iu&iteu ^ t -j t' ■ ji4|li Cena 2 Đin rostanna piacena u gotovu n ’ V,„ SOKOLSKI GLASNIK «ni C3 1 1 1 1* * I 1 •• /У Izlazi 1., 11. i 21. svakog meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din. ♦ Uredništvo i uprava Urgan Naveza sokola kraljevine Jugoslavije u u Ljubljani, Narodni dom > Telefon 2543 o Račun pošt. šted. 12.943 * Oglasi po ceniku God, L Ljinfoljana, 11. aiagwsta 1930. Broj 19. Glas bratskog srca MRHI 11S ”1 Brat dr. Lazar Car — 70-godišnjak Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije primio je od bratske Českosloven* ske Obce Sokolske dva pisma, koja prema njihovoj sadržini moramo na* zvati glasom bratskoga srca, jer tako pisati može samo brat bratu 1 tako može da radi samo bratsko srce. Radosni smo, što možemo da oba ta pisma objavimo u celini i da tako obavcstimo naše članstvo o njihovoj sadržini. Zahvala ČOS U Pragu, 26. Jula 1930. Draga bračo! Smatramo za našu milu dužnost, da Vam najsrdačnije zahvalimo na krasnom prijemu naše ekspedicije na Vašem divnom sle tu u Beograda i lj svim mestima, koja smo pri povratku našim kućama posetili. Bili smo dirnuti Vašom ljubaznom pozornošču, bili smo središte Vaše po* žrtvovne brige, bili smo svedoci veliš kog oduševljenja celog jugoslovenskog Raroda. Osečali smo svi, da smo medu svojima u velikoj sokolskoj porodici, k°ja nas zaista voli. Topli oseeaj srodstva sa Vašim viteškim narodom napunio je naša srca, koja su več odavs Ra Sa Vama povezana vezama najples menitijeg bratstva. Svi učesnici sa ras došću se sećaju na nezaboravne utiske sa Vašeg sleta i oduševljeni su lepotas ma Vaše zemlje. sec velikih sokolskih manifestacija, vclikog sokolskog slavlja. 8. i 9. juna 'održ.an je slet srednjoškolske omladi* ne, 14. i 15, slet junačke naše vojske, a 21. i 22. slet sokolskog naraštaja, dok su 27., 28. i 29. juna bili glavni sletski dani, na kojima su pored jugosloven* skog Sokolstva uzeli učešča i Sokoli 'choslovački, poljski, ruski i lužičkos srpski. Posle oslobodenja još ni jedan do* gadaj nije u tolikoj meri ustalasao naj* Slre slojeve naroda, niti oduševljenje ne samo dične naše prestonice Beogras da nego i cele kraljevine doveo do to« likog stepena, kao što je to bilo za minulih sletskih dana. Još nikada se, možda, nije tako neposredno osetilo da je Beograd ne samo možak nego i srce celog jugoslovenskog naroda i cele Jugoslavije kao prilikom ovih veličan* stvenih sokolskih manifestacija. Još nikada, možda, ponosna naša presto* nica nije na onako sjajan način ispolilu svoje jugoslovensko i slovensko ose* Čanje kao u te dane sveslovenskog so* kolskog bratstva i ljubavi. Još nikada sokolska misao nije ovde, kod nas na jugu, pokazala tako jasno' i tako su* gesti v no svoju konstruktivni!, stvara* Jačku snagu, svoju visoku nacionalnu, slovensku i opštečovečansku kulturnu misiju kao u ove dane sokolskog tri* innfa. Ne samo kod neupučenih i ne* prosvečenih, nego i pred pčima mnogih iz redova intelcktualaca, tek je sada u punom sjaju sinula sokolska istina i osvetlila široke velike jugoslovensko i slovenske budučnosti naše. lako je Sokolstvo kod nas, i pre i posle rata, uvck susretano sa najve* -im simpatijama, ipak mu mahom nije pridavana ona važnost i onaj značaj, k.'-ji mu ncosporno pripadaju. Naro* P‘.)s*c svctskog rata, kada je oslo* n^Vujem i ujedinjenjem eelokupnog ii,r*«8inaroda ' stvaranjcm jedinstvenc j^kostovenske države veliki nacionalni ret ’ l' ® Vn0|tie, u svojoj potpunosti ■ 'aren smatralo se da je time ostva* i sokolski program, pa da je sled* ,;ЛСПр p^kolstvo, kao nacionalna i na* e onahstička organizacija, došavši na tu, izgubilo razlog za svoje daljnje Postojanje. Sokolska misao, koja se rodila u doba sveopštcg narodnog preporoda iiškog naroda, posle pada Bachovog upsolutizma, bila je prvobitno doista izraz revolta zarobljenih i potlačenih Motiv tlačitelja, bila je ideja revolu* -'aonarnog pokreta za oslobodenje če* Uvereni smo, da je ovaj naš po* hod k Vama učvritio naše prijateljske veze te Vas molimo, da Vašem član* stvu ljubazno isporučite naš iskreni po* zdrav i bratski Na zdar! Tajnik: Zam. staroste: K. Scfnvarz. V. Štepanek. Štipendijsko mesto 'brata Antona Maleja na predaja-ekoj šestnedeljnoj školi ČOS U Pragu, 25. jula 1930. Draga bračo! Pod utiskom tragičnog preminuča brata Antona Maleja, člana Vaše Ink* semburške takmičarske vrste, zaklju* čilo je pretsedništvo ČOS osnovati na počast njegovog spomena »Štipendij* sko mesto brata Antona Maleja na prednjačkoj šestnedeljnoj školi ČOS« i to za vreme od 10 godina. Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije imenovače uživatelja ovog stipen* dija, koji če od ČOS primiti troškove putovanja iz svojeg mesta u Prag i na* trag i takoder potpunu opskrbu za vve* me trajanja škole, po redu prednjačkih škola ČOS. Izveštavamo Vas o ovome i srdač* no Vas pozdravljamo sa bratskim Na zdar! hoslovačkog i ostalih slovenskih naro* da ispod jarma močne Austro*Ugar* ske monarhije. Tvrš je u svome članku »Naš zadatak, smer i cilj«, koji se još i danas smatra kao temelj sokolske ideologije, jasno ccrtao smernice so* kolskog rada u cilju priprema naroda za rnušku odlučnost, da bi imao snage da se oslobodi. I kada general brat Jan Sirovi u svome napisu »Sokolstvo i armada« tvrdi da Tyrševe reči: »Oru* žje u svakoj ruci! Ratni uredaj! To neka je rečeno sto puta, hiljadu puta« nisu rctorska figura, nego izražaj nje* gova uverenja i program za buduenost, tačno odreduje prvi i neposredni cilj, koji je Sokolstvo odmah pri svome osnutka bilo sebi istaklo. Ono je do* ista u torn duhu svesno i sa planom vaspitavalo svoje članstvo, napajajoči ga mržnjom protiv Austrije i verom u njezin slom. Ali, ko misli da je time iserpljen program sokolskog rada, da je u torne suština sokolske misli i sokolske ide* ologije, taj je daleko od toga da pra* vilno shvati pravi značaj i pravi smi* sao Sokolstva. Ono ima mnogo širu osnovu, mnogo dalekosežnije, opštije i trajnije zadatke. Ono nije negativna, rušilačka sila, ono je, naprotiv, u pr* voin redu stvaralačka, konstruktivna snaga, koja baš kod nas Jugoslovena na naročito plodan način vrši svoje blagotvorno dejstvo, ispunjava svoju istorijsku misiju. Prilikom prvog sleta Jugosloven* SKOg Sokola, održanog u Ljubljani 12— godine, u manifestu, koji je Kralj uputio Sokolima rečeno je. medu osta* lini: »Sokoli, budite i od sad celom našem narodu primer duhovnog jedin* stva ...« Time je najsažetije izražena uloga, koju je naše Sokolstvo od po* stanka svoga, a naročito pred svetski rat i posle rata, odigralo u našem na* eionalnom životu, time najneposredni* je izražen i zadatak, koji ima naše So* kolstvo da ispuni i u daljcm svome radu. Ono je bilo i ostaje avangarda našeg nacionalnog jedinstva u duhu Jugoslovenstva i sveopšte slovenske solidarnosti. 1 nikada se to nije lepše i jasnije istaklo kao prilikom ovog svesokol* skog sleta u Beogradu. Tz svih pokra* jina naše prostrane otadžbine, /. centara banovina i najzabitijih sela Šumadije, Južne Srbije, Bosne, Hr* cegovine, Vojvodine, Hrvatske i Slo* venije, sa obala našeg Jadrana i sa osamljenih dalmatinskih otoka sja* tili su se Sokoli u svojoj prcstonici, da svojim telima i svojim duhom sve te kutiče i deliče naše zemlje povežu u divnu, skladnu, jedinstvenu i nerazde* Ijivu celinu, i da na taj način jugoslo* vensko jedinstvo naše nacije i države preteče iz zakonskih normi u dubine svesti i osečanja. Svečana manifesta* ciona sokolska povorka od 29. juna, kojem su kao prekrasnim akordom snage, lepote i ljubavi završene sletske svečanosti, pretstavljala je najdivniju stvarnost duhovnog jedinstva našeg naroda i najdirljiviju sliku slovenskog bratstva i slovenske solidarnosti, d pored dubokih impresija, koje je iza* zvala grandioznost povorke i pored estetskih užitaka, koje je pružila nje* zina skladna šarolikost boja i ritam pokreta, ncosporno je baš taj idejni značaj manifestacionog defilea kroz ulice prestonice zanos i ushičenje i So* kola i gradanstva doveo do delirija. Osečaj utapanja pojedinaca u celinu, osečanje snage, koje to stapanje u sva* kom pojedincu izaziva, duševnu eksta* zu kojem to osečanje rada, može da razume i da oseti samo onaj, ko je uzeo učešča u takvoj manifestaciji. I samo taj moči če da shvati i važnost onih neizbrisivih utisaka i uspomena koje su učesnici sleta u dubinama duše svoje edneli sa sobom i razneli u sve krajeve, sela i gradove. Teško da ima još nešto, što može svest celine, svest pripadnosti celini, kolektivno osečanje, da probudi i razvije do tolikog stepena kao ovakve sokolske manifestastacije. Možda još samo opšta, zajednička po* gibelj... Svcsokolski slet - u Beogradu po* kazao je, da Jugoslovenstvo nije za* konom dekretirana ideja več živa sila, kojom su nadahnuti najširi slojevi na* šeg naroda koja stvara jedinstvo nje* gcvc volje, jedinstvo njegovog oseča* nja, a po tom i jedinstvo njegove sna* ge. L1 torne je. sa nacionalnog gledišta, možda, največa važnost sleta. Njegova važnost je s tim veča što je Sokolstvo pokazalo, da je*, sokolska misao i ju* goslovehska ideja duboko usadena u srcima celokupne naše nacije, od dece osnovnih škola do srednjoškolske om* ladine i sokolskog naraštaja, od pri* padnika vojske pa do eelokupnog član* stva oba pola i svih društvenih redova, te što se ta manifestacija našeg du* hevnog jedinstva odigrala u prisustvu pretstavnika prijateljske nam Rumuni* je i Francoske, celog diplomatskog ko* ra i celokupne svetske štampe. Medutim, pored svoga nacional* nog i slovenskog značaja, svesokolski slet ima i svoju širu, kulturnu važnost. Kao smotra celokupne snage sokolske, fizičke, moralne i intelektualne, slet je izneo pred tribunal široke evropske javnosti kulturne vrednosti naše na* eije, široku fizičku i duhovnu njezinu kulturu, duboko usadeni smisao za red i disciplinu i visoku sposobnost pri* vatne inicijative za dela grandioznih razmera, Slet je pokazao, da naše nacionalno vaspitanje, pored svih uro* denih vejničkih vrlina našeg naroda, nema za cilj kult grube fizičke sile i surove ratobornosti, več da je prožeto duhom medunarodne solidarnosti, du* hem miroljubne saradnje i plemenite utakmice u cilju kulturnog razvitka eelokupnog čovečanstva. Slet je poka* zac, da sokolsko vaspitanje u duhu slobode, bratstva i jednakosti te slo* venske solidarnosti nema ni protiv ko* ga nikakvih agresivnih namera i da harmonijsko razvijanje svih nacional* nih snaga, i fizičkih i moralnih, ima za cilj jedino osposobljenje našeg naro* da za samoodržanje i odbranu i za kulturnu utakmicu sa ostalim napred* nim i civilizovanim narodima. Gvakvn značenje Sokolstva našlo je svoju potvrdu i u uzvišenim Kralje* vim rečima, koje na Vidovdan na so* kclskom stailionu, prilikom predaje zastave, koju je u znak svoje vladar* ske pažnje darovao Savezu Sokola kra* ljevine Jugoslavije, uputio Sokolima: »• •. Pod ovim znamenjem Sokoli i Sokolice Jugoslavije, čeličite vaše mi* šice, oblagorodujte vašu dušu, naoru* žavajte sokolskim vrlinama vaše srce. 1 nikada ne zaboravite, da vaš sjajni polet i sve vaše odlike uvck dugujete velikoj i ujedinjenoj Jugoslaviji, da njoj pripadate svojim mislima i svo* jim delima. Od kolevke do groba dužni ste slu* žiti samo Jugoslaviji i jugoslovensko j ideji, njene su vaše mišice i vaša srca, njene imaju da su sve vaše radosti i ideali, vaše težnje i sva vaša prc* gnuča. To traže od vas vaše sokolske tra* diciie, to je amanet onih, koji padoše (Nastavak na str. 2.) Kad su se ono posle našeg sleta najviše dizali valovi oduševljenja i razlevali se po čitavoj našoj zemlji, u času, kad su se naša brača i naše sestre vračali iz Beograda svojim ku* čarna, tada je u t>šini, u svom zavičaju u Zagrebu — telesno daleko od tog vrtlcga sokolskog života i kretanja, a duhovno ipak s nama — proslavio svoj 70. rodendan brat dr. Lazar Car, naj* poznatija pa i najzaslužnija sokolska ličnost u našoj državi i u slovenskem Sokolstvu uopšte. Bilc je to 3, jula o. g' A zajedno sa tim jubilejom svog života proslavio je brat dr. Lazar Car i još jedan drugi jubilej i to 45=godiš= njicu, otkada stoji i radi u sokolskim redovima O bratu dru. Lazaru Caru pisao je več »Sokolski Glasnik« 1919, god., kad smo pristupali likvidaciji predratnih plemenskih sokolskih Saveza i osni* vali jedinstvenu sokolsku organizaciju u našoj zemlji. Več od najranije mla* dosti pa i onda, kad su ga za vreme rata gonili u tamnicu, bio je odušev* ljeni propagator jedinstva medu Srbi* ma i Hrvatima, a posle oslobodenja nastavio je svoj rad u istom praven i dočekao ispunjenje svog davnog sna: ujedinjenje Sokolstva u slobodnoj do* movini Jugoslaviji. Na Vidovdanskem sokolskom Sa* boru u Novom Sadu 1919. god. izabran je za zamenika staroste tada ujedinje* nog jugoslovenskog Sokolstva, a 22. novembra 1920. god. u Ljubljani za zamenika staroste Čehoslovačko*jugo* slovenskog Sokolskog Saveza. Več i pre rata brat dr. Lazar Car obnašao je čast podstaroste u bivšem Sloven* skom Sokolskom Savezu. Uvek je ne* pokolebivo zastupao ideju narodnog i državneg jedinstva, a uz to se i u So* kolu kao i svuda u javnom životu energično zalagao za poštivanje ver* skih osečaja. Pri tome ne samo da nije nailazio na priznanje od strane svojih užih verskih drugova, pače su ga ovi i bojkotovali radi toga, što je uopšte još ostao u Sokolu. No brat dr Car drži, da je čovek dužan da se bori za svoja sokolska načela, makar i bio osudivan i sa sviju strana. 1 on ostaje u sokolskim redovima. Brat dr, Car ostaje u carstvu so* kolskom! Ostaje na vrhu, kamo biju gromovi i udaraju strele, a kamo ga je podigla bratska ljubav sviju nas i gde nam stoji kao primer čiste sokol* ske svesti i plemenitog sokolskog ka* raktera. Budi nam zdrav, brate Lazare! Lako ponosno gledaš na sokolski rad u prošlosti svojoj, u sadašnjosti pak pogfedaj u naša srca, gde bujno klije seme, ko jim si ih Ti zasejao. Sva ta srca Tvoja su! Sva ta srca kliču Ti danas iskreni i bratski sokolski: Zdravo! —e£>— Tajnik: Zam. staroste: K. Schwarz. V. Štepanek. DR. VLADIMIR BELAJCIĆ (Novi Sad): Svesokolski slet u Beogradu Mesec juni ove godine bio je me* ROSIJA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD (Nastavak sa 1. str.) za veličinu Otadžbirte, to vam je Moj Kraljevski pozdrav.« Ovo i ovakvo Sokolstvo podignuto je do stepena državne politike naše, kao što je to jasno i odredeno nagla* šeno n pretposlednjem stavu značajne deklaracije Ministarskog saveta od 5. jula o g, »...Zakonom od.fi. decembra 1929. godine stvoren je Soko kraljevine Jugoslavije, koji svojim integralnim nacionalnim karakterom ima da pokri* je sve slične dotadašnje plemenske i verske organizacije. Razvijanje Sokola u široj masi narodnoj, gde on ima i svoju kulturnu prosvetnu misiju, po* staje deo programa državne politike koji se bez zastoja ima sprevesti.« Da bi Sokolstvo moglo postiči vi* soke ciljeve, koji su istaknuti u uzvi« šenim Kraljevim rečima i u vladinoj deklaraciji, treba da se ispune Tyrševe reči, sadržane u več citiranom njegovu članku »Naš zadatak, smer i cilj«: »... Sokolstvo, pošto se obrača na sve staleže i slojeve, znači telesno i mo> ralno vaspitanje i oplemenjivanje ce* log naroda, njegovo vaspitanje do sna* ge, neustrašivnosti, plemenitosti i veče skladnosti, mora, daklc, težiti za tim, da bude čitav narod u njegovom kru* gu. Ovde ne može kao posmatrač osta* ti ogroman deo opštinstva; mi nismo samo zato, da bi nas drugi gledali i naše težnje odobravali, tu mora sva publika ne nestati, nego redom stupiti na poprište i jačati se na njemu izve* stan broj godina. Jer snaga i vežba drugih, mislimo, nikome ne pomažu, izdašniji trud neznatnoga dela ne mo* že nadomestiti opšti uspeh, nastoja* nja i borbe, i odlomak, koji bi uvek ostao odlomak, ne bi imao zato nijed* ne odlučne vrednosti za narodni život. Jer bolje nego na kom drugom mestu vredi ovde duboka i uzvišena izreka: Što sav narod ne zna, niko ne zna! Što narod još nije saznao, niko nije sa* znao! Što od naroda nije, uopšte nije nastalo!« Svesokolški slet u Beogradu treba da ostane potstrek za dalji razvitak našeg Sokolstva, sve dotle dok se poj* mo vi Sokolstva i Jugoslovenstva ne stope u jedno, dok ne postane stvar* nost ona češka uzrečica primenjena na naše prilike: Ko je Jugosloven, taj je Soko! DR. E. MEJAK (Celje); Omladina i Sokolstvo U društvima SKJ moraju se uzga* jati telesno zdravi, moralno jaki i na* cionalno svesni državljani kraljevine Jugoslavije. Pored članstva. Sokolstvo obuhva* ta u sv o.joj organizaciji i sve mlade pripadnike: sokolsku decu i naraštaj. Našoj velikoj i najzdravijoj orga* nizaciji. koju pored Jugoslovena ima» ju takoder Čehoslovaci — koji su po* stavili temelj Sokolstvu — nadalje Po* Ijaci, Rusi, Lužički Srbi, a imače je ia* koder i Bugari — što je naša iskrena žeija — mora biti osigurana buduč= nost. Budučnost Sokolstva su naša de* ca i naš naraštaj. Kada nas odrasli i stari jih više ne bude, na naša upražnjena mesta mora da stupi naš naraštaj. Zato je od neprocenjive važnosti za napredak Sokolstva uzgoj dece i naraštaj a. U smislu društvenih pravila mora svako sokolsko društvo da, pored članstva uzga j a takoder decu i naraštaj, muško* ga i že n s koga spola. Dužnost je, dakle, svih društvenih uprava, da organizuju u svojim društvima sokolsku decu i naraštaj. Sokolska organizacija ne može biti bez sokolske dece i naraštaja; bolje bi inožda. bilo da postoji društvo bez članova i članica — vežbača i vežba* Čiča — nego bez sokolskog naraštaja; jer sokolsko društvo bez naraštaja podvrgnuto je izumiranju i propast ta* kovog društva je neminovna. Više puta čujemo da se govor', kako su tobože našoj omladini za njen telesni i moralmi uzgoj dovoljne škole. Takova mišlenja su putpuno neosno* vana, jer sokolski odgoj duše i zna* čaja ne može nam dati nikakova ško* la. Pače, treba naglasiti, da se Sokol* stvo i škola moraju medusobno po* dupirati, upotpunjavati i saradivati i skladu u svim pitanj ima odogja naše omladine. Zato naše društvene uprave treba da posvečuju veliku brigu, da u sokol* ska društva uvadamo uvek nove sile i mlade snage, koje če društveno telo: koje sajine, pomladiti i ozdraviti kao sveža krv čovečje telo, a društva pak, koja su agilna, moči če tako još uspeš* nije da nastave svojim radom. Često puta tuže se roditelji, da omladina, več odrasla u školi, nema nikakovog zanimanja za daljnju iz* obrazbu, da je bez pravog veselja za dom i bez interesa za javna pitanja U nekim slučajevima kriv je tome naueni načrt, sistem, i škola sama, ali to, je problem koji ja neču rešavati, a niti je ovo mesto da se o tom ras* pravjja. Naša plemenita sokolska zadača je, da privedemo školsku, a naročito več u školi odraslu omladinu, u naša sokolska društva. Što ne pruža škola odnosno što nije pružala, ima da pruž* naša organizacija. Omladino, školska, obrtnička, ir* govačka, dačka, stupi u naš krug, no* maži u našoj sredini pozitivnim radom za narod i domovinu! Tko nije fizički sposoiban za teloveŽbu, neka se lati sokolskog prosvetnog rada. Rada ima dosta, radnika je premalo! Naročito dačka omladino srednjoškolska i viso. koškolska, kao buduča voditeljico na* roda, stani u prve sokolske redove! Svojorn moralnom nepokvareno* šču i svojim velikim idealizmom ozdta* vice ona sve bolne rane društva i b^če najbolje jamstvo srečne, velike Jugo* slavij e. Svakidanji život kaže, da iz do* brih društvenih članova stupaju u ži* vot muževi — pouzdani, gospodarski i politički vodi i što više ljudi budu imali Sokoli u tim redovima, tim po štenije i uspešnije če se rešavati naša javna pitanja, naš javni život biče zdrav i privlačiv za sve dobre i spo* sobne državljane. Pomoču sokolske omladine ustraj* nim i nesebičnim radom stvoričemo i uzgojiti najfanatičnije borce naše so* kolske ideje, a time i najbolje narodne. Omladino, prilazi Sokolstvu! So* koli brinite se u društvima za što bolji uzgoj našeg naraštaja! BRANKO HOPE (Dubrovnik): Razgraničenje župa U članku pod gornjim naslovom izneo nam je brat Dimitrije Petrov'č iz Osijeka svoje mišlenje o podeli Sa* veza — kao o najaktuelnijem pitanju koje ima uskoro da se reši — pa neka j nam je dozvoljeno, da se i mi malo time pozabavimo. Skoro u svemu se potpuno slaže* mo sa navodima iznesenim u članku brata Petroviča, samo se ne slažemo u jednoj jedinoj konstataciji a ta je, da samo veče župc mogu uspešno raditi. Navedeno je pet glavnih faktora sa kojima se mora računati pri razgra* ničenju župa, ali se brat Petrovič za* država samo na jednom t. j. na mo* gučnosti materijalnog života župe. Ali kolikogod svi skupa govore za terito* rijalno velike župe, toliko mnogo više govore protiv istih. Osvrnut čemo se malo na pojedini faktor da vidimo, ko* me u prilog ide koji. 1. Saobračajne prilike. Dobre sa* obračajne prilike u jednoj župi omogu* čuju brže, lakše, češče i jeftinije nad* ziranje društava te lakšu izvedbu žup* skih javnih časova. Komunikaciona se mreža u našoj državi sve to više usavršava, popunjuje i ukrštava, ali joj do savršenstva još treba mnogo i mnogo. Naročito su neki krajevi u tom pogledu mnogo zaostali kao n. pr. te* ritorij župe Cetinje, • tako da starešin* stvu nadziranje Kotora, najbližeg dru* štva, znači čitavo putovanje. Pošto se u takovim prilikama nalazi Banjaluka, Mostar i večina naših župa, to prvi faktor — saobračajne prilike — idu u prilog malih župa. 2. Broj učlanjenih društava od* nosno broj sokolskih pripadnika, dola* zi u obzir samo onda, kad budemo go* vorili o mogočnosti materijalnog živo* ta župe, inače narn je taj faktor suvi šan, jer su dovoljna dva — tri dru* štva za formiranje župe, samo ako su na toj teritoriji pogodni uveti za osni* vanje novih društava. 3. O sposobnosti sokolskih radeni* ka u sedištu župe nismo nadležni i ne čemo da govorimo, ali možemo mirne duše kazati da »broj« sposobnih i agil* nih župskih funkcionera ide u prilog malih župa. 4. Mogučnost materijalnog života župe. Ovom je faktoru brat Petrovič posvetio največu pažnju i sa njim že* leo dokazati ispravnost svog mišlenja. Ali prosto trojno pravilo kaže da br. Petrovič nije imao potpuno pravo, jer ako n. pr. pomočna sila u kanceiariji velike župe radi čitavi dan i dobiva mesečnu nagradu od Din 1000 u kance* lariji male župe biče dovoljno da radi pola dana i da dobiva mesečnu nagra* du od Din 500. Ako se u velikoj župi troši Din 8000 za pregled društava, u manjoj če se trošiti proporcionalno manje itd. Dakle, što veči tritorij, ve* či prihod i veči trošak — a što manji teritorij, manji prihod, ali i manji tro* šak. 5. Međusobna udaljenost po.iedinih sedišta župa ide takoder u prilog na* lih, jer što je manji teritorij to su i sedišta bliže pa je tim veča mogučnost saradnje dviju ili više župa. I pored ovoga, ima još jedan va* Žan momenat, koji ne smemo zabora* viti, a to je osnivanje i organiziranje seoskih četa. Ovo naročito podvlači* mo, jer do sela još nije doprla sokol* ska ideja, osim u Hercegovini zaslu* gom brata Čeda Miliča, i u maloj meri još u nekim drugim krajevima. Sa se* lom moramo biti u tesnoj vezi, selo moramo češče obilaziti, sroditi se sa njegovim životom, upoznati njegove tegobe, poučavati ga i od njeg se učiti. To se može postiči samo neprestanim kontaktom starešinstva župe i sela, pa prema tome, što je manji teritorij to jc kontakt češči a uspeh veči. Ako po* smatramo agilni rad neumornog brata Čeda Miliča, videt čemo, da su seoske čete najbolje uspele u Hercegovini, ko* ju brat Milič može da iz Mostara češče obide i pohodi, dok su u Primorju udaljenom od sedišta župe i brata Mi* liča seoske čete skoro nepoznanica. Da jc sedište župe u Primorju stvar bi izgledala obratno. Zato ako želimo zdravu sokolsku ideju usaditi u srce zdravog i riepokvarenog naroda teri* torij župa moramo smanjiti te inten* zivno raditi na osnivanju četa tako, da u najkrače vreme možemo mirne duše kazati: »Ko je Jugosloven — taj je i Soko«. Preporučamo bradi i sestrama, koji pose-čuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavami Medulic“. Čitajte naš oglas. V Brat Aiig^si Dr&akar, bilježnik u Celju, umro 30. VIII. 1930 Osnivač Sokolskog društva u Kranju, starosta Sokolskog društva u Laskom, član Sokolskog društva Celje. *|* Brat F. Kožišek Ovih dana umro je u Pragu u 75. godini života brat F. Kožišek, koji je za vreme osnivanja Sokolstva bio d 2 v na ruka utemeljitelja brata dra. Miro* slava Tyrša. L' mladim godinama bio je odi' čan vežbač i takmičar, a kasnije punc 44 godine bio je upravnik Tvrševog gimnastičnog sustava u Praškom So kolu, kome je nekoliko godina bio i načelnik. Brat Kožišek najviše se ista: kao kao auktor gimnastičnih priručnii-knjižica, naročito zbirke »Sokolski si* stem u slikama«, koje je sam na maj* storski način ilustrovao. Kao ert :č brat Kožišek je ilustrovao dela i dri' gih auktora. Njegovih erteža ima nekoliko hiljada. Neka je večan pomen bratu Ko-žišeku! Brača Američki Sokoli na tečaju u Ljubljani Pod vodstvom saveznog načelni* štva započeo je 6. o. m. prednjački te* čaj u Ljubljani za braču američke So* kole, koji su posetili svesokolski slet u. Beogradu. Tečaj posečuje petero brače i to: Anton Kncževič, Doka Siloški, Petar Kvantez, Karlo Vuletič i Vlado Labie. Sva imenovana brača članovi su So* kolskog društva Detroit, država Midi Brača američki Sokoli ostače u Ljubljani u prednjačkom tečaju do 15. augusta, gde če se ponajviše baviti praktičnim tehničkim radom, kako bi kasnije što korisnije upotrebili svoje praktično znanje kad se vratc svojim društvima u Ameriku. IVAN BAJŽELJ (Ljubljana I): Svojemu nečaku v spomin Cestne svetiljke so medlo sijale v jutranjem mraku, ko so naši koraki trdo odmevali po mestnem tlaku. Mor* je je še mirno sanjalo, nebo pa je bilo f Brat Slavko Masterle, načelnik Sokolskog društva Stražišče čisto, le tam, kjer se jc rahlo svetli* kalo — ‘znak, da bo čez eaz vzhajalo solnee — je bil razprostrt dolg, tenak, črn oblak, ki je kakor črna zastava plaval po sinjem oboku. Mimo staro* davne Dijokleeijanove palače nas je vodila pot tja proti perivoju. V senci dreves so stali štirje avtomobili in Črne postave so se premikale sem in tja. Široka vrata vojne bolnice so bila do kraja odprta, in tam je slonel de* žurni, edina oseba v vojaški obleki. Sedem velikih vencev, ki so sloneli ob zidu, in tiho ihtenje prisotnih je pri* čalo, da se pripravlj . nenavaden po* greb v tej nočni uri. Težkih korakov se je približal star župnik, don Miče, ki je opravljal du* hovno službo v vojaški bolnici. Tam nekje na dvorišču je dobil star koretel in oguljeno štolo, v roki je nosil majh* no kanglico in škropilnik za blagoslov* ljeno vodo — oboje slično otroški igrači. Vstopil je v mrtvašnico, da opravi zadnje molitve za pokojnim. Na težki kameniti mizi, namenjeni za seciranje, je ležala srebrno*bela.kr* sta, in v njej je počivalo mrtvo truplo našega nepozabnega Slavka. Po kratki molitvi so položili krsto v mrliški voz, ki j( med tem prispel pred velika vra* ta. Miče je zavzel prostor v pr* ver tu, ki je vozil pred mrliškim vozem, in z njim je sedlo nekaj sorod* nikov pokojnega. Ostali smo sc stisnili v druga dva avtomobila, ki sta polago* ma vozila za krsto. V zadnjem vozu pa so se vozili štirje bratje Sokoli, za* stopniki Sokolske župe in Sokolskega društva v Splitu, z lovorjevim vencem, edini pogrebci razen nekaj sorodnikov. Tako se je pomikal zjutraj ob šti* rih pogrebni sprevod po Splitu, daleč ven iz mesta. Težke misli so mi blodile v glavi, srce pa mi je stiskala tužna bol na dolgi poti tja do pokopališča. Mlad in čvrst kakor dorastel hrast v gori si se pred tremi tedni poslovil ves vesel in pogumen, danes pa bled in nem ležiš v krsti. Usoda, zakaj tako kruto, in neusmiljeno posegaš po naj* boljših? Koliko mladih src se krči v boli za Teboj, ki si jim bil vodnik, prijatelj! S sedmerimi meči je predrto srce Tvoje majke. Rano. jutro je že sijalo, ko smo dospeli strti in izmučeni do vhoda na pokopališču. Nikjer žive duše. Ko je čez čas prihitel grobar, nam je zatr* jeval, da na tem pokopališču ni jame za pokojnega. Nemo smo se spogleda* li, v duši pa se mi je porodila neiz* vedljiva misel: »Peljimo ga domov!« Končno so dognali, da je za neke* ga vojaka pripravljena jama izven po* kopališča. Ker ni bilo razen voznika in uslužbenca pogrebnega zavoda niko* gar, ki bi prenesel krsto k jami, so pri* stopili bratje Sokoli in dvignili krsto na nosilnico. Po kameniti stezi smo sc počasi pomikali k jami in položili dra* gega v grob. Don Miče je odmolil po* slednjo molitev, grobar pa je hitel za* suvati jamo. Nad Mosor*p]anino so posijali prvi žarki vročega južnega solnca, mi pa smo se s solzami v očeh poslavljali od njega, ki nam je bil nad vse drag in ljub. Položili smo k večnemu počitku načelnika Sokolskega društva iz Stra* žišča, daka narednika na orožni vaji v Sinju, brata Slavka Masterla, na po* kopališču v Splitu. Zaradi nalezljive bolezni, ki ji je podlegel, je bila večja uueležba pri pogrebu zabranjena, po* greb pa določen v nočnih urah. S Naš Slavko se je rodil dne 5. ja* nuarja 1907. v Stražišču pri Kranju. V zgodnji mladosti mu je umrl oče in usoda ga je zanesla v Idrijo, kjer je pohajal osnovno šolo i" realko. Po pre* vratu, ko smo. sc preselili v Ljubljano, je posečal državno trgovsko šolo ter sc pripravljal za svoj poklic. L. 1923., ko je dovršil svoje študije, je vstopil doma v podjetje za izdelovanje spre* dene žime in žimnice. Že v zgodnji mladosti jc posečal sokolsko telovadbo, v Ljubljani je bil med naraščajem, doma pa jc kmalu vstopil med članske vrste ter se iz* obrazil za prednjaka. L. 1925. je bil izvoljen za načelnika in je to mesto zavzemal do svoje rane smrti, izvzem* ši čas, ki ga je odslužil kot dak v Sa* rajevu. Letos je bil pozvan na orožno vajo v Sinj. Tu ga je kmalu napadla griža in težko bolan je prišel v Split v vojaško bolnico. Žal, prepozno, zakaj njegova bolezen je bila že tako razvita, da ji je podlegel v strašnih mukah. Do zadnjega smo upali, da ozdravi, da njegova močna konstitu* cija in zdrav organizem zmagata. To* da zaman! V četrtek, dne 24. julija, jc izdihnil ves izmučen in izčrjian svo* jo blago dušo. Zadnje besede, ki jih je izgovoril že v nezavesti, so bile: »In padla je zadnja žrtcV neosvobojene Jugoslavije!« Tako se je poslovil od svoje domovine idealni mladenič. Pokojni Slavko jc bil nad vse do* ber, blag in prijazen, zato je bil sploš* no priljubljen in spoštovan. V svoji stroki je bil dobro podkovan ter je z vnemo vršil svoje posle. Ves prosti čas pa je posvetil sokolskemu delu. Bil jc duša Sokolskega društva ne samo v telovadnici, ampak tudi v prosvetnem delu. Poln idealov, in nesebične požr* tvovalnosti je bil zgled vsemu član* stvu, ki ga je ljubilo kot najboljšega brata. Težko je zadela vse, ki so ga poznali, tužna vest, da jc prenehalo utripati njegovo blago srce. V času, ko smo polagali njegovo truplo osamljeni na pokopališču v Spli* tu, so se zbrali njegovi sorodniki, pri* ja tel j i in znanci doma v Sokolskem domu. Ob :>. zjutraj so mu zazvonili domači zvonovi poslednjo pesem. Pred katafalkom mu-je izpregovoril v slovo brat Rant pevci pa so mu zapeli »Vi* gred sc povrne«. Številno občinstvo, ki sc jc prišlo poslovit od njega, ker sc ni smelo in moglo udeležiti njego* vega pogreba, mu je s solzami v očeh izkazalo poslednjo čast. Dragi Slavko! Tvoje mesto v So* kolskem domu je prazno. Nidkar več sc ne povrne Tvoj veseli obraz, nikdar več ne bomo videli Tvojih živahnih oči, nikdar več slišali Tvoje prijazne besede. Osta vil si nas v boli in tugi, toda Tvoj spomin nam ostane svetel in Tvoje blagoslovljeno delo ne bo nikdar pozabljeno. Mirno spi tam ob jadranski obali, dokler ne prenesemo Tvojega prahu — tako vsaj upamo v domačo grudo pod gorenjske vrhove, da boš počival v domači zemlji! JAKOB ŠPICAR (Radovljica): Dramatičke predstave u sokolskim društvima Zadatak sokolske organizacije od njcnog postanka do danas jest uzgoj. Programatično govorimo u Sokolu o' telesnom i moralnom uzgoju, praktički pak recimo, da je zadatak sokolske organizacije privesti narod do telesnog i duševnog zdravlja i’do telesne i du* ševne usavfšenosti. O telesnom uzgoju danas nc četno raspravljati, zato su pozvani drugi. Kada pak govorimo o moralnom uzgo* ju, moramo u prvom redu pogledati, kakeva sredstva treba da upotrebimo za postignuče tog cilja, kakova ima* mo na raspolaganju i koja su najce* lishodnija- Povest nam je posvuda učiteljica te takoder pri hiranju uzgojnih sredstava trebamo da sc učimo po njoj. Tako vidimo več u davnom sta* rom veku da je jedno od najsvrsishoil* ni jih uzgojnih sredstava pozorište, Po* zorište, koje je nastalo iz verskih ob* reda starih Črka, onda je — možemo Liko kazati najstarija kulturna in* stitucija, koja se održala do danas, a da nije u bistvu duboko menjala svoj oblik, iako je pak kasnije čovečanstvo smatralo pozorište kao pogansko instituciji!, ipak jc uvidelo moč i privlači* vu njegovu šilu. Radi toga je narod unatoč opomena i propovedi če/.nuo za predstavom. Leo Sehidrovvitz, u svojem članku »Vom Ciauklcrtum zum Misterienspiel« piše o tom sledeče: »Sva hajka nije mogla nipošto da omete uspeh pozorišta kod svih sloje* va naroda kao i zabrane učestvovanja kako ih jc god. 121(1. izdao pa pa <■*'' gur. a nekoju godinu kasnije opt crkvcni sabor i još početkom 14. veka sinod u Utrehtu te wormski i gnesa\* ski biskupi, dokazuje, da je p »stojala Rezultati takmičenja za slovensko prvenstvo na svesokolskom sletu u Beogradu (Službeno) I. Loffler Emanuel ČOS 192*70 bo* dova 96-35 %. II. Primožič Jože SKJ 19L25 bo* dova 95'625 %. lil Gajdoš Jan ČOS 186— bodo* va 93-—%. ' 4. Ing. Effenberger Josef ČOS 184-05 bodova 92’025%. 5. Tintera Jindrich ČOS 182'75 bo* dova 91-375%. 6. Rvbak Juiius ČOS 182"30 bodova 91-15%. 7. Supčik Bendrich ČOS 173'70 bo* dova 86-85%. 8. Malej Anton SKJ 172-35 bodo« va 86-175%. 9. Štukelj Leon SKJ 171 45 bodova 85-725%. 10. Ban Rafael SKJ 169*75 bodova 84-875%. 11. Tikal Ladislav ČOS 167'95 bo* dova 83-975%. 12. Šumi Peter SKJ 166"45 bodova 83-225%. 13. Jetmar Anton ČOS 164"65 bo* dova 82-325%. 14. Gregorka Boris SKJ 160'60 bo* dova 80-30%. 15. Pavlackv Ferd. ČOS 15345 bo* dova 76-725%. 16. Žilic Stanko ;SKJ 149'40 bodo* va 74"70%. 17. Zupančič Neli SKJ 145"30 bo* dova 72‘65%. 18. Rajmer Slavko SKJ 144-95 bo* dova 72’475%. 19. Dr. Orel Vlado SKJ 144-90 bo* dova 72"45%. 20. Antosiewicz Edv. SKJ 139"25 bodova 69'625%. 21. Zupančič Gabriel SKJ 134"85 bodova 67"425%. 22. Čelhar Ivo SKJ 132'05 bodova 66-025%. 23. Machockv Rudolf ČOS 124-20 bodova 62" 10%. 24. Lapajne Stanko SKJ 119"75 bo* dova 59'875%. 25. Daniel Tadeusz ZPS 110'— bo* dova 55"—%. 26. Porenta Ivan SKJ (odstupio). Slet bugarskih Junaka u Sofiji Posle zastoja od nekoliko godina, bugarski Junači priredili su u prvoj Polovici meseca jula o. g. u Sofiji svoj slet. . .Kako je poznato, bugarski Junači ledina su slovenska telovežbačka or* pnizacija, koja — iako prema vlasti* tom isticanju temelji se na Tyrševom sistemu, koji i provode u svojima je* dinicama — ne pripada Savezu Slo* venskog Sokolstva. Dugo vremena, naročito iza rata, vodila se o tome velika diskusija na svim stranama, kako bi i bugarski Ju* naci pristupili u jcdinstvenu zajednicu sa Sokolima ostalih slovenskih naro* da. Pa baš i nedavno pokušali su Ju* naci da ih se primi u Savez Slovenskog Sokolstva, ali bez uspeha. Največa za* preka, pored nekojih sporednijih pita* nja, je u tome, što Junači nikako nc pristaju da promene svoj naziv u ime •Soko. Ma koliko u redovima bugarskih Junaka ima mnogo istaknutih radeni* ka, koji se zalažu da se ovo pitanje reši i dovede u potpuni sklad sa na* celima na kojima se temelji Savez Slo* venskog Sokolstva, s druge strane ima mnogo elemenata, koji ovo več godina* ma ometaju. Ovde takoder ispoljava* ;lu se i izvesni uticaji sa strane i onih “Ca, koji nastojc, da ovoj organizaciji t’>trC Svo^ uPL‘čatak sa izvesnom poli* .'скот notom, koja u mnogočem una* ?a disonancu u svim nastojanjima, ko* idu za tim, da bi opeenito medu Svim slovenskim narodima došlo do jedne tesnije veze, zbliženja i saradnje i to baš putem Sokolstva, kao jednog od najjačih i najsnažnijih faktora' u velikoj slovenskoj porodici. Možda če vreme, koje leči sve ra* ne, odstraniti i sve zapreke, koje stoje na putu jednog istinskog i iskrenog zbliženja: i nadati se je, da če prava sokolska svest i osečaj slovenskog bratstva i uzajamnosti pobediti i u svim redovima bugarskih Junaka. Verujemo, da ovo pitanje nije ni tako jednostavno i bolje je da ono sa* mo u vremenu dozori. I kad se ukažu dobri i zdravi sokolski plodovi, iskre* no če im se poveseliti i ostala sloven* ska brača. Tada če se u jednom zajed* ničkom sokolskom domu nači svi si* novi velike sftovenske sokolske zajed* niče i u toj veri gledamo u budućnost sa najlepšim nadama i željama. Slet bugarskih Junaka bio je pose* čen od velikog broja člantva u kroju, ali prema vestima pojedinih listova, videlo se je da nastup na vežbama nije bio tako brojan. Predsletski dani trajali su od 9. do uključivo 11. jula, kada su i odr== žana razna takmičenja. Glavni sletski dani bili su 12. i 13. jula, na kojima su učestvovali čehoslovački Sokoli iz Bu* garske, jače izaslanstvo ČOS iz Praga pod vodstvom br. dr. Urbana i odio ruskog zagraničkog Sokolstva pod vod* stvom staroste br. dra. Verguna. Sletu učestvovali su također i Švicari, koji su svojedobno pod Еуегјет započeli sa telovažbačkim društvima »Junak« u Bugarskoj. Orijentacija napram So* kolstva je mladega datuma i zato me* đu Junacima nema onog sokolskog duha, niti je ta organizacija tako upliv* na kao što je sokolska. Organizacije nalaze se večinom po mestima, a u provinciji postoji nešto oko 60 društa* va. U svemu savez Junaka broji 144 društva, od kojih su najjača u Sofiji, Ruščuku, Varni, Čustendilu, Plovdivu i Burgasu. U ovim mestima nalaze se i sedišta župa, kojih ima .svega šest. Prvog glavnoga sletskog dana pri* sutno Sokolstvo, ostali gosti i Junači sabrali su se na sletištu, gde je bila najpre o'bavljena verska svečanost pod funkeijom mitropolita Stefana, kojoj je učestvovao i pokrovitelj sleta kralj Boris, koji je tom z go dom održao Ju* nacima i gostima govor. Zatim počela je svečana povorka, koja je prolaziia glavnim sofijskim ulicama. U povorci učestvovalo je 32 Švicara, čehoslovački Sokoli i Sokolice (129 članova i 63 čla* nice), 56 ruskih Sokola, 30 Makedona* ca, 150 rezervnih oficira, 200 domo* branaca, 52 biciklista i zatim Junači sa 5755 članova i članica pod 34 zastave i 27 glazba. Sledilo je zatim telovež* ■bačko društvo Makabi, a za ovim broj* no članstvo u raznim narodnim noš* n jama. Na popodnevnom javnom nastupu učestvovalo je 60 članova u prostim vežbama »Složno za domovinu«, zatim 525 vežbačica u vežbama s vencima, pa 56 vežbača bankanske oblasti i za* tim Švicari, koji su vež'be izveli veoma odlično. Vežbe u glavnom bile su do* bro izvadane, naročito se je istakio društvo Ruščuk, koje je nastupilo u svim odelenjima sa 120 članova i veo* ma lepo izvelo skupne vežbe. Nadalje redale su se još nekoje manje točke skupnih vežaba i time je prvi dan sle* ta bio završen. Vežbe vodio je savezni načelnik Fotinov. Vežbama izvesno vreme prisustvovao je i kralj Boris u pratnji ministra prosvete Cankova. Drugi dan jutrom održala su se najpre savezna takmičenja, ali rezu’* tati još nisu poznati. Takmičenju uče* stvovalo je 25 članova. Popodnevnu vežibu pokvarila je kiša. Radi toga u zakašnjenju od puna dva sata počele su proste vežbe članova, kojih je na* stupilo 670. Prema pisanju čeških li* stova, njihove vežbe nisu bile dovolj* no pripravljene, a to se nai-očito isti* calo u pokrivanju i skladnosti. Nastu* pile su zatim članice, njih 288 na bro* ju; nastup im je bio mnogo bol ji od prvog dana. Lepo su zatim izveii vež* be Sokoli sa puškama. Najlepša točka programa bio je nastup čehoslovački sokolske uzorne vrste iz Praga. Svo* jom izvedbom vežaba članovi i članice upravo su oduševili gledaoee, koji su ih nagradili obilnim odobravanjem, Vežba dečaka, kojih je nastupilo 375: bila je dobra, jedino im je bio slab nastup radi nepažnje vodnika. Nastu* pila su zatim pojedina društva Varna. Lom, Gabrovo i t. d. Program završio se je nastupom naraštajaca iz Sofije i narodnim plesom de vojaka. Radi slabog vremena slet je bio produžen za još jedan dan, ali i 13. ju* la nevreme je sve pokvarilo. Tek sko* ro pred večer, pred katedralom Alek* sandra Nevskoga, porazdelile su sc velika opasnost gotovo i za članove erkve da se ne bi i njima počelo da ' °P^da pozorište i njegove igre.« Tu vidimo kako je veliku privlači* 'ost imalo pozorište več u onim vre* menirna i kako je bilo ukoreninjeno medu narodom. To je crkva spoznala ! °dmah Posegla za tim sredstvom, koje je prije tako kruto proganjala. Tako su takoder Slovenci dobili prvo pozorište od jezuita u Ljubljani. Iako prve predstave nisu bile igrane na slovenaekom, več u latinskom jezi* kus ipak iz njih вц se razvile kasnije slovenačke pasionske igre u Škofji Lo* ei i drugamo. Anton Trstenjak u knji* zi »Slovensko Gledališče« o tome veo* ma jasno priča sledeče: »Energični biskup Hren pozvao je jezuite u Ljubljanu, da bi mu ovi pomagali zatrti protestantizem u Kranjskoj. Tako su došli prvi jezuiti u Ljubljanu god. 1596. kao antiretor* matori, koji su takoder preuzeli sve latinske škole u Ljubljani. Najpre su se nastanili u frančiskanskom, zatim 11 augustinskom samostanu (gde se sa* da nalazi crkva Sv. Jakoba). Tu su sa* ‘'•Klali kolegij, kojem su pridružili se* menište i konvikt. U konviktu su Vzgajali revnu mladež za cilje ve svo* Ha reda, a primali su takoder vanjske sinove bogatih i plemenitih roditelja. „ ^.osnovali prema svojim potre* tež-il' jih<)v položaj bio je več tako r „Ti f„”aspram meštana i naroda i sim« V^’a Su sc trudili da pridobiju bio n--LJC Svih krugova. I>ugačije je n,v položaj prema tako zvanorn stvndnictwo Dzielnicy Pomorski,ej Zwiazku Towarzystw Gimnastycznych »Sokol« w Polsce. Potreseni strašnom nesrečom u Luksenburgu, gdje je na sokolskoj dužnosti izgubio svoj život naš ponos Tone Malej, molima vas, da izvolite primiti izraz našega najdubljeg sau* češča, kao i da naše saučešče izvlite izraziti porodiei pokojnega Tona Ma* lej. Sokolsko društvo Sisak. Ob težki izgubi, ki je zadela vse Sokolstvo in še posebej vaše društvo, čigar član je bil pokojni brat Tone Malej, vam izrekamo naše globoko so žalje. Slava neka je našemu bratu Ma* leju, kojega čemo sačuvati u trajnoj uspomeni! Sa bratskim Zdravo! Sokolsko društvo Šiška. Povodom tragične smrti brata Antona Maleja izjavljujemo najtoplije saučešče tome bratskom sokolskom društvu i s tugom u srcu kličemo: Ne^ ka ostane večan spomen bratu Maleju medu svima Sokolima kraljevine Jugo* sl a vije! . Sokolsko društvo Apatin. Povodom tragične smrti člana va* šega društva brata Antona Maleja vam izražamo naše globoko sožalje. Sokolsko društvo Hrastnik. Povodom tragične smrti nenado* mestljivcga brata Tone Maleja izreka* mo svoje najglobokejše sožalje. Jugoslov. akademsko društvo Triglav. U prošloj godini 18. avgusta, Ču* rug sa svojim Sokolima bio je pono* san, što je na dan javne vežbe imao retko uživanje gledajuči medu svojim vežbačima sada pokojnog brata Anto* na Maleja, gde sa ostalima Članovima vežba. Pokojni Anton Malej, cvet mlado* sti i ponos sveslovcnskog Sokolstva iako ie mrtav, večno če medu nama živeti. v . . Molimo bratsko društvo da primi najiskrenije saučešče u bolu za izgub* ljenim nam bratom Malejem, žrtvi sokolske dužnosti i ponosa, i molimo bratsko društvo, da porodiei pokojni* kovoj izjavite naše saučešče u ргслс* likoj žalosti. Sokolsko društvo Curug. Nad odrom brata Maleja iskreno tugujemo i kličemo: Slava! Sokolsko društvo Supetar. Virje. Saučestvujemo u boli nad gubitkom vrlog brata Maleja. Sokolsko društvo. Ob težki izgubi člana vašega dru« V,tva brata Antona Maleja, blagovolite sprejeti naše globoko sožalje. Vzor Sokolu hvaležen spomin. Sokolsko društvo Boštanj. S žalne seje izrekamo bratskemu društvu iskreno sožalje, nepozabnemu ■bratu Maleju pa zadnji sokolski zdra« v o! Sokol Marenberg«Vuhred. Povodom tragične smrti brata Maleja s vama duboko učestvuju Sokolska župa Sušak=Rijeka. Cetinjska sokolska župa učestvuje u žalosti za vrlim Sokolom Antonom Malejem kliče: Neka mu je slava! Starosta župe Gavro Miloševič. Dukobb dirnuti smreu neprežaljena brata'Maleja, ko ji je tako tragično iz* gubio život u vršenju sokolske duž* nosti, primite naše iskreno saučešče. Sokolsko društvo Kraljeviča. Duboko potreseni teškim gubit* kom, koji vas je zadesio smreu vašega odličnoga člana, a našega' brata Antona Maleja, molimo vas da primite našu iskreno i toplu sučut. Sokolsko društvo Bjelovar. U osečaju velike tuge i visokog ponosa saučestvujemo u žalosti za na* šim bratom Malejem. Sokolsko društvo Vajska. Žalimo rani gubitak brata Sokola Maleja. Primite srdačno saučešče. Soko Budva. Sokolsko društvo u Srbobranu primivši iznenadnu katastrofalni! vjest o smrti brata Antona Maleja, velikog sokolskog borca, koji je vršeči uzvi* šenu sckolsku dužnost ispustio svoju plemenitu sokolsku dušu, učestvuje u velikoj sokolskoj žalosti, šalje izjavu bola i saučešča na gubitku tako vrsnog brata. Neka je bratu Antonu Maleju vc« čna slava! Sokolsko društvo Srbobran. Ob priliki teškega udarca, kate« rega je zadesilo vaše društvo s smr; tjom mednarodnega telovadca brata Maleja sprejmite u ime načelništva so* kolske župe Niš naše najiskrenijc in globoko sažalje. Dragega nam Maleja bomo ohra* nili v hvaležnem in bratskem spominu. Prosimo, da ste tolmač našega is* krčnega sožalja rodbini pokojnega. Sokolska župa Niš, načelništvo. Duboko smo potreseni vijestima o tragičnoj smrti našega dičnog brata Antona Maleja, člana vašega društva, hitamo da vam na ovaj način izrazimo naše saučešče u vašoj boli, koja je isto tako neizreciva bol svih nas Sokola majke Slavijo. Slavnog borca i junaka brata To« neta zadržat čemo u harnoj uspomeni. Vječna.slava junaku bratu Antonu Maleju! kaka mu bila zemlja, za koju sla* Vu i čast položi mladi život svoj! Sokolsko društvo Valpovo. Učestvujem u žalosti za bratom Sokolom Antonom Malejem,,koji pade Pregalaeki vršeči patriotsku dužnost y>a sokolskom polju za kralja i otadž* binu. Ban Zetske banovine Smiljanič. U žalosti za izgubljenim bratom Anton Malej sa vama učestvujemo. — Mava neprežal jenom bratu Antonu Malej! Sokolsko društvo Gospič. Sokolska župa Niš deli vašu nc* sreču. Cuvače večan pomen brata Ma* leja borca za slavu domovine. Starešina Dimitrijevič. Delim vašu žalost i hvala bratu Maleju! Sokolsko društvo Niš, starešina Steva« novič. Sokolsko društvo Omišalj plače nad ^ preranim grobom brata Maleja izrazavajuči svoje najdubljc i najis* kreni j c saučešče kličuči: Slava mu! Starosta Torbica. Potresni tragičnom smreu brata Maleja izrazujemo duboko saučešče. Sokolsko društvo Jelša. Povodom iznenadne smrti brđta Maleja za borbu prvenstva naše drža« ve kroz Sokolstvo, kojega je sada istom u život prenelo primite bratsko saučešče. Sokolsko društvo Bos. Dubica. . Izvolite p limiti naše iskreno i du= °ko saučešče nad tragičnim gubitkom mnoga brata Antona Maleja, koji je a<> svoj život u vršenju najsvetijih sokolskih dužnosti. Oh priliki nesreče, ki je zadela vase društvo s smrtjo vrlega in požrtvovalnega brata Antona Maleja, izražamo naše iskreno sožalje. Sokolsko društvo St. Vid nad Ljub. Nad tragičnom smrču odličnog m .g sokolskog prvaka br. Antona Maleja primite i od mene najiskrenije saučešče. S pozdravom: prof. dr. Fra» njo Bučar, član Medunarodnog olim* pijskog odbora i delegat za Jugosla« vi ju (Zagreb). Sokolsko društvo Knjaževac. Brat Anton Malej poginuo je u borbi za čast i veličinu našega Sokol* stva. lako mi 'Sokoli treba da smo spremni da svagda, po primeru naše slavne brače iz mlade istorije Sokol* stva padamo i polažemo glave za svo* je i narodne ideale, ipak nas smrt y>* ginuloga brata teško potresa, jer je oh bio nada naša i ponos. Molimc da primite naše bratsko saučešče, a iste tako da izjavite i po* rodici poginuloga našega brata i da je obavestite, da čemo u srcu svome ču* vati ljubav prema njemu i da če on, iako mrtav, živeti kroz stotine naših Sokola. Sokolsko društvo Velika Kikinda. Radi izgube velikega jugosloven* skega Sokola br. Toneta Maleja k splošni nacionalni žalosti se pridružuje Akademski športni klub »Primorje«^ Ljubljana. U času kada majka domovina pri* ma u svoje krilo svog dragog sina, na* šeg plemenitog i dobrog brata, sa tež* kom boli u duši i suznim očima k!a* niamo se pepelu njegovu. Slava bratil Maleju! Prednjači Sokola Sinj. U ime sviju članova našeg dru* štva izrazujemo bratsko saučešče za umrlim bratom Malej Antonom želeč mu laku zemlju i vječnu uspomenu. Zdravo! Sokolsko društvo f)enovič. Sa današnje sjednice starešinstva ovc župe, nakon komemoracije zasluž* ove župe, nakon komemoracije zasluž* noga i neprežaljenoga brata Antona Maleja poginuloga u borbi za slavu i pobjedu naše nacije i našega Sokob stva, molimo vas, da u torne sjubitku, kojega živo osječa čitavo naše Sokob stvo, primite izraze našeg bratskog saučešča. Slava bratu Maleju! Sokolska župa Split. Iz redova sokolske porodice, iz redova naše uzvišene organizacije i opel se je odijelio za uvijek jedan od r.ajvrsnijih Sokola, svima nam mili sokolski brat Anton Malej. LT velikoj tuzi koja je snašla uz njegovu staricu majku, rodene mu sestre i braču i naše celokupno Sokol stvo nenadanom i puno preranom smrču brata Maleja i naše društvo dijeli s vama veliku 'bol nad ovim ta ko teškim i nenadoknadivim gubit* kom, pa primite tim povodom izraz našeg bratskog, iskrenog. najtopliječ i najdubljeg sažaljenja. Kod drugih velikih i kulturnih na* roda ovakove sc pobjednike dočekuje sa slavijem i svima počastima, dok smo mi Sokoli vjerni našem načelu »ni za čast ni za slavu« blagopokojnog brata Maleja morali na žalost doče* kati sa bolnim srcima i teško ožalo« ščeni. Nezaboravnom bratu Maleju sa« čuvati čemo trajnu, neizbrisivu i naj svijetliju spomen. Slava bratu Maleju i vječni mu spomen medu nami! Zdravo! Sokolsko društvo Sušak«Rijeka. Sokolsko društvo Beograd II. na svojoj sednici od 22. jula izvršilo je komemoraciji! za pokojnim bratom Antunom Malejem. Tom prilikom ovlastila me je društvena uprava, da se u ime Sokola Beograd II. pridružim bratskim saučeščima za dragim bra« tom, koji je umro u vr.šenju sokolske dužnosti. Sokolsko društvo Beograd II. £ Beograd, 8. augusta 1930. Gospodine začasni Pretsedničc! Savez Sokola kraljevine Jugosla« vije, duboko dirnut bolnim dogodajem, vrši časnu dužnost, da povodom tra* gične smrti svog dragog člana Antuna Maleja na međunarodnim takmičenji* ma u Luxcmbourgu izrazi u ime celo« kupnog jugoslovenskog Sokolstva 1 u ime rodbine pokojnika Vama i Uniji Gimnaštičkih Društava Luxembourga svoju najvišu blagodarnost za svu naj’ lepšu pažnju i drugarsku skrb, koja je bila iskazana u teškim i zadnjim tre* nucima života našeg dragog pokojni« ka, a posebno za veličanstveni pietet i čast po njegovo j smrti, Svoju najvišu blagodarnost oseča« mo prema svima, koji su u teškim ča* sovima tragičnog dogodaja iskazali našoj vrsti duboku sučut, tople sim« patije i drugarsku susretljivost u sve* mu i u toj iskrenoj pažnji naša je eki* pa našla veliku utehu. Gospodine začasni Pretsedničc, mi Vas najlepše molimo, da u ime Save« za Sokola kraljevine Jugoslavije i u ime pokojnikove rodbine izvolite hiti tu mačji n naših najtoplijih osečaja za-hvalnosti svim luksemburškim i osta* lim gimnasćičkim organizacijama, svim uglednim pretstavnicima Vašega grada i celoj pl.emenitoj luksemburškoj jav* nosti na iskazima dubokc sučuti i pieteta prema našem pokojniku. Naročito Vas molimo, da budete tumačem naše najtoplijc zahvalnosti gospodinu pretsedniku Charlesu Caza* Fetu, koji je preko Vas u ime svoje i u ime Medunarodne Gimnastičke Fede« racije i Unije Gimnaštičkih Društava Franeuske izrazio duboko saučešče. Našu veliku zahvalnost iskazuje* mo gospodinu pretsedniku Saveta Uni* je Gimnaštičkih Društava Luxem* bourga Humbertu Clement, gospodinu vice«pretscdniku Andre Bordang, gO: spodinu blagajniku Jactjues Krau, koji su našoj ekipi iskazali svu iskrenu dru* garsku pomoč. Duboko zahvalnost osecamo pre* ma Njegovoj Eminenciji Nadbiskupu Luxembourga, koji je pokojniku po* delio poslednji blagoslov. Isto tako naročitu blagodarnost osečamo prema gospodinu doktoru Mouton, primariusu klinike St. There* se i gospodinu doktoru Peeters, koji su sa največim samopregorom poku* šali sve da našem pokojniku spase ži« vot i da olakšaju njegove boli. Veliku hvalu izrazujemo na susret* Ijivosti klinike St. Therese kao i se; strama, koje su našem pokojniku iska= zale samaritansku njegu. Naročitu našu veliku blagodarnost iskazujemo svoj uglcdnoj luksembur« škoj štampi, koja jc najtoplijim reči« ma popratila ovaj tragičan slučaj i iskazala svoje iskreno saučešče. Sve ove iskrene i tople simpatije luksemburške javnosti duboko su od* jeknule u srcima jugoslovenskih So* kola kao i u čitavoj našoj domovini Uveravajuči Vas, gospodine za* časni Pretsedničc, ponovo o najiskre* ni jo j našoj blagodarnosti i o blagodar* nosti prema svima, molimo Vas ujed* no, da i ovom prilikom izvolite primiti izraze našeg najodličnijeg poštovanja Zdravo! Savez Sokola kraljevine Jugoslavije. I. zam. starešine: Gangl. IZ ŽUPA I DRUŠTAVA ŽUPA CELJE. JUBILEJ SOKOLSKEGA DRUŠTVA V ZAGORJU OB SAVI. Sokol v Zagorju proslavi v nedeljo 17. avgusta 401etnico svojega obstoja. Društvo otvori ob ti priliki zraven So* kolskega doma krasno urejeno letno telovadišče, kjer je prostora za 260 čla> nov v razstopu in je 400 sedežev na zidani tribuni. Vzpored proslave jc sle; deč: Sobota 16. avgusta ob 20. uri slavnostni predvečer. 1. Sokol in narod sta eno — deklamacija, posvečena So--kolu ob priliki 401etniee. 2. Slavnostni govor. 3. Razdelitev diplom zaslužnim članom 4, Nema scena na odru. 5. Kres in umetni ogenj na Gorici. Nedelja. Ob 9. uri sprejem na kolodvoru. Ob УЛ0 uri skušnje telo; vadečih, ostali se poklonijo umrlim članom na pokopališču. Ob U. ufi po* vorka — zbor na letnem telovadišču. Ob 12. uri skupni obed v Sokolskem domu. Ob 15 uri javna telovadba. III. seja zbora društvenih načelni: kov in načelnic se bo vršila v nedeljo 17. avgusta ob 10. uri v Sokolskem do mu v Zagorju ob Savi, Vzpored; 1. Čitanje zapisnika zadnje seje. 2. Po ročilo načelništva. 3. Razgovor o pred* njačkem tečaju. 4. Tekoče zadeve 5. Slučajnosti, Društvo v Zagorju je zaprosilo za 75% popust na železnic:. Legitimacije bodo društvom pravo časno poslane. Film župnega zleta v Celju, član župne uprave, brat Josip Kramar, last* nik tvrdke Sanitas v Celju, jc kakor lani v Trbovljah, filmal tudi letošnji župni zlet v Celju. Posnetki so dobro uspeli in jih bo imenovani najprej predvajal v Celju pred hotelom Union in v obeh telovadnicah, v mestni in osnovni. Pozneje bo župni prednjak brat Burja te posnetke proizvajal r.rl društvih, ko jih bo službeno posečal Filmom župnega zleta bodo pridejan; nekateri posnetki z župnih zletov v Trbovljah in Šoštanju, tako da bo vsa: kokratna predstava trajala približno dve uri. Te predstave se bodo vršile brezplačno; poset bo omogočen vsa* komur. Župna uprava je izrekla bratu Kramarju iskreno zahvalo za njegov trud in požrtvovalnost, saj je župi s tem na najlepši način ohranil za dolgo vrsto let zgodovino župnih zletov. Društvene prireditve. Ta mesec se vršijo v župi še ti*le javni nastopi: 15. avgusta v Radečah, 17. avgusta v Zagorju ob Savi, 24. avgusta v Št. Petni v Savinjski dolini in 31. avgusta v št. Pavlu pri Preboldu. Bratska društva opozarjamo, da so ti dnevi oddani in naj svoje eventualne javne nastope določijo na take dneve, da ne pridejo v nasprotje / zgornjimi. Natečaj za župne pnoste vaje 1931 Načelstvo Sokolske župe Celje razpi suje natečaj za župne proste vaje za leto 1931. za člane, članice, naraščaj deco in starejše brate. Vaje naj bodo primerne močem posameznih oddelkov in opremljene s potrebnimi parti* turami. Eventualna podrobna navodila daje župno načelništvo. Rok za vlaga nje je do 1. septembra 1930. Župna uprava. ŽUPA LJUBLJANA SOKOLSKO DRUŠTVO LITIJA* ŠMARTNO. Javna telovadba Sokolskega dru = štva Litija*5martno se bo vršila na praznik dne 15. avgusta na prostornem športnem igrišču v parku »Švarceve hoste«. Športni prostor, na katerem se bo vršila javna telovadba, je oddaljen komaj 4 minute od kolodvora, ter ima prednost predvsem v tem, da ga obda* ja močna senca okoli stoječih gozdnih dreves, tako da imajo gledalci pogled na telovadišče iz največje sence v par* ku, v katerem se bo vršila tudi velika narodna veselica. Pred oficijelnim te= lovadnim nastopom se bo vršila 30mi= nutna nogometna tekma lastnega ki a* ba s sokolskim športnim klubom Tr* bovlje. Po nogometni tekmi se bodo izvajale proste vaje vseh oddelkov m orodna telovadba. Pri telovadbi sodeluje godba Sokola 1. iz Tabora, zvečer pa še društveni plesni orkester. Priprave za javni nastop kako’’ ve selico so v polnem teku. Bratskim so sednim društvom so sc razposlale že* lezniške legitimacije, na podlagi katerih je dovoljena četrtinska vožnja vsem udeležnikom. Zelo ugodne zveze; vlakov kakor tudi velik popust na že* lcznici dajejo vsem posetnikom mož nost udeležiti se javne telovadbe v l.i liji. Privatniki dobijo na zahtevo iegi tirnacijc za 75% popust direktno pr društvu v Litiji. Poleg vseh ugodnosti, ki jih n ud prireditev, nudi Litija vsem poj.ctui kom tudi ugodna kopališča na Savi katera tujci vedno radi posečajo. Z ozirom na velike ugodnost’ v% bimo brate in sestre kakor tudi vse sokolstvu naklonjeno občinstvo, di? javno telovadbo poseti v kar največ-, jem številu. ŽUPA SKOPLJE Doprinos Sokolske župe Zlagreb mesto venca pok. br. Antonu Maleju. Sokolska župa Zagreb priposlala je Jugoslovenskog Sokolskoj Matici u Ljubljani mesto venca na odar pk. brata Antuna Maleja doprinos od 500 Din sa molbom, da uz ostale doprinose drugih društava i korporacija izvoli dostaviti ucviljnoj majci milog pokoj* nika Knjaževačko Sokolsko društvo, sa vanredne sednicc upravnog odbora, od* žane na počast i u spomen rano pre* ntinulog brata Antona Maleja uzor Sokola i gordosti naše nacije, šaljc Sa* vezu svoje najiskrenijc i bratsko sau* češče. Klanjamo se sa največim pijete* tom našem dičnom pokojniku, velikom Sokolu i Jugoslovenu Antonu Maleju i sa iskrcnom tugom duboko žalimo njegovu preranu smrt. Neka bi mu bio večni spomen i priznanje Sokolstva i nacije, za koje je pao boreči se za njihov ugled i sla* vu. Večna mu slava i hvala! Zdravo! ZAHVALA SAVEZA (SKJ UNIJI GIMNAŠTIČKIH DRUŠTAVA U LUXEMBO.URGU. Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije uputio je gospodinu Robertu B i a s s e u r. začasnom pretsedniku ’ Unije Gimnaštičkih Društava u Lu* xembourgu slcdeču zahvalu na toplim izrazima saučešča i na velikim posmrt* nim počastima, koje su bile iskazane pk. bratu Antunu Maleju u Luxem* bourgu: KNJIćE I LIST0VI »Soko na Jadranu«, glasnik Sokol skih župa Split i Šibcnik*Zada,\ pod uredništvom br. S. Vrdoljaka izišao je broj 4—6 sa ovim sadržajem: R;č Nj Vel. Kralja Jugoslovenskom Sokoistvu. _ Dr. Laza Popovič (Zagreb): Posla* nica Sokolstvu II. — S. V.: Sedamde* setgodišnjica brata dr. Lazara Cara. Josip A. Kraljič (Split): Sokolima. — Dura Brzakovič (Beograd): Posle triumfa. — Glasovi povodom sleta. -S. V.: Sa sleta u Beogradu. — Lhotsky Fran (Osijek): Slet naraštaja Sokoia kraljevine Jugoslavije. — S. V.: Čeiio* slovački Sokoli u Splitu. -- Josip Boko (Sinj); Žena nekoč i sada. — Za našu decu i naraštaj. — J- A. Kraljič: Soko i Beli Orao. — J A- Kraljič: Cina k^ šulja. — J. Boko: Konj »Soko« i Pco Sokolič — Ivanko Bendiš (Kotor). Se.-stra Milena. — Tone Kamenja k: Prva demonstracija. — vesti iz župe Split — Jugoslovensko Sokolstvo. »Novi iseljenik«, glasilo Saveza or* ganizacija iscljcnika u Zagrebu, Sr. 8 od 1. o. m. posvečen je republici Bo* livi j i. »Prosvjetni pregled«, Zagreb, izla* zi jedanput mesečno. Prctplata lo kon* ca godinc Din 30. Pojedini broj Din 6 »Gospodarski list«, Zagreb, br 8 Izlazi svakog meseca. God. pretohta Din 50, za članove Din 30. »Mornar«, poučni i zabavni * st za pomorski svijet, Sušak. Izlazi jedanput mesečno. God. pretplata T)in IS P:>ji dini broj Din 4 »Prosveta«, list za zabavu, pouku i prosvečivanje, Sarajevo. Izišao j broj 8. za mesce august ovog popular* nog lista. Godišnja pretplata Din 60. polugodišnja Din 30, četvrtgodišnja Din 15. Pojedini broj stoji Din 5. SOKOLSKO DRUŠTVO DEVDEs LIJA. U Dcvdeiiji, na krajnjem jugu na* še otadžbine i našeg Sokola kraljevine-Jugoslavije, postoji Sokolsko društvo od 1913. god. Rad ranijih uprava imao je dosta uspeha u idejnom i tehničkom pogledu Ideja sokolska obuzela je veći deo ovdašnjc omladine. Učcniei, r^dtučka i trgovačka omladina popunjuju reiio* ve našega dičnoga Sokola. Društvo je siromašno, jer je i Dcvdelija siromašna, teške posledice rata, a nadošk je i ekonomska kriza. Ipak, Dcvdeiij i st budi, taduje se, veseli i živi i trudi se da živi životom našega naroda. Kakav je život Dcvdelije, takav je i Sokolskog društva. Društvo nema sprava, nema vežbaonice. Zahvaljujuči gostoprinir stvu Narodne čitaoniee i upravama osnovnih škola, mogu se danas ubav= ljati kancelarijski poslovi i časovi vev= be i predavanja. I pored nedostataka u spremi-teh* ničkog vodstva i ostalih sokolskih rad* nika, kao i siromaštva članov" ipak se radilo, radi i radiče. Društvo ima redovnih članova 35, članova pomagača 83, naraštajaea 28, naraštajka 26 mu* ške decc 46, ženske 39 Na svesokolskom sletu u Beograd-,, društvo je učestvovalo sa 12 spremnih i valjanih Sokola vežbača. Blagodareči požrtvovnosti i sokolskoj ljuoavi i odanosti brače: načelnika Karajaniča Petra, zam. načelnika Piperoviča Jova= na i sekretara Buljubašiča Bratislava svi sa svršenim prednjačkim kursom u Skoplju, kao i članova upravnog od* bora i sviju oduševljenib članova vež* bača, društvo je u ovoj godini priredilo 4 akademije i 6 javnih časova u Dev deliji. Posle sleta nije se malaksalo, apra* va se dala odmah na posao. 20 jula prireden je javan čas u selu Stojakovu Sokoli sviju kategorija vežbali su na ovom javnorn času. Pred postrojenim sokolskim vrstama, okružen mnogo* brojnim seljanima, br. starešina Steva= novic K. Mihailo, profesor, održao je prigodno predavanje o razvoju Sokol stva i značaju Sokola kraljevine Jugo slavije. Seljani su primili Sokole kac svoju braču i sestre. Jagmili su sc kc če više Sokola i Sokoliea da pogn-l: Posle vežbe nastalo je narodno vesel jo U 20 časova burno pozdravljeni or scljana, Sokoli su napustili selo Sro jakovo. 27. jula priredio se je javan čas u selu Bogdanci, a 2. augusta u selu Ne gorcima. Po ovim mestima organizovace v. seoske čete i stvarače sc mogučnost d i seoska dcca več u školi uče sokolski; vežbe i da sc upoznaju sa Sokolsm m Nadamo se, da če se prilike p<> boljšati. Očekujemo pomoč Saveza župe, a mi čemo sokolski napied пг korist i slavu Kralja i otadžbine. — ŽUPA ŠIBENIK - ZADAR SOKOLSKO DRUŠTVO VODICE, t Br. Ivo Dur atov. U banovinskoj bolnici u Šibenik; preminuo je pred nekoliko dana i najiepšem cvetu svoje mladosti u 21 godini života vrli prednjak ovoga dru štva brat Dunatov Ivo. 'Odavle pošlje jedna četa Sokola i dece da brat-Ivu što dostojnije ispratc. Od bolnic; do motorne lade »Lovac«, koja ;t zemne ostanke brata Dunatova im a It da prenese u rodno mesto,»ispratiše ц i Sokoli šibemčkog društva. U Vodi cama dočekali su pokojnika Sokoli -velikim mnoštvom scljana, koji su skupa sa braeom oplakivali prerani smrt brata Ivana. Pred otvorenim gro bom u ime ovdašnjeg Sokolskog društva oprostio sc je od pokojnika vco. ma dirljivim govorom načelnik bra' Martin Cičin«Šain. Redajuči pokojni kove vrline, koje su ga pored njegovi mladosti obilno krasile, lepim rečiir istahao je brat Šain pokojnikovu lju bav prema Sokolstvu, njegovu vel k' požrtvovnost u društvenom radu, ko: jem jc posvečivao sve svoje mladena: ke sile. Još kao naraštajae istakao u u Sokolu svojim radom te je u toj d o Iv več stupio u predniačke redove, oda juci svoju sokolsku bratsku ljubav nas fočito svojoj najmlađoj bradi, sokol* skoj deci. Saradivao je uvek neumor? no u svim društvenim sekcijama i ti* me je ovo društvo njegovom smrdu tcško pogođeno. Ganutljive redi brata Šaina dubo* ko su potresle srca sve bracc Sokola i svih meštana, koji dodoše da se po po* slednji put oproste od svog dragog brata. 1 mnoga suza orosila je ovaj prerani grob vrlog mladog Sokola br. Iva Dunatov. Neka je slava njegovoj uspomeni! ŽUPA SUŠAK - RIJEKA SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSAN* DROVO. f Br. Ivan Bunc, društveni starosta. Dne 2. augusta zaklopio je za uvek svoje blage oči naš dični starosta br Ivan Bunc, um. škol. nadzornik, odšl načelnik i t. d. Premda je navršio 69 godina, ipak nas je ta vest zaprepa stila. Roden je bio u Karnnju (Vipava) Učit. školu je dovršio u Kopru, nakon koje je službovao, večinoma u svoj* stvu škol. nadzornika u Trstu, Pazinu Kastvu, Opatiji i napokon u Krku. gde je bio i umirovljen. Svatko, tko ga je poznavao žali za njim, jer je pokojnik znao pridobivati prijatelje svojim ko. rektnim postupkom. Impozantan stas nasmijano lice, naprednjaštvo i nacijo* nalna svest, bile su njegove odlike. Juš pred dobrih mesec dana vežbao je u vrsti starijih, pun života i energije. Ne sudbina je htela drukčije i mi ga izgu bismo na uvek. Njegovu smrt oplnkuje verna supruga Ivana, kči Milena, te vredni sinovi Dušan i Mirko. Da je bio opce poštovan, dokazao je u nedelju sprovod, kakvog Aleksandrovo nije vidilo Osim zastupnika svih opcina na Krku, nadošli su izaslanici svih brat društava, sres. načelnik iz Krka sa vi* še činovnika i ličnih prijatelja pokoj* nika. 'Pred kudom žalosti oprostio sc s pokojnikom g. prof. Milič, iznosivši historijat nacijonalne borbe u Istri. U povorci su nošeni mnogobrojni venci medu kojima su se odlikovali oni sa Strane Sokolskog društva i opdinc Mesna glazba svirala je tužaljke, na nije bilo oka, da nije bilo orošeno. Pred crkvom progovorio je amošnji škoi upravitelj, te se u ime učiteljstva opro* stio od svog dobrog druga i starešine Na otvorenom grobu govorio je brat podstarosta dr. Petek i u kratkim po* tezima iznio sok. rad pokojnika. Kad sc je društveni barjak spustio, da dacle poslednju počast svom starešini, čulo se je glasno plakanje. — Brate staro sta, Tvoje smo telo izručili domadej siobodnoj grudi, a duh Tvoj ostat de još dugo medu nama. Mir njegovom pepelu, a rastuženoj obitelji naše iskre* no saučešde. MALI OGLASI REUMAT1ZAM ichias, ukočenost žila, ko-stobolju, zubobolju, glavo-bolju itd. liječi najsigurnije , ANTIRHEUMIN“, koji je kroz kratko doba stekao bezbroj priznanja. Cijena orig. flaši 35 Din, a pokusnoj 18 Din. FERP ALBUMIN je izvanredno sredstvo proti malokrvnosti, općoj slabo-oi, pomanjkanju teka itd. Cijena orig flaši 35 Din Oba liieka dobivaju se u apotekama i li kod proizvadača: Mr. A. Mrku-š.'ća, apotekara — Konjic (Hercegovina), koji šalje franko pouze-čem 3 orig. flaše za 105 Din, a 1 za 40 Din. Pokusne 3 flaše „ Antirheumina" za 65 Din, a 1 za 25 Din. — (U inostranstvo šalje franko 6 orig. flaša za 300 Cin, a 6 pokusnih „ANTIRHE-UMINA“ za 160 Din, doznačivši unapred novac). 1 je najmoderneje urejena In izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošurejn knj'ge v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste / Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnihlistov/Lastnatvornica šolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/Risanke,dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica IVAN BRICELJ LJUBLJANA, Dunajska cesta 16 Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne Semena za polje in vrt nudi SEVER & K0MP. LJ UBLJANA Zahtevajte ponudbo! Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žutieu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama. Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine a 0'80 m širine samo Din 2’50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljku od preko 500 m prima narueitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene. Preporuea se svima Sokolima i Sokolicama Ljudevit Wachtersbach, Čakovec bojadisar (barvarija) Movalnlta 1 StURK Ljubljana, Dunajska cesta 12 priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina. Specialna mehanična delavnica za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se LUD. BARAGA * LJUBLJANA ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6 Telefon 29-80 Telefor. 29-80 Posojilnica v Mariboru Ustanovljena leta 1882. Q r. z. z o. p. # Telefon štev. 108 ====== Narodni dom ..................... Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°o, na menice po 9° o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000*—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—. MEDIĆ -ZANKL TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIC TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD LASTNI DOMAČI PROIZVODI: Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastib in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo. CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA. „Kavarna Medulic“, Zagreb, Iliča 59 Elegantna in najmoderneje urejena kavarna. Vsi domači in inostransk: časopisi. Iz kavarne vozi lift v prvo nadstropje, kjer se nahaja največja BILJAR DVORANA z 8 biljari in sepa-rirane igralnice. Odprta vina in pivo na čaše. Shajališče Sokolov! Lastnik: Ciril Tratnik NOV! CEJENIH Д šalje badava tvornica tambura Tambura V stjepah m.gilo. sisakbr.so (Hrvatska) Fotograf, atelier, ,VIKTOR“ LJUBLJANA, KNAFLJEVA ULICA 4 (nasproti Narodni tiskarni) izvršuje moderne portrete, povečave in reprodukcije po vsaki sliki, skupine, slike za legitimacije itd. Prvovrstno delo. — Zmerne cene. I DEŽNIKE IN SOLNCNIKE j • • • • j v največji izbiri priporoča po nizkih cenah • ! L.MIKUŠ LJUBLJANA, MESTNI TRG 13 : Mesne Konzerve in mesne izdelke najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN BRANKO PALČIČ CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6 Dobavitelj Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Naslov /a brzojavke: TRIKOTAŽA Zagreb Telefon štev. 20-77 Podružnica BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvršuiem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop članov, članic in dece točno po predpisih SKJ. Nadalje se priporočam vsem bratom za izdelavo najmodernejših civilnih oblek, katera izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici. F Slamič LJUBLJANA Gosposvetska c. 6 Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamic Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne! Restavracija „VAROŠKA PIVNICA44 ZAGREB, G A JE V A ULICA 9 Poznana stara zagrebška gostilna v sredini mesta. Domača kuhinja, prvovrstna vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjčki, prašički, race itd. Veliki letni senčnati vrt. Vsako soboto in nedeljo koncert vojaške glasbe. Shajališče Sokolov! Cene zmerne! Lastnik: Ciril Tratnik TRGOVAČKA TISKARA G.KRALJETA UŠAK STROSSMAYEROVA | ULICA br.7 UTEMELJENA _ GODINE 189D ф O e >o O f s > v_ (0 _Q ■S 0) n rt BRZOJAVI: KR L.E A S U Š A K -a i ŠTAMPILJE PEČATNJAKI ETIKETE ITD. Solidno, tačne, jeftino kod sit№&S¥ETE& Ljubljana,Sv. Petra c.18 7 Prvoklasni na samoj morskoj obali s vlastitim parkom i kupalištem uz umjerene cijene. C Tvornica gmmastickih i C = sportskih sprava ===== J.Oraž@m Ritoka, Dolenjsko Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana GRCzA HORVATEK ""l ............. ■ ZAGREB FRANKOPANSKA UL. BR-9'gM Izradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečanih i vježbačih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. Vanjskim društvima obavijam brzu o premu. izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče Iju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cenenaj-umerenije. - llustfOVJIii cetlik t P. И. Petrovič Trgovina porculana i stakla Sušak, Strossmayerova 8 Ш vseh vrst po foto= pafijahalirizbah izvršuje za vsstovi? jsten tisk nalselidnejc KL!$ARNA-ST'DEU l2UBL3BNR*DfIIMflTINQVAll Iv. Bmnčit s Fr. Rebernik pleskarja in ličarja se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne! Ljubljana, Kotnikova ulica iinii mm ggn o uiiii R E Gl STR O VAN A ZADRU G A S OGRANIČENIM JAMSTVOM opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija. NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BHOJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831 Zahtevajte cenik! Продаје техничких производа друштво c o. j. „ХАМАГ“ ЉУБЉАНА КНАФЉЕВА УЛИЦА БР. 4 Геодетски инструменти и помаглла свију врсти. ft ■} OSNOVANA 1881. GOD. J i—_---------------------—------ 3 3 3 3 i Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovai-Mica Koščeva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani.