SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvčtljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
/ijai4 Izhadja desetput v letč po jednoj cžloj listinž i	1ftl7Q
^ISIU t.	velja g poštninoj 3 florinte ali 2 rublja.	lOfo.
Slovo o Slovakali.
Radi razgovetnosti i jasnosti stoj ovde najpred nečto o vlast-nih imenah.
Slovenci imenuju svoj govor, svoje knjige, novine in običaje slovenskimi - Slovaki svoje takže slo venskimi; oboje je pravilno, v naših sadajnih obstojateljstvah pak. dvojsmiselno po tomu, čto se ne vč ali pomšni slovo: slovenski slove-n i s c h ali s 1 o v a k i s c h i to ni vse jedno, se ima razlikovati. — Do nedavna to poimenovanje ni mčšalo namreč dotle, dokle je vsako slavjansko pleme od ostalih plemen bratskih oddeljeno obdžlovalo svoje slovstvo, dotle se je všdelo, da ako je upo-trčboval Slovenec slovo: slovenski, je pomšnilo: slovenisch, ako pako Slovak, je pomenilo: slovakisch, ni se bilo bojati dvojsmiselnosti. . Scčla jinače sada; zavladal je gospodski i uza-jemni običaj slavjanski, da se piše ne samo o nekom pojedinom plemenč; nego ne redko v jednoj istoj knjigč, v jednom istom sostavke (statji) o raznih plemenah slavjanskih — to slovo bi bilo v takih knjigah i spisah dvojsmiselno, dla toga budemo imenovali, čto pripada Slovencam: ilirsko - slovensko, čto Slovakam: ugorsko-slovensko; zemlju, kde obitavaju Slovenci: Slove-nijoj; kdč Slovaki: Slovenskim; vsa plemena našega naroda skupa: ple-menami slavjanskimi, Slavjanam i. Slovo :ugorsko ne izvira iz vlastnoga imena: Ungarn, nego koren slova je : g o r a i znači severnu gornatu čast podolja dunavskoga, južna čast toga podolja je pako ravna = ravnina = ogromna ravnonija, ali kako bi se reklo, je planja = planjava = ogromna planonia, od toga slavjanskoga slova izvira takže helensko i latinsko ime: Pannonia. — Nam se zdi po skerbnom preiskavanji najprikladnejše tako ta imena razlikovati, ako bi jih pak nškto jinače poimenovati hotel, na primčr, da bi radje pisal Slovan slovanski mesto Slavjan slav-
j a n s k i svobodno vsakomu bilo, mi ga jednako dobro ponimamo i on nam ostane jednako mil i drag: samo da piše v smislč r o d o-ljubnom, uzajemnom, obče - slavjanskom. —
Važno, ljubopitno i upravo potrčbno je književnomu i pro-svetljenomu Slavjanu bližje upoznati se s zadevami i s stanjem raznih plemen slavjanskih po tomu, čto upravo to spoznanje pov-zdvigne Slavjana v red prosvetljenih rodoljubov. Ovdž pregovorimo nškoje slovo o bratrah Slovakah i o njih slovstvš.
Slovakov je blizo tri milijone duš, prebivaju na južnoj stranš visokoga i obširnoga gorovja tatranskoga (karpatskoga). To pleme slavjansko je telesno i duševno krčpko i lovko, ktero je svoj izvirni praslavjanski značaj čudnovitno včrno do naše dobe začu-valo i ohranilo; česa se prepričamo, ako promotrimo njih čarobne narodne poslovice, pripovčdke, pšsni i običaje, kterih je nekoliko sbranih i na svčtlo danih od Matice (ugorsko-) slovenske v knjigž: Sbornik slovenskych narodnjch piesni, povesti, prislovi, porekadiel, hadok, hier (jiger), oby-čajov a povier. Zvazok 1. Vo V i e d n i 1870. Nakladom Matice slovenskej. — Knjiga polna neocšniteljnoga narodnoga du-ševnoga blaga. — Utešiteljno napreduje to zanimljivo pleme slavjansko, hotja (ako ravno) ima od svoje odnarodjene žlahte malo podpore, ali nič, zaprek pako od protivnikov preveč. Vsa njih moč obstoji v njih silč umstvenoj, v iskrenom rodoljubji i v neumornoj i neutrudljivoj dšlavnosti. Slovaki, njih samo blizo tri milijone duš, izdajaju slčdeče novine i časopise v svojem ugorsko-slovenskom narečji, kako jih je napočital list literarni Slovesnost v čislč 1. lžta 1873:
1.	„Cirkevni Listy" pro veškere zaležitosti cirkve evanjelicko-luteranske. Redaktor Dr. J. M. L. Hurban. — Časopis toti izhadja v Skalici dvakrat na mčsec po jednoj listinž v velikoj osmerki.
2.	„Katolicke Noviny" list spolku sv. Vojtecha. Redaktor Andrej Pulmann. — Izhadjaju dvakrat na mesec v Trnavž (Tyrnau) po jednoj listinS v velikoj četverki. Okolo toga imenitnoga časopisa sbira še gromadno katolicko Slovenstvo ugorsko.
3.	„Konfessionalna Škola," časopis pre vychovu, vyučbu, hudbu, umenie a literaturu. Redaktor Otto Matzenauer, spoluredaktor Josef Zelliger. — Izhadja v Skalicč dvakrat na mžsec po jednoj listinš v osmerki.
4.	„Letopis Matice Slovenskej." Redaktor Viliam Pauliny-Toth. — Izhadja v zvezkah lexikalnih 7 do 8 listin silnih dvakrat v letč v Turčanskom sv. Martinč.
5.	„Narodnie Noviny." Redaktor Viliam Pauliny-Toth. — Izhadjaju v Turčanskom sv. Martinč trikrat na teden. Majitelj i izdavatelj političkih listov totih je: Consortium Pavel Mudron a Spol.
6.	„Narodni Hlasnik." Noviny pre slovensky l'ud. Redaktor a vydavatelj Mikulaš St. Ferienčik. — Izhadja v Turčanskom sv. Martinž po dvšh listinah na mesec v osmerki.
7.	„Obzor." Noviny pre hospodarstvo, remeslo a domači život. Redaktor a vydavatel' Daniel G. Lichard. — Izhadja v Skaliti trikrat na mšsec na listinS v velikoj četverki.
8.	„Orol." Obrazkovy časopis pre zabavu a poučenie. Redaktor a vydavatel' Andrej TruMy-Sytniansky. — Izhadja v Turčanskom sv. Martinž na konci vsakoga meseca na tržh listinah. Vredničtvo i opravničtvo je v Previdzi (Privigye).
9.	„Prijatel' l'udu." Poučno-zabavni časopis pre slovensky l'ud. Vydavatel' Jan Kadavy. — Izhadja na maloj osmerki v sešitah po dvč listinč četirikrat na leto v Turčanskom sv. Martinž.
10.	„Rarašek." Obrazkovy humoristicko - satiricky list. Redi-guje Montečerigo, majitel' Andrej černiansky, vydavatel': Con-sortium. — Izhadja v Turčanskom sv. Martinž jedenkrat v me-secč po jednoj listine v osmerki, vredničtvo se nahadja v Rajci.
11.	„Slovenske Noviny." Politicky organ novej školy. Redaktor M. Horalek, majitel' Jan Bobula. — Izdava jih slovenski odbor v Peštš trikrat v tednč.
12.	„Slovensky Sion." Katolicky kazatel'sky časopis. Redaktor a vydavatel' Vincent Havliček; 12 zvezkov na lšto.
13.	„Slovesnost'." Literarna a kriticka priloha k „Orlovi." Redaktor a vjdavatel' Andrej ТгисМу - Sytniansky. — Izhadja na konci mSseca s „Orlom" na 1—2 listinah v četverki v Turčanskom sv. Martine.
14.	„Straž na Sione." Noviny evanjelicke pre dom a rodinu slovensku. Mesačna priloha „Cirk. List." Redaktor a vydavatel' Dr. Josef M. L. Hurban. — Izhadja v Skalicč jedenkrat na mž-sec na jednoj listine v osmerki. Vredničtvo v Hlbokom (poslšdnja pošta Senica = Szenitz).
Kronaš tčh novin i časopisov se daja na svčtlo, čto se uže samo od sebe razumi pri plemenč slovstveno tako delateljnom, ne malo knjig i knjižek namenjenih sprostomu ljudstvu; za prosvžtljenžjše občinstvo su pako imenovani časniki osobito: Orol, i njegova učena priloga: Slovesnost, dalje Lštopis Matice slo-venskej. Matica je središče sil umstvenih i dčlovanja književ-noga i ima kromč ročnih členov, blizo 500 členov zakladateljev i blizo 600 rednih členov. Toliko o ugorsko-slovenskom slovstvč.
Največ zanimljivo je pako ugorsko-slovensko narečje tžm da ima to izvanredno vlastnost, da je med vsžmi narečjami slavjan-skimi, naj več podobno — zajedno vsčm narečjam slavja n s k i m, medtčmko je vsako jino narečje posebno podobno samo jed-nomu ali drugomu, na primčr: ilirsko-slovensko narečje je naj podob-nčjšehorvatsko-serbskomu, bolgarsko serbskomu, češko ugorsko-sloven-skomu, ugorsko-sloven. pak je v raznih stranah Slovenska značno blizko
i podobno vdrug češkomu, ilirsko-slovenskomu, horvatsko-serbskomu, poljskomu i ruskomu. O tom se najde obširnčji sostavek v ruskoj knjigž g. Gr e r b e 1 j a : „IIoaaiH Славлнт." prestavljen na ugorsko-slovenščinu v literarnom liste: Slovesnost, v čislč 1. 1. 1873; ovdš ga postavimo v vzajemnom ilirsko - slovenskom narečji radi njegove važnosti i radi toga, da čitajuč kdožkoli te sostavek v narečji ugorsko-slovenskom i ilirsko-slovenskom se može prepričati i uzradovati nad neočakovanoj blizkoj podobnostju tžh dvžh narečij.
Slovstvo Slovakov.
„Slovaki počitaju se obično k česko-moravskoj vetve zapado-slavjanskoga plemena. Zaujimaju skoro popolno župe ali okraje seve-roizhodne (severne) Ugorske: trenčansku, turčansku, oravsku, liptovsku i zvolensku; kromč toga tvore večinu okraja nitran-skoga, spišskoga, sarišskoga, tekovskoga, zemunskoga, gemerskoga i hontskoga, pa menšinu okraja prešporskoga, novogradskoga i abujvarskoga. Ale jednotlive osade i selišča Slovakov segaju da-leko za granicu zemljišča zaujimajučega imenovanih sada petnajst okrajev, i nahadjaju se i v dvajstih jinih okrajah Ugorske pač do same Save, kdč se uže stikaju s narodopisnom zemljiščem Serbov i Horvatov. Ker pako gorna podtatranska vlast Slovakov ne može preživiti berzo uzrastajučega obivateljstva, se obrača skoro nepre-tergnuti tok slovenskoga naseljevanja rečiščem Vaga, Ni tre i Hrona k Dunaju i po Bodrogu i Hernadu v udolje Tise, v tu prijetnu ugorsku nižinu, ktera je pred naležela, ako i ne izklučivo, prapra-dždam Slovakov, i možebiti stane se ješče nčkada vlastničtvom — ako i ne izklučivim — njih praunukov.
„Čislo narodnosti (ugorsko-) slovenske ne može se tako točno ustanoviti iz pričin jako družbinskih tako i deržavničkih. Med Slo-vakami obstoji iz jedne strane nesmiriteljni razpor med plemstvom i ljudstvom: plemstvo se, tako rečeno sramuje za svoj rod i poči-tuje se k Madjaram, podobno jako zapadnoruska žlahta počituje se k Poljakam. Od druge strane madjarska uprava, skerbeč o raz-množenji madjarske narodnosti nad druge ugarske, imenovito nad slovensku, noče vidčti v okrajah pomešanih razlike jezika i pri-čisluje Slovake k madjarskomu plemenu, čto se i v statističkih spisah kaže. Budi kako budi, mi možemo scčla spolegljivo ustanoviti, daje ugorsko-slovenskoga obivateljstva naj menje tri milijone duš. Pa kako se je uže spomenilo, to obivateljstvo se berzo množi bez ogledu na njegovo rakusku, vlastne madjarsku, vladu. Ugorsko-slovenska narodnost vladne znamenitoj pretvorujučoj siloj: ona raz-širuje se zvlaste na račun Madjarov. I isti Nžmci v srždš med Slovakami ne mogu obderžati dolgo svoju narodnost; tako suse popolno poslovenčile mnoge jih naselbine v Spišskom i Gemerskom okraji."
„Je ješče jedna okolnost, po kteroj je to sveže, dovtipno i prijemiio pleme ješče znamenitčje. Na zemljišči Slovakov dotikaju se narodnopisne medje nčkoliko vetev slavjanskoga naroda: za rekoj Moravoj začinaju osade česko-moravske; za Dunajcem i za Beskidami živu Poljaki; za Bodrokom začina Rus. Na jugu, kako je uže rečeno, stikaju se Slovaki s krajnimi vetvami obiva-teljev jugoslavjanskih. Tako predstavljaju Slovaki nško narodopisno srčdišče slavjanstva, čto se zerkali i na njih jeziku. On se javlja čto spojovači članek vetve jugoizhodne i severozapadne na drevesu Slavjanov. Neviditeljnimi promčnami sliva se ugorsko-slovensko narečje na severo-zapadč s češkim (podrečje nitransko), na severo-izhodš s poljskim (podrečje oravsko, sarišsko i tako dalje), i na jugoizhodč s ruskim (podrečje gemersko, sotacko i tako dalje). Ali vlastno srčdnje ugorsko - slovensko narečje (turčansko, trenčinsko, liptovsko, zvolensko, hontansko i tako dalje) je neobično 'pametigodno složeno i ustrojeno, bogato na slovah i obdobah, popolno i čelo v zvukah, daže (sogar) podobno naj sta-rčjšej praslavjanskoj davnovekosti. To se visvčtljuje tčm, ker je ljudstvo živelo po starobilih svojih običajah med gorami, v krajah samotnih, kamože ni doseglo tudjinstvo; osobito po tomu, čto narod skoro ješče ni imel vlastnoga deržavničkoga živlenja i je začu-val v svojem domu i v svojih pravah mnogo mladostnoga i izvirnega. — Zato se možemo verojatno nadjati, da ugorsko- slovensko zemljišče i narodnost, jezik i običaji moraju obsegati neoceniteljni zaklad važnih dragocenosti za slavjanskoga starinoslova, narodo-pisca i jezikoslova." —
Istina! Neslovaku Slavjanu se kaže ugorsko-slovenščina kako neki rod latinskimi pismenami napisane staroslavjanščine. Ostane samo iskrena želja, da bi ugorsko-slovenski spisovatelji počeli po malu spisovati spise namenjene vsemu slavjanstvu cirilicoj v svojem razgovetnom i lehko razumljivom narečji. — Tu se ale ima dobro razlučiti slčdeče:
" Ne tčrja se, da bi se počele vse knjige ugorsko - slovenske pisati cirilicoj, to ne; pri prosto ljudstvo bi ne imelo se nadlegovati cirilicoj, nego za tisto bi se imelo v napred isto tako kako do sada tiskati čisto v njegovom narečji budi latinicoj budi švabahom ; samo spisi i knjige namčnjene književnim i prosvžtlje-nim Slavjanam bi se tiskale cirilicoj.
Ne tčrja se, da bi vsi ugorsko-slovenski spisovatelji imeli se poprijeti cirilice, nego samo oni, koji su nadehnuti i navdušeni sve-toj slogoj i uzajemnostju slavjanskoj.
Ale početi se mora, horvatsko-serbska poslovica kaže: B e z početka nima sveršetka.
Naš časnik Slavjan je vsegda prijateljsko odpert cirilicoj svoje narečje pišučim Slovakam, kako i spisovateljam kterogakoli narečja slavjanskoga: naj smatraju ga svojim vlastnim časnikom.
Ugorsko-slovensko narečje je uže samo na sebe jako podobno občej slavjanščinč, ješče podobnčje bi se stavalo, ako bi se pisalo cirilicoj. Težko bi to jamačno ne bilo učiniti, mesto latinskih pismen bi se jednoduho stavila jim odgovarajuča pismena cirilska samo sledečimi opazkami:
Mesto h: h or a, o kr u h, hluch, se stavi r: ropa, глух, округ, глух. — Mesto ch: hrach, strach, smiech, se stavi x : грах, страх, см£х. Mesto 1': u 6 i t e 1', 1' u d , p o 1' s k y, se stavi лб: уштелБ, лвуд, полвсга. Mesto ie: miera, dielo, d r i e v e, se stavi i: м£ра, дбло, др£ве. Mesto a : s v a z o k, pat, se stavi д: свлзок, нлт.
To bi bilo blizo vse — ostale bi sicer, to se ve, ješče nektere nesravnalosti, koje bi se pak časom skoro same od sebe poravnale. Treba samo početi:
Delo krepko početo je na polo uže dodelano!
Sveto obredno drevo Slavjanam.
Indam arijskim, k kterim su spadali i Slavjani, je bilo v Indiji sveto i obredno drevo deblo banana i stoji obično i v naše vreme v srede vesi, kde se ceste križaju.
Slavjanam v Maloj Asiji prebivajučim bilo je obredno drevo b u k v a.
Slavjanam v južnih pokrajinah Evrope stanujučim je obredno drevo, kako je obče znano, lipa. Stoji obično v srede vesi na teržišči blizo cerkve. V zilskoj doline se ješče v naše vreme na cerkveni prazdnik (patrocinium-fest) slovesno i obredno rajaju, ple-saju, praslavjanski visoki raji. Slovenske pesni se često poju o lipici, počinjuč slovami :
Stoji, stoji lipica, pod lipico stojo pubiči .... ali: Stoji, stoji lipica
pod lipco miza1) kamnata ....
Obredna pesen ziljska, ktero obično po dokončanoj službe božjej na somenj (cerkovni prazdnik) pod lipoj stoječi mladenči najpred zapoju i ju gudci zagudu, počne slovami:
Koj2) mi lipica precvetujaš, der3) mi sadja ne neseš? Jes lipica precvetujan vsan ledik pobičan4) ....
') miza = stol = Tisch. — a) čto, čemu. 8) der — kader = kada = kogda. — 4) vsan ledik pobičan = vsem neoženjenim mladenčam.
Da je lipa obredno drevo Slovencam, toga se spomčnja ljudstvo ješče po cčloj Sloveniji, da bi pa nekdč v novčjše vreme bili rajali Slovenci pod drevesam bukvoj, kako je bilo obično v Maloj Asiji, včm ja samo jeden primčr. Ješče v početku tekučega stoletja se je obhadjal somenj = cerkovni prazdnik osobito slovesno i toržestveno pri podružnoj cerkvi na Humč v rožiškoj farč v Ko-ruškoj. Sila ljudi je se sbralo na te somenj, bil je neobično velik shod i ljudi su menč pripovčdovali, da su na tri jigre = konte = družbe rajali, jedna jigra pod lipoj, druga pod bukvoj, tretja pod jasnim nebom. — Kada sem ja tamo prebival pred mnogimi lčtami, se je obhadjal te shod ješče vsakoga lčta, pa ne več tako slovesno i ni bilo tamo gudbe niti plesa, pa lipa obredna i bukev sta ješče stale i mislim da ješče stojitč.
Slavjanam v severnčjih pokrajinah Evrope stanujučim, na primčr Rusom, je obredno drevo breza, zelenaja bereza pa ne lipa; ali oni imaju jednakože jednu krasnu pčsmicu o lipici = o липинки, koja stoji v 3. knjigč Saharova na str. 42. Pervi dčl sloke (versa) se trikrat ponovi, trikrat zapoje:
Аввополб.... липинка! под1 липок . . . . бЋлт, шатерг, во томгб шатрб . . . . столт> стоитг, за т ž м i столомт. . . . . дбвица, ^ рвала ц в i т н . . . . со травм, вила bihoki . . . . сб городм со дорогимт. . . . . лхонтомг. Кому в4нокг . . . . износитб ? Носитв bi boki . . . . старому. Старому в4нокт. . . . . не сноситб, мок) молодостб . . . . не сдержатв.
Абвопол£.... липинка! подт. липок) . . . . 6i.ii, шатерг, во томђ шатр4 . . . . столт. стоитгб, за т1мг столомг . . . . д^вица, рвала ц в т bi . . . . со травБ1, вила вЈнокг . . . . ст> городБ1, со дорогимт, . . . . лхонтомг. Кому bžhokt. . . . . износитб ? Носитб вЈиокг . . . . милому; милому bžhokt. . . . . износитб, мок) молодостб . . . . содержатБ.
ПримБчанЈе Зта хороводнал пбснл разБ1грБ1ваетсл вт> Се-микт. и ТроицмнЂ денБ, когда завиваготт. вјшки.
0 С1ВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
0 землм iHjrfji.
1ндца je тако чрезоб1чајио родовггна, да се на кратко нвена родовггност onicari не може, овдЗ; стојте само nivoji npiMipi.
Растлшство расте, ce зелеш, цв$т1 i овоче призор£ва ц§ло л£то непрестано; мед т£м, када нЈжтергм древесам i н!жојему гермовју лштје одпада на jimx садје upiaopiiBa i опет јша стоје в нај лјт-шем i нај краснбјшем цвЈтб. Нај д1вн£јше i краснбјше цв£тл1це Bijy ce иибковшој по вел1чанствешх шестдесет до осемдесет чрев-лјев (стоп, Футов) BicoKix кокосов1х древесах, Kojix сад по сан-скрггсга ce 1менује наршела i je права благодат уруч1х зе-мелБ. JIžci су полт гермовја, ктеро род1 нај драгоцЈн^јшега коренја i всаковерстнога добродшечега лЈсовја i јужнога овоча ал! садја24) i како Гесшд шше: „всега тога обрсда земдва сама од себе много i обишо." 26)
Б северној 1ндф расте i сада јешче цедрово древо, по сан-CKpiTCKi iMenoBano: девадару, по старославјансга: дивхдрбво, то је: д!вно древо, божје древо; в јужшх пред£лах iMa вшоко стројно древо (tektonia grandis), ктерога л£с је тако тверден, прочен i терванлБ1в, да ладца is нвега постројепа скоро до сто д$т обдерж1 се.26) Мед нај полвезнбјше растлше шдочке спада i хлоичато древо (Baumwollenstaude), којега шд1чко i»ie су нам уже CTapi Гелеш забшежш, намреч: тала. „Та древеса зову се в падчком rooopž: тала; на Htix расте, како на верхЕ палмовЈх древес, н-бчто волненому клубку подобнога."27) Также ILiimj спом^нја та древеса na jix KpiBo iMeHyje: пала,28) ce iMa речј: тала.
Тамо расте i древо батјанско = ficus indica по санскр1тсш Асбаттха, je 1ндом древо свето рад1 необ1чајне плодносп по тому, что се тако нарамно разрасте, да једно дебло по малу ц£л л£с nanpaBi tšm, да спушча своје пибке веје до землве i кдбколј се верппчек землве дотекне, пожене корен, i3 којега опет ново дебло i3pacTe, ктеро опет своје веје на все страш разппрја i к землм спушча i HanpaBi тако једно дебло ц£л л£с, в ктером су ход1, древоред1, ир1двор1, облуга noKpiTi BejaMi, да в сЗшц-f, једнога та-кога древеса се може с§нчт i поч1ват1 веч тшуч лвугџ.
„ ... . велша древеса, од Kojix једно, како Неарх npinoBŽ-дује, нЈжада обсЈлга просторцу пет плетрен, тако да 6i ce могло
24) Bohlen 1, 38. — 25) Гесшд: ДневЈ i д*ла слока 117. — 86) Boh-
len 1, 38. — S7) AppiaH 1нд. 7. — 28) Плш. 12, 6. —29) Bohlen 1, 39.
i десет ткуч лвудо см!стт под сЗшцој једнога древеса, тако ве-лша су та древеса."30)
„В 1ндц1 расте много памЗтгодтх древес, мед KojiMije једно, ктеро своје веје сиушча навдол, i ктеро iMa лк;тје не менје од пгата. Онесжр1тос, KTepi дежелу Мусшанову, .... точн^је oni-сује, спомбнја н$ка велша древеса, која iMajy веје дванајст локет долге, које се онда уипбну i навдол расту, како да 6i бше citpiB-лвене, докле се не дотекну землве. Онда расту в землву, пожену коренше i расту опет деблом, пенвем, од ктерога се веје опет скр1ве i уппбну i нов корен пожену, на то опет једен i тако далве; тако да једно једшо древо се разрасте в пространу вејнасту стреху подобну шаторву стојечему над MHoriMi столбам1." 31)
Icto тако красне су шдочке цв£тл1це. Ако н$када од вручше 1згледа землва како посмодвена пустшва, i нај само једну ноч рахло нодежује, в једној H04i ce покрце noKpajiHa нај Kpaciiijmijii i прцемно дшсч1јп цв£тл1цамв
I н д i j a je нај сре^нЈјша дежела i богата особ1то по тому, что iMa всаке годше, всакога рока, по дв i л ž т i н ž, je двакрат полбтје i двакрат прцетна надчка 3iMa i ce no два-крат c ž j e i подвакрат женје. B обче cri в 1ндф o6ž дв£ л-tTini родовггн$, ако 6i пак једна можебги се обнесла слабо, је пак друга Јздатна. Ж1вежа се толшо прЦ$ла, да га iMajy лвуд1 всЈЈгда доста; тако то ошсују CTapi стсовате.ш землву 1ндцу.
„Овдб iMa всаке годше, всакога рока, двапута полбтје i два-нута жетву i мед нмма је з!ма i тада дују, nixajy, ветров1 северо-западт; o часб нашега нај кратчајшега днева је тамо в 1ндф топло i морје је плавно."32)
„Ератостенес npaBi, да 1ндца овлажује i поплавлвује се по-л5>тшмЈ дежјамв Мед tžm дежеванјем ožje ce лен i просо i сесам i сорочшско гппено (Reis) i бер, o slmhom временб пак пшен1ца, јечмен, стручовје i јшо сотпвје сојестно . . . . Да је 1ндца тако богата, Mioii Мегастенес, i3sipa i3 тога, что је двојна л£тша, како i Ератостенес каже, да ce cžje једенпут по	другшут no 3iMS,
тако i дежује. Ш га намреч л£та, да 6i в o6i>x лбтшах тчеса не дежевало, одтуда i3Bipa толша poдoвiтнocт по тому, что су полване непрестано овлажене." 33)
Нај обппрнЈјше ошсује то Д1одор34): ,Дндца iMa много BicoKix rop полшх paзлiчнoгa полвеснога л^совја icTO тако немало про-стратх родовггтх paBHin јако крастх i pfecaMi овлажетх. Нв1ве ce Be4ji д£л поплавлвају, рад1 тога оброде двојну л4тшу в годш£ .... Кром^ ж1та, хлЈба, расте в 1ндц1 также просо по тому, что
30) AppiaH 1нд. 11. — 31) Страбо стр. 694. ILrimj 12, 2.
(11.) — 32) Плшј 6, 17. (21.) — 33) Страбо стр. 690. 693. —
и) Дмдор 2, 35. 36. 16.
се шлве рад1 мнопх ptK тако лехко овлажавају, далБе јзверстно соч1вје i сорочшско пшено i бер i јешче веч таксгах растлш со-јестшх .... Зато јешче шкада ni 6i.io в liliji лакоте, како се пршовбдује, в обче да шкада Hi недоставало се об1чнога ж!вежа. 1ма овд4 всакога л£та двојно дежевно врЗше, једно в поздној је-сенб, када је овдб, како в jimx землБах, вр£ме, да се ж1то сбје, друго o Kpicž, када се с£је сорочшско пшено, бер, сесам i просо. В обче ctš в liliji об£ тбтш£ добр^, ако 6i пако једноч једна л$тша 6Lia слаба, је онда друга Јздатна .... Также растлше i коренше, које Д1вје расту в мочвЈрјах су не1зказано сладке i служе об1вателБам обшпм жiвeжeм. ПолБане су ц$ло л£то рсдавној водој овлажене толшо piKasii колшо дежјем, KTepi no .tiri всаке годше се влече поредом од једне до друге покрајше .... 1ндца је пре-красна землва по тому, что ју претакају многе р$ке i рад1 тога се полБане в HŽKojix крајшах поплавлБају i овлажавају i ж i т o всако л£то по двапута npi3opi Ж1вежа се толшо npi-д$ла, да га iMajy лБуд1 всегда доста. Пршов$дује се, да в тој родовтгој землм ткада Hi бмо драготе Hi неуроде. Овд$ iMa также злата, сребра, жел^за, брона i многоверстнога драгога ка-менја. В обче iMa в тој землБ1 всаковерсттх драгоцЈносп, по-хутек i наслад."
Hi краснЈјше, родсштнЈјше i болБе землБе на вес-олвном божјем cbŠtž, од землБе 1ндоје, зато се спомЈнја в нословвдах pycKix i в једној згодовшско - землБетсној nicm шрско-словенској, да је 1ндца бајечно счастлБша землБа, i се поје:
O 1ндца, o 1ндаја! Ti сренчна дежелга, кјер дв^бартј в лЈтб пшешца перзорЈ, кјер дв£барт1 в лбт$ пшетца перзорб.
Мбста i покрајше спомЈшмо само н£ктере. — ПамЈтчгодно је, да нај славн^јше землБе i мЈста су 1ндј рад! шеновалј с в i т л i м i ал! с в н т i м i, на прш£р:
Покрај1на KacMipa северно од властнога Хшдостана лежеча је једна од нај родовин^јнпх покрајш свбта, i ју зато 1менују по-земелБсгам рајем. (Мвателм су шд1чкога народа, говоре i тепер наречје санскртко, су лбпо јзрашчеш, јако i3Kycm i кротт, су ciuep спрјјел1 в£ру мохамеданску, па не гледеч на то iMajy до сто по падчкој Bipž светјх мбст, каможе се ходј на божЈ1 пут. 1ндом је цбла дежела с в е т a. Kacsripa, то је землБа с в t т л а. Кас намреч noMŽHi: с в i т i т i; i горовје Гравкасас хоче речј
толгео, како eniтло горовје.35) Главно mžcto KacMipe се зове: Ср!нагара, тоје: свето м ž с т о.
Недалеко од садајнога м$ста Бенарес леж1 mžcto Патна hžk-дајно србдшгте державе Прасцов, ктеро се на спом§ншах также imehyje: Ср1нагара = свето mžcto. Меото Бенарео се зове по санскрггсга: Варанас!, в CTapix тсмах o6i4iiije Kaci: светло, светоенто м$сто.
В Пенджабб, до камо је принел на својем походб Александер Максдонсга , спом^нја če i велжо mžcto П e в k е л a i покрајша Певкелска, сада се шенује Пукхоли „Певкела велисо мбсто на 1нд1 — в покрајшб Певкелској."36) To iMe се насмтне i в по-KpajiHax од Славјан облвуднвешх.
В Пенджабб i подлуг 1нда се насгатну нбктера iMeHa 1мајуча корешту словку — м'з — a.ii када слбд1 тверд согласнш: м'с, = маз, мас, mžcto којега су ставлвал! старогеленсга стсователв1 смбсом сада: мас, сада мес, сада мус; така гкнменованја су: Масака, Мезарес i Мусжанос. — Масака је б1ло велшо, нај вечје mžcto Масаканов, кд£ се је нашла i влада. „По р$к£ КоФес прде 1ндос. Землву мед т$ма дв-бма рЗжама об1тавају Астакет, Macijam, Hteaji i rinnaciji, кд$ ce разпроспра землва (M) асаканова, кдј> леж1 Массака царско сто-л i ч н o м t с т o дежеле. — Масака нај вечје mžcto Масака-нов, кд$ се најде влада."37) — AppiaH пше неточно i несловојз-штно, да су се об1вателм Масаке звал1 Асаканам1, ош су се не-двојбено звал1 од мЈста Масаке M a с a к a н a м i алј Маса-к в a н a м i.
Масака б1ло је велшо i мделно mžcto владе, по староруси се то рече: Масака бвгла мбстам мати, али матушка M a с a к a.
B т4х крајах 1нда ce спомЈнја i владар M y c i к a н o c38) i рбка Мезарес.
Otok H a t a л a i пркежеча покрајша Паталене. „1ндос р$ка HanpaBi троуглатч остров, KTepi ce по тамошнвем говор! зове Па-талој".39) ..Патала лeжi мед устјам1 1нда, је иокрајша троуглата обсегајуча 220.000 стушнв, кораков (44 ми).40) Санскрггско слово Патала знач1 по нЗЈмечт: Niederung, по славјансга: П o д o л в е.
Тнд1чга полооток лежеч од рбке Нербуде јужно ce је 1меновал в језшу об1вателјев: дахшос,41) no caHCKpiTCKir дакшша, сада Декан, обЈвателве су звалк Дахшабадес, по славјанст: Декавцв
35) Bohlen L 5. 6. 12. — 36) Страбо стр. 698. AppiaH 1нд. 1.
Поход. Алекс. 4, 21. 28. — 37) AppiaH 1нд. 1. Поход Алекс. 4, 23.
26. — 38) AppiaH Поход Алекс. 6, 15. — 39) Appian 1нд.2. Поход Ал.
5, 4. —40) Плшј 6, 21. (23.) —41) Periplus maris Erythr. стр. 170.
0 об1вателБах 1нддје.
Једно од najcTapijmix лвудстев је лвудство шдочко. 1вд су славш уже од нај давнбјпих времен рад1 своје BicoKe просвбте, ктера се је разпространБевала од Hbix к бл1жнБ1м народам. По MH^Hji CTapix сшсователБев су бш 1нд1 в liliji первоселБ1Џ i су дцрно i свободно швел малознат европскому свЈту под CBojiMi царБаип до добе Александра Македонскога, KTepi се је прЈвојевал до 1ндце i то до Пенджаба i до остал1х покрајш pfee 1нда л£та 327. пред Хр. Од тога доста нозднога часа почшју се в обче речено, геленске BŽCTi o 1ндгр iiripiTi; але то, что пршов^дају cni-сователБ1 геленст, сега в далеку старшу иадчку ио тому, что је тамо од CTapiHe все непрем^но установлБено, просв^та, состав дер-жавш, народт o6i4aji i тако далве такода, что гпшу o час£ Алек-сандра Македонскога, велва в обче i o давној мнулос-ri шд1чкој. Богатбјше i i3BipH0 старЈуше Bieri o 1ндгр нам пружа удов!телБно богато i велжолбпно словство санскр1тско сегајуче в глобоку ста-родавност, на npiMŽp законш Ману i шшге остал1х в^д.
CTapi сшсователм геленом i латшсга се д1вом д1ве огромној лвуднатосп народа шд1чкога твердеч1, да су 1нд1 јамачно нај лБуднат$Ј1ш народ, колжо в-бмо.
,,Ако 6i hžkto хот£л cno4iTaTi вса племена i мбста те зем-ЛБе, 6i се увбрјл, да су безшселна." 42) „Пршов^дује се, да 1ндоја је јако пространа i также од MHorix i разл1чвјх народов облБуд-НБеиа." 43) „Ч1сло mžct iндiчкix не може се точно казатч радј мно-жше тшхове. В Пенджаб^ се је пообласти Александер М. трие-сет седем м£ст, од Kojix су јмеле нај мепБше не менје од пет ■псуч об1вателБев, многе пак веч од седет тшуч."44) „1ндо јамачно нај лвуднатбјпп народ, колжо в4мо." — „Трагаско лвудство је мед BcŽMi лвудствазп нај вечје, само иадчко је јешче лвуд-натђше." 45)
I тепер, что је обче знано, је 1ндца поразм^рно густ-fcje об-лБуднБена, него ктepaкoлi держава европека. Особио в н^којЈх покрајшах је лБуднатост необ!чно велша. МЈсто Бенарес iMa веч обЈватслБев, него ктерокол! mžcto европско, ако се 1зуземе ПарЈз i Лондон. В noKpajini Бурдман су начЈта.п пред н$колшо л£там1 на једној четвероуголној ашшчкој М1л® веч од шест сет (600) особ, медтбм, ко в јако облБуднБеној Англф пом£рно, сплош, једном 200 алј в нај ЛБуднат-бјшсј покрајш£, в обласп „Lancaster-skoj" толбко 476 особ ж!в! на јсдној четвероуголној ангЈпчкој
Mi.ii.46)
42) Плш. 6, 17. (21.) —43) Дмдор 2, 38. — 44) AppiaH 1нд. 10.
Поход. Ал. 5, 20. — 45) Геродот 3, 94. 5, 3. — 46) Bohlen I. 50.
не спадају Bci к оној icToj задругб a.ii родовшБ народов, једен н б i х гла bhi д ž л спада к p o д o в i н £ наро-дов iндoевp oпскiх, дpугi глаВн1 д$л спада к ч е p н ц a м. „Ну много је шдочтх племен, која также не говоре OHi icTi језж, 1змед ntix су iriKoji кочовнна, скггалАце, jim mcy." 47) 1ндоевропске народе, на npiinžp Меде i Бактрцане 1менује Геродот48) Apijasii, прастара KHtira шдочкгс законов Ману49) iMeHyje 1нде шдоевропске задруге Арјас, что знач1 по нбмечга: Ehrvriirdige, Ausgezeichnete, по славјансш: Славш, Славјат.
0 1ндах apijcm.
1нд1 Арјас су Bicora, тенга, л$по i сомБрно 1зрашчен1 па мало-мочш i тако необјчно ntai, да Европејец, како пршов^дују Mnori HOBiji путнш, Htix рукојетц, балчаков ал1 держајев на мечб Hi могел се послужт; обл^чја су благ<зга1 полнога, т§по округлога; нос iMajy малко накр1влБен, усттце полне па не забрекле, не запухле, полт малко насмуглу, черноманјасту, особко je то мед горалаип; по ев-ропсга бЗш се најду лвуд1 BinijiM чшов поеебно, ако ж1ве по дворјансга. 50)
CTapi Гелеш су уже од стародавна Ар1ас-1нде обд!вовал1 рад\ L, HBixoBe Bicone просв£те, која je јако зај1мава i повабна заволву старо- | давтх обзвласттх i одл1чшх об1чајев i вeлiчaнcтвeнix i тепер обстоје-4ix зградеб. I тепер в наше време aeapi ce i блшт до нас i просвбт- • лвује нас Hhix Heo6i4Ha благонравност, нбхх премудро закоттелвство i Ш нб1х вшока просвбта.51) Скоро згодовшско је доказано, да је нроевЈта : i3 1ндце се разпростерла в Еипт, в Малу-Ашју i в Геладу.52)
1нда Apiji су се д£лш уже в најстар£јшеј давновекот на 4eripi чше, ал1 сталшче.
IlepBi чш су чшвалк Брахманас = Болвар! = Велшанп; друп чш: кшатрцас = Bojani; третБ1 чш: Bicac a.ii Baicjac = се-лБaнi i четвертј чш: судрас = прoипслБешцв
РаздФлованје народа вдчшх ApijeB на те 4eTipi 4iHe сега в тако глобоку давновекост, да се тчеса не в£, када су Ti чт се упелвал1 i да се само пршов^дује, да jix je разодел сам Брахма. То раздбло-ванје је тако старо, да је на т£х чепрех чшах основан вес-олвен состав державш, ц£ла державна управа, все в£де. уметност1 i вес про-мјсел, вса в§ра i ц£л способ жЈвлБенја народнога. Спомбнјају ce Ti 4im в CTapix надчгах cnicax несчшлено многопут, па се спомбнјају всегда непрембно само OHi icTi 4eTipi чпи c OHiMi icriMi iMeHaMi, c оној icToj управој i c omMi icriMi должноствам1 i ce нрштавмва: да nepBi
47) Геродот 3, 98. — 48) Геродот 7, 62. — 49) Ману 2, 22. 10,45.
— 50) Bohlen 1,47. — 5t) Bohlen 1, 1. — 52) Bohlen 1, 4.
чш, брахмансга, je нај 1зверстн£јии i нај славнЗ>јпи; друи, војачт, да је нај cLraijini; TpeTji, селсш, да богатства Ha6ipa i четвертч, про-»пслетчга, да npe»riBi се од трЈх Biinjix чшов.53)
(Се надалвује.)
0 slovč mesesen.
V Vestniki, prilogi k Zori izhadjajučej v Maribori, je po-meščen slovoizpitni članek o slovi ilirsko-slovenskom: mesesen. — To slovo pa ni zanimivo samo v obziri slovoizpitnom, nego veliko več v obziri zgodovinskem i narodoslovnom. Radi toga stoj ovde dopolnek k onomu članku stoječemu v Vestniku.
Mesesen imenuju Slovenci drevo imajuče rnisto listja jigle; Staroheleni su ga imenovali točno po tom : охуе = j iglaste od korena: oxys == oster, jiglast; po latinski se zove: larix; po ruski: лиственица mesto: карачаЛ ali: негла, хвобное дерево ; po češki: modrin. Toliko o slovoizpitnom značenji ilirsko-slovenskoga slova: mesesen,
Važnije Se kaže to ilirsko-slovensko slovo: mesesen v zgo-dovinskom i narodoslovnom obziri, kako ga jako zanimivo popiše veleučeni starohelenski zemljepisec Strabo rodjen v mžstž Amasiji v Malojasiji, koji je živel o vremeni rodjstva Krist. Čto on, Starohelen, piše o tom slavjanskom slovi i njegovoj zgodovinskoj i narodoslovnoj važnosti je toliko zanimljivije, jerbo se njemu ni-kako ne može očitati, da bi bil on nekak Panslavjan.
Strabo piše v svojem zemljopise na strane 572. tako-le: Nik-teri „stari učenjaki deržeč se stare povisti misle, da su Mysjani (Mysoi) od plemena Lydijskoga. Oni opiraju se na slovoizpit (etymolo-giju) imena: Mysus po tomu, čto su Lydji tako imenovali drevo охуа; drevesa охуе namreč rastu pogusto na olympi, kamože su Lydji tako imenovane desetnike naseljevali. Potomki tih desetnikov su pozdniji Mysjani (Mijsus), kteri su na te način svoje ime dobili od dreves охуе, ktere Lydje imenuju mysus. To priča i sve-doči, i govor Mysjanov, kteri je slučen iz jezikov lydijskoga i fry-gijskoga .... Čto se o Mysjanah i Frygjanah pripoviduje je vsakako i jamačno, starije od vojne trojanske." Tako Strabo.
Iz toga slidi:
Heleni su imenovali hvoje, drevesa jiglasta, po helenski: охуа. Lydji i Frygji v Malojasiji prebivajuči su ih imenovali po svojem: mysos.
53) Bohlen 1, 28.
Mysos ni slovo helensko, nego lydijsko i frygijsko, to je, ilir-sko-slovensko: mesesen, po praslavjanski: mysosen.
Dreves mysos je mnogo raslo v polesji holma (olympa) mysijskoga.
V to polesje su Lydji naseljevali svoje desetnike.
Te lydijske desetnike su Lydji zvali po drevesah mysos: My-sos, Mysjanami.
Lydji i Frygji ne služeč se helenskoga, nego slavjanskoga, slova mysos su bili nedvojbeno Slavjani o čem je i mnogo jinih dokazov.
Da su ale Mysos = Mysjani bili Slavjani imamo tri svedočbe; njih poimenovanje: Mysos, Mysjani izvira iz slavjanskoga slova: mysos; oni su naseljenci, desetniki, slavjanskoga plemena lydij-skoga; oni su govorili govorom složenim iz slavjanskih narečij, lydijskoga i frygijskoga.
Slovo sadajno: mesesen, je glasilo izvirno mysos, kako Strabo piše ; v slčdečih vremenah je to slovo polučilo koncovku mužskoga spola na en : mysosen, čto se je slučilo i jinim slovom, na primčr: kami, kamen; plami, plamen; slovo mysos je polučilo ale i koncovku spola ženskoga na na: mysosna; odmetnivši pervu slovku glasi: sosna, kako je obično v hovatščinč; Slovenci pak mčsto: mysosen govore: mesesen.
Cto se tako pripovčduje o narodnosti i zgodovinč Lydjev Frygov i Mysjan je vsakako staršje od vojne trojanske, uči Strabo, ktera se je vojovala od lčta 1193. do 1183. pred rodjstvom Kristovim. —
Kratke včsti.
Iz Zagreba je nam dobro došla tamo tiskana malička knjižica s naslovom: Блвескавци и праскавци, imajuča samo 35 stran v dvanajsterki i obsegajuča večji dčl samo pčsmice osobne, sukromne — i nam je vendar prijetna po to mu, čto je tiskana v smislč uzajemnom nčkoliko latinicoj, nčkoliko cirilicoj. Naslov je tiskan cirilicoj, onda na pervoj stranč stojitč abeceda i азбука jedna poleg druge i dvč pčsmici takže cirilicoj tiskane. Posebno nam je ta knjižica draga, jerbo nam dokazuje da počne se upelje-vati poleg latinice cirilica i v Horvatskoj, imenito v Zagrebu, pa ne samo v Sloveniji. Samo nčktere redke postavimo semo iz te knjižice:
S mrtvou narodostou narodu umreti ked' ona obživne i on k Slave let'i, a slava naroda hodna je obet'i.
M. J. Hurban 1849.
Naj sigurnija pobjeda. Niti vikom niti šumom	nadjačat češ dušmanine
več v j e š t i n o m ili umom	drage svoje domovine. —
Iz Slovenska se nam piše za našu slavjansku reč jako ugodna vžst, da Slovaki dosta lehko ponimaju članke stoječe v „Slavjanu" pod zaglavjem: O сл£дах праславјан i to tako lehko, da budu menje čutili potržbu vseslavjanskoga slovarja, kteroga se nam do ninž ješče nedostava. I tu potešiteljnu spravu nam pišu v narečji ugorsko-slovenskom i to — cirilskimi pismenami. Ne možemo se zderžati, da bi ne pokazali primčr takoga ljubopitnoga jezika i pravopisa, kako je uže v pervom početku lehko razumljiv i bude, to se vž, po malu ješče razumljivžje vsšm Slavjanam.
Tako-le izgleda:
Благороди пане!
Читајуц чланок „O слбдах праславлн" тешил сом са, же лк такато реч буде в гожнославлнскеј литературе, и нам горно-угорским Словаком небуде тлжко реч ту розум^тБ. В чланкох „Славлна" тоуто речоу писаних будеме менБеб цититб потребу вшеславлнскего словника (lexicon), алебо частеАших немецких алебо иних славлнских слов в затворке (v parenthesi) ....
Serdečno Vas, blagorodni pane! pozdravimo stupivšega v kolo ci-rilicoj pišučih spisovateljev slavjanskih. —
Iz Nemečkoga Gradca piše mlad rodoljub med ostalim slčdeča:
O славјанској узајемноси.
Да тако не прјдемо далБе, ако 6i всако племе хот^ло iMfrri свој посебен всеславјансга кнБ1жевш језш i зврача-п воду само на свој млш: то лахко всак увда. Како је могуче домолвубу весело д^лап за свој народ1ч, в ктером ce је народол, ако га тере завбст, да нБегово неузајемно дЈшо не може iMŽTi такога усп^ха, какога 6i iMimo npi вечем народб. Да Славјаш смо в том 03ipi много замудип, треба нам своју замуду nonpaBiTi, треба нам јшаче i узајемн^је радт, како до сада, треба ласел узајемноап дејанско i3Becri, не само санја-piTi o нБеј. Пр1чет1 треба нам npi тои, что нам в том смкл-fe уже o6cToji, намреч npi л1ст£ „Славјан-Б." Да је он всакому за словствеш напредек славјанства трудечему се домолвубу добро дошел: тога Mi не тр£ба овдб понавлБат1, само наручујмо се на НБега в обмном 6poji, подтрајмо га, да се по могучностч далве mipi; nimino в те славјанси л1ст в својем наречј1 па ц,1р1лЈцој i узајемно. Особ1то учеча се слав-јанска младша да схват1 мкел узајемноста i рад! в том благом смшлб. Када в градов1х, кд£ влада језш неславјанск, се состану млад1чј pa3Hix славјансгах кменов, нек се не одтудве својему народу, него нек се прцателБско схадвају в славјанске ч1тавшце, да се мед себој блiжje упознају i дејанско уче i ваде се узајемно нославјансш ce BecTi, говорт i nicaTi ....
Natisnila tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcž.