Poštarlna plaćena u gotova
Cena Din 2’—
SOKOLSKI GLASNIK
Gl A $ I L O SAVE ZA S O K € LA K HA L J EVINE JUGOSLAVIJE
Izlazi svakog petka e Godišnja pretplata 50 Din e Uredništvo i uprava nalazi
I se u Učiteljsko] tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 e Račun o	Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 16 oktobra 1936 God. VII • Broj 41
TUZNI
SPOMEN-DANI
Drugu obletnicu tragične smrti Vi-teškog Kralja Aleksandra I Ujedinite-lja sve su naše jedinice širom otadž-bino komemorisale žalobnim svečano-stima — ne stoga što je to odredio naš Savez, več spontano i iz vlastite ini-cijative, iz osečaja najdubljeg pijeteta prema Kralju Mučeniku, i da se svi naši priipadniei: oduže imenu i uspome-ni Onoga, koji je naš narod ujedinio u jednu jedinstvenu otadžbinu, koji je cenio i potpomagao sokolski rad i koji je u nebrojenim prilikama izražavao Svoju radost nad postignutim uspcsi-ma sokolskog vaspitanja te Svojim živim primerom i Svojom kraljevskom rečju pozivao naš narod pod sokolske zastave, s kojima je odlikovao i poča-stio toliko naših jedinica. Izveštaji o tim žalobnim manifestacijama sokolske ljubavi, odanosti i vernosti prema Mrtvome Kralju svedoče nam, da su sve te sokolske žalobne svečanosti bile na dostojnoj višini, održane tiho i bez sjaja, ali duboke po svojoj ozbiljnosti i svome dostojanstvu, intimne i iskrene po svojim rasporedima, i veličan-stvene po svojoj toplini, osečajima boli i pijeteta.
Na ovim komemoracijama brača govornici pravilno su istakli neprolaz-ne zasluge blaženopočivšeg Kralja, ko-je je stekao za istorijsko zdanje naše nacionalne i državne skupnosti i celine; oni su istakli Njegove vladarske kreposti i vojničke vrline, koje su Ga visoko uzdigle iznad mnogih suverena i državnih poglavara sveta, postavlja-juči Ga u svetskoj istoriji oslobodi-laekih ratova na najčasnije mesto. Tako se jugoslovenski Kralj Aleksandar u broju Svoga roda i po Svojim ju-načkim i državničkim delima uzdiže medu prve i najodličnije vladare na čitavom svetu.	,
Na svim tim žalobnim svečanosti-ma vidno se je izražavala naša najdub-lja žalost nad tim nenadoknadivim gu-bitkom, koji je do temelja protresao našu zemlju, žalost koja nas je ujedno još jače povezala i okupila oko Kra-ljevog prestola, da ga čuvamo i branimo, jer je na nj stupio Njegov Prve-nac, Mladi Kralj Petar II. Na svim tim žalobnim svečanostima bila je na-glašena naša težnja, da tu duhovnu i osečajnu povezanost s Kraljevskim Domom i Rodom hočemo da prenesemo i u svoja dela, koja želimo i moramo da izvršimo u toku narednih pet godina, da bi u stvarnosti pokazali, što smo u svojim osnovama zamislili le-poga, dobroga i trajno korisnoga. I sa svih tih komemoracija naši pripadnici su se razilazili svojim domovima, zavetovavši se, da če svaki od njih po svojim najbolj im silama raditi na uve-ličanju našeg nacionalnog imena, na jačanju naše državne odbranbene moči, na podizanju naše narodne prosvete i našeg narodnog gospodarstva te naše sokolske sveti. Naročito moramo raditi na tome, da se što više napune naše vežbaonice, kako bi u njima uski-peo mladenački i zdravi život, da bi sc iz njih pretakao u sve delove naše otadžbine, kao izvor zdravlja i svežine, borbenosti i svesti, radinosti i skromnosti, poštenja i bratske ljubavi. Tako hočemo i moramo da do skrajnosti po-večanom radinošču prebrodimo sve teškoče i zapreke, da predemo preko svih kleveta i podvala, koje nam se ziobno, neprijateljski i besomučno stavljaju na put.
S ovogodišnjim žalobnim svečanostima bio je ujedno povezan i dan sokolskog bratstva, da bi i na taj način doprineli svoj novi udeo svojoj soei-jalnoj sokolskoj akciji. Kadi slabog materijalnog stanja, koje tpogada gotovo 90% naših pripadnika u njihovoj tgzistenci koja je svedena na minimum životnih potreba, svaka para, darovana od siromaha siromahu, utoliko više dobiva na svojoj moralnoj vrednosti. Jer što daje srce srcu, vrednost toga ne može da se oceni u nikakvom novcu. Potrebe naše oskudne brače i se-stara dnevno sc množe, jer se i njihovi redovi uvečavaju s novim žutva-roa, koje padaju na dušu besavesnika,
Ceškoslovačka obec sokolska ima 760.000
pripadnika
Porast od prošte godine Iznosi 13.000
Statistički odbor ČOS, kome je na čelu brat dr. Kršovak, izdao je več statistiku pripadnika ČOS za 1935 go-dinu, t. j. stanje na 1 januar a o. g. Prema toj statistici, Ceškoslovačka obec sokolska inla okruglo 760.000 pripadnika.
U češkoslovaekom Sokolstvu sve do sada opažao se stalan porast članstva i dece, dok je broj naraštaja kroz nekoliko godina bio neprestano u opadanju, i tek predlanjske godine počeli su i naraštajski redovi da poste-peno brojčano napreduju. U tome pogledu godina 1935 donela je ugodno iz-nenadenje, jer je u naraštajskim redo-vima zabeležen porast od 13.876 lica. To je svakako vrlo radosna činjenica, koja takoder dokazuje, da je kod
0 mladine opet poraslo zanimanje za Sokolstvo. Kod članstva i kod dece nakon dugo godina primečeno je na-protiv neznatno opadanje, i to kod članstva za 236, a kod dece za 602 lica, dakle ukupno za 838 lica. Ako se pak pri tome uzme u obzir veliki porast broja naraštaja, onda ovo neznatno opadanje u redovima članstva
1 dece nikako ne utice na celokupno broj no stanje češkoslovačkog Sokolstva, koje prema statistici iz 1934 godine pokazuje sada porast od 13.000 pripadnika. U svemu ČOS danas ima
759.916 pripadnika. Od toga članstva 385.219 (članova 268.115, članica 117 ti-suca 104), naraštaja 91.809 (naraštaja-ca 46.579, naraštajki 45.230) i dece 282 tisuče 888 (muške 129.328, ženske 153 tisuče 560).
Broj članstva i dece opao je u Češko j (za 1.433 člana i članice te za
1.335 dece), dok je naprotiv porastao u Moravskoj (za 691 člana i članicu te za 498 dece) i u Slovačkoj (za 630 članova i članica te za 568 dece). U Potkarpatskoj Rusiji porastao je broj članstva (za 57 članova i članica), dok je broj dece nešto opao (za 57).
U Slovačkoj porast, broja pripadnika svih kategorija iznosi 2.325 lica, što je plod velikog i smišljenog sokolskog rada u ovoj pokrajini, a bez sum-nje če i ovogodišnji sletovi ČOS u Slovačkoj, u kojima je učestvovalo oko
45.000	Sokola i Sokolica, također u tome pogledu uroditi dobrim plodom.
Opadanje članstva u Češko j: tu-mači se da je to u izvesnoj meri posledica priviredne krize, koja je vrlo teško pogodila i sokolsko članstvo. Kako se pak približava i X jubilami svesokolski slet, koji če se održati u Pragu 1938, to če nedvojbeno i ovaj slet povoljno uticati na daljnji porast češkoslovačkog Sokolstva.
Za međusobno upoznavanje
Jedna akcija Sokolske župe Sarajevo
Na jednoj od poslednjih sednica Sokolske župe Sarajevo pretresalo se
0 predlogu sokolsko-propagandnih po-seta okolnim župama i zaključeno je, da se prva takva poseta učini Sokolskoj župi Mostar. U tome smislu izdate su i upute tehničkom i prosvetnom odboru župe.
Razlozi koji su vodili župu pri ovoj akciji su sledeči:
Činjenica je, da medu župama ne postoji nikakav kontakt. Granice je-dne župe zatvorene su za druge župe. Jedini dodir izmedu Sokola raznih žu-pa su, uglavnom, sletovi. Ali taj kontakt doprinosi malo medusobnom upo-znavanju, a još manje korisnoj izmeni misli o zajedničkom radu. A kontakt izmedu pojedinih župa je poželjan i koristan iz mnogo dobrih razloga. Pu-tem takvog dodira daje se medusobaij moralni potstrek, stvara se svest o sokolskoj snazi i pridonosi se učvrščenju velike sokolske porodice. I što je naj-važnije, tako se upoznaju metode rada
1 iskustva drugih župa te ujednačuju sokolska gledanja.
Sokolske propagandne posete, kako ih je zamislila Sokolska župa Sarajevo, imaju da posluže ovom cilju. Te su posete zamišljene ovako: Sokolski radnici koji dolaze u posetu, održavaju preko dana sastanak, na kome se vode
razgovori o sokolskim pitanjima, koja su u direktnoj vezi s radom dotičnih župa, sada naročito u vezi sa Sokol-skom Petrovom petoletkom. Istog dana učini se poseta jednoj sokolskoj četi. Naveče župa koja gostuje prireduje akademiju, na kojoj najbolji govornici župe izlažu metode rada i uspehe župe. To ne smeju da budu suva predavanja, nego govori kojima je cilj da dadu pot-streka i inicijative. Posle toga redaju se tačke, u kojima treba da uzmu vid-nog učešča Sokoli sa sela.
Kako saznajemo, i Sokolska župa Mostar namerava da čini sličnu posetu Sokolskoj župi Sarajevo i Sokolskoj župi Užice.	R.
Zanimanje grčkog princa Pavla za jugoslovensko Sokolstvo
Grčki princ Pavle, pod čijom su zaštitom i duhovnim vodstvom sve telesnovaspitne i sportske organizacije u Grčkoj, veoma se zanima za ustroj i rad jugoslovenskog Sokolstva. Time u vezi naše Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda poslalo je grčkom princu Pavlu sve potrebno gradivo o ustrojstvu i radu Sokola Kraljevine Jugoslavije, kao i etatističke podatke fotografije, naročito vežaba, i clrugo.
Sokolski dom u Novom Sadu dovršava se
Sokolski dom u Novom Sadu, koji se podiže u spomen Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, dovršava se te če zastalno još u toku ove godine biti na svečan način otvoren i predan svrsi, kojoj je namenjen.
Gradnja ovog doma počela je godine 1934, i to 23 avgusta, kada je udaren prvi budak u temelje doma. Zgra-da doma je monumentalnog izgleda, li-
dnu istoga dvorana za lutkarsko po-zorište s površinom od 133 m2 i sa 222 sedišta. Ova če se dvorana upotreblja-vati i za društvene skupštine i za predavanja prilikom tečajeva. Garderobe, glavna stepeništa i glavni hol — sve je to obloženo mramorom. Na prvom spratu je dvorana za sednice s površinom od 60 m2, te dvorana za sokolski društveni muzej s površinom od 100
* ■
Sokolski dom Kralja Aleksandra I u Novom Sadu
cem okrenuta prema gradskom parku u Tirševoj ulici, s frontalnom dužinom od 100 m. Srednji deo zgrade visok je 18,5, a krilni delovi 13,5 m, računajuci od uličnog pločnika. Ukupna kubatura zgrade iznosi 30.000 m3. S vanjske Strane dom je izgraden u ncolepljenoj cr-venoj opeci s kombinacijom prirodnog kamena na glavnom ulaznom delu zgrade te oko velikih prozora glavnog pročelja i u podnožju oko cele zgrade.
U levom krilu doma u suteren д nalaze se garderobe i kupatila, potpuno odvojena za muške i za ženske, s posebnim ulazima s ulice, s izlazima vežbaonice te za letnje vežbalište, koje se nalazi iza zgrade. Ulaz u vežbaonice moguč je samo iz garderoba, i to iz higijenskih razloga. Garderobe S'i prostrane i svetle, s dobrim i najmo-dernijim neposrednim provetravanjem U prizemlju je velika vcžbaonica s površinom od 531 m2, uz koju se nalazi mala vežbaonica s površinom od 115 m2, predvidena za vežbanje manj ih grupa i za održavanje tečajeva. U torn delu je i glazbeni studio. U južnom d'.‘-lu toga krila na spratu nalaze se iznad male vežbaonice tri sobe s krevetima za stanovanje i prenočište učesnika sokolskih tečajeva i za slične potrebe. U ovim sobama moči če se smestiti najmanj e 60 osoba.
U srednjem, glavnom delu zgrade, u suterenu, nalazi se kotlarnica za centralno grejanje i stan za čuvara doma. U prizemlju je veliki glavni hol, a u
m2. Na drugom spratu su tri kancela-rijske prostorije Sokolskog društva, dve kancelarijske prostorije Sokolske župe i 2 kancelarijske prostorije Save-za kulturnih društava, te po jedna pro-storija društva »Istra« i Jugosloven-skog studentskog društva.
U desnom krilu zgrade u suterenu su prostorije za restoran s površinom od 280 m2 kao i sve sporedne prostorije. U prizemlju toga dela je velika ie-prezentativna dvorana s površinom od 531 m2 i s pozornicom od 140 m2 površine. Pored pozornice, u etažama, uredeno je šest soba, koje če služiti kao garderobe za glumce.
Prema predračunu, izgradnja doma stajače okruglo 5,050.000 dinara.
I poslednji unutrašnji radovi na ovome domu več se privode kraju te če po svoj prilici moči biti svečano otvoren i osvečen još u toku ove godine.
Novi Sokolski dom, koji svakako spada medu največe, najlepše i najmo-dernije domove u zemlji, sa svojim udobnim i krasno uredenim prosto-rijama omogučiče još življi sokolski rad u svim pravcima i značiče preporod celokupnog sokolskog života u Novom Sadu. Dom če ujedno biti živi i dostojni spomenik Viteškom Kralju Ujedinitelju, čije če veliko ime i nositi, te u kome če se vaspitavati sokolski naraštaj i u duše naše omladine saditi Njegovi veliki ideali.
D. D. o.
koji uništavaju opstanak pojedinaca, cla bi tako uništili celinu. Ali kroz borbe i muke zasjače zora novog doba, koja če žrtvama priznati punu vrednost u jakosti moralne i materijalne veličine narodne celine.
Na te žrtve mislimo takoder i sada, kada se sečamo nesrečnog koru-škog plebiscita, koji je dne 10 oktobra 1920 odlučio sudbinom naše brače ta-mo preko Karavanka. Toga zlokobnog dana pala je na kolevku starog slove-načkog plemena sena i magla tudin-stva, koja guši naš nacionalni žival j več punih 15 godina — guši ga, ali ga ne može da uguši. Još stoji tamo na Go-sposvetkom Polju knežev kamen i čeka, da na nj sedne naš vojvoda. U doba pre izvršenog plebiscita pohitalo je u Korušku iz sadanje Dravske banovine 6000 Sokola, da bi potpomogli naš tamošnji živalj u nejednakoj borbi, koja je imala da konačno odluči nje-govom sudbinom. I taj deo naših ta-mošnjih narodnih ljudi na plebiscit-nom području, koji se je na nas osla-
njao i verovao našoj bratskoj reči, ostao je veran do poslednjeg svog čo-veka i odvažno glasovao za prisajedi-njenje Jugoslaviji. Ali opet drugi deo onih po značaju mekih i nacionalno nedovoljno svesnih ljudi primamio je nemoralan rad odmetnika, janjičara i poturica, kojima su se pridružili i oni koji su se dali potkupiti. Taj drugi deo bio je brojno jači od onog prvog dela, i zato je uspeh tog plebiscita bio za nas nepovoljan. Ali istine radi ne možemo da predemo ni preko činje-nice, da smo takoder i mi sami krivi za taj poraz, jer naše upravne vlasti nisu bile ,srečne ruke w tome, što na prava mesta nisu postavile naše prave ljude.
Danas u tom delu Koruške vlada materijalna beda i potpuna nacionalna bespravnost. Materinski jezik je izba-čen iz svih škola, zabranjcna je krasna narodna pesma i uništen sav kulturni i duhovni život. I nije još mesec dana od toga, što su odmetnikove ruke ubile svesnoig omladinca Mihajla Habiha,
koji na duši nije imao drugog greha osim što je bio oduševljeni pevač div-nih koruških narodnih pesama ...
I dalje, tek sc je bio navršio mesec dana od koruškog plebiscita, kada je dne 12 novembra 1920 bio potpisan zloglasni rapalski ugovor, koji je ba-cio pod tudinski jaram 600.000 naše brače i sestara po krvi i jeziku. A što se je sve u toku tih 15 godina strašnog, nekulturnog i nečovečanskog dogodilo tamo medu našim življem preko naše severopazadne državne granice, to nam je svim predobro poznato. Upotreb-ljavana su i upotrebljavaju se sva sredstva, da bi se zatrla naša reč i pot-puno ugušila naša krv na vlastitoj rod-noj grudi. Umorstva, tamnice, internacije i pragonstva — to ie našem tamo-šnjem izmučenom narodu kao svag-danji kruh. Ređaju se krivice za kri-vicom, množe se grobovi nesrečnih žirtava, a pravdi se nasilno zaklapaju oči. Miloš Zvonimir, Ferdo Bidovec, Vekoslav Valenčič, Franjo Marušič — to su četiri neporušiva spomenika —
a s njima dižu se i nebrojeni drugi — naše narodne nesreče i mučeničke slave.
Iz te narodne nesreče i mučeničke slave salivene su dve ogromne vošta-nice, koje krvavim plamenovima tire-pere do Kraljevog groba na Oplencu, budeči Mrtvog Viteškog Kralja, dft usfane i da potlačenom delu Svoga naroda donese pobedničku luč večne Istine i Pravde!
Bračo i sestre, ima j mo uvek u mislima ove tužne spomen-dane! Sud-bina budučnosti našega naroda ovisi o nama samima. Unosimo te crne dane naše najnovije nacionalne istorije u svoje molitve, a na nje mislimo takoder i tada, kada jačamo svoje mišice i kada svoje duše napajamo odvažnim zanosom svoje domovinske ljubavi. I kada se digne vojska Kralja Mati;aša ispod Pece i Učke — da skočimo na njeno čelo i da se s lepršavim zastavama s njome udružimo!
Tiršev ielovežbeni sustav u Rumuniji?
Saradnja Male antante na polju fizičkog vaspitanja
Ugledne brnske »L i d o v e novi-ni« donele su ovih dana pod gornjim naslovom zanimljiv članak, koji — i jer se odnosi i na naše Sokolstvo — ovde uglavnom prenosimo za naše čitaoce.
U članku se najpre ističe veliko značenje fizičkog vaspitanja, koje su danas uočile sve kulturne države, oso-bito u cilju ojačanja narodne odbrane, nastoječi da rad telesnovaspitnih organizacija što više privedu ovoj svrsi. Zato mnoge države šalju svoja posebna izaslanstva u druge države, da bi na licu mesta proučile organizacij u i način provodenja telesnog vaspitanja u tim državama. Tako je i u Češkoslovačku kroz poslednjih nekoliko godina stiglo više ovakvih posebnih misija, da bi upoznale stanje telesnog vaspitanja u češkoslovačkoj, te koje su se najviše interesovale za češkoslovačko Sokolstvo. Taj primer sledi i Rumunija, koja je nedavno odaslala u Prag naročito izaslanstvo, na čelu s adutantom Nj. Vel. Kralja Karola II, majorom Sidero-viči, sa zadačom da se pobliže upozna s načelima i organizacijom sokolskog telesnog vaspitanja i da prouči moguč-nost primene sokolskog vaspitanja i u Rumimiji. Vojni se naime krugovi Ru-munije veoma zauzimlju, da bi se telesno vaspitanje u Rumuniji, za koje se najviše interesuje sam kralj Karol II, što više proširilo i produbilo. Poznato je, da u Rumuniji vrhovnom državnom savetu za fizičko vaspitanje pretsedava lično sam kralj Karol, a članovi su toga saveta, pored naročitih stručnjaka, još i pretsednik vlade, ministar vojske i mornarice, ministar prosvete i ministar za fizičko vaspitanje naroda. Osnovu za organizaciju i študij fizičkog vaspitanja u Rumuniji daje centralni državni zavod za fizičko vaspitanje (Oficiul National pentru Educatia Fizica).
Sokolska ideja nije u Rumuniji ne-poznata. Za Sokolstvo se več više puta interesovao i sam kralj Karol II, pa je i put gore pomenutog njegovog adutan-ta u Prag bio inspirisan kraljevom ini cijativom. A i velika vojna svečanost,
koja se imala održati početkom jula o. g. u Bukureštu, povodom 20-godiš-njice stupanja Rumunije u rat, na koju je bilo naročito pozvano da brojno učestvuje češkoslovačko i jugosloven-sko Sokolstvo — ali koja je bila otka-zana iz poznatih razloga — bila bi ta-koder pružila prilike da Sokolstvo pred najvišim rumunskim faktorima i pred javnošču pokaže način svog telesnog vaspitanja, što bi zastalno još više po-jačalo interes Rumuna za sokolski način telesnog vaspitanja. U Rumuniji i nekoja telovežbačka udruženja nose sokolski naziv, n. pr.: Soimii Romanei (Rumunski Soko) ili Soimii Garpatilor (Karpatski Soko), a što takoder u iz-vešnom pogledu pokazuje podražava-nje Sokolstva, iako je rad tih udruženja dakako prilagoden rumunskim prilikama. Zasluge za širenje sokolskog utica-ja u Rumuniji imadu i češkoslovačka sokolska društva u Bukureštu i Nadla-cu sa sokolskim otsekom u Ciperu.
Major Sidoroviči, koji je i tajnik telovež bačke organizacije Straja Tariji (zemaljska straža), iskoristio je ovu priliku svoga puta u Prag ne samo za razgovore i savetovanja s najistaknu-tijim vodama češkoslovačkog Sokolstva, več je također posetio i nekoje sokolske priredbe te obišao sokolske vežbaonice i vežbališta. Osobito je s največim interesom razgledao Masari-kov stadion na Strahovu, gde če se održati 1938 godine X jubilarni svesokol-ski slet. Tu su mu bili tumači upravnik dr. Ridl i oba projektanta stadiona, inž. arh. Balcarek i Kop. Mnogo toga što je tu video, nastojače da se primeni i is-koristi i pri gradnji novog modernog stadiona u Bukureštu. Zatim je rumun-ska delegacija posetila i plivački bazen na Barandovu. S osnovama i metodom sokolskom vaspitanja članovi rumun-ske delegacije upoznali su se u Tirše-vom domu, a s praktičnim izvodenjem sokolske telovežbe prilikom obilaska nekojih vežbaonica za vreme časova vežbanja članova i članica, pri čemu su pokazali svoje živo interesovanje i
največe zadovoljstvo. Pa i savetovanja s vodima češkoslovačkog Sokolstva ni-su bila. kako veli list, samo akademskog karaktera U nastojanju da fizičko vaspitanje u svojoj zemlji što više unapre-de, Rumuni osobitu pažnju obračaju omladini, u kojoj gledaju nositelja svog nacionalnog napretka.
Pri koncu članka veli se još sledeče:
—	Sletovi omladine država Male
antante, koji bi se održavali svake godine izmenično, jedne u Češkoslo-vačkoj, druge u Jugoslaviji i treče u Rumuniji, doprincli bi ne samo pro-širenju sokolske telovežbe u Rumuniji, več i uzajamnom zbliženju naroda Male antante. Za omladinu do 18 godine iniaju da se svake godine prireduju zajedničke priredbe. Nadalje saradnja na polju telesnog vaspitanja ima da se produbi i uzajamnim posečivanjem u svrhu upoznavanja i študija, izmenom prednjaka, zajedničkim tečajevima i slično, kao također i da se prireduju izleti Sokolstva u Rumuniju. Istinsko interesovanje Rumuna za Sokolstvo i iskrena volja češkoslovačkog i jugo-slovenskog Sokolstva da ih potpomo-gnu i savetom i delom, može mnogo da doprinese .razvitku fizičkog vaspitanja u državama Male antante, ojačanju njihovih prijateljskih uzajamitih odnosa i širenju sokolske telovežbe i sokolskog duha. —
SoJcolslca radio • predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 18 oktobra predaje br. Mirko Mihaldžič, Titel, o temi: »Pozorištc lu-taka«;
dne 22 oktobra predaje br. Radul Radulovič, Beograd, o temi: »Jugoslo-venstvo danas i u budučnosti«;
dne 29 oktobra predaje br. Bogoljub Krejčik, Beograd, o temi: »28 oktobar 1918 godine u Pragu«.
dne 1 novembra predaje br. Ga-vra Miloševič, Cetinje, o temi: »Cetinjski manastir u svetlosti sokolskoj«;
pravili na občinstvo izredno globok vtisk. Prosvetar Ljubljanskega Sokola br. Viktor Markič je nato z občutkom recitiral Rapetovo »Na Oplenac«. Po enominutnem molku je godba zaigrala državno himno, nakar je bila lepa in
ganljiva žalna svečanost zaključena. Sokolstvo je znova jasno dokazalo, da ne bo pozabilo svojega prvega Sokola in pokrovitelja ter da bo zvesto čuvalo Njegovo zadnje naročilo »Čuvajte rni Jugoslavijo!«	H-
Nakladaleljski rad Jugosloveiaske sokolske malice od 1930 do 1935 god.
Zamisao o izgradnji velikog modernog sporlskog stadiona u Beogradu
Stadion koji bi se imao izgraditi na Bežanijskoj kosi i pored koga bi se podiglo i Olimpijsko selo, imao bi da stoji od 120 od 150
milijuna dinara
Bcogradska »Pravda« donela je proštih dana članak o velikom i modemom sportskom stadionu, koji bi .se imao podignuti u Beogradu. U tome članku izmedu ostalog veli se:
—	Ovih dana če biti formiran odbor za izgradnju stadiona u Ministar-stvu fiz. vaspitanja, u koji če uči g. dr. Rogič, kao pretsednik, a pretstavnik Ministarstva vojske i mornarice i pretstavnik Sokola kao potpretsednici, pored kojih če još u odbor uči i delegati Ministarstva prosvete, Olimpijskog odbora i ostalih večih organizacija. Ovaj odbor imače da pripremi plan, da nade mesto — zemljište, da stvori materijal-na sredstva i tako dalje. Iako ovaj odbor još nije zvanično formiran, ipak su več poznate neke pojedinosti u vezi sa njegovim zadatkom.
Več sad se radi na izgradi plana i prikupljivanju materijalnih sredstava, kako za odašiljanje naših reprezenta-nata tako i za eventualno priredivanje olimpijade u Beogradu, koja bi se odr-žala 1948 godine. U tu svrhu odreden je prvi novembar kao sportski dan u celoj zemlji, kada če sc u svima sport-skim i sokolskim ustanovama prikup-Ijati priloži prodajom olimpiskih mar-kica.
Ovu akciju najviše pomaže Srcdiš-nji odbor Narodne odbrane sa svim svojim podružnicama u zemlji. Te sportske nedelje održače predavanje ministar fizičkog vaspitanja g. dr. Josip Rogič o olimpijadi i športu, a pored njega biče predavači još i general g. Đukić i generalni sekretar Središnje uprave Narodne odbrane advokat g-Uroš Bjelič.
ŠtO'Sc tiče materijalnih sredstava za podizanje stadiona u Beogradu, rešeno je da kao izvori posluže: država, Oradsko poglavarstvo i privatna inici-jativa. Prema proračunu, stadion sa olimpiskim selom stajao bi 120 do 150 miliona dinara. Ncsumnjivo, zamašna suma. Ali, kada se uzme u obzir da bi na olimpijadu došli mnogobrojni stranci, onda bi se ovaj trošak, uglavnom, isplatio. Nije isključeno da bi inoglo biti suficita ako bi organizacija same priredbe bila sprovedena onako kako bi sc to moglo poželeti. Najbolji dokaz za jedna ovakva priredba može
doneti lop prihod je prošla olimpijada u Berlinu.
Novi sportski stadion, koji bi imao da posluži za održavanje olimpijade, imao bi da sadrži glavni stadion, stadion za Sokole i lakoatlctske vežbe, nogometni stadion, teren za tenis, za ho-k?j, polo, bazen za plivanje i vaterpo-
lo,	staže za biciklizam i motociklizam, teren sa stazom za jahanje i kasačke trke, strelište i stadion za veslanje, koji bi možda bio podignut na Adi Ci-ganliji.
Verovatno da bi se iskoristio, pro-šircnjem sadašnji veslački stadion na Adi Ciganliji. Pored stadiona bilo bi podignuto olimpisko selo u kome bi bili smešteni svi učesnici olimpijade, odvojeno muški od ženskih, sa central-
U broju 39 »Sokolskog glasnika« od 2 o. m. izvestili smo, da Jugosio-venska sokolska matica podiže u Kranjskoj Gori sokolsko oporavilište, koje če u okviru Sokolske Petrove pe-toletke biti predano svojoj svrsi naredile godine. U materijalnom pogledu ovo oporavalište reprentovače vrednost od Din 1,000.000'—, i to zemljište po sadašnjoj ceni (20.000 m2 po Din 20'—) Din 400.000'—, sama zgrada Din 600.000'—. Savez SKJ podelio je kao svoju pomoč na uknjižbu Din 100.000 beskamatnog zajma, a ostala materi-jalna sredstva pribaviče JSM sama.
U nadopunu pomenutog izveštaja
o	uspešnom radu JSM biče potrebno da danas kažemo, što je u tom pet-godišnjem razdoblju ona učinila u pogledu zadataka, predvidenih članom 2 njenih pravila.
U toku tih pet godina izišlo je u nakladi JSM tiskanica, razglednica, diploma, plakata, legitimacija, nota, brošura i knjiga 459.584 komada, u što je investirano Din 1,271.351 —. Od tih izdanja otpada na »Sokolsku knjižni-cu« (11 svezaka) 40.500 komada (investirano Din 55.081), na Jugoslovenski sokolski kalendar 36.000 komada (Din 305.643), na Kalendarič sokolske omladine 49.500 kom. (Din 53.828), a ostalo na druga izdanja, od kojih navodimo samo ova: Putevi i ciljevi (Din 14.100), Udžbenik češkog jezika od tr. Malina (Din 17.173), Metodika sokolske vzgoje od M. Ambrožiča (za slovenačko izdanje Din 27.660 i za srpsko - hrvat-sko Din 22.649), Kultura i telovežba od dra V. Murnika (Din 10.350), Sokolski sustav od Drag. Šulce-a (Din 62.068), Priprave za vaditeljske izpite od St. Trčeka (Din 16.979), Fiziologija telesnog vežbanja od dra A. Pihlera (Din 28.075), Gradevine za telesno
vežbanje od inž. K. Petroviča (Din 203.831), Statistička knjiga za telovežbu (Din 36.300) i Album slika blaženopo-čivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Ujedinitelja (Din 70.357).
Mnogo tih knjiga i tiskanica sl" gumo ne bi još imali, da ih nije izda a JSM. A mnoge od tih knjiga mogu nas i po svojoj sadržini i po svojoj te ničkoj opremi dostojno da reprezen tuj vi i pred vanjskim svetom. O ton"16 nam govore stvarne kritike, naročito u češkoslovaškim listovima.
JSM je upisana u zadružni regi-star zemaljskog kao trgovačkog suca u Ljubljani 30 juna 1921. Potpisnici pravila i članovi prvog upravnog veča bila su brača: Dr. Laza Popovič (Za greb), dr. Vladimir Ravnihar, dr. R1*? Fuks, Ivan Bajželj, Bogumil KajzelJ, Verij Švajgar, E. L. Gangl (Ljubljana; i Josip Kramar (Celje).
Iz tih snvih p od a tak a vidi se, je i po svojoj svrsi i po svom ra'du 1 po svojim osnivačima i članovima JS jedna sokolska organizacija, osnovana na zadnužnom temelju, kao što ima®00 i sokolske zdravstvene zadruge, a žemo i još koje slične ustanove dobiti, ako budemo razumeli i u život sPr(?vT dali zadružnu misao i u svom soko skom gospodarstvu. Razume se, da sva brača, koja su radila i koja dnevno t* de u upravi i nadzornom odboru J Si > obavljaju svoje poslove besplatno.
Kada bi naše Sokolstvo podupr nastojanja JSM večini interesom, glo bi se više toga da učini na kori« sviju, i u skladi-štu JSM ne bi le.zaj čitave gomile neprodanih knjiga i ' skanica, u kojima uložen kapital ta o
leži mrtav.	,
1 u pogledu našeg sokolskog zaci garstva treba da se držimo gesla: Svoj k svome!	~~ш
nim zgradama za kancelarije i trpeza-rije. Zatim bi u olimpiskom selu bile smeštene kancelarije za telegraf, telefon i radio. Što se tiče samog saobra-čaja, koji pretstavlja važan moment pri izgradnji stadiona, ovo pitanje re-šiče sporazumno Ministar za fizičko vaspitanje sa Upravnikom grada.
Stadion, bar u glavnom delu, mo-rao bi biti gotov do 1940 godine. Jer, 1941 godine, u godini kada Nj. Vel. Kralj postaje punoletan, biče prire-den veliki sveslovcnski sokolski slet. Pored toga, mora biti stadion delimično gotov radi priredivanja slovenskih iga-ra, čija je ideja skoro več stvorena. Takode, iduča balkanijada treba da se održi 1940 godine u Beogradu, na no-vom stadionu.
Mesto gde če stadion biti podignut još nije utvrdeno. U obzir je prvo dolazio prostor ti Donjem gradu, a zatim se pomišljalo i na Banjicu. Izglcda da če novi stadion biti podignut na Bežanijskoj kosi, koja je u pogledu sa-obračajnih komunikacija najpristupač-nija. Ovih dana če biti rešeno pitanje gde če biti smešten stadion. —
Sokolska izložba poljoprivrednih proizvoda
i domače radmosli ti Cačku
žalna svečanost Sokolske župe Ljubljana na drugo obletnico smrti Viteškog Kralja Aleksandra Ujedinitelja
Najveličastnejša žalna svečanost, ki je bila 9. oktobra t. 1. v naši beli Ljubljani, je bila gotovo na l aboru, ki so jo priredila ljubljanska ki okoliška sokolska društva v spomin tragične smrti prvega Sokola, nesmrtnega Viteškega kralja Aleksandra I. Ujedinitelja.
Pročelje sokolske dvorane je bilo v črnem in zelenju, v sredini pa slika kralja Mučenika, okoli katere je bil postavljen venec sokolskih praporov, ovitih v črno kopreno, kar je napravilo posebno globok vtisk. Udeležba sokolskega članstva in naraščaja, kakor tudi drugega nacionalnega občinstva je bila izredno velika ter je bila dvorana nabito polna, častno so bili zastopani naši dabrovoljci — Sokoli, ki so izšli iz sokolskih vrst in se borili za našo svobodo in ujedinjenje pod poveljstvom blagopokojnega kralja Sokola in Mučenika.
Žalno svečanost so posetili odlični predstavniki naše javnosti, med katerimi so bili češkoslovaški konzul inž. Minjovsky, francoski g. Remerand, za-
stopnik bana, prosvetni šef g. Breznik, divizionar general Nedeljkovič z generaloma Juvanovičem in Popadičem, senator dr. Kramer, podžupan dr. Ravnihar, dvorna dama Franja Tavčarjeva, narodna poslanca dr. Fux in Rajko Turk, podstarosta SKJ br. Gangl, načelnica Skalarjeva ter več članov sa-vezne in župne uprave. Izredno številno so bili zastopani tudi oficirski zbor ter nacionalne in kulturne organizacije.
Žalno svečanost je otvorila godba Sokola 1 z žalnim koralom, ki je privabil mnogim solze v oči. Pred kraljevo sliko je nato stopil župni podstarosta br. inž. Lado Bevc, ki je imel
o	blagopokojncm Viteškem kralju spominski govor,'ki se je navzočih globoko dojmil.
Ob zaključku njegovega govora so vsi navzoči stoje počastili spomin Viteškega kralja in zaklicali trokvatno Slava. Sokolski pevski zboi pod taktirko br. Ferda Juvanca je nato čuv-stveno zapel najprej »Jugoslovenski zavet« in turobno žalno pesem »Slava Tebi Kralju Mučenice«, ki sta obe na-
Sokolsko društvo čačak sa svojim četama priredilo jc u dvorani svoga doma vrlo uspelu izložbu poljoprivrednih proizvoda i domače radinosti, koja se sastojala iz sedam odeljenja: 1) ra-tarskog, 2) povrčarskog, 3) vočarskog, 4) pčelarskog, 5) domače radinosti, 6) higijenskog i 7) odeljenja sokolske
propagande.
Izložba jc otvorena 4 oktobra o. g. u 10 časova pre podne uz skromnu svečanost. Otvaranju izložbe bili su pri-sutni: izaslanik Narodne skupštine, narodni poslanik g. Svetolik Stankovič, izaslanik br. Saveza SKJ br. dr. Mihailo Gradojevič, izaslanici i pretstavmci mesnih vlasti, društava i ustanova, kao
i	mnogobrojno gradanstvo. — Starešina br. Dragoslav Mitrovič, pozdravio je prisutne i u svom govoru izneo značaj sokolske delatnosti na selu, koje sve više postaje glavna snaga Sokolstva. Izaslanik Nar. skupštine izrazio jc za-hvalnost Sokolstvu za rad na privred-nom podizanju sela. Izaslanik SSK.l bi. Gradojevič istakao je u svom govoru da je Sokolstvo narodna ustanova, koja živi i radi s narodom i za narod. Stoga ono, pored toga što čuva i gaji dobre i lepe tradicije, ume i da ih prilagodi savremenom životu i iskoristi za savremene potrebe najširih slojeva našeg naroda. Kao dokaz za to on ističe mnogostruku delatnost Sokolstva na selu. — Starešina br. Mitrovič objavio jc zatim, da je izložba otvorena i po-zvao prisutne da je posete.
Ukusno uredena i ukrašena dvorana Sok. doma pružala je vanredno lepu sliku. Vočarsko, povrčarsko i ra-
tarsko odeljenje pokazali su sas na predak poljoprivrede u ovim kraje ma. Naročito impozantno je bilo vočarsko odeljenje, koje je prikazalo svu raznovrsnost i bogatstvo vočarstva u okolini čačka. Vrlo lepo uredeno odeljenje domače radinosti pokazalo jc koliko se bogatstvo u ovoj grani Prl' vrede krije na selu. Ali največe interesovanje svili posetilaea privukla Je župska pokretna izložba sok. propagande, koja je u statistici slikana i re' ljcfima dala uspeo prikaz života i kre-tanja Sokolstva na teritoriji naše župc. naročito na selu. — Na celoj izložbi jedino je podbacilo pčelarsko odeljp' nje, jer je ova godina za pčelarenje bila vrlo slaba.
Izložba je bila odločno posečena-Za tri dana, koliko je bila otvorena, kroz njena odeljenja je prošlo oko 5000 lica.
Na izložbi su uzela učešča 183 lagača, koji su malim izuzetkom, bi * sve sami članovi sok. četa. Izloženo Je svega 1312 predmeta. Izlagači, koji su se odlikovali, nagradeni su diploma®*
i	nagradama u raznim spravama i a»a ' kama.	_____
Istoga dana održane su i lakoatle -ske utakmice izmedu četa ovog društva. Vrste članova dale su tri čete-Prvo mesto osvojila je Sok. četa kovci, drugo — Prislonica, treće^ Slatina. Vrstu članica dala je samo čc a
—	Miokovci, koja se prema tome i ov de plasirala na prvo mesto. Takmici su sc takode i dve vrste m. naraštaj ^ Prvo mesto osvojila je četa Slatina, drugo — Miokovci.	Đ.	”•
Iz Sokolske
Strelski
Lansko pomlad je župna uprava sklicala na sestanek brate starešine in načelnike vseh v župi včlanjenih društev in čet. Na tem sestanku se je sklenilo da sc v vseh cdinicah ustanovijo strelski odseki. Dobra polovica edinic ie takoj nato vložila prošnje za dodc litev orožja in municije. Do malega vse prošnje je bilo treba naknadno še izpopolniti, s čemer se je rešitev zakasnila. Za streljanje jc nastalo v naših edinicah tolikšno zanimanje, da je župna uprava priredila prvi tridnevni župni strelski tečaj, ki se je vršil v dneh
župe Celje
odseki
11., 12. in 13. avgusta 1936. Vodil tia je strokovnjak brat Jakob lkalčec, P® hotni poročnik v Celju. Tečaju se posvetil z veseljem in ljubeznijo, ta da so sc udeleženci temeljito sezna^^
z vsemi, prvinami, potrebnimi stvo pouka v streljanju. Bratu • cu je vneto pomagal župni piet brat Prestor. V tečaju sc -e.vl,k' in zoren pouk v streljanju, čitanju planov, v spoznavanju orožja z o{ in slično. O strupenih plinih, ka sploh o vojnih plinih, jc P«daval pen kapetan br. Toš. Teoretični pouk sc je
.God. Vil—broj 41
»SOKOLSKI GLASNIK«
Sfr. 3
vršil v telovadnici in na letnjem telovadišču. Pozdravni nagovor je imel župni starešina brat Smertnik, ki je govoril predvsem o pomenu strelskih odsekov za očuvanje in obrambo naše domovine. Primerjavo strelskih odsekov pri nas in drugod je podal v svojem predavanju župni prosvetar brat Verstovšek. Tečaj se je vršil od 8. do 12. in od 14. do 18. ure. Zjutraj je bila vsakokrat prvo uro telovadba in redovne vaje za pehoto. Zadnji dan tečaja so bili tečajniki zaposleni na vojaškem strelišču s streljanjem. Tečaja se je udeležilo 17 bratov iz 15 društev. Zastopana so bila društva: Artiče, Brežice, Celje, Dol pri Hrastniku, Gomil-sko, Gornji grad, Hrastnik, Motnik, Mozirje, Petrovče, Pišece, Sv. Jedert nad Laškem, Sv. Križ pri Kostanjevici, Trbovlje in Velenje.
V zvezi z navedenim izvršenim strelskim tečajem priredi župa na vojaškem strelišču v Celju dne 8. novembra 1936 župne strelske tekme.
Člani streljajo v treh položajih: leže, kleče in stoje. V vsakem položaju oddajo po pet strelov. Dovoljena sta dva poskusna strela. Naraščaj tekmuje leže z naslonom in brez naslona puške, v obeh položajih odda po pet
strelov. Pri tekmah sta dovoljena pa dva poskusna strela. Tekma se vrši med posamezniki in med vrstami. Vrsta šteje 3 (tri) člane enega društva ali čete. Uspehi posameznikov se štejejo vrsti društva ali čete v dobro. Udeleženci prinesejo s seboj puške. Prijave k tekmam pošljejo društva do 25. oktobra in obenem poročajo, kakšne puške prinesejo s seboj tekmovalci, da more župa nabaviti potrebno municijo, ki bo tekmovalcem na strelišču brezplačno na razpolago.
Tekma prične ob 8. uri in bo trajala do 16. ure, tako da se bodo mogli tekem udeležiti tudi bratje iz Spodnjega Posavja, ki morejo priti v Celje šele z vlakom ob pol 10. uri dopoldne. Edinice, ki nimajo pušk, si jih bodo gotovo izposodile pri krajevnih strelskih družinah. Zmagovalna vrste župe prejme prehodno darilo.
Župne strelske tekme dne 8. novembra so prve te vrste v župi. Bratska društva in čete naj vzbudijo med članstvom in naraščajem zanimanje za tekme in skrbijo, da se bo v društvih vežbalo vsako nedeljo v streljanju. Skrbite, bratje, da bo udeležba na strelskih tekmah častna in da bomo dosegli dober uspeh.
Značajne priredbe Sokolskog društva
Plevlja
U nedelju 27 septembra ov. god. takmičile su se najbolje čete ovoga društva. Takmičile su se Sokolske čete Zabrde, Gotovuša i Otiloviči.
Takmičenje je počelo u 9 časova pre podne na otvorenom polju kod Majdana. Takmičenje je otvorio načelnik društvo br. Josip Žic, apelujuči na braču sudije da budu bratski pra vedni i sokolski strogi, želeči takmi-čarima uspeha u takmičenju.
Takmičenje se je vršilo i to članovi u šesteroboju: 1) suvanje kugle (obema rukama), 2) skok u vis i dalj, 3) bacanje granate, 4) trčanje na 100 m, 5) proste vežbe i 6) strojevne vežbe, koje su se sastojale iz 20 zapovedi.
Naraštaj se je takmičio u peteroboju i to: 1) bacanje kugle (boljom rukom), 2) skok u vis zaletom, 3) trčanje na 100 m, 4) vežbe palicama i 5) strojevne vežbe, koje su se sastojale iz 15 zapovedi. Takmičenje se je za-vršilo tačno u 1 čas posle podne. Takmičenju je bio prisutan i župski putu-juči prednjak župe Užice brat Jungovi;;, kao i članovi uprave društva Plevlja i referenta za čete.
(J 14.30 časova oila je povorka kroy varoš svih kategorija, kao i članova i naraštaja sokolskih četa. Posle povorke u 15 časova odnvah je počeo javan čas. Počelo se s izvodenjem programa i to brat načelnik Žic objavio je uspeh medueetnog takmičenja i to: kao pojedinae kod članova od 500 mo-gučih tačaka prvo mesto zauzeo je br. P. Vraneš iz Sokolske čete u Gotovuši s 467 tačaka ili 93.4%, drugo mesto brat Sava Papič iz Sokolske čete u Oti-lovičima s 437 tačaka ili 87.4%, trečc mesto br. Niko Nenadič iz Sokolske čete Otiloviči s 387 tačaka ili 77.4%.
Od naraštaja kao pojedinci od 400 mogučih tačaka prvo mesto zauzeo je br. Rade Bajič iz Sokolske čete Zabrde s 307 tačaka ili 76.75%, drugo mesto br. Ranko Leovac iz Sokolske čete u Gotovuši s 297 tačaka ili 74.25%, trečc mesto br. Jovan Lučič iz Sokolske čete Zabrde s 295 tačaka ili 73.75%.
Kao odeljenja članova od 4100 mogučih tačaka prvo mesto zauzelo je odcljenje Sokolske čete u Gotovuši s 2899 tačaka ili 70 72%, drugo mesto odcljenje Sokolske čete u Otilovieima
s 2248 tačaka ili 54.85%, rreče mesto odeljenje Sokolske čete u Zabrdu s 1827 tačaka ili 44.57%.
Kao odeljenja naraštaja od 2900 mogučih tačaka pirvo mesto zauzela je Sokolska četa u Zabrđu s 1716 tačaka ili 59.17%, drugo mesto odeljenje iz Gotovuše s 1595 tačaka ili 55%, treče mesto Sokolska četa Otiloviči s 1096 tačaka ili 37.79%.
Kako se za srebrni lovoro\ venac takmiče članovi i naraštaj četa to se je računao zbir tačaka dobivenih od strane članova i naraštaja, prema torne lovorov venac osvojila je Sokolska četa Gotovuša, čija su odeljenja članova i naraštaja od 7000 mogučih tačaka, postigla 4494 tačke ili 62.86%, drugo mesto zauzela je Sokolska četa Zabrde s 3543 tačke ili 51.87%, treče mesto Sokolska četa Otiloviči s 3344 tačke ili 46.32%.
Nakon što je br. načelnik saopštio rezultat takmičenja, pozvao je brata Bogdana Nenadiča, pretsednika opš. Pijevaljskc, da preda venac pobednič koj četi. Br. Ncnadič predavajuči venac br. načelniku pobedničke čete po-pratio je ovaj čin lepim sokolskim govorom, želeči da Sokolstvo na selu
i	dalje održava viteški duh svojih prc-daka na opštu korist Kralja, Otadž-bine i Sokolstva. Brat načelnik čete pobedniee Calov Jovan, zahvalio se je br. Nenadiču na daru, izjavljujuči da če četa nastojati da i u buduče zadrži prvenstvo.
Za ovim se je nastavilo izvodenje javnog časa i to: 1) muška i ženska deea (mlada): Zajedničke vežbe palicama i venčieima; 2) muška i ženska deea (starija): Zajedničke vežbe mot-kama i lukovima; 3) svi odcljci: Vežbe na spravama i različnosti; 4) mu-ški naraštaj sokol, četa: Vežbe palicama; 5) članice i ženski naraštaj; Vežbe čunjevima; 6) članovi i deea: Proste grane i igre; 7) članovi i inu-ški naraštaj: Proste vežbe; 8) članovi sokol, četa: Proste vežbe; 9) članovi, naraštaj i deea (muška); Takmičenja preko zapreka i prenošenje čunjeva.
Sve su tačke izvedene vrlo uspešno. Vežbe su izvodene uz pratnju vojne glazbe.
Utakmice i javan čas u svemu su uspeli i tu se videlo kako Sokolstvo napreduje u ovom kraju. — A. M.
Osvećenje temelja Sokolskog doma u Indlfi
Dan 27 septembar 1936 god. osta če posebno obeležen u životu i radu Sokolskog društva Indija. Toga dana osvečen je temelj sokolskog doma; taj rad biče največi u izvršenju sokolske Petrove petogodišnjice
Čin osvečenja obavio je mesni paroh, prota brat Radoslav Markovič u prisustvu delegata bratske župe Beograd brače: Mire Stojanoviča i dr. Branka čipčiča, te članstva svih kate gorija i večeg broja gradanstva.
Posle osvečenja otpevan je »Sokolski pozdrav«, a nato je starešina brat Dorde Vojnovič održao govor o potrebi i zadači ovog doma. Dom če biti posvečen uspomeni blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedini telja. Ovc reči popračcnc su usklicima: »Slava Mu!« - Toplim reč im a zatiin pozdravlja Nj. Vel. Kralja Petra II i ističe, da če ovaj dom biti najlepši naš dar ljubljcnom Starešini, kada bu-de sedao na prestolje Svoga Velikoga
Oea, 6 septembra 1941 god. Ove su teči popračcnc burnim usklicima: »Živet* naš Mladi Kralj«.
Iza kako je otpevana himna, održao je župski delegat brat M. Stojanovič govor i istakao veličinu pothvata društvene uprave da podigne ovaj dom.
Prosvetar brat Lozjanin govori o potrebi gradnje vlastitog doma, koji se može urediti prema potrebama, da najbolje odgovara svojoj svrsi. Ističe, da ovaj dom gradi požrtvovanje i ljubav sokolska, pa iznosi imena pritožnika, koji omogučiše, da se ovaj rad otpo-ene — a to su:
a) Veliki dobrotvori s ulogom od
10.000	Din: Dorde Vojnovič, posednik, Edo Bek, dir. mlina, i Knebl i Ditrih, industrijalci.
b) Dobrotvori s ulogom od 5000 Din: Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Indiji.
c)	U temelječi s ulogom od 2000 Din: prota Radoslav Markovič, f Pavle Vlahovič, bivši župnik i zač. dekan, Timotije Klarič, trgovac, Anton Asta-loš, industr., dr. Auzel Fridman, trgovac, Podružnica društva Fruska Gora, Preteedništvo Narodne skupštine i arh. Dorde Tabakovič iz Novog Sada.
g) Osnivači s ulogom od 1000 Din: Petar Lozjanin, učit., Dragutin Mihalje-vič, opč. blag., Sava Jankovič, Štampar, Dorde Popovič, učit., Ignjo Nazhau-ser, učit., Marko Vranič, trgov., Danilo Drakulič, «pč. bel., Matija Devic, farbar, Milan Grožaj, apot., Ivan Bart, trg., Dragič Matič, čin., Lazar Tatič, stolar, Bogoljub Stojič, brijač, dr. Kr sta Grabovački, lekar, Bogdan Azarič, krojač, Dura Imhof, opč. činov., Matija Banič, zubar, Salamon Pisker, trgovac, Jakob Knebl, priv. čin., Velja Živkovič, zemljorad., Jovan N. Božič, zemliorad., Jovan D. Božič, st., zem-ljoradnik, svi iz Indije.
Potpomagači sa 500 Din: Nikola Jovanovič, upr. škole u penz., Baltazar Šnajdcr, posednik.
Prigodom osvečenja naraštajske zastave, koju je darovao g. ing. Vlada Savčič iz Beograda primljeno 13.000 dinara.
Nato br. Lozjanin odaje toplu zali valnost svima priložnicima i apelu j e na sve gradane i ljude dobra srca i prijatelje Sokolstva, da se ugledaju na njih i svojim prilozima pripomognu da se ovo lepo delo potpuno dovrši.
Svečanost je zavržena s pevanjem »Oj Slaveni«.	P.	L.
Otvoritev sokol, doma
v Grahovem pri Cerknici
Mala obmejna vas Grahovo pri Cerknici menda še ne pomni tako lepega slavja, kakor se je vršilo v nedeljo, 30. avgusta t. 1. o priliki otvoritve Sokolskega doma. Grahovska sokolska četa, čeprav mlada, si je postavila svo jo lastno streho, pod katero bo v bodoče vzgajala našo obmejno mladino v kremenite sokolske značaje in odločne jugoslovenske nacionaliste.
Slavnost sama se je vršila v nedeljo popoldne. Na vaškem sejmišču se je formirala povorka, ki je s precej močno sokolsko konjenico .in gasilsko godbo iz Cerknice krenila skozi v.se vaške ulice, kjer so domačini naše vrle Sokole navdušeno pozdravljali. V povorki je bilo 183 članov, članic, naraščaja in dece, kar je za prireditev v Grahovem izredno veliko število. Pred novim Sokolskim domom, kjer je bil postavljen lepo okrašen govorniški oder, je bil stik in tam se je zbralo že tudi mnogo domačinov, ki so prišli, da prisostvujejo otvoritvi doma. Zbrano Sokolstvo in občinstvo je pozdravil starosta br. Boško Miloševič, nato pa so govorili zastopnik Sokolske župe Ljubljana, starosta matičnega društva Cerknica br. dr. Pušenjak in br. Vekoslav Bučar iz Ljubljane. S tem je bil dom otvorjen, na obširnem letnem telovadišču za domom pa se je vršila javna telovadba, pri kateri so nastopili vsi oddelki, pojačani z gosti iz okoliških Sokolskih društev. Po javnem nastopu je bila narodna zabava. -vb-
Svečano olvorenje četnog doma u Dobrnji
Sokolska četa u Dobrnji, društvo Bukinje, svečano je otvorila novosa-gradeni sokolski dom. Otvorenje je izvršeno u 11 sati pre podne uz prisu-stvo izaslanika Saveza SKJ brata Jovana Petroviča, starešine tuzlanske župe, brata Nikifora Todiča, starešine tuz-lanskog Sokolskog društva, brata Vo-je Vukanoviča, župskog referenta za sokolske čete i pretstavnika drugih sokolskih društava i četa.
Starešina čete, brat Redžep Muj-kič, je otvorio dom zahvaljujuči se svi ma na prisustvu, koje uveličava ovu svečanost. Posle toga su poslani pozdravni telegrami starešini Sokola Nj. V. Kralju Petru II i Kraljevskem Na-mesništvu.
Zatim je u dvorani prireden banket za delegate, a u 4 sata posle podne održan je javni čas u kom su učestvo-vali pored članova, naraštaja i dece ove čete i stariji članovi Sokolskog društva Tuzla, i članovi Sokolskog društva Kreka.
Naročit aplauz pobrao je muški naraštaj, koji je vežbao vežbe sastav-ljene po bratu Džemi Arnautoviču, društvenom referentu za sokolske čete.
Važno je pomenuti, da je brat Vo-jo Vukanovič tofn priHkom osnovao vočarsku zadrugu, jev je ovaj kraj pretežno vočarski i ima potrebu osnivanja takve zadruge.
Naši pokojnici
f Sestra Marta Mrak
Kruta roka usode je zopet posegla v naše vrste in iztrgala iz njih marljivo sokolsko delavko sestro Marto Mrakovo, ki je na tragičen način končala svoje mlado življenje v nedeljo
11.	oktobra t. 1. v Starem trgu ob Kolpi. " — ' -...
*. odšla tja — odkoder ni več povratka. Zapustila je moža — Sokola in dva sinčiča, ki bridko objokujejo smrt dobre žene in ljubeče mamice.
Pokojna sestra Marta je bila vzgojena v sokolskem in nacionalnem duhu. Od rane mladosti se je marljivo udejstvovala v sokolski telovadnici in vzgajala mladino v jugoslovenskem in sokolskem duhu. Živela je samo za sokolsko idejo, delovala samo v njenem smislu.	•	—
Svoje sokolsko udejstvovanje je posebno pokazala v Mengšu, kjer je s svojim možem službovala nad 10 let. Ves svoj svobodni čas je posvetila sokolskemu delu, pomagala je povsod, posebno v telovadnici pri vzgoji sokolske dece. Nedavno je bila premeščena iz Mengša v Stari trg ob Kolpi, Truplo pokojne sestre Marte so prepeljali v Ljubljano v kapelico k sv. Križu, kjer so Sokoli in stanovski tovariši njeno krsto zasuli s cvetjem in venci. Pred cerkvico se je zbrala večtisočglava množica, da spremi na zadnji poti	sestro
Marto. V velikem številu je bilo navzoče ljubljansko Sokolstvo, učiteljstvo, senatorji, poslanci in zastopniki nacionalnih organizacij. V cerkvici je opravil duhovnik obred, nakar sc je razvil do svežega groba veličasten sprevod. Za križem so korali mengeški Sokoli s praporom, ovitim v črno in nosilci vencev. Za užaloščenimi sorodniki je stopala dolga vrsta odličnih predstavnikov javnega življenja. Nad žalnim sprevodom je krožilo letalo, ki je v počast pokojni sestri spustilo na njeno krsto žepek cvetja v zadnje slovo. Pred svežo gomilo je najprej opravil molitev duhovnik, nakar je med ihtenjem množice izprcgovoril starosta Sokola v Mengšu br. Lavrič, ki se je spominjal odlične sokolske delavke, sokolski prapor se je globoko nagnil v sveži grob v zadnji pozdrav. V krasnem govoru, ki sta ga prekinjala jok in ihtenje množice, sc je poslovil od vzorne vzgojiteljice, nacionalne delavke in predobre mamice senator br. Ivan Pucelj, za njim sta govorila še narodna poslanca br. Milan Mravlje in br. Rudolf Pleskovič, ki se je poslovil od pokojne kot stanovski tovariš.
Nikogar ni bilo. ki bi se mu ne orosilo oko ob pogledu na strtega moža in deco. ki je bridko klicala svojo dobro mamico. Množica je ostala še dolgo časa pri sveži gomili in trosila na njo sveže cvetje. Ko je jesensko solnce že pričelo zahajati za polhograjske Dolomite, so sc množice pričele razhajati.
Sestri Marti Mrakovi bo ohranilo Sokolstvo svetal spomin!
KNIIGE I LISTOVI
»PUČKI KALENDAR ZA SOKOLSKO SELO ZA GOD. 1937«
Izdanje Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd.
Ovih dana izlazi iz štampe »Pučki kalendar za sokolsko selo za godinu 11*37«, koji izdaje Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu. Ovaj naš prvi pučki sokolski kalendar biče bogate sadržine i lepo ilustrovan, te če pored mnogih sokolskih članaka i sastava obilovati i mnogim drugim poučnim i korisnim gradivom.
Skrečemo stoga pažnju svoj našoj brači i sestrama na ovaj naš kalendar, a naročito pripadnicima naših sokolskih četa, da za svoje potrebe kupuju samo ovaj naš, sokolski kalendar, koji če im uvelikc korisno poslužiti, oso-bito u njihovom sokolskom radu. Kalendar, iako veoma opsežan i lepo opremljen prodavače sc uz vrlo nisku cenu, tako da če ga moči nabaviti i naši najsiromašniji članovi.
Narudžbc če primati Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije (Administracija Sokolskog pučkog kalendara), Beograd, Prestolonaslednikov trg 34.
*
»ČUVAJMO JUGOSLAVIJU«
Vesnik Sokolske župe Karlovac, broj 10 za oktobar 1926.
Sadržaj: Joso Matešič: Deveti oktobar. -- Joso Matešič: Čuvajte Jugo-slaviju! — Marko Sabiič: Sokolstvo i soetjalni pokret. — Vjačeslav Baratin-
lakaj iako malo sladkorju 7
V vsakem Kneippovem zrncu, je 3/4 dragocenega praies nega sladnega sladkorja, fa* tem tudi ni čuda, če je treba, le še prav malo sladkorja.MI dober, zdrav zajtrk iz
Kneipuove
sladne
216-1
ski: Moralni značaj Sokolske Petrove petoletke. — Marko Sabiič: Brat Karel Kubiček. — Veljko Vrlinič: Više snage, više poleta, više duha! — Prva la-koatletska takmičenja Sokola na Kor-dunu. — Sokolski reflektor.
Godišnja pretplata 20 Din, pojedini broi 2 Din.
*
»SOKOL«
Vesnik Sokolske župe Ljubljana, broj 5, za oktobar 1936.
Sadržaj: Zoran Polič: Zakaj ne napredujemo. — Dr. Viktor Murnik: O homogenosti tekmovalnih vrst. — Dr. Franc Derganc: Filozofski drobiž. — Stanko Trček: Olimpije. — N. M.: Pripravite smučarsko opremo! — Herman Keber: Preskoki čez konja. — Joža Trdinova: Tek. — Objave. — Vesti iz društev. — Razno.
Godišnja pretplata 24 Din, pojedini broj 2 Din.
*
»KNJIGA ZA SOKOLSKO SELO«
Izdaje Sokolska župa Mostar, broj 7—8 za septembar - oktobar 1936.
Sadržaj: Sokolska Petrova petolet-ku. — I študenti pristupaju Sokolskoj Petrovoj petoletci. Smisao i značaj Sokolske Petrove petoletke. —• Revolucija i seljak. — Vesti iz jedinica. — Deveti oktobar. — Balkanski svet. —-Za studene noči. — Polugodišnji rad stručnog odbora. — Stopama naših dedova. — Na Kosovu. — Sokolsko za-drugarstvo....— Vočarstvo i Sokolstvo.
Budimo gordi. — Župske” utakmice.
Beleške.   Poljoprivreda.
Godišnja pretplata 20 Din, za sokolske tečajce 10 Din.
»TELESNO VASPITANJE«
Zagreb, septembarski broj.
Sadržaj: 14-ti rodendan Nj. Vel. Kralja Petra II Karadordeviča. -— I i-zičko vaspitanje školske i vanškolske omladine. — Vežbe i kola. — Zaslužni sokolsko - školski radnici. — Smrt prof. Ivana Trstenjaka. — Iz obavez-nog telesnog vaspitanja — otseci po opštinama. — Poziv na ferijalne učiteljske tečajeve u velikim školskim praznicima 1937,- — lz metodike — uputstva za rad. - Sokolstvo.— Knji ževnost. — Odgovori. Razno.
Godišnja pretplata 25 Din. Izdaje
i	ureduje brat D. M. Bogunovič, Zagreb.
*
»VAZDUŠNI NAPADI NA STANOVNISTVO«
Inž. M. Filipovič izdao je knjigu pod gornjim naslovom bogato ilustro-vanu, u kojoj iznosi, kako da se sta-novništvo uspešno obrani od neprija-teljskih vazdušnih napadaja.
Knjigu je Savez SKJ preporučio svim jedinieama.
Dobiva sc kod izdavača: Ing. M. Filipoviča, Beograd, Sv. Save 41, uz cenu od 50 Din po komadu.
RAZVELJAVLJENJE ČLANSKE IZKAZNICE
Bratu Maksu Rebov, dijaku saobra-čajne šole v Beogradu, je bila na potovanju iz Zidanega mosta v Beograd dne 24. avgusta 1.1. ukradena sokolska članska legitimacija br. 7/33 kat. br. 12635/33, izdana po sokolskem društvu Z klani most, župa Celje, dne 25. junija t. 1. S tem se zgoraj omenjena legitimacija razveljavlja.
Sokolsko društvo Zidani moet.
MALE VESTI
IZ NAŠIH i E D i N I C A
BLATO. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja, Naše Sokolsko društvo u Blatu na Korčuli setilo se je na dostojanstven način i ovc go-dine tužne obletnice smrti Viteškog Kralja Ujedinitelja.
Posle pomena, kome su prisustvo-vali svi pripadnici Sokola, opč. pret-sednik održao je prigodan govor na plokati pred crkvom, a za ovim se kre-nulo u sokolanu, gde je brat starešina M. Batistič govcrio o Viteškom Kralju i o zadači Fonda Viteškog Kralja Aleksandra Ujedinitelja.
Istoga dana u večer održana je svečana komemoracija u počast uspo-rnene Viteškog Kralja Mučenika. Program se je sastojao iz prigodnog govora, pevanja, deklamacija, a brat prosvetar Vigna održao je nakon toga predavanje »Veliki Kralj.« Po završenom predavanju sledile su dve deklamacije i to: »Kralju Aleksandru« i »More mr-tvom Kralju.« Brat Miljenko Batistič, starešina, odrecitovao je »Pred odrom Velikog Kralja«.
Komemoracija, koja je bila vrlo dobro posečena od domačih društava i gradanstva, završena je sokolskom himnom »Hej Sloveni«, koju je crtpe-vao hor »Glazbenog društva« i svi prisutni.
DUBROVNIK. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Dubrovnik, a s njime i dubrovničko Sokolstvo, dostojanstveno je počastilo dvogodiš-njicu tragične smrti Viteškog Kralja Ujedinitelja, Kralja Mučenika. Sav Dubrovnik bio je zavijen u dubuku cr-ninu. U svim dubrovničkim bogomo-Ijama održani su pomeni za pokoj duše Kralja Mučenika. Pomenima su pri-sustvovali pretstavnici vojnih vlasti na čelu s generalom g. Vukovičem, pretstavnici civilnih vlasti, pretstavnice In-ternacionalnog ženskog saveza s ledi Aberdin na čelu, dubrovničko Sokolsko društvo, pretstavnici svih mnogo-brojnih dubrovničkih društava i mnoštvo gradanstva iz Dubrovnika i oko-line.
Sokolana je bila u dubokoj črnini, ukrašena zastavama, poprsjem Kralja Mučenika i izrekama, koje je veliki Pokojnik uputio Sokolima.
Od 7 sati u jutro, preko čitavog dana u sokolani su čitani važni doga-daji iz života Kralja Ujedinitelja, a u 7 sati u veče održana je komemorativ-na sednica, koju je otvorio starešina društva brat Šutič dirfjivim govorom. Zatim je govorila gđa Leposava Petkovič, pretsednica Jugoslovenskog ženskog saveza, koja je duboko potresena evocirala i dva momenta iz naše nedavne prošlosti: povlačenje Velikog Kralja preko albanskih gudura i prolazak Njegovog mrtvog tela kroz Dubrovnik, što je mnogima izazvalo suze.
Na kraju je gudalački kvartet prof. Šlausa otsvirao III simfonij u od Dvoržaka.
GENERALSKI STOL. — Obnova prednjačkog zbora. Prednjački zbor Sokolske čete osnovan je još 1933 god. Tada je brojio 8 članova od kojih su se tokom vremena 2 otselila, a dvojica istupila.
Sada je prednjački zbor obnovljen, j u njega su ušli br. načelnik, zamenik, s. načelnica, prednjači i trojica članova, koji su svršili školu za obuku sokola -vojnika za vode sokolskih četa u Beogradu.
GENERALSKI STOL. — Deveti oktobar. I ove godine proslavila je naša četa na skroman način uspomenu na tragičnu smrt blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja. Značaj dana i smrt Kralja Mučenika komemorirana je prema uputstvi-ma bratskog Saveza. Da uspomena na Velikog Kralja ostane što trajnijom, odlučeno je, da se u okviru Petrove petoletke podigne bunar kao zadužbina Viteškog Kralja.
GORNJI GRAD. — Lahkoatletske tekme. Mozirsko sokolsko okrožje je pod vodstvom župnega delegata br. Skoka iz Celja, priredilo v nedeljo 27. septembra na Ljubnem lahkoatlet ske tekme za člane in sicer v skoku v v višino in daljino, v metu krogle, teku na 100 m in štafeto 4 X 100 m. Izredno močno deževje je preprečilo izvedbo tekem do konca. Udelcžlii so se
tekme člani iz Gornjega grada in Ljubnega in kot gostje člani iz Vranskega. Prvo mesto je dosegel br. Brunct Milko iz Ljubnega. Manjkali so pri tekmi člani iz Rečice in Mozirja.
*
V nedeljo 4. oktobra se je vršila na Vranskem tekma v odbojki za prehodni pokal far. Stilinoviča. Tekme so se udeležili člani iz Gornjega grada in Ljubnega.	s -3*
Agilno sokolsko društvo Gornji grad je priredilo te dni šahovski turnir, kateremu je prisostvovalo 9 bratov in 1 sestra.
GORNJI GRAD. — Komemoracija Vit. kralju Ujedmitelju. Komemoracijo za blagopok. kraljem Aleksandrom 1. Ujediniteljem so priredili pri nas Sokolsko društvo, Narodna odbrana in Gasilska četa skupno. 9. t. m. se je vršila služba božja v župni cerkvi, katere so se udeležili člani teh društev. Zvečer ob 20. uri pa se je vtršila spominska prireditev v Sokolskem domu, kjer je občinstvo napolnilo dvorano. Udeležila se je prireditve tudi šolska mladina. Na odru je bil na izredno posrečen način napravljen katafalk, ves okrašen s cvetlicami in v ozadju s kraljevo sliko, poleg nje goreča luč, vse to delo šol. upravitelja Tratnika Jožefa in njegove soproge. Gasilska godba je zaigrala žalostinko, nato sta Rakova Alenčiča in Tratnik Zoran imela priložnostno deklamacijo, spominski nagovor je govoril predsednik NO dr. E. Mejak, po enominutnem molku in zaključku z vzklikom na našega mladega kralja je godba zaigrala državno himno. Komemoracijo je s primernim nagovorom otvoril in zaključil dr. J. Rak. Nato se je celokupno občinstvo z gasilci na čelu, ki so nosili bakljo, podalo pred letos poleti odkriti kraljev spomenik, ki je bil okusno okrašen z zelenjem, z venci in s cvetlicami in razsvetljen z električnimi žarnicami. Gasilska godba pod vodstvom dirigenta g. Tratnika Franca je zaigrala žalno koračnico, po kateri so številni prisotni vzklikali ponovni slava Viteškemu kralju, nato pa se mirno razšli na svoje domove.
GRIŽE. — V naši občini, oddaljeni komaj pičle pol ure od Žalca, imamo dvoje sokolskih društev, v Grižah in Zabukovci. Ob ustanovitvi sokolskega društva Griže je pripadala našemu društvu tudi Zabukovca. Vsled krize v rudniku in odhoda nekaterih sokolskih delavcev je zadnji čas delo v obeh edinicah popustilo. V društvu vadijo le člani in moški naraščaj. Načelnice, ki bi zmogla vaditi ženske oddelke, društvo nima. Naše društvo se je udeležilo 5. julija javnega nastopa v Laškem in 13. septembra okrožnega nastopa v Žalcu, kjer so nastopili 4 člani in 4 naraščajniki.
Naš sokolski praznik, 1. december, bi radi svečano proslavili. Ugibamo, kako bi mogli z malim številom naših zvestih pripomoči prireditvi do uspeha. Imamo še brate, ki se z veseljem oklepajo sokolskega društva, kar nam daje upravičeno nado, da bomo sčasoma zopet med marljivimi edinicami naše župe.
LJUBLJANA - VIČ. — Žalna manifestacija za kraljem Mučenikom. Ka
kor lansko leto ob prvi obletnici tra gične smrti blagopokojnega Viteškega kralja Aleksandra I Ujedinitelja, tako je tudi letos viški Sokol ob drugi obletnici tragične smrti priredil z ostalimi društvi žalno svečanost pred spo menikom kralja Mučenika na občinskem trgu. Svečanosti se je udeležil So kol korporativno v kroju s članskim in naraščajskim praporom. Sokoli pevci so sodelovali z; ostalimi viškimi pevci pri skupnem nastopu s pesmijo »Slava Tebi Kralju Mučeniče!«, podstaro-sta br. Rudi Marinčič pa je imel krasen spominski govor o prvem Sokolu, kralju Vitezu in Mučeniku. Po žalni svečanosti na Viču se je Sokol udeležil tudi žalne svečanosti na Taboru, ki jo je priredila Sokolska župa Ljubljana.
LJUBLJANA - VIČ. — Koroški večer ob 16 obletnici nesrečnega koroškega plebiscita je priredil naš Sokol v soboto 10. oktobra t. 1. v Sokolskem domu ob zadovoljivi udeležbi sokolskih pripadnikov. Spominski govor je imel župni prosvetar br. Janez Poharc, sledila je večeru primerna deklamacija Gasparijevega »Hrepenenja«, venček koroških narodnih pesmi je zapela konservatoristka gdč. Vida Rudolfova in sokolski pevski zbor. Večer je v vsakem pogledu lepo uspel in je jasno po
kazal, da Sokolstvo ni pozabilo na svoje neodrešene brate v tužnem Korotanu.	J.	H.
MANDALINA. — Komemoracija Viteškog Kralja Ujedinitelja. Deveti oktobar proveo je mandalinski Soko u dubokoj tuzi, dostojno uspomeni Velikog Kralja i Sokola. Mandalina je osva-nula u žalobnom ruhu. Zbor svih kategorija bio je na letnjem vežbalištu u 9% sati. Društvo je korporativno pri-sustvovalo žalobnom pomenu u mes-noj crkvi.
U 11 sati održana je u dvorani no-vog sokolskog doma svečana, žalobna sednica, kojoj su, osim članstva, prisu-stvovale mesne vlasti i mnoštvo naroda. Predavanje o Velikom našem Kralju i Sokolu održao je starešina Vlahovič.
Sednica je započela sa Sokolskim pozdravom, a svršila s Hej Slaveni. Re-citovana je pesma Kataliniča Jeretova: »Našem dobrom mrtvom Kralju« i Ma-tešičeva »Kralju - Sokolu«. Svirana je državna himna. Sednica je završena klicanjem Slava Kralju Ujedinitelju i Živio Nj. V. Kralj Petar II i Jugoslavija.
MANDALINA. — Sokolsko predavanje. U Sokolskom društvu Mandalina održao je brat starešina u večer 4 X o. g. predavanje o značenju i svrsi Sokolske Petrove petoletke. Predavanju su prisustvovale sve društvene kategorije i mnogo drugih članova. Proči-tan je i raspis br. Saveza SKJ o ovoj petogodišnjici i predviden opči program rada. Starešina je preporučio pri-sutnima da se svojski i s ljubavlju pri-hvate rada za izvedenje ove plemenite zamisli.
MOKRI N. — Komemorativna, sednica. Na dan dvogodišnjice smrti blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja održana je u društvu komemorativna sednica u Doma Kralja Petra I Oslobodioca. Sednicu je otvorio starešina društva, zatim je je-dan član podmlatka izrecitovao jednu prigednu pesmu, a potom je prosvetar društva Milivoj Stepanov odžao predavanje o blaženopočivšem Kralju; održana je još jedna recitacija i sednica je završena. Ovoj sednici prisustvo-valo je sve članstvo društva i pretstavnici vlasti kao i svih udruženja. Pre toga su članovi prisustvovali pomenima u svima hramovima. — D. A.
OLOVO. — Proslava Kraljevog rodendana. Nacionalno1 i istorijsko Olovo je proslavilo dana 6 septembra o. g. drugi rodendan od stupanja na Kraljevski presto Njeg. Vel. Kralja Petra II, spontano i oduševljeno. Več uoči dana bili su svi domovi okičeni zastavama i rasvetljeni. Na sam rodendan održana je u sokolani svečana akademija. Rasiporcd je udešen prema raspisu br. Saveza. —- Na večer je odr-žano veliko sokolsko selo u sokolani.
OLOVO. — Sokolska zabava. U
cilju dovršenja društvenog doma, odr-žali smo sokolsku zabavu u Han Pi-jesku na dan 12 septembra o. g. u pro-storijama hotela »Evrope«. Zabava je uspela iznad svakog očekivanja kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu. Prostorije hotela bile su dup-kom pune. Program je bio veoma biran i bogat. Sve točke izvedene su vsrlo dobro. Nakon izvedenog programa nastavljeno je rasprodajom luke sreče, korijandola, šaljive pošte, te igrankom.
SLOVENJGRADEC. — Žalna svečanost za blagopokojnim Viteškim kraljem Uediniteljem. V četrtek, dne 8. oktobra popoldne se je Sokolsko društvo Slovenjgradec na lep in dostojen način oddolžilo spominu Velikega Kralja in Sokola.
V veliki dvorani. Sokolskega doma se je pred, z veliko pieteto okrašeno sliko Velikega Blagopokojnika, zbralo skoro celotno, svečano, v črno oblečeno, Sokolsko članstvo, naraščaj in deca, katere je v izbranih besedah pozdravil br. tir. V. Železnikar in pojasnil pomen današnje svečanosti.
Spominski govor je imel predsednik prosv. odbora br. F. Sentjure, ki je v vznesenih besedah prikajal vso veličino nesmrtnega Kralja, katerega nenadomestljivo izgubo z vsakim dnem bolj občutimo.
S pozivom na navzoče, da z dvominutnim molkom počaste spomin največjega Jugoslovana, heroja, mučenika in kraljevskega brata ter z opominom, da naj mu vsak pravi Sokol sledi na njegovi poti, je brat starosta zaključil lepo pietetno svečanost, ki je v vseh navzočih zapustila neizbrisen vtis.
SUŠAK. — Komemorativni zbor.
U petak, dne 9 o. m., na drugu godiš-njicu neblage smrti blagopokojnog uz-višenog Viteškog Kralja Mučenika, Sokolsko društvo Sušak-Rijeka u Sušaku priredilo je u 19 sati u sokolani svečani komemorativni zbor, komo je pri-sustvovalo celokupno članstvo i mnogo gradanstva, tako da je prostrana dvorana sokolane bila dupkom puna. Ras-položenje bilo je tužno, jer se je svako sečao onog žalosnog dana, kada je u našem pograničnom gradu pukla vest, kojoj ni j e niko verovao, da je um or c n naš ljubljeni Vladar. Turobnost razpoloženja pojačale su svetiljke u flor umotane, te crne zastave. Brat starešina, Andre Šikič, otvorio je žalobno zborovanje, te je zahvalio prisutnima na odazivu. Nato je predao reč bratu prosvetaru prof. Milivoju Mezorani, koji je u podužem govoru istaknuo glavne karakteristike velikog Kraljevog lika. Na koncu je uskliknuo »Slava velikom Kralju Mučeniku, te da živi naš Brat Starešina Nj. Vel. Kralj Petar II!«, što su svi prisutni prihva-tili. Brat starešina je zaključio zborovanje i pozvao1 ganute slušatelje da šutnjom od jedne minute odaju počast Kraljevo j seni. Posle toga su se gradanstvo i brača razišla.	M.
SVILAJNAC. — Komemorativna sednica Sokolskog društva za Viteškim Kraljem Ujediniteljem. U petak dne 9 o. m. Sokolsko društvo Svilajnac održalo je komemorativnu sednicu za blaženopočivšim Viteškim Kraljem Aleksandrom I Ujediniteljem. Komemoracija održana je, posle pomena u crkvi, u društvenoj vežbaonici, na kojoj je učestvovalo sve članstvo društva kao i veliki broj gradanstva.
Žalobnu svečanost otvorio je brat starešina, a zatim je prosvetar brat Žarko Protič održao vrlo' lep komemorativni govor o Kralju Mučeniku. Posle govora svi prisutni su rt znak naj-dubljeg pijeteta čutanjem od jedne minute odali poštu upornem Velikog Kralja. Kliknuvši zatim oduševljeno Nj. Vel. Mladom Kralju Petru II, ova žalobna svečanost bila je time završena.
VRNJAČKA BANJA. — Komemoracija Viteškog 'Kralja Ujedinite-
lja. Ovdašnje Sokolsko društvo dostojno se je setilo dvogodišnjice tragične smrti Viteškog Kralja Ujedinitelja. Posle parastosa društvo je održalo komemorativnu sednicu u 11 časova pre podne. Velika sala banjskog kupališta bila je puna. Starešina društva otvara-juči sednicu, pozvao je prisutne, da jednim minutom čutanja, a u znak
največeg pijeteta, odadu poštu Kralju Mučeniku. Zatim su se redali: govori, recitacije i odlomci iz života Kralja Heroja i Zaštitnika; sve prožeto dubo-kim bolom i tugom. I dok je lik Velikog Kralja, iz črnog flora, blaženo i nasmejano nadkriljavao celu dvoranu, nema tišina, koju su s vremena na vreme remetili plač i uzdasi, svedočila je, koliko je još sveža kod svih prisu-tnih teška rana za izgubljenim Kraljem.
Kraj sednice posvečen je mlado-me Kralju Petru II, kome se od srca klicalo: Na mnogaja Ijeta!
ZAGREB I. — 15 godišnjica Sokola I odnosno 30 godišnjica osnutka Srpskog Sokola u Zagrebu zaključiče se u prvoj polovici decembra o. g- gim' nastičkom akademijom za koju se vec sada marljivo vrše priprave. Načelni-štvo i prednjački zborovi nateču se plemenitim takmičenjem da na tu aka-demiju iznesu što lepši program. P°“ živaj-u se vežbači i vežbačice svih kategorija da tačno i marljivo dodu na vežbe, kako bi se nastupi za akademiju , pomno pripravili i za vremena savrse-no doterali. Za ovu akademiju sprema i društveni prosvetni odbor prijamo iznenadenje izdavanjem jubfiarne Spomenice, koje je i Uprava Saveza Soko--. la Kraljevine Jugoslavije pozdravila srdačnim bratskim dopisom. Spornem-, ca če biti ukrašena mnogim dosele ne* ; objavljenim slikama i doneče članke uvaženih sokolskih radnika. Poseban deo spomenice biče posvečen članovima jubilarcima, t. j. onim članovima i članicama, koji su u društvu us trajaj1 od njegovog osnutka (1921) do današnje« dana.
ZAGREB I. — češkoslovački državni praznik, koji ove godine pada na radni dan (sreda) proslaviče se u Sokolu I u nedelju 25 oktobra članskim poselom. Početak u 16 sati P° podne. Odelo gradansko. Na ovu P^1' redbu več danas upozoravamo nase članstvo kao i članstvo bratskog Kus-kog Sokola, te ostalih bratskih drusta-va, pozavijuči ih ujedno, da farojnim učestvovanjem i ovom zgodom dokazu našu trajnu i neograničenu ljubav 1 vernost bratskom češkoslovačkom narodu, kao pioniru slovenske sokolske ideje.
Obnovite pretplaiu nfl solcolsKe listove!
Sokoli, pomažite svop* štampu !
H
O
Абсолутна сигурност
гимнастичких справа први je захтев вежбача; пашс справе али неодгова-рају са.моса апсолутиом сигурношћу, нсго и са практичном употребом, прецизношћу, красном изведбом и иевероватно ниском сеном свима Bauiiiu захтевима. —
Творница гим-настичких справа
Ј. Оражем
Р И Б Н И Ц А на Долењскем
214-6
KUtARNAfT-DEJJ
MU»L^MAI)A1MAI1W0VA'*«
817—
UČITELJSKA
TISKARNA
R .Z.ZO.Z-
^	»-	vj?s^
4Pa
^>w>&
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR -JASNIT«. ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDlNj 100 o/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAV«
KOSIJA - FONSIER • društvo za osiguranfe 1 reosigurante 9 ВЕОбВ^