KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
<Kt'
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 37 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1934
PATENTNI SPIS BR. 10685
Fischer Dr. ing. Alfred, Karlsruhe, Nemačka.
Drveni zid.
Prijava od 8 decembra 1932.
Važi od 1 jula 1933.
Poznate drvene konstrukcije imaju razne nedostatke. Koliko zid od talpi, koji se u celosti sastoji iz masivnih drvenih dasaka pa je sam nosač konstrukcije, toliko i rešetkasti zid, kod kog drveni stupovi sačinjavaju skelet koji nosi a čija pojedina okna treba da se ispune na koji bilo način, zahteva probrano drvo istrugano iz celog debla, tako da su pom. konstrukcije sraz-merno skupe. Pored toga zid od debelih dasaka zahteva na uglovnim sastavima pa i na sastavima za pregradne zidove pažljivo obrađivanje a osim toga postoje poteškoće pri zapušenom priljubljivanju dasaka. I kod rešetkaste konstrukcije je potreban pazljiv rad pa u ostalom potrebna je izvesna pažnja pri ispunjavanju okana, obzirom na mogućnost istezanja s jedne strane drvenih stupova a s druge strane materijala za ispunjavanje.
Predmet ovog pronalska je konstrukcija drvenog zida koja s jedne strane u pogledu izbora materijala, a s druge strane u pogledu izvođenja građenja zahteva mnogo manje pažnje, a da se time ne litice nepovoljno nr rezultat. Mogu se bez premišljanja preraditi materijali slabije kakvoće na pr. otpadci strugara.
Prema ovom pronalasku izrađuju se zidovi slaganjem uzanih drvenih letvi jedne na drugu u dva ili više paralelnih vertikalnih redova i pri mestimičnom umetanju horizontalnih dasaka. Ove daske određuju svojom širinom uglavnom debljinu zida i razmak vertikalnih redova letvi radi obrazovanja vazdušnih šupljina koje izo-luju toplotu. Letve i spojne daske koje se upotrebljavaju za građenje shodno se pri-
kucavaju ekserima pojedinačno radi postizanja čvrste veze.
Za praktično izvođenje ovog pronalaska postoje dve mogućnosti. Mogu se ili podići zidovi građevine kontinualno prikuca-vanjem pojedinih komada jedan uz drugi, ili se mogu od letava i spojnih dasaka izraditi veći građevinski elementi koji se sastavljaju na gradilištu. U ovom drugom slučaju treba da se predvide sredstva koja omogućuju bezprekidno priljubljivanje i spajanje sastavnih građevinskih elemenata na sučeljnim mestima.
Ovaj je pronalazak predstavljen na crtežima u dva izvedena primerka.
Sl. 1 pokazuje jedan deo drvenog zida odn. jedan kompaktan sastavljen građevinski element, sa jednostrukim vazdušnim međuprostorom i to u preseku po liniji 1—1 na si. 2.
SI. 2 je presek po liniji II—II na si. 1.
SI. 3 pokazuje više građevinskih elemenata sastavljenih prema ovom pronalasku sa dvostrukim šupljinama i sa napravama za spajanje na sučeljnim mestima.
SI. 4 pokazuje u manjoj srazmeri izgled odozgo sastavljenih građevinskih elemenata prema si. 3.
SI. 5 pretstavlja način spajanja nekog unutrašnjeg zida sa spoljašnjim zidom.
Prema sl. 1 i 2 vrši se građenje na sledeči način. Između pojedinih horizontalnih spojnih dasaka 1 koje se svojom širinom prostiru po celoi debljini zida raspoređeni su tako vertikalni redovi uzanih daščica ili letvi 2, koie imaju manju širinu od polovine slojnih dasaka, da nastaju ravne spoljašnje površine a između
Din. 15.
vertikalnih redova i spojnih dasaka ostaju šupljine 3. Pojedini delovi se pri slaganju jedan na drugi pojedinačno pričvršćuju ekserima tako da zid odn. sastavljen građevinski element dobija čvrstoću. Upotrebom srazmerno tankih delova omogućeno je učvršćivanje ekserima što je najjednostavniji i najpodesniji način spajanja.
Kao materijal za uzane delove mogu se upotrebiti na primer obične krovne letve koje su najjeftinija drvena građa. 1 za spojne daske može se upotrebiti jeftina normalna strugana roba.
U izvedenom primeru prema si. 3 uzeta su tri vertikalna reda letvi 2 sa dve vaz-dušne šupljine 3 i sa odgovarajući širim spojnim daskama 1 i to radi postizanja veće debljine zida. Pri upotrebi građevinskih elemenata, sastavljenih na ovaj način, istovremeno je preduzeta mera za bespre-korno spajanje tih elemenata u zid. U tu celj ima svaki predstavljeni građevinski element, radi primera na gornjoj daski, koja ide skroz, dve letve 4, koje ulaze u dole otvorene vazdušne međuprostore 3 narednog građevinskog elementa, koji se ima postaviti na donji element, pa omogućuju uzajamno pomeranje elementa u stranu. Prirodno je da će uspostaviti na sučeljnim mestima još neka veza pomoću koso ukucanih klinova ili na koji bilo drugi podesan način. Na vertikalnim sučeljci-ma predviđena su shodno preklapanja, kao što se vidi na si. 3, tako da se radi primera od triju ertikalnih redova letvi na jednom elementu dva reda, a na drugom elementu jedan red produži a spojne daske odgovarajući iseku, kao što se to jasno vini na si. 4. Dužina pojedinih letvi jednog sastavljenog građevinskog elementa zavisi od dužine spojne daske na kojoj su one u dotičnom slučaju nanizane. Ovim Izvođenjem sastavljenih elemenata mogu se dobiti zidovi koji koliko na horizontalnim, toliko na vertikalnim spojnicama su bes-prekorno zapušene i imaju dovoljnu čvrstoću.
Prema si. 5 vrši se dodavanje neke pregrade (unutrašnjeg zida) na taj način što se jedna ili više spojnih dasaka pregradnog zida na kraju na mestu la istaknu za debljinu spoljašnjeg zida i što se u odgova-
rajućoj spojnoj dasci spoljašnjeg zida na sastavnom mestu predvidi prekid 5 koji prima kraj la.
Ovaj novi zid nosi sam sebe i konstrukciju tavanice ili poda. Naročiti nosački skeletni elementi nisu potrebni. Ovaj zid ima koliko u pogledu upotrebljene grade toliko predviđanjem vazdušnih komora veliku tehničku vrednost pa obezbeđuje dobro izolovanje toplote i zvuka.
Uostalom način građenja je tako jednostavan da je moguće izvođenje pomoću nestručne radne snage.
Patentni zahtevi:
1.	Drveni zid ili građevinski element za drvene zidove, naznačen time, što se zid odn. element sastoji od dvaju ili više vertikalnih redova uzanih drvenih delova (2) na pr. krovnih letvi koji su raspoređeni između spojnih dasaka (1) čija se širina uglavnom prostire po celoj debljini zida.
2.	Drveni zid ili građevinski element prema zahtevu 1, naznačen time, što su između pojedinih vertikalnih redova od u-zanih drvenih delova (2) predviđene vazdušne komore (3).
3.	Građevinski element prema zahtevu 1, naznačen time, što je snabdeven napravama na pr. letvama (4) odn. preklopima (6) za spajanje u horizontalnim i vertikalnim spojnicama (fugamaf.
4.	Građevinski element prema zahtevu 3, naznačen time. što je na spoljašnjoj strani spojna daska (1) koja zatvara element gore ili dole predviđena uzdužna letva ili su predviđene uzdužne letve (4) u pravcu vazdušne komore ili vazdušnih komora (3) koje ulaze u vazdušnu komoru ili vazdušne komore (3) otvorene na horizontalnoj sučeljnoj površini susednog elemen' ta koji sledi u vertikalnom pravcu.
5.	Spajanje drvenog pregradnog zida izrađenog prema zahtevu 1 sa spoljašnjim zidom iste vrste, naznačeno time, što je jedna ili više od spojnih dasaka (1, si. 5) poprečnog zida istaknuta za debljinu spoljašnjeg zida a u ovom je odgovarajuća spojna daska (1) na sastavnom mestu za pregradni zid isečena tako da se utaknuti deo (la) spojne daske u pregradnom zidu podudara sa tim isečkom (5).
Ad patent broj 10685
Ađ patent broj 10685






s:
s.

■%
. '

-v. ■:^
v'-v

•i

# ;
,'IW.
j,;
i.;
v.
f,

:

■f
•' l






*