Poštarina plaćena n gotovom
Godina VRI. Broi 31
U Zagrebu, 31 lula 1936.
Poleđini bro? stoji dinara 1.50
» n orava
i
* '"niT'Cern®lJ
Pl’šMorne/?™
ljublj akš.,- ■p-.-.CAJ'T/:
I
Pravda i naša borba za slobodu, od kojo nikada nećomo popustiti, i pobjeda koja mora nastupiti kao bisto, rička nužda jedne nepokolebivo voljo cijelog; jednog; naroda, otpuhnut ćo sva filozofska razmatranja o rimskom im. perijalizrau kao Leznačajno pojavo.
DR. IVAN M. ČJOK, pretsj. Saveza.
GLASILO SAVEZA
IMGOSIOVFNSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
TIENGO IZNOSI VAŽNU MUSSOLINIJEVO IZJAVU 0 TRSTU
Tiengo — to ime nije nepoznato onome, ko makar i u grubim crtama pozna prilike u Julijsko] Krajini. To je dojučerašnji prefekt tršćanske pokrajine, a raniji prefekt goričke pokrajine. Ima u svojoj karijeri svega desetak godina službe u pograničnim provincijama, od toga četiri u Trstu. Sad je premješten za prefekta u Bolognu i tim povodom osvrćemo se na njega i njegove »zasluge« u radu uz granicu, bolje reći u terorisanju Julijske Krajine.
Tiengo — to ime ima i samo po sebi jedan grub, neugodan zvuk, a naročito je u vezi s djelima čovjeka, koji ga nosi, to ime neugodno i odijozno. Nikad nije naš, čovjek s tršćanskog Krasa ili iz Goričke izgovorio to ime bez nekog osjećaja mržnje i gadjenja. Tiengo je bio prototip fašističkog funkcionera udarnog karaktera, on je u našim krajevima pretstavljao arditskl, ofenzivni, škvadristički sistem oštre asimilacije. On se je služio metodom otvorenog terorizma i progona, dok su se nekoji drugi prefekti često sakrivali iza civiliza-torskih forma ili davali	svojim akcijama
neki karakter oficijozne	korektnosti, ba-
rem u formalnom pogledu. Tiengo se toga nije držao, on nije imao skrupula i znao je najbrutalnije da zadre, recimo, i u odredbe Lateranskog sporazuma, kad se radilo o progonu slavenskih svećenika. On je u Goričkoj upravo harao u crkvi i ništa ga nisu smetale obaveze Mussolinijeve prama Pa d. On je to činio i u tršćanskoj biskupiji i zabranjivao je jezik u procesijama i u propovijedima, a njegova je i forsirana afera oko biskupa Fogara. U čisto poiicij-i’-om i fašističkom progonu, bio je nenadmašiv. Pod njim je suradnja upravne vlasti i neodgovornih razbijača bila upravo savršena. I nedavno je izvršio nekoliko grubih udara po našem narodu — novim konfinacijama velikog broja mladih ljudi iz Trsta i okolice.
I sad taj gospodin ide iz Trsta. Ne znači, da je time konac sličnih metoda. Izgleda, da mu je nadjen dostojan nasljednik, jer Trst se ipak ns može prepustiti bilo kome.. Trebaju ga u Bologni, revolucionarnoj Bologni gdje je upliv fašističkog disidenta Avenantija vrlo velik. Tiengo mora tu da učini red.
Sad povodom njegovog odlaženja iz Trsta priredjene su razne oproštajne parade, na kojima se je moglo koješta vidjeti i čuti. Druge nas stvari mnogo ne interesuiu, ali nas interesuje naročito jedno mjesto iz govora, koji je tom prilikom izgovorio Tiengo. Bilo je to u prefekturi 25 jula. Tiengo je naredio, da se tu okupe svi pretstavnici vlasti civilnih i vojnih, te fašizma. (Crkvenih nije bilo), i tu je Tien-so održao neku vrst oproštajnog raporta. U jednom velikom govoru iznio je sam sve svoje zasluge za fašizam u pograničnim krajevima. Rekao je, da je pred četiri godine došao u Trst s dušom borca iz rata na Krasu, da se bori za Italiju na tom Istom Krasu, kao što se je borio za vrijeme svjetskog rata u streljačkim jarcima. I kaže dalje: »Kad ne bih bio tako nastupio, ne bih bio izvršio zadaću, zbog koje me ie Duce ovamo poslao«. Znači, da je Mussolini lično želio, da Tiengo izvrši na Krasu ona nasilja, koja je izvršio i da ga je zato u Trst poslao. To je jedno dragocjeno priznanje. Ali to nije sve i to nije ono najvažnije što želimo istaći. Tiengo iznosi iedno naročito delikatno otkriće, koje je važno i s obzirom na internacionalne odnose, naročito s obzirom na odnose Italije • Jugoslavije.
Tiengo, naime, u tom svom govoru iz-nosi, kako su on i tršćanski načelnik Saetti bili kod Mussolinija zbog nekih pita-
VSI SLOVENSKI SLUŠATELJI TRŽAŠKE TRGOVSKE VISOKE ŠOLE P00 POLICIJSKIM NADZORSTVOM
ITALIJANSKI TOVARIŠI SE MORAJO PA VADITI Z OROŽJEM UNIVERZA ALI KASARNA ?
Trst, julija 1936. — A g i s. — Tržaška visoka trgovska šola, znana pod imenom »Revoltella«, je pod fašizmom globoko padla kot učni zavod. Dvignjena je bila učno na stopnjo fakultete, a s tem notranje ni prav nič pridobila. Trstu, kot velikemu trgovskemu pomorskemu mestu ie bila sicer potrebna in mnogo naših rojakov je dokončalo študije na njej. Veljala ie kot dober učni zavod.
Naši študentje so tu že od nekdaj tvorili krog zase. Ni zato čudno, da je fašizem tudi nanje vrgel svoj pogled, saj so bili to kot redki inteligenti, ki so imeli namen z italijanskimi študiji ostati tudi do-
ma. Onemogočal jim je delo vsepovsod in koncem študija, so morali skoro vsi, po preganjanjih, preko meje. V zadnjem času pa so še celo poostrili postopanje proti njim in vse spravili pod policijsko nadzorstvo; z njimi celo tudi one redke, ki so prišli študirat iz Jugoslavije, kot jugoslovanski državljani. Ni čudno če je dotok od zunaj vedno manjši.
Pa tudi njih italijanski kolegi študirajo v zelo čudnih razmerah. Vsa šola je namreč smatrana kot fašistična kasarna. Z gimnazijci morajo vsako soboto od štire ure zjutraj dalje na vojaško vežbališče in poslušati mesto predavanj vojaška povelja.
Seveda so slušatelji večji del. zlasti bolj zanesljivi nekaj več kot navadni vojaki.
Na šoli predavajo samo zanesljivi fašisti — profesorji. Materija se ne podaja kot znanstvo, ampak kot fašistična povelja, ki jih morajo obvladati breziznimno in brez oporekanja ali odvojenega mnenja. Ni čudno če je prisiljen vsakdo, tudi še po končanem študiju in kljub dosegu doktorskega naslova, iskati mimo fašističnih resnic, še druge in šele iskati pot v pravo znanstveno delo. Tako je fašizem ponižal ta zavod, ustanovljen gotovo v čisto druge namene, v učilnico laži in politične propagande.
VRENJE V TRŽAŠKEM FAŠJU
KONFLIKTI TIENGA IN PERUS1MA
V soboto se je poslovil od vseh oblasti v Trstu dosedanji prefekt Tiengo. Splošno se je opazila in tudi v fašističnih krogih komentirala odsotnost pokrajinskega fašističnega tajnika Perusini-ja. Dal se je zastopati po administrativnem tajniku. Ne odhajajoči prefekt ne drugi govorniki niso omenili pokrajinskega tajnika. Očitno je nasprotje med fašističnim tajnikom in prefektom za časa, ko je bil tajnik Perusino na bojišču v Afriki, in ga je kraški fašistični inspektor Grazioli nadomestoval, na-rastio do take mere, da so se mora1,*, ukreniti težji koraki. Najprej se je moral umakniti Grazioli, ki je šel za pokrajinskega tajnika v Trento. Sedaj pa gre prefekt Tiengo na novo službeno mesto v Bologno.
Značilno je tudi, da je bil pokrajinski tajnik takoj po prefektovem odhodu zopet na delu in je že naslednji dan povabil na raport vse fašistične voditelje. Za naslednje dni pa je povabil na referat zastopnike vseh fašističnih organizacij.	,	„	„
Veliko se tudi komentirajo številne disciplinarne kazni in izključitve iz fašistične stranke v Trstu in na deželi.
Posebno značilna je motivacija, s katero je bil izključen neki Adolf Ozbic: >Ko se je pričakoval boj, je postal nezvest svoji prisegi in je tako pokazal, da nima tistega poguma, ki tvori tradicionalni fašistični duh«.
O vzrokih spora med Perusinijem in Tiengom se širijo razne vesti. Najbolj verjetna je verzija, po kateri se nista pokrajinski fašistični tajnik in prefekt Tiengo strinjala z brezobzirno odpravo slovenskega jezika iz cerkve in z nečuveno gonjo oblasti proti tržaškemu škofu Fogarju. To bi izhajalo tudi iz besed, ki jih Je izustil sam Tiengo ob slovesu. Rekel je namreč med drugim:
»Ko zapuščam Trst, gledam z veseljem na ta polet fašističnega pomlajenja, ki se je pričelo ob obletnici muče-niške smrti Oberdanka, 20 decembra 1933, in ki se nadaljuje na vseh poljih, v provinci in v mestu, v bližini in v daljnjem odsevu Trsta na morju in na kopnem«.
Prav ob proslavi Oberdankove smrti pa je prišlo do javnega konflikta med škofom Fogarjem in fašisti.
INCIDENAT i HAPŠENJA NA SKOLSKOJ PRIREDBI U VODICAMA
FAŠISTIČKI UČITELJ N1A POZORNICI MLATI NASU DJECU
Vodice, jula 1935. Uza sav teror, koji ovdašnje vlasti nad nama vrše, nije im moguće u nama uništiti ono za čim težimo, a i ono što je nama srcu priraslo. Na sve moguće načine oni na-stoje da nas, a osobito naše mladje, dovedu na svoj put, ali uzaludan im je posao. Svima je već poznato s kakvim se metodama služe učitelji nad našom djecom po školama, pa nije ni čudo da djeca nakon svršenih šest godina obuke ostaju većim dijelom analfabeti iu pak nauče samo pjevati »Giovinezzu«.
Na svršetku ove školske godine od "4 djece, koja su pohadjala školu, 51 su dobili lošu ocjenu, a ostala 23 su prošla sa dobrim. Ali da ovaj učitelj 1 učiteljica pokriju svoj neuspjeh kroz godinu, priredili su na koncu jednu zabavu koja je takodjer katastrofalno po njih svršila. Tri su mjeseca našu djecu mucih da glume divljeg Abesinca i kulturnog fašistu. Ali kad su djeca stupila najto^
nja Trsta. Bili su kod njega čitav jedan sat i razgovarali su samo o Trstu. Izisli su navodno sa suzama od uzbudjenja u očima, jer je Mussolini govorio o neminovnoj sudbini Trsta. On im je rekao doslovno ovo:
»Trieste ha un compito nazionale oggi, imperiale domani.«
(Trst ima nacionalnu zadaću danas, a imperijsku sutra).
Tiengo kaže, da se danas već »nazire profil te Mussolinijeve enuncijacije.« Te su riječi doista iznad običnih fraza i pretsta-vljaju jednu od najkarakterističnijih izjava Benita Mussolinija poslije abesinskog rata. Držimo, da je Tiengo njegovu misao točno reproducirao i da znade što govori i što misli pod »profilom tog Mussolinijevog
zomicu nisu se ni makla, jer nisu ra-zumila ono što su ih ovi tudjini učili. Na ovu dječju zabavu bili smo pozvani i mi roditelji. Videči ovaj učitelj da je doživio veliku blamažu, neuspjeh ga je tako razbijesnio da je jednostavno počeo na pozornici djecu šamarati. Povodom ovog bijesnog šamaranja dogodio se je i jedan incident. Taj junak je više djece izšamarao, ali dvaput je ponovio nad djevojčicom Sia vicom Ribarič, starom 12 godina. Otac Slavice Ribarič Grgo nalazio se na ovoj pretstavi i vidio da mu ovaj tudjin tuče njegovo dijete, razbij esnio se je te poletio protiv tog bestidnog učitelja. I bilo bi se dogodilo veliko zlo, da ga nismo zadržali te izveli napolje i umirili. Sa ovim je incidentom ova zabava svršena, jer su karabinjeri na poticaj ovog učitelja, da ne doživi još veću blamažu, nas rastjerali, a Ribarič Grgu uhapsili. — ćić.
nagovještavanja«, koji se već »nazire«. To nije ništa drugo nego nagovještanje sutrašnjih novih imperijalističkih podviga fašističke Italije, koja je s Abesinijom samo započela, a koja kani nastaviti na Balkanu s pohodom osvajalačkih ciljeva. Tu će biti ta imperijska uloga Trsta. Tiengo je imao svojim radom da stvara put preko slavenskog Krasa sutrašnjim imperijskim legijama. A to što kažemo nije iz prsta isisano — to je sve u skladu s onim što u novije vrijeme tvrde svi dobri poznavaoci prilika u Evropi, a naročito fašističke politike. Mi moramo to budno pratiti i upozoravati na ovakve detalje. To činimo i ovim iznošenjem Ticngovih otkrića. Iz gleda da je rekao više, nego što je smio. C * *)
DOLETELA GA JE ZASLUŽENA KAZEN
(Afera Castellani).
Gorica, julija 1936. — Agis. — S 15. julijem je odšel iz Ajdovščine dolgoletni zakupnik ajdovske pošte, bivši namestnik ajdovskega podeštata in tajnik fašja, Anton Castellani. V Ajdoščino je prišel takoj po okupaciji kot poštni uradnik ter je tu ostal vse do zadnjih dni. Bil je znan daleč naokoli zaradi svojih izrednih zaslug za fašizem; zlasti mnogo skrbi in strahu je povzročil našim ljudem kot poštni upravitelj. Znano je bilo, da je odpiral in cenzuriral pošto, posebno ono, ki je prihajala iz inozemstva m posebno še ono iz Jugoslavije. Marsikatera ovadba, preiskava in aretacija je bila izvršena na podlagi njegove cenzure in zato so se vsi Ajdovci in okoličani razveselili njegovega odhoda. Njegova zasluga je bila tudi ta, da so bili odslovljeni vsi bivši domači pismonoše, in na njihova mesta pa je postavil italijanske priseljence. Kljub vsemu temu njegovemu nezakonitemu delu mu niso mogli domačini do živega. Lani je prišlo v nove ajdovske kasarne vojaštvo. Kot nad ostalo pošto je vršil cenzuro tudi nad korespondenco oficirjev in vojaštva. Ti so se nad tem njegovim delom pritožili na pristojne oblasti, nakar je moral zakupnik pošte nemudoma oditi iz Ajdovščine. Tu imamo najlepši dokaz, kako se godi našim ljudem, ki so ostali brez vsakršnih pravic in se priseljeni Italijani igrajo z njimi in njihovim imetjem po mili volji. Z odhodom tega fašističnega prenapeteža so se oddahnili, nesamo Ajdovci in okoličani, ampak tudi pošteni priseljenci. — V teku zadnjega leta so bili v Ajdovščini izmenjani tudi drugi javni funcio-narji in predstavniki oblastev kot sodnije. šole, karabinjerjev in fašističnih ustanov.
Štiri aretacije v eni družini
Crni vrh. julija 1936 — (Agls). — V prvi polovici tega meseca so v tričetrt ure oddaljeni vasici Zadlog črnovrški karabinjerji izvršili štiri aretacije v družini Mikuž. Aretirali so 58 let starega očeta Jožefa, 27 letnega sina Jakoba, 22 letnega sina Jožefa in 20 letno hčerko Ivanko. Vzrok aretacije ni znan in tudi o nadaljni usodi aretirancev nismo ničesar doznali. S to aretacijo je družina v .tem času, ko je na polju in pri kmetiji vse polno dela hudo prizadeta z gospodarske strani, pa tudi drugače bo utrpela veliko škodo. Mikužev! so znani kot dobri, mirni in skrbni ljudje ter je aretacija vzbudila splošno sočustvovanje s prizadeto družino obenem pa obsojanje za tako brezobzirno postopanje oblasti.
TRESIĆ-PAVIČIĆU V ALBUM
V »Piccolu« od 20. t. m. čitamo na drugi strani: Danes poteče obletnica smrti poročnika Lnlgija Casclane, prvega tržaškega fašističnega mučenika. Goreč od patriotizma. je bil Luigi Casciana v prvih vrstah, ko so fašistične falange s Frančcškom Giunto na čelu. 20. (!!) julija 1920 naskočile »Balkan«. Pri tej slavni akciji je plemeniti mladenič izgubil življenje«.
Na četrti strani pa stoji: Rino Alessi, direttore can
ITALIJA UGROŽAVA JUGOSLAVIJU
Nove brige na Jadranu
Francuski list »Le moment«, koji izlazi u Bukureštu (od 21 jula) donosi članak dr. Ulpi-a, u kome se kaže:
Skoro zaključeni talijansko-njemačko-austrijski sporazum izazvao je veliko uznemirenje u Jugoslaviji. Ova je uznemirenost potpuno opravdana, s obzirom na opasnost koja prijeti Jugoslaviji u vezi sa talijanskim aspiracijama na Jadran. Prije ovog sporazuma izgledalo je da će strah od Italije baciti Jugoslaviju u naručje Njemačke. Sada se, medjutim, politička situacija potpuno izmjenila i Jugoslavija je primorana da traži u cilju svoje bezbjed-nosti nove saveznike, pri čemu razum treba da je jači od osjećaja.
»San Marco« traži, da se u Zadru podigne Dioklecijanov spomenik, da bi potsjećao na
rimsko carstvo u Dalmaciji
U prvom broju od 14 o. m. piše zadarski »San Marco« o velikom rimskom carstvu, koje obnavlja Mussolini, o onome što je postignuto 'i o onome što će se još postići, pa kaže i ovo:
»U svim gradovima Italije, koji su bili koljevke careva, na tornjastim stupovima, koji se znoje patinom vijekova, podignuti su kipovi Velikana. Nije zadnja Pula, koja je nedavno, po htijenju Vodje podigla kip Caru Augustu. Na našem Forumu, do kipova August i i Tiberiju, stoji jedna pusta stupina. Zašto tu ne podignemo kip našem Caru, možda najvećemu kojega je Rim imao? Dioklecijanovo je ime okaljano bar-barštinom ondje gdje je rodjen. Puci koji su se spustili pred vijekovima potocima transmigracije naroda, razbili su najljepši izraz Romanstva Dalmacije: izgubila se je čak i uspomena na grob Cara, onog Monarha, koji ie odredjivao faze rekonstrukcije rušećeg se Rimskog carstva. Sada kada se vraćamo na drevno, kada u triumfu pobjedonosne legije
BITKA S FAŠISTIMA U HRUŠICI
INTERVENCIJA KARABINJERA SPASILA NAPADAČE
Hrušica, jula 1936. Kao što je običaj u svakom selu širom naše Istre, svog se crkvenog sveca nastoji proslaviti sa veseljem, tako je i u našem selu. Mi smo slavili našeg crkvenog sveca 19 ovog mjeseca, Sv. Marjetu ili kako je mi nazivljemo Marinjina. Mi smo htjeli proslaviti kao što smo svake godine do sada, naši su mladići priredili i ples, na koji je došla sva sila mladića i djevojaka iz susjednih sela, bilo je sve veselo i pjevale su se naše pjesme i sve bi bilo lijepo prošlo, da se
nisu u veselje naših mladića umiješali fašisti iz Podgrada, koji su počeli naše mladiće i djevojke zadirkivati i izazivati. Ali naši mladići to nisu mogli dozvoliti i na^ stala je tučnjava u kojoj su silnih batina odnijeli fašisti, a najviše je od njih odnio renegat Vičić Karlo iz Podgrada, koji inače u službi cestne milicije. Bilo bi i gore da nisu ostali fašisti i karabinjeri počeli pucati sa karabina i revolvera, te su se nakon ove pucnjave i fašisti i naši mia' dići razbježali. — Ćić.
TALIJANSKI JEZIK BIT CE JEDINI JEZIK U ABESINIJI
IZJAVE POTKRALJA GRAZIANIA
Talijanski potkralj Abesinije Oraziani, održao je veliku smotru vojske, pa je poslije toga na velikom trgu u Addis Abebi održan mimohod u kojem su osim talijanskih četa sudjelovali članovi fašističkih organizacija u koje su upisani abesinski mladići i djeca iz Addis Abebe. Ovom prilikom je Oraziani održao govor u kojem je izmedju ostaloga rekao:
Ova vojnička svečanost pokazuje snagu talijanskog oružja i ujedno demantira stranu propagandu, koja bi htjela da se abesinski narod suprotstavi Talijanima. Medjutim abesinski narod počinje shvaćati, da je Italija uputila Abesiniju napretku i blagostanju, i da ona vršeći svoju civili-zatorsku misiju hoće u prvom redu da koristi Abesincima.
Abesinski omladinci i djeca nauEit će u fašističkim organizacijama, kao i u školama talijanski jezik i običaje, pa će pri tome u buduće dokazati da će talijanski jezik biti jedini jezik u Abesi-niji. Osim toga ova mladost naučit će da bude odbar vojnik, koji će uz bok talijanskog vojnika, kad ustreba braniti abesinski teritorij
protiv svih onih, koji bi pokušali da spri' ječe i onemoguće napredak Abesinije pod mudrim vodstvom Rima.
*
Ovo je vrlo karakteristična izjava, koju ne treba zaboraviti s obzirom na opću talijansku imperijalističku i aslmilacionu politiku.
JEDAN STRUČNI NJEMAČKI LIST 0 VELIKIM TEŠKOĆAMA ITALIJE POSLIJE ABESINSKOG RATA
Vrlo su značajna razmatranja, koja je o privrednom stanju Italije »Poslije pobjede« donio njemački časopis »Novac i privreda«. Po njemu je rat iscrpio ponovno kroče | privrednu, a na prvom mjestu financij-
po putevima Carstva, zašto se neće da sku m°d Italije. Vraćanje u redovne pri-ovjekovječi u našem sjećanju ime Diokle- Iike bit će u toliko teže što su sve re-cijana, božanskog Cara? Nema jednog tr-1 zerve, kako u sirovinama tako, što je još ga, jedne ulice koja sjeća na njega, i samo v^znije’ u novcu utrošene. A nova snab-ga djeca u školi upoznavaju. Pretražimo ]i| djevanja će se pod današnjim medju-
povijest naći ćemo drugih velikana, koji bij zaslužili da ih se sjećamo. I to ne samo sinova Dalmacije, nego i sinova Zadra. | Najveći dio njih su ljudi, koji su prešli u j zaborav. Eto na koji će način Zadar moći! dostojno proslaviti prvu godišnjicu Carstva. Tamo na Forumu, u Sv. Dunatu,
narodnim financijskim odnosima i raspoloženju, koje izvan Italije vlada, iZ' voditi vrlo sporo. U toliko sporije i teže što je privreda talijanska sva stavljena u ratni položaj, kako u pogledu proizvodnje tako i u smislu razmjene, a naročito u pravcu utvrdjivanja cijena svi-
lamo na rorumu, u bv. Dunatu, uz 14,,	„iji T
prvi spomenik dalmatinskog kršćanstva|L £	^ ^
stoji jedna četverouglasta stupina
. su u Italiji za godinu dana sa 35 posto, SU uklesanp cvpIp	n	dok 511 cijene »na malo«, blagodareći
biednictaT«	carevima i po- strogim državnim mjerama, porasle sa
1 cima.«	mo sa 12 posto Svi su lzgledl da će ^
poslije ukidanja sankcija i ublažavanja ratnih mjera, kad nastane jurnjava za sirovinama i fabrinkantima, cijene u malome prilagođjivati cijenama u veliko. Bilans plaćanja će biti pod težim pritiskom već i zbog toga što je Italija u zakašnjenju sa ranijim isplatama. — Ali naročito i zbog toga, što će dugo trajati, dok se uspostave prihodi od tu
Jugoslovansko-italijanski trgovski odnošaji
Izvoz Jugoslavije v Italijo je bil tudi v juniju zelo majhen in Je znašal le 4.9 milijona Din nasproti 6.2, 3.6, 7.2, 6.2 In 4.1 milijona Din v prejšnjih petih mesecih. Uvoza pa skoro ni bilo (kakor v
prejšnjih mesecih), saj je Jugoslavija v ?‘izina’ ?d talijanskih brodova, od uloga vsem prvem četrtletju uvozila Iz Italije I iseljeničkih i od interesa koji su donosile za 300.000 Din blaga. Trgovinska bi- 11 zajmovi na strani.
prvo	poli.	1934	402.4	282.5	+119.9	šnjoj kupovnoj moći. Bilo da se to pri-
prvo	poli.	1935	363.9	221.3	+142.6	lagodjlvanje Izvodi inflacijom, bilo da se
prvo	poli.	1936	32.2	0.3	+ 31.9	prldje energičnim uštedama u budžetu
Izvoz v Italijo je letos padel zaradi potresi u cjelokupnom privrednom, pa i sankcij na komaj 9 posto lanskega izvo- političkom životu Italije, su neizbježni za odnosno na 8 posto izvoza v prvem Jer treba imati na umu, da se državne Poletju. 1934. Ker ni Jugoslavija skoro financije već sada nalaze u vrlo teškirn nlč uvažala, predstavlja skoro ves jugo- prilikama. Od 10 milijardi Ura, koliko je slovanski Izvoz aktivni saldo trgovinske stao pohod u Abesinilu 5 milHarđl £ ^STfoT g^veno ratnim za&£ a^garS
izvozu je padel na 2 odsto (lani 20.5 od sto, pređi. 25.3 odsto). Omeniti pa je še izvoz v Eritrejo, ki je letos znašal 3.3 milijona Din (lani 15.9).
Je prispelo tudi kakih 300 dru gih oseb Iz Rima In Milana ter večja skupina otrok Italijanov, ki so po rodu
Antijugoislotvanska propaganda preseiniav:ÌrazneSOkrajeritaHjeSÌ^ otoocl
italijanskega radia
»Popolo dl Brescia« je priobčil članek, v katerem v zelo vljudni obliki poziva nemški radio, zlasti pa monakov-sko postajo, da bi prenehala s svojo tendenčno propagando proti nekaterim državam. »Ta propaganda In agitacija — piše list doslovno — je bila ustavljena proti Avstriji. Sedaj je treba, da se napravi konec taki propagandi tudi proti drugim državam zakaj s tendenčno propagando se ne pospešuje mir.
Ljubljansko »Jutro« pravi: Z opozorilom fašističnega lista se mora pač vsakdo strinjati, če mu je pri srcu mir. Zelili bi le, da bi se po njem ravnale tu-
ki jo
bodo ostali v pomorski koloniji, vodi zadrski rašjo.
Značilno Je, da je dan po prihodu ministra Cobollija prispelo tudi nakaj Italijanskih otrok, to je otroci Italijanskih optantov Iz Splita Trogira, Hvara in Dubrovnika. Tudi ti bodo gostje zadrske fašistične pomorske kolonije.
Mussolinijevi vicevi na račun Poljske
stoje još kao vanredni izdatak u zraku.
Ova izlaganja njemačkog uglednog časopisa su u toliko značajnija što je on stalno pokazivao, kao i svi njemački listovi uostalom, puno »razumijevanja« za talijanski pohod u Afriku. Ali uz sve te teškoće, koje je on iznio, postoje 1 druge, mnogo veće nezgode, kojima se bave drugi organi evropske javnosti. Tiče se onih izdataka, koji se nameću talijanskoj vladi u samoj Abesinijl. Već sama uprava nad tom prostranom zapuštenom pokrajinom u smislu obećanja, koja je Mussolini u svome memoaru dao Društvu naroda, stajat će talijanski narod mnogo novčanih žrtava.
Mussolini kaže da će »Italija u duhu velike civilizatofske uloge svoje, sve činiti da narod u Abesiniji podigne moralno 1 materijalno«. Iole ozbiljno shvaćena, takva uloga sa takvim zadatkom bit će o trošku talijanskog naroda. Jer ona raštrkana plemena u Abesiniji za dugo će teško moći ma šta doprinositi izravnavanju državnih izdataka. Da bi onih osam ili deset milijuna Abesinaca uzeti udjela u državnim porezima, valja iz osnova izmijeniti cjelokupni privredni i kulturni stav njihov. Treba znati da sva trgovina, i uvozna i izvozna te zemlje iznosi 300 milijuna dinara. A prema podacima, koje daju američki ispitivaoci, svaki Abesinac učestvuje samo sa 40 dinara godišnje u nabavkama stranih proizvoda. Prema tim istim podacima, Italiji bi trebalo da izvlači Iz Abesinije poreza godišnje preko 150 milijuna dinara samo za interes na novac već uložen u ratno poduzeće. Nije nimalo pretjerano kad se tvrdi da je najmanje tri puta toliko još potrebno za održavanje osnovne uprave u smislu Izjava Mussolinijevih. Godine i godine će proći dok uz svestranu saradnju talijanskih useljenika i državnih flnansija Abesind budu u stanju da sami podnose taj teret.
Oštre opomene Rimu da ne pokusa cijepati Malu antantu
SE VEDNO VOJAŠTVO V OBMEJNIH PREDELIH
Podbrdo, julija 1936 — (Agis). — Kot po drugih obmejnih krajih, tako je tudi v Baški dolini in deloma na Cerkljanskem vse zasedeno po vojakih, in sicer težki arteleriji.
V čmovrški okolici je polk vojakov, ki izvajajo vojaške vaje po pobočjih vrha Javornika. Ljudje se zelo pritožujejo, ker bo vojaštvo že itak mizemo letino popolnoma pokončalo.
POSTOPANJE OBLASTI V OBMEJNIH KRAJIH
Idrija, julija 1936 (Agis). — V obmejnem pasu nad Idrijo so finančni stražniki zaplenili kmetom 20 konjev pod pretvezo, da so vtihotapljeni iz Jugoslavije. Zaplembo so Izvršili brez vsakršne predhodne preiskave in ugotovitve, ne glede na vse dokaze in dokumente, ki so jih bili kmetje pripravljeni in zmožni nuditi. Sum, da so konji vtihotapljena živina, v največ slučajev ni odgovarjal, zato je mnogo lastnikov zaplenjenih konj s tem po krivici in zelo jrizadetih. V nedeljo, 12 t. m., so vse zaplenjene konje prodali na javni dražbi v Idriji in so zahtevali za vsako glavo 2.000 lir. Tako je neki mlinar iz idrijske okolice moral plačati sa svoje, že enkrat pošteno plačane konje, vnovič 4.000 lir. Skoro vsi prizadeti lastniki so si morali denar izposoditi, da so svoje konje odkupili na dražbi, kajti v okolici se opaža čim dalje večje pomanjkanje te prepotrebne živine. Finančni stražniki pa so na ta način z lahkoto zaslužili lepe denarce na račun našega Izmozganega Kmeta. Instance, na katero bi lahko naš kmet vložil pritožbo o krivicah, ki se mu godijo, pa fašistični oblastniki ne priznajo.
DELO NA CESTAH OB MEJI NAPREDUJE
Črni vrh, julija 1935 — (Agis). — Delo na obmejnih cestah napreduje z amerikansko hitrostjo. V drugi polovici tega meseca so končali z delom na dveh, sicer kratkih cestah, in to Godovič — Ivanje doline — Kobal; ta cesta se odcepi: ena veja gre na Medvedje brdo (meja), druga pa na Veharše. Cesta je bila grajena večinoma no starem kolovozu, pri delu pa so bili zaposleni deloma civilni delavci, deloma pa vojaštvo.
Na novo so trasirali cesto iz Godoviča na Gornji in Spodnji Novi svet. Tako bo postal Godovič važno obmejno križišče, po večini strateških cest, ki tečejo proti meji.
VOJAŠKI TRANSPORTI PO SOŠKI
DOLINI
Gorica, julija J936 — (Agis). -Soško dolino je koncem junija in v začetku tega meseca pasiralo veliko vojaštva. Večina vojaštva je bila namenjena v obmejne predele pod Bogatinom, Triglavom, Mojstrovko in Jalovcem. Veliko število tega vojaštva pa je bilo baje dirigiranega v obmejne predele ob avstrijski meji.
DOMAČINI V SLUŽBI OBMEJNIH STRAŽ
Podbrdo, julija 1936 — (Agis). — obmejni vasi Nemški Rut so obmejni stražniki dosegli pri nekem domačinu toliko, da jim je izdal in pokazal vse tajne prehode meje. Mož je družinski oče in že več let prost vsakega davka zaradi številne družine in se najbrže izkazuje fašističnim oblastem hvaležen tem, da je v službi raznih javnih organov.
Skoro bez iznimke sva francuska štampa komentira službeni komunike) od 25 jula, u vezi sa kratkotrajnom konferencijom triju sila u Londonu 1 ističe jednu jasnu i važnu misao. Listovi jednosrlasno tvrde: ako londonski sastanak nije ništa drugo učinio do ono, što je Jasno istakao u svom komunikeju, već se može smatrati velikim uspjehom. Štampa naime tvrdi, da se iz komunikeja jasno razabire da pretstavlja oštru opomenu Rimu da ne pokušava rasci jepati Malu antantu. jer će u tom svom po-laišaju naići na zajedničke sile. ne samo Male antante, već i ostalih saveznika.
________,_____ _________________________ Poznanjski stanovnik Antun Dlugi je
di nekatere italijanske oddajne postaje, nedavno poslao ministru pretsjedniku Mus-
kadar poročajo o dogodkih v naši državi.
Agitacija za Dalmacijo se nadaljuje
Priprave za veliki manifestacij ski izlet z motorno ladjo »Neptunla« v Zader so v polnem teku.
Te dni pa se je pripeljal v Zader minister za javna dela Tržačan Cobolli-Glgli, ki se je prej pisal Cobol. Obenem
soliniju pismo, u kome mu čestita na »pobjedonosnom završetku rata u Abesiniji« i ujedno podnosi molbu, da duce jedan dio osvojenog etiopskog teritorija ustupi Poljskoj za kolonizaciju. Dlugi je ovih dana dobio iz Rima odgovor na svoje pismo. — Odgovor je potpisao Mussolinijev sekretar Sebastiani i u njemu duce zahvaljuje Poljaku za čestitku i javlja mu da će pitanje poljske kolonije u Abesiniji kasnije uzeti u pretres. Taj odgovor Mussolinija smatraju kao znak dobrog raspoloženja i šalu talijanskog diktatora.	,
Italiji je potrebna jugoslavenska pšenica
Kako se saznaje, žetva pšenice u Italiji ove godine sasvim je podbacila i može se smatrati da je ovogodišnja žetva za po-sljednih pet godina najslabija.
Prema tome, Italija će biti prinudjena da ove godine uveze znatne količine pšenice. Razumije se da u prvom redu dolazi Madžarska koja nije primjenjivala sankcije. Medjutim, Madžarska neće imati tolike rezerve, koliko će trebati Italiji, to prema tome ima izgleda da Italija kupi znatne količine pšenice u Jugoslaviji i Rumunjskoj.
NA BOGATINU NADALJUJEJO Z UTRJEVANJEM
Tolmin, julija 1936. — Agis. — Na Bogatinu, ki je naj višji vrh v bohinjskih planinah, se tudi letos z vso naglico nadaljuje utrjevalno delo. Materijal spravljajo po vzpenjači iz planine Polog na Bogatin. Poleg tega se poslužujejo tudi tovorne živine. Za utrjevalna dela v tem predelu je predvidenega za letošnje leto samo cementa ca 300 kvintalov.
ITALIJANSKI PRISELJENCI IMAJO POVSOD PREDNOST Bovec, julija 1936. — Agis. V Čezsoči je že pred leti neurje odneslo most čez^ potok Slatenik. Po večkratnih prošnjah domačinov se je končno letos občinska uprava odločila in je odredila popravo oziroma novogradnjo mostu. v ta namen pa je dala občanom na razpolago le potreben material, medtem k° morajo delo oskrbeti sami vaščani. Občinska uprava nima na razpolago denarnih sredstev, za popravo in zbolj" šanja, ki so prepotrebna in obče koristna, pač pa ima sredstva za vzdrževanje treh na novo priseljetnih italijanskih družin, katere podpira z živežem-
OLTARSKI PRT ZA ADIS ABEBO V SPOMIN NA MINISTRA RAZZO Članice fašističnega krožka v Trstu-ki nosi ime po ministru Luigi Razzi, K1 e po dosedaj nepojasnjenem načinu takoj po začetku abesinske vojne padel 2 aeroplana na poletu preko Egipta v Abe-sinijo in se pri tem ubil, so njemu v čast ^ izdelale oltarski prt, ki ga krasita faši-' stični in tržaški grb. Prt je določen kot »simbol verskega duha in latinske kul' ture« katoliški cerkvi v Adis Abebi.
ste
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
— Goriški prefekt je obiskal Bovec, Kjer si je ogledel letovišče za mladino.
♦
— Na Goriškem so razpisali nagradi 1.000 in 5.000 lir za intenzivno pridelovanje rabarbare.
*
—	2 romunska dezerterja so prijeli na meji pri Bovcu.
*
— V Cerknem so aretirali 45 letno Antonijo Oblak, ker bo morala odsedeti kazen zaradi tihotapstva.
*
—	štiri zastavice je daroval faš. tajnik iz Šempetra na Krasu štirim malim kasarnam obmejne milice, ki bodo nosila ime štirih padlih fašistov 59. legije: Jurman, Marašič, Kerševan, Cerkvenič.
*
—	14-letni pastir Ivan Vodopivec se je močno ranil pri Tržiču s patrono in so ga morali prepeljati v bolnišnico.
*
— Goriški nadškof mons. Carlo Margotti je imel birmo in pastirski obisk v Biljah in Renčah. Duhovniki so mu referirali o položaju.
★
— Znano romarsko cerkev sv. Barbare pri Gradežu so prenovili in zgradil nov večji zvonik. 2. avgusta bo slovesna posvetitev, kateri bo prisostvoval goriški nadškof.
*
— Abesinskega krokodila je dobil trž. zoološki vrt. Daroval ga je federalni tajnik dr. Perusino. Krokodila je tudi sam ujel.
♦
— Pri Bovcu na prelazu Vrata se je smrtno ponesrečil vojak Benjamin Coscia.
*
— Iz 70 avtomobilov sestoj ečo kolono so Abesinci uničili na cesti Adis Abe-ba—Desie. življenje si je rešil samo en šofer.
*
—	500 oseb so aretirali na Siciliji. V občinah Misilmeri. Bagheria in Villabato so aretirali 300, v Trapaniju, Alcamu in Montemaggioru pa 200 oseb. Nekaj jih je bilo poslanih na konfinacijo.
*
— Atentat Je bil baje izvršen na Mussolinija. 15 miličnikov je streljalo nanj pa ga ni zadelo! 11 miličnikov so aretirali, 4 so utekli. To poroča »Lìbera stampa« iz Lugana. Vest je vzeti z rezervo.
*
— Višji tečajni izpit (maturo) je naredilo v Trstu, kjer je bila izpraševalna komisija za vso trž. pokrajino, 32 kan-didatov, 39 je dobilo ponavljalne izpite, 13 je padlo.
*
—	149 balil takozvanih »balilla moschettieri« ima svoja taborišča v Divači. Uvedena je vojaška disciplina s stražami, saržami itd. Pravijo da otroci vse to jemljejo resno...
*
___ Divizija »Gran Sasso« je poslana
domov. V lukah Somalije in Eritreje so pričeli z ukrcavanjem čet te divizije.
★
— Tržaški grad so temeljito popravili in mu dali zopet staro obljko. Pri odkopavanju in drugih delih so naleteli ha stare zidove iz 12. stol., slike, vrata itd. Grad je sedaj očiščen vsega, kar je bilo v teku časa prizidano ali predelano. To delo je bilo izvršeno zelo hitro v 78 dneh, medtem, ko je bilo po načrtu Predvideno 3 leta.
*
— Cene bencinu so znižali sedaj za 80 do 90 cent. pri litru.
★
Proslavo 15 letnice naselitve rojakov iz Trsta, Gorice in Istre v Prekomurju priredi društvo »Soča« v Dolnii Lendavi dne 15 avgusta t. 1. Proslava bo v koloniji Pete-Šovci. Vabimo rojake, da se udeležijo te Prireditve. — Organlzatorno-propagandni °dsek S. j. e. u.
*
V Clevelandu je avtomobil povozil do Slhrti našega rojaka splošno znanega 60 letnega Franca Strehovca iz Studečega pri Postojni. Bil je že 30 let v
Ameriki.
*
Anglo Iran Gii Company je javila Svojim delničarjem, da bo letos dajala na dividende mesto 12.5%. Družba ■1e namreč v času abesinske vojne zalagala Italijo s petrolejem in je imela °gromne dobičke.
♦
Samo 301 lir puste sedaj italijanske °blasti nesti čez mejo iz Italije v Jugo-
siavijo.
*
V Abesiniji bodo delovali samo ite članski misionarji. Papež je sestavil pc sebno komisijo, ki je razdelila Abesinij 112 apostolskih vikarjatov In prefektu •si neitalijanski misionarji se bodo mc Tali preseliti iz dežele, kjer jim je zs Dl'anjeno delovanje.
, Ogromno skladišče municije je zlete-L0 v zrak v Masaui in ogražalo velike Longarje z bombarderji ter skladišča jencina. Mnogo vojakov je ranjenih, ^aje je to abesinsko delo.
KAKO JE REPUBLIKA VENECIJA ŠIRILA SVOJU KULTURU NA NAŠOJ OBALI JADRANA PALEŽOM I PLJAČKOM
PREMA DOKUMENTIMA IZ REPUBLIKE
Republika Venecija nalazila se od g. 1508 u ratnom stanju sa austrijskim carem Maksimilijanom, pa je povodom toga poduzela više ratnih pohoda na Kvarner a naročito na Rijeku. Dne 10 augusta 1509 g. bila je u gradu Rijeci velika uzbuna u očekivanju mletačkih galija, na kojima su se nalazili okrutni galijaši većinom Amauti. Grad je odjekivao od plača i jauka kada su se pri-mjetile galije u otstojanju od 1 milje. Mlečani primakoše se gradu, te odmah zatražiše predaju grada, uz prijetnju, da će ga u protivnom slučaju uništiti — ako se bude opirao. Od straha i neizvjesnosti napustio je veći dio gradjana grad, sklonivši se u unutrašnjost; prepustivši obranu grada u rukama elementima, koji nisu imali odlučnosti, hrabrosti ni spreme za obranu varoši. Neki su gradski vijećnici, u svojoj zabrinutosti predlagali, da se grad preda neprijatelju još prije, nego ga neprijatelj uništi, a gradjane pobije; a da se na taj način spasi živote i imetak gradjana, a grad od pustošenja i požara. Istodobno osvanuše Mlečani pred Ka-stvom, čipom, Novim gradom i drugim mjestima. Pošto je car Maksimilijan sklopio tada savez sa Papom Julijem n, francuskim kraljem Ljudevitom XII, kao i španjolskim kraljem Ferdinandom od Aragonije, a koji je bio uperen protiv Venecije, ova je naložila svojem proveditoru Girolamu Contariniu da navali na careve teritorije.
Pošto je još ranije Venecija zaposjela Istru Contarmi je smjestio u Pazinu jaku posadu pa je krenuo svojim brodovima prema Kvarneru gdje mu se predao grad Rijeka.
Mlečani moradoše kasnije napustiti Rijeku, kada su trupe cara Maksimilijana opet zaposjele grad, kojeg Mlečani pri odlasku opljačkaše. Grad je ostao tada u najvećoj bijedi, jer ga i opsje-datelji, carevi ljudi, dostatno oštetiše.
Kako su careve trupe često uznemirivale pogranična mjesta koja je zauzela Venecija u Istri a koja su potpadala pod Mletačku vlast, odlučilo je republikansko vijeće, da se zato osveti, nekom odmazdom. Ovu zadaću povjerilo je provedituru Angelu Trevisanu, koji je 2 oktobra 1509 doista osvanuo sa 15 ratnih galija pred utvrdama grada Rijeke. Zvona na svim crkvama grada stadoše zvonjavom pozivati gradjane na obranu grada. Pošto je utvrda bila vrlo loša to su mogli pomoću Ijestva i kolja za kratko da se popnu na gradske zidove i provale u samu varoš. Jurišem je proveditur zauzeo pojedine četvrti lulice grada i brzo zagospodario cijelim gradom. Razularena Mletačka soldateska sastojeća se od Arnauta i galljaša te Otočana, izvela je svuda strah i trepet poubijajući nemoćne gradjane. Pljačkajući dućane, javne i privatne kuće nisu šteđili ni crkve, samostane a ni bolnice. Ovom žgodom pobili su Mlečani mnoge gradjane a grad stavili u plamen.
Jureći gradom uplašene gradjane ubijali su svakoga koji je htio obraniti svoju imovinu, a naročito žene i kćeri koje su okrutni galij aši i Arnautl oskvr-nuli sve u koliko im nije uspjelo sakriti se ili umaći. Nakon pljačke zapališe javne 1 privatne zgrade, samostane i crkve a arhive grada i konventa sv. Augusti-na kako rečeno pobacaše u vatru, kod čega je izgorjelo mnogo dragocijenih historičkih spisa i isprava iz vremena naše narodne dinastije.
Kada prigodom pljačkanja stigoše na trg i ugledaše na oštećene im grbove i embleme mletačke republike to ih je tako razbijesnilo da počiniše novi pokolj a nakon toga upališe još i onaj dio varoši, koji nije pao žrtvom plamena.
Malo je zatim buknuo plamen i u samoj tvrdji »Staru«, gdje se sklonula uprava grada, koja videći da joj drugo ne preostane morala se predati provedituru Trevisanu, koji ih je dao sputati u negve i baciti u tamnicu, do daljne odredbe iz Venecije.
Sličnu je sudbinu doživila i okolina grada Rijeke gdje se je nastavilo sa terorom, pljačkom i paležom ne samo zgrada, već i poljskog priroda tamošnjih seljaka. Na taj način ostadoše ti bijedni seljaci formalno prosjaci. Vlasti im moradoše kasnije otpisati poreze i dažbine i dijeliti im hranu.
O tome ratnom pohodu Mlečana na našu morsku obalu, našao je naš historičar Ivan pl. Sak. Kukuljević godine 1856, u mletačkom ratnom arhivu tačan opis, u kojemu mletački proveditur Angelo Trevisan opisuje, kako je dao opljačkati grad Rijeku 2 X 1509 godine; i kako je grad kod toga izgorio a gra-djani pali žrtvom razularene mletačke soldateske.
Ovaj opis sastavljen u starom venecijanskom narječju nije još nigdje objelodanjen na našem jeziku. Opis se potpunoma slaže sa navodima koje o istoj stvari iznosi fratar Glavinić u svo-
TAJNOG RATNOG ARHIVA VENECIJE
joj knjizi: »Hystorija Tersatana« od g. 1647.
Ovaj opis glasi: »Dnevnik.. Sanudo I. IX. od 7. X. 1509. C. 190.
Kapetan-general Angelo Trevisan javlja: da je zauzeo Rijeku, grad opljačkao i popalio te zaplijenio 12.000 zlatnih dukata, zaposjednuv mjesto i posadu.
Prepis dopisa Angela Trevisana kapetana i generala flote; sastavljenog (napisanog) na galiji pored obale Rovinja 5 X 1509, kojim javlja Mariji Tre-visan pok. Marka i Zakariji Valaresso pok. Znane zauzeće Rijeke.
»Dne 27 prošlog (mjeseca) krenuvši iz Zadra odlučio sam, da po nalogu naše »Illustrissime Signorije (Republike) krenem u Istru — ali prije toga da udarim na Kvarner da kaznim one »najvi-jernije«. (Riječani su imali tada naslov: »najvijerniji«, kojeg primiše od cara Maksimilijana »Fedelissima citta di Fiume« najvijerniji grad Eijeka) — a tako sam i izvršio, sa pomoćju i voljom Boži j om krenuo sam, dne 28 stigoh do Sv. Petra, gdje sam se zadržao dva dana, da priredim ljestve, stepenice i koplje i ostalo potrebno za navalu. Nastavio sam put do otoka Krka gdje sam kod Omiša ostao do 2 o. mj. Ovog dana dignuo sam sé dva sata prije zore, sa 15 galija i pri ishodu sunca osvanuo pred samim gradom Rijekom. Odanle nas stadoše opsipati jakom paljbom iz topova i arkebuza. Dao sam iskrcati 2200 ratnika iz galija a 300 iz jedrenjača, te hrabro navalismo na grad odakle su neprestano sipali na nas vatru od čega mi poginuše osam ljudi a više njih ostade teško ranjenih.
Božijom voljom i u čast i slavu pre-jasne naše republike u 2 i po sata popodne popeše se naši ratnici na bedeme i provališe junački u grad gdje kroz cio dan stadoše pljačkati i ubijati, ne šte-deći nikoga, te tom zgodom ih mnđgo sasjekoše u komade. Po tom podmetnuli su vatru, gdje samo stigoše, tako da je odjedared cijeli grad bio u plamenu. Grad je formalno uništen. Te za Rijeku više neće kazati: »tu je Rijeka — već tu se (nekada) nalazio grad Rijeka«! .. Istog dana dao sam zaposjednuti i okolinu grada, gdje smo takodjer na isti način dijelo nastavili — hrabro se boreći.
Riječki gradjani videći da se više ne mogu oprijeti izvjesiše (bijele) zastavice u znak da se hoće predati. (Ovdje Trevisan misli na tvrdju Star jer je grad već zauzeo).
Po tome izašao je iz grada kaštelan koji je sin Markov (Mletčanin?), zatim kapetan ovih strana vladanja cara Maksimilijana, sa svojim kancelarom te stupiv preda me zatražio je da poštedim gradjane i njegove ljude, koji mi se predaju na milost; stavljajući se pod moju zaštitu. Ja im odvratih, da ih primam samo kao zarobljenike — a u protivnom da će svi proći kroz oštricu mača.
Zadovoljivši se da budu zarobljenici položiše mi svoje oružje. Ja se popeh u grad pa mi se svi predadoše. Naložio sam da se svi glavari — njih 40 stave u okove, što je mahom i izvršeno. Tako sam ih do daljnje odredbe pridržao, i po tom sam ih stavio na slobodu.
Kako smo drugog dana bili gotovi sa pljačkom zapalili smo još ostatak varoši i tvrdju. Po tom poslao sam pet galija na Bakar. Ondje sam dao raspit-kivati gdje se nalazi careva vojska, za koju mi rekoše, da su kod Maksimilijanove vojske pod Padovom.
Slijedećeg jutra naredio sam da mi za naš arsenal iskrče (drva) 800 komada (za) vesla, ali dobrih sam samo 100 dao ukrcati na galije. Podmetnuo sam i ondje vatru i krenuo dalje noću i to ovamo na ove obale gdje smo nastavili pljačku.
Požar na Rijeci podmetnut je bez moje zapovijedi (?) Ja sam nakanio sačekati ondje zatražene daljnje odluke naše prejasne (republike) Signorije — ali Galeoti (galijaši) ti bestijalni ljudi opazivši kako ti »rebeli« povrijediše ondje embleme i insigne Sv. Marka — rekoše: »Hajde da zapalimo varoš!« — I tako doista uradiše.
U nastavku primjećujem da mi je kod te borbe oštećen od arkebuza stražnji dio palube moje galije — a taneta su mi zviždala kraj ušiju — ali dobrotom božijom, svi smo ostali na životu — osim pomenute osmorice iz galija.
Pošto na moj pismeni predlog, da se ponova poduzme kakav pođhvat, nisam dobio riješen ja — a da ne ostanem u obavezi utanačenog pregovora — želim da neka me se pusti vratiti kući. Bog Vas štiti itd.«
4r
Tako glasi taj historijski dokumenat, koji je i inače ispravama utvrdjen.
Glavinić u svojoj historiji Trsata iznio je da je Rijeka pala tada, jer nije bila dovoljno utvrdjena A. G. pl. K.
NAŠE NARODNE NOŠE NA PROSLAVI VHODA ITALIJANSKIH ČET V GORICO
Vhod italijanskih čet v Gorico leta 1918 bodo slovesno praznovali 8 in 9 avgusta. Na udeležbo so povabljeni predvsem bivši vojaki onih polkov, ki so pred osemnajstimi leti vkorakali v Gorico, osnoval se je »odbor za praznovanje 20 obletnice zavzetja Gorice«. Prižgali bodo grmade na Sabotinu, Sv. gori, na Sv. Gabrijelu, pri Sv. Marku, na Kalvariji in na Sv. Mihaelu ter mesto samo razsvetlili. Potem bodo sledile proslave vsako nedeljo, med drugim praznik narodnih noš dne 16 avgusta.
— Širijo se govorice, da je Italija Izdatno finansirala desničarski upor v Spanji z velikimi vsotami In da je prav za prav ona kriva, da je prišlo v Španiji do krvave revolucije.
*
— Nemčija je priznala aneksijo Abe-sinije s strani Italije. Tega dogodka so bili v Italiji izredno veseli. Isto bo storila baje tudi Anglija!
*
— Fašistička vlada je sama potrdila vest, da se bijejo boji v blizini Adis-Abebe. 150 km od tega mesta v pokrajini šoa so napadli Abesinci tovorni vlak na progo Adis Abeba—Diredaua. Ubit je bil polkovnik A. Martinelli in 150 vojakov.
*
— Italija je vrnila Avstriji pravico za kovanje tolarjev Marije Terezije, ki so bili v veljavi v Abesiniji, kjer jo je izpodrinila lira. Kovali ih bodo ponovno na Dunaju za Arabijo, Sudan in Kongo.
t
— Renzo Dalmazzo, divizijski general, je prevzel poveljstvo nad timavsko divizijo.
♦
— »Popolo di Trieste« odločno zagovarja vegetarjansko hrano. S prekinitvijo sankcij so morale avtomatično prenehati vse omejitve glede konzuma mesa In se vrniti k normalnemu prejšnjemu stanju. Toda tega omenjeni list ne bi hotel in pravi, da naj se ljudstvo ne poslužuje več mesa v taki meri, ampak sočivja, sadja itd., ker mesna hrana ni zdrava... Upamo, da »Popolo« še ni zgubil apetita za dobre pečenke!
NAŠI POKOJNIKI
V noči med 24 in 25 julijem se je smrtno ponesrečil z avtomobilom 16 letni edini sin našega rojaka g. Zvonka Tomažiča, lastnika tvrdke Oleum d. d. Nesreča se je zgodila na cesti med Trzinom in Črnučami in je zahtevala mlado Borisovo življenje. V Leonišču su bile vse muke zaman in naslednje jutro je nesrečni Boris umrl. Zelo lep pogreb je bil izpred Leonišča 27 julija katerega so se udeležili mnogi naši rojaki. Sožalje!
Nenadoma je padel na Miklošičevi cesti v Ljubljani zadet kapi 19 julija duhovni savetnik Andrej Ažman. Omenjeni je mnogo let pastiroval v Postojni odkoder so za fašisti izagnali. Mnogi naši rojaki se še vedno spominjajo blagega moža 1 njegovih dobrih del ter ga bodo tudi ohranili v trajnem spominu.
♦
— V severni triglavski steni se je v soboto 25. t. m. smrtno ponesrečil naš rojak 24-letni Savo Domiceli iz Maribora. Študiral je v Zagrebu jus in se je podal z gozdovniki na taborenje pod Martuljk že 6. t. m. S tremi svojimi tovariši si je napravil načrt za naskok severne triglavske stene, kjer je postal žrtev turizma. Teško prizadeti družini naše sožalje!	(Agis.)
POROKA
V Beogradu se je v nedeljo poročil g. Stojan Plesničar z gdč. Vero Legiševo. Prvi je sin g. Plesničarja Pavla, rodom iz Ajdovščine, učitelja v Ljubljani, našega sotrudnika in zvestega naročnika, druga hčerka šolskega upravitelja v Šmarju pri Ljubljani, rodom iz Škofeij v Vremski dolini. Mladoporočencema želimo mnogo sreče. —	Agis.
SOTRUDNIKOM «J ADR ANDSKEGA KOLEDARJA«
Tudi letos bo izšel naš »Jadranski koledar«. Obračamo se na vse sotrudnike s prošnjo za sodelovanje. Prepričani smo, da nam bodo vsi naši dosedanji stalni sotrud-niki ostali zvesti, a prosimo tudi one. ki so do sedaj stali ob strani. Želimo, da bi bil ta »Koledar« vreden izraz vse kulturne moči naše emigracije in vredno nadomestilo vsega, kar nam le fašizem uničil. Slovenske prispevke pošljite na podružnico »Istre« v Ljubljani, Erjavčeva 4a.
UREDNIŠTVO
OBAVIJEST
Ovime stavljam do znanja svim svojim cij. mušterijama, da sa 1 VIII 1936 selim iz Savske c. 8 u Savsku c. 17 I odnosno preko puta. U nadi da ću i dalje znati sačuvati povjerenje mojih cij. mušterija, kao i prijatelja preporu-čam se i molim za što brojniji posjet.
Prelac Jure, pomodna krojačnlca za gospodje i gospodu.
ODJEK BARBALIĆEVE PUBLIKACIJE U ENGLESKOJ REVIJI
Mi smo u posljednjem broju pisali o raspravi Frana Barbalića u »The Slavo-nic Review«. Sada ćemo citirati nekoja mjesta iz naše štampe, koja je pisala o tom dogodjaju. »Hrvatska Straža« donosi podlistak, u kojem kaze .i ovo:
Potrebno je i dobro, da se pitanje manjina barem prati i proučava, dakako Sto blaže i mirnije, upravo, trijezno i naučno, jer će možda ipak jednom doci vrijeme, kad će političari i državnici poslušati savjete inteligenata i učenjaka. Jamačno je u tome plemenitom cilju uvaženi profesor povijesti na londonskom sveučilištu R. W. Seton-Watson — (kao publicista još bolje poznat pod pseudonimom Scotus Viatori, u svome uglednom časopisu »The Slavomc Re-view« za povijest, ekonomiju, filologiju i književnost naroda istočne Evrope pokrenuo seriju ozbiljnih razmatranja o pitanju narodnih manjina u Evropi pod naslovom: »National minorities in Eu-
10Pčini se, da mu je ovome pogledu najviše na misli onaj dio našega kontinenta, koji mi zovemo Srednja Evropa, jer ie do sada obradio manjine u Cehoslo-vačkoj i Austriji, Litvi i Njemačkoj, a u posljednjem svesku upravo hrvatsku manjinu u Italiji. Prvi su mu prilog podali Henleinovci (German Bohemian Deputy) drugi Emil Sobota, o Nijemcima u Memellandu David Stefens, o Poljacima u Njemačkoj poljski profesor na londonskom sveučilištu William J. Rose, a prinos »The Jugoslavs of Italy« potječe od Frana Barbalića iz Zagreba.
Taj je Barbaričev članak izašao u 4J. svesku Seton-Watsonove »Slavenske revije« na četrnaest stranica, (str. 177 do 190), baš ovih dana (u svesku za mjesec srpanj 1936). šteta, što je kod nas ovaj časopis slabo raširen i engleski jezik slabo poznat, jer prikaz »The Jugoslavs of Italy« pretstavlja i otkriće i za nas same. Nema u njemu ni uvoda ni zaključka, nema mudrovanja ni meditacija, već se u šest odlomaka nižu činjenice za činjenicama, kojima ne treba tumača ni opravdanja, nego samo osude i lijeka, šest odlomaka — sest knjiga! O nekim je pitanjima ovih odlomaka Barbalić već napisao čitave knjige, tako o školstvu »Pučke škole u Istri« (Pula 1918) i o nevoljama u praksi vjere i crkve »Vjerska sloboda Hrvata i Slovenaca u Istri, Trstu i Gorici« (Zagreb 1932. Izdanje Društva sv. Jeronima), no očito je, da o svim pitanjima naše ynanjìne u Istri imade grad je za čitave knjige, tako svaki od onih sest odlomaka jeste na neki nacm tek izvod iz njegove bogate riznice žalosnih pojava i gorkih pitanja o sudbini ove manjine«.	^
U »Jutarnjem listu« piše dr. Esih i ovo :
G Fran Barbalić (rodjeni Bašćanin), izvrsna je i informativna njegova studija o bašćanskoj ploči, svom je svojom plemenitom dušom i humanim osjećajem prionuo uz svoju siroticu Istru, gdje ie proživio najbolje svoje mladičke i muževne dane. Sve je svoje umne sposobnosti posvetio proučavanju Istre. — Učiteljište je svršio u Kopru, a specijalizirao se u Ljubljani i Gorici, Kastvu, Giessenu i Grizu. Kao učitelj služio je najprije na dvorazrednoj hrvatskoj školi u Pićnu kotar Pazin (Istra), zatim na hrvatskoj1 školi u Bermu kotar Pad»
vata i Slovenaca. Značajni su njegovi članci (o Bratovščini hrvatskih ljudi v Istri« — prigodom 60-te godišnjice), zatim monografije (Srpsko selo Peroj u Istri) itd. — U londonskoj »The Slavo-nic and East European Review« (srpanj, br. 43, 1936, koju uredjuju B. Pares, R. W. Seton-Watson i Norman B. Jopson uz suradnju prvih slavista iz anglosa-skpg svijeta, nalazimo članak toga najboljega našeg poznavaoca školstva i općeg narodnog života u Istri, Frana Barbalića pod natpisom »The Jugoslavs of Italy«. I uredništvo uglednoga londonskog časopisa ističe, da je Fran Barbalić »jedan od vodećih autoriteta u pitanjima o južnim Slavenima u Italiji i na jadranskoj obali«. Uz taj članak nalazimo takodjer veoma rječitu zemljopisnu kartu s oznakom svih onih hrvatskih i slovenskih mjesta, u kojima su do prevrata bile hrvatske odnosno slovenske škole. Tim što je izišao u »The Slavonic Review« Barbalićev je magistralni informativni, potpuno dokumentirani članak, došao pred svjetsku javnost, koja ce upoznati život i dosadašnje vjerske i narodno-prosvjetne napore naše braće u Italiji.
sornik u Puli i to Kao vatske kotare Pule i Poreča. Poslije rata služio je kao učitelj u Sušaku i Zagre bu. Kao učitelj suradjivao je u »Narodnoj prosvjeti« i »Hrvatskoj školi, sada je izdao knjige »Pucke sk°le u Istri« (knjiga je rasprodana i valjalo bi je ponovno izdati), »Jugoslaveni i škoi sko pitanje na Rijeci« i dr. pvo:|in? ^ radom stekao veliku reputaciju u inozemstvu. Delegacija kraljevine Jugoslavije na kongresu »Union Internationale des Associations pour le Societe des Nailon« 17. Vili. 1927) u Sofiji predložila ie kongresu svoj memorandum, koji se odnosio na život Hrvata i Slovenaca u Italiji. Pri sastavu tog memoranduma suradjivao je i Fran Barbalić, koji je izradio u tu svrhu dokumentarnu kartu »Groblje hrvatskih i slovenskih škola u Ttaliil« Pisao je o Istri i u »Obzoru« i »Hrvatskom učitelju« (1925). Najznačajnije mu je djelo izdalo Hrvatsko književno društvo sv. Jeronima pod natpisom- »Vjerska sloboda Hrvata i Slovenaca« (1931), koje je posvetio uspomeni dra Jurja Dobrile. To je djelo bogati izvor za upoznavanje avota našeg naroda na teritoriju Italije; djelo je na našu sramotu veoma malo poznato, a tomu su krivi i oni nasi specijalisti, koji se tim djelom često služe, a da ga nikada ne spominju. Barbalić je u toj knjizi med ju ostalim s dokazima iznio, da u Italiji ima najmanje 650.000 Hr-
GLAGOLITA CLOZIANUS
Povodom 1 OO-godišnjice od publikacije najstarijeg istarskog glagolskog spomenika
Proteklo je upravo jedno stoljeće otkako je — god. 1836 — slavista Bartol Kopitar objavio svijetu najstariji istarski glagolski spomenik i nazvao ga »Gla-K<*Jita CIozianus«, pod kojim je imenom i poznat u nauci. Tek treba medjutim odmah napomenuti da je ovaj dragocjeni rukopis istovremeno i jedan od najstarijih glagolskih spomenika uopće.
Ovdje se uistinu radi o sačuvanim odlomcima jednog glagolskog zbornika koji je sadržavao homilije raznih crkvenih otaca, prevedene sa grčkog, i ostalu gra-dju nabožnog sadržaja. Zbornik nije bio namijenjen isključivo za crkvenu uporabu, već i kao nabožno štivo za svakog. Nastao je, kako se misli, nedugo iza djelovanja svete braće ćirila i Metoda, u X stoljeću. U to vrijeme bila je u Istri i na otocima glagolica već uhvatila čvrst korijen. Ali sva je prilika, kako drži Jagić, da su već i sama sveta Braća prošla kroz Primorje, a pogotovo je vjerojatno da je Metod na svom putu za Rim ili na povratku iz Rima udario preko Istre i tu progovorio riječ Božju na narodnom jeziku. Ovo ide u prilog činjenici što se glagolizam u Istri i na otocima pojavio tako rano i s tolikim oduševljenjem.
Koliko historija znade, sudbina najstarijeg glagolskog zbornika tekla je ovako:
Pouzdano je utvrdjeno da se zbornik nalazio u posjedu krčkih knezova Frankopana. Posljednji knez Ivan, koga su upravo na podli način prevarili i zarobili Mlečani, dao je knjigu obložiti zlatom i srebrom te je čuvao kao svetinju. Po tragičnom završetku njegove vladavine god. 1481 otimači su razgrabili njegovo blago pa su tako i sa zbornika skinuli zlato i srebro, a knjigu rastrgaše. Srećom tu se desio knežev dvorjanik pop Luka de Raynaldis koji je za uspomenu spremio nekoliko listova pergamenta. Te listove on je kasnije poklonio tirolskom vitezu Markvardu Breisa-cheru, 1 ovaj ih je god. 1487 prenio u svoj posjed Maria-Stein kod Kufsteina u Tirolu, zabilježivši ujedno i njihov historijat. Po izumrću porodice Breisachera vlasnikom gospoštije i rukopisa postade grof Schnurf, a iza ovoga grof Cloz, kod koga je Bartol Kopitar proučio rukopis. Po tadanjem vlasniku prozvao ga je »Glagolita CIozianus« i objelodanio u Beču god. 1836. Tako je svijet doznao za ovaj najstariji i veoma znameniti glagolski spomenik iz Istre, čija prošlost bilježi već hiljadu godina. Nepobitan dokaz naše kulture i naše svijesti u ono mračno doba srednjega vijeka!
Sudbina ostalih dijelova zbornika ostade, nažalost, nepoznata. — (z)
PESNIK ALOJZU GRADNIK PREMEŠČEN V SPLIT.
»Slovenec« poroča, da je podpredsednik apelacijskega sodišča v Ljubljani g. Alojzij Gradnik premeščen k apelacijskemu sodi-šču v Splitu. ________
— Naš rojak, g. Zdravko Štolfa, inšpektor davčne uprave in predsednik »Orjema« v Kočevju, je bil upokojen.
(Agis.)
NAŠI V SLOVENSKIH REVIJAH
V	literarni reviji »Ljubljanski Zvon« št. 5—6 priobčuje Vladimir Premru esej »I. P. Pavlov in njegovo delo«, isti zvezek prinaša iz zapuščine Srečka Kosovela sedem kratkih, doslej še neobjavljenih sestavkov, France Bevk nadaljuje avtobiografsko povest »Začudene oči«, Ivo Brnčić priobčuje poročilo »Marginalije ob .Jarčevih Novemberskih pesmih’«, Vladimirja Bartola zbirko novel »Al Araf« ocenjuje B. Vodušek, priobčenih je tudi nekaj »Epigramov« iz zapuščine Srečka Kosovela.
V	7—g. številki iste revije je Ivo Bračič spisal uvod z naslovom »Umetnost in tendenca«, France Bevk nadaljuje s svojim avtobiografskim spisom »Začudene oči« in Ivo Bračič obširno polemiko s prof. A. Slodnjakom pod naslovom »Motivi in utrinki«.
»Dom in Svet« prinaša v svoji letošnji 3—4. številki črtico »Na hodniku«, ki jo je spisal Narte Velikonja, Franceta Bevka povest »Menče«, članek »Rojstvo izgranja iz novega skupnostnega čuta« od Nika Kureta, Ukmarjevo poročilo »Delo opernega gledališča v sezoni 1935./1936.« in Stanka Vuka poročilo o »Povojni katoliški italijanski književnosti«.
V	4. številki letošnje »Sodobnosti« pričenja Bogomil Fatur z obširno študijo »O sodobni slovenski liriki«, Janko Samec priobčuje pesem »Izseljenci«, »O vprašanju okoli naše tehnične fakulte-te« piše Boris Fakin, med kritiko pa piše Lino Legiša o I. Prijateljevi študiji »Duševni profili slov. preporoditeljev«.
V	5. številki iste revije je priobčil Bogomil Fatur članek »Politizacija mladine«; isti nadaljuje s študijo »O sodobni slovenski liriki« in prevod pesmice »Mirogoj« od Jiri Wolkerja; Avgust Pirjevec piše o »Bibliotečnem zakonu«, Lino Legiša nadaljuje s poročilom o študiji »Duševni profili slov. preporoditeljev«, Joža Vilfan ocenjuje knjigo »Krek« in Bogomil Fatur piše o »Sovjetskem gledališču in njegovem občinstvu«. Pod rubriko Umetnost ocenjuje France Mesesnel Maleševe »Sence«.
’ V 6. številki »Sodobnosti« priobčuje Bogomil Fatur konec svoje študije »O sodobni slovenski liriki«; v tem delu je posvetil poseben odlomek našemu, prerano umrlemu Srečku Kosovelu; August Pirjevec nadaljnje razpravo o »Bibliotečnem zakonu«, Albert Kos piše o »Temeljih varnosti in miru«, Bogomil Fatur •pa »Dos Paissos kot problem sovjetske literature«.
V	četrti številki letošnjega letnika »Mladike« nadaljuje Venceslav Winkler s povestjo »Dobravski bogovi«, istotako v peti številki; Stanko Vuk priobčuje črtico »Pismo iz Benetk«, Janko Samec pesem »Preblisk v samotni noči«, ista številka prinaša tudi dve reprodukciji Jakčevih portretov; v šesti in sedmi številki nadaljuje Venceslav- Winkler s svojo povestjo »Dobravski bogovi«, Bogdan Kazak priobčuje črtico »Hrlbo-va se ženi«, Stanko Vuk pa »Prof. Alojziju Resu v slovo«; sedma številka prinaša dve reprodukciji del Fr. Goršeta, in sicer kip »Vinski bratci« in relief Josipa Stritarja.
»Modra ptica« prinaša v tretji številki »Vrhunec duhovnih radosti« od Vladimirja Bartola, četrta številka novelo »Kuhar Vaško« od Bogomira Magajne, peta številka črtico »Poletna idila« od Vladimirja Bartola in šesta »Zakrinkani Trubadur« od Vladimirja Bartola.
V	majniški številki »Zenskega Sveta«
je objavljen najboljši jugoslovanski šolski spis šestošolca Iva Valenčiča »O materi« ter dr. Bogomira Magajne odlomek iz poročila »Povečajmo našo bolnico«. V julijski številki istega lista je priobčila Avgusta Gabrščikova dve pesmici, »Poletna« In »Pesem«, Ema Muserjeva pa pesmico, posvečeno »Srečku Kosovelu«.	(Agis.)
DUKIĆEV »HRAM« PREVEDEN NA SVE SLAVENSKE JEZIKE.
Pjesma Ante Dukića »Hram«, koja je već prevedena na mnoge strane jezike, a od slavenskih na slovaški, češki, poljski, lužičkosrpski. ukrajinski i bugarski, izašla je sada u prošlom svesku literarnosocijal-nog mjesečnika »Žurnal Sodružestva« u Viipuriu n Finskoj takodjer na ruskom jeziku.
Pjesmu je preveo generalni konzul kraljevine Jugoslavije u Helsingforsu, dr. Ivan S. Šajković, uvaženi srpski i ruski pjesnik i prevodilac ruskih pjesnika, koji se je proslavio i svojim krasnim prevodom Ka-levale iz finskoga na naš jezik.
*
Izlet na Crno prst priredi društvo »Soča« z Jesenic v nedeljo 2. avgusta t. 1. Vabljeni vsi emigranti. Pridite na Crno prst! — Organizatomo-propagandni odsek S. J. e. u.
PETNAJSTLETNICA NASELITVE EMIGRANTOV IZ JULIJSKE KRAJINE IN USTANOVITVE PRIMORSKIH VASI V PREKMURJU
Proslava 15 avgusta Letos poteka 15 leto, odkar so jugoslovanske oblasti naselile v Prekmurju okoli 150 družin, katere je vojna vihra pregnala iz naše solnčne Goriške, iz Istre in iz našega Primorja.
Zasedle so zemljo, ki je njenim bivšim gospodarjem knezom Esterhazijem služila v kolonizacijske svrhe. Knezi in madjarska vlada so na njej naseljevali Madjare. Nje so se posluževali, ko so več tisoč prekmurskih slovenskih rodbin pomadjarili. Tako je dobila slovenska Panonija, zemlja slovanskih blagovestnikov Sv. Cirila in Metoda, madjarsko lice.
Agrarna reforma, velika zamisel prvih jugoslovanskih vlad je vrnila to sveto, tujim nakanam služečo zemljo, zopet svojim prvim in pravim gospodarjem, slovenskim in hrvaškim kmetom.
Ob bregovih zlatonosne Mure in sredi madjarskih občin so nastala prva slovanska naselja: kolonije Petešovci, Benica, Pince in Pince-pristava.
Njim sta sledili koloniji Dušanovec — Dolgavas in Kamovci.
Slovenski in hrvaški kmet. preizkušena v nacijonalni borbi zoper nasilnega Laha, naj bi bila tu seme novega rodu in nosilca one odporne borbenosti, ki je v nacionalno bojnem ozemlju za obrambo in obstoj narodnega življa tako nujno potrebna. Primorske in istrske vasi so torej slovanske straže ob Muri in državni meji, njeni prebivalci pa pionirji dela, ki jim pripada naloga prekvasiti miselnost oklevajočih, zbeganih in nam odtujenih domačinov.
Večina naseljencev je prišla leta 1921 iz vojaškega taborišča Strnišče pri Ptuju in iz drugih taborišč, mnogi pa direktno iz svoje ožje domovine, ječeče pod tujim jarmom.
Beda in nesreča, ti zvesti spremljevalci naših goriških in istrskih beguncev jih nista zapustili na poti preko Kalvarije begunstva za časa svetovne vojne; ostali sta jim zvesti tudi tu v našem Prekmurju.
Res, zemlja je tu rodovitna in dosti smo je dobili 8 do 9 oralov na družino. Vojaške barake iz Strnišča — prva naša stanovanja, so se po večini že umaknile stavbam iz lesa in ilovice ali opeke. Oblast nam je dala semena za prvo setev. Dobili smo tudi majhne podpore, pa premajhne za nas begunce, ki smo bili brez živine, brez orodja in vozil, brez pohištva, brez — vsega! In bilo nas je toliko!
Preganjale so nas slabe letine. Poplave so opustoševale naša polja. In v gluho, temno noč so se razlegali naši in naših otrok kriki in klici na pomoč, ko so v letu poplave pljuskali valovi razdivjane Mure v višini streh naših na pol strohnelih lesenih barak.
Da, glad, bolezen, pomanjkanje, beda in nesreča — oni nas niso, nikdar zapustili. A vedri naš duh. ta neizčrpliiva dedščina naših očetov iz nepozabne solnčne domovine onkraj mej, tone v pozabljenje, gorje in trpljenje.
Veselih src hočemo zato. ko je že najhujše za nami, praznovati 15 avgusta t. 1. v koloniji Petešovci — tik zelene Mure — 25 minut od postaje Mursko Središče — petnajstlenico naselitve v Prekmurju.
K tei proslavi smo se združili primorski. goriški in istrski kmetje iz vseh tukajšnjih emigrantskih naselij.
Proslavo vodi emigrantsko društvo »Soča« v Dolnji Lendavi.
Točen spored bo pravočasno objavljen v dnevnem časopisju in še posebej v »Istri«.
Na proslavo vabimo Vas, dragi rojaki, ki živite v mestih. Pridite vsi, da si stisnete roke kmet in meščan! Obiščite edine naše primorske in istrske vasi v naši svobodni Jugoslaviji! Siromašne so. toda naše. a tudi Vaše, ker nas spaja usoda zgubljene ožje domovine, ker nas družita ista skrb in ista bol, ker nas vežejo spomini, kri in ljubezen.
Na svidenje 15 avgusta vsi, prav vsi!
Bratska emigrantska društva naj blagovolijo čim prej sporočiti število udeležencev in uro prihoda. Proslava se bo vršila 15 avgusta dopoldne (oficijelni del proslave) in popoldne od 15 dalje.
Predsednik upravnega odbora: Peternel Ludvik 1. r.
Predsednik prireditvenega odbora; Frfolla Jožef 1. r.
Podružnica Društva »Soča«. Dol. Lendava
Emigrantsko društvo »Istra-Trst-Gorl-ca« iz Karlovca gostuje 15 avgusta t. I. v Novem mestu. Prireditev bo lepa in pestra. Rojaki, pridite! — Organizatorno-propa-gandni odsek S. j. e. u.
— Italijanska bojna ladja je hotela bombardirati Barcelono, ker je bila ^ tem mestu uničena v zadnjih bojih med vlado in uporniki neka trgovina, last ital. državljana ki je bil znan fašist-španske bojne ladje so bombardiranje preprečile. Italijanska vlada demantira to vest.
■	■	X .	„	. . .	„ „oJiima 3« 789. _ Pretplata: za cllgln godino 50.— din., za pola rodine 25.— din., za Inozemstvo dvostruko, za Ameriku 3 do-
»Istra« Izlazi svakog	n petek. — BroJMiovnog	i izdava«: Konzorcij »IstraV Masarykova 28a H, hroj telefona 67-80. — Za uredništvo odRovara IVAN STARI. Tuškanova
lara na godinu. - Oglasi sc računaju	„^„venske štampe d. d.. Zagreb, Masarykova 28a. - Za tiskarn odgovara Rudolf Polanovi«, Zagreb, Dica 131.