KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (9)
db
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1937
PATENTNI SPIS BR. 12905
Patent-Treuhand-Gesellschaft fiir elektrische Gluhlampen m. b. H., Berlin,
Nemačka.
Sijalica sa živinom parom pod visokim pritiskom, sa osnovnim punjenjem plemenitog
gasa i sa žarnim elektrodama.
Prijava od 5 novembra 1935.	Važi od 1 avgusta 1936.
Tiaženo pravo prvenstva od 12 decembra 1934 (Nemačka).
Sijalice sa živinom parom pod visokim pritiskom sa osnovnim punjenjem plemenitog gasa i sa žarnim elektrodama izdaju pored vidljivih zrakova u velikoj meri i ultravioletne zrakove koji se neposredno upotrebljavaju za terapeutične ili fotohe-miske svrhe, ili se pak pomoću slojeva fluorescentnih materija ili stakala mogu pretvoriti u vidljivu svetlost. Zbog toga se za izradu suda takvih sijalica upotrebljavaju osim belutke često stakla koja propuštaju ultravioletno zračenje. Dosada poznata stakla ove vrste ipak nemaju istovremeno sva ona svojstva koja su potrebna za rad sijalica sa živinom parom pod visokim pritiskom. Tako na pr. stakla koja jako propuštaju ultravioletno zračenje lako stare pod uticajem kratkotalasnih ultravioletnih zrakova. Osim toga takva stakla većinom nemaju dovoljno visoku tačku omekšavanja i hemisku otpornost protiv uticaja pare žive i drugih metala koji su dodati živi na pr. cesiuma, kadmi-uma ili cinka. S druge strane stakla sa vanredno velikom termičkom otpornošću sa potrebnom debljinom zida ne propuštaju dovoljno ultravioletne zrakove.
Da bi se postiglo veliko iskorišćavanje ultravioletnog zračenja uz izbegavanje preranog starenja suda sijalice, prema o-vom pronalasku sud sijalice sastoji se od dva sloja stakla sa različitom debljinom i različitom kakvoćom koji neposredno pri-janjaju jedan uz drugi, dakle koji su stopljeni jedan uz drugi. Primenjuje se sraz-
merno tanak unutrašnji sloj od tvrdog stakla koji absorbuje kratkotalasano ultravioletne zračenje sa visokom tačkom omekšavanja, otprilike 700"C i više i znatno deblji spoljašnji sloj od stakla koje jako propušta ultravioletno zračenje, ali koje lako stari pod uticajem kratkotalas-nih ultravioletnih zrakova a koje ima nižu tačku omekšavanja otprilike 550-600°C.
Za izradu unutrašnjeg sloja mogu se upotrebiti stakla otprilike sledećeg sastava:
a) 5i% SiO.,
17o
2fi%
8%
5°/o
B„Oa
ai263
MgO
CaU
b) 50% siO,
1% b2o3
25% AL,Oa 8% MgO b% CaO 5% BaO b% P205
Tačka omekšavanja ovih stakala leži pri 740 odn. 720°C, one imaju dobru hemisku otpornost protiv jonizirane pare žive ili rnešavine žive sa drugim metalima kao sa cesiumom, kadmiumom i cinkom, pri tankoj debljini zida od 0,1 do 0,3 mm ona dobro propuštaju srednjetalasne i du-gotalasne ultravioletne zrakove (280-400 mg), međutim ta stakla imaju prema kraćim talasima apsorpcionu moć koja brzo raste pa zbog toga praktično ne propuštaju kratkotalasne zrakove.
Za spoljašnji sloj mogu se upotrebiti stakla sledećeg sastava:
Din. 5.—-
a) 74% Si02 lo°/o B203 7% Na20 4% AloOg
b) 75,5% Si02 13,5% B208 9 % Na20 2 °/0 A1203
Ova stakla imaju tačku omekšavanja od 560 odn. 540°C, ona se zidom debljim od 0,7 mm i više, sa kakvim treba da se upotrebe, jako propuštaju ultravioletne zračenje i to koliko u dugotalasnom, toliko i u srednjetalasnom i kratkotalasnom spe-ktralnom području. U vezi sa napred po-menutim unutrašnjim slojem ipak ne nastaje prevremeno starenje stakla spoljaš-njeg sloja, pošto unutrašnji sloj hvata kratkotalasne zrakove koji su opasni za spoljašnji sloj. Isto tako ne može spoljaš-nji sloj pre vremena da postaje smeđ, pošto ga unutrašnji sloj štiti protiv uticaja živine pare ili amalgamne pare ili jona proizvedenih u pražnjenju. Osim toga spoljašnji sloj dobija pomoću unutrašnjeg sloja znatno veću’ termičku otpornost.
Da bi se ultravioletno zračenje, koje izlazi, iskoristilo za svrhe osvetljenja može se na spoljašnjem sloju sijaličinog suda naneti, kao što je to već poznato, sloj ne-
ke fluorescentne materije, kao sloj cinkovog silikata ili kalcium-volframata. Može se takode na poznati način ispred suda sijalice postaviti neki naročiti štitnik otprilike u vidu cevi koji je bilo prekriven fluorescentnim materijama, bilo izrađen od fluorescentnog stakla.
Patentni zahtev:
Sijalica sa živinom parom pod visokim pritiskom, sa osnovnim punjenjem plemenitog gasa i sa žarnim elektrodama, naznačena sijaličinim sudom koji se sastoji od dva sloja stakla koji neposredno prijanjaju jedan uz drugi, odn. su stopljeni jedan uz drugi, od kojih se tanki unutrašnji sloj sastoji od tvrdog stakla sa visokom tačkom omekšavanja — oko 700°C i više — koje sadrži ilovače i koje absorbuje kratkotalasno ultravioletno zračenje, dok se znatno deblji spoljašnji sloj sastoji od borosilikatnog stakla (sa nižom tačkom omekšavanja — oko 550 — 600°C koje jako propušta ultravioletno zračenje, ali koje lako stari pod uticajem kratkotalasnih ultravioletnih zrakova.