto roko. Posebno drzni možje so pu« stili, da so kar več kopij obenem metali nanje; del so jih ujeli z roko, drugi del prestregli s kopjem ali palico, ostalim pa se spretno izognili. Baje je bilo to izključni privileg poglavarjev inj kraljev.^ Kralj Kamehameha L, imenovan »Napo« leon južnega morja«, ki je združi! vse havaiijsko otočje pod svojim žezlom, je bil v tem slovit mojster. Dal je 14 kopij istočasno metati proti sebi ter jih pariral tako spretno, da se mu ni nič zgodilo.	(Dalje	prih.)
Polno gibanje zdravega otroka.
V civiliziranem svetu t?a nc dobimo. Pač pa v neciviliziranem: v onem neciviliziranem svetu, ki je sredi civiliziranega sveta, ter v onem, ki je zunaj njega: pri otrocih, preden pridejo v šolske klopi, in pri divjakih, ki nikdar ne pridejo vanje.
Res izdrav otrok, poln življenja, ima priroden nagon in veselje do čim obilnejšega gibanja. Leze, teče, skače, se guga, sc giblje na vse mo« goče mu načine, nikdar ni pri miru, razen če spi. Ko pa pride v šolo, ga šola sili k mirovanju in k sključenemu sedenju. Pa mu okrnjujc življen« sko moč in jemlje prirodno ljubkost in mičnost gibov. Pa polagoma zamori v njem nagon in veselje do gibanja.
Šolo treba spraviti v sklad z zahtevami telesa.
S tem pa seve nočemo reči, da jc treba šolo odpraviti. Ne moremo ostati otroci 'in nočemo postati divjaki Šole je treba, izobrazbe duha jc treba. Toda prav tako jc treba dati telesu, kar je njegovega. Šolo jc treba spraviti v pravi in popolni sklad z zahtevami tcleisa. V novejšem času je sicer s šolo žc bolje, toda še daleč ne tako, kakor bi moralo biti: na Nemškem zahtevajo možje, ki jim jc Zdravje in moč naroda pri srcu, za šo sko mladino eno uro telovadbe vsak dan.
Pa šc to jc premalo. Stari Grki so imeli telo« vadbe mnogo več. Ali pri tem vendar niso izane« marjali izobrazbe duha. Grška mladina jc mnogo več vadila telo, nego današnja, pa se je morala Prav tako pridno in vztrajno učiti: v stari Grčiji še dandanes vidimo ideal, kako izobrazbo duha in telesa spraviti v sklad. Menda je dobro, da se to naglasi danes, ko sicer šc ogromna večina na«
brani Jadrana. God. 1920. ustanovio je »Jadransku Stražu«, kojoj je bio časti ni predsednik.
Jugoslovensko Sokolstvo gubi iz svojih redova brata, čije ime je zna* čilo, a i bilo u ponos i čast naše orga* nizacijc. Veli,kom nacionalnom borcu i vodi kršne naše Dalmacije neka je
Hvaru. Gimnaiziju je svršio u Splitu, a bogosloviju u Zadru.
Po oslobodenju bio je izabran u privremeno narodno predstavništvo te je bio u prvom kabinetu Ljube Da* Vidoviča podpredsednik vlade. Bio je i podpredsenik Narodne skupštine. Glavna njegova briga poslednjih go* dina b'H ie posvečena narodnoj od*
Slava!
rada, koji mu je bio uz rad u školi najmiliji i najdraži.
Bratu Pivku bilo je 26 godina.
Malo je mladih učitelja, koji bi bili tako osvedočeni i oduševleni Sokoli, kao što je bio pokojni brat Pivk. Na* ša društva u Mengšu, Moravčah, Ko* mendi, Koroški Be.i i u Toplicah pri Zagorju čuvaju ga u najlepšoj uspo* meni. Neprijatnog službovanja u Do* leh rešio sc na ta j način, da mu je uspelo doči u telovežbački tečaj u Beogradu, gde bi ise bio osposdbio za učitelja telovežbe, da bi u tom svoj* stvu lako još uspešnije radio za So* kolstvo. Pre odlazak u tečaj je neko vreme bolovao na plučima. Kod telo« vežbe na spravama neznatno se po* vredio, koja povreda je imela kata* strofalne posledice za njegov mladi život.
Žalimo smrt mladog idcalnoig uči* telja i Sokola, koji je bio odličan vež* bač te 'budio u nama najlepše nade za buduče saradništvo u našim redo* vima. Vedra lica je preko sviju spletki naših i svojih neprijatelja žudio da dočeka dan, kad če se opet lako pot* puno posvetiti sokolskom radu.
Zanosne načrte prekrižila mu je smrt, koja ga je porazila u Beogradu, u kojega je imao u mladim godinama kao nacionalista uvek uperene sokol* ske svoje poglede ...
Mrtvog brata Pivka ispratilo je beogradsko Sokolstvo na stanieu, odakle su ga dovezli u Ljubljanu, gde se ispred glavnog kolodvora 31. marta vršio sprovod Ljubljanski Sokoli sve* čano ga položiše u zcmlju, 'koja je pri* mila u sebe ljubljenoga i ljubečega svoga sina.
Brat Ciril Pivk. j
U Beogradu je 26. marta o. g. ne* nadano preminuo brat Ciril Pivk, uči* telj po zvanju, a Soko po osečanju, koji je u toj školskoj godini polazio jednogodišnji telovežbački tečaj, u kojem je bio po svojim sposobnosti* ma i po svom oduševlenju medu naj*
bolj im tečajnieima. U učiteljsko j službi bio je od g 1921, te je službo* vao po raznim krajevima S ovenačke. napcsletku u Doleh, kamo je bio pre* mešten protiv svoje volje, jer tarna nema sokolskog društva i tako dakle nije mogao saradivati kod sokoliskog
IX. glavna skupština Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
Ovogodišnja deveta glavna skup* ština Jugoslovenskog Sokolskog Sa* veza održana je u Kragujevcu 18. mar* ta o. g. u Sokolskom domu. Na neko* liko trenutaka pre početka skupštine u dvoranu je došao delegat major br. Lujo Lovrič iz Zemuna, koga je cela skupština toplo pozdravila i odala pri* znanje, što je kao žrtva za slobodu otadžbine dao svoj oeni vid.
Skupštinu je u 10-30 h otvorio sta* rosta JSS br. E. Gangl, konstatujuči, da su zastupljene isve bratske župc uč anjene u JSS. 'Po održanom po* zdravnom govoru brata staroste i po* zdravu prisutnim zastupnicima voj* nih, civilnih, humanih i kulturnih vlasti i društava poslani su sa skupštine sle* deči brzojavi:
Nj. Veličanstvo Kralj Aleksander I
Beograd.
Jugoslovenski Sokolski Savez sa* bran na IX. glavnoj skupštini u srcu junačke šumadije šalje praunuku slavnog Karadorda i kraljevskom do* mu odane sokolske pozdrave- Neka živi Vaše Veličanstvo! Neka živi kra* Ijevski dom! Zdravo!
President Masaryk Prag.
Iz Kragujevca u junačkoj Šuma* diji šalje jugoslovenski Sokolski Sa* vez sa svoje glavne skupštine iskrene bratske pozdrave! Neka živi naš mili brat Masaryk! Na zdar!
Českoislovenska Obee Sokolska
Prag.
Obnavljajuči prisegu bratstva i vernosti šaljemo sa glavne skupštine Jugoslovenskog Soko-skog Saveza iz junačke Šumadije ibratske poizdrave. Na zdar!
* Zwiazck Sokolstva Polsce — Varšava — Foksal 2.
Jugoslovenski Sokolski Savez ša* lje sa svoje glavne skupštine bratskom po'jskom Sokolstvu bratske pozdra* ve. Neka živi slovenska sokolska uza* jamnost! Czolem!
Sojuz ruskago Sokolstva
Prag III.
Jugoslovenski Sokolski Savez sa svoje glavne skupštine bratski po* zdravlja rusko Sokolstvo želeči sreču vašoj drago j domovini! Zdravo!
Skupštini su prisostvovali:	veliki
župan g. Milan Pantelič; general g. Do* brosav Milenkovič, komandant divizi* je; g. Milan Petrovič, direktor I. gim* nazije; br. Vojislav Kalanovič, pred* sednik opštine; zastopnici: Jugoslovcn* sko čehoslovačke lige, Kola srpskih se* stara, Ženskog pokreta, Društva Milo* srda i Ženskog društva.
Zatim se javio za reč br. Arta* monov, starosta pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Kraljevni, koji je pozdravio skupštinu, zahvalio na po* zdravu i podneo izveštaj o radu Ru* skog Sokolstva u našoj kraljevini. Iz* veštaj je sa odobravanjem primljcn.
Iza toga prošlo se na dnevni red i g'asovanje o izveštajima funkcionera JSS, koji su svi jednoglasno primljeni
Brat načelnik dr. V. AMirnik pred* laže bratskoj skupštini, da jednoglas* no odobri premene organizacije na* čelništva saveza -»Slovensko Sokol*
stvo«, kako su ih zaključili načelnici sokolskih saveza 19. februara 1928 na sednici u Pragu. — Predlog se jedno* glasno i -sa odobravanjem prima.
Br. Stanojevič čita reso.uciju zbo* ra župskih načelnika o saradništvu za* stupnika JSS u komisijama za spre* manje »zakona o državnem prosvet* nom programu«, »zakona o srednjim školama« i »zakona o telesnom vaspi* tanju«. (Resoluciju čemo objaviti rad) ograničenosti prostora u narednom broju »Sok., Glasnika«. — Op. ured.).
Brat tajnik dr. R. Fux čita pred* loge župa, koji su bili pretresanj i primljeni na pouzdanom sastanku de* legata, i to župo Zagreb, Tuzla, Mo* star, (Ljubljana, Bjelovar i Maribor, (Sve zaključke i resolucije skupštine objavičemo u celosti u narednom bro* ju »Sok. Glasnika«). Glasovanje jc vršeno po svakom predlogu pojedine župe, te su isvi izneti predloži bili primljeni.
Brat Bogunovič, čita predloge Pro* svetnog zbora JSS (Gledaj naredni broj »Sok. Glasnika), koje skupština jednoglasno prima.
Brat načelnik dr. V. Murnik go* vori o odredenju radnog programa za g. 1929. i 1930., kako je zaključio zbor župskih načelnika:
a) Odmah po sletu u Skoplju neka pcčnu pripreme za II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu g. 1930 i što pre izdaju sve vežbe zanj, takmi* carske i zajedničke za javnu telovežbu.
b) G. 1929 mora svako društvo prirediti javan nastop s vežbama, od* redenim iza svesokolski slet.
e) Sve župe moraju g. 1929. prire* d iti župske sletove i utakmice s vež* bama za svesokolski slet.
d) Svaka župa mora g. 1929. pri* rediti župski prednjački tečaj.
e) Da se omoguči što veče uče* stvo vanje na sletu, neka sva društva uvedu sistem štednje, kako ga je uvela župa u Mostaru. Upustva za to obja* viče br. Golič. Predložen program skupština jednoglasno prima.
Izveštaj revizionalnog odbora po* dala su brača Sterlckar i Nišavič i predlagali absolutorij dosadašnjem starešinstvu. — Skupština jednoglasno i sa odobravanjem prima.
Što se tiče prenosa sedišta stare* šinstva JSS iz Ljubljane u Beograd donešen je zaključak: Da sedište sta* rešinstva JSS ostaje do idučeg Sabora u Ljubljani Primljeno.
Brat Smertnik, je nato pročitao glavnoj skupštini resoluciju zbora žup* skih načelnika o prenosu sedišta sta* rešinstva JSS. Uzima se do znanja.
Pre'azi se na izbor novog stare* šinstva te 'brat Marolt u ime kandida* cionog odbora predlaže novo starešin* stvo: Starosta br. Gangl E., I. zamenik br. Car L.; II. br. Paunkovič D.; III. br. Kajzelj B. — Načelnik br. dr V. Murnik: L izamemk br. St. Vidmar;
II.	br. D. Sulce; TIL br. M. Vojinovič. — Načelnica s. A Jugova; I. zamenica s. E. Skalarjeva; II. s. D. Iličcva; III. s. D. Kaufmanova. — Prosvetar br. J. Jeras. — Članovi starešinstva br.: dr
S. Budisavljevič, dr. Buič, J. Čobal, L. Franke, dr. R. Fux, dr. G. Gregorin, dr. F. Kandare, A. Ludvik, N. Marolt, I. Mešek, ing. A. Poženel, J. Smertnik, V. Švajgar, dr. J. Tičar, ing. F. Zelen* ko, p uk. T. Živkovič. Zamenici stare* šinstva br.: dr. L Ribar, F. Juvanec, J. Milost, ing. K. Petrovič, J. Prunk, D. Šebenik. — Revizori br.: R. Nišavič, M. Sterlekar, V. Vranič. Zamenici revi* zora br.: J. Malenšek, Fran Medič, — Sud br.: dr. O. Papež, dr. P Pestotnik, dr. 1). Puc, dr. J. Rupnik, dr. D. Treo. Zamenici br.: dr .A. Kuhar, notar K Pleiiveis, dr. M. Šubic. — Aklamaci* jom se jednoglasno hira navedeno sta* rešinstvo.
Brat Živkovič zamolio je skupšti* nu, da se dopusti župi Beograd proda* vanje srečaka za lutriju po čitavom Savezu, za gradnju Sokolskog doma u Beogradu. Skupština odobrava i prima.
XLVI. SEDNICA STAREŠ. JSS 5. marta 1928.
Brat tajnik čita pismeni izveštaj br. Cara, o glavnoj skupštini župe Ba* nja Luka, izveštaj se prima Zupe Split i Veliki Bečkerek. javljaju svoje glavne skupštine, a župe Ljubljana i Novo mesto jav.jaju svoja nova sta* rešinstva. Brzojavne pozdrave sa svo* jih skupština poslale su župe Sarajevo i Celje.
Brat Marolt daje opširan i stva* ran izveštaj o glavnoj skupštini župe Rijcka*Sušak. Na toj skupštini je bilo zaključeno, da se brišu iz župe dru* štva Sv. Juraj i Korenica — primljeno.
Ozledni fond isplatio je Din 210 br. Kavčiču članu Sok. društva Vič. Primljeno.
Brat Vidmar daje izveštaj o ski* jaškoj utakmici Gorenjske sokolske župe u Mojstrani. Utakmica je svršila vrlo dobrim uspehom, što je donekle i zasluga sjajne organizacije. S odo* bravnjem uzeto do znanja.
*
XLVII. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 12. marta 1928.
Razgovor o verifikaciji mandata na skupštini, br. Čobal predlaže braču: Marolta, Meška i Nišaviča. Primljeno.
Na sednici kandidacijskog odbora zastupače JSS brača Fux i Marolt.
Brat tajnik čita predloge župa za glavnu skupštinu. O predlogu župc Ljub.jana glede sanacije Tabora raz* vila se stvarna debata prvi uzima reč br. Čobal u ime Saveznog gospodar* stva: Predlogu Sok. župe Ljubljana se starešinstvo u označenom obliku ne može priključiti. — Za efekt zbirke se zahteva od Saveza garancija, da po* stigne sabirna akcija Tabora, ne Sa* veza — do god. 1930 svotu od Din
200.000. Garancija u tom slučaju znači novac, koji želi i mora imati Tabor u rukama po saveznoj garanciji, jer sa samom garancijom beiz iskorištavanja njenog efekta nije Taboru nista pomo* ženo. To bi značilo, da bi se Savez po* novo zadužio za Din 200.000 i to bez svake p rotugaranci j e.
Buduči se još nismo iskopali iz starog duga, koji je nastao isto tako na temelju jedne nevine garancije, ne* može se preporučiti takve transakcije, naroičto zato ne, jer gotovog novca nemarno i jer živimo i sami u teškom položaju radi neurednog uplačivanja naših društava i župa, radi čega se još nije počelo tako raditi, kako bi želeli.
Protiv primanju predloga župe Ljubljana pak govori i okolnost, da smo do sada sve mnogobrojne molbe raznih društava za potporc radi zida* nja odnosno prezaduženja Sok. domo* va otklanjali. Grešili bi protiv principa doslednosti i pravednosti, ako pre* poručamo kakve iznimke. Za svaki kraj je njegov Sokolski dom jednake važnosti, kao što je Tabor za Sokola
1., moguče dapače i više. I ostala dru* štva imadu jednaka prava.
Iz tih razloga neophodno sledi, da se ta j predog župc Ljubljana ne može primiti.
Jedina mogučnost, da se stvar po* voljno za Tabor iizvedc, jc ta, da sc \ nastavi sadašnjom akcijom Tabora i da se delegati župe obaveste o polo* žaju Tabora i apelira na njih, da ubr* zaju več započeto sakupljanje dopri* nosa, na prvim župskim odborskim sednicama pa se posavetuju sa svojim društvima, koliko bi moglo svako dru* štvo u tu svrhu doprineti. Ako Save* zu nato župe garantiraju toliko i to* liko doprinosa u svrhu sanacije Ta* bora te se tačno obavežu te doprinose isplatiti u tačno odredenim terminima, onda Savez ima za sebe garanciju, da može garantirati drugde u isto j vi* sini u dobro Tabora; inače pak ne.
Na glavnoj skupštini neka sc o tom predmetu ne zaključuje definitiv* no več se ostavi uredenje toga pitanja prvoj sednici odbora JSS, na kojoj če več moči delegati župa izvestiti o miš* len ju svojih društava, što mora biti teme!j.
O predlogu brata Čobala razvila se kratka debata — te je konačno usvojen i jednoglasno primljen. Refe* rent po tom pitanju na skupštini biče br. dr. Fux.
K ostalim predlozima župa zauzi* ma starešinstvo svoje stanovište. —
Brat Toša Živkovič, starosta župc Kraljeviča Marka u Skoplju uputio je topao poziv za slet na čitavo č.anstvo jugoslovenskog Sokolstva preko brače župskih delegata, završivši »Do vide* nja u Skoplju!« Zdravo!
Brat starosta Gangl izahvalio je bratu Živkoviču na bratskom pozivu. — Zatim je predana diploma Kralja Matjaža, kao priznanje za sokolski rad neprisutnom bratu Stevanoviču po de* legatu župe Niš.
Buduči je time bio dnevni red iscrpljen brat starosta Gangl zaključu* je skupštinu zahvaljujuči delegatima na intenzivnem radu u korist naše stvari i apelom za pomoč gladnoj brači u Hercegovini Jedan rad smo svršili, a sad treba da počnemo novim. Mi So* koli ne poznamo odmora! Zdravo!
Skupština je bila zaključena u 12-30 h.
Osigurajuči fond je doznačio društvu Slav. Požega Din 600 iza br. Duro Le* vaka. — Statistički odsek javlja da župa Banja Luka odjavljuje društvo Bos. Petrovac. Zaključak, poslače im se.likvidacijski akt. Primljeno.
Brat starosta Gangl, dao je deta* ljan izveštaj o g.avnoj skupštini župe Mostar i o svom putovanju po Dalma* eiji i Hercegovini. O seoskim sok. četa* ma i njihovem radu iizrazio se vrlo po* voljno. Župi je na sednici starešinstva izrckao zapisničku hvalu i pohvalu za nesebični sokolski rad. Izveštaj brata staroste prima se sa odobravanjem.
*
I. SEDNICA STAREŠ. JSS 26. marta 1928.
Brat starosta Gangl -održao je no* voizaibranom starešinstvu sledeči po* zdravni govor: Bračo i sestre! Sastav* ši se nočas na L sednici starešinstva, koje je naša IX. glavna skupština iza* brala 18. o. m. u Kragujevcu, udovo* ljavam svojoj dužnosti, te vas iskreno i bratski pozdravljam. Vcčim delom poznamo se iz prijašnjeg poslovnog doba, a'brači i sestrama, koji prvi put danas pristupaju k rešavanju poslova cehtralnog vodstva naše sokolske or* ganizacije; naročiti moj bratski po* zdrav! Dobro došli i bratski primljeni u našoj sredini i u tim prostori jama, koje su odredcnc za ozbiljan, intenzi* van i smotren sokolski rad! S nagla* šivanjem sokolskog rada pokazujem ujedno na potrebu objektivnog prosu* divanja svakog pitanja, o kojem čemo morati raspravljati i zaključivati. Uve* ren sam, da če nas kao i do sada i u ovoj poslovnoj godini voditi samo stvarnost, koja neka važe naše reči i naša dela. S ovog mesta izričem nuj* nu želju, da bi i u svakoj župskoj i društvenoj upravi bile merodavne sa* mo objektivnost i stvarnost, koje ne* ka stoje stalno na straži, da ne udare u sokolske prostorije valovi strasti ili bilo kakvih razlika, koje moguče dele braču i setre u javnom životu, kad se služc svojim državljanskim pravom i svojim svetskim naziranjem. — Sokol* ski život je tako lep, tako šaren, tako primamljiv i tako bogat, da trajno za* okuplja svu našu brigu i pozornost. Sigurno jc svaki od vas več više ili manje dospco do spoznaje, da ga ta j sokolski život potpuno zadovoljava, ako i jer hoče švojc moralne i mate* rialne snage upravljati najuspešnije: tko radi u društvu, u župi, ili dapače u Savezu, radi po Sokolstvu za opšte blagostanje naroda, stoji dakle stalno u prvorazrednoj nacionalnoj službi, uvek se usavršavajuči, težeči uvek za boljim i lepšim.
Vez, koji nas sve spaja u celinu, je sokolsko bratstvo, ne bratstvo reči, več bratstvo srca. Združeni u zajed* ničkom radu, smatramo za samo po sebi razumljivo, da ima svaki svoj mo* ra'lan oslon u iskrenosti, ko ju pokazu* je brat bratu i setra sestri, a polugu svome radu i dokaz svake žrtve, koju taj rad neophodno zahteva od svako* ga, tražim i gledam u ve ikoj odgovor* nosti do sviju, od kojih sam bio ob* daren sa poverenjem. Bratstvo, iskre* nost, odgovornost i poverenje — to su one moralne sile, koje su nam na raspoloženju, kad stupamo na put no* vog sokolskog rada, samo da jc po* trebna jedna opaska:	poverenje	si
moramo očuvati i očuvačemo si ga, ako svu težu odgovornosti bez ograni* čenja primimo na sebe!
Kraj redovnih i tekučih poslova, koje čemo morati rešavati na temelju predloga i uputa nadležnih odseka, imamo pred sobom izvršcnjc zaklju* čaka poslednje naše glavne skupštine, kr j. su novo breme našoj radnoj snazi, koji ali opet znače korak napred u raz* vitku našeg Sokolstva. Radni program, koji je postavno zbor župskih naee'* nika, a odobrila glavna skupština siže do g. 1930., kad če biti u Beogradu II. naš svesokolski slet. U bližoj buduč* nosti čekaju nas prednjački točajevi, mora se pristupiti organizaciji stalne prednjačke škole u Ljubljani, osniva* nju fonda za posmrtnu pomoč član* stvu, novoj razdeobi župskih teritori* ja, skupljanju fonda za sokolske do* move, organizaciji protivalkoholnog dana, proslavi desctogodišnjice opstan* ka naše države izdavanjem naročitog
almanaha i t. d. Na vrata kuca več i pokrajinski slet u Skoplju i pohod u Amsterdam. U saveznoj kancelariji samoj pojaviče se slučajevi, koji če biti od opšte važnosti, koje če trebati preko lokalnih interesa preneti u šire krugove. Dela če dakle biti dovoljno na svakom koraku. Mnogo toga nosi doduše sasvim izrazito tehnički zna* čaj, iipak ali nisu od saradnje izuzeti ni upravni organi, jer — ako inače ne — vezani smo jedan na drugoga fi* nansijskim pitanjima.
Tvrdo verujem u vašu najbolju volju, bračo i setre, da čete kao isku* sni i osvedočeni Sokoli i Sokolice na* šoj stvari posvetiti sve svoje siobod* ne snage. Osvedočen sam, da čemo raditi u bratskom sporazumu, da če* mo nastojati postaviti čitavom našem članstvu uzor svesnih, nesebičnih, za našu stvar odluševljenih sokolskih ra* denika — ili po Tyrševim rečima: »Budimo radini, biudučnost pripada radinome i smelome .. . Tko ne ide napred, zaostaje na svetu; samo tko se trudi, porniče se napred!« U to ime svima vama bratski pozdrav! Zdravo!
Starešinstvo je složnim Zdravo! otpozdravilo bratu starosti, koji je iza toga pročitao dopis dvorske kanccla* rije, koji glasi:
Prijatno dirnut toplim pozdravom poslatim sa glavne skupštine Jugoslo* venskog Sokolskog Saveza u Kragu* jevcu, N j. V. Kralj blagovoleo je na* rediti, da se Sokolima izjavi iskrena zahvalnost. — Ministar dvora Jankovič.
Nadalje predlaže, da ise starešin* stvo pismeno zahvali br. Kalanoviču predsedniku kragujevačke opštine, Ravnateljstvu I. gimnazije i Upravi oficirskog doma na gostoljubivosti, koju su nam iskazali prilikom skup* štinc JSS.
Iza toga pristopilo se koustituisa* nju starešinstva:
Tajnik I. dr. Fux Riko; tajnik II. Šebenik Dragutin; blagajnik Mešek Ivan; gospodar Čobal Josip; novinar Prunk Josip; organizacijski odsek dr. Kandare Fran; ozledni fond Marolt Nande; lekarski odsek dr. Tičar Jo* sip; statistički odsek Milost Janko; socialni odsek dr- Fux Riko; manjinski odsek Smertnik Jože; železnički odsek Ludvik August; gradevni odsek ing. Zelenko Fran; arhivar Šebenik Dragu* tin; knjižničar Juvanec Ferdo; umet* nički odsek Gangl Engelbert; knjigo* vodstvo Franke Leo; redakcijski od* sek Švajgar Vcrij.
Statistički odsek javlja društvo Ljuibuški u župi Mostar, koje je po* novno prorađ'ilo — prima se.
Brat Ludvik predlaže, da se izra* zi bratu Srečku Benediku načelniku saobračajnog odelenja na us’uzi što nam je spremio voz II. razreda, da smo sc udobno vozili u Kragujevac.
Brat Marolt je izvestio starešin* stvo o sabirnoj akciji župe Ljubljana za pomoč gladujučoj brači u Herce* govini Sa zadovoljstvom primljeno.
IZAŠLO JE:
Glasba k prostim vežbama člano* va i članica za pokrajinski slet u Skop* lju izašla je u nakladi JSS. Cena gla* sovirskom izvadku Din 20 bez pošta* rine.
*
Proste vežbe članova i članica, u srpsko=hrvatskom prevodu za pokra* jinski slet u Skoplju izašle su u na* kladi JSS. Cena Din 5 bez poštarine. *
Za vreme uskrsnih blagdana slu* žite se isključivo samo sokolskim raz* glednicama.
Sve navedeno poručite od pisarne JSS Ljubljana, Narodni dom.
Skupština Udruženja Srednje-školskih Nastavnika Gimnastike za Srbifu, Vojvodinu i Crnu Goru.
4. o. m. u breč Oj Muškoj Gimna* ziji u Beogradu održana je godišnja skupština udruženja srcdnjoškolskih nastavnika gimnastike.
Predsednik Antonije Brazdil po* zdravlja prisutne članove, a napose brata Miroslava Vojinoviča, referenta za telovežbu u Min. Prosvete i čestita mu dvadesetogodišnjicu rada na polju telesnog odgoja. Svi prisutni klicanjem čestitaju slavljeniku.
Funkclionari p-odnašaju lizveštaje. iz kojih se vidi, da društvo ima 50 članova. U toku prošle godine uprav* ni odbor održao je 9 sednica. Rad od* bora kretao se u glavnom u tri prav* ca. Spremanje i učestvovanje na na* raštajskom Sokolskom sletu župe »Du* San Silni«. Regulisanje položaja na* stavnika; staranje za poboljšanje, usa* vršavanje nastavničkog kadra za gim* nastiku. Organizacija Saveza SNG iz cele zemlje.
Doneti su još i ovi važni ji za* ključdi: Skupština u buduče ima se održati prilikom godišnje skupštine JSS. Ministarstvo Prosvete da se urno* li za produženjc jednogodišnjeg kursa za nastavnike gimnastike, na dvogo* dišnji kurs. U buduče imaju sc primati za nastavnike gimnastike samo ona li* ca. koja su svršila ovaj kurs ili odgo* varajuči kurs na strani.
B. S.
Iz starešinstva JSS.
rstr. 45.
Iz žiipa.
Iz sokolske župe — Osijek.
Don ji Miholjac. 3. II!. priredilo je Sokolsko društvo svoju dobru uspelu akademiju. Sama akademija otvorena je Sokolskom koračnicom, koju je svi* rala vatrogasna glazba. Na to je pro« svetar društva brat Josip NovaJk odr« žao proslov o značenju Sokolstva.
Kako je prostor odreden za vežbu bio dasta ograničen, to je moglo na« stupiti samo manji broj vežbača.
Nastupili su: I. Članovi u prostim vežbama, brata Murnika za pokrajin* ski slet u Ljubljani, Izvedba dobra i skladna. II. Ženski naraštaj sa Lhct* sky*Kasalicky: Vežbe sa cvetnim ven« čičima. Izvedba zadovoljavajuča, samo što se poradi prostora moralo vežbati bez venčića, što je znatno delovalo na sam efekat vežbi. III. Nastupaju ikao gosti članice Sokolskog društva Valpovo, u Erbenovim vežbama, sa velikim željeznim krugom. Skladnost i izvežbanost dobra, kretnje lake i ele* gantne. IV. Muška deca odvežbala su ostro i dobro Borasove »Vežbe troji« ca jednom palicom« samo neki stavo« vi i položaji moraju se još doterati i as,p ra viti za sam slet. V. Članovi izveli su župske vežbe od Lhotsky*Hriber* ski«Urban, sa mnogo oštrine i skladno« sti. VI. Ženski naraštaj Valpovo od« vežbao je Schwarzwaldovu vežbu »Ve« čer na Savi« dobro, samo što su jed« noč izašle iz takta, pa je to ponešto smetalo skladnosti. VII. Ženski nara« staj izveo je zatim nekoliko pre« skoka preko konja u širini sa hva« taljkama elegantno i gibko. VII. Naj« efektnija i precizno odvežbana zadnja točka, »Vežbe sa rasvetlenim ounje« vima« odvežbali su članovi prednjač« kog zbora vrlo dobro i skladno. Time je sama dobro uspela akademija za« vršena, pa se je onda razvila nevezana zabava i ples. Akademiji prisustvovao je i župski načelnik brat Fran Lhot« sky, kojeg je pozdravio starešina brat dr. Katušič, kao i podstarešina društva brat dr. Frančič. Obojiei zahvalio sc na bratskom prijemu brat načelnik. Sokolsko društvo u D. Miholjcu imade sada sve preduvete, da se što snažnije razvija, jer jc u svoju sredinu dobilo nekoliko marljivih i spremnih članova Zdravo!	F.	L.
*
Sokolsko društvo u Djakovu pri« redilo jc 11. 11. u svratištu Central »Veliku tjelovežbač.ku scenu »Polarni san« od Božene Holečkove, uglazbio Karlo Matejovce, reči od Vi k tor a Sumana. Moram odmah spomenuti, da imade malo društava, ko j i mogu i smiju da se odluče na davanje ovako« ve scene, koja zahteva mnogo truda, ljubavi, a što je najglavnije i mnogo novaea za njenu izvedbu. Sve to znalo je Sokolsko društvo u Djakovu, da svlada i da pokaže da i manja društva mogu da svladaju tako velike poteško« ec. Sama pozornica, koja je za taj slu« čaj belki povečana, bila je vrlo lepo dekorirana, te nam je zbilja dočarah lepote dalekog severa. Mnogo truda i mnogo ljubavi trebalo je zato, da se sve to tako !epo udesi. Odgovarajuči razni kostimi, ko ji nam dočaravaju razne životinje kao medvede, galebo« ve, pa zatim ledene sige, snežne pahu« ’jice, snežne grude, pa sunec, zvezde, sve je to rešeno na vrlo lep i praktičan način. Pojedini plesovi, gore navede« n ih grupa, bili su dobro i skladno iz« vedeni, samo je šteta da usled prema« log prostora nisu došle pojedine gru« pe do pravog i zasluženog izražaja. Su« delovalo je u sceni oko 50 članova i članica svih kategorija, koji su mno« truda uložili da im uspeh bude što snažniji. Duša cele organizacije te scene bila je sestra načelnica Katica Bešlič, pa joj je najbolje priznanje, za taj njezin neumorni rad, snažan moralni uspeh, kojega još ni je nijed« no društvo do sada u Dakovu posti« glo. Dvorana bila je dupkom puna bi« ranog opčinstva, koje je pratilo scenu sa veiikom pažnjom, a na koncu mno« go odobravalo. Velika zasluga ide bra« tu starešini dr. Ivi Kenfelju, koji je znao da nade sredstava, da se ovako veliiKa scena uopšte mogla organizirati i izvesti. Akademiji prisustvovao je župski načelnik brat Fran Lhotsky. Još jednoč jedan vrlo lep i jak uspeh' slož* noga rada i ljubavi svakog pojedinea za celinu. Neka samo tako složno ra« dom nastave i u ostalim granama na« šega sokolskog programa, a sve u sme« ru što snažnijeg jačanja naše sokolske organizacije. Zdravo!	F.	L.
*
Akademija Sokolskog društva u Vukovaru. 18. februara 1928. g. bio je svečan dan za Sokol, društvo u Vuko* varu. Гај dan priredilo je društvo svoju svečanu akademiju sa 13 bira« nih tačaka. Iako je več lani Soko sa ?kadcmijom uspeo, ipak je bilo bo« ,a?ni za ovu godinu, da ne) če akade« jnija uspeti ne s moralne, več s ma« te rij a In e strane, jer je zabava bilo ' vrs*a> a Rodina — finansijska t.ocinia — nije bila ružičasta. 1 gle, U^ u . februara donese iznenadenje. Peh je Ibio i s moralne i s materi*
jalne Strane odličan. Da je tehnička strana uspela, ide velika zasluga bratu načelniku, koji beše u radu neumoran! Samo napred 'vukovarski Sokoli! *
Iz sokolske župe — Novi Sad.
Kao svako godine tako je i ovc godine glavna skoipština (IX.) ispala osobito dostojanstveno. Maine sva društva bila su zastupljena, pa kako su svi delegati ueestvovali u rasprava« ma strajila je celom skupštinom o,z« bil j ne bratske saradnja, a pošto su iserpni godišnji izveštaji bili štampani i več osam dana pre skupštinc razasla« ti društvima, zato su delegati i mogli te izveštaje razmotrivati i stvarno na skupštini pretresti.
Dugogodišnji starešina župe br. dr. Pavlas u lepom pozdravnom go« voru izneo je u glavnim črtama godiš« nji rad starešinstva župe i društava, upozorio na nedostatke koje valja ukloniti i podvukao onaj rad i onu dužnost, koju imaju naša društva u malim mest ima, a naročito u onim me« stima, u kojima je strani neslovenski elemenat brojno jak.
Naglasiti valja, da je naša župa za gladne Hercegovce dosad sakupila 30.000 dinara i poslala mostarskoj župi.
Župa če sudelovati na sletu u Osi« jeku i u Skoplju i prirediče utakmice.
Zaključeno je, da se održavaju okružne konferencije na kojima če sc pretresivati celokupan sokolski rad po« jedrnih okružja. Tim se misli postiči veliki uspeh u sokolskom radu a sta« rešinstvo če na taj način stajati u stalnom iičnom kontaktu sa pojedinim društvima.
U starešinstvo su izabrana slede« ča brača: starešina dr. Pavlas, zame« nici p'uk. Malinarič. dr. Popovič, ing. Petrovič, I. tajnik dr. Belajčič, II. taj« nik Kneževič, blagajnik i statističar Domač, prosvetar Malin, lekar Dr. Jo*
novic, soc. dr. Krstič, saobračaj ing. iošič, načelnik Teodorovič, načelnica Zora Ležinivac, članovi odbora: dr. Mrvaš, dr. Kapamadžija, Bogdanovič, Mešterovič, Danica, Stefanovič i Ro« gulič.	M.
*
Iz sokolske župe — Mostar.
RAD SOKOLSTVA NA SELU.
Pomoč gladnima. — Prosvetni rad. svetni rad.
Mostar, 20. februara. Sokolska žu* pa Aleksa Šantič svojim istrajnim ra* dom nastavlja i dalje sa akcijom osni* vanja sokolskih četa u selima Herce* govine.
Rad naših sokola u selima oživio je zamrli duh i u mnogim gradovima jer uspesi sokola na selu, u ovoj hlad* noj i gladnoj zimi, kroz sokolske pri« redbe i poučna predavanja uverili su i največe pesimiste, da jc j e d i n i put za preporod naroda, uči u narod i po* dizati ga kulturno kroz životvornu i močnu sckolsku organizaciju.
Zamašni rad naših sokola u seli« ma zata'lasao je široke slojeve, jer se očito u vojo bedi osvodočio svak, da su sokolske čete, pokazale put seoskoj omladini, koji vodi srečnom i mudroni radu, a sledstvemoi tome i lepšim ži« votu. Poiitičke partije kao ponošeno odelo idu na svoje mesto, a nacional* ni radnici počeli su su ponovo tražiti i ceniti.
Sokoli su kroz svoje čete pekre* nuli i akciju za gladne tako, da je Ju* goslo venski Sokolski Savez u Ljubija* ni izdao apel na sve Sokole da hitno, kupe priloge i drugu pomoč za glad* ne Hercegovine i Crne Gore i da m s°kolskoj župi Aleksa Šantič u Mostar koja če sve darove preko sta« roste župe br. Čede Miliča najpraved« nije razdeliti.
Sokoli su svesni svoje zadače bili u svim vremenima jer znaju šta hoče, pa su se svi kao jedan stavili na sta* novište nikome milostinje več samo bratske pomoči!
Sva hrana ili novac, koji im po* šalju rodoljubi j plemeniti Sokoli pri* miče, da utaži glad sir otin ji, k<oi j a cvili bez crne kore hleba ali pod uvetom, da če sve to povratili prvom d o brom žetvom i dati »fondu za podizanje so* kolskih domova« na selu. Na taj na* čin jedino čc se moči odužiti Sokol* stvu i narodu, koji u nevolji utire su* ze ovoj sirotinji.
Starešinstvo župe dobilo je več mnogo spiskova o imenima gladnih ali je najinteresantniji izveštaj sokol* skih četa iz Nevesinja i Pijeska, koji kažu da im »čast nevešinjskih Soko« lova ne može dozvoliti milostiinju pri* mati, ali, za svaku pomoč dače i krv bratu u pomoč ...«
Sokolske čete u Hercegovini nisu društva za zalbavu i razonodu več pra* ve »čete« koje stupaju u borbu pro* tiv svdju zlih navika, a osobito pro* tiv nerada.
Več mnoge čete naručuju na kre* dit vočke ža sadnju vočnjaka, a ima ih koji su počeli moderno gojenje pe* radi kao i pčelarstvo.
Naravno, da u ovoj akciji limaju bar malo državne pomoči za kratko vreme ovaj krvlju natopljeni krš ne
bi bio gladan hleba, a kamo li da do* živi j uje groznu sramotu, da im se ko* ra hleba kao slepcu deli i time ubija i ostatak ponosa nasledena od junač* kih preda iz 1875. god.
Sokolska, a to če reči i nacional« na is to rij a najizrazitije če zabeležiti, kako su gladili heroegovački Sokolovi u največoj muci udarili prve temelje sokolskim domovima, tim narodnim univerzitetima, koji če biti rasadnici sreče i kulture budučim pokolcnjima. Na muci se poznaju junači.
Sokolska akcija za gladne u Herce« govini.
Akcija sokolskog Saveza za soko« love Hercegovine i Crne«Gore pobu« dila je veliko interesovanje medu sta« novništvom ovih krajeva, a osobito u sokolskim četama, koje se osvedočiše u ovim teškim danima, da Sokolstvo bratstvo nije prazna fraza ni partij« ska demagogija, te siromašni seljaci nemaju dovoljno reči, da se nahvale o ovo j plemenito j akciji naših Soko« lova.
Starešinstvo župe A. Š. u Mostaru do sada je primilo ove novčane pri« loge za gladne sokole:
Od dr. Leopolda Boštjančiča; dr. Makso Žnuderl Din 250, Sokolsko dru* štvo. iKostajnJiica Din 500, Soko,lsko društvo Zaječar Din 200, Sokolsko društvo Sveti Jurij olb Južni žel. Din 100, a preko ovdašnjeg direktora gim* nazije gosp. Kondiča poslala je dr* žavna gimnazija Stari Bečej Din 1710, svega do sada primila je župa Din 2760.
Prilagačima se starešinstvo na plemenitom daru najljepše zahvaljuje.
Pomoč gladnima.
Starešinstvo sokolske župe »Petra Velikog Oslobodioca« u Tuzli zapo* čelo je medu svojim područnim dru* štvima akciju za pomoč gladnima u Hercegovini. Prvo se javilo br. Sokol* sko društvo u Lukavcu, koje je po* slalo brzojavno na ruke br. Čede Mi* lica u Mostaru iznos od dinara 3500 kao svoju pomoč za gladne sokolske porodicc.
*
Sokolsko društvo u Opuzenu pri« redilo je prema naredenju bratske žu« pe u Mostaru svoju zimsku dečju akademiju, na ko jo j jc dobrovoljmo sudelovala sokol, glaziba iz Metkoviča.
Osiim nekoliko vrlo lepih dekla« macija, davana isu od same muške i zenske sok. dece i nekoliko vrlo uspe« lih šaljivih pozorišnih komada Sve su tačke izvršene po samoj deei savršeno i precizno, na sveopče zadovoljstvo sviju, a osobito njihovih roditelja.
Dvoirana sokolane bila je dupkom puna sveta, a osolbito je pohvalno što je istoj prisustvovala i sestra Lida načel, župe i,z Mostara sa još neko* brco brače iz Metkoviča.
Uispeh ove zabave je koliko mo* ramo toliko i materijalno vrlo dobar.
*
Na 12' tch,'uara o. g. sokolsko dru* stvo iz Metkoviča sa svojom društve* nom glazbom i uz dobrovoljno sudelo« vanje bratskih društava iz Čapljine i Oipuzena prireduje u sedištu novo« csnovanog društva u Komimu veliku zajedničku akademiju, kojom če se prilikom obaviti i svečano otvorenje društvenih prcistorija.
Interes za ovu Akademiju medu bračom gornjih društava kao i medu os tal: m prijate; jima je velik, pak sc več u napred može reči da je potpuni uspeh cisiguran.
*
v Na 5. februara o. g. održana je лП. sednica Neretvanskog okružja ^ЧР.с »Aleksa Šantič« u Mostaru, u sedištu društva Sto'lac Na is to j su se pored oistalog rada izneli i izveštaji pojedinih društvenih načelnika ovob ga okružja. Rad u pojedinim društvi* ma prama izveštajima konstatuje se vrl°_ dobar i intenzivan, a osobito se opaža lep prirast članstva u svim društvima okružja. Okružje je sa po* slednim župskim prednjačikim tečajem dobilo nekoliko prednjaka i jednu prednjačicu što čc u veliko unapre« eliti tehnički rad društava.
Imajuči u vidu veliki naraštajski slet nase župe kao i želju članova da prisustvuju velikim slov. manifestaci« jama Sokola u Skoplju, скшкјс je jednoglasno donelo zaključak, da se ove godine ne održi Oikružni slet, je« dino se moiraju održati javni časovi društava. U martu če se održati šira sednica ^okružja na kojoj če se izabra» ti okružni funkcioncri.
Svi govornici su išli za tim, da se naše snage koncentrišu u pravcu kako bi dostojno mesto zauzelo naše okruž* jc na gornjim isokolskim svečano* stima.
*
Sokoli sa ostalim gradanstvom Metkoviča proslavili su dostojno dan 27. januara, uspomenu na velikog srp* skog prosvetitelja i učitelja Sv Savu.
dupkom purnom dvoranom »Hotel Zagreba« starešina Sok. dru* štva u Metkoviču br. dr. Mato Koišči« na zahvaljuje se prisutnima na toli« kom odzivu. Prelazi zatim na vrlo lepo obradeno predavanje o životu i radu Sv. Save, dovodeči ga u sklad sa toli« ko nužnim prosvetnim radom u našim zapustenim selima. Uspeh predavanja i zabave neočekivano je bio dobar
R. A.
Iz sokolske župe - Banja Luka.
IX. redovna glavna skupština so« kolske župe Petra Mrkonjiča, održa« na jc u ncdelju 26. februara o. g. u Banjoj Luci. Od 13 učlanjenih društa* va zastupano je bilo 10 sa 28 delega* ta, a starešinstvo JSS zastupao je brat dr. Lazar Car. — Skupštinu je otvorio starešina brat dr. Stevo Moljevič po* zdravljajuči izaslanika JSS i prisutne delegate. Iza toga je brat Car -u ime starešinstva JSS pozdravio skupštinu i održao iza toga lep govor o smeru i cilju Sokolstva. Pre samog prelaza na dnevni red raspravljeno je nekoliko aktuelinih pitanja oko kojih se razvila živahna debata, koja je za celo vreme bila na doličnoj višini. — Zatim su sledili opšimi izveštaji funkcionera iz kojih se video opsežan rad i težnja k napretlKu. Naj veča zapreka uspešno* me radu jc materijalno slabo stanje društava, koje se ove godine jako ocr* tavalo u plačanju župskih prinosa. Iz* gledi su ipak dobri, da če sc i te ne« prilike prebroditi. Od prošlogodišnjih priredaba najznačajnija je župska jav* na vežba u Bihaču, koja je u svakome pogledu vanredno uspela, a što je naj* važnijc: oživelo je tamošnje društvo, koje danas spada medu najjača u župi. U velikoj meri imade se na torne za* hvaliti i tamošnjem društvenom na* čelniku vrednom bratu Lakiču, koji pd.-cazuje osobine jakaga tehničkoga radnika. Kako društvo u Bihaču, kaO> i mnoga druga društva oskudeva na* prednjacima, zaključeno je da svako društvo imade u ovogodišnje savezne tečajeve poslati bar po jednoga čla* na. Da bi im sc to olakšalo zaključeno je da se župski prednjački tečaj ne održava, jer i on stoji gotovo isto kao i jednomesečni savezni tečaj, a mno« go jc krači. Župski slet se tsilkoder ne* če održavati, kako bi se što večem broju članova omogučila p osata po* krajinskog slcta u Skoplju. U smislu sa veznih zaključaka održače se u svi* ma društvima u toku leta lakoatletske utal.<miee članova i članica. Ovim utakmica su dodate i nckojc sprave, da se usled treniranja ne bi opet one zanemarile. Isto tako če se oidržati i utakmice naraštaja i to: stari j i nara* štaj u lakoj atlctici i spravama, a mladi isamo u lakoj at!exici i — ra* zumljivo — u prostim vežbama. Isto tako se u itokiu leta imadu u svima društvima, gde je to moguče, održati plivačke utakmice članstva i nara* staja. Članovi tchničkog odbora i sta* rešinstva župe imadu prisustvovati ovim utakmicama i tom prilikom pre* gledati sav ostali rad društva i obaviti reviziju. — Prisutnim delegatima i društvenim odborima stavljeno je u dužnost, da ispitaju raspoloiženje član* stva i njihove prilike, pa bi se na osnovu toga imao stvoriti zaključak o pohodu u Prizren posle slcta u Skop« Уи- - ^a kraju je brisano društvo u B. Petrovou koje uopče ne radi, a i nema nikakvih izgleda, da bi moglo oživeti.
U odbor su izabraita sledeča bra* ča i sestre: starešina dr. Stevo Molje* vic, Banja Luka, zamcnici: Uroš Te* šanovič, Banja Luka i Dušan Budi* savljevič, Drvar. Načelnik: Uroš Ste* fanovič, Banja Lulka, zamenici: Lazar Markovič, Prnjavor i Jovo Lakič, Bi* hač. Načelnica: Radana Batos, Pri je* dor, zameniea Danica Kojič, Prnjavor, tajnik:	Milan Puhalo, Banja Luka.
Blagajnik: Rudolf Cisar, Banja Luka, statističar dr. Jovo Perenčcvič, Banja Luka. Proč. prosv. odseka: Dragutin Bajo, Proč. zdravstv. odseka: Dr. Di* mitrije Markovič, Banja Luka. Odbor* nici: Milan Spalj i dr. Vlado ja Rižnar, Kostajmca, Drago Drča i ing. Dorde Railič, B. Novi, Vlado Malič i dr. Mirko Subotič, B. Gradiška, Jovo Vu* Ikovič i Dragutin Ostojič, Prijcdor, dr. Branko Barač i Mirko Vranješevič Dvor, Bogdan Boškivič i Rajko Vuji* čie, Prnjavor, Miča Baslač i Rade Lu* čič, B. Luka, Jovo Kreco i Dobrih) Mazič, Drvar, ing. Ivan Kralj i Jure avičič, Ljubija, Franjo Stipič i Ljup* ko Rakita, Mrkonjič Grad, Alija Po* zderaC i Ahmet Omanovič, Cazin Branko Mandič i Milan Beronja, Bi* hac. Revizori: Ljubo Vujič i Stevan Kraguljae, Banja Luka.
♦
Iz sokolske župe — Tuzla.
Glavna skupština Sokolskog dru« štva u Maglaju. Glavna godišnja skup* ština Sokolskog društva u Maglaju održana je u ncdelju 26. februara po nodne, uz učestvovanje vrlo lepog broja^ društvenih članova i članica. Skupštinu je otvorio starosta Ibr. Josif Simič, pozdravio prisutnu braču i se* stre i pozvao prosvetara br. Jovana Jevtiča, da pročita poslanicu starešin« stva Saveza, brat starešina je pozvao i zamolio skupštinare, da stvarno pre« tresaju izvešča. Iz izveštaja funkcio« nera društva a napose pak iz izvešta« ja društvenog tajnika br. Sulejmana Mujezinoviča. razabire se, da je rad društva tokom prošle godine bio in* tenzivan. Društvo je priredilo javnu vežbu u mestu, koja je moralno kao i tehnički iznad svakog očekivanja uspela. Zatim je društvo učestvovalo na sletu II. okružja u Zavidgviču. Pri* redilo 1 akademiju, 1 proslavu, nešto I
predavanja, nagovora pred članstvom i 1 zabavu. Iz izveštaja blagajnika br. Osmana Obraliča proizlazi, da je pro* met novčani bio toliki, da se društvo može pokrevati. Brat načelnik Aleksa Jovanovič iznosi, da društvo treba i nadalje da ostane na višini na kojoj je dosad bilo, da vlada disciplina i svaka harmonija, jer sve što uradimo savladamo Ibrzo, a da u vremenu ne izgubimo.
Sva su ta izvešča primljena na znanje i odobrena i stari je odbor do* bio razrešnicu, a onda se aklamacijom prešlo na izbor novog odbora, koji je izabran ovako: starosta Pero Popovič, zamenik Josif Simič, tajnik Sulejman Mujezinovič, blagajnik Osman Obra* lic, načelnik Aleksa Jovanovič, prosve* tar Jovan Jevtič. Odbornici: Ivan Be* vanda, Nada Jovanovič i Ibrahim Čejvan.
Nakon jednosatnog temelji tog raspravljanja glavna je skupština za* kij učena.	s, jy\
*
Godišnje društvene skupštine.
Sokolsko društvo u Tesliču. Odr* žana^ skupština 12. februara o. g. Iz izveštaja društvenih funkcionera se vidi, da je rad društva u prošloj go* dini bio veoma napredan. Društvo ima svoj_ kino od kojeg ima lep prihod. Društvo je osnovalo uz pomoč br. Du= šana Vukoviča 4 seoske sokolske čete i to u: Vručici, Žarkovini, Stcnjaku i Mrkotičima. Društvo je formiralo svoju glazbu. Prireden je veči broj za« bava i akademija. Kratiki govori pred vre to m zastupljeni su u lepom broju. Broj vežbačeg članstva 120. Društvo ima prednjački zbor koj,i radi. Preda« vanja održano 16. Aktiva društva iz« nosi 31.225’65 Din. Prihod u prošloj g°dini_bio je 32.855‘99 Din, a rashod 28.507'75 Din. U novi odbor izabrana su brača: starešina: dr. Gavro Božič, zamenici: Vlado Ferljan i Josip Mi« hevc; preds. prosv. odb .Petar Bogu« novič, načelnik: Josip Sekciji; članovi odbora: Milan Popovič, Durica Mihelj« čič, Ljubo Dekič, Vojin Lačimič, Edu« ard Novi, Vaclav Pustina, Ranko Mar« kovič, Žarko Savič. Nadzorni odbor: Jefto Vukovič i Josip Tail.
Sokolsko društvo u Brčkom. Skup* ština održana 5. febr. o. g. Rad dru« štveni iako je nailazio na prilične po« teškoče bio jc plodan. Društvo je su« delovalo sa tri kategorije na župskim utakmicama. Održano je nekoliko so* kolskih zabava, akademija i posela. Odborskih sednica bilo je 24. Održan je priličan broj predavanja i kratkih govora pred vrstom. U novi odbor izabrana su brača: starešina dr. Mi* lorad Kostič, zamenik Slavko Jovano* vič, načelnik Pavle Manojlovič, zame* nik Slavko Medunič, načelnica Dušan* ka Majstorovič. Članovi odbora: Mi* lan Ostoiič, Boža Dragojlovič, Sadija Š e r b i č (preds. prosv. odbora), Jakša Popovič, Mirko Mitrovič, Dordo Vu* kovič, Milan Pavlovič, Jovo Hadžič, Savo Nedič, Sveto Orlušič, Jovo Pr* Ijatovič, Zvonko Andič, Desanka Bla* gojevič. Nadzorni odbor: Medmedalija Ethcmovič, Niko Antonič, Tošo Pan* tič. Scik. lekar br. Dr. Drago Božičko* vič.
Sokolsko društvo u Tešnju. Skup* ština održana 29. 1. o. g. Iz tajnikovog izveštaja se vidi da je društvo otpo* čelo sa radom 17. aprila 1927. Društvo je uredilo i obnovilo prostorije za vež* banje i u tu s vrhu utrošilo oko 10.000 Din. »Prosveta« u Sarajevu poslala je društvu 124 knjige i time udarila te« melj društvenoj knjižnici. Održana je proslava 1. decembra. Tokom godine održan je lep broj kratkih govora pred vrstom. Društvo je sudeloivailo na utakmicama u Tuzli i Zavidoviču. Broj.i 20 članova vežbača. I pored ve* likih poteškoča lepo napreduje. U no« vi odbor izabrana brača:	starešina
Mehmed Lalič, zamenik Miloš Tana* sič, načelnik Munevar Samilbegovič, zamenik Abdulah Saračevič, tajnik Isak Samilbegovič, blagajnik Osman Golijaševič, preds. prosv. odbora: dr. Milan Fajn, domačni: Milan Markovič, odrudar: Ahmed Skoljič; odbornici: sestra Kov.iljka Hrnjez, Nazim Šačira« gič i Vojislav Božič. Zamenici Smail Golubovič. Ahmed Medarič, Jovan Arežina. Nadzorni odbor: Dušan Mar* kovic i Hamdija Mehinagič. Član žup. odbora Munevar Smailbegovič.
Sokolsko društvo u Gračanici.
Skupština održana 15. januara o. g. Društvo održalo 3 zabave i više pose* la. Ima svoju čitaoniou sa velikim bro« jem časopisa. Ima svoju pevaflku, tam* burašku i diletantsku sekciju. Održa« no 8 predavanja i veliki br.oj kratkih govora prod vrstom. Broj vežbačeg članstva 76. Društvo je i zna j milo veo* ma lepu i prostranu zgradu za dru* štvene prosiirije i vežbanje. Ukupni primitci bili su 28.482‘45 Din, a izdaci 28.085-85 Din. Višak 396-60 Din. U novi odbor izabrana su brača: stare* Sina dr. Miško Žokalj, zamenik Stanko i rifkovič, predsednilk prosv. odbora dr. Rihard Stefanovič, načelnik Kon* stantin Tisov; članovi odbora- Veli* mir Obrcnovič, Stjepan Sulik, Sejdo Rešidbegovič, Ljubonniir N.iniič, Anto Daja, Branko Jevtič, Slavko Milisav* ljevič, zamenici: Savo Cvijanovič Kru* noslav Dušič, Stevo Nikolič. Danica Jovanovič, Zvonimir Jukič. Nadzorni
odbor:	Asi m Alikalfič i Pero H.
Stcvič.
Sokolsko društvo u Bijeljini.
Skupština održana 12. II. o. g. Dru* štvo jo održalo tokom godinc n ©koli* ko zabava i akademija. Održano veo* ma uspelo letovanje sa 35 deee u Ko* viljači pod vodstvom br. Ise Skendži* ća. Vežbalo se kroz celu godinu. D ru* štvo kani več tokom ove godine po* četi radnjc za podizanje vlastitog do* ma. U novi odbor izabrana brača: starešina dr. Aeo Bogdanovič, zame* mik Izetbeg Salihbegovič, preds. prosv. odbora: dr. Vladimir Caldarevič, na« Čolnik Đolko Simič, blagajnik Josip Ilolenajiter, tajnik Jovo Pajič; odbor* nici: Nikola Bilandžie, Jovo Topalo* vic, Nikola Krezič, Sveto Simič. Revi* zori: Stevo Nikolič, Jovo Petrovič, Ilija Pantič.
Sokolsko društvo u Gradačcu. To s kom godine održano 12 redovnih i 12 vanrednih sodnica. Održana je 1 aka* demija, 1 zabava i 4 predavanja. Dru* štvo vodi akeiju za gradnju doma pa je u tu svrhu dosad sabralo 21.270'06 Din. Tehnički rad bio je tokom godi« ne veoma slab. Ukupni iprimici bili su 5340-37 Din, a izdaei 4495'94 Din. Vi* šalk 844‘43 Din. U novi odbor izabrana brača: starešina Marko Popovič, za* menik Kosta Matijaševič, tajnik Dra* go Paip.onovič, blagajnik Hasan Dža* kič, načelnik Esad Alibegovič, načel* nica Leposava Popovič, matičar Sadik Sarajlič, preds. prosv. odbora: Marko Popovič; odbornici sestra Zora P o p o* vič, Petar Lukič, Mento Kabiljo, knj.iž* ni čar Čedo Popovič. Nadzorni odbor: Jenika G ris i Pero Koričančič.
Akcija za gradnju domova. Za gradnju svojih domova vode živu ak* ciju i prikupljaju priloge ova br. clru* štva naše župe: Tuzla, Kreka, D oboj, Dcrventa, Bos. Šamac, Gradačac, Zvornik i Bijeljina.
Pomoč manjinskom društvu Bel= tinci. Tuzlanska župa poslala je u dva maha br. Solk. društvu u Beltincima, koje joj je stavljeno pod pokrovitelj* stvo 720 Din.
Sretna slučajnost! U prošloj go* dini poženio se i poudao skoro eeo tehnički odbor župe i to: br. ing. Mi* los Kvapil načelnik, sestra Smilja Kva* pil (prije Jeftič) načelnica, I. zamen, nače nika br. Bogoljub Jankovič, I. zam. načelnice: sestra Lidija Mcrčep (pri* je Hrdinova), brat Veljko Ćesarovič član. TO župe. Zaista sretna župa! Bilo srečno!
Pomoč gladnima. Tuzlanska župa započela je akeiju za pomoč gladni* ma, pa jo odmah br. Sokolsko društvo u Lukavcu brzojavno poslalo na ruke br. Čede Miliča za gladne u Ilercego* vini 3500 Din, a br. društva Zvornik i Ugljevik darovaše po 100 Din.
I. župski naraštajski slet. Održače se 3. i 4. juna o. g. u Brčkom. Na sletu če biti razvijena zastava, koju če na* raštaju župe pokloniti bivši starešina župe br. Staja Stajic pukovnik. Zasta* vu če dobiiti na čuvanje ono društvo čiji naraštaj toga dana odnese pobedu na utakmicama.
Naš II. župski prednjački tečaj. Održače se u mesecu julu o. g. u Tuzli. Na tečaj če se primati i članovi dru* gih župa, ako se na vreme prijave. Stan je besplatan, a nastojače se da prehrana budo što jeftinija.
*
Izveštaj
sa VIII. glavne godišnje skupštine Sokolske župe Petra Velikog Oslo* bodioca u Tuzli, držane u Doboju
4. marta o. g. u 9 sati do podne u Sokolskom Domu.
Starešina župe br. Jovan Petrovič otvara sikupštinu, pozdravlja prisutne Seča se umrlih sokolskih velikana, či* ■ta brzojavni pozdrav starešinstvu Sa* veza, br. Staji Stajiou i Prosveti u Sa* rajevu.
Zatim podnose izveštaje o radu funkcioneri župe. Iz izveštaja se vidi sledeči rad u godini 1927: Održana šu dva okružna sleta i to u Lukavcu i Gračanici; održan je veoma uspeo 14*dnevni prednjački tečaj župe u Tuzli; pojedini funkcioneri župe obi* lazili su skoro sva društva radi revi* zije i davanja upustava; održanc su župske utakmice za zastavu u Tuzli; sva su društva održala proslave 1. de* cembra, poslane brošure su razdelje* ne, a sva društva osim jednog platila su razglednice, pa če se nastojati da i to društvo do Savezove skupštine udovolji dužnostima; tokom godinc održano je za 237 kratkih govora više nego prošle godine; nastojanjem župe kompietirane su kod svih društava knjižnice, tako da sad svako društvo ima knjižnicu; povedena je akcija za gradnju domova, tako da sada 9 dru* štava vodi živu akeiju za šahiranje priloga u tu svrhu, a koliko narod ccm Sokolstvo svedokom je to, da jo to* ikom prošle godine sabrano preko
350.000	Din; sva su društva za vršila sa aktivom u blagajnama, a ta iznosi oko 40.000 Din; održana su tri loto* vanja: Kreka i Lukavac (pod Ozre* nom), Doboj u Pribiniou, Bijeljina u Koviljači. Sabrano je za gladne u Her* cegovini i poslano 3500 Din (Lukavac), Zvornik i Ogljevik po 100 Din. Po* slano za manjisko društ\*p u Beltin* cima 100 Din, a sabrano na skupštini 620 Din, koja če se suma odmah po* slati. Župa je izdavala III. godinu svoj
Vesnik, koji jo izašao na 162 stranice, a izdala je dve knjige: Soikolsku či* tanku i Pod zastavu Tyršovu. Spre* ma u štampu: Priručnik za župske pred. ispite. Blagajna iskazuje višak od 10.537’74 Din. Održanc su dve sod* nice predsednika društvenih prosvet* nih odbora, koje su bile veoma uspeš* ne. U tekučoj godini održače se slet naraštaja župskog u Brčkom, kojom prilikom če bivši starešina župe br. Staja Stajic pokloniti župskom nara* štaju zastavu. Održače se drugi žup* ski prednjački tečaj u Tuzli. Provešče se što veča agitacija za odlazak u Skoplje. Vesnik i nadalje izlazi. Broj* no stanje članstva 25% su vežbači. Tokom godine sva su društva bila aktivna i pokazala su presečno na* predniji rad nego u prošloj godini.
Župske utakmice održače se u Doboju. Društva su uplatila saveznog poresa za 1927 preko 90%, te če sc do savezne skupštine poraditi da plate sav porez.
Svi izveštaji funkcionera pazljivo su saslušani i popračeni burnim pljes* kanj cm
Na skupštini je pročitan i prim* ljen pravilnik za čuvanje župske za* stave koju je župi poklonio Nj. V. Kralj, a koja se predaje na jodnogo* dišnjc čuvanje onom društvu, koje odnese pobedu na župskim utakmi* cama.
Primljen je predlog br. dr. Bogda* noviča (Bijeljina), da se po izvosnom planu izvede niz predavanja društvi* ma povodom 10 god. Oslobodenja i ujedinjenja. Predavanja bi trebala bi* ti u smislu značaja 10 godišnjice Oslo* bodenja i Ujedinjenja i o ljudima, ko* ji su stvarali to veliko delo.
Zaključeno je da se dogodišnja župska sikupština održi u Zavidovicu.
U novo starešinstvo izabrana su brača: starešina Jovan Petrovič, knji* žar; L zam. Vojislav Vukanovič (Krc* ka), građevinar; II. zam Dojčin Pe* trovič, trgovac (Doboj), III. ,zam. dr. Milorad Kostič, advokat (Brčko), taj* nik i urednik »Vesnika« Vojislav Bo* gičevič, učitelj; preds. prosv. odbora dr. Vladimir Caldarevič, advokat; ma* tičar Mchmcd Salihspahič, učitelj; blagajnik dr. Vojislav Vasiljevič, zub* ni lekar, koji je ujcdno i župski lekar; načelnik: inž. Miloš Kvapil, zamenici: Vjekoslav Kovačevič, Jožo Sekciji i Slavko Medunič; načelnica sestra Sini*
1 ja Kvapil, zamenica Jelkica Jurak; odbornici? Nikifor Todič, Vjekoslav Kovačevič i Bogoljub Bijclič; zame* nici: Niko Vragolov i Ratko Mitro« vič. Nadzorni odbor: Marko Vujasi* novič, Stjepan Baričak.
Kao delegati za Savezovu skup* štinu izabrana su brača: Miloš Kvapil, Vojislav Bogičcvič, dr. Vladimir Cal* darevič i Vojislav Vukanovič.
U oči skupštine održana je pret* konferencija i sednica župskog odbo* ra, a istodobno i sednica zbora dru* štvenih načelnika u 9 sati na veče. U
2 i po sata iza ponoči održana je sed* nica pretsednika prosvetnih odbora, •na kojoj je izabran redakcioni odbor Vesnika, društvima čc so svratiti paž* nja da strogo paze, kako bi sokolska posela i priredbe do krajnosti saču* vale sokolski karakter, zabranjuje se društvima da posle pomena sokolskim i drugim velikanima ne drže igranke; Savezu če se predložiti da se povo* dom 10 god. Oslobodenja i Ujedinje* nja održavaju prigodna predavanja.
Posle skupštine održan je u po* čast delegata i starešinstva župe ban* ket, kojeg je priredila gradska op* ština u Doboju, a delegati su izpra* ceni na stanicu sa muzikom br. So* kolskog društva u Doboju. Dobojsko sokolsko društvo izvelo je savršene pripremc za održan je skupštine i ugo* stilo delegate, kako se samo poželjeti može. Nad svim tim pripremana lob* deo je neumorni starešina dobojskog Sokola br. Dojčin Petrovič. Svi su delegati otišli sa najboljlm utiscima u svoja mesta.
*
Iz sokolske župe — Ljubljana.
Glavna skupščina ljubljanske sokolske župe.
Ljubljanska sokolska župa jo ime* la 26. februarja svojo glavno skupšči* no, ki je pokazala v celem svojem po* teku vsestransko stremljenje največje jugoslovenske župe po najvzornejšem dolu in čimvečjih uspehih. Iz nagovo* ra starosto br. Marolta, kalkor tudi iiz poročil vseh odgovornih župnih funk* cijonarjev je bilo razvidno, da se je posvetilo delovanju župne contrale, okrožij in društev vso ljubezen do de* la. Ako niso bili doseženi povsem za* želeni rezultati, ni to krivda vodstva nego onih maloštevilnih resnično ne* delavnih društev, ki eksistirajo le za* to, da čakajo na pomoč ostalega so* kolskcga bratstva, sama pa no ukre nejo ničesar, da dosežejo iz lastnih sil svoj cilj. Prav umesten je bil torej sklep skupščine, da se vsa talka živ* Ijenja nesposobna društva ob priliki prihodnjo skupščine, ko bo prazno* vala župa svojo 20*letnico, brez par* dona brišejo iz staleža. — Jako zani* mivo je bilo poročilo načelnikovo, ki je v dovršeni kritiki ob uvaževanju golih faktov točno in pravično oce* nil delovanje posameznih edinic v župi. — V splošnem moram« pa po*
udariti, da jci potekel občni izbor jako reelno in stvarno in se je v vsem opa* žalo tendenco 'zbranih delegatov po dosegi čimveeje enotnosti in soglasno* sti v naziranju glede praktičnega dela v društvih.
V ostalem podajamo podrofno po* ročilo:
Župni starosta br. Marolt je otvo* ril skupščino s konstatacijo, da jc pri* šotno zborovanju 10 članov starešin* stva, 01 delegat iz 30 župnih edinic, da se je opravičilo društvo v Kočevju in niso zastopane edinicc: Ig*Stude* nec, Komenda, Unec*Rakek, Velike Lašče in Viišnjagora. Osobito pa je pozdravil saveznega delegata br. Fer= da Juvanca. Iz nagovora brata staroste posnemamo, da je bilo delo župe kon* centrirano leta 1927. v prvi vrsti okoli prireditve V. pokrajinskega zleta in otvoritve sokolskega doma na Taboru v Ljubljani. V pogledu gradnje sokol* skih domov so jo storil lani velik iko* rak naprej, saj se je o'tvorilo poleg doma na Taboru še troje sokolskih krovov: na Grosupljem, v Velikih La* ščah in Polju pri Ljubljani. Polovica župnih edinic ima do danes svoj dom! — Posebno pažnjo je posvetil br. sta* rosta vprašanju padanja članstva. Ugotovil je, da je vzrok nekolikem nazadovanju v prvi vrsti težka gospo* darska kriza, Iki jo preboleva celo* kupno gospodarstvo v državi. Drugi vzrok pa je, da se po društvih še ved* no izločajo bodisi po odborih, bodisi kar sami vsi oni, ki jim ni do Sokol* stva; vsi oni, ki so menili po sokol* ski lestvici doseči sebične namene. — V nadaljnih izvajanjih se je dotaknil govornik sokolslke akcije za pomoč gladujočim bratom >in sestram v Mer* cegovini, Črni gori in Dalmaciji. Brat starosta je še posebno apeliral na vse delegate, naj se po društvih pospeši nabiralna akcija. —■ Spominjajoč sc res bratskega razumevanja in pomoči Československe Obce Sokolske ob priliki reševanja taborske gospodarske zadeve, je izrekel starosta v imenu župe ČOS toplo zahvalo. — Končno je prečiital govornik seznam vseh onih bratov in sester, Iki so v preteklem letu zapustili sokolske vrste in odšli v večnost. Skupščina je stoje počastila njihov spomin z trikratnim »Slava!«.
Po poročilu brata starosto se je oglasil k besedi zastopnik JSS brat Ferdo Juvanec, ki je pozdravil zboro* valce v imenu starešinstva JSS. V na* daljnih izvajanjih se jc dotaknil ta* borskega vprašanja, raznih drugih važnih zadev in je obljubil župi vse* stransko pomoč in podporo saveza. Končal je s toplim apelom na vse de* legate, naj sc potrudijo za čim večje razširjenje saveznega tiska za član* stvo, naraščaj in deco. — Skupščina je vzela izvajanja saveznega delegata •z burnim odobravanjem na znanje.
Tajniško poročilo je podal brat Flegar. Iz njegovega, mestoma jako kritično pisanega poročila posnemamo, da je imelo starešinstvo tekom leta 1927. skupno 22 redni in 2 izredni seji, župni odbor pa sc je sestal k sikupni seji enkrat na leto. Delovanje je ibilo v tajništvu jako živahno. Za* pisnik izkazuje 1212 vpisov pri 888 došlih in 324 odposlanih dopisih. Izda* nih jo bilo 14 okrožnic, ki so nadome* stile župni glasnik glede internih urad* nih potreb. — Poročilo omenja nato razne večje prireditve v župi, kakor prednjački tečaj, pokrajinski zlet, otvoritve rajnih sokolskih domov in telovadišč, proslav oblotnie v Šiški in Žirch, 'komerze stare sokolske garde v Ljubljani in prehaja nato na vpraša* nje Sokolskih domov. V župi ima od 36 edinic svojo streho sicer že 18 dr,u* štev, toda dolgovi, ki tarejo navedene edinice radi gradbe, so izclo vc iki. Le malo društev je v srečnem položaju, da lahko vzkliknejo z radostjo, da je njihov Dom dejanski njihova lastnina. Opaža pa se v zadnjem času v tem oziru pri vseh društvih veliko iztrez* njenje. Tudi dolgovi se z ozirom na vladajočo gospodarsko krizo odplaču* jejo še precej točno. V letu 1928. je pričakovati dograditve doma v Cerk* nici, mogoče pa je, da se odločita ik zidanju še letos društvi Ribnica in Vrhnika, ki imata zbranega že precej kapitala v ta namen. V doglednem ča* su pa prične tudi graditi Stepanja vas, Sodražica in Šiška. — Omeniti mora* mo povsem točno kritično konstata* oijo brata tajnika, da se naša akadem* ska omladina v Ljubljani, pa tudi mlajša učiteljska generacija skoraj po* polnoma odtegujeta delu v Sokolstvu. Župa jc v tem pogledu zavzela svoje
stališče in ga jc odposlala savezu s primernimi nasveti. — lzvestjo omenja nato vsa društva, ki so redno pošiljala mesečna poročila, ožigosa neredna dru* štva in omenja društva Ježica, Men* gcš, Preserje, Radomlje, Št. Vid, Vače in Višnjogoro, iki niso poslala niti en> krat svojega poročila na župo. — Taj* niško poročilo končava z naštevanjem edinic, ki jih bo moralo starešinstvo, odnosno župni odbor izbrisati iz sta* loža radi nedelatnosti (Bloke, Brdo, Dolenjavas i Loški potok) ter omenja osamosvojitev odseka Vače v društvo.
Načelniško poročilo jc podal vod* nik župnega TO načelnik br. Jesih, ki je uvodoma naglasil, da je štel TO 13 članov in 10 članic. — Poročilo orne* nja najprej iz tehniškega vidika po* krajinski zlet v Ljubljani, hvali veliko udeležbo članstva pri povorki v kroju, graja pa povsem nezadostno udeležbo pri telovadbi, kjer je nastopilo član* stvo iz komaj polovice župnih dru* štev. — Župa je priredila leta 1927. prednjački tečaj, ki jc bil zadovoljivo obiskovan od 34 udeležencev iz 17 društev,' ribniško okrožje pa je imelo svoj lastni tečaj ob udeležbi 10 članov 'in članic iz 4 okrožnih društev. Pred* njački izpit je napravilo 7 članov in članic, savezni izpit pa dve članici. Članstvo iz župe se je v povoljncm številu udeležilo saveznih prednjačkih tečajev. V letu 1927. je obiskovalo iz župe 63 članov in članic razne tečaje, ki so pripadali 21 društvu. — Javnih nastopov jc bilo 26, trije okrožni zle* ti, na sokolski praznik pa sc je vršilo 10 akademij. Poročevalce omenja, da z uspehi javnih telovadb in okrožnih zletov ne more biti po tehniški strani zadovoljen, ker sc sme in mora od na* stopajočih oddelkov zahtevati i po ko* liči ni i po kakovosti boljšo pripravo. Tudi jc število akademij na dan 1. decembra za ljubljansko župo mnogo premajhno.
Najzanimivejši del poročila pa je bilo naštevanje in kritično promatra* njo vseh župnih edinic. Brat načelnik je podvrgel ostri ali povečini jako za* služeni kritiki vsa župna društva iz sledečih stališč: z ozirom na telovadne prostore, po delavnosti, po telovadnih kategorijah, prednjačkih zborih, red* nih vežbah prednjačkih zborov. Ugo* tovil jc-jda ima lastni dom in lastno telovadišče 3 društev, lastni dom brez telovadišča 18 edinic, najeto telovad* n.ec in telovadišče 4 društva, brez prostorov pa je četvero društev. Za* dostno delavnih društev jc v župi rav* no polovica. Od ostalih pa premalo dela 5 edinic z lastnim domom in 4 brez njega, povsem nedelavnih pa jc
9 edinic, od teh z domom 4, brez pa 5' — Vsi telovadni oddelki so redno vez bali skozi celo leto le v 6 društvih, neredno pa v 17 društvih, sezijska dru* štva so zastopana s 5 edinicami, ne* delavnih pa je v tem pogledu kar 8 društev. Glede prednjaških zborov je slika nezadovoljiva, saj ga ima sa* n'°v13 društev, v 23 društvih ni pred* njaških zborov. Redne posebne telo* vadne ure ima prednjaški zbor le v 3 edinicah za oba oddelka, moški od* oclck pa vežba sam tudi le v 3 dru* štv’h. Prcdnjakov z župnim* izpitom je 48 in pride na vsakega po 113 čla* nov in 63 telovadeče osebe. Faktična potreba župe pa znaša že danes nad 240 prcdnjakov in prednjačic, ako ho* čorno doseči na vsakih 10 telovadečih izprašanega vodnika. — Nato je na* čelnik priporočil gojitev smučanja in drugih zimskih ’ panog sokolskega se* stava, nakar je omenil gradnjo novih domov, opozarjal na upoštevanje vseh momentov, preden se prične graditi ter je končno pozval na delo za do<* sege sokolskih ciljev.
Blagajnik brat Joško Mešek je podvrgel v prvem delu svojega poro* čila ostri kritiki netočno, nepravilno in tudi neresnično statistično delovanje nekaterih društev, ki prinašajo vsled navajanja raznih hišnih številk samo zmešnjavo v poslovanje in otežkoču* jejo redno delo prav brez potrebe. Poročevalec je navedel tudi nekaj prav drastičnih konkretnih primerov. — Nato je blagajnik navedel, da je bi*
10 leta i927. prejemkov 90.638 Din 75 p, stroškov pa 52.196 Din 26 p. Stanje blagajne per 22. II. 1928. znaša 28.442 Din 49 p. Od tega odpade na tiskovni fond 8959 Din 60 p. Vse ob* veznosti je poravnalo 17 edinic. Ostale dolgujejo župi na saveznih in župnih porezih itd. svoto od 44.351 Din.
Računovodja br. Flegar jc prečital nato bilanco in račun »izgube in do* bička«, ki sta bila od skupščine odo* brcna in sprejeta.
Poročilo o prosvetnem delovanju je imel lir. Švajgar, ki je poročal, da sc je vršilo leta 1927. v župi 1017 pro* svetnih prireditev kot sledi: sokolskih predavanj 23, ostalih 39, nagovorov članom 97, članicam 66, naraščaju 122, deei 140. Družabnih večerov je bilo 34, debatnih večerov 32, gledaliških pred* stav 89, izletov 76, koncertov 4, zabav 50, kinopredstav 155, ligrunk 18, plesov 46, akademij 16, posel 3, prosvetnih šol 6 in 8 marijonetnih predstav. Knjižnice štejejo po društvih 5208 ■knjig z 2850 čitatclji in 5367 izposojili. V župi je ena godba na pihala (Sokol I. v Ljubljani), salonski orkester So* kola I. v Ljubljani in godalna orke* stra v Ribnici in Žireh. —- Delovanje je v splošnem po nekaterih društvih jako živahno, ponekod pa mlačno in neod* ločno. Poročevalec je nato v poročilu omenil glavne naloge, ki naj jih vrše društveni prosvetni odbori in je pri* poročal uvedbo lutkovih gledališč za mladino., radio*večeroV, poučne in so* kolskc filme itd.
Matičar brat Jereb je naštel, da je prijavilo vstop v župo v lotu 1927. 404 člani 'in 174 članice, odstopilo je 636 elanov in 260 članic, kar da proti končnem številu od leta 1926. poniža* nje števila članstva za 232 elane in 96 članic, tako je štela župa koncem leta
1927.	3419 mož in 1497 žen ali skupno 4916 članstva.
Župni nadzornik br. Bojan Drenik je grajal v svojem izvestju nesokolske navade po nekaterih društvih, da se vedno med letom kritizira delo posa* meznih odbornikov, na letnih skupšči* nah pa, kjer jo edini forum za uteme* ljeno kritiko, se nihče ne oglasi, da bi pred zbranim članstvom iznesel svoje pomisleke in event. pritožbe. — Po* ročevalec je nato v splošnih obrisih očrtal delovanje posameznih društev z upravnega sta išča ter je toplo pri* poročal vsem društvom, naj osnujejo mladinske odseke in posvetijo tej pa* nogi svojo najboljšo voljo in sredstva.
Župni revizorji so podali svoje poročilo pismeno in predlagali odsto* pajoči upravi absolutorij, ki je bil od glavne skupščine soglasno sprejet.
Župni proračun izkazuje skupno
18.000	dohodkov in ravnotoliko izdat* kov, ki naj se pokrijejo z župnim po* rezom 4 dinarje na člana.
Predlogi župnega starešinstva in tehniškega odbora so bili s'cdeči:
a) V letu 1928. se ne priredi žup* nega zleta, ker je njega izvedba razen v Ljubljani tehniško nemogoča.
b) prirodi pa so pet večjih prire* ditev in sicer:
10. VI. v Kočevju, sodelujejo rib* niško okrožje in Sokol I, Stepanja vas, Moste, Polje, Grosuplje.
17. oz. 24. VI. pri Sokolu 11 v Ljubljani: okrožje Ljubljana II in pa Ljubljana, Ljubljana I, Šiška, Vič. Moste, Stepanja vas, Št. Vid, Ježica.
8.	VII. v Šiški: sodelujejo ljub* ljansko okrožje, Sokol I in II, Vič, Moste, Stepanja vas, Litija*Šmartno.
12 oz. 15. VIII. v Dolenjem Logatcu: obmejno okrožje in Vrhnika, Preserje, Borovnica, Ljubljana II ter po eno vrsto Ljubljanski Sokol in Sokol I.
19. VIII. v Domžalah: kamniško okrožje in društva Ljubljana, Ježica in Šiška.
Vse navedene izlete vodi župni Tehniški Odbor.
e)	prispevki za tiskovni fond sc ukinejo, tiskovni fond pa se združi z župno blagajno.
č) razni interni sklepi finančnega značaja.
Prr nato sledečih volitvah jc bilo soglasno z vzklikom izvoljeno sledeče župno starešinstvo: starosta br. Nan* de Marolt, podstaroste: br. Ferdo Ju* vanee, Jože Mesec in dr. Ivan Ora* žen iz Ribnice. Za načelnika je bil predlagan po zboru društvenih načel* nikov br. Vilko Kukce, za namestnika br. Stane Trček, za načelnico s. Ry* škova, na namestnico Angelca Prc* skerjeva. Dalje so bili izvoljeni: za tajnika in računovodjo br. Flegar, za blagajnika br. Mcseš Joško, za mati* čarja br. Jereb, za prosvetarja br. Pro* senc Ivan, za manjšinarja br. Mešek Ivan, za nadzornika br. Drenik. Kot odbornika pa še br. dr. Lokar in dr. Krejči Namestniki odbornikov so: br. Petrovčič in Franke, revizorji ra* čunov pa br. Lozej, Sever in Štraus.
Po izvolitvi novega starešinstva je predelala skupščina še nekaj internih zadev, nakar jc starosta br. Marolt zaključil lepo uspelo zborovanje s pri* mernim nagovorom.
Kod narudžaba pozivajte se na oglase u Sokolskom Glasniku!
— Velika restauracija Sokolskog Doma na Sušaku
s baštom i sa nuzgrednim prostorijama, novo-uredjena, bez namještaja, na vrlo proinetnom mestu, daje se u zakup za 5 godina sa 15. aprila o. g. Potanje obavijesti daje Sokolsko društvo Sušak-Rijeka na Sušaku do 8. aprila ove godine.
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. 1. 1889. (Gradska Stedlonlca).
TELEFON ŠTEV.2016	+	POŠTNI	ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denaVja nad 300 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najviSje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja se mesto Ljubljanu z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hranilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
Str. 47
MALI OGLASI
Oglase prima po naplati uprav-ništvo Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din.
Prosvetnim odborom.
Pri izpopolnjevanju društvenih knjižnic se poslužujte cenikov, ki jih dobite lirezplačno v Učiteljski knjigarni v Ljubljani, Frančiškanska 6.
Posetiocima Ljubljane
preporučamo, da si kupe za uspo-menu kolekciju 6 nmetničkih razglednica u krasnom barvotisu „Stara Ljubljana", po origi-nalima prof Saše Šantla. Cena kolekciji Din 6. Učiteljska knjižara u Ljubljani, Frančiškanska ul. 6.
Posetiocima Slovenačke
preporučamo, da si kupezauspo menu kolekciju 6 umetničkih razglednica u savršenom tisku bojama po originalima akadem. slika ra Maksima Gasparia : Seljafika svatba, Prolede, Slovenac, Slovenka, Mlada Breda, Lepa Vida. Cena kolekciji Din 7 —. Učiteljska knjižara u Ljubljani, Frančiškanska 6.
It. naše preteklosti.
Sokolskim mladinskim knjižnicam priporočamo dve povesti iz našve davne preteklosti, in sicer: Šilih, Nekoč je bilo jezero. Vez. Din 24.—; Waštetova, Mejaši. Vezana Din 24’—. Naročila izvršuje Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Godbeni ods.Sokola I. v Ljubjani
priporoča bratskim sokolskim društvom svojo pihalno godbo od 18 do 30 mož za javne nastope in izlete ter saionski orkester in jazz-band za akademije, plesne in zabavne prireditve. Cene po dogovoru.
Jezikoslovcem!
Priporočamo iz lastne založbe znamenito delo: Univ. prof. dr. Ramovš, Historična gramatika slovenskega jezika. ISroš. Din 260'—. Plačilo tudi v obiokih po dogovoru. Naročila izvršuje založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
Muzika Sokola I. u Ljubljani
preporuča so bratskim sokolskim društvima za javne nastupe i sletove. Za akademije, igranke, p'esove i zabave na raspola-ganje je salonski orkestar i jazz -band.
Za sokol, mladinske knjižnice!
Priporočamo sokolskim mladinskim knjižnicam znamenito ilustrirano knjigo pravljic z Ju-trovega „Tisoč in ena noč“. Poslovenil Andrej Rape. Vezana Din 28'—. Naročila na Učiteljsko knjigarno v Ljubljani.
/*T
sedlar in tapelar
se priporoča v izdelovanje vseli vrst tapetniških mo-bilij, blazin in vseh v to stroko spadajočih del. — Zaloga Glavni trg št. 12. Izdelovanje in popravilo telovadnih blazin in drugih ^telovadnih priprav iz usnja
za vrtove in ^ polja nudi
SEVER & KOMP.
LJUBLJANA Ћ
Cenik na zahtevo!
MODNA KROJAČNICA
IMS ZfiBUKOViEH
CELJE
Malinov sok liker, konjak, rum, žganje
F. S. Lukas, Celje
Na veliko
Priporoča se
CENTRAL
KAVARNA	шшшт	MARIBOR
		»i—
Lastnik Lojze Strehar
JADRANSKA STRAŽA"
Udruženje za propagandu i zaštitu naših nacionalnih interesa na našem inoru i primorju.
Glavni (izvršni) Odbor u Splitu. Oblasni Odbori, Mjesni Odbori i Povjereništva u svim sjedištima oblasti i ostalim mjestima naše Kraljevine, te u inostranstvu.
Članom može postati svaki punoljetni gradjanin Kraljevine SHS. Patriotska je dužnost svakog rodoljuba, da radi za sigurnost pomorske Jugoslavije, da osniva ogranke i širi edicije, artikle te brošure o najaktuelnijim pitanjima našeg mora i pomorstva itd.	ČUVAJMO	NAŠE	MORE!
3
a
3
53
3
a
a
53
■3
3
3
a
5
3
3
Sokolom, {okolicam in sokolskim knjižnicam
priporočamo v nakup:
Jedrlinic: Kratka srpska ili hrvatska slovnica. I. del. Bros. Din 5 —
Jedrlinic: Kratka srpska ili hrvatska slovnica. II. del. Bros Din 6'—
Jedrlinic: Kratki pregled hrvatske i srpske književnosti. Bros. Din 10'-— Mencej: Kratka srbska gramatika in čitanka. Broš. Din 5'—
Petrovič: Srpski pravopis. Broš. Din 6' — Prohaska: Pregled savremene lirvat-sko-srpske književnosti. Broš. Din 44 —
Vlahov: Historija češkoslovaške književnosti. Broš. Din 22 —
NAROČILA SPREJEMA IN IZVRŠUJE
g
g
e
ee
e
g
e
e
e
e
g
e
e
ee
e
e
e
s=
e
g
g
INDUSTRIJA SOKOL SKIH POTREPŠTINA
BRANKO PALCIC
ZAGREB
KUKOV1ĆEVA ul. 13
Glavni dobavljač Jugoslo-venskog Sokolskog Saveza
Brz. nasl.: Trikotaža Zagreb
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepstfna za Javni i izletni nastup članova, članica idjece tačno po propi-su JSS, nadalje preuzimam izradbu svakovrsne trikotaže zn vlastiti i tudji račun. Nadalje preporučam se bradi za izradbu najmodergijih civilnih odijela, koja po naj-novijem kroju izradjujem u vlastitoj radionici.
3	UČITELJSKA KNJIGARNA v Ljubljani	£
=3 4	E
3	EE
?! tm m m m m m m n\ m m m m m m m m /n m m m m m m m m m ir
DROGERIJA »ADRIJA«
MR. PH. S. BORČIČ LJUBLJANA, Se ENBURGOVA ULICA ST. 1.
*
Priporoča sokolskim društvom magnezijo in kolofo-nijo v kosih, pravo jelovo esenco za razkuženje zraka in tozadevne brizgalne po zmernih cenali. Dalje bandaže, desinfekčna sredstva in vse druge potrebščine za domače lekarnice.
ZEUIZARA VARES
Poslanska i željeznitka stanica: Vareš — Majdan Brzojavna adresa: Zeljezara Vareš
«.7 •
1
Џ
v;. ■
■lij..;?	6
■	■	Л	■
 ■
Telefoi interurban broj: 2 3, 4 i S
Salonska pei za ugljen
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanoin sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi Vi50klh peči: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za čelik.
Metalni Odljevi: od bronza, rnjedi, bakra, aluminija - sirovo i apretirano. Specialni fosforni bronz za velika naprezanja.
Strojni delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi Od Sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Gradevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovački ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Priporoča se za cenj. naročila
FRANJO DOLŽAN
CELJE, Za kresijo štev. 4
Stavbno in galanterijsko kleparstvo, vodovodna inštalacija
ALOJZ FUCHS -
UIIIUMI, SELEN IILi
priporoča bogato zalogo zlatnine, ur in srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno.
RESTAVRACIJA
„HOTEL LLOYD“
LJUBLJANA
Priporočam društvom svoje prostorne lokale za sestanke. Cenj. gostom nudim izborna vina in prvovrstno hrano. Zagotavljam dobro postrežbo in solidne cene.
FranC Bučar, restavrator.
Najstarejjša vrtnarija in cvetitarna
KORSIKA* LJUBLJANA
Bleiweisova c. — Aleksandrova c.
ima v zalogi vedno sveže rezano cvetje in cvetje v lončkih ter izvršuje vence, šopke in aranžmane po najnižji ceni in najfinejši obliki. Bratska sokolska clruStva imajo 1Q°/o popusta.
Telefon St. 2.341.	Telefon	St.	2.341.
Препоруча ce творница теловежбеног и шпорт-^	ног	оруђа
l Ј. Оражем, Рибница
ДОЈ1ЕЊСКО * УТЕМЕЉЕНА ГОД. 1881.
$ Опрема всжбаоница за друштва и школе — летна вежбалишта. Елегантно, солидно оруђе. Ниске цене. — Ценик и прорачун франко.
MODERNA VELETRGOVINA
TRGOVSKI DOM
je največja te stroke v Sloveniji.
Nudi najnovejše modne predmete kakor tudi najlepše plašče, obleke i. t. d. dunajskega kroja. — Lastni atelje za izdelavo modelov. — Priporoča se
I. Pregrad, Maribor
Aleksandrova cesta Stev. 25
Oglašujte u Sokol. Glasniku!
Plakate vabila diplome posetnice pisemski papir s firmo
u vsaki velikosti, obliki in množini izvršuje točno, solidno in elegantno v enobarvnem ali večbarvnem tisku in se priporoča sokolskim društvom in poedincem
UČITELJSKA
TISKARNA
V LJUBLJANI
Vse pisarniške, tehnične in šolske potrebščine
priporoča
IV. BONAČ
LJUBLJANA
SELENBURGOVAUL.5
Restavracija
NOVI SVET
LJUBLJANA
Gosposvetska c. 14
se priporoča vsem Sokolom. Domača kuhinja, točna postrežba
M. TIČAR
LJUBLJANA
veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami
na malo	na veliko
priporoča cenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe!
UČITELJSKA TISKARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
TELEFON ŠT. 2312. RAČUN POŠTNE HRANILNICE ŠT. 10.1761
JE NAJMODERNEJE UREJENA IN IZVRŠUJE VSA TISKARSKA DELA OD NAJPREPROSTEJŠIH DO NAJMODERNEJŠIH
Tiska Šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene lrajiae; ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku • brošure m knjige v vseh nakladah, časopise, revije in mladinske liste. Okusna oprema ilustriranih katalogov, cenikov in reklamnih listov. LASTNA TVORNICA ŠOLSKIH ZVEZKOV. ZALOZBA IN UPRAVA „SOKOLIČA" IN „NAŠE RADOSTI".
UČITELJ/KA KNJIGARNA
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA ULICA
prodaja znanstvene, strokovne, leoo-lovne, pripovedne in mladinske Knjige kakor tudi kniige za osnovne, srednje in obrtne šole ter ima v zalogi vsakovrstni papir, pisalni, risalni in šolski pribor in učila kakor tudi umelne in pokrajinske razglednice v naj večji izbiri.
^егавгагегагегзвгзг
LJUBLJANSKA
KREDITNA BANKA
Ustanovljena 1900
Centrala: LJUBLJANA
Delniška glavnica: Din 50.000.000 Skupne rezerve ca: Din 10.000.000
Brzojavni naslov: Banka Ljubljana. Tel. št.: 2861, 2413, 2502, 2503
Podružnice:
Brežice, Celje, Črnomelj, Kranj, Maribor, Metkovič, Novi Sad,
Novo mesto, Ptuj, Rakek, Sarajevo, Slovenjgradec, Split, Šibenik, Gorica, Trst.
Priporoča se za vse bančne posle.
Str. 48.
S O K O L S K I GLASNIK
God. X. — br. 7
I
I
JADRANSKA PLOVIDBA D. D. * SUŠAK
sa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih pruga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Grčke i Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom', Trstom i Venecijoin. Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo šalje na zahtev badava. — Društvo ima u Sušaku vlastiti odpremni ured (Speditions bureau).
I
I
TVORNICA
„DISKOBOLOS"
STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN
LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75
Vhod Vidovdanska cesta štev. 22 — 24
Telefon št. 2890
PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA
telovadnega, športnega in gasilnega orodja in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine.
Lestve vseh vrst.
Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1
MUKO KRAPEŽ - URAR J
S	LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3	■
;	se	priporoča	■
| vsem bratom in sestram. J
♦
PRISTNI TIROLSKI LODEN
ZA TURISTE, SMUČARJE, LOVCE itd. NUDI TVRDKA:
FRANJO MAJER
MARIBOR, GLAVNI TRG 8
V. 1	PEČINA |	
TURNOV ČEHOSLOVAŠKA ♦ Dobavlja vsakovrstne ZNAKE		1 !
zletne, športne itd., kovinske in emajlirane po lastnih, in predloženih načrtih. Izvedba točna, najnižje cene.		
TVORNICA ČEPOVA
lELflČIN & KOMP., Ljubljana
ФАБРИКА ЗАПУШАЧА
===== Stara renomirana tvidlia =====
M. URBAS
LJUBLJANA, Slomškova ul. 13 (poleg mestne elektrarne)
Izdelovanje pristnih kranjskih klobas
Razpošilja od 5 kg naprej v vsaki množini po naj nižji ceni
Ivan Bitenc
izdelovalec čolnov
LJUBLJANA Streliška ulica št. 24
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
najboljše kakovosti za polja, travnike in vrte priporoča
M. BERDAJS
MARIBOR
Cenik na razpolago!
E
e
e
e
e
e
E
E
E
E
Sokolom planincem in ljubiteljem prirode
priporočamo iz lastne založbe:
Bučar, Slovenski metuljar. Bros. Din 12'— Kabaj, Cerkniško jezero in okolica. Vez.
Din 40’—
Kunaver, Na planine! Vez. Din 28 — Kunaver, Kraški svet in njegovi pojavi.
Vez. Din 38'—
Vsaka knjiga bogato ilustrirana.
Direktna naročila na založništvo:
Učiteljska knjigarna
v Ljubljani.
  _________________________________  Sirite	Sok.	Glasnik!
a	тмшш
Pri nakupu različnega oblačilnega blaga se blagovolite posluiiti
VELETRGOVINE
Д. E SKABERNt
UUBUANA
Mladinskim sokolskim odrom in pevskim zborom
priporočamo iz lastne založbe:
Adamič: Mladinske pesmi. Enoglasni zbori in samospevi s spremljevanjem klavirja Din 40'—. Gregoričeva: Otroški oder. 12 igric za mladino otroških vrtcev in osnovnih sol. Bros. Din 8—. Juv&nec: Oba junaka. Din 4-—.
Marolt: „Bože pravde” in „Lepa naga domovina".
Dvoglasno s spremljevanjem harmonija. Din 1'50— Marolt: Narodne himne in druge domorodne pesmi.
Dvoglasno za mladino. Din 3'—.
Šolski oder: I. zv. Korban: Povodni mož, igrica za mladino v 3 dejanjih in Fr. L. : Božična pravljica v treh slikah. Din 6 -, napevi Din 4 —.— II. zv. Tiran: Čudežne gosli, dramatična pripovedka v 3 dej. in Medved : Vino ali voda? dramatični prizor. Din 6- —. — III. zv. Lah: Miklavž prihaja. Trije prizori. Din 6'—. Glasbene točke Din 4'—
Žirovnik: Narodne pesmi za mladino. I., II. in III.
zvezek <1 Din 3 —,
Direktna naročila sprejema založništvo:
Učiteljska knjigarna v Ljubljani.
CELJSKA POSOJILNICA, d. d.
s
V CELJU
TlfI palačI
чО
STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN
Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. —
PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU
*MEDIĆ-ZANKL*
tvor niče olja, firneža, lakov in barv, družba z o. z.
Centrala v Ljubljani «■ Lastnik Franjo Medič Tvornice: Ljubljana-Medvode Podružnice in skladišča: Maribor — Novi Sad
Lastni domači proizvodi:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane, kakoi tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MERAKL“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE, bo TOČNA /N SOLIDNA POSTREŽBA.
J
4
Izdaje jugoslovenski Sokolski Save« (E. G.ngl). - Odgovorni »rednik dr. Rik. Fm. - Urejuje Redakcijski odsek. - Z« oglase odgovar. Vlado Simončič. _ Tiska Učiteljska tisk,ra a Ljubljani,
za nju odgovara France Štrukelj.