Po&arma ptaćeito u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S A VEZA SOKOL A KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Solcolslca Prosveta«
God. DL - Brof 42.
Ljubilana, IS. oktobra
1031„
Izlazi svakog četvrtka • Godišnja pretpiata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljsko] tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 S Oglasi po ceniku & Rukopisi se ne vračaj u
■аннаннв
Zalivala brala staroste
ir. Josipa Scheinera
Na čestitke, koje je Savez Sokola kraljevine Jugoslavije uputio bratu dr. Josipu Scheineru, starosti ČOS i Sa« veza Slovenskog Sokolstva prigodom njegove sedamdesetgodišnjice — po« darivši mu u znak bratske ljubavi, iskrenog priznanja i dubokog pošto-vanja srebrni lovor«venee za njegov neumorni i predani rad tekom tolikih
Bral dr. Josip Scheiner
decenija, kojim je brat dr. Scheiner zadužio čitavo slovensko Sokolstvo, vodeči ga kao veran sledbenik stopama svog i našeg velikog učitelja i osnivača dr. Miroslava Tyrša k snazi, .noči i slavi, pribavivši mu svojim autOTitetom i radom i u stranoin sve« tu toliki ugled — brat dr. Scheiner uzvratio je na ruke I. zam. starešine Saveza SKJ br. Gangla pismenom za« hvalom, koja glasi:
Prag, 10. oktobra 1931.
Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije Draga bračo i sestre!
Upravo primih izvanredan znak Vaše bratske ljubavi, poklo; njeni mi venac za moju sedam-desetgodišnjicu.
Nikako ne mogu pripisati svo-me radu na sokolskom polju tako
velik značaj, da bi zavredio tako visoku počast — ta vršio sam uvek samo ono, što bi na mojem mestu i na mojem položaju mo* rao izvesti svaki muž, koji je sve-san dužnosti prema svome narodu i celokupnom Slovenstvu.
Usud mi je bio sklon, da sam pratio svetlu Tyrševu misao na njenom pobedonosnom poho« du u svojoj domovini. Bilo mi je omogučeno da joj pripravljam put i u ostalim slovenskim zem= ljama na čelu stotine tisuča oda-nih i oduševljenih saradnika.
Toj ideji blagodaran sam za uspeh velikog dela, za združenje slovenskih glava i srdaca u radu oko podignuča i oslobodenja na« ših naroda od stogodišnjeg jarma. Da H je uopče moguče veče zadovoljstvo i krasnija nagrada i za tolike nebrojene napore poješ dinaca, nego što sam ih ja mogao razviti za našu zajedničku stvar sa svojim skromnim silama?
Po toliko dragocenom izrazu Vaše ljubavi moram smatrati dakle, da ste saglasni smerom, ko* jim sam pokušao udarati put uzvi« šenoj Tyrševoj misli u Slovenstvu, i samo tako primam tu počast. koju ste mi iskazali na tako uzvišeni način, te ču i nastaviti na tome neumajenim radom.
Slovensko Sokolstvo, to je bilo geslo moga života. Slovensko Sokolstvo, združeno u jedinstve* noj silnoj celini, prožetoj jednom mišlju za naše skupno očuvanje te za naš zajednički rad na razvoju napretka i slobode celokupnog slovenskog plemena.
Tolikom velikom radošču gle= dao sam, kako su se Vaši redovi svesno i verno postavili bok uz bok s našima, ne ozirajuć se na svu zlobu i prigovor neprijatelja.
To mi je bilo najdraže u mo* jem životu.
Blagodarim Vam iz dubine svoga srca i ne mogu drugo nego da primim Vaš časni dar, uvera-vajuči Vas, da če takoder i po« slednje, moguče kratko doba moga života biti potpuno posvečeno našoj uznositoj stvari.
Uz bratski pozdrav Vaš
Dr. Scheiner s. r.
DR. R1KO FUX (Ljubljana):
Gospodarska kriza, Izbori i
Sokolstvo
Teška gospodarska kriza trese danas celim svetom te ni gospodarski najjače države kao Amerika i Engles-ka nisu mogle izbeči udaru gospodarskih prirodnih zakona, koji poznaju samo jedan put, kao zemlja, mesec i suncc — t. j. put poštenog rada, pravde, umerenosti, bratstva i ljubavi.
Danas sav svet nalazi se na ras« krfteu i na njemu je. koji če put da izabere. Danas se nalazimo pred alter-nativom: ili trezvenom životnom nazoru i time k nadi u blagostanje — ili j nadalje, proti prirodnom zakonu, živeti u utopijama, koje su se rasplinule ili se još rasplinjuju i onda ne ostaje več ništa drugo do li potpuna propast. Gospodarska kriza bliža se vrhuncu i po svojim obrisima može več da sc utvrdi, koji če smer pobediti. I u toj silnoj svetskoj borbi, koja takoder odjekuje i u našoj državi i u našem narodu — kakovo stajalištc treba da zauzme naše Sokolstvo? Organizacija smo naroda, organizacija države, koja ima zadaču da narod i državu povede do najvišeg stepena savršenosti, i kao tu ko vi več u načelima imamo odreden put, kojim treba da idemo: blagostanje naroda i države!
Kao i u svirn državama i na rodilna, pojavili su sc takoder i kod nas razni špekulanti, tudi agenti i malo-dušnici, koji medu narodom namerice soju strah i nemir, iskoriščujuči danas svetski gospodarski položaj u svoje
lične svrhe, pa makar radi toga pro-pali ceo narod, cela država i čitava narodna imovina, samo da udovolje svojim ličnim spekulacijama i svojoj ličnoj pohlepi za bogastvom, što je i jedino geslo takovih propalica. Jasno je, da če svaki narod morati podleči tim organizovanim izrabljivačima, ako ovi u samom narodu ne naidu na pra-vodoban i dostojan otpor.
Sokolstvo, naročito danas i više no ikada pre mora da igra ulogu eu-vara naroda. Ako si pripravan da za slobodu naroda žrtvuješ život, to sc tim više danas moraš žrtvovati za nje-govu duševnu i gospodarsku slobodu, moraš učiniti sve, da izvršiš svoju državljansku dužnost. Današnje doba dnevnih prevrata zahteva od nas takoder i mirne živce. Narod mora da uzdrži svoj red i rasudivanje i mora mirno izvršavati svoje gospodarske osnove, koje teže za podignučem u gospodarskom i kulturnom pogledu. Sva naša budučnost temelji sc na našoj radinosti, koja treba da u vezi sa obranom pojačava od godine do go-dinc našu gospodarsku snagu i neodvisnost od tudine.
Taj rad zahteva žrtava od svako-ga i Sokolstvo jc pozvano, da u tom pogledu prednjači i vodi narod. Do-hotci pojcdinaca i time takoder i javnih korporacija i naroda padaju iz dana u dan i zato je potrebno, da šte-di i država i opčina, i organizacija i
svaki pojedinac. Dužnost je svakoga Sokola da ima neograničeno povere-nje u snagu vlastite države i da po-svuda i u svakoj prilici več u zametku ubije svaku malodušnost, svako nepo-verenje u naš novac, u našu gospodarsku i narodnu snagu. Svaka spekulacija, lenarenje i življenje preko mere mogučnosti moraju iz jiaroad izginuti, svaki raskoš, koji naš novac odvodi u tudinu, mora da prestane, j er time rušimo sami svoju vrednost i dajemo tudinu oružje, kojim nas uništava.
Sokolstvo ima da stoji na straži i da savesno vrši svoje zadače. Ne treba nositi sokolski znak samo kao vidan znak pripadništva sokolskoj organizaciji, več sokolski znak treba nositi u srcu, biti svestan svojih državljanskih i narodnih dužnosti. Naša država nam pruža sve, što nam je potrebno za život, zato tudinu niti pare! Ako sami imamo puno poverenje u naš dinar, ako ga čuvamo i cenimo, niko nam ga neče moči srušiti, i razvoj prilika ovih poslednjih tedana u tom pogledu nam je dovoljno jasan dokaz. Stranci če nas poštovati, uko-liko budemo sami sebe cenili! Zato Sokolstvo na rad! Na predavanjima, na točajevima, na sastancima, u vež-baonicama, na izletima, posvuda bu« dimo veru u našu vlastitu snagu, u snagu naše države i našega Jugoslo-venstva. Protiv izrabljivača, protiv ma-lodušnih agenata, i protiv svih narod-
nih pijavica budimo neumoljivi borci, otvoreni, posvuda i u svakoj prilici, jer to nam nalaže naša narodna dužnost.
Baš u času, kad se u svetu stva« raju najvažnije odluke o najkrupni« jim pitanjima, raspisom izbora pozvan je i naš narod da da izraza svo« me mišljenju. Izbori narodnih poslanika uvek su i svuda najvažniji akt u upravi svake države, jer ovim sam narod odlučuje o načinu državne upra« ve za izvesan broj godina.
Za Sokolstvo je stanovište prema politici, političkim manifestacijama i činima lako i jasno, jer ga vežu sokol* ska načela, izražena u našim »Putevi« ma i eiljevima« (str. 17—19), po ko-jima se mora ravnati svaki Soko. Tu nema mesta nikakovom kolebanju, jer su načela jasna i tačna. Sokolstvo traži od svojih članova, da se u pri-vatnom i javnom životu uvek ravnaju po načelima Sokolstva, i Sokolstvo smatra za svoju dužnost da upliva na razvoj države u duhu sokolskih načela i da uvek i posvuda stoji na braniku njene slobode i njenog jedinstva.
Izbori, koji pred nama stoje, označuju veoma važan medaš u raz« voju naše države. Hočemo snažnu, veliku i slobodnu Jugoslaviju, hočemo da učestvujemo i saradujemo na nje-noj izgradnji i poradi toga Sokolstvo u pogledu izbora ima samo onaj put, koji je označen u gore spomenutim načelima.
ANTE TADIĆ (Smederevo):
Za što tešnju saradnju SKJ i ČOS na prosvetoom polju
Na svim poljima kulturnih, umet-ničkih, prosvetnih i socijalnih radova kod raznih naroda, ako im je ideja ista, njihovi pretstavnici dolaze što če-šče u dodir, da bi izmenili svoje misli, i da bi se upoznali sa metodama, kako se izvesni radovi izvode kod jednih, a kako kod drugih, te da bi se upoznali sa uspesima, koje su kod toga postigli.
I u našem Sokolstvu bilo je zajed-ničkog rada na tehničkom polju izme-du bivšeg JSS kao i sadašnjeg SKJ sa bratskom ČOS. Na prosvetnom polju pak nekog užeg i sistematskog rada po izvesnom programu nije bilo niti ga još ima. Najviše ako je bilo odr-žano po neko predavanje ili govor kod nas ili kod njih od po kojeg sokolskog radnika prilikom prednjačkih tečaje-va, prigodnih proslava, sletova, puto-vanja, i sada prilikom Tyrševa tečaja u Novom Sadu.
Uzajamno izvršavanje jednog pro-svetnog programa izmedu SKJ i ČOS dovelo bi nas do mnogo veče spo-znaje na sokolskom polju.
Sletovi su se do danas iskorišta-vali samo u tchničke svrhe, na kojima velike mase Sokola osim javnih vežbi i povorke nisu ništa drugo videle. Manji ih je broj, koji poseti akademije i izložbe. Tom prilikom masama je ne-moguče upoznati prosvetnu stranu jed« nog ili drugog Sokolstva. Sletovi se održavaju u najpovoljnije vremensko doba godine, kada jc moguče raditi na otvorenome, a po sokolanama pre-staje svaki rad, jer se posle sletova Sokoli razilaze na letovanje.
Vidimo, da velikim sokolskim masama nije moguče dolaziti u dodir na zajedničkom prosvetnom polju, ali zato manjim skupinama moglo bi da pode za rukom prirediti neke vrsti prosvetnih sletova prilikom božičnih i uskršnih praznika. Skupine jugosloven-skih i čehoslovačkih Sokola mogle bi tih dana uzajamno u večem broju da prisustvuju naročito priredenim prosvetnim programima, zborovima, sedni-cama, koncertima i t. d. u Jugoslaviji
i Čehoslovačkoj u svrhu upoznavanja prosvetnog rada. Kakvi bi se programi pri tome izvodili, gde i u koliko raznih mesta, to bi jedan i drugi prosvetni odbor imao tačno unapred po dogovoru da uredi.
U letnjim mesečima jedan ovakav zajednički rad bio bi u največem delu društava nemoguč. Jedino bi se nešto dalo učiniti u onim mestima i društvi-ma, u kojima su kupatila, gde se saberu članovi iz raznih sokolskih jedinica.
Troškovi putovanja i boravak bili bi isti kao i prilikom sletova, jer ume-sto da se tri dana upotrebe za vežba-nje, upotrebili bi sc za prosvetne priredbe u mestima gde u najbližoj okoli ni ima više sokolskih društava. Ova-kovi prosvetni skupovi mogli bi se priredivati u istim razmacima kao i sletovi i uvek u drugom kraju.
Savezni prosvetni odbor SKJ i ČOS teže oko toga, da bi se počeo rad zbližavanja i na prosvetnom polju, a ovo nekoliko reči samo su jedan na bačeni predlog, kako bi se taj rad po jačao i unapredio.
Sokolske priredbe I — ples
Dogada se tu i tamo, da sokolsko društvo priredi društveno veče ili kon-cerat uz svirku sokolske glazbe. Za svaku takovu priredbu potrebna je do-zvola sreskog načelstva, u kojoj pak treba izričito navesti, da je priredba bez plesa, i tada je priredba prosta od svih taksa. Dogodi sc pak takoder i to, da uz prijatne zvukove glazbe parovi zažele da se malo i zavrte, i
—	kako exempla trahunt — primeri vuku, — cela se priredba tada pretvori u ples.
Kako su u takovim slučajevima mišljenja glede dozvole plesa različna, u sledečem objasničemo pravni položaj ovakovih slueajeva.
lstina je, da su sokolska društva oslobodena od taksa po tarifnom zakonu, ali nisu oslobodena od banovin-
skih i opčinskih taksa na plesove. Ako
je ples prijavljen, mora takoder i sokolsko društvo plačati za mesta, trgo-višta ili sela od banovine predvidenu plesnu taksu, baš kao i opčinsku. Ples jc veseljačenje, koncerat pak umetni-čki užitak — i to dvoje treba strogo razlikovati, zato je takoder na ples i udaren tako razmerno visok porez. Ako se pak pleše bez dozvole, i, na ravno, za stvar sazna nadležna vlast, jasno je, da mora takoder i sokolsko društvo platiti kaznu, i to u trostru-koj višini predvidenog poreza. Razume sc, da kad tc niko ne tuži, niko te i ne sudi, ali ipak u tome se ne sme grešiti.
Toliko na znanje svim onim dru-štvima, kojima ta stvar nije bila jasna
Izgovor — »nismo znali« — naravno
ne vredi, jer nepoznavanje zakona ne opravdava nikoga. Zato neka sokolska društva takoder i u tom pogledu budu oprezna, jer konačno niko nema novca suviše, a sokolska društva pak kad bi ga i imala, imala bi ga uvek u što da korisno ulože.	J. A. M.
Sokolska radio ~ predavanja
Kako je več bilo i objavljeno u »Sokolskoj Prosveti«, Savezni pro« svetni odbor organizovao je takoder i sokolska radio-predavanja, koja če preko radio«emisionih stanica Beogra« da, Zagreba i Ljubljane održavati naši poznati sokolski radnici
Iz ciklusa ovakovih sokolskih ra« dio«prcdavanja za scptembar-decem« bar 1931. god. održana su več sledeča: dne 25. novembra »Slobodarski duh Sokolstva« — predavač br. Stcvan 2a-kula; 2 oktobra »fetrajnost u službi i radu sokolskoj ideji« — br. Nenad Rajič; 9. oktobra »Moralna snaga So« kolstva« — br. general Stevan Kne-ževič.
Sledeča predavanja — koja če se inače unapred oglašavati preko »So« kolskog Glasnika« — drže sc:
dne 16. oktobra »Sokolstvo i narodna prosveta« — predavač br. prof. Miloš Stanojevič;
dne 23. oktobra (u 18-50 sati) »Značenje telesnog vežbanja u životu modernog čoveka« — br. dr. Rude Bičanič.
Predavanja se održavaju svakoga petka od 20. do 20-30 sati.
Povlaštena vožnja za članove Sokola SKJ na Slavonskoj podravsko) železnici
Primarno od direkcije Slavonske podravske železnice Belišče:
Broj: od 1618/1931.
Naš raspis, koji smo izdali 9. jul*
o.	g. pod brojem 1618 od ove godine u predmetu voznih povlastica za Soko kraljevine Jugoslavije nadopunjujemo time, da uslov za povlasticu, da So* koli putuju u grupama od najmanje deset lica, ne važi za putovanje na godišnje skupštine, na kojima učestvu-je obično jedan do tri delegata poje« dinih sokolskih društava, pa usled toga članovi Sokola kraljevine Jugosla* vije, kada putuju radi učestvovanja na župskim ili saveznim skupštinama uživaju i u slučaju da putuju pojedi* načno povlasticu u vožnji od 50% na taj način, što če im pri polasku kupljene cele karte važiti za besplatan po-vratak uz potvrdu o učestvovanju na skupštini.
Pozdravi Savezu SKJ
Skakavac. Sa današnje konstitu-irajuče skupštine Sokolskog društva Vukmanič, župa Karlovac, šaljemo našem starešini kraljeviču Petru i osta« loj upravi sokolski Zdravo! — Stare« šina Josip Crnkovič, tajnik Dragutin Muc.
Kumane. Sa vanredne skupstme Sokolskog društva u Kumanima po« zdravljamo bratski Savez sa obeča-njem, da čemo se neumorno zalagati za sokolske ideje. Zdravo! — Stare* šinstvo.
Kresnice. Povodom ustanovitve Sokolske čete v Kresnicah pošiljamo našemu Savezu krepki sokolski Zdravo! — Kresnice.
Odra. Sa prvog sastanka i osniva« nja Sokolske čete u Odri, društvo Velika Gorica, članovi svoje vrhovno starešinstvo pozdravijaju, odajuči Vam svoju vernost i poslušnost. Zdravo! — Starešina Frane Antonič.
Nabavite novu (VIII.) svesku »Sokol* ske knjižnice«:
E. G a n g 1:
TyrŠevo Sokolstvo
(Tekst slavenački i srpsko«hrvatski.)
Cena komadu 3 Din.
Jugoslovenska Sokolska Matica, Ljubljana, Narodni dom
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
Udružene države Amerike slave Pulawskoga, pobornika slobode poljskog i
američkog naroda
Udružene države Amerike posve* tile su dan 11. o. m. uspomeni gene* rala Kazimira Pulavvskoga, slavnog poljskog vojskovode, koji je u oslo-bodilačkom ratu položio svoj život za slobodu Amerike.
Pretsednik Hoo\ver izdao je tom prigodom na američki narod prokla-maciju, koja glasi:
»Jer je grof Kazimir Pula\vski, časnik i vitez, koji je radi svojih pa« triotskih napora, stoječi na čelu obrane slobode svoje otadžbine, bio pru-gnan, ponudio svoju sablju Udružc nim državama 1777. godine te poradi svog hrabrog držanja u bitci pod Brandwinom postao brigadm general kopnene vojske i godine 1778. opet organizovao dobrovoljačku legiju, sa-stavljenu iz pešaštva i k mjaništva, učestvujuči svom izdašn >šču sledeča godine u oslobodilačk jm ratu i pao u napadu na Savanne 9. oktobra 1779;
jer na 11. oktobra pada 152. ob* letnica smrti tog junačkog oficira, ko* jemu nije bilo sudeno da vidi triumf stvari, za koju je pao. več je ostavio svetao izgled odanosti i vernosti;
zato ja Herbert Hoower, pretsed* nik Udruženih država Amerike, poživljeni narod Udruženih država Amerike, da bi u nedelju dne 11. oktobra
počastio uspomenu brigadnog gene* rala Kazimira Pulavvskoga bez prire-daba, ophoda i ceremonija na javnim mestima, bez molitve i glazbe, več neka počasti njegov život i smrt na* činom prikladnim sadanjim prilikama. Ujedno udredujenv da se toga dana izvese zastave na pola stega na svim državnim zgradama.«
*
POZDRAVNI TELEGRAMI SOKOLSKIH SAVEZA.
Prigodom pomenute obletnice po* gibije generala Kazimira Pula\vskoga, starosta Poljskog sokolskog Saveza br. Adam Zamoyski poslao je br. dr. Teofilu Starzynskome, starosti Poljskog Sokolstva u Americi sledeči telegram:
»Na dan 152. obletnice junačke smrti generala Kazimira Pulawskoga, pobornika za slobodu Poljske i Udru* Ženih država Amerike, molim, da bu* deš tumač naših vernih i srdačnih osečaja prema našoj velikoj savezni-ci. Czolem! — Za Savez poljskog Sokolstva Adam Zamoyski.«
U istom smislu zamoljen je br. dr. Starzynski takoder i od br. dr. Scheinera i br. Gangla, da bude tu* mač osečaja ČOS i Saveza SKJ.
f Bral Branko Palčic
U Zagrebu smo izgubili brata So* kola!
Stvar na oko posve obična, jer danas u našoj tako naglo porasloj so* kolskoj porodici gotovo ne prode dan, a da se od nas ne odeli po koji pripadnik sokolske organizacije.
+ Bral Branko Palčič
No zagrebački gubitak to je nešta drugo. To je za naše Sokolstvo sna* žan udarac, jer onaj, koga smo izgubili, bio je brat u potpunom smislu reči.
Taj je brat — naš dragi Branko Palčič.
Kao da nam ga je ko pred očima
ukrao — tako ga je naglo nestalo. Ta ko bi i mogao slutiti, da za njim po* siže koščata ruka smrti.
Uvek veseo, razgovorijiv, poletan i predusretljiv, živeo je i radio za So* kolstvo i samo za Sokolstvo!
Prva dnevna briga bila mu je Sokolstvo, poslednji večernji uzdah i opet je namenio Sokolstvu.
Retki su oni, koji su svoj »ja« potpuno uvili u Sokolstvo, retki su, koji su sebe žrtvovali jednoj ideji i za ovu ideju radili od svoje mladenač-ke dobe do poslednjeg daha života.
Naš Branko bio je takav!
Za njega kao da van Sokolstva nije nista postojalo. Sokolstvo jc bilo za njega alfa i omega čitavog njego* vog rada, stvaranja i života!
Bilo ih je — a biče ih dok je sveta i veka — koji su skeptički klimali gla-vom i onako uz nos dobacili — ta trgovac je! I tek je morala doči smrt, da demantuje ove i ovakove.
Potpuna pedeset i dva sata, a da za to vreme nije ni zaklopio svoje umorne vede, trajala je njegova bor* ba sa smrču. U toj borbi za celo ovo vreme neprestano je govorio o Sokol* stvu. Pa i u momentima kad ga jc na čas ostavljala svest, kao u transu, ba-vio se Sokolstvom. Čas bi video svoje vežbače i bodrio ih da bolje vežbaju, čas bi dozivao svoje prednjake i da* vao im upute za rad u sokolani, da onda najednom održi oduševljeni go* vor starešini, a zatim je započelo veliko telefoniranje. Mirne duše može se kazati, da nema župskog starešine a s kojim se lično poznavao, a da sc s njime nije oprostio. Svakom je jav* ljao da nekud putuje. Jednog je pitao, kako napreduje rad u župi, drugog, dokle če trajati prednjački tečaj, tre* čeg, zašto ovo ili ono društvo slabo nanreduje.
Čim bi završio jedan razgovor* dozivao bi Beograd i Ljubljanu i sa pojedinim istaknutim sokolskim rad-nicima vodio sokolske razgovore.
Još par minuta pred zadnjim iz-disanjem, trgnuo se, izustio je posled* nje reči: »Pusti me, ja moram u soko-lanu!«
Eto, tako je izdahnuo brat Branko! Poslednja misao na putu u večnost i opet mu beše — Sokolstvo!
Proplakali smo!
Osetili smo, što smo u njemu iz* gubili baš kao Sokoli. Ta jedva da smo ga upoznali, jedva da nam je raz* galio svoju blagu, dobru, plemenitu dušu — on je nestao, zadav nam tešku bol.
A kako i neče? Ta uvek smo ose-čali da je naš, potpuno naš, u doslov* nom smislu reči! Bio je naš i kao dru* gar, i kao prijatelj, i kao brat Soko!
Baš u poslednjem je bio največf. U tomc je bio silan, najplemenitiji, najiskreniji. Neke samozvane veličine, kojima srce nikad nije osečalo, što usta govore, izrabili su njegova leda da im budu stepenicom do ličnog piedestala, ali on kao Soko od detinjske dobe, prekaljen Tyrševim geslom: »Ni koristi — ni slave!« — prignuo'je leda i samozatajno uzdahnuo:	»Neka je,
ako je na korist Sokolstva!«
Pa zar kleti Usud ne nade druge žrtve? Zar kraj tolikih uda rac a mo-rao nas snači i taj, da nam se iz na* ših sokolskih redova otimlje njega, u naponu ljudske snage? Njega, koji je u svakom pogltdu Soko, onaj pravi Soko, kako to nareduju velika sokol* ska načela.
Mi, koji smo pratili njegov život, koji smo s njime delili sve dobro i zlo. znademo, da je največim idealiz* mom, šta više aktivnim radom, poma-gao širiti sokolsku ideju. Bio je jedan od onih retkih, koji se nije bojao u svakoj prigodi, u svako doba svog ži* votnog veka, da stupi na npugaženu stažu jednog sokolskog radnika.
Nudilo mu se mnogo sa Sokol* stvu protivnih strana, ali jer je to odi-salo ličnim dobrom — otklonio je! I kad jc več skoro zagazio u stope či* novničke karijere, prezreo je šablon* sku budučnost helotskog birokrate starog ropskog režima i pošao drugim putem — sokolskim! Sokolski ideali bili su mu iznad svega i njima se po-svetio dušom i telom.
Nije preterano ako sc kaže, da je bio junak i to u svojoj mladenačkoj dobi, kada je za Sokolstvo trebalo vo* jevati. Vazda i svuda neustrašivo jc propagirao sokolske ideale i u tom radu pokazao se silan. Jest, bio je silan u ono teško doba, kad se nije bo* jao da prkosi narodnim ncprijatelji-ma i zlotvorima.
Gest junaštva, gest otpora, gest borbe — to je bio njegov gest!
Tim gestom rastao se i s nama.
Borba za sokolske idealt, oosto* janost u sokolskim načelima, to su mu bile divne odlike Njih se nije nikada odricao, pa niti u onom času, kada je zaludela italijanska ulica protiv njega dizala svoje šake. Njih sc nije odricao niti onda, kada mu je tudinski zlotvor oteo koricu hleba. Ne! On nije nikada popuštao. Njegova borbena narav nije nikad podnosila, da se bilo ko kocka našim sokolskim i nacionalnim idealima. Uvek pun pouzdanja govorio j c o pobedi sokolske misli, a tešio ožaloščene, bodrio klonule.
Takav je bio naš brat Branko
»Da nemate Palčiča, morali bi ga stvoriti!« — dobacio bi nam po koji put u šali. I sad tek po njegovoj smrti
VOJISLAV BOGIĆEVIĆ (Tuzla);
Iz prostosti
»Srpskog Sokola« u Bosni i Hercegovini 1903.—1914. g.
(Grada za istoriju Sokolstva.)
Zaneseni i opijeni ludim odušev-Ijenjem, koje je izazvano prelaskom iz ropstva u slobodu, mi smo zaboravili i zanemarili mnoge stvari, koje su od presudnog uticaja za objektivno prikazovanje naše nacionalne borbe za oslobodenje i ujedinjenjc nafiega naroda.
Predratno Sokolstvo je bilo pokret sa jasnim i odredenim ciljem, koji se je razlikovao od zadatka današnjeg Sokolstva. Ono je trebalo da pripreini narodne mase za sudbonosne dane, kad je trebalo »stiči i uteči i na straš-nom mestu postojati«. Ti su dani za-ista i došli. Zatekli su narodne mase nepripravnima, ali ipak duhovno jakim da podnesu sve ono što im je nc-prijatelj unapred pripravio. Te žrtve i ta iskušenja, intenziven rad i samo-pregor predratnih generacija, treba da ostane zabeležen i sačuvan ne samo kao grada za istoriju, nego li i kao svetao primer doenijim generacijama.
Još jc na životu priličan broj ljudi, koji bi mogli mnogo da reknu, da rasvctle mnoge važne činjenice ili da obelodane arhivsku gradu, koja propada negde u prasljivim fijokama.
Svaku sitnicu, sve što ma i najmanje dokumentuje našu borbu i naše uče* šče u torne velikom istoriskom delu, ne treba bacati u zaborav, nego marljivo prikupljati, čuvati originalna dokumenta i publikovati ih makar i fragmentarno.
Slučajno sam naišao na jedan mali deo grade iz prošlosti srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovni, koje je imalo specijalan i više revolucijonaran karakter, radi čega jc od vlasti bivše Austro-ugarskc bilo najviše i progo-njeno. Tu gradu publikovaču bratskom susretljivošeu našega »Sokolskog Glasnika« u nekoliko brojeva.
U ovom broju iznosim zapisnik sa istoriskog sastanka pretstavnika Srpskog Sokola« u Bosni i Hercegovini, na kojem su rešena tri važna pitanja: osnivanje sokolske župc, pitanje zajedničkog imena i zajedničke odore.
ZAPISNIK
sjednice prvoga skupa srp. gimn. društava bosansko herc. održanog 26. Jula (8. augusta) 1909.
Zastupniei iz Mostara: Gjoko Pe-rin i Cedo Milič,
iz Banja Luke: Savo J. Su rutka i Branko Miloševič,
iz Prijedora: Timotija Rajič,
* Donašamo ovaj zapisnik prema pravopisu i stilizaciji izvornika. — Op. uredništva.
vidimo, da je imao pravo. Njegova je krv uvek kipela za dom i Soko. To je delima pokazao i u Zadru, Pragu, Tu* rinu, Kijevu, Zagrebu — jednom reči svugde, gde je sokolski delovao.
I još uvek potreseni nad ovim teš* kim udarcem, mislima nad svežim sokolskim grobom, osečamo, što smo u bratu Branku izgubili. Domovina svog vrednog sina, a mi iskrenog i vrlog brata.
No u toj golemoj tuzi velikom nam je utehom, d^ če spomen na nje* ga biti častan, jer je svojim delima pokazao, kako se za Sokolstvo treba žrtvovati i raditi.
Časno je živeo, neumorno radio, slavno završio, pa neka mu j c u na* šoj sokolskoj porodici večna hvala i slava!	Ante Brozovič.
Pokojni brat Branko Palčič rodio se u Sisku god 1885. Več kao malo dete počeo sc interesovati za Sokolstvo i stupio u sokolanu. Sokolski duh ga je toliko zagrejao, da je ostao doc* nije Soko za celoga života. Kao dobar vežbač, zarana je postao prednjakom i kao takav pošao u Prag. U prvom redu da sc usavrši u trgovačkim nau-kama, a onda da se odgoji kao sve* strano vaspitan Soko. Zato je odmah stupio u prednjačku školu češkog Sokolstva, gde je toliko napredovao, da jc postao jednim od prvih polaznika. Pun mladenačkog žara, potenciranog patriotizmqm i Sokolstvom, dolazi iz Praga u Zadar, gde odmah poradi oko širenja Sokolstva i postaje načelnikom Sokolskog društva. Njegovim neumor* nim radom društvo okuplja oko sebe sve svesne nacionalne elemente. Več nakon nekoliko meseci brat Palčič izvodi članstvo uz zvižduke i uz kisu kamenja potalijančene ulice na javnu vežbu u okolicu Zadra. Docnije po* staje nastavnikom gimnastike u Splitu. U to nekako doba započelo se ja-čim sokolskim radom u Rusiji. Rusi obratiše se na braču Čehe da im dadu vode. I ovi šalju brata Palčiča u Ru* siju, gde biva najpre organizatorom i vodom društva u Lublinu, a kasnije, postav nastavnikom gimnastike u ka-detskom korpusu u Kijevu, vodi ta* mošnje društvo. No gonjem nostal-gijom, vrača se u domovinu i naseljuje u Zagrebu, gde odmah razvija inten* zivan sokolski rad. Kao odličan vežbač u uzornim odelenjima na I hrvatskom svesokolskom sletu, na medunarodnim utakmicama u Turinu i na više praških svesokolskih sletova postizava odlične rezultate kao utakmičar. Za vreme rata, kada mu je radnja potpuno prestala raditi, zlopati se kao malo ko j ne ustručava sc, da kao kelner zasluži nasušni hleb. Posle rata oduševljeno pozdravlja ujedinjeno jugoslovensko Sokolstvo, te je bio neko vreme biran i za zamenika saveznog načelnika. U Zagrebu osniva Sokolsko društvo II, kome je više godina stajao na čelu kao načelnik, a posle, prelazom u So* kolsko društvo I, postaje načelnikom ovog društva, koju jc dužnost vršio još do ove godine, kada je preuzeo vodstvo odelenja starije brače, koje je vodio do poslednjeg časa. Za svoj savesni i uspešni sokolski rad bio je odlikovan ordenom Sv. Save IV. stepena.
Koliko jc pokojnik bio obljubljen ne samo u sokolskim več i u opštim širokim slojevima naroda, pokazao jc njegov veličanstveni sprovod.
Pred mrtvačnicom na Mirogoju u Zagrebu sabralo sc na stotine zna* naca, prijatelja, a naročito Sokola. Do*
šla su i brača iz manje udaljenih mesta, da mu budu pratnja na posled* njem putu. Odar pak okitiše mu sa gotovo pedeset venaca, medu kojima se isticao venac Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije, Sokolskog društva I, prednjačkog zbora Sokola I, Sokolskog društva II, Češke Obee, Jugoslo* venske Sokolske Matice i t. d.
Na licima sviju odražavala se tu-ga i teška bol. Uz odar brača Sokoli Hrže poslednju stražu, a onaj silan narod jecajuč prolazi kraj odra Za čas ispred mrtvačnice zamniju akordi mrtvačkog marša sokolske muzike, a Sokoli na svojim rukama iznose brata Branka. Komanda: Mirno! Zastava se spusta na pozdrav i započinje opelo. Neposredno uz kovčeg stoje:	ban
Savske banovine br. dr. Ivo Perovič sa svojom pratnjom, izaslanici Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije brača Brozovič i Živkovič, u zastupstvu pod* starešine brata Gangla br. Lacko Križ, delegat Sokolske župe Beograd br. Ni-šavič, pa redom razni odličnici i pret-stavnici raznih korporacija, kojima je pokojnik bio članom.
Po dovršenom opelu oprostio se s pokojnikom tajnik Saveza SKJ br. Brozovič, koji je dirljivim rečima ocr-tao njegov život i rad kao Sokola, pri* jatelja i čoveka. U ime Sokolskog društva I oprostio se br. Dušan Bo* gunovič, istakavši vrline pokojnika u društvenom radu.
Uz zvukove sokolske muzike kre-nuo je pogreb do groba. Tu se od po* kojnika oprostio u ime Sokolske župe Split i kao poslednji starešina bivše župe Bana Paližne u Zadru br. dr. Hu* go Werk, istakavši zasluge pokojnika oko procvata Sokolstva na obalama Jadrana. Sve je ječalo, pa i sam govornik, koji je duboko tronut jedva smogao da pokojniku isporuči posled* nji pozdrav sa obala plavog Jadrana. Prctstavnik ruskog Sokolstva, veliča-juč golemu slovensku dušu pokojnog brata, doneo mu je poslednje po* zdrave ruskog Sokolstva, kao svome učitelju, a na čijem se grobu zavetuju, da če i oni večno verno služiti sokolskoj ideji. Konačno duboko shrvan progovara načelnik Sokola 1^ br. Vuk* san. Otima se, hoče da pokaže mužev-nost, ali grča, nešta ga sapinje u grlu. Bol je to za izgubljenim vodom. Pia* ču brača prednjači, jecaju sestre, na* riče rodbina pokojnika, svi oborili glave. Muzika tugaljivo svira poslednji marš, a kovčeg sa bratom Bran* kom spusta sc u zemlju. Momenat ve* ličanstven, ali toliko pun tuge i groze, da svisneš od boli. Sve zc zanemilo i kao da čeka, šta če biti? Tek mukli udarci zemlje o kovčeg prenuli su pri-sutne i stadoše se udaljivat od mesta, gde smo položili . na večni počinak brata Branka Palčiča.
Brate Branko! Snivaj slatko spo* kojne duše, jer svoju dužnost i kao drug, i kao brat, i kao čovek izvršio si časno!
Namešlenje Iraži
dobar prednjak, vešt potpuno tehnič* kom i administrativnom radu u sokol-skom društvu, uz obavezu, da če raditi u društvu, koje mu nade name-štenje. Primio bi se službe i u večem selu Po zanimanju je trgovački pomočnik specerajske struke. — Mole se bratska društva i čete, koja su u mo* gučnosti da nadu nameštenje, neka sc obrate Sokolskom društvu Dakovo, župa Osijek.
iz Sarajeva: dr. Besarevič i Jovo Popovič,
iz Bos. Gradiške: Risto Gjurič, iz Trebinja: Vladimir Sušič.
Skup izabire za predsjednika sjednice brata Gj. Perina i za tajnika J. Popoviča.
Dr. Besarovič: Misli, da su svi za-stupnici ovlašteni od svojih odbora, da u ime svojih društava vode pregovore i eventualno stvaraju zaključke.
Srp. gimn. društvo iz Tuzle i Br-čkoga odgovorilo jc, da ne može doči, jer misli da nije vrijcmc da pregova-ramo o osnivanju župc, a u pogledu za* jedničkoga odijela misli, da je odijclo formalnost, koja za sada kod nas ne igra ulogc.
Perin: Sto se tiče ovlaštenosti pri-mječujem, da smo mi (mostarski za-stupnici) potpuno ovlašteni za pregovore na skupu, ali moram primjetiti, da sada stvoreni zaključci ne mogu vrijediti za društva u koliko sc oni ne slažu sa našim društvenim pravilima (sa ovim sc slažu i ostali zastupniei).
Dr. Besarevič: za naša gimn. društva jc danas najvažnijc pitanje, kako da se ideja sokolska u što kračem vremenu snažno svuda proširi. — Ja mislim, da jc skupu poznato što su glavni momenti našega današnjega dogovora. To je več u pozivnim pismima istaknuto: osnivanje zajedničke župe, pregovori o zajedničkom imenu i odi-
U pogledu osnivanja zajedničke župe možemo da se ugledamo na Srbe prijeko, koji imaju snažnu fruškogor-
sku župu, u koju su udružena sva srp* | ska gimnastička društva Hrvatske i | Slavonije.
Župa se brine za osnivanje novih društava, kao što za opstanak i norma-lan rad postoječih društava.
Kad vidim da u nas imade jačih, starijih gimnastičkih društava, koja svakako za ugled mogu da poslužc svojim radom u šircnju sokolske ideje — ali da pojcdinec nijesu kadra ipak u onoj mjeri proširiti djelovanje kao što je potrebno, nameče sc i nama potreba i važnost osnivanja župc. — Ja bi da
i mi svakako imamo jednu eentralu gimn. društava i da li čemo je nazvati župa ili savez, to pitanje možemo ras-spraviti. Po mom sudu župa je uži po-jam od saveza. Župa ima da obuhvača pojedina pokrajinska srp. gim. društva, a savez sva srpska gimnastička društva
Predlaže, da se osnuje župa, koja če obuhvatati čitavu Bosnu i Hercc-govinu. Župa če imati svoja pravila, koja če sastaviti poseban odbor i to u sporazumu sa ostalim našim gim. društvima.
Gjurič: Bilo bi za sada bolje, da osnivamo pokrajinske župc po politič-kim okruzima. Treba osnivati društva gdje god se može i ima izgleda za njihov opstanak. Radi čvrste organizacije treba da se centrala tiče društava, koja mora u što bližem saobračaju stajati sa svojim društvima, nalazi blizu u sredini njihovoj. Zato moramo stvarati župc po pojedinim okruzima u okruž-nim mjestima, a tek bi onda ovc po-
krajinske župe mogle činiti jedan savez bos. here. župa.
Dr. Besarevič: Ja se bojim, da ne budemo na taj način suviše daleko otišli s našim početnim radom. Ako budemo čekali na posebno podizanje gimnas. društava po pojedinim mjestima, suviše čemo sporo napredovati sa sokolskom idejom.
Daleko čemo veči uspjeh postiči sa župom kojoj če upravo biti glavna dužnost, da podiže gim. društva onde, de ih do sads> nema.
Surutka: Ja sam također za podi zanje jedne bos. herc. župc, koja bi svakako mnogo koristila sokolskoj ideji. Tek kad budemo u pojedinim okruzima imali dosta društava, onda se i tamo mogu osnivati kao neke pod-župe.
Te podžupe bi bile u uskoj vezi sa svojim društvima u okrugu i sa glav-nom župom u Sarajevu.
Dr. Besarevič: Ja ču jednim pri mjerom da podkrijepim potrebu jedne glavne župe.
Tuzlansko društvo može za ugled da posluži svojom unutarnjom organi-zacijom, a i nastojanjem da proširi sokolsku ideju. Oni hoče da imaju za Posavinu posebnu župu. Ali tko može sigurati, da če po čitavdj Bosni i Her‘ cegovini hiti dobrih i zauzetih ‘'rii-štava, koja če se pored brige o sebi brinuti i za osnivanje novih društaM1-
Pa i u jednom te istom društvu zavisi agilnost u radu često od povre-menoga odbora.
f Bral Petar M. Lazarevič,
pukovnik u penzij!
9. o. m. umro je u Beogradu brat Petar M. Lazarevič, artilerijski pukovnik u penziji, novinar i istaknuti javni radenik naročito na sokolskom i so-cijalnom polju.
Brat Petar Lazarevič roden je
4.	aprila 1877. god. u Kragujevcu. U vojnu akademiju stupio je god. 1893., iz koje je 2. augusta 1893. izišao kao artilerijski potporučnik; za kapetana proizveden je 1906., a za pukovnika 1915. godine.
f Bral Petar Lazarevič
U oslobodilačkim ratovima, bal-kanskom i svetskom, brat Lazarevič učestvovao je aktivno i odlikovao se na veoma istaknutim mestima. Posle rata, u svojoj slobodnoj otadžbini, bio je najprvo komandant pulta u Valjevu, a zatim zastupnik komandanta divizije u Zagrebu. Penzionisan je kao pukovnik po svojoj molbi 1921. god.
Brat Lazarevič, sem što je bio od-ličan i hrabar vojnik, on se bavio i vidno istakao i na publicističkom rado. Iz vojne literature izdao je nekoliko poznatih dela, a veliki broj njegovih članaka izišao je u časopisu »Ratniku«. Saradivao je i u mnogim dnevnim listovima, a u 1922. god. po-stao je stalni saradnik beogradske .»Politike«. Bio je takoder više godina pretsednik Invalidskog udruženja.
Naročito je velik i plodan pokojnikov rad u Sokolstvu, u kome je on tako oduševljeno i predano radio, po-imence na njegovu širenju i to osobito u vojsci. Za svog boravka u Zagrebu 1919. god. on je i tamo razvio svoju veliku aktivnost u idejnom i praktič-nom sokolskom radu. I inače spreman i bogate erudicije, energičan i do skrajnosti marljiv i istrajan u radu, on se i sa Sokolstvom upoznao u tan-čine i proučio ga, da bi tako što bolje koristio našoj sokolskoj i opčoj na-cionalnoj stvari. I u tom pravcu on je za sobom ostavio vidnih i neizbrisivih tragova, obogativši našu mladu sokol-sku literaturu lepim i vrednim delima. Naročito su poznati njegovi radovi: »Istorija Sokolstva«, »Istorija gimnastike«, »Tyrš i Fiigner«, »Sokolstvo i vojska«, »Sokolstvo u vojsci« i »Tyrše-vo Sokolstvo u vojsci«. Svojim tako
pravim, nesebičnim i plodnim radom u našem Sokolstvu, pok. brat Lazarevič stekao je u sokolskim redovima zasluženi ugled i poštovanje. Za ste-čene zasluge, naročito kao oficira, br. Lazarevič odlikovan je brojnim od-ličjima, medu kojima su četiri Kara-đorđeve zvezde sa mačevima i to II.,
III.	i IV. stepena, te francuskim redom Legije časti.
Na sjajnom sprovodu 11. o. m. u Beogradu, ispratili su i Sokoli svoga brata i bivšeg starešinu društva. U ime Sokolstva oprostio se od pokojnika brat dr. M. Dragič, ko ji je u svom govoru izmedu ostalog kazao:
»U svima tim radovima nalazi se potpuno ispravno šhvatanje jednog Sokola, koji i kao vojnik hoče da služi Sokolstvu. Tvoje ideje, koje si tada izložio, mogle bi se formirati u geslo: »Ne militariziranje Sokola, več soko-liziranje vojske, da bi se obezbedila nacionalna budučnost, sloboda i na-predak domovine«. Tu si istakao zdra-vu misao, da su sokolske vežbe u vojsci samo jedan deo Sokolstva i da sokolski rad u vojsci sa svojim kul-turno-prosvetnim zadatkom ima cilj, da, kao što si ti rekao, »kod vojnika razvije samosvest nacionalnu i čove-čansku, da se kod vojnika razvije ose-
čaj bratstva i solidarnosti«. Kao rezultat tog tvoga rada, dragi brate Pero, jeste i veliki elaborat o odnosu Sokolstva i vojske, koji si predao svojim pretpostavljenima.
Zbog svega toga rada stekao si sokolski ugled i renome u celom Sokolstvu, naročito u Zagrebu, a za tim u Beogradu, gde kao član župskog starešinstva i kao starešina Sokolskog društva Beograd I razvijaš uvek onu tebi svojstvenu energiju i rad. I rastao si sc sa ovim životom radeči.
Ti si ujedno, kao član ugledne kuče »Politike« bio jedan od prvih, možda prvi energičan tumač o Sokolstvu putem dnevne štampe. Na taj način upoznavao si i najširu javnost
o	vrednosti sokolskih ciljeva i Tyrše-vih ideja.«
Kad je br. dr. Dragič završio govor Sokoli su ispred crkve izneli kov-čeg i stavili ga na lafet.
U ime Sokolskog društva Beograd I, čiji je raniji starešina bio pok. Lazarevič, oprostio sc na groblju br. Bakič, govoreči o zaslugama pok. Lazareviča za napredak ovog društva.
Smrču brata Petra Lazareviča ne-stalo je jednog odličnog rodoljuba i uzornog nacionalnog borca, a iz redova našeg Sokolstva pravog i čestitog brata, iskrenog i oduševljenog pobornika Sokolstva i njegove misli.
Neka je večan spomen i slava pok. bratu Petru Lazareviču!
KNJIGE I LISTOVI
SOKO NA JADRANU.
Izišao je iz štampe br. 8—9 »So® kola na Jadranu«, glasnika Sokolskih župa: Split, Šibenik®Zadar i Sušak®Ri-jeka sa sledečim sadržajem: S. Vrdo®
1	jak: f Ante Tommaseo. — S. V.: Slet Sokolstva na Jadranu. — Stjepan Roca: Seoske čete iz Južne Srbije na Jadranu. — Izveštaj načelništva o sle® tu Sokolstva na Jadranu. — F. L.: 70-godišnjica dr. Josipa Scheinera. — Šime Poparič (D. Kaštela): Selo i mi. — Ljubo Montana (Šibenik): Zar preven® tivna cenzura? — Vesti iz župe Sušak® Rijeka, Šibenik-Zadar. — Šaljivi kut.
—	Iz uredništva.
' Kao i svi dosadanji brojevi ovc naše odlično uredivane sokolske revije i ovaj broj, koliko svojim sadržajem toliko i svojom ukusnom opremom. sam se najlepše preporuča. Broj je ilu-strovan sa nekoliko vrlo uspelih slika. Izlazi mesečno u Splitu. Godišnja pret® plata Din 24. — Cena pojedinom bro-ju Din 2.
SOKO
Izašao je 10. broj »Sokola«, lista prednjaštva Sokola kraljevine Jugo® slavijc, sa sledečim sadržajem: Savez® no takmičenje u odbojci u Mariboru.
— Nešto o izboru vežaba. — Savezna prednjačka škola 1932. — Sletovi župa.
— Razno.
»Soko« izlazi s vakog 10. u mesecu. Godišnja pretplata Din 30:—, poje® dinom broju Din 2•—.
Is	načelništvaI
odbora Savesa SKJ
Iz sednice saveznog TO
od 13. oktobra 1931.
Za pretsednika ispitne komisije Sokolske župe Zagreb odreduje se zamenik saveznog načelnika bi. M. Ambrožič.
Odredilo se je izvestitelje za zbor župskih načelnika, koji če se održati dne 17. oktobra u Beogradu i to: za izveštaje o saveznoj prednjačkoj školi u 1932. god. savezni načelnik br. Bajželj; o saveznom tečaju za laku atletiku u 1932. god. i o saveznom tečaju za vodnike dece u 1932. god. br. Keber; o prostim vežbama članstva za svesokolski slet u Pragu 1932. god. br. Stanič; o takmičenju za prvenstvo SSS savezni načelnik br. Bajželj; o stafetnom trčanju SSS br. Keber; o
posebnim nastupima župa SKJ u Pra® gu br. Mačus; o župskim sletovima u 1932. god. br. Stanič; o plivačkim tak® mičenjima i takmičenjima u odbojci Saveza SKJ u 1932. god. br. Keber; o pokrajinskim sletovima u 1932 god. br. Mačus; o predlozima župskih načelnika br. Jeras; o predlogu komande br. Trček.
Glede nastupa starijih članova na svesokolskom sletu u Pragu 1932. g. zaključuje se predložiti zboru župskih načelnika, da bi stari ji članovi nastu® pili zajednički sa bračom Čehoslova-cima. U kategoriju starijih članova ubrajaju se brača, koja su navršila 40. godinu.
Pravilnik o propisima za vojne olakšice Sokola, koje je odobrilo i iz® dalo Mnistarstvo vojske i mornarice, predložiče se na raspravljanje zboru
župskih načelnika, jer isti nije u skla® du sa predlogom sokolskog Saveza, a niti same organizacije, te je i neprak® tičan.
Svoje predloge za zbor župskih načelnika poslale su župe: Ljubljana, Tuzla i Zagreb. O ovim predlozima savezni TO je več raspravljao i prema njima zauzeo svoje stanovište. Predloži se odnose na sastav ispitnih komisija, pravilnika za javne nastu-pe, tapmičenja, znakova, proglašenja novih prednjaka i učešča na sletu u Pragu.
Prima sc na znanje izveštaj So® kolskih župa: Karlovac, Sarajevo i Varaždin o održanju župskih takmi-čenja Ovc župe poslale su saveznom načelništvu također i rezultat svojih takmičenja.
Br. Čorič Petar, načelnik i sestra Caca Vukičevič, načelnica Sokolske župe Skoplje, podneli su ostavku. Za vršioca dužnosti župskog načelnika,
odnosno župske načelnice predloženi su na zboru društvenih načelnika, odr® žanom dne 27. septembra 1931. brat Dragutin Pavičevič i s. Slobodanka Macanovič.
Prima se na znanje izveštaj brata Iliča i s. Ilič o okružnom sletu u Ku® manovu i Bjelovaru.
O	pregledu prostih vežaba u Ljubljani, Sarajevu i Zagrebu izvestili su s. Skalarjeva i br. Stanič.
Saobračajni otsek izradio je i predložio saveznom načelništvu pravilnik o olakšicama na železnicama i brodovima u državnoj eksploataciji za članove Sokola kraljevine Jugosla-vije.
Načelništvo Sokolske župe Kranj pozivlje se, da istraži stvar glede plakata, s kojim je Sokolsko društvo Kranj pozivalo na sportski dan i na sportsko društveno veče, jer odnosni plakat ne odgovara obliku objava so® kolskih priredaba
vštm i mfjAVk
Župa JB jelo var
ŽUPSKI STATISTIČKI OTSEK.
Dne 21. septembra o. g. konstitu-isan je statistički otsek Sokolske župe Bjelovar, u koji su ušla kao članovi i saradnici brača: Cvijanovič Svetozar, referent za članstvo, Damjanovič R. Grozdan, narednik 42. peš. puka, referent za naraštaj i seoske sokolske čete i Hitrec Roko, narednik vodnik, referent za vojne poslovc.
Rad u otseku podeljen je tako, da se mogu poslovi redovno otprav-Ijati, a tokom ovog i idučeg meseca održače se po dvojici članova otseka pregled statističkog poslovanja društava u mestima Bjelovaru,. Daruvaru, Križevcu, Koprivnici, Grubišnom polju i Virovitici, u koja mesta če biti pozvano po više okolnih društava i se-oskih sokolskih četa.
Brojno stanje župe koncem gođine 1930. pokazivalo je 26 društava i 14 seoskih sokolskih četa sa 2188 m. članstva, 261 ž. članstva, 76 m. nara-štaja, 27 ž. naraštaja, 300 muške i 135 ženske dece, ukupno dakle 2990 sokolskih pripadnika.
Tekom ove godine osnovano je još 16 društava i 13 seoskih sokolskih četa, te se koncem septembra ove godine iskazujc stanje župe sa 3161 m. članstva, 430 ž. članstva, 466 m. naraštaja, 160 ž. naraštaja, 507 muške i 286 ž. dece, ukupno dakle 5010 pripadnika u 42 društva i 27 seoskih sokolskih četa. Prema tome ukazuje se porast od 2020 sokolskih pripadnika.
Prema gore izloženom jasno se vidi, da je Sokolstvo u župi Bjelovar uznapredovalo i došlo do zamernog razvitka, a nadamo se, da če se i još više širiti, jer je narod na području Sokolske župe Bjelovar došao na misao gde se kaže: jedan narod i jedno nacionalno osečanje, pred čime je sva tradicija naših plemena pripala slavnoj prošlosti.
Po samoj statistici možemo kazati, da naše Sokolstvo zaista stoji u jeku širenja, jer izložene cifre pokazuju ja-snu sliku napretka, a iste se zasnivaju na apsolutnoj tačnosti.
Na osnovu ove statistike mi se možemo radovati, što Sokolstvo u isti-nu pokazuje silan napredak.
Današnje Sokolstvo je velika nacionalna škola, u kojoj se stiču svi vaspitni smerovi, i ista ima zadatak da od današnje sokolske omladine stvori potpune ljude. — Zdravo! — Statističar župe Vukovič, referent članstva Cvijanovič, referent naraštaja Damjanovič.
Ž.upa Celje
SEJA ZBORA DRUŠTVENIH DELEGATOV dne 11. oktobra 1931. v Narodnem domu v Celju.
Župni starešina br. Smertnik je ob K10. uri otvoril sejo, pozdravil navzoče in konstatiral, da je seja sklepčna, ker je izmed 56 včlanjenih cdinic navzočih 48. Izmed odsotnih 5 članov uprave se je pismeno opravičil brat Milost. Po župni glavni skupščini nismo imeli prilike da bi se sestali in v naših zadevah skupno posvetovali, zategadelj je bilo sklicanje župne odbo-rove seje potrebno.
Prvi je podal svoje poročilo župni tajnik br. Čepin, ki se glasi:
Od zadnje župne glavne skupščine dne 22. februarja t. L, v dobi 7 mese cev, je Sokolska župa Celje obogatela za 16 društev in 6 čet, tako da štejemo danes 50 društev in 6 sokolskih čet, pri čemur upoštevamo, da se je Sokol ska četa Globoko preosnovala v dru štvo. Ta velik skok v številu društev je povzročilo seveda posavsko okrožje, ki se je odcepilo od zagrebške in prestopilo k celjski Sokolski župi. Na novo so bila po zadnjem občnem zboru ustanovljena društva Gomilsko, Kozje, Zidani most in Artiče, nadalje vse danes včlanjene čete Dramlje, Motnik, Orla vas, Sv. Jurij ob Taboru, Tmov-lje®Ljubečno in Žusem, po največ me® seca februarja in marca, ker doba javnih nastopov ni za ustanavljanje novih edinic. Najmlajša edinica v župi je Sokolsko društvo Artiče, ustanovljeno 22. septembra t. 1.
Zanimiva je statistika javnih nastopov. Izmed 48 društev, ki so bila
1.	maja v župi včlanjena, je priredilo svoj domač javni nastop 43 društev, tedaj 90 odstotkov. Javnega nastopa niso priredila, ali vsaj župi ga niso
Kod zajedničke župe neče moči take nestalnosti u radu opstajati, jer če ona predstavljati ujedno zajedničku međusobnu kontrolu rada pa i potica® nje na rad jačati.
Perin: Ja dijelim potpuno mišljenje dr. Besarevičem, jer je zajednička župa baš najviše potrebna radi pote-škoča pri osnivanju novih društava.
Gjurič: Mi čemo da radimo analogno srp. Sokola u Hrvatskoj i Slavoniji. Tamo je u srp. karlovačkom sokolu ccntralisana glavna akcija i agitacija sokolska, a kod nas bi tu duž-nost mogao preuzeti sarajevski soko. Radi raznih pregovora i sastanka potrebno je da društvo u okružnom mje-stu prestavlja centralu rada toga okru-ga jer je n. pr. svima Krajišnicima bliže i jeftinije doči u Banju Luku nego li u Sarajevo.
Perin: Ja se ne slažem, da se na srp. sarajevski soko prenosi centrala, ali se ne slažem ni sa (nečitljivo) koji se evo ovde i kod nas javlja, kad hočemo neke posebne župe.
Najposlije sta čemo sa onim okru-zima, gdje nema ni društava ni župe, kao što je Travnik. Tko če tamo osni-vati i jedno i drugo?
Gjurič: Osnivačemo župe giljc ima društava i giljc je potreba, a gdje nije Potrebe nečemo ni osnivati.
Dr. Besarevič: Tako ne možemo, jer je potreba osnivanja društava svu-da jednakn.
Kad budemo imali jednu zajedničku župu, ona če davati direktivu eitavome radu i brinuti se za osnivanje
novih društava. Svako če društvo opet prema prilikama svoga kraja uplivisati na župu pri podizanju koga novoga društva.
Sve če morati da bude vezano čvrstom vezom fiziČkom i moralnom.
—	Fizičkom u koliko če svako društvo biti član župe, moralno u pogledu kontrole.
Gjurič: Da li ec moči župa u Sarajevu sa uspjehom vršiti rad jedne opče kontrole? Meni to izgleda nemo-guče.
Perin: To nije po mom mišljenju tako velik rad, da se nebi mogao sa-vladati.
U početku neče ni biti večeg posla do oko podizanja novih društava.
Surutka: Jedino če biti teško glede zajedničkih sastanaka sa jednom žu-
P°m-	,	,	j
Teško je dolaziti na sastanak kad župa u Sarajevu pozove iz daljnjih krajeva Krajine n. pr. Zato če zaista trebati po okružnim mjestima podžu-pe> — koje če na svakim sastancima zastopati društva svoga okruga.
Zato, bi se i u pravila glavne župe moglo staviti njoj u dužnost, da osni-va podžupc kao i pojedina društva što če osnivati.
Perin: Pošto je več dovoljno o tome govoreno, stavlja predlog dr. Be-saroviča o stvaranju jedne župe na gla-sanje.
Gjurič: Ja bi želio, da se i moj predlog o stvaranju župa po okruzima stavi na glasanje.
Skup usvaja zatim večinom glasova da sada stvorimo jednu zajedničku župu za Bosnu i Hercegovino sa sje-dištem u Sarajevu.
Dr. Besarovič: Pošto je riješeno pitanje župe, ostaje da riješimo još i stvaranje pravila. — Zato predlažem, da se za stvaranje pravila izabere odbor.
Surutka: Ako če taj odbor biti u Sarajevu, onda če biti nemoguče bičati članove njegove iz drugih mjesta, a trebalo bi da i drugi u tome stvaranju pravila učestvuju.
Dr. Besarovič: Ja mislim, da odbor u Sarajevu sastavi pravila, pa da se onda opet sazove skup gimn. društava, da se o pravilima izjave.
Perin: To ne bi bilo dobro činiti prije nego pravila budu dobro pretre-šena i uredena.
Dr. Besarovič: 1 tome bi se moglo tako doskočiti, da se pravila sastave
i pošalju na pretres svima društvima
gimnastičkim. Svako to društvo imalo
bi u roku od mjesec dana pravila pre-
gledati i s primjedbama nazad povra-
titi.
Istom iza toga bi se na zajedni-čkom sastanku pravila definitivno stvorila i usvojila.
Skup: usvaja taj modus u stvaranju pravila, te povjerava posao oko toga Srpskom sarajevskom sokolu.
Dr. Besarovič: Tim smo svršili pr-vu tačku rada, pa čemo sada preči na drugu t. j. na pretres o imenu Srp-skih gimnast. društava.
Izgleda, da pitanje, o imenu nije od tolike važnosti, pa ipak može od-mah u početku svoga rada^ da društvo udara na poteškočc baš radi sa-moga izbora imena.
Mi moramo nastoiati, da imamo svi jedno zajedničko ime, zato bi bilo dobro, da izaslanici onih društava, koja imaju drugčije ime nego Srpski Soko, — porade, da se na glavnim skup-štinama to ime zamjene ovim zajed-ničkim. Danas imamo nazive »Obilič«, »Dušan Silni« i »Srpski Soko«. — Ovde izbija neki mali lokalni, separatizam, — koje je več davno izčezao kod drugih slovenskih gimnastičkih društava, koja su več udružena pod jednim zajednič-kim imenom Soko.
S vrha gimnas. društava je, pored učenja s vakog pojedinca da poklanja pažnju svome tijelu i zdravlju, daleko veča danas u tome, da spremi ljude za otpor i borbu u životu i to kako pojedinca tako i čitavu masu.
Potrebno je zato jaka disciplina, organizacija i demokratizovanje svih slojeva naših. — Nazivi kao što su »Obilič« i »Dušan Silni« imaju histo-rijsko značenje i nama su lijepi i mili, ali ne mogu poslužiti kao simbol organizacije i demokratizma, jer nose na sebi žig viteštva sile i premoči. Kad bi stvarali samo junake vitezove, onda bi nam oni veoma dobro poslužili.
Sa imenom Soko več je medutim kod svih Slovena spojen i pojam demokratizma i več je kod svih sloven-
clriTi rlrncfava iiRvmon
Ne treba da nam se prebaci, da sc o4’de zanosimo sveslavenskim idejama, ili da čemo se mi s našim srpskim težnjama izgubiti u sveslavenskim idejama, ili da čemo se mi s našim srpskim težnjama izgubiti u Sveslavcn-stvu.
Jer mi čemo i pored opčeg naziva Soko, imati uz njega našu srpsku ozna ku : naziv Srpski Soko, na Srpske na rodne pjesme, srpske narodne igre i
t. d.
Dr. Besarovič predlaže zatim, da uzmu sva dosadašnja društva ime Soko, te stavlja na srce izaslanicima onih društava, koja nemaju to ime, da porade na glavnim skupštinama, da sc usvoji.
Miloševič: Dobro bi bilo pak, da pored imena Srpski Soko stoji ime i koga narodnoga junaka.
Surutka: Slično kao što je to kod Srp. pjevač. društava, gdje uz opču oznaku srp. pjevač. društva još stoji i koje posebno ime.
Rajič: To ne bi bilo dobro, jer bi na taj način nastala čitava zbirka od naziva. Bilo bi sokolskih društava koja bi htjeli uzeti ime istoga junaka, pa bi onda morali početi brojkama označi-vati Srpski Soko, Obilič,1 Srpski Soko Obilič8 i t. d. da se može razlikovati. Svakako nije potrebna i ova druga oznaka jer se kao uža oznaka pored glavnog imena Srpski Soko nalazi mjesta, gdje radi dotično društvo.
Gjurič: Srpski Soko može ostati kao naziv za gimnastička društva 1 kad
prijavila, bratska društva Dol, Mozirje, Rogaška Slatina, Rogatec in Sv. Je-dert. Rogatec je nastop sicer prijavil, moral pa ga je pozneje opustiti. Toda to nikakor niso društva, ki bi ne sodelovala. Vseh navedenih 5 društev je na župnem zletu sodelovalo, le preobilica letošnjih javnih nastopov jim je vzela možnost lastne prireditve. Izmed čet nista nastopili četi Sv. Jurij ob Taboru in Trnovlje-Ljubečno. Kadar bodo zbrani podatki vseh edinic o letošnjih javnih nastopih, bomo skušali sestaviti tabelo, ki bo primerjala število vseh telovadečih pripadnikov na teh številnih nastopih.
V župi se izogibljemo papirnatih društev. Dosti jc še krajev, ki so si želeli ustanoviti sokolska gnezda, toda ni onih, ki bi zmogli gnezdo splesti takšno, da bi držalo in se v njem dobro počutilo. Napredovali smo tako daleč, da nam nikakor ni treba prehitevati z ustanavljanjem novih društev. Ko bi nam šlo za število edinic, bi jih prav lahko podvojili. Slabo bi služili naši organizaciji z edinieami, ki bi svo* je delo pokazale enkrat na leto s prireditvijo kakšne vinske trgatve, skupni sokolski stvari pa bi radi svoje šibkosti ne mogle ničesar prispevati.
Pogosti javni nastopi prekomerno obremenjujejo naše telovadeče članstvo. Razumljivo, da morajo društva prirejati javne nastope, predvsem da pokažejo članstvu in javnosti upravičenost obstoja in da nudijo svojim pripadnikom priliko pokazati, kaj zmorejo. Sili jih do tega tudi razlog, da si poiščejo finančnih virov. Tekmovanje v javnih nastopih more biti naši organizaciji le v korist. V škodo je pa tedaj, ako se ti nastopi v gotovem ozkem okolišu zaporedoma ponavljajo in tako članstvo zaposlujejo vsako nedeljo, kajti priznati morate, da nastopajo po ogromni večini sloji, ki so navezani na skromne mesečne prejemke ali ki sicer tudi drugače ne živijo v najpovoljnejših gmotnih odnošajih. Petičnih ljudi vidimo malo v rdeči srajci, še manj v telovadni obleki.
Zdi se mi umestno, opozoriti brate delegate in sestre delegatinje, da se z društvi svojega okoliša če mogoče še pred rednimi občnimi zbori pogajajo, kako si bodo nastope razvrstili, uva-žujoč vsesokolski zlet v Pragi. Ekonomična razvrstitev javnih nastopov ne bo telovadečih preobčutno prizadela in bo prožila možnost do boljšega obiska prireditve. Društvene prireditve se naj omeje le na lastni okoliš, vabila oddaljenejšim društvom pa opustijo. Ako se bo postopalo v tem pravcu, bo obremenitev posameznih društev vsaj vzdržna. Datumi javnih nastopov se naj pravočasno sporočijo župi, da jih objavi v okrožnici in »Sokolskem Glasniku«. Letos se to ni dobro obneslo, ker so nekatere društvene uprave malo pred napovedanim dnem sklepale o nastopih in je bilo raditega nakopičenje prireditev na en in isti dan neizogibno. Visoko število edinic, ki utegne do prihodnje pomladi še narasti, nam narekuje previdno porazdelitev. Naša želja je, da pride vsako društvo in četa na svoj račun in je dolžnost vseh, da se po ravnokar navedenem medsebojno podpirajo.
V naših društvih se pogosto pojavljajo spori, po večini gre za osebnosti. Zahteva se od župne uprave posredovanja, četudi bi se to delo lahko župi prihranilo. Napačno tolmačenje poslovnikov in pravilnikov je včasih vzrok, da se mora župa vendarle lotiti neprijetne zadeve. Dostikrat proučijo bratje funkcijonarji pravilnike površno. Izkazalo se je, da bi v največ primerih lahko društvene uprave brez-
plodne osebne spore z mirnim in razumnim posredovanjem same poravnale. Neredko so vzrok takim sporom nepopustljivost, prevelika občutljivost in neuvidevnost. Mnogokrat je tudi pravica na nasprotni strani. Če se bomo spoznavali samega sebe, bodo imela društvena razsodišča malo posla. Imamo vse važnejše naloge, kakor ukvarjati se z notranjimi prepiri. Dosti, da nam naši nasprotniki skušajo otežkočati delo, pa bi se sami med seboj ne razumeli.
Opažamo, da pri društvih odlagajo med letom razni funkcijonarji svoja mesta, ne da bi imeli tehtnih razlogov. Že skupščina bivšega JSS v Djakovem je sklenila, da ne sme nihče brez zadostno podprtih razlogov odložiti mesta, dokler se ne vrši redni letni občni zbor. Zlasti odlaganje odgovornih mest med letom lahko povzroči društvom znatno škodo in je takšen izstop smatrati kot umik pred letnim obračunom.
Naredbe, ki jih je izdal bratski Savez, smo objavili društvom v okrožnicah. V »Sokolskem Glasniku« so bila objavljena nekatera dopolnila, nanašajoča se na pravilnike, kakor »izvršni odbori«, obračunavanje poreza pri novoustanovljenih društvih in dr.
Tega društvom nismo sporočali, ker je »Sokolski Glasnik« za vsakega funk-cijonarja uradni list, katerega mora imeti vedno pri rokah. Izšel je tudi nov pravilnik o vojaških olajšavah za čla* ne Sokola.
Zdi se mi odveč poudarjati, da se administrativni posli pri župi z vso silo kopičijo. Vprašanje časa je, kako dolgo bodo to zmogli obvladati posamezni funkcijonarji izven svojega poklica.
Župa je začasno brez prosvetarja. Nameraval sem na podlagi mesečnih izkazov podati tudi za ta resort poročilo, ker pa prosvetno delovanje v dobi javnih nastopov ni bilo posebno živahno, ni posebne škode, ako poročilo izostane.
H koncu bi opozoril na 1. december, na sokolski praznik. Naj bi ga naša društva in čete tudi letos proslavila na tako dostojen način, kakor lani. Če bodo uspehi večji, bo tudi naše veselje večje.
' Vstopamo v Tyrševo leto. Naše delo bodi posvečeno prestolici bratske čehoslovačke. Želim, da bi letošnji župni zlet prihodnje leto obnovili v Pragi.
(Konec v prihodnji številki.)
Ž.upa Cefinfe
SOKOLSKO DRUŠTVO JOŠICA* ĐURIĆI.
Ovo društvo osnovano je u me* secu aprilu prošle godine. Ukupni broj članova je 73, naraštaja 8, mu-
nost, te je učestvovalo na Cetinju župskom sletu dne 12. jula o. g. sa 10 članova vežbača, kao i kod nastupa br. društava Lastva i Prčanj. Društvo je kroz ovo kratko vreme priredilo i nekoliko zabava i posela te jednu akademiju.
Članstvo Sokolskog drušiva Jošice - Durići
ške i ženske dece 32, a članova sa odorom 13.
Društvo nema vlastitih prostorija, no sasvim tim pokazalo je svoju aktiv-
Ovo društvo ima sve uslove za uspešan razvitak, a pogotovo ako reši važno pitanje, pitanje sokolskih pro* štorija.
Župa Kranj
TEČAJ ZA VODNIKE MLADINSKIH ODDELKOV.
Kakor drugod, tako se tudi mi zavedamo, da dosedanji postopek pri telovadbi dece in naraščaja večkrat ni bil na potrebni višini. Premalo smo pomislili, s kom imamo opravka in premalo smo poudarili in pretehtali vaje, ki smo jih vadili uro za uro. Da ta splošni nedostatek nekoliko omilimo, jc priredila župa zgoraj omenjeni tečaj od 20. septembra do 4. oktobra t. 1. v Radovljici. Tečaj je posečalo vsega 18 članov in članic. Malo udeležbo opravičujejo društva s krizo. V nekaterih
društvih je to mogoče resnica, povsod pa gotove ne. V drugih župah dobe društva potrebno podporo. Tudi pri nas bo morala uprava nekaj več žrtvovati.
Ker je bil tečaj namenjen predvsem vodnikom naraščaja in dece, jc bila tudi razdelitev telovadnih ur nekoliko drugačna kot sicer. Izkušnja jc namreč pokazala, da v 14 dneh nikakor ni mogoče obdelati našega telovadnega sistema v toliki meri, da bi znali bratje in sestre pozneje v praksi vzeti iz sestava ono, kar jc primerno za telovadbo mladine. Župni T. O. je torej odobril načrt, po katerem je bilo mogoče udeležencem v zadostni meri raz
mogli nazivati imenom koga srpskoga junaka.
Perin: Ja ispred društva »Obilic«
—	Mostar mogu da kažem, da treba žrtvovati ova pojedina mjesna imena s nazivima naših junaka u korist opče-ga naziva Srpski Soko. Kad je »Obilic« u Mostaru osnovan, onda nije bilo nigdje u Bosni još Srpskih gim. društava, zato smo bili prepušteni sami sebi u odluci uzimanja imena.
Surutka: Mi smo u Banja Luci imali naziv Soko, ali smo poslali pravila na vladu, baš zato da proinjenimo ime u »Dušan Silni«. Mi čemo morati zato poraditi opet na idučoj skupšti-ni, da se uzme stari naziv Srpski Soko.
Dr. Besarovič: Meni je milo čuti, da brača iz Mostara i Banja Luke rado, radi zajedničkog složnog rada, napu-štaju svoje dosadanje ime i povračaju se u svoja mjesta s čvrstim uvjere-njem, da je samo naziv Srpski Soko jedino pravi.
Skup: Prima iza toga, da bude za-jedničko ime svih srpskih gimnasti-čkih društava u Bosni i Hercegovini: Srpski Soko.
Prelazi se po tom na III. tačku rada, a to je pregovor o odijelu.
Br. Besarević: Pitanje odijela nije samo pitanje ukusa več i materijalno.
Pri ovome pitanju ne smijemo gu-biti iz vida, da je največi broj naših članova materijalno slabo stao. Odijelo ne smijc dakle biti skupo, jer bi ga samo bogatiji članovi mogli nabaviti. Ako hočemo da i u ovom držimo neku
zajednicu, držim da nema podesnijega odijela nego što je sokolsko, kojc je jeftino te če biti i najsiromašnijem članu moguče, da ga nabave.
Ako bi postajala bojazan, da se ne izgubimo medu ostalim Sokolovima radi zajedničkoga odijela, onda bi mogli uzeti kakav poseban znak — ma »la ja nijesam zato.
Drugo je pitanje, šta čemo sa svečanim odijelima »Dušana Silnoga« i »Obilica« ako primimo sokolska odijela. Ja mislim, da bi sc ta odijela mogla upotrebiti samo za rcprezcntaciju pri svečanim skupovima društava. Mi u Sarajevu nijesmo htjeli da naručuje= mo odijela upravo zato, što smo čekali na ovaj skup i njegov zaključak glede odijela.
Surutka: I mi u Banja Luci nemarno odijela i to zato, što je večina članova siromašnih, pa nijesu mogli nabaviti odijelo »Dušana Silnoga«. Zato podupirem prelog Dra. Besaroviča u pogledu uzimanja sokolskoga odijela.
Milic: Odijelo Dušana Silnoga ne samo da je skupo, nego je i vcotna nepraktično. Oblačiti se mora uvijek s tuđom pomoči a dok se i tako obuče treba puno vremena. Ljeti jc opet radi težine prosto nemoguče nositi odijelo.
Perin: Za »Obilica« bi bila velika žrtva kad bi morao baciti odijelo »Dušana Silnoga«, jer takova odijela vc-činu članova dosta žrtava stalo. Pa ipak bi odbor ostavio to odijelo i uzeo bi kakvo drugo, ali ne odijelo koje slijepo oponaša sokolsko odijelo če-
ških sokola, jer su u to odijelo česi uzeli motive svojih narodnih odijela. Mi bi dakle morali uzeti sokolsko odijelo, ali koje ne bi bilo posve jed-nako sa odijelima hrvatskih i čeških sokola. Na našem sokolskoin odijelu morale bi biti neke izmjene, u kojima bi se ogledali motivi srpskoga narod-noga odijela.
Dr. Besarovič: Kad sam bio na sletu župe fruškogorske u Ravanici. vidio sam neke razlike i kod njih u odijelu. Ali je baš sada župa zaključila, da se te razlike ukinu pa da svi ima ju jednako sokolsko odijelo. Sto sc tiče jednakosti sa hrvatskim i češkim sokolima, odijelo nas ncće pro-mjcniti, jer mi imamo čistu oznaku Srpski Soko.
Gjurič: Ako budemo stvarali posebna odijela sokolska, onda ne smijemo uzeti bosanski motiv kao giavni nego srpski. Ja mislim u ostalom, da ovo pitanje ostavimo otvoreno, pa da stupimo u pregovor sa ostalim gim. društvima srpskim.
Dr. Besarovič: To bi bilo dobro, ali ja mislim da bi se u najboljem slučaju mogla zaista samo kapa mijenjati, drugo što mijenjati, niti bi bilo praktično niti dobro.
Perin: Neka slovenska društva sokolska imaju čizme a neka nemaju. Sta je dakle pravo: čizme ili cipelc?
Rajič: I tu je materijalno pitanje članova odlučujuči faktor. Česi, koji su sokolsko odijelo uzeli, nosc čizme. Kod Hrvata dijelom nose, a dijelom i kod Slvoenaca isto tako.
tolmačiti načela pravilne mladinske telovadbe in jih seznaniti le z onim gradivom, ki pride za nje pri poznejši vadbi dece in naraščaja v poštev. V tem smislu je bila večina ur odločena za igre mladinsko telovadbo, razno* terosti, skupine in proste vaje, za anatomijo, fizijologijo in higijeno. Kot
petje, ki smo ga gojili vsak dan po pol ure.
Dnevno so bili tečajniki zaposleni od 7. do 12. ure in od 14. do 17. ure. Tudi preostali čas je bil izrabljen za izvrševanje nalog ali praktično telovadbo, bodisi za hospitacije ali za izlete v lepo radovljiško okolico.
Učesnici lečaja za vodnike »mladinskih cueienja u Radovljici od 20. sep*, do 4. okl.
poseben predmet smo imeli tudi vzgojo dece in naraščaja. Smatrali smo za potrebno, da tečajnikom vsaj v mali meri prikažemo, kako se mladina duševno razvija, da bodo znali svoj postopek v telovadnici čim bolj pogoditi. Tudi redovnih vaj nismo popolnoma opustili, kajti praksa nam kaže, da brez njih v telovadnici danes še ni potrebnega reda, posebno če pomislimo, da se mora večina vodnikov mučiti z zelo številnimi oddelki in to zlasti še pri deci. Lepo jesensko vreme nam je omogočilo, da smo tudi lahki atletiki prisodili vsak dan nekaj časa. Vsako jutro je bilo pol ure jutranje gimnastike, ki je večino posvežila, drugi pa so občutili, kako so dosedaj zanemarjali svoje telo. Za razvedrilo je poskrbelo
Priznati moramo, da so pokazali tečajniki za stvar dovolj zanimanja, kako pa se bodo uveljavili v praksi, bo pokazala bodočnost. Pravilno jim je ob zaključku raztolmačil njihovo nadaljnje delo br. župni načelnik Beznik, ko je rekel, da so dobili v tečaju le podlago, le mali del onega, kar morajo kot dobri sokolski vodniki vedeti. Učile jih bodo nadalje sokolske knjige in praktično delo v telovadnicah, katerega naj se z veseljem oklenejo.
V	tečaju je govoril o prosvetnem delu br. Špicar, zdravniške predmete so predavali br. dr. Voves, dr. Slivnik in prof. Marčun. Ostalo snov pa so obdelali absolventi savezne prednjaške šole, s katerimi župa razpolaga.
Župa СјиШјапа
ŽUPNI PREDNJAŠKI TEČAJ.
Sokolska župa Ljubljana priredi v dneh od 18. do 30. oktobra 1931. župni prednjaški tečaj za člane in članice. Stroški za ta tečaj bodo znašali za osebo 350 Din, za kateri znesek bodo tečajniki z vsem oskrbljeni. Priglase za tečaj je treba poslati župnemu načel-ništvu čimprej, vsekakor pa do 16. oks tobra 1931.
V zmislu sklepa seje župne uprave so bodo tudi v tem tečaju podelila prosta mesta najrevnejšim društvom. Društva, ki radi gmotnih razmer nebi mogla poslati v ta tečaj nikogar, naj vlože tozadevne prošnje čim prej. Ker je ta tečaj namenjen predvsem novoustanovljenim društvom in četam, ne stavlja župno načelništvo nobenih posebnih pogojev za sprejem, razen da je priglašenec(ka) član(ica) sokolskega društva, krepke volje za delo in popolnoma zdrav. Otvoritev tečaja bo v ponedeljek dne 19. oktobra 1931. ob 9. uri zjutraj v društveni sobi Ljubljanskega Sokola (Narodni dom). Zdravo!
Župno načelništvo.
BRAT VINCENC ŠTEPANEK PRI SOKOLU I — LJUBLJANA/TABOR.
V septembru nas je obiskal brat Vincenc Štepanek in njemu v pozdrav je priredil Sokol I družabni večer.
Najprej je pozdravil br. Štepaneka društveni starosta br. ing. Bcvc, sledili so pozdravi zastopnikov saveza SKJ, župe Ljubljana, prisrčen govor br. dr. Pestotnika in finančno poročilo brata Evg. Lovšina. Mnogo je bilo pozdravov, članstvo pa je zopet doživljalo cclo zgodovino Tabora in se zavedalo, da je br. Štepanek osvoboditelj Tabora, ker vsi napori domačega članstva niso bili kos težkim bremenom Tabor, Tabor, koliko veselih in koliko težkih dni si že nudil svojemu članstvu.
Kako pa je bilo pred nekaj leti? Br. Starosta ing. Bevc, Ti si bil gradbeni vodja. Prenesti si moral vse upravičene in neupravičene kritike dobro in slabo mislečih lajikov. Težko je bilo. Br. dr. Pestotnik, brez Tebe ne bi bik) Tabora. Za ves trud in napor pa si prejel le zvrhano kupo nehvaležnosti. Pa zakaj je bilo vse to. Bilo je v borbi za biti in ne biti v večnem strahu, da izgubimo naše najdražje — naš Tabor.
Danes pa prehajajo ti trpki spomini že v prijetno preteklost, kajti cilj je dosežen, ker Tabor je rešen. V skrajni sili nas je rešila pomoč bratske ČOS, ki si jo izposloval Ti naš rešitelj br. Štepanek. — Bratska Ti hvala.
LJUBLJANSKI SOKOL.
Na rednih sejah društvene uprave dne 28. avgusta in 29. septembra t. 1. j c bilo na utemeljen predlog društve-
Dr. Besarevič predlaže, da se u pogledu odijela za sada riješi samo o kapi, a ostale promjene, da se na temelju pregledanja odijela od raznih slovenskih sokolskih društava i to u sporazumu sa ostalim srp. društvima i sa župom fruškogorskom ustanove.
Skup usvaja, da zajedničko odijelo svih gimnastičkih društava Bosna i Hercegovine bude sokolsko sa poseb-nom srpskom oznakom, a promjena odijela, s kojom bi bila udešena ta posebna srpska oznaka neka za sada ostane neriješena. Ovlaščuje Srpski sarajevski Soko, da u pogledu odijela povede pregovore sa ostalim -društvima i sa župom fruškogorskom pa da sc onda na temelju tih pregovora na budučem sastanku, gdje če biti i definitivno pretresanje pravila naše župe i o odijelu odluči.
Perin: Ja mislim, da mi ovdje moramo zauzeti stanovište prema odluci i odgovoru tuzlanskoga i brčkoga gim-nastičkog društva.
Zato predlažem, da im pošaljemo zajedničko pismo u kom čemo ih pozvati na zajednički rad, a osim toga, da im pošaljemo prepis zapisnika našega skupa.
Skup usvaja predlog Perinov.
Dr. Besarovič; Ja mislim, da bi u opče dobro bilo, da se zaključci našega sastanka iznesu na javnost.
Predlaže, da se to učini u obliku »Communiquc-a«.
Skup usvaja i ovaj predlog.
Perin: Tim je završen program rada našega današnjega sastanka i ja završujem sjednicu i predlažem za ve-rifikatorc zapisnika Dra. V. Besareviča i Vladimira Sušiča.
Skup usvaja predlog Perina. Tačnost ovoga zapisnika potvrdu-
jem.
Dr. Vojislav Besarovič v. r. Vladimir J. Sušič v. r.
Kalendarlć
sokolske omladine za g. 1932.
Cena po komadu 2 Din.
*
Jugoslovenski sokolski kalendar za god.1932.
Cena po komadu 10 Din
Jedan i drugi kalendar izači če do 15.novembra o. g., tako da če ga svaki primiti do 1. decembra.
Da se može odrediti broj naklade* molimo sva bratska društva i čete, neka nam od m ah jave, koli ko primoraka j e d n o g i drug o g k a 1 e n d a r a poručuju za svoj pripadnike.
JUGOSLOVENSK A SOKOLSKA MATICA,
Ljubljana, Narodni dom.
nega gospodarskega odseka v obširni spomenici sklenjeno soglasno, da društvo upoštevajoč splošno gospodarsko krizo in skrajno neugodne gmotne prilike svojega članstva do nadaljnjega ne bo več prirejalo svoje tradicijonel-ne maškarade. Ta sklep se je priobčil tudi župni upravi.
*
Poročil se je 19. septembra t. 1. društveni načelnik brat Lojze Vrhovec z društveno prednjačico in agilno vodnico ženskega naraščaja sestro Pavlo Gjudovo. Temu svečanemu dogodku sta prisostvovala kot priči društveni starosta brat Kajzelj in bivši društveni načelnik brat Rudolf. Ženinu je priredila društvena uprava skupno s pred-njaškim zborom »fantovski večer«, ki ga je posetil brat dr. Viktor Murnik. Po nagovorih na ženina, izrečenih po bratu Kajzelju, bratu dr. Murniku, pod-načelniku in članu prednjaškega zbora se je razvila intimna in živahna zabava, ki je na žalost le prehitro končala.
IZLET V GEROVO V SREZU ČA-BARSKEM.
Že več let prireja Ljubljanski Sokol uspele izlete k župnim društvom ali sam ali pa v družbi bližnjih bratskih društev. Za prihodnji izlet je društvena uprava izbrala prijazno Cerovo v srezu Čabarskem, kamor hoče povesti svoje članstvo v posete k tamkajšnjemu agilnemu društvu, in sicer po vsesokolskem zletu v Pragi. Ta sklep se je obenem priobčil župni upravi. Glede dneva, potnih dispozicij in ostalih navodil bo društvena uprava pravoačsno obvestila svoje članstvo in ostalo sokolsko javnost čim bo postala zadeva aktualna. Za enkrat prosimo, da vzamejo ljubljanska in okoliška društva ta ukrep v ozir pri določevanju svojih prireditev.
Ž.upa Osijek
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
X. sednica načelništva održana je
27.	IX. o. g. u Osijeku g. g. Na toj je sednici odobren izveštaj za načelnika Saveza u pogledu raspodele rada za apsolvente 6-mesečne prednjačke škole. Brat Babič če održati 3 okružna pred-njačka tečaja i to u Belom Manastiru za jedinice u Baranji, u Donj. Miholj-cu i Podr. Slatini. Postoji mogučnost priredbe sličnih tečajeva i u Vinkov-cima i Našicama. Raspored tih tečajeva sastavio je brat Babič u sporazumu sa načelnikom župe. — Načelnik župc podnaša izveštaj o sletu okružja Brod u Sibinju 6. IX. — Primljena je ostavka br. M. Sile na načelništvu okružja Slav. Brod radi preselenja u Osijek. Zaključeno je pismeno se zahvaliti br. Sili na radu u okružju. Načelnikom okružja imenovan je br. A. Sieber, načelnik Sokolskog društva Sibinj. — Primljena ostavka sestre Milice Straž-nicky na dužnosti načelnice okružja Vinkovci. — Načelništvu Saveza dostavljeni su podaci o članovima načelništva župe, župskog T. O. — a i o načelništvima pojedinih okružja. Dru-štvima je upučena okružnica glede is-pita prednjaka i apsolventa 6-nedeljnc škole ČOS. — Zaključeno je na sedni-cu zbora župskih načelnika delegirati u Beograd 17. X. brata M. Kvapila i s.
S.	Kovalsku. — Za ispravak prostih vežbi za Prag, koji če biti 18. X. u Beogradu, delegiraju se: s. Kovaljska i Su-lova i brača Sijanovič, Safaf i Babič. Priključuje se još: br. Spernjak i Glas-ner te s. Kruchova. — Prima se na znanje izveštaj načelnika župe da se sa novim mesečnim stat. kartama ima mnogo posla, jer večina jedinica ispu-njava karte pogrošno. Br. Kvapil na-pisače opširnijc uputc za vodenje statistike o pohadanju vežbi, te če iste predložiti na idučoj scdnici načelništva župe. — Prima se na znanje izveštaj br. Babiča o sudelo.vanju na utak-micama za savezno prvenstvo u odboj-ci u Mariboru. Vrsta članova Sokolskog društva Vukovar, koja je reprc-zentirala našu /upu, probila se čak do finala, gdc je izgubila sa Mariborom 15 :10. — Br. načelništvu Saveza dostavljen je predlog, da se proglasi neobvezatnost upotrebljavanja »Plavila i pravilnika J. L. A. S.« za nas, jer su tablice za naše prilike previsoke. — Primljen je predlog načelnika župe, da se raspiše natečaj za proste vežbe mu-ške i ženske dece i odobren koncept natečđja.
PROSLAVA 6. SEPTEMBRA.
(Nastavak.)
Četa Bingula prisustvovaia je službi Božjoj, a zatim je načelnik održao predavanje o značenju dana.
Četa Ćeralije proslavila je 6. sep-tembar u zajednici sa školom. Načelnik čete, koji je ujedno i upravitelj škole,održao je predavanje o značenju dana.
Četa Gornji Miholjac je prepodne Prisustvovaia blagodarenju, a popodne je priredila svoju prvu javnu vežbu sa sledečim programom:	prosvetar
održao je govor o značaju dana posle ko j ega je otsvirala himna. Sledilo je 10 felovežbenih tačaka: ž. d. (2 tačke), ž. n- (1 tačka), članice (2 tačke), članovi
(3 tačke), a na koncu još je odigrana odbojka između čete G. Miholjac i društva Podr. Slatina. Posle programa; narodno veselje sa igrankom. Usprkos ružnog vremena bio je uspeh u svakom pogledu odličan. Što je najvažni-je, opaža se sve jače interesovanje sela za Sokolstvo. LJspehu su mnogo dopri-nela brača i sestre iz jedinica: Cabu-ne, Podr. Slatine i Sopja te načelnik čete svojini agilnim radom.
Društvo M haljevci održalo je na dan 6. septembra pre podne svečanu sednicu, a posle prisustvovalo je članstvo čete u lepom broju javnoj vežbi u K a p t o 1 u.
Društvo Nijemci proslavilo je ovaj dan time, što je upravni odbor sa članstvom prisustvovao svečanoj službi Božjoj.
Četa St. Mikanovci održala je pre polaska na službu Božju sastanak član-stva sviju kategorija, na kojem je na-ročito školskoj i inoj omladini svestra« no rastumačen značaj dana. Posle ot-pevane himne i nekoliko rodoljubnih pesama, pošlo sc na misu zahvalnicu.
Jedinice okružja Slav. Brod t. j. društva: Brodski Drenovae, Brodski Varoš, Garčin, Oriovac, Sibinj, Slav. Brod, Trnjani i Vrpolje te čete Andri-jevci, Čajkovci, Podvinje, Slobodnica, Svilaj proslavili su 6. septembar zajed-nički i to na okružnom sletu u Sibinju, kojom je prilikom tamo održano veliko slavlje, jer je toga dana takoder svečano otvoren novi Sokolski dom društva Sibinj. O toj lepoj slavi i priredbi večih dimenzija biče još na ovom mestu govora prigodom prikaza sviju ovogod. okružnih sletova naše župe.
Jedan deo jedinica okružja Slav. Požega t. j. društva i čete Buk, Kaptol, Mihaljevci, Pletenica, Radovanci, Slav. Požega, Velika i Vilie-Selo proslavio je taj dan zajednički i to na uspeloj javnoj vežbi društva Kaptol. Dopodne je društvo korporativno sa glazbom i zastavom prisustvovalo blagodarenju. Popodne su stigle navedene jedinice iz požeškog okružja. U 15 sati krenula je povorka, u kojoj je bilo 284 Sokola i Sokolica u odori. Na vežbalištu se skupio veliki broj publike (oko 2000 gledalaca). Pozdravnim govorom starešine počela je javna vežba. Program je bio obilan i dosta efektno izveden. Lep su dojam učinile vežbe m. n. (Kaptol) sa puškama, seljački radovi članova (Radovanci), vežbe članica (Pleternica), skupine m. n. (Kaptol) i vežbe članova (Velika). Osobit je uti-sak ostavio nastup naše junačke vojske. Cela priredba je kao manifestacija vrlo lepo uspela, pa naročito u tom pogledu mogu brača iz Kaptola biti ponosni na lepom uspehu ove manifestacije sokolske misli na selu. Sa tehničke Strane treba prigovoriti ma-Ienom broju vežbača pojedinih kategorija, koje su na javnoj vežbi nastu-pile. U buduče treba baš torne posvetiti što više pažnje. Istodobno treba ograničiti samostalne nastupe pojedinih jedinica, koji su često problematične vrednosti. Posle izvršenog programa razvila se veselica, na kojoj je održano nekoliko lepih zdravica.
(Izveštaji o proslavama 6. septembra završiče sc u sledečem broju.)
RAD PO DRUŠTVIMA I ČETAMA.
Društvo Sopje, ova naša mlada jedinica tik Drave na našoj granici prema Madžarskoj nastupila je 20. septembra^ o. g. prvi puta na svojoj javnoj vežbi. Vreme mutno jesensko, ali to nije smetalo dobroj volji domačih, a ni požrtvovnosti susednih Sokola iz Čadjavice i Gor. Miholjca.
1.	tačka programa: proste vežbe dece (belovarske župc). Nastupa 120 dece iz Noskovaca, Predrijeva i Sopja. 2. tačka: 40 dece iz Kapinaca sa kom-binovanim prostim vežbama za deča-ke i devojčice. 3. tačka: ritmička vežba naraštajki (domače). 4. tačku (proste vežbe župe^ Osijek) izveo je nara-štaj muški iz Čađavice. U 5. tački na-stupili su domači članovi i gosti sa belovarskim župskim prostim vežbama (36 članova). U 6. tački nastupili su domači sa proštom vežbom »Petori-ce«. Konačno je 7. tačka — -ležbe članova na preči i na ručama — izvedena po domačim i po gostima, ostavila du-bok dojam kod naroda, koji još takva šta nije video. Na koncu je brat pro-svetar zahvalio svim prisutnima na lepom odazivu, staviši im na srce, da i dalje prate rad Sokolskog društva. Završio je sa našim milim »Zdravo!«, koje je iz stotina grla odjeknulo preko širokih polja i preko valova trome Drave.
Društvo Belišče može u svom do-sadašnjem radu da registrira dve jake aktivne stavke, dva značajna dana:
28.	juna 1931. proslavio se »Vidov-dan« svečanom matinejom. Kako bi novi i mladi Sokoli bolje shvatili so-kolsku misao, održao je brat Rcis Gašo osam dana ranije informativna predavanja. Predavanja su nadasvc uspela te se mladom predavaču sa svih strana čestitalo. Vidovdanska matineja započela pozdravnim govorom brata načelnika, a školska deca deklamirala su prigodne pesme i odigrala igrokaz »Vidovdan« od Z. Špoljara. O značenju dana sa istorijskim prikazom go-vorio je društveni prosvetar. Članice
su veoma skladno odvežbalc proste vežbe s. Kovalske. Velikim odobravanjem pozdravljena je deklamacija Ili-čevc »Mirne pobede« odlično izvedene po bratu Reisu. Sa upravo pesničkom zaključnom reči brata starešine zavr-šila je ova uspela matineja, na kojoj je bilo više od 600 lica prisutnih. —
2.	augusta 1931. bio je drugi značajan đan^ za čitavo Belišče. Toga dana se održala odlično uspela javna vežba. Taj nastup bio je prvi u ovom mestu od postanka sokolske jedinice. Pošto je ta priredba besprikorno uspela, ostavila je dubok dojam u pučanstvu, pa je s tim prokrčen put i osiguran daljni razvoj Sokolskog društva. Ma-terijalni uspeh nije izostao kod ogrom-nog poseta cele okolice. Javnu vežbu su aktivnim učeščem upotpunila društva: Ben. Magadenovac, Valpovo i četa Torjanci.
Ž.upa Sušak - Tli jeka
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Prikazivanje filma o svesokolskom sletu u Beogradu. — Koruški dan.
Rad Sokolskog društva u Rabu u novom Sokolskom domu Miroslava Tyrša lepo se razvija i nastavlja. Na-predak u tehničkom radu ide naporedo sa prosvetnim radom. Sve kategorije marljivo i redovno vežbaju, a izvan sati vežbanja drže se predavanja i sa-stanci.
Cim se je saznalo za prikazivanje filmova o sokolskom sletu u Beogradu po dvoranama sokolskih društava, od-mah je društvena uprava rapskog Sokola poduzela sve da do prikazivanja filmova dode i u Rabu. Društvena uprava je u svojem nastojanju uspela. Dana 8. oktobra o. g. naveče napunila se je nova velika dvorana članstvom i ostalim gradanstvom da prisustvuju prikazivanju filmova. Za više od dva i po sata prikazivani su filmovi i to: boravak našega starešine Saveza, Nj. Kr. Vis. prestolonaslednika Petra na Primorju u Dalmaciji. Iza toga prika-zivan je film o krstenju velikog luksuz-nog parobroda Jugoslovenskog Loyda »Kraljice Marije« i prvo putovanje »Kraljice Marije« iz Splita uzduž naše lepe obale do Kotora. Sokolstvo je pak naročitim interesom, osobito ono članstvo koje nije imalo mogučnosti i sreče da prisustvuje u Beogradu lanjske go-dine na sletu, pratilo film o našem uspelom 1. svesokolskom sletu Sokola kraljevine Jugoslavije u Beogradu 1930. god. Toga večera članstvo i gra-danstvo izašlo je zadovoljno iz lepe dvorane sa željom, da sc ovakvim priredbama opet nastavi.
Uprava Sokolskog društva te naš. društveni prosvetar br. Žuklič nije se zadovoljio samo sa priredbom za članstvo i gradanstvo, nego je priređena i naročita posebna priredba za sitnu sokolsku i malu školsku decu. Prikazivanje filmova za decu vršeno je u prošli petak 9. oktobra posle podne. Na priredbu došla su sva školska deca osnovne škole u Rabu. Naročito je pohvalno, da je vodeno računa i o ostaloj školskoj deci na našim bližnjim selima na otoku, pa su sa svojim nastavnicima i nastavnicama stigle na priredbu i školska deca iz sela Bar-bata na Rabu i iz Supetarske drage. Bio je to pravi praznik za našu decu. Prikazivani su svi filmovi kao i dan ranije za odrasle. Pred svakim prika-zivanjem naš društveni prosvetar br. Zuklič razlagao je u kratko na njemu svojstven način oko brige za podiza-nje naših mališana značenje slika, značenje sokolskih sletova i it. d. Deca su sva bila razdragana, te su glasno čitala napise filma i poklicima pratila prikazivanje, a kada bi ugledali sliku Nj. Kr. Vis. prestolonaslednika Petra u sokolskoj odori prolamala se je velika dvorana od dečjili poklika »Zdravo!« i »Živio!«. Deca, sva zadovoljna, nakon priredbe otišla su svojim ku-čama, željno i nestrpljivo čekajuči, kada če ih opet povesti u novi Sokolski hram Miroslava Tyrša u Rabu, da se zadovoljna uče i vesele.
Hvalevredna je ova akcija društvene uprave, a napomenuti je, da je društvu išao u susret i br. Franjo Ku-kulič, koji je besplatno dao clektričnu rasvetu za prikazivanje filmova sitnoi deci.
Primetili bi, da se drugi put kod prikazivanja filmova lli inače kod pri« redaba kojima budu prisustvovaia sitna deca, sokolska i školska, što se tiče ulazninc uredi tako, da se društvena uprava paušalno pogodi sa operaterom i vlasnikom filma, pa da se potrebni iznos skupi samo od imučnije dece, a na priredbu da se onda povedu sva deca bez razlike.
Na sam dan godišnjicc po nas ža-losnog plebiscita u lepom našem slo-venskom Korotanu, u našoj Koruškoj, setilo se je i naše rapsko Sokolsko društvo svoje jadne brače preko Ka-ravanka. Dana 10. o. m. naveče održao je pred sakupljcnim članstvom i gradanstvom u dvorani Sokolskog doma prigodno predavanje br. dr. Tomašič. Predavač uz skieu Koruške i plebiscitnih zona, izneo je sakupljenim naš položaj u Koruškoj pod Austri-jom, i prilike u kojima sc je vršio plebiscit. Naglasio je stolečima provada-nu sistematsku germanizatorsku akci-
ju preko Koruške na Jadran. Izneo je prilike za vreme samog plebiscita, ulo-gu Sokolstva u Koruškoj za vreme naše okupacije, te sam ishod plebiscita. Pozvao je sve sakupljene, da bar jed-nom u godini, jedan dan, posvete mislima našoj podjarmljenoj brači u Koruškoj, a sve u nastojanju, da ta naša brača dodu do svoje kulturne autono-mije i slobodnog gospodarskog razvit-ka, na što se je i Austrija mirovnim ugovorom obvezala, a kojih se utana-čenja ne drži. Predavač završio je svoje predavanje Štihovima pesnika Medveda:
Vrbsko jezero, kras Korotana,
Biser prirodne lepote — znaj,
Da krvavi mi, da peče me rana
Kadar se nate spominjam sedaj!
SOKOLSKO DRUŠTVO RRIBIR.
Dne 4. oktobra o. g. naše je Sokol« sko društvo proslavilo 25 godišnjicu svog opstanka. Posve čedno i bez ve« like buke, proslavio je Bribir dostojno ovu lepu svečanost. Tačke izvedene na akademiji po samim domačim člano« vima — ističemo naročito vežbe na spravama — bile su odlične. Društveni prosvetar u svojem predavanju osvr-nuo se je na istoriat društva, istak-nuvši imena osnivača i zaslužnih čla« nova.
Društveni starosta pozvao je me« štane, da sa više ljubavi prionu k radu oko sokolskog napretka
Naše Sokolsko društvo dobilo je od 1. do 15. oktobra o. g. za obdržava-nje tečaja društvenih prednjaka župsku prcdnjačicu, koja osobito sa svojim ljubeznim nastupom podaje članovima volju za rad. Tečaj za društvene pred-njake održajc tačno, uvada društvenu disciplinu, pa se nadamo, da če se po« stignuti vrlo lep uspeh.
Ž.upa Tuzla
VI	ŽUPSKO NATECANJE 5. I 6.
SEPTEMBRA.
Istoga dana uvečer priredena je kroz grad impozantna bakljada, sa« stavljena od Sokola i gradana. Baklja« da se zaustavila pred hotelom Bristol, gde je starešina društva Tuzla pozdra-vio u ime Sokola izaslanika Nj. Vel. Kralja.
.Natecanja sokolskih četa počela su u nedelju u 6 sati. Na ova natecanja poslalo je 9 četa po jednu vrstu
—	svega 53 natecatelja. Sudelovale su skoro sve čete iz južnog dela župske teritorije, a one iz severnog nisu radi skupili prevoznih troškova do Tuzle. Pet četa je bilo matičnog društva Kreke, a po jedna: Tuzle, Bukinja, Dobo« ia i Maglaja. Dovršilo je natecanje 8 frsta. U našoj župi je ovo prvo na« tecanje sokolskih četa. Izvedeno je u uzornom redu i sa mnogo više sokol« ske discipline sa Strane natecatelja nego dan pre kod natecanja društava. Postignuti rezultati u prostim i redovnim vežbama su vrlo dobri, dok oni u lakoj atletici ne mogu nikako zado« volj iti, iako zahtevi nisu bili visoki Nijedna vrsta nije postigla 70%, a od pojedinaca samo dvojica imaju preko 70% (77 i 75). Rezultati vrsta su sle« deći: I. Husina, društva Kreke 121.00,
II.	Bos. Petrovo Selo, društva Kreke 120.50, 111. Požarniea, društva Tuzla 108.75. Pojcdinci: J. Todič Joviča, Bos. Petrovo Selo, društva Kreke 31.25, II. Seksan Zdravko, Kožuhe, društva Do« boj 30 00, III. Keroškič Jožo, Husina, društva Kreke 27.00.
Iza proba sa muzikom, koje su održane na vežbalištu, svrstana je po« vorka i krenula u grad radi sudelova-nja na vojničkom defileu. Posle defi-lea krenula je povorka pred §okolski dom, gdc je obavljcno osvečepje kamena temeljca. ToM prilikom su go« vorili starešina društva, starešina žu« pc i izaslanik uprave Saveza.
Sokolsko društvo Tuzla podižuči svoj dom, koji po previšnjem odobre« nju nosi ime »Sokolski dom Kralja Aleksandra I.«, čini jedno ogromno i zamašno delo, koje če tek budučnost moči pravo oceniti. Verujemo, da če novi dom biti mesto, gde če se naročito mladež rado sastajati na sokolskom radu. Verujemo, da če impozant« ni Sokolski dom doprineti razmahu Sokolstva u gradu Tuzli.
Na banketu, koji se održao u Oficirskom domu, palo je ne samo mnogo rodoljubivih i sokolskih zdra« vica. nego je sakupljena i zamašna svota za gradnju doma. I ovom prili« kom pokazalo je gradanstvo Tuzle koliko materijalno doprinosi šircnju i napretku sokolske ideje.
Javni čas održan jc u 16 sati na Wilsonovom trgu, na kojem su nastupili pretežno natecatelji. Nastupilo je: 69 članova, 156 članova sokolskih četa, 32 članice, 48 mjiškog naraštaja, 35 ženskog naraštaja i 28 dece Sokolske čete Husina. Sve su kategorije na« stupile u 1 i II. prostoj vežbi za Prag, a deca u vežbama sa puškom. Na spra« vama su nastupile dve dobro izvežba« ne vrste članova (preča i ruče), a isto« vremeno odigrana je odbojka izmedu članova Lukavca i Zvornika. Ovo je prvi put da nastupamo sa odbojkom pred javnost. Po završetku javnog časa predao je starešina župe zastave pobedničkim društvima: člansku Brč-kom, naraštajsku Kreki. Tom činu pri« sustvovale su sve natecateljske vrste. Načelnik žune.	(Konac.I
Ž.upa Varaždin
ŽUPSKO NATECANJE.
Za 4. oktobra o. g. bilo je odrede-no župsko natecanje, za koje se je od 56 jedinica prijavilo 40 vrsta i veči broj pojedinaca. Naročito moramo is-tači to, da su nekoje seoske čete prijavile svoje vrste iako su osnovane tek pred par meseci, dok nekoja sta-rija društva nisu prijavila niti vrste niti pojedince.
Uoči samih natecanja priredena je akademija u gradskom kazalištu, na kojoj su nastupile razne kategorije Varaždina, Čakovca, Ludbrega i Sv. Bije. U dupkom punom kazalištu ot-počela je akademija proslovom starešine župe brata Mladena Belčiča, koji je prikazao dosadanji rad župe, naročito medu seljaštvom te dužnosti i ciljcve Sokolstva u ovome kraju naše države.
U telovežbenom delu programa akademije natecale su se pojedine kategorije, koja če od njih izvesti najbolje svoju tačku. Naučnički naraštaj nastupio je i dobro izveo Sagrakov »Trokut«. Mladi ženski naraštaj izveo je sa mnogo finoče »Ples sa ružom«. Članovi iz Ludbrega izveli su skupinske vežbe. Razni sastavi bili su slikoviti i savršeno izneseni. Zenski naraštaj otplesao je »Ritmički valčik« od Holečkove. I ta vežba, u kojoj se je odrazivala eleganeija pokreta naraštajki, mnogo se je s videla. Naraštajci nastupili su u vežbi sa stolcima. Iako je ve/ha vrlo teška, izvedba hi hila vrlo dobra tek glazba ne odgovara toj vežbi. Članice iz Čakovca izvele su odlično Vojinovičeve vežbe sa mara-micama. Članovi Sokolske čete Sv. Ilija tačno su i skladno odvežbali proste vežbe. Najviše odobravanja iza-zvale su vežbe članica sa reketima, koje su izvedene elegantno, pa »Grčka sedmorica« naraštaj aca i »Osmorica« od Valenta, koju su članovi odvežbali upravo savršeno. Akademiju završila je vrsta članova na ručama. Pojedinci su teškim izvedbama zadivili gledaoce. Ta akademija pokazala jc, da su na-stupajuče vrste izvežbane od odličnih prednjaka, a čitava akademija prikazala je savršeno shvačanje ritmike. Pojedine vrste uvežbali su i predveli: načelnica župe, sestra Marija Stčch te društveni načelnici i prednjači braca Ivan Musič, Miroslav Iskra, Stankus, Merlič i Kovačič. Pojedine vežbe pretili su uz klavir brača Duro' Stčch i Dragan Šifman te sestra O. GerČan. Između pojedinih tačaka svirala je vrlo dobra glazba Sok. društva Varaždin pod ravnanjem brata Franje V&-neka.
Akademiju počastili su svojim po-setom pored mnogih istaknutijih ličnosti i okružni inšpektor g. dr. Pfeifer, gradski načelnik g. Perko i brig. de-neral g. Miljkovič. Sa strane bratskog Saveza prisustvovao je zam. saveznog načelnika brat Miroslav Vojinovič, koga je Sokolstvo ovoga kraja toplo pozdravilo u svojoj sredini. Osim pojedinih izaslanika vanjskih društava opažen je veliki broj seljačkih Sokola, koji su akademiju pratili velikim interesom.
Posle akademije održan je u prostorij ama »Narodne čitaonice« pod pretsedanjem župskog načelnika brata Jože Starea zbor načelnika i sudaca
za utakmice.
U nedelju, u 6 sati ujutro, otpo-čela su župska natecanja. Od prijavljenih 40 vrsta nastupilo je 39 vrsta i 31 pojedinac. Članovi nastupili su u 9 disciplina, članice i oba naraštaja i čete u 6 disciplina. Kako nekoja društva nemaju još sprava, to se nekoliko vrsta članova nije takmičilo na spravama. Prigodom početka nateca-n j ti pokazala se je odlična disciplina, jer su u određeno vreme svi natecatelji i suci bili na svojim mestima pa je natecanje završeno u 11 sati. Naro-čitu agilnost pokazali su odeli seoskih sokolskih četa, medu kojima vlada sa-vršena disciplina pa mogu služiti uzo-rom mnogim društvima. Od pojedinih kategorija nastupili su:	članovi	(niži
odio) 15 vrsta i 16 pojedinaca, članice (niži odio) 2 vrste i 5 pojedmki, muški naraštaj (viši odio) 2 vrste i (niži odio) 6 vrsta i 5 pojedinaca, ženski naraštaj (niži odio) 3 vrste i seoske tete
11	odelenja i 5 pojedinaca. Ukupno je takmičilo 209 natecatelja.
Rezultati natecanja su sledeči: članovi 1. Varaždin I 198*236 bodva,
2.	Čakovec 169T35,	3.	Varaždin	II
146-907; pojedinci 1. Stanislav Durak (Varaždin) 56-396, 2. Kalbač^ Vjeko-slav (V.) 54-432 i 3. Franjo Fek (Čakovec) 49156; najbolji rezultati, trpanje na 1500 m Durak za 4‘39‘A min., trčanje na 200 m Kalbač i Simraka za 25*/а sek., skok u vis Durak 153 cm, skok u dalj Kalbač 5 m, bacanje kuglc Kalbač 10-12 m i bacanje diska Kalbač 25-80 m; članice 1. Varaždin 128 7, Mursko Središče 90-84; pojedinke Marija Vadla (Varaždin) 34, 2. Slova Le-zaič (Var.) 33"3 i 3. Zdenka Volaušek 31-2 (Var.); najbolji rezultati trčanje na 100 m Slava Lezaič za 15*/s sek., skok u vis Vadla 112 cm, bacanje kopija Vadla 17-40 m; muški naraštaj (više odelenje) L Varaždin I 142-816, 2. Varaždin II 142-478; pojedinci 1. Stjepan
i 3. Dinko Pongračić 38 438; muški naraštaj (niže odelenje) 1. Varaždin I 136 942, 2. Čakovec 119 814 i 3. Varaždin II 113-506; pojedinci Ladislav Kendi (Čak.) 37'168, 2. Đuro Kocijan (Var.) 36 804, 3. Emil Krnoul (Var.) 3(v252; najbolji rezultati obih odele-nja : trčanje na 100 m Kendi za 13 sek., bacanje kugle Pongračič 10-68 m i skok u vis Kendi i Žedelj 140 cm; ženski naraštaj 1. Varaždin I 132'15, 2. Lud-breg 109'74 i 3. Varaždin II 107'6; po-jedinke 1. Blanka Matos 36'7, 2. Eliška Subert 35-l i 3. Josipa Gotol 30’8; naj-
bolji rezultati: trčanje na 60 m Šubert za 92/s sek., skok u vis Matos 105 cm i bacanje kugle Matoš 8\50m; seoske čete: 1. Trnovec 130, 2. Svibovec 126'50 i 3. Ljubeščica 117*50; pojedinci 1. Zlatko Dubenik (Macinec) 29, 2. Nikola Skupnjak (Trnovec) 25 i 3. Franjo Subotičanec (Svibovec) 23; najbolji rezultati: trčanje na 100 m Dubenik za 132/s sek., skok u dalj s mesta Ivan Mlakar (Trnovec) 2’29 m i bacanje kugle (s obe ruke) Subotičanec 15*52 m. U natezanju užeta u finalu izmedu čete Svibovec i Vidovec pobedila je prva.
Konačni redosled vrsta: I. članovi Varaždin I, Čakovec, Varaždin II, Varaždin III, Prelog, Ivanec, Mursko Središče, Lepoglava, Kotoriba, Maruševec, Kraljevec D. I, Kraljevec D. II, Dra-škovec i Goričan; II. članice Varaždin i Mursko Središče; III. naraštaj više odelenje: Varaždin I i Varaždin II;
IV.	naraštaj niže odelenje: Varaždin I, Čakovec, Varaždin II, Ivanec, Mursko Središče i Kotoriba; V. ženski naraštaj: Varaždin I, Ludbreg, Varaždin II; VI. čete: Trnovec, Svibovec, Ljubeščica, Vidovec, Bartolovec, Sv. Ilija, Sra-
čince, Kučan-Zbelava, Petrijanec, Ka-stelanec i Macinec. Za natecanje vla-dao je velik interes medu gledaocima pa su napose prvaci burno pozdravljeni. Natecanjima prisustvovao je brat Vojinovič, a pored žup. načelnika, br. Stareja, vršili su glavne sudačke funkcije brača dr. Santel, Zvonko Šuligoj, Lacko Zima, Ivan Mušič, Miroslav Iskra, Viktor Šuligoj, Julije Koračič, Kučiš Leskovar i t. d. te sestre Marija Stech, Semrekar, Petračič i t. d.
Posle podne u 3 sata otpočela je javna vežba natecatelja. Pred brojne
gledaoce, medu kojima je bio i divizijski deneral iz Zagreba g. Ječmenič, nastupio je najpre mladi muški naraštaj (43), zatim ženski naraštaj (16), muški naraštaj (36), seoske čete (80), članice (22), članovi (82), 7 vrsta na spravama, natezanje konopa, vojnici 36. pešad. puka »Jelačiča« sa vežbama sa puškama i kopljima i odbojka izmedu članova i naraštaj aca sa rezultatom 1 : 1. Sve vežbe izvedene su dobro, no napose valja istači članove
i	seoske čete. Vežbe je pratila vojna muzika.
U našoj nakladi izašle su: MIROSLAV AMBROŽIČ:
Metodika sokolske vzgoje
Str. 189. — Cena samo u tvrdom povezu: Din 36—
¥
Prof. univ. DR. VIKTOR NOVAK:
Sveslovenska misao
Str. 48. — Cena u kartonu: Din 9*—
Jugoslovenska Sokolska Malica
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Хааааааааааааааааааааааааааааау^
Kvalifikovani
dirigent
za duvalački i gudalački salonski orkestar, koji dokaže propisanim svedodž-bama svoju spremu može da dobije odmah namje-štenje kod Sokolskog društva Vareš - Maj dan uz mesečnu nagradu od Din 1.200'— i stanom u naravi. Društvo če primati izravne ponude do konca oktobra 1931. godine.
Preporučamo tvrtke, koje oglašuju u Sok. Glasniku!
Kupujemo
suhe jestive glji-
ve te sve vrsti ze-
maljskih plodina
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Творница гимнастичких и спортских справа
Ј. ОРАЖЕМ
Добављач Савеза Сокола краљеввне Југославије
оо
РИБНИЦА (Долењско)
Израђује све соколске веж-баће справе, опреме читавих друштвених и школскнх веж-баона, спортске потрепштине за лаку атлетику, справе за летна вежбалишта, к у п а-лишта и башће, љуљанке, справе за децу итд. Израда савршена и елегантна, по-служба најсолиднија, нене најумереније. — Илустро-вани сеник бесплатно.
ОСНОВАНА 1881. ГОДИНЕ
Iriporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cestatS
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno,cene zmerne
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
ZAGREB
FRANKOPANSKA ULICA 9
Izradjujem sve vrste propisanlh sokolskih svečanih
i	vježbačih odijela.za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrepština uz vrlo umjerene cijene. — Robu razašlljem pouzećem. Vanjsklm društvima obavljam brzu otpremu.
Proda se
podeželjski oder s štirimi spremembami dobro ohranjen po ugodni ceni.
Cenj. interesenti naj izvolijo vprašati pri Upravi lista pod P. g. z. 205.
Oglašufte u SoJcolsKom Glasnikui
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska: E. Gangl: 0 sokolski ideji.
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav TyrSt Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
П.
01.	„
IV.	*
v.	*
VL	„
VIL	„
vni.	„
VIII. a	„
Dr. Miroslav Tyri: Sokolska gesla.
Jan Pelikani Dr. Miroslav TjrrS.
Jan Kfent Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl t TyrSevo Sokolstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Svaka sveska stoji 3 Din
ORGANIZACIJA
Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
U tvrdom povezu 20 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
UL!__'JLL11 ] ILL'Sl.LB 1 l JL'SSBSSKШЈЈ ■J-Lk.Jil !!!■■-»
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 25 Din
^Jugoslovenska Sokolska ^Matica
£jubljana, Narodni dom "Gele/on 25-43 / Sfačun poštanske štedionice £jubljana 13.831
Državna željezara
Poštanska, telegrafska i željeznička stanica
Vareš ~ Majdan
Preduzeće posjeduje 4 rudnika željezhe rude, dvije visoke peci, Ijevaonicti željeza, metala i Čelika, te mašinsku radionicu.
Rudarski proizvodi: Hematit sa 60% sadržine željeza, limonit i siderit sa 50% sadržine željeza.
Proizvodi visokih peći: Martinovo i Ijevaoničko sirovo željezo, te zrcalasto sirovo željezo.
Ljevaonica proizvađa: Odljeve od sivog željeza do neograničene težine, vodovodne cijevi svih dimenzija prema njemačkim norma-lijama sa kolčakom i pelešom, sa svim armaturama. — Kanali-zacioni i gradjevinski lijev. TrgovaČki lijev i peči. — Strojne dijelove za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd. Metalne dijelove i elektro - čelični lijev.
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЈ1ЧИЋ ♦ ЗАГРЕБ
ИИИИИИИДДИИИИВИИИ—Tipa.i.nuc Mapfije 6 Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије ■ШЛНКЗИШВИНШ
Брзојавни наслов: „Трикотажа" Загреб • Телефон интерурбан 26-77
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавни и излетнн наступ свих категорнја нашега чланства и то тачно према пропису Савеза Сскола краље-вине Југославије. Сликс у оригиналним бојама пропнсних одела налазе се у књизи „0РганизачиЈа Савеза СКЈ“. — Захтевајте ценике и проспекте. —   Цене врло умеренс, а за точну и солндну изразбу јамчим. ■ ■—•
т
Naročajte vsa tisKarstea dela ga sole, društva.
žuoe in Savesz v Učiteljski tiskarni v Ejubljani
■'■».■i   »i 1	i''	■ »■■ВЗВВД«.—— i ■ '"''n	' 11 ' 1	~ ■■ '	■ ■ ■ ■ ' ' "■'''■'i ' 55	^**
Isgotavlfamo vsa dela po želji v latinici ali v cirilici
Izdale Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni I odgovorni urednik Sijepan Čelar • (Jreduje Redakcijski odsek • Za upravu I oglase odnovara Mica Košteva
Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Francč Štrukelj); svi u Ljubljani