SOKOLSKI GLASNIK
1923.	Х1.-ХИ.
Pozdravljen, kraljevski član naše sokolske organizacije!
Ob priliki krsta prvorojenca v naši kraljevi rodbini, prestolonaslednika kraljeviča Petra, je savezno starešinstvo sporočilo na najvišje mesto, da je imenovalo Njegovo kraljevsko visočanstvo, kraljeviča Petra, za člana vse jugoslovenske sokolske dece in izreklo visokim roditeljem iskrene čestitke z zagotovilom neomajne zvestobe in vdanosti celokupnega jugoslovenskega Sokolstva.
Is
Savezno starešinstvo je na to prejelo naslednji dopis:
Jugoslovenskom sokolskom savezu Ljubljana
Kraljevoj kancelariji je čast izvestiti Vas, da je Njegovo Veličanstvo Kralj blagovoleo sa zadovoljstvom odobriti, da Njegovo kraljevsko Visočanstvo prestolonaslednik Petar postane član sve jugoslovenske sokolske dece.
V. d. Šefa kabineta: Punomočni Ministar.
Pozdravljen, naš najmlajši bratec!
Dr. R. ШХ:
Manjšinsko delo v Sokolstvu
Marsikomu se bo čudno /delo, da govorimo o manjšinskem delu Sokolstva, češ, saj v naši državi ni nobenih manjšin in za delo izven meje naše države imamo že itak dosti drugih organizacij. Toda kdor pozna razmere v naši državi in kdor pozna težkoče, s katerimi se mora boriti Sokolstvo na mejah naše države, bo kmalu spoznal veliki pomen manjšinskega dela Sokolstva na mejah naše države. Kolike vrednosti pa je pomoč izven mej naše države, o tem mislim, da je vsakdo prepričan.
Vsi obmejni deli naše države, predvsem koroški, deloma štajerska meja, Prekmurje, Medjimurje, Bačka, banat so še gosto zasedeni z inorodnimi prebivalci, ali pa z ljudmi naše krvi, ki pa so nam skoz in skoz sovražni. Res je, da imamo povsod naše narodne šole, ki bi morale izvršiti v doglednem času popolen preobrat v mišljenju tega ljudstva — vsaj naraščaja, toda pomisliti moramo, da imamo opravila s trdovratnim, neupogljivim sovražnikom našega naroda, ki bo uporabil vsa sredstva, da se vzdrži na površju in da nam škoduje, kjer le more. Najjasnejši dokaz temu, da je zadeva prav zelo resna, je spomenica naše obmejne sokolske župe v Mariboru, ki dovolj jasno opisuje razmere na meji in ki se glasi:
«Naše Sokolstvo je do sedaj popolnoma zanemarjalo vprašanje manjšin in ni polagalo nanj niti najmanjše važnosti. Temu vprašanju se je sicer pred vojno posvetil v manjši meri Ljubljanski Sokol, menda tudi razna gorenjska društva, v ostalem pa smo to delo prepuščali našim takozvanim obrambnim organizacijam, misleč, da je naš namen dosežen, ako podpiramo Ciril-Metodovo družbo. Koliko smo s tem grešili, je težko dognati. 2al pa, da te naše napake še do danes nismo i/.pregledali in nam je manjšinsko vprašanje danes ravno tako tuje, kakor nam je bilo pred preobratom. Toliko žalostneje je to, ker imamo vendar najlepše in najvztrajnejše primere manjšinskega dela v češkem Sokolstvu. Ako zasledujemo njihovo časopisje, njihov Vestnik, tedaj zasledimo povsod slike tega važnega dela in iz tega časopisja spoznavamo, kaj more tako podrobno in smotreno delo doseči.
Malenkostno manjšinsko delo, ki se je izvrševalo pred vojno pri raznih naših društvih, se je po preobratu popolnoma opustilo. Kaj nas je dovedlo do tega, nam ni znano, mislimo pa, da je tu dvoje krivo, in sicer: nepoznavanje razmer in iluzija, ker živimo pač v napačnem mnenju, da pri nas v Sloveniji ni manjšin. Polagamo preveliko važnost podatkom ljudskega štetja in besedam naših vsebarvnih politikov, ki govore o kompaktnih slovenskih masah z redkimi Nemci.
Ne slepimo se, ampak poglejmo dejstvu resno v oči. So to po ogromni večini ljudje slovenske krvi, ampak ljudje s popolnoma nemško dušo, z nemško mislijo, ki se napram javnim uradom sicer priznavajo za Slovence, v srcu pa so še vedno tisti stari, kakor jih
je vzgojila Siidmarka in predvojni nemški Herrenvolk. Tak je Maribor, laka je vsa Dravska dolina, tak je oni del Koroške, ki je pripadel nam in lako je tudi Prekmurje. V teh krajih smo ustanovili društva v Sv. Lovrencu na Pohorju, v Marenbergu, Vuhredu, Muti, Vuzenici, Dravogradu, Guštanju, Prevaljah in Črni, ustanovili jih bodo v bodoče gotovo še v Ribnici, Breznu, Ljibeličah, in to bratje, so naše manjšine. Ni nam žal, da smo ustanovili ta društva. Naše koroško okrožje je majhno, toda krepko. Danes štejemo v naših društvih že precejšnje število domačinov, ki so postali vrli in zvesti člani Sokola, dobri in pošteni državljani. Uspehi pa bi bili seveda mnogo večji, ako bi imela vsa ta društva večjo moralno in gmotno podporo in ako bi imela vsa ta društva vse ono, kar je potrebno vsakemu društvu za obstoj in dober razvoj. Tega pa ta društva sama s svojimi lastnimi pičlimi sredstvi ne bodo mogla doseči in radi tega je dolžnost nas vseh, da z združenimi močmi in žrtvami nudimo tem društvom vse ono, kar jim je potrebno, in da uvedemo za dobrobit teh društev in naše države tisti postopek, ki se je Cehom vsekdor posrečil.«
Še slabše so razmere v Prekmurju in ob celi madžarski meji naše države do Romunije; Macedonije niti ne omenjam. Dolžnost Sokolstva je, da vsem tem razmeram na naših mejah posveča največjo pozornost. Naša naloga ne obstoji samo v tem, da delamo in vzgajamo Sokolstvo tam, kjer so za to dani vsi pogoji. Zasaditi moramo našo narodno sokolsko zastavo povsod tam, kjer jo naša domovina najbolj potrebuje. In tu pridejo vsi kraji ob naši meji v prvi vrsti v poštev, kajti prepričan sem, da bo Sokolstvo najboljši čuvar naše meje.
Sokolsko delo v teh krajih pa ni lahko in naši sokolski delavci se morajo boriti tu z največjimi težavami. Mnogo požrtvovalnosti in ljubezni do dela in do ideje je treba, da vzdržimo v tem boju.
V	teh krajih se najbolj in najtežje občuti veliko pomanjkanje primernih prostorov za sokolsko delo. Skoraj vsa naša obmejna društva so navezana na tuje prostore, iz katerih jih lahko vsak dan vržejo na cesto. Telovadba, predavanja itd. se ne morejo vršiti redno in po načrtu, ker ni prostora in dostikrat sploh ni strehe, pod katero bi se zatekli še tako in tako redki sokolski delavci.
Domače ljudstvo, ki sovraži vse, kar diši po naši narodnosti, ali pa je vsaj otopelo radi težkih razmer, v katerih je živelo desetletja, stoji ob strani, in z nezaupljivostjo zre na naše delo. Po večini je ubogo in je bilo odvisno od tujerodnih bogatašev, ki so mu rezali ovsen kruh in katere je moralo ubogati, ako je hotelo živeti. V taki duši se preobrat ne izvrši tako naglo, potrebno je dolgoletno vztrajno in naporno vzgojno delo, da začne ljudstvo i/.pregledovati in spoznavati resnico. Naše inteligence v teh krajih ni bilo Uradniki
—	privatni in drlavni — so bili tujerodci, in še sedaj vlada v industrijskih podjetjih tujec, ki je začel v zadnjem času oholo dvigati glavo in to po zaslugi naših ljudi. Radi tega tudi primanjkuje v teh krajih sokolskih delavcev. Oni pa, ki so se sedaj priselili v te kraje, niso stalni ter morajo biti vsak trenutek pripravljeni, da bodo premeščeni v druge kraje. Samoobsebi se razume, da so z ozirom na
navedeno tudi denarna sredstva naših društev v teh krajih skrajno pičla in da se društva le s težavo vzdržujejo.
Vse navedeno nas sili in tudi naša načela nam naravnost nalagajo dolžnost, da stopimo v ofenzivo. S čuvstveno stranjo tu ne opravimo ničesar. Treba nam ie računati z realnostjo. Težave, v katerih živijo obmejna društva, morajo izginiti in tam morajo zrasti močna sokolska društva — čuvarji meje in države.
V	ta namen moramo zastaviti predvsem naše manjšinsko delo. Sokolska društva v teh krajih morajo postati središče celokupnega narodnega gibanja in iz njih mora izhajati sila vsega narodnega življenja. To pa bo mogoče le tedaj, ako dobe obmejna društva zadostno podporo od celokupnega Sokolstva, ker brez te ne morejo izvrševati svoje naloge.
MIROSLAV AMBROŽIČ:
Načrt za zdravniške odseke v društvih, župah in savezu.
Namen sokolske organizacije je tudi ta, da ohranjuje in pospešuie fizično zdravje svojih članov in pripadnikov ter tako celokupnega svojega naroda. Jasno je torej, da so med sokolske vzgojitelje poklicani tudi, in zelo nujno poklicani, zdravniki, ki kot strokovnjaki posebno glede na fizično vzgojo Sokolstva in naroda v službi naše organizacije lahko prinesejo neizmerne koristi.
Polje za udejstvovanje zdravnika v sokolski organizaciji ie najširše, lreba za uspešno sodelovanje samo sporazuma s tistimi organi, ki predstavljajo v Sokolstvu vzgojitelje, to je s tehničnimi organi. Kajti samo sporazumno delo, izvršeno po gotovem načrtu v okviru obstoječe metode in postopka, more prinesti uspehe.
Za dosego tega sporazumnega sodelovanja je potrebno, da se predvsem določi specijalen poklic zdravnika v sokolski organizaciji, in ta je naslednji:
Zdravnik v sokolski organizaciji lahko s svojim strokovnim znanjempomaga pri sokolski vzgoji in to vzgojo s svojo pomočjo pospešuje.
Sokolski vzgojitelji, prednjaki, so sicer najbolj delavni in najboli požrtvovalni člani sokolske organizacije, toda oni so pripadniki naj-različnejših stanov, imajo zelo različno stopnjo splošne izobrazbe, v zdravniški vedi so (če niso poklicni zdravniki, ki pa so zelo redki) lajiki ter si v zadevah, kjer bi bilo popolno znanje anatomije, fiziologije, higiene neobhodno potrebno, morejo pomagati s»mo kot samouki ter si z največjim trudom in žrtvami pridobivajo največkrat nezadostno mero znanja, ki ga potrebuiejo za izvrševanje svojega sokolskega poklica. V to svrho nimajo na razpolago niti potrebne literature, ki je vobče v telesnovzgojni panogi še zelo pomankljiva, in nimajo za to potrebnih sredstev, ter praktičnega pouka.
Sokoli - z d ravniki so poklicani, da temu n e d o -statku v naši organizaciji odporno rej o.
Tu torej ne gre za to, kakor se je o tem že govorilo in delalo načrte, da bi zdravniki v naši organizaciji iskali nove sisteme telesne vadbe in nove metode, kajti naš telovadni sestav in metoda telesne vzgoje sta zaenkrat trdno utemeljena s sokolsko idejo, kateri odgovarjata, ki je prva in ki ji mora biti prilagojeno vse drugo; in z uspehi, ki jih je Sokolstvo doseglo s tem telovadnim sestavom in s to metodo. Nikakor pa ne izključujemo napredka, ki bi bil mogoč s smotrenim izboljševanjem, kjer se potreba pokaže v kakršnikoli obliki. Tu gre nasprotno za to, da se obstoječa sredstva naše sokolske vzgoje čim boljše izrabljajo, da se izboljša in izpopolni predvsem vzgojujoče članstvo v svojih zmožnostih in sposobnostih ter da se ustanovi kolikor največ naprav, ki bi pospeševale vzgojo in dvignile vzgojno tehniko.
Gre torej za sodelovanje zdravnikov, ki so aktivni člani Sokola kot telovadci in za sodelovanje zdravnikov, ki so Sokoli in hočejo s svojim sodelovanjem tudi, če niso redni telovadci, Sokolstvu pomagati do takega razvoja, kakor Sokolstvo stremi za njim.
Vsak zdravnik-Sokol ima prilikQ, da aktivno sodeluje, kot članu sokolske organizacije mu mora biti to dolžnost, tem večja dolžnost, čim več lahko koristi sokolski stvari.
Da pa morejo vsi Sokoli-z d ravniki, telovadci in ne-telovadci aktivno sodelovati, naj se vsi Sokoli-zdravniki udeležujejo sokolskega dela na naslednji način:
Ker je niihov poseben namen ta, da pomagajo pri sokolski vzgoji in povzdigujejo telesno vzgojno tehniko, mora veljati načelo, da se pridružijo tistim organom, ki v društvih vzgojo vodijo, to je tehničnim organom. Z njimi sporazumno izvršujejo svojo posebno nalogo.
V	to svrho se ustanovijo:
1.	V vsakem sokolskem društvu zdravniški odsek, ki obstoji iz. vseh v društvu včlanjenih zdravnikov in medicincev. Odsek si izvoli svojega predsednika in ostale potrebne funkcijonarje, daje naloge posameznim članom odseka, sprejema nove člane in izločuje iz odseka one, ki bi zanemarjali dolžnosti, katere jim odsek nalaga. Odsek pa deluje samo v sporazumu z društvenim prednjaškim zborom. Da je to mogoče, se udeležuje en ali več članov zdravniškega odseka sej predniaškega zbora, ter en član prednlaškega zbora sej zdravniškega odseka! V glavnem poslujejo društveni zdravniški odseki po navodilih župnih zdravniških odsekov, oziroma saveznega zdravniškega odseka; če bi se pa v podrobnem ne mogel društveni zdravniški odsek sporazumeti v kaki zadevi s prednjaškim zborom, sme zadevno stvar izvršiti šele s privoljenjem župnega zdravniškega odseka, ki se poprej sporazume z župnim TO.
Posebne naloge društvenega zdravniškega odseka so:
a)	zdravniški odsek nadzoruje društveno delovanje z ozirom na higijenske razmere ter vse nedostatke prijavlja prednjaškemu zboru
ter opozarja nanje tudi višje instance sokolske organizacije (župni, oziroma savezni zdravniški odsek in župni, oziroma savezni tehnični odbor).
b) V gotovem obdobju zdravniško preišče vse telovadnice, članstvo, naraščaj in deco ter opozarja na telesne hibe, oziroma bolezni, radi katerih posameznim ni telesna vadba primerna ali radi katerih naj se posamezniki izogibljejo posameznih vaj. V drugem primeru daje prednjakom potrebna navodila, po katerih naj se ravnajo pri vadbi onih telovadcev.
c) Zdravniški odsek preskrbi prednjaškemu zboru, predniaškim tečajem in vsemu članstvu primerna predavanja, in sicer:
I.) prednjaškemu zboru in prednjaškim tečajem predavanja in podrobni pouk s potrebnimi sredstvi: o anatomiji, fiziologiji, biologiji, higieni in prvi pomoči pri nezgodah;
. 2.) vsemu članstvu o higieni telesnih vaj in pomenu telesne vadbe za človeško zdravje.
Zdravniški odsek oskrbi in opravlja za člane prednjaškega zbora primerno zdravstveno literaturo ter pripomočke za izobrazbo pred-njakov v tej smeri: anatomične atlante, slike, okostnjake, preparate itd. ter navaja prednjake k študiju s svojo pomočjo in razlago.
č) Zdravniški odsek določi posamezne člane, med njimi predvsem one, ki redno telovadijo, da zasledujejo vpliv posameznih vaj pri posamezniku, da to ugotavljajo z merjenjem, tehtanjem, fotografiranjem, štetjem bitja srca in števila dihov pred in po vaji itd. ter svoje ugotovitve statistično in znanstveno obravnavajo ter o tem poročajo župnemu in saveznemu zdravniškemu odseku ter prispevajo k literaturi telesne vzgoje.
Če ima društvo samo enega zdravnika, naj ta sam izvrši kolikor največ mu je mogoče v zmislu predpisov za društveni zdravniški odsek. Zdravniški odseki pa v svoj krog lahko sprejemajo tudi ne-zdravnike, ki bi po svojem poklicu in znanju lahko sodelovali v posameznih panogah njegovih nalog.
Društveni zdravniški odseki delujejo po posebnem poslovniku, ki ga izdela savezni zdravniški odsek in ga potrdi savezni tehnični odbor, oziroma savezni prednjaški zbor.
II. V vsaki sokolski župi se ustanovi župni zdravniški odsek, ki deluje sporazumno z župnim tehničnim odborom.
Župni zdravniški odsek sestoji iz predsednikov vseh društvenih zdravniških odsekov in vseh zdravnikov, ki so člani osrednjega društva. Vsi ti tvorijo širši župni zdravniški odsek, ki izvoli izmed članov osrednjega društva predsedstvo, ki tvori ožji župni zdravniški odsek. To predsedstvo vodi poslovanje pri župi, njegov član je tudi župni načelnik, oziroma od župnega TO. delegiran član.
širši in ožji župni zdravniški odsek poslujeta po posebnih poslovnikih, ki jih izdela savezni zdravniški odsek sporazumno s saveznim tehničnim odborom, oziroma saveznim prednjaškim zborom.
Župni zdravniški odsek ima v listu isto nalogo, kakor društveni, k temu pa še nadzorstvo nad društvenimi odseki in dolžnost, da daje društvenim odsekom navodila ter zbira materijal, ki mu ga dajejo društveni odseki. Njegovo razmerje glede sporazumnosti in sodelo-
vanja in predavanj je enako napram župnemu tehničnemu odboru, kakor društvenega odseka napram društvenemu prednjaškemu /boru.
Župna središča se nahajajo v mestih, kjer ima sokolsko društvo vedno večje število članov zdravnikov. Radi tega bo mogoče, da župni zdravniški odsek določi posamezne svoje člane za zdravniške poverjenike onih društev, ki nimajo svojega zdravnika. Ta poverjenik ima iste dolžnosti in pravice, kakor društveni zdravniški odsek.
V	večjih župah, kjer so že ustanovljena okrožja, ali tudi če ta še niso ustanovljena, imenuje župni zdravniški odsek za gotovo okrožje ali gotovo število društev svoje poverjenike, ki imajo dolžnost, da v teh društvih nadzorujejo poslovanje zdravniških odsekov, da v primeru potrebe svetujejo in pomagajo ter o svojem poslovanju poročajo župnemu zdravniškemu odseku.
111.	Pri Jugoslovenskem sokolskem savezu se ustanovi s a v e z n i zdravniški odsek.
Širši savezni zdravniški odsek obstoji iz vseh predsednikov župnih zdravniških odsekov in ožjega saveznega zdravniškega odseka, ki se sestavi iz zdravnikov, članov sokolskih društev v mestu saveznega sedeža. Ožji savezni zdravniški odsek tvori predsedništvo širšega saveznega odseka; njegov član je tudi delegat saveznega tehničnega odbora, v tehnični odbor pa pošlje zdravniški odsek svojega delegata. Oba savezna zdravniška odseka poslujeta po posebnih poslovnikih, ki jih izdela zdravniški odsek sporazumno s saveznim tehničnim odborom, oziroma saveznim prednjaškim zborom.
Saveznemu zdravniškemu odseku pripada vodstvo in nadzorstvo vsega zdravniškega poslovanja v njegovih posebnih nalogah, in sicer:
a) Izdaja vsa navodila za poslovanje župnih in društvenih zdravniških odsekov, prejema poročila in predloge teh odsekov ter nadzira podrejene odseke.
b) Vodi kontrolo o epidemijah v državi ter odreja profilakso posebno v primerih večjih pokrajinskih in saveznih zletov.
cJ Preskrbi saveznemu tehničnemu odboru za savezne predn jaške tečaje primerne predavatelje v svoji stroki.
č) Skrbi za čim obširnejšo literaturo v svoji stroki za vse jugo* slovensko Sokolstvo. V ta namen se določi v saveznem zdravniškem odseku poseben redakcijski odsek, ki deluje sporazumno z uredniki saveznih glasil.
d) Zbira materijal za znanstveno raziskovanje in študij telesne vadbe ter materijal za teoretski in praktični pouk prednjaštva v onih predmetih, ki spadajo v stroko zdravnika.
e) Organizira zdravniško službo pri večjih zletih ali nastopih Sokolstva.
* * *
Posebna materijalna sredstva, ki jih potrebujejo zdravniški odseki za vršitev svojih nalog, dajejo društveni odbori, župna starešinstva in savezno starešinstvo. Kredite naročajo zdravniški odseki, kakor tehnični organi, sporazumno s tehničnimi organi potem svojega
33fi
C (J K O JI C K И Г JI Л C IIII K
1923/Х1-ХИ
skupnega zastopnika v upravnih organih; razen tega pa naj bodo, če okoliščine to dopuščajo, zastopniki zdravniških odsekov tudi člani društvenih odborov, župnih starešinstev in saveznega starešinstva.
* * *
V	zvezi z. ustanovitvijo zdravniških odsekov in izpeljavo njihovega poslovanja naj se pospeši tudi izvedba saveznega sklepa glede obvezne telesne vadbe članstva, ki ni še izpolnilo 26. leta.
Oprostitev posameznikov iz higijenskih ozirov se sme izvršiti samo na podlagi izpričevala društvenega zdravnika ali društvenega zdravniškega odseka.
MIROSLAV AMBROŽIČ:	(Nastavek.)
Sokolska vaspitna metodika
7. Opšte opute za postupanje s piiomcima prema njihovim individualnim osobinama.
Kad si upoznao sposobnosti i osobine svog pitomca, obazireš se na nje koliko ti je moguee više, jer time olakšavaš kod njega proces vaspitanja.
U tom pogledu moramo imati u vidu da če pitomac napredovati tim brže, čim su povoljmie okolnosti njegovog vaspitavanja. Vaspitač mora se starati, da pruži pitomcu sve dopustive pogodnosti; stoga mora uzimati u obzir pitomca onakvog, kakav je, a ne onakvog, kakav bi imao postati. Svako nasilje je u tom slučaju štetno, a naša je svrha uspeh, i to što brži uspeh, radi toga moramo pitomca postaviti u okolnosti, koje samo potpomažu njegov napredak.
Več se naš sokolski telovežbeni sustav odlikuje u tom pogledu pred svima drugima. To pak pre svega svojom raznovrsnošču. Svakom čoveku treba dati stanovitih promena; beskonačno ponavljanje jednog te istog umori čoveka, bude mu otužno, odbija ga. Tako nam sigurno ne bi bilo moguče privuči k telovežbi sve slojeve naroda, kad bi iz dana u dan ponavljali samo stanovite vežbe, koje bi rriožda koristile telesnom ustroju a koje ne bi pružale promene i ne bi bile svakog dana raznovrsne. Ne možemo i ne smemo računati time, da če svako, ko nas ie našao u vežbaonici, medu nama i ostati iz pukog narodnog oduševljenja ili iz pukog ubedenja, da ie sokolski rad koristan. Za takvu stvar ima uopšte premalo oduševljenja, ubedenja i za ubedenje potrebnog rasudivanja. Tudi narodi nam se dive, što uopšte možemo uzdržati svoi uzgoj, jer ne dopuštamo u svojoj organizaciji jednostranog športa, koji je prijatan i kojim si pomažu tude telovežbene organizacije. Ali naš sustav ima mnogo raznovrsnosti, toliko, da svaki telovežbeni čas može biti zanimljiv i privlačiv, samo da su prednjači na svom mestu, bez obzira na druge stvari, u kojima se sokolsko vaspitanje bitno razlikuje od drugih telovežbemh organizacija i koje doprinose po-voljnijim okolnostima, u kojima treba da se nalazi pitomac.
Te povoljnije okolnosti pak jesu baš u metodi sokolskog vas-pitanja, i. j. u metodi, koja odgovara sokolskim načetima.
Prema sokolskim načetima vaspitač je svome pitomcu brat, koji hoče da mu pomogne do što uspešnijeg telesnog, duševnog i moratnog napretka, radi toga mu mora pružati što povoljnije uslove za to.
Načelo pak, po kojemu se moramo u tom pogledu obzirom na pojedince ravnati, jeste: upotrebi vrline pojedinca i iskoriščuj ih za njegovo dobro kolikogod je najviše moguče te imaj obzira s manama do krajnje dopustivosti. Vrline neka idu k uspesima i neka rode nove vrline, a mane obzirnošču odstranjuj te imaj strpljenja, jer priroda nije nadarila svakoga jednako a pitomac ti je poveren za to da ga popraviš.
U tom smislu mora se prednjak obazirati na telesnu uspelo st pojedinca.
Kao merilo telesne uspelosti možemo uzeti stanovite vežbe, koje pojedinac ovladava. Tako n. pr. možemo uvrstiti medu početnike one, koji su baš došli u vežbaonicu, ne znaju još kako če na preču ili se teškom mukom iz visenja u potkolenju dovuku gore. U višoj vrsti bili bi oni, koji več znaju upor usklopce; u još višoj oni, kojima uspe napraviti upor u zanjihu i t. d. Ali medu pojedincima u tim odelenjima nalazimo još uvek velike razlike. Jedan ima posebne telesne — potpunoma telesne — vrline, drugi opet telesne slabosti. Tako nalazimo n. pr. vežbače, koji brzo napreduju na spravama, a slabo skaču, ili izvode teške vežbe zamahom a kod vežaba vuče-njem zaostaju, ili obratno. Druga razlika, koja se pojavljuje kod pojedinaca, je ta, da su jedni spretniji od drugih te da su jedni po naravnoj konstituciji tela jači od drugih i tako lakše napreduju nego drugi.
Sve te razlike nalazi prednjak u jednom odelu i na te razlike mora se obazirati. Od svakog pojedinca sme tražiti samo toliko, koliko on u istinu uzmogne, ujedno pak mora sile i sposobnosti pojedinca napeti do krajnje granice.
Točna pravila o tom, koliko se prema torne može od svakoj pojedinca tražiti, ne možemo dati; precizno opredeljenje pojedinih stupanja opšte ili specijalne telesne uspelosti nemoguča je stvar; ali duga praksa, u kojoj si pažljivo sledio razvoju pojedinaca, daje ti pouzdano merilo, prema kojem se krečeš koliko toliko, a što je više moguče u takvim granicama, u kojima je moguč brži napredak, ujedno pak moraš paziti na to, da koga preteranim zahtevima oteraš. Uvidavnost je tu potrebna, a ta je moguča samo u pred-njaka-vežbača. Tu nema nikakve sumnje, da je dana moguč-nost prosudivanja pre svega onom, koji je mnogo vežbao i u telesnim vežbama postigao velike uspehe. Najmanje pak, što se može od vode pojedinog odela zahtevati, je to, da je od svih u odelu na-lazečih vežbača najbolji. Teoretično učenje telesnih vežaba je po našoj metodi nemoguče. Prednjak, koji ne ume da pokaže i ras-iumači vežbu, dosadan je, nema dovoljnog pobudujučeg upliva i može svakog časa postati smešan. O izuzetku u tom pogledu
možemo govoriti jedino u primeru starih prednjaka i načelnika, koji su bili najbolji vežbači i kojima su radi starosti telesne sile več popustile i koji vežbaju zreliju braču, n. pr. prednjačke zborove. Ovakav prednjak može vežbe, koje je več izvodio, a danas ih više ne može, ili vežbe, koje bi bio mogao izvadati u najboljoj dobi svojih telesnih sila, danas imenovati, naznačiti i točno rastumačiti, upozoriti na pogreške a može kazati i u čemu su te pogreške i što treba učiniti,*da se pogreške odstrane.
Prema telesnoj uspelosti vežbači su več u napred rasporedani; odelenje vežbača sastoji se prema tome od približno jednako uspelih. Ali, usprkos tome nalazimo, kao što smo rekli, još uvek znatne razlike medu pojedincima. Te razlike pako neka prednjak razlikuje pre svega prema tome, da li potiču
a) od volje pojedinaca, ili
b) od sposobnosti pojedinaca.
Mnogokome su stanovite vežbe neugodne radi toga ih neče; druge su mu vežbe ugodne, radi toga bi izvadao samo te. S druge strane mnogokoji pored najbolje volje ne može, jer je n e o k re t a n i ne može vežbu shvatiti. U prvom pogledu dogodi se mnogo puta, da svi vežbači u odelenju ne vole nekih sprava ili nekih grana telovežbe, tako da ceo odeo dode u loše raspoloženje, kad ga vodiš na stanovitu spravu.
Prednjak u tom pogledu više puta stoji pred veoma teškim pro= blemom. Mnogi prednjači pak rešavaju to pitanje veoma jedno-stavno: prilagode se odelenju i izostavljaju nesimpatične grane, ili, ako toga radi reda i strogog načelnika ne mogu, — odmaraju se kod nesimpatične sprave. Ali to je sasvim pogrešno; prednjači, koji tako rade, loši su sokolski vaspitači. Zadače prednjaka su sasvim drukčije.
Ako se radi o pojedinom slučaju u odelenju kad opazim, da se samo jednom pojedincu dotična vežba ili grana ne svida, i to uvek, kad taj pojedinac dolazi u položaj, da bi morao vežbati u to j gram, onda moram nastojati posebnom brigom, da več kod vežbanja odelenja ili takozvanog redovitog vežbanja pridobijem vežbača za njemu neugodnu granu ili vežbu. To mogu postiči time da pobudim za tu granu poseban interes vežbača na taj način, da mu prikažem onako kako treba značenje te grane u sistemu ili da pokazujem u toj grani takove vežbe, koje če postepeno pobuditi veče zanimanje. Ako pak u odelenju, kod redovite telovežbe, ne mogu uspeti, onda se tog pojedinca neopaženo latim i kod slobodne telovežbe, kad vežba svako za sebe što mu drago. Onda se bavim njime temeljitije i postiči moram pre svega jedno: da moj štičenik dode do znatnog uspeha u vežbi, koja mu je neugodna, ili u grani, koja mu je neugodna. U tom trenutku je položaj promenjen, pobudi se zanimanje za tu granu i zadača prednjaka je, da to zanimanje uzdržava i povečava.
Kako s pojedincima, postupaj i sa celim odelenjem u gore na-vedenom primeru. Kad se odelenju vežbanje koje vrste ne svida, tražt uzrok tomu pre svega u samom sebi; tako češ ga obično i najprije nači. Jer prednjakova dužnost je, da napravi vežbanje
/animljivo, a io u svakoj grani. Ako dakle vidiš, da se stanovita grana tvom odelenju ne svida, spremi se za tu granu tim bolje, traži ra/ličite i lepe vežbe, nove vežbe te grane, da se vežbači ne dosaduju i da pobudiš zanimanje. Tako n. pr. možemo uopšte opažati, da članstvo ne vole zajedničko vežbanje prostih vežaba i redovnih vežaba. U najviše slučajeva je članstvo čak u pravu, jer prednjači vode ovakovo vežbanje neispravno. Kod prostih vežaba nije dovoljno, da stojiš pred članstvom i brojiš. Naprotiv: živeti i osečati moraš sa svakim vežbačem posebice; sve moraš pregledati u trenutku i sve opaziti, da pomogneš i pokazuješ, popravljaš i potvrduješ, gde je potrebno i uvek, kad je potrebno. Pa i vežbe moraš izabrati tako, da članstvu gode zbog raznovrsnosti, lepote, novosti i živahnosti. Samo po sebi se razume, da moraš biti za vežbanje temeljito spremljen, da se nikad ne domišljaš, što češ sada. Isto vredi još naročito za vežbanje redovnih vežaba. To pak naročito, jer u redovnim vežbama ncmaš baš osobito bo-gatog izbora. Ali usprkos tome može biti vežbanje ove grane veoma zanimljivo, ako ju učiniš živahnom, ako se ne ponavljaju uvek jedne te iste zapovesti i ako vežbanje redovnih vežbi udesiš tako, da se isto ponavlja tek nakon nekoliko sedmica te ako pozornosti vežbača ne napinješ bez potrebe.
To navadamo kao primer, koji ima da služi prednjacima za sve grane i to podjednako obzirom na sve vežbače, obzirom na pojedina odelenja i obzirom na pojedine vežbače, kojima se neke Vežbe ne svidaju. Tu neka vredi pravilo: Pob udu j zanimanje, koje dolazi s uspehom. To vredi takoder za one vežbače, koji više vole n. pr. vežbe vučenjem, nego vežbe zamahom, i slično. U onom što vežbači ne vole, treba postiči uspeh, onda nenaklonost isčezne sama po sebi.
Drugu pažnju posvečuj sposobnosti pojedinca. Bezbroj puta nailaziš na vežbača, koji je dovoljno jak, ima najbolju volju ali n e o k r e t a n je. Neokretnost je nedostatek koordinacijskog talenta1. Budi dakle prema neokretnom bratu krajnje obziran, čuvaj ga od svakog podsmevanja i bavi se njime više, jer je tvoja duž-nost, da ga naučiš okretnosti, što če uz ispravnu pouku skoro uslediti. Pre svega mu pak moraš pomagali, da pojedina gibanja razdeli (rasčlani), da uvidi prelaz iz jednog položaja u drugi i t. d., dokle ne uvidi čitavo, pa bilo i komplikovano prelaženje ili gibanje. Ako imaš u odelenju samo jednog nespretnog i ako nije potrebno svim ostalima pokazati rasčlanjenje stanovitog gibanja, moraš to
-	pokazati njemu samomu, razgovetno i tačno; to pak ne možda preko volje, nego, kao što se razume samo po sebi, tako, da ostane razlika izmedu njega i ostalih koliko je moguče neopažena.
Konačno opažaš kod nekih vežbača, da im baš stanovite vežbe ne idu. Svugde su spretni i normalno napreduju, ali dode neka vežba, koja mnogo puta i nije komplikovana, i ne mogu je shvatiti.
1 Koordinacija je sposobnost, kojom čovck urcđuje napinjanje i napetost, odnosno popuštanje pojedinih mišića ili skupina mišića u svrhu izvodenja stanovite kretnje. Koordinacija vrši se hotimično ili poluautomatično i podvržena je vežbi.
Ovakovi primeri doduše nisu česti, ali, ako ga opaziš, ne smeš preči preko njega. Potrudi se da nadeš, što u tom slučaju vežbač ne razume, to mu rastumači baš u tančine, pokaži mu više puta i potrudi se s njim i van redovite telovežbe, da ga naučiš, jer i sitan neuspeh može ti vežbača za uvek odvratiti.
Nikad pak ne sme prednjak zanemariti kojeg svog pitomca na taj način, da mi^li: «Ako ti ova vežba ne uspe, pa neka bude tako, ili pak potrudi’se sam.» lstina je, da se mora pitomac truditi sam, ali dužnost prednjaka je, da mu taj trud koliko je moguče smanji, da mu olakša napredovanje.
Ovo vredi i u drugom primeru razlike medu pojedinim pitomcima, koji smo naveli u prijašnjem poglavlju, t. j. u pogledu d a r o -vitosti i obrazovanja pojedinaca.
U tom pogledu su kod nas zbilja velike razlike. U jednom ode-lenju možeš imati najdarovitijeg i pokraj njega slabo darovitog; naučnjaka pokraj prostog čoveka bez posebne obrazovanosti.
Veča darovitost pojedinca može biti opšta, tako da može duševno razvijeniji brže shvačati vežbe i zbog toga brže i napreduje; dok je za duševno manje razvijene napredovanje teže, premda to nije pravilo, jer za napredovanje u telesnim vežbama dolaze u obzir u prvom redu telesne vrline, pre svega fizička sila i okretnost, kojih pak i najbolje duševno nadareni često puta nemaju. Ako uzmemo dakle samo fizičko uspevanje pojedinaca, moramo gledati na to, da nenadarenim pružimo potrebnu potporu, koja nadarenim nije potrebna. Razliku pak ne smemo činiti u lošem smislu, isto vredi u pogledu moralnog i duhovnog vaspitavanja, koje ide upo-redo s čisto fizičkim.
To što neko razume odmah, moraš drugima kazati više puta ili razgovetnije, da te razumiju. Ako je neko več razumeo, ne treba tumačiti iznova.
Premda je darovitost nešto sasvim drugo nego obrazovanost, ipak obrazovani več zna ili lakše razume, nego neobrazovani i nenadareni. Dakle vredi razlika i obzirom na obrazovanost.
Pravilo, koje treba u tom pogledu da važi za svakog prednjaka, jeste: Govori i tumači uvek razumljivo; govori samo ono, o čemu sam osečaš, da je istina. Ne pričinjavaj se učenim i uzvišenim nad drugima a ne govori ni o stvarima, kojih ne razumeš pot-p u n o m a. Stvari, kojih ne razumeš, prepuštaj onima, koji ih razumiju. Ako pak uvidiš, da neko teže shvača, potraži priliku, da mu to rastumačiš van ode* lenja, pri torne ne budi nikad nametljiv.
U manje obrazovanih gledaj da pobudiš volju za obrazovanje te im potom priskrbi sredstva za samoobrazovanje. Iskoristi i van redovne telovežbe priliku, koju u Sokolu dobiva manje obrazovani vežbač za direktno obrazovanje. Neprisiljeni razgovor s obrazova-nijim članovima, predavanja i knjižnice neka slede vežbama, koje osvežavaju duh i prouzrokuju veču gipkost mišljenja.
S tim u vezi stoji i obzir na zvanje pojedinca, što navadamo docnije.
Treče, na što se mora obazirati prednjak kod vaspilavanja je tempera menat pojedinca. Temperamenat dolazi kod izvo-denja vežaba, ako daš dosta prilike za to, do potpunog izražaja; mrtvilo pojedinca, koje je najčešče posledica njegovog temperamenta, isčezne kod primernih vežaba i ispravne pobude, ali veliki flegmatici obično ipak ostaju flegmatici. Ipak to nije nikakva nesreča, dok slede disciplini i ne ometaju uredno vršenje vežbovnih časova. U toliko se može čovek na njih i oslanjati. Naprotiv su sangvinici i kolerici često opasni po disciplinu, premda ima njihova telovežba više «elana». Oni lakše padnu u raspojasanost, nego mirniji temperamenti. Stoga drži žešče temperamente u večem zaptu — ali ne budi bezobziran ni prema ovima, ni prema onima. )er toliko vlastitog, koliko ne smeta opštoj disciplini i redu treba pustiti svakom u. Jedino na taj način moguče je uzdržati medu pitomcima dobro ras-p o 1 o ž e n j e, koje je neophodno potrebno pri sokolskom vaspi-tanju, gde je svako nasilje isključeno.
Nadalje imamo medu svojim pitomcima veoma različite značaje. Kakvoču značaja, koji ie tu mišljen samo s etičkog gledišta, nije moguče tako brzo ustanoviti; tek s vremenom se pokazuju dobre i takoder loše strane; a i to obieno nije dovoljno, da bi mogao sa sigurnošču izreči svoj sud. Ali i toga prednjaku ne treba, jer njegova zadača nije, da sudi, več da upoznaje mane pojedinca i deluje protiv njih svima raspoložljivim sredstvima. A baš u tom pogledu se mnogo greši, ta to je najteža strana našeg vaspitavanja.
Poseban upliv na čovečji značaj izvada sokolsko vaspitavanje samo po sebi: okolina, u koju dolaziš; jednakost s drugima; plemenite težnje, koje upoznaješ i bratski medusobni odnos; junačke vežbe, fizički napor, kojeg podnosiš dobrovoljno; čvršča volja, koju dobivaš direktno od redovite vežbe, sve to upliviše p o v o 1 j n o na značaj pitomca. Usprkos torne se od vremena do vremena pokazuje koji loši potez u značaju, kojeg pitomac pokušava ugušiti jakom voljom, ipak mu to ne pode uvek za rukom. U iakvom je slučaju pozvan prednjak, ali ne, da nastupi propovedanjem, več bratskom opomenom u podesnom času i na podesnom mestu. Ta opomena mora imati oblik, koji ne vreda i ne treba da se izvrši baš pred odelenjem. Ako uvidiš, da je bolje, opomeni ga samog, da drugi to ne čuju. A ne zaboravi nikad, da mora vaspitač poznavati čovečje mane i da ne sme biti sudija, nego prijatelj, brat, koji ne 'osuduje i zabacuje, več vaspitava i popravlja. Ne preziri, več pomaži! Kao što lečnik celi rane, tako odstranjuj mane, to pak pre svega dobrim primerom.
Nešto drugo je, ako uvidiš, da imaš posla sa potpunoma po-k v a r e n i m čovekom, koji kvari i druge. U takvom se slučaju posavetujte u prednjačkim /borovima i javite stvar i upravnom odboru; nikako pak neka ne postupa prednjak prenaglo i nepro-mišljeno, jer takovi su primeri veoma retki, a treba da se temeljito promisle, jer se baš u tom pogledu možemo lako varati.
Pri vežbanju odelenja moramo se nadalje obazirati na z v a n j e po j edinih vežbača. Svako, koji radi preko dana u svom zvanju, dolazi na telovežbu više ili manje u m o r a n. Umornost pak je različita, i na io se mora prednjak obazirati. O toj stvari se na ovom mestu još ne možemo upušiati u tančine, jer ćemo to učiniti docnije, kad budemo pre toga več raspravljali potanje o postanku umornosti i važnosti u pogledu higiene i primernosti vežaba za pcgedinca. Sada samo upozoravamo na tu činjenicu uz primedbu, da duševno umornih ne smemo previše napinjati vež-bama, za koje treba posebnog napora živaca i duševnih organa, kao što su takove vežbe pre svega pogodne za one, koji u svom zvanju rade pretežno fizički naporno. Dalje moramo pri svakom vežbanju i kod svakog pojedinca nastojati oko toga, da jednostrane napore njegovog zvanja dovedemo u primerenu ravnotežu s telesnim vežbanjem.
Konačno smo rekli u prijašnjem poglavlju, da mora predniak poznavati privatne prilike, u kojima pojedinac živi. To je potrebno, da si uzmognemo tumačiti eventualno neveselo raspoloženje ili i preveselo raspoložen je pito-maca. Ni jedno ni drugo ne možemo mu zameriti, ako ima razloga za to; najviše što možemo učiniti je to, da uplivišemo svojim ras-položenjem, koje mora biti u prednjaka uvek vese 1 i j e. Stvar takta pak je, da ne pokazujemo veselja, naročito ne preteranog, onome, koji ima dovoljno razloga, da bude žalostan. Time i ne bi postigli svoje namere. Budi dakle 11 tim stvarima uvek do krajnosti ob žira n. — Drugo je pitanje hrane. Mnogo-koji živi u materijalnoj nestašici i nema tolike jake i izdašne hrane, koliko je potrebno zdravom i urednom vežbaču. U loše hranjenog čoveka brže nastupa i umornost, nego u normalno hranjenog. Pazi na to, i pomozi, koliko ti je moguče, ali uvek u takvom obliku, koji je za Sokola primeran!	(Nastavićese.)
DUŠAN M. BOGUNOVIĆ:
Beg
Beg je deo vežbanja, koji nas prati od najmlade pa do najstanje dobe ljudskog života. U telesnom odgoju školske i sokolske dece, on se kao posebna metodska jedinica vrstava u proštu telovežbu, te kao takav on se preduzima u I., II., III. i IV. razredu osnovnih škola (t. j. od 6,—10. godine). Beg je i pomočno srestvo kod ostale vežbe bilo kod skoka, redovnih vježbi i t. d. I tu se on nalazi, ali mu je način sasvim drugi, nego kad se uzima kao posebna metodska jedinica za natecanje. koje se takoder u razdiobi dečjega vežbanja od 6. do 10. godine mora negovati, ako hočemo da sustavno od-gojimo decu u ovom delu telesnoga odgoja. Osim toga beg je temelj proste telovežbe, i ako se to n. pr. kod baeanja kamena ili diska ne opaža. Osim toga beg je najizdašnije vežbanje za mladež, jer ima jak učinak za ojačanje unutrašnjih organa (pluča, srca). A 11 istinu snaga tih organa je temelj zdravlja i jačine telesne, a
nikako varljiva snaga mišičja. Za ovo nam tvrđenje kao poivrda služi razvitak telovežbe u opšte, iz koje vidimo, da je kod svih kulturnih naroda, koji su se bavili telovežbom kao središtem kulture, beg bio jedno od prvih sredstava. Setimo se samo Grka, Nemaca, Engleza, Francuza i t. d. I radi svoje važnosti, on se mora i u našoj školi i Sokolstvu negovati.
Beg stavlja u akciju skoro dve trećine svekolikoga mišičja. Rad tolikoga broja mišičja, dejstvuje na kolanje krvi, disanje i izmenu materije.
Kolanje krvi ima to zdravstveno značenje što dovada u telo dosta kisika koji je najpotrebniji da pobudi svekolike unutrašnje delove ljudskog tela na radnju. A pokraj toga kisik je potreban pri poznatoi fizičkoj delatnosti, kod koje se u mišičju spaljuje kod gibanja organska materija, menjajuči tim putem u životnu snagu.
Kod večega mišičnoga rada, treba i više kisika, i zato srce mora svoju delatnost povečati, da krv brže kola. No — načelo zdravstveno je, da kod telesnoga vežbanja ne umaramo srce. Tom načelu je u mladosti udovoljeno več samom prirodom i to time, jer je prerez (promer) kucavice u deteta i obzirom na srce razmerno velik, tako da srce radi veoma lako (radi toga dete je u begu mnogo spretnije nego odrasli).
Pluča dodavaju krvi kisik. Ona moraju kod bega mnogo jače (intenzivno) da rade, da mogu dati potrebno mnoštvo kisika. Istodobno izlučuju pluča kod izdisaja za telo otrovni ugljični dioksid (CO2), koji je postao kod sagorevajučega procesa; taj se plin iz mišičja kroz pluča odvada krvlju.
Pluča, koja za vreme mirovanja rade samo malim delom povisuju prema potrebi dihaču površinu; inače neradljiva mesta, u kojima se rado usade bacili, na taj način se provetravaju. Značajno je to, da tom delatnošču dobivaju pluča na objamu, a priučavaju se dubljem disanju, čime postaju sposobnija za dodavanje veče množine kisika, i to znači da takova pluča izdrže mnogo dulje ustrajan rad. A to je za buduču telovežbenu sposobnost i za život veoma važno.
Sagorevaju ona staničja samo rezervu, čime se telo pomladuje. Naravno i beg bi mogao sve radnje mišičja umoriti, kad bi trajao dugo. Tim bi potreba materije bila prilično velika i išla bi na račun razvoja tela. Zato izostavljamo kod vežbanja dece trajni beg, a vežbamo mnogo beg 11 brzini na kratku udaljenost.
Kod vežbanja dece u begu, moramo paziti da ne napinjemo ptrvni sustav jer dači su več i u školi dosta umoreni. A mi moramo biti svesni da svaka preteranost duševna .U fizička samo )c štetna zdravlju deteta. Pošto je beg sloška mnogih veoma poznatih, pravilno mnogo opetovanih pokreta (poluautomatskih) ne treba mozag davati mnoge energije. S toga razloga, beg je jedan od najboljih sredstava za odmor (oporavak) duševnoga rada.
Iz iskustva odgojno-telovežbenoga znamo, da beg u brzinu po-buduje u dece ponos i snagu, da uteče više nego njegov drug. Tako se rada natecatni duh spojen sa duševnim procesom slave. Natecanje je i sredstvo, da se mlitava deca trgnu i da napnu svoje
sile do skrajnosti, da i oni postignu cilj. Osećaj natecanja prenaša se i na ostalo vežbanje. A gdje vlada osećaj natecanja, tamo je vežbanje živo i zammljivo.
Na osnovu tih fizioloških i pedagoško-odgojnih učinaka, beg je najmočnije i najsvestranije srestvo za telesni odgoj dece.
Osnovni položaj za beg jeste n. pr. o Vaj: Ispred deteta napravi se črta, koja označava granicu do koje smiju da budil prsti leve noge. Leva noga (prsti) jesu do črte i ne smiju prelazih crtu. Leva noga je nagnuta, desna je opružena za dobar korak natrag (stopala na zemlji). Trup nagnut napred (glava, trup i desna noga u istom pravcu); ruke u pesti zaručno van, dlanovi smeraju napred unutra. To je položaj «mirno» za beg. U tom položaju čeka, dok učitelj, koji stoji iza njega ne da znak rečju: «sad» ili zviždaljkom. Čim učitelj (voda) dade znak, dete se otisne snažno napred desnom nogom, uspravi se, ruke skvrči i beži na prstima cilju. Rukama za vreme bega do cilja mora slobodno kretati, prsa izbočiti, da se raširi grudni koš i lakše prima kisik vazduhom, koji sad ulazi brže nego kad je dete u mirnom položaju. Tome procesu služi i gibanje ruku. Kad se dete približi cilju — baci se na konac (koji se može lako rastrgati) ruke raširi; posle cilja uspori trčanje i pode koracima do mesta od kuda je pošao.
Način vež banja bega kod dece. Decu treba najpre kao pojedince naučiti osnovni položaj i beg. Tek kad deca nauče osnovni položaj i beg kao pojedinci, onda ih treba sastaviti dvoje po dvoje prema videnoj spretnosti i jednakoj veštini bežanja. Kad se i to svrši, onda se tek pristupa begu sa čitavim razredom (četom) da se ustanovi, koji najbolje i najbrže beži i to na ovaj način. Decu razdelimo u tri ili četiri odelenja, t. j. prema broju, koliko ih ima. Ti u odelenjima stoje i/.a črte udaljeni pojedinac od pojedinca u odelenju za jedan korak. Kad su prva trojica ili četvorica begali i jedan od njih je bio prvi.taj prvi ostaje kao pobednik i čeka da se svi ostali izredaju i iz svake trojice ili četvorice ostaje pobednik, dok konačno ne ostane nekoliko pobednika. Sad se opet svi postave u odelenja po 3 ili 4 i oni se nateču kao prvi put, dok konačno ne dode do borbe izmedu dvojice, od kojih jedan ostane kao pobednik. Onoga koji je ostao pobednik neka se pohvali, da se tim deluje na ostale, da i oni drugom prilikom nastoje da pobede. Dobro je voditi spisak dece i vreme za koje probegne odreden put, da se vidi kako se napreduje postepeno u begu.
Preporučujem, da kad se nateču za pojedinačnu pobedu, da se preko celoga vremena u godini odredi ime za onoga ko pobedi, n. pr. ime: Šoko, junak, Vitez u begu za natecanje. To ime nosi sve dotle dok ga drugi ne pobedi. Ovo ime silit če onoga ko je pobedio da ga zadrži, a druge če siliti da dodu do toga imena.
Protivno od ovoga jeste kolektivno natecanje. U kolektivnom natecanju pobeduje ono odelenje iz kojega ostane najviše pobednika naprama drugim odelenjima. Ima odgojni učinak taj, da se deca bave za celinu (osečaj kolektivnosti). Ovako trčanje neka se odredi tri puta, t. j. jedan, dva, tri puta beže svi članovi odelenja, broj najviše pobeda u odelenjima jeste znak pobede. Odelenjima
neka se da ju imena a ne slova kao n. pr. Soko — Orao — jastreb; ili Tomislav — Dušan — Caslav; ili Kraljevič — Zrinjski — Obilic i. t. d. S tim se u dece pobuduje osečaj vrlina onih, kojih nose imena. Preporučujem kod toga, da se deci davši im imena, kaže glavne sadržine i odlike onih čija imena nose, da se na taj način duševno deluje na decu i natecanje dobije moralnu-odgojnu svrhu.
]oš treba spomenuti, da se beg vežba za lepa vremena samo u prirodi, nipošto u dvorani radi prašine. Stari nazor, da se kod bega udiše nosom, treba izbegavati i udisati zrak i ustima i to radi toga, jer je kod bega potrebna velika količina kisika i za to je potreban veči prostor da taj kisik dode u pluča a to su usta. Jame nosa nisu dostatne, da kod brzoga bega potrebnu količinu zraka udišu. lesmo h prisiljeni dihati samo nosom, to pluča ne mogu primiti kisika, koliko je potrebno kod spaljivanja materije usled bega, što je na šteiu brzine bega. Disanje nosom ima samo onda zdravstveno-obrambeno značenje, kad moramo bežati prahom, dimom ili na studenom vremenu, da se vazduh u nosu očisti ili zagrije.
lltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
llllllllllllllllllllllllllltllllllllllllllllllllllllllll
iiiilllllliiililliiiiin liiiiliiiiiiliiiiiiiiiiiiiiiiliiiiiiiiiiliiiiiiiiililliiiiiilili
ZDRAVSTVO
.iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
iitiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
llllllllllllllllllllllllllllllllIIIIIIIIIIIIIIUIIIIIIII
Др. МИРКО ЧЕРНИЧ (МАРИБОР):
O пегавцу
Пегавац je био у Словенији до преврата потнупо непозната болест. Тек у јесеи 1918./1919. годипе донели су је из Р.усије ратпв зароб-л>еници враћајући се кућама; тада се разболело неколико десетина људи, који cv се лечили у Љубљани и Марибору. Али је била та болест позната у Србији и у Боспи, јер је тамо код куће. Пегавац је оиај иомор, који је децимирао српско племе у време најгоре не-иоље у светском рату. Како се та, болест јавља v невољи за време рата n других народпих песрећа, за време којих народ ооиромаши и ради тога не може да ее нобриие за хигијенске услове живота иотребно је да се с њом упознамо. Ту i;yry треба да упозва иарочито Соколетво, које има узвишен позив да се баш у левољи покаже као вођа и иомоћпик народа.
Пегавац је прелазна или кужна болест чијег узрочиика jour ио-уздано ne знамо. Утврђено је да се узрочник пегавца држи у крви ,ii да не нрелази са човека на човека непосредио него да га преноси у m. Уш је дакле код пегавца опај мост преко кога се болест шири, еличио као код маларије комарац (anopheles). Како се узрочник маларије развије у комарцу до стушва, да постане опасан исто тако мора и узрочник пегавца да још у уши дозри да се може преиети na другог човека. Да се дакле пегавац може пренети потребио је да ое уш на пегавичавом болеспику насрче први, с крвљу пређе и узрочник пегавда у уш гђе дозри. Тако дозролог узрочника пренесе уш иа здравог човека, кога угризе и тим пшри болест. Само једаи једини ујед окужепе уши доста је да се пегавац пренесе.
346
СОКОЛСКИ ГЛАОНИК
1923/Х1-ХН
Главни пренашач пегавца је бела или телесна (пртена) уш, која живи у оделу и рубљу, па и друге уши које живе паразитски на човеку иису баш безазлене. Ради тога се морамо исто тако борити иротив беле као и против уши, која живи у коси на глави као и иротив уши која живи у длакама по другим деловима тела, Све три врсте ушију живе у неиосредиој близини човека и хране се од њега сишуКи му крв.
Да је уш у •истину пренашач пегавца и по свој прилици једини нренашач доказују следећи огледи: Ако узмемо уш, која је била на негавичавом болссиику и пренесемо је па мајмупа, оболи оп од иегавца. Ако брижл>иво очистимо пегавичавог болесиика од ушију и метпемо га у постел.у с болесником, који је болостаи од друго какве болести или са здравим човеком, који пема ушију неће му со догодити ништа.
• У Пољској је за време светског рата неки професор спавао у постељи с пегавичавим болеслшком, који иије имао ушију па није оболио.
Није сврха овог члавка да опишем кад узрочник пегавице у уши дозри или до кад је уш, која се окужила на пегавичавом опасна и т. д. Биће доста ако иагласим да без уши нема пегавца и да само један ујод окужене уши пренесе болост. Па не само уш, која је сама сиоала негавичаву крв, преноси негавац, што кужне су и уши и гњиде, које уш излеже, односио уши, које се развијуиз гљнда окужене матере.
Из тога следи да није доста у борби иротив пегавца да унишгимо само уши вего морамо затртв и љихове гњиде да спречимо раши-рење болести.
Кад смо дакле сазнали, како се пегавац преноси, одмах нам је јасио, зашто се та болест шири тако страшно баш за време рата. Рат је време, кад се миого људи скупља у тесне просторије, кад се људи не могу довол>но да брину око чистоће, пе могу редовно да се умивају и преоблаче; за време рата уши добију прилику да се размпожавају. Исто he се догодити ако парод нагло осиромаши. ако живи нехигијенски, ако је заостао и нечист.
Погледајмо сад болест саму!
Кад заражена уш угризе човека пе оболи овај одмах. Као и ири свим другим заразпим болестима, нотребно је и код пегавца пеко време да болест избије. То време од заразе до ирвих знакова болеоти зове ое инкубација и траје код разних болести различито дуго. Код иегавца се рачуна поиречно ва 9 дана. Од прилике после 9 дана заражеии човек одједанпут се разболи: тресе га дрхтавица, добије твмпературу 39—40 ступњева, боли га глава, оставља га сиага и oceha умор, не може да спава, мути му се, у образу је грозничаво црвен; не једе му се али ra мучи странша жеђ; очна белипа иостаге црвеикасто мутна. То траје 4—(» дана. Четврти или пети а обичио шести дан покажу се знатни звакови пегавца. По трбуху и плећима, но рукама и ногама, но длаиовима и табапима избију као просо или лећа волике бледоцрвеке пеге. Ако их притиснемо прстом не-стане их за моменат па се опет појаве. Тај осин се шири два три
дана и тгокрије све толо осим нрата и образа, само се ретко покаже и на чслу.
Док је прве' седмице болесиик силно иемиран, фаптазира, баца се рукама и когама, хоће да се дигне из постел>е и каткад лети према ирозору, ностанс друге седмице апатичаи: лежи скврчен у постељи и ие брине се ни за шта; само му прсти немирно пребиру тамо амо, руке и иоге му се трзају као да их електризирамо, иде нода се. Некако 12. дан се болест преокреие: врућина нснадно надне, измученог болесника свлада тврд сан из кога се пробудн као ирепорођен. Осип ио мало ишчезне и кожа болосникова почне да се, љу.шти ио читавом телу, спада с љега; апетит сваки дан расте и реконвалесцепт ,је иа нуту свога оздрављења. Снага му ое иолако враћа, само срце и живци ге опораве. се татсо брзо и оздраве пот-пуно тск после неколико месеци. Остане му само успомена на дивље фантазије страшне болести. Ко год је једаппут преболио ову болест обичио је не добије више; ои постане имун.
Омртност је код пегавца врло различна. У уређепим болницама их умире 6 од сто а у нссређошш приликама болест покоси и 50 % болесгика, т. ,ј. сваки други умре.
Како со пегавац лечи, то препустимо лечиику и болницама. Важно је како he нелечник и Соко иомоћи да се болест не шири, да се енидемија спречи.
Видели смо да болест препоси уш. Где иема уши тамо нема ни пегавца! Докле борба против легавца је борба иротив ушију. Уни-пттимо уш n њен заметак, гњиду!
Где год со иојави пегавац у више случајева, тамо је потребно да се уреди заразна болиица, којој мора бити оспова: добро уређено место за чигаћење од ушију. Најпре морамо болесника очистити од ушију и то тсмел^нто. Ile само да несме виједна уш остати на н.ему. него се и све гњиде морају затрти. Болесвика треба од главе до псте обријати да ие остане на њем шг једна длака, затим га окупати у млакој води, која ће ra јако освежити. Ове што год је било с, л.им у каком било додиру, ностељно и телесно рубље, одело, обућа и т. д. мора се или прокухати или у врућем ваздуху очистити од ушију.
То треба учипити ие само с болесником, него сс и кућа у којој ,је болесник лежао и сви стаиовници у љој морају очистити од ушију.
У оиштс треба иазити на чистоћу, нарочито на уши, ако се негде појави погавац, јер не само да су опасне болесиикове уши него и све оие, које су дошле с н>им у дотицај па се преселиле иа друго мрсто: на одело, рубље, лежај и т. д. Ако је болесник и чист потпупо од ушнју, na о н>им дође у дотицај здрав човек, који има упш овој или oi’o.j може иоћи за руком да дође на болесника и тамо сс окужи па ностапе опасиа за свакога кога угризе. Норетко се догађа међу запуштеним људима да таква уш пређе онет на свог првотног домаћина натраг и донесе му на дар пегавац.
Разуме се да је чишћење од ушију нарочито из ночетка за сваког !'оп])ијатно. Лли наметан човек мора ствар да схвати и кад је схвати не he се противити.
Где год се појави пегавац. тамо иека Соко буде очај, који пшри р 1зум<‘вање за ту болест, важност чистоће и чишћеља; које једино
може затрти епидемију. У опште нека буде Соко онај, који је у првом реду сам чист и примером, р<;чју п иером лрепоручује чистоћу свакоме и посвуда.
Dr.MIRKO ČERNIČ (MARlbOR):
O pegavici
Pegavica ali pegavac je bila v Sloveniji do prevrata popolnoma neznana bolezen. Sele pozimi leta 1918./1919. so jo prinesli iz Rusije se vračajoči vojni ujetniki in tedaj je zbolelo nekaj desetin ljudi, ki so se zdravili v Ljubljani in Mariboru. Pač pa je bila ta bolezen znana v Srbiji in Bosni, kjer je bila doma. Pegavica je lista morilka, ki je zdecimirala srbsko pleme v času najhujše nejevolje v svetovni vojni. Ker se ta bolezen pojavlja in širi samo v nejevolji, za časa vojn in drugih narodnih nesreč, pri katerih ljudstvo obuboža in zaradi tega ne more skrbeti za higiensko življenje, je potrebno, da se z njo seznanimo. Poznati pa mora to morilko zlasti Sokolstvo, ki ima krasen poklic, da se izkaže ravno v nejevolji kot voditelj in pomočnik naroda.
Pegavica je nalezljiva ali kužna bolezen, katere povzročitelja še ne poznamo zanesljivo. Dognano pa je, da tiči povzročitelj pegavice v krvi pegavičnega bolnika in da ne prehaja iz človeka na človeka neposredno, marveč da ga prenaša uš. Uš je torej pri pegavici tisti most, po katerem se bolezen širi, podobno kakor pri malariji komarec (anopheles). Kakor se razvije povzročitelj malarije v komarcu do stopnje, da postane nevaren, istotako mora povzročitelj pegavice v uši šele dozoreti, da se more prenesti na drugega človeka. Da se torej pegavica more prenesti, je potrebno, da se uš na pegavičnem bolniku nasrka krvi, s krvjo pride povzročitelj bolezni v uš, kjer dozori. In tako dozorelega povzročitelja prenese uš na zdravega človeka, katerega piči, in s tem širi bolezen. En sam pik okužene uši zadostuje, da se pegavica prenese.
Glavna prenašalka pegavice je bela ali telesna uš, ki živi v obleki in perilu, pa tudi druge uši, ki se pasejo po človeku, niso brez krivde. Zaradi tega se moramo enako boriti proti beli kakor proti naglavni, ki se drži las na glavi, in osramni uši, katere prebivališče so lasje na osramju. Vse tri vrste uši žive v neposredni bližini človeka, od katerega se preživljajo s tem, da sesajo njegovo kri.
Da je uš v resnici prenašalka pegavice in najbrž edina prenašalka, dokazujejo sledeči poizkusi: Če vzamemo uš, ki je bila na pegavičnem bolniku, in jo prenesemo na opico, zboli ta na pegavici. Če pa zanesljivo očistimo pegavičnika uši in ga denemo v skupno postelj z drugače bolnim ali z zdravim človekom, ki nima uši, tedaj se temu ne zgodi nič. Na Poljskem je v svetovni vojni neki profesor šel spat v postelj k pegavičniku, ki je bil brez uši, pa ni obolel.
Ni namen tega članka, da popišem, kdaj povzročitelj pegavice v uši dozori, do kdaj je uš, J<i se je okužila na pegavičniku, ne-
varna itd., zadostuje naj, da naglasim, da brez uši ni pegavice, in da že en sam pik okužene uši prenese bolezen. Pa ne samo uš, ki je sama sesala pegavično kri, prenaša pegavico, tudi gnide, ki jih zleže, oziroma uši, ki se skote iz gnid okužene matere, so kužne. Iz tega sledi, da ne zadostuje v boju proti pegavici, da udušimo zgolj uši, marveč moramo zatreti tudi njihove gnide, da zajezimo bolezen.
Ko smo torej spoznali, kako se pegavica prenaša, nam je takoj jasno, zakaj se ta bolezen širi tako neznansko ravno v vojni. Vojna je čas, ko se nagnete mnogo ljudi v tesne prostore, ko ljudje ne morejo skrbeti za čistočo, se ne morejo redno umivati in preoblačiti; v vojni dobe uši priliko, da se razmnožujejo. Isto se zgodi, če ljudstvo nenadoma obuboža, če živi nehigiensko, če je zanikamo in nesnažno.
Oglejmo si zdaj bolezen samo!
Ko kužna uš piči človeka, ta ne zboli takoj. Kakor pri vsen drugih kužnih boleznih, je potreba tudi pri pegavici nekaj časa, da bolezen izbruhne. Ta čas od okužbe do prvih znakov bolezni se imenuje inkubacija in traja pri različnih boleznih različno dolgo. Pri pegavici se računa povprečno na 9 dni. Po približno 9 dneh okuženi človek nenadoma zboli: strese ga mrzlica, vročino dobi 39 do 40 stopinj, glava ga boli, slabo mu je, život je brez moči in loteva se ga utrujenost; spati ne more, blede se mu, v obraz je vročinsko rdeč; jed mu ne diši, pač pa ga muči huda žeja; očesna belina je rdečkasto vneta. To traja 4 do 6 dni. Četrti ali peti, navadno pa šesti dan se pokaže za pegavico značilni izpuščaj: po trebuhu in plečih, po rokah in nogah, po dlaneh in podplatih se izhitijo kot proso ali leča velike bledordečkaste pege. Če pritisnemo nanje s prstom, izginejo za hip, pa se takoj spet prikažejo. Ta izpuščaj se širi dva do tri dni in pokrije ves život razen vratu in obraza, le redko se pokaže tudi na čelu.
Dočim je prvi teden bolezni bolnik silno nemiren, venomer fantazira, krili z rokami in nogami, sili iz. postelje in hoče včasih kar skozi okno, postane drugi teden apatičen: ždi sključen v postelji in se ne briga za nobeno stvar, le prsti mu hlastajo nemirno sem in tja, roke in noge mu skačejo, kakor da bi spuščal vanje elektriko, voda in blato gresta pod njega, nevarnost, da se bolnik obleži, je vedno večja. Nekako 12. dan se bolezen preokrene: vročina nenadoma pade, izmučenega bolnika premaga trden spanec, iz katerega se prebudi kot prerojen. Izpuščaj kmalu izgine in koža se bolniku lušči po vsem životu, da pada liki otrobi od njega,
' jed mu vsak dan bolj diši in rekonvalescent je v potu svojega obraza. Moči se mu polagoma vračajo, le srce mu nagaja in živci mu delajo hude preglavice, dokler se v nekoliko mesecih docela ne opomore. Ostane mu samo spomin na divje fantazije izza prestane hude bolezni. Kdorkoli je bolezen enkrat prestal, je navadno ne dobi več, postane imun.
Umrljivost je pri pegavici jako različna. V urejenih bolnicah jih umre 6 od sto, v neurejenih razmerah pa bolezen pobere tudi 50 % bolnikov, t. j. vsak drugi umre.
Kako se pegavica zdravi, to prepustimo zdravniku in bolnicam. Važno je, kako naj nezdravnik in Sokol pomaga, da se bolezen ne širi, da se epidemija zajezi.
Videli smo, da bolezen prenaša uš. Kjer ni uši, tam ni pegavice! boj proti pegavici je torej boj proti uši. Uničimo uš in njeno zalego, gnido!
Kjerkoli se pojavi pegavica v več primerih, tam je potrebno, da se uredi kužna bolnica, katere temelj mora biti dobra razuševal-nica. Najprej moramo bolnika očistiti uši, in sicer temeljito; ne samo nobena uš ne sme ostati na njem, tudi vse gnide se morajo /.atreti. bolnika je treba od pet do temena obriti, da ne ostane niti en las na njem, potem pa okopati v mlačni vodi, ki ga zelo osveži. Vse, karkoli je bilo z njim v dotiki, posteljno in životno perilo, obleka, obutev itd. se mora ali prekuhati ali v vročem zraku očistiti od uši.
Pa ne samo z bolnikom je treba tako ravnati. Tudi soba in hiša, v kateri je zbolel in ležal, ter vsi sostanovalci se morajo očistiti od uši. Sploh je treba še posebno paziti na čistočo, zlasti na uši, če se kje pojavi pegavica, kajti ne samo bolnikove uši so nevarne, marveč tudi vse tiste, ki so prišle z njim v stik, pa se preselile drugam: na obeko, perilo, ležišče itd. Da, še več, bolnik je lahko popolnoma čist uši, z njim pa pride v stik zdrav človek, ki ima uši. Eni ali drugi se posreči, da pride na bolnika in se tam okuži, potem postane nevarna za vsakogar, ki ga piči. In neredko se zgodi med zanikarnimi ljudmi, da pride taka uš zopet na svojega prvotnega gostitelja nazaj in mu prinese pegavico v dar.
Seveda je čiščenje od uši zlasti izpočetka za marsikoga neprijetno. Pameten človek pa mora stvar razumeti in, kadar jo razume, se ji ne more protiviti. Kjerkoli se pojavi pegavica, tam naj bo Sokol tisti, ki širi razumevanje za to bolezen, za snago in za čiščenje, ki edino more zatreti kolo epidemije. Sploh pa bodi Sokol tisti, ki je vedno sam čist, in z vzgledom, besedo in peresom priporoča čistočo povsod in vsakomur.
Brat Engelbert Gangl - petdesetletnik
Naš savezni podstarosta, brat Engelbert Gangl, praznuje svoj petdeseti rojstni dan kot krepak mož, svežega duha, dobro ohranjen sebi in svojemu narodu. Tega se veselimo zaradi njega, ki vživa tako globoko naše spoštovanje, in zaradi Sokolstva in naroda, ki jima bo v svojem življenju gotovo še mnogo, mnogo koristil. Saj je malo mož, katerih življenje bi bilo tako zelo in tako uspešno posvečeno delu za koristi naroda, in posebej še za. koristi Sokolstva.
Brat Gangl je v svoji skromnosti hud, če govorimo o njegovih vrlinah, toda preko njih ne moremo, ko smo komaj čakali prilike, da te njegove vrline postavimo v zgled vsem, ki ga poznamo in onim, ki ga še ne poznajo. Kristalen značaj, neumorno delaven, nesebično požrtvovalen v največji meri, vzoren Sokol je brat Gangl, poleg vseh onih vrlin, ki mu jih je dala narava, da mu je bilo mogoče obogateti svoje duševno življenje s tolikimi zaslugami za svoj stanovski poklic, za učiteljstvo, za literaturo in za Sokolstvo. V njem se združujejo prirodni talent, krepka energija, s katero talent uveljavlja, ter plemenita nesebičnost, ki posvečuje njegovo delo in njegove uspehe.
Brat Gangl je bil rojen 12. novembra 1873. v Metliki (Bela Krajina). Posvetil se je učiieljskemu stanu ter izvrševal vedno svoj poklic z največjo ljubeznijo do mladine; leta 1919. je bil imenovan za višjega šolskega nadzornika.
Toda «ne samo, kar veleva ti stan, kar more, je mož storiti dolžan». Od svoje mladosti se br. Gangl vztrajno in požrtvovalno drži tega gesla, more se radi tega tudi veseliti nebroj krasnih uspehov. Ti uspehi so v njegovem delovanju za mladino, za stanovsko organizacijo, v njegovem literarnem delovanju in v so-kolovanju. Njegovi stanovski tovariši so mu posvelili izdajo «Učiteljskega Tovariša«, v katerem so nanizali njegova dela. Imenujejo ga «najboljšega izmed najboljših slovenskih učiteljev*. Iz opisov, ki so podani s toplostjo simpatij, ki jih v resnici malokdo uživa toliko, kakor naš br. Gangl, se zrcali globokost nje-
gova, vsestranost in delavnost. Vidimo ga kot pesnika, urednika, pisatelja, govornika, organizatorja, inicijativnega in izpodbujajočega, vzglednega in vzornega borca svojega naroda.
V	sokolskih vrslah se je brat Gangl izrazito začel udejstvovati leta 1910. Takrat so ga izvolili za predsednika društva Sokolski dom v Idriji. Istega leta je bil izvoljen tudi za starosto Idrijske sokolske župe, ki se je nanovo ustanovila, leto pozneje pa za starosto sokolskega društva v Idriji. To društvo je bilo pred vojno eno najboljših in najagilnejših v slovenskem Sokolstvu.
Brat Gangl je v svojem sokolskem poklicu vedno na pravem mestu. Sokolsko idejo globoko razumeva ter daje temu razumevanju izdatnega duška v neumornem delu, v razlagi, ki je vedno enako lepa in vzpodbujevalna, bodisi govorjena, bodisi napisana, kajti on govori in piše razumljivo in toplo tako, kakor sam občuti in veruje. Pisal je, oziroma piše še sedaj v naslednje sokolske liste: Slovenski Sokol, Sokol, Vestnik idrijske sokolske župe, Sokolski Vestnik župe Ljubljana I, Sokolski Glasnik, Sokolič, dalje v sokolske koledarje in druge publikacije. Za časa priprav
za I. jugoslovenski vsesokolski zlet je urejeval Sletski Vijestnik, po zletu pa je prevzel uredništvo Spomenice o I. jugoslovenskem vsesokolskem zletu, katere prvi zvezek je že izšel ter poirjuje, da si je starešinstvo JSS. izbralo za to delo -pravega urednika.
Po preobratu je bil poklican br. Gangl v predsedništvo Slovenske sokolske zveze, pozneje v starešinstvo Jugoslovenskega sokolskega saveza, leta 1921. pa ga je izvolila skupščina za starostovega namestnika v saveznern starešinstvu.
Vselej in pri vsaki priliki pa je brat Gangl Sokol v polnem pomenu besede: brat bratu, dosleden v izpolnjevanju svojih dolžnosti, ki jih prevzema z veseljem, Sokol v svojem življenskem poklicu in Sokol kot človek. Starešinstvo saveza mu poverja naloge, ki zahtevajo najboljšega moža; po svojem duševnem in moralnem bistvu ter po svojem delu je brat Gangl plemenit, velik Sokol; iz tega izhaja upravičeno zasipanje do njega, ki je gojimo mi vsi in tudi bratsko češkoslovaško Sokolstvo.
Brat Gangl je član sokolske organizacije in njen funkcijonar samo radi trdne vere, ki jo ima v Sokolstvo. Tej veri sledi 111 Sokolstvu služi kot dober vernik. Radi tega ni njegovo delo samo izpolnjevanje onega, kar mu nalagajo poverjene funkcije, temveč naredi vse, kar vidi, da je potrebno in vselej kadar se mu ponudi tudi najmanjša prilika. Savezna pisarnica ga predobro pozna in podrobnega dela, težkega in zamudnega je mnogo in s pridom storjenega, dasi manj opaženega.
Kot osebnost je brat Gangl dobro poznan vsemu jugoslovenskemu Sokolstvu, naj ga pozna to Sokolstvo tudi v njegovih izrazito sokolskih lastnostih, radi katerih naj bo v zgled vsakemu članu, članici, našemu naraščaju in deci. S tem, da ga bomo posnemali, bomo najboljše služili Sokolstvu, in če’ bomo v tej službi korenjaki, bomo obenem dali zadoščenje bratu Ganglu, zasluženo zadoščenje zaslužnemu bratu.
*	* *
Starešinstvo Jugoslovenskega sokolskega saveza je izročilo v znak priznanja in hvaležnosti za njegovo uspešno delovanje bratu namestniku staroste v seji dne 12. novembra 1923. Dolinarjevo sokolsko plaketo. Brat starosta dr. Ravnihar mu jo je izročil s čestitkami in toplimi bratskimi besedami. Brat Gangl se je zahvalil z zatrdilom vere, ki jo ima v uspeh Sokolstva in z obljubo, da ostane zvest Sokolstvu. In srečni smo bili, da smo si to medsebojno tolmačili in povedali.
Zahvala.
Vsem bratom in sestram, vsem društvom in iupam širom domovine, posebno starešinstvu saveza, ki so se me kakorkoli spomnili ob petdesetletnici mojega rojstva, izrekam po tej poti za veliko pozornost in izredno prisrčnost iskreno zahvalo.
Služimo vsi z ljubeznijo in z delom velikim nalogam Sokolstva, da se z njim dvigne do silnih višav slava in moč domovine!
Sprejmite vsi moje bratske pozdrave!
Zdravo I
V Ljubljani, dne 20. novembra 1923.	E.	Gangl.
Tyršev dom v Pragi
Iz starih podrtij vstaja v Pragi nova palača, v kateri bo nameščeno središče sokolskega življenja — Tyršev dom. Z občutkom utemeljenega ponosa zre češko Sokolstvo na velikansko delo, katero dovršuje kot najlepši spomin na moža, ki je ustvaril Sokolstvo. Z lastno močjo sokolskega bratstva in vzorno požrtvovalnostjo so bili zbrani milijoni, ki so omogočili začetek tako ogromne stavbe.
Dolga leta je pogrešalo češko Sokolstvo poslopje, kjer bi se nastanili središčni organi ogromne sokolske organizacije. Zc 1.1910. je bil izvoljen v COS. odsek, ki je imel nalogo .preskrbeti pripravno mesto za stavbo v ta namen. Odsek je takoj začel s potrebnimi pripravami, toda sredi najbujnejšega snovanja ga je prehitela vojna, da je moral prenehati z delom. Po prevratu 1.1918. je takoj zopet oživela misel na lastni dom, in začelo se je s podvojeno silo. Tako je prišel krasno uspeh VII. vsesokolski zlet 1. 1920. in po končanem zletu je odbor Češke
obcc sokolske z velikim navdušenjem sprejel predlog predsedništva, da naj se postavi Tyršev dom. V io svrho so določili tri milijone čeških kron iz zletnega fonda. Po dolgem iskanju primernega prostora se je ponudila ČOS. prilika, da je nakupila v to svrho staro palačo na Mali strani v Pragi, takoimenovano Zbrojnico. Ta stavba je ena najstarejših v Pragi. 2e 1. 1587. se omenja ta dom, ki je bil last raznih plemenitaških rodbin. Od 1.1767. je bil dom last avstrijskega crarja, ki ga je izpremcnil v takoimenovani «Zeughaus», v katerem so med vojno oboroževali vojaštvo. ČOS. je kupila ta dom 1.1921. od praške občine za tri milijone čeških kron ter sklenila, da sc preuredi v Tyršev dom. Tozadevne načrte je izdelal neumorni in delavni brat František Krasny. Stara stavba bo deloma predelana in prezidana, nanovo bosta postavljeni dve veliki telovadnici, vsaka 30 m dolga in 18 m široka, z galerijami in stranskimi prostori, ter v I. in II. nadstropju sobe za prenočišča prednjakov, ki se bodo udeleževali vaditeljskih tečajev. Pod telovadnicami je zgrajena velika plavalnica, ki je 10 m široka in 20 m dolga. Poleg telovadnic se nahaja letno telovadišče, ki je 100 m dolgo in 46 m široko. V Tyrševem domu bo nastanjena predvsem stalna prednjaška šola, dalje nahajamo v domu velike dvorane za predavanja, sokolski muzej z arhivom in strokovno knjižnico, prostore za upravo in uredništvo sokolskih listov, dvorane_ za seje odbora in predsedništva COS., pisarne tajniškega urada itd. V pritličju bo nameščena zaloga knjig in razne pisarne. Razen tega je še mnogo drugih prostorov, ki jih bodo porabljali za različne potrebe.
Češko Sokolstvo je na narodni praznik, dne 26. oktobra 1923., na slavnosten način položilo spominski kamen k tej zgradbi. Slavnost so otvorili prednjaki COS., ker bo Tyršev dom posvečen v prvi vrsti njihovi vzgoji. Te je nagovoril načelnik COS., dr. Vaniček, ter jim temeljito razložil pomen Tyrševega doma. Slavnosti polaganja spominskega kamna se je udeležil tudi zastopnik lugoslo-venskega sokolskega saveza, dr. I ux, ki je položil k ostalim temeljnim kamnom kamen s Triglava.
Tisti dan dopoldne so položili zastopniki ČOS. in delegat JSS. vence na grob neznanega vojaka, kjer jih je sprejel primator dr. Ваха, ter na grob Tyrša in Fiignera in padlih legijonarjev. Zastopnik )SS. je podal ČOS. na pergamentu pisano spomenico )ugoslovenskega sokolskega saveza, ki je bila vložena v spominski kamen. Napis na pergamentu sc glasi: «Češkoslovenska Obec Sokolska polaga temeljni kamen Tyrševemu domu v Pragi, ki ostane vekovii spomenik nepremagljivosti in veličanstva, moči in požrtvovalnosti bratskega Sokolstva na slovanskem severu. — Jugoslovcnski sokolski savez, ki ga spajajo najožje vezi bratstva s severnimi brati in sestrami, se raduje tega znamenitega dogodka in prilaga svoj prispevek k mogočni zgradbi: kamen, izklesan iz skalovitih grudi našega sivega očaka Triglava. - Velikemu našemu učitelju Tyršu slava, vsem bratom in sestram ljubezen in zvestobo. — (Temu sledijo imena članov starešinstva, statistika JSS. in podpis.) Popoldne ob 2. uri so se zbrali praško Sokolstvo in zastopniki žup pred telovadnico praškega Sokola, kjer jih je pozdravila sestra Renata Tyrševa. Po pozdravu jc Sokolstvo odkorakalo k Tyrševemu domu, kjer sc je zbrala ogromna množica ljudi. Ob velikanskem navdušenju navzočih so prinesli zastopniki posameznih žup svoja voščila. Pozdrav delegata )SS. je bil sprejet z navdušenjem, zlasti ko je omenil, da polaga kot spominski kamen, tudi kamen s Triglava, ki naj priča večno vez med češkim in jugoslovenskim Sokolstvom. Po voščilih župnih zastopnikov jc ogromna množica zapela narodno himno, na kar je starosta dr. Scheiner položil v spominski kamen vse pripravljene spise in dokumente, ki so jih zapečatili in potem zazidali. Po končani slavnosti se je Sokolstvo ob sviranju godb razšlo.	Dr. Riko Fux.
Dr. Ravnihar:
50 letnica Unije francoskih gimnastov v Parizu
S francoskimi gimnasti ima naše Sokolstvo že dolgotrajne stike. Jugoslovenski sokolski savez, kakor prej Slovenska sokolska zveza ter bivši Hrvatski sokolski savez je prav tako član mednarodne telovadne zveze (1'ederation internationale de gymnastiquc) kakor linija francoskih gimnastov (Union des societes de
gYmnastique de France). Mednarodna telovadna zveza šteje danes za svoje članice telovadne zveze 15 držav, odnosno narodov. Za vsako državo pripozna samo eno telovadno zvezo kot svojo članico. Radi tega n. pr. sedanji Hrvatski sokolski savez ni bil sprejet za člana mednarodne telovadne zveze, dasi se je bi potegoval za to. Za Jugoslavijo je pripoznan kot pravoveljaven član samo naš Jugoslovenski sokolski savez. Zavedati se moramo važnosti, pomembnosti in vrednosti tega članstva. Mednarodna zveza prireja na vsaka štiri leta veliko tekmo, ki se je smejo udeležili le telovadci njenih članic. Zadnja taka tekma je bila ob priliki vsesokolskega zleta v Ljubljani, prihodnja bo 1.1926. o priliki zvezne telovadbe francoskih gimnastov v Lyonu. Ob teh tekmah smo se srečavali s francoskimi gimnasti. Tako je bilo v Parizu, Anversu, Luksemburgu, v Turinu, v Pragi in v Ljubljani. V prejšnjih tekmah je šlo za prvenstvo med francoskimi gimnasti na eni in COS. na drugi strani. Pri mednarodni tekmi v Ljubljani si je naša vrsta priborila s Čehi prvo mesto.
Le naravno je torej bilo, da se je naš savez moral odzvati vabilu, ki nas je bilo zvalo k svečanostim 501etnega obstoja Linije. Vršile so se v dneh od 1. do
5.	novembra letos.
Unija, ustanovljena I. 1873., neposredno po nesrečni francosko-nemški vojni, šteje danes 2135 društev, porazdeljenih na 76 okrajnih organizacij, liki naše župe. Njena statistika izkazuje 500.000 izvršujočih moških članov z 10.000 pred-njakov. Zenske telovadbe in telovadbe naraščaja še ne pozna. To prepušča šoli in drugi zasebni inicijativi. Vrhovno vodstvo ima Comite de permanence, ki mu že od leta 1896. načeluje zaslužni gospod Charles C a z a I e t, po poklicu trgovec z vinom v Bordeauxu. Ob jubileju mu je republika, priznavši mu njegove velike zasluge, podelila red velikega oficirja častne legije. Stalnega tehničnega odbora Unija nima. Za vsako zvezno slavnost, združeno z veliko javno telovadbo in zvezno tekmo, ki so k njej pripuščeni tudi gosti in ki se vrši vsako leto v drugem kraju Francije, sc sestavi tehnični odbor na sedežu zvezne telovadbe. Letos je bila zvezna slavnost v Rouenu, prihodnje leto bo v Clermont-Ferrandu. Leta 1921. je bila v Lille ter sta jej takrat prisostvovali večji odposlanstvi ČOS. in )SS.
Jubilej 50letnice je bil pod ostentativno poudarjenim pokroviteljstvom vlade in visokih vojaških krogov. Vlada si je dala namen, da hoče ob tej priliki izraziti svojo hvaležnost in svoje priznanje narodni telovadni organizaciji, ki ima nedvomno svoj delež na junaštvih francoske vojske tekom svetovne vojne: 8 0.0 0 0 gimnastov je padlo v sveti borbi za d o m o v i n o! Slavnostni seji na pariškem vseučilišču, na Sorbonni (Amphitheatre Richelieu), je predsedoval predsednik republike, g. A l ek s a n d e r M i 11 e r a n d, ki je v svojem zaključnem govoru Uniji izrekel zahvalo na njenem patrijotičnem delu. Poleg poročil zveznih funkcijonarjev je imel slavnostni govor minister notranjih del, gosp. M a u n o r y, v čigar resortu je telovadba. Presledke je izpolnilo dovršeno koncertiranje vojaške godbe. V filmu so kazali nastope pri zvezni telovadbi v Rouenu ter telovadbo po metodi vojaške šole v Joinville. Bile so zanimive slike. Pokazali so n. pr. metanje diska, metanje krogle in kopja, skok v daljino in tek z zaprekami. Potem pa so retardirali film ter ga odvijali tako počasi, da si mogel opazovati in študirati vsak gib zase.
Ob zaključku slavnostne seje so zaslužnim članom Unije poklonili krasno izdelane plakete.
Slavnostni seji so prisostvovali zastopniki malodane vseh v mednarodni telovadni zvezi včlanjenih telovadnih zvez. Razen Amerike, Švedske in Norveške je bilo zastopanih 12 držav, odnosno narodov namreč Belgija, Velika Britanija, Češkoslovaška republika, Danska, Francija, Holandija, Italija, Jugoslavija, Luksemburg, Poljska, Rumunija, Švica. ČOS. je poslala starosto, br. dr. I o s i p a S c h e i n e r j a, in načelnika, br. dr. ) i n d r o V a n i č k a. Zvezo poljskih Sokolov je zastopal njen predsednik, grof Adam Z a m o y s k i. Za JSS. sta prišla starosta, br. dr. Vladimir R a v n i h a r, in načelnik, br. dr. V i k t o r Murni k.
Priliko navzočnosti tolikih delegatov je porabila Mednarodna telovadna zveza za svoj redni občni zbor, ki je bil dne 2. novembra ter je trajal s kratkim presledkom, ki je bil namenjen obisku groba neznanega vojaka, ves dan. Dopoldne so se obravnavale upravne zadeve, popoldne je bilo posvečeno tehničnim vprašanjem. Izvolili so nov izvršilni odbor. Člani tega odbora so: g. V. J. C u p e r u s iz Anversa, predsednik; gosp. C. C a z a 1 e t iz Bordeauxa, podpredsednik; g. A I. K a y s e r iz Luksemburga, tajnik; br. dr. J. S c h e i n e r iz Prage, bla-
gajnik. Delegati vseh včlanjenih zvez tvorijo stalni bureau, ki ima v njem za JSS. svoj sedež br. dr. Murni k.
Slavnostni seji na Sorbonni so sporedih svečan banket v dvoranah hotela Lutetia, ki sc ga je udeležilo do 500 oseb. Med navzočimi gosti sta bila tudi poslanik češkoslovaške republike ter poslanik kraljevine SHS., gosp. Miroslav Spalajkovič. Banketu je predsedoval predsednik senata, g. G a s t o n D o 11 -mergue. Na banketu so govorili gg. Charles Cazalet, predsednik Unije; Ciril Wachmar, podpredsednik Unije; Paul Christman, prvi tajnik Unije v letu 1873.; Joseph Sansboeuf, tajnik prve zvezne telovadbe (1875.); Daniel Mirillon, predsednik Zveze strelskih društev Francije ter Nicolas Cuperus, predsednik Mednarodne telovadne zveze. Nato je vojaška godba, ki je igrala med banketom, zasvirala himne vseh držav, katerih telovadne zveze so poslale svoje zastopnike na slavnost. (Delegues des Nations representćes). Po abecednem redu po začetnici imena države so govorili ti zastopniki, izrekajoč častilke jubilantki. Za )SS. je govoril starosta br. dr. Ravnihar, poklonivši Uniji kot darilo znano Dolinarjevo plaketo, kar je napravilo jako ugoden utis. Zaključni govor je imel predsednik senata, g. Doumergue. Govor je bil globoko zasnovan, močno politično pobarvan ter je napravil navdušujoč vtisk na Francoze, nič manje, kakor na navzoče prijatelje francoskega naroda.
V	slavnostnih dneh je bila v telovadnici vojaške šole v Joinville tretja izbirna tekma gimnastov za olimpijado 1. 1924. v Parizu. Tekma sc je završila v nedeljo 4. novembra pod predsedstvom g. Непгуја Pateja, pomočnika vojnega ministra za telesno vzgojo. Med tekmovalci so izborni telovadci, ki vadijo predpisane vaje brezhibno. Popoldne so tekom javne telovadbe razglasili izid tekme ter so tekmovalcem championom izročili cene.
Javno telovadbo je priredila Association des societes de gvmnastigue de la Seine v telovadnici gimnazije Huvghens. Ustanovljena 1. 1876. združuje ta pariška župa — kakor bi jo imenovali — 70 društev iz mesta Pariza in departementa de la Seine ter šteje 4000 izvršujočih (moških) članov. Defileja pred tribuno se je udeležilo 36 praporov. Telovadba je pokazala nekaj lepih točk, čeprav izvedba ni bila vseskozi brezhibna. Videti je bilo tudi proste vaje za zvezno telovadbo v letu 1924. v Clermont-Ferrandu. Pogrešali smo reda in discipline naših javnih telovadb, tako med občinstvom kakor med izvršujočimi člani, kar gre morda na rovaš temperamenta. Čeden je bil nastop deklic dveh zasebnih telovadnih šol.
V	okusnih kostumih so izvajale ritmične vaje na različne melodije ob spremlje-vanju klavirja. Druga skupina nam je pokazala; eno uro telovadbe. Navdušenja in gromovitega odobravanja je bilo mnogo.
7. izletom v Versailles z ogledom kraljevega gradu z znamenitim parkom in njegovimi baseni ter Trianona v pondeljek 5. novembra so bile svečanosti zaključene. Popoldne tega dne nas je zbralo na oprostilno čajanko. Ob slovesu so se še izmenjali prisrčni govori, poudarjajoč vzgojni pomen telovadbe za sleherni narod, za njega telesno in nravstveno vzgojo, telovadba s tega vidika pa je tudi v službi človečanstva, kar najbolje dokazuje Mednarodna telovadna zveza, ki v redki harmoniji združuje toliko različnih narodnosti, goji med njimi čuvstva prijateljstva ter jih veže na medsebojno spoštovanje. )SS. je sebi, Sokolstvu in Slovanstvu dolžan, da neguje te zveze ter da ne opušča nobene prilike, ko je treba v mednarodnem svetu v krogu drugih, velikih in kulturnih narodov pokazati enakovrednost naroda jugoslovenskega in njegovo ambicijo, da hoče med njimi sedeti v prvi vrsti. Te misije )SS. izven granic naše države naj se ponosno zavedajo vsi njegovi pripadniki, pa tudi vsi — «merodajni činitclji».
111IIIIM1111 n lili I IH l' IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIUIIIII1IIIIHII||UIIIII!IIIIIIIIIIIIIIII
‘ YL STAREŠINSTVA JSS ------------------------------------------------------------------------------------------
llllllllllllllllllllllllllllllinillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllMIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIJIIIIlllllllllllllllllllMIIIIIII
Соколство за погажена права нашег народа.
Овој браћи и сестрама!
Наш народ у неослобођеном делу отаЕџбине oeeha иа дана у дан ове rope окрутну еилу новог господара, који удејствује прама љему овоју културу насиљем, огнем и мачем. Прстиара љеговој деци материнске пшоле у заводе аа отуђивањо, упнштава ra господарски, да га политички подјарми, изгонн народно осећајуће
'llllllllllllllllllllll
r
наше људе, нагаем језику одузима право на самосталност и једнакоправност!
Бездушни туђинац и угњетавач употребљава сва некултурна-средства, да пре-твори наш поносни, свесни и слободољубиви народ у бесправну рају!
Сваки ударац непријатеља, који ногоди било кога од наше браће и сестара у неослобођеној земљи, је додатак осветничке судбине осуди, коју доставља тиранима круто увређена правда.
Орамотно понижаваље светости и лепоте нашег материнског језика иобуђује у нашим душама гнев и срџбу, што се јављај.у у гласном и одлучном протесту нред целим културним светом иротив толиког кршења најсветијих ii најпримитив-нијих ирава rianfer народа.
Ову браћу и сестре у слободној отаџбини позивљемо, да noh и дан мисле па иоробљени доо нашег народа, да се свим силама и свом душом посвете соколском раду, да шире и продубљују соколску мисао широм наше земл,е до иоследњо наше куће, да сесви, који љубенаш иарод н његову слободу, скупе мод соколгком заставом и буду спремни, кад кудие 'осудни чао оовете!
Свој мученој и прогоњеној браћи и сестрама нека буде утеха н лек у душевиим и физичким мукама свест, да he доћи дан, кад ћс се раи.она част пародног поиоса дићи до страшне снаге, која lie н поробљенрј отаџбини донети освету и оелобођење!
' Здраво!
Сгарешинство Југословенсног соколског савеза.
XX. redna seja starešinstva JSS., dne 24. septembra 1923. Brat starosta poroča o nekaterih intervencijah, ki jih je izvršil. — Dopis župe Zagreb glede preustroja koledarja se odstopi uredniku koledarja. — Jug. akad. klub Janušič v Zagrebu sporoča starešinstvu, da se pripravlja skupno manifestacijsko zborovanje proti Italiji ter vabi starešinstvo k sodelovanju. Pooblasti se br. dr. Cara, da zastopa starešinstvo. — Sklene se razpisati natečaj za naraščajski znak; termin konec novembra; nagrada 5000 Din. Določijo se podrobnosti glede odborove seje. IJriiji gimnastov v Parizu sc čestita k SOletnici. — Dovoli se iz poškodbenega fonda podpora bratu Brezniku, članu sokolskega društva v Radovljici. — Ustanovilo se je novo društvo Kistanje, ki se dodeli župi Split. — Rešijo se še razne notranje organizacijske zadeve.
XXI. redna seja starešinstva )SS., dne 1. oktobra 1923. Ker se vrši dne 1. do 4. novembra t. 1. seja Evropske mednarodne telovadne zveze v Parizu, na kateri se bo razpravljalo o Olimpijadi 1.1924. in ker se vrši istočasno proslava SOletnice Unije francoskih gimnastov, se sklene, da se udeležita teh prireditev kot zastopnika jSS. brat starosta in brat načelnik. — Vse župe je obvestiti, da morajo biti vsi dopisi žup podpisani od staroste in tajnika, oziroma njih namestnika. Nepravilno podpisane dopise bomo vračali. — Rešijo se tekoče zadeve.
XXII. redna seja starešinstva JSS., dne ii. oktobra 1923. Obširno se razpravlja o resoluciji v zmislu sklepa odborove seje ler se izvršijo sklepi odborove seje. Sklene se, da se vsi tozadevni sklepi objavijo članstvu v časopisih in po župah. Rešijo se razna tekoča upravna vprašanja.
XXIII. redna seja starešinstva JSS., dne 15. oktobra 1923. Sklene se imenovati prestolonaslednika za člana vse jugoslovenske sokolske dcce, kar se sporoči dvorni pisarnici. — Brat Pahor je podaril starešinstvu najstarejšo sokolsko koračnico, ki jo je zložil Miroslav Vilhar. — Sklene se v principu odkloniti vsako intervencijo v zadevi raznih služb, ako društva in župe dovoljno ne podkrepijo svoje prošnje. Vse take prošnje društev se vrnejo nerešene. — Slavnostnega polaganja spominskih kamnov Tyrševega doma v Pragi se udeleži kot zastopnik brat tajnik ter popelje s seboj kamen s Triglava. — Sklene se razpisati v zmislu sklepa odborove seje eno mesto potovalnega prednjaka. — Vodstvo manjšinskega odseka se poveri bratu Fuxu. — G. Cazaletu se čestita k njegovemu odlikovanju.
—	Rešijo se še razne tekoče zadeve.
XXIV. redna seja starešinstva JSS., dne 22. novembra 1923. Brat Slajpah sporoča, da izstopa iz starešinstvi), kar se vzame na znanje. — Sklene se naročiti potrebne statistične pole. — 'Zupe je ponovno opozoriti na priprave za sabor. — Z ozirom na nečuvena nasilstva, ki se gode našim bratom v Primorju, se objavi v vseh listih protestna resolucija. — Ker se mnoga društva pritožujejo o delovanju nasprotnikov, ne navajajo pa nobenih dejstev, jih je pozvati, da pri vsaki pritožbi navedejo tudi konkretna dejstva in priče.
XXV. redna seja starešinstva JSS., dne 5. novembra 1923. Brat tajnik poroča o svojem potovanju v Prago k polaganju spominskega kamna v Tvrševem domu.
— Pretresa se načrt ministrstva prosvete glede ustanovitve višje šole za telovadbo ter se sklene vztrajati pri prvotnem načrtu starešinstva. — Neprodane sokolske koledarje iz leta 1923. je razdeliti med vse sokolske župe. — Pri sokolskem društvu Ljubljana je ponovno zahtevati rešitev dopisa sokolske župe v Mariboru glede disciplinarne preiskave proti Ivanu Hribarju. — Sporazumno z župo Zagreb se določi, da se vrši sabor 15., 16. in 17. avgusta 1924. v Zagrebu. — Objaviti je v vseh časopisih poziv za sabor. — Opozoriti je vsa društva na prireditev saveznega dne v mesecu decembru. — Istotako se izdajo navodila glede proslave narodnega praznika. — Razpravljalo se je še o raznih organizacijskih vprašanjih.
XXVI. redna seja starešinstva JSS., dne 12. novembra 1923. tirat starosta iskreno čestita bratu Canglu ob priliki njegove 5Qletnice. V imenu starešinstva in celokupnega Sokolstva se mu zahvali za njegovo požrtvovalno delo. Izroči mu kot priznanje celokupnega Sokolstva lepo bronasto plaketo. Brat Gangl se iskreno zahvali za čestitke, izjavljajoč, da hoče tudi nadalje posvetiti vse svoje delo razširjanju sokolske ideje. — Brat tajnik poroča o manjšinskem delu v naših obmejnih krajih ter o sestanku sokolske župe Maribor, v Guštanju, katerega se je udeležil kot zastopnik saveza. Tozadevno poročilo bo objavljeno v Glasniku.
— Razpravlja se obširneje o financijelnih razmerah v savezu ter o sredsivih, kako odpomoči tem razmeram. — Brat Ambrožič obširno poroča o Sokolskem Glasniku. Njegovo poročilo se odobri ter se mu poveri uredništvo za leto 1924. — Brat starosta poda obširno poročilo o bivanju v Parizu.
XXVII. redna seja starešinsiva JSS., dne 19. novembra 1923. Reši se zadeva sokolskega drušlva v Crikvenici ter se odpošljejo tozadevna navodila. — Nekatera društva prosijo, da bi se jih oprostilo od prireditve saveznega dne. Prošnje se odklonijo, ker je ta sklep storil odbor. — ČOS. vabi na odborovo sejo, ki se vrši dne 8. in 9. decembra v Pragi. — Sokolsko društvo l. v Zagrebu se opozori, da je njegova ustanova «zaklad dr.Cara® interna zadeva društva, radi česar ne sme pobirati prispevkov pri drugih društvih. — Sklene se sprejeti ponudbo br. Račiča glede izdelave praporov. — Izvršijo se nekateri sklepi glede priprav za sabor, ki bodo skupno objavljeni.
XXVIII. redna seja starešinstva JSS., dne 26. novembra 1923. Brat Miroslav Ambrožič predloži podroben program za pripravo sabora. Načrt naj se pomnoži ter da vsem članom starešinstva, da ga proučijo in da se bo o njem razpravljalo na prihodnji seji. — Kr. zaloga šolskih knjig je izdala dr. Homanovo «Higijeno». Knjiga se priporoči vsem društvom. — Ustanovljeno je novo društvo Novi Pazar v župi Skoplje. — Sokolstvo se udeleži pogreba jos. Slritarja. — Sprejmejo se predlogi glede potrebnih'korakov, ki naj se store v zadevi prepovedi nošnje sokolskega znaka. — Br. tajnik poroča o nekaterih predlogih v zadevi manjšinskega dela, ki so bili sprejeti. — Br. Čobal poroča o sporu v društvu Crik-venica ter se sprejmejo njegovi tozadevni predlogi.
XXIX. redna seja starešinsiva JSS., dne 3. decembra 1923. V razpravo pride Ambrožičev načrt za pripravo in izvedbo sabora. V celem sprejet. Uredniku se naroči, da ga objavi v «Glasniku». — Br. Ambrožič predlaga poročevalce v zmislu sprejetega načrta za sabor. Izvoljeni poročevalci so objavljeni na drugem mestu (Sabor). — Nekatera društva se obračajo na savez, da se jim odpusti prireditev saveznega dne. Starešinstvo je vse tozadevne prošnje odklonilo, ker ni kompetentno, da bi izpreminjalo sklepe odborove seje :n ker je tudi dolžnost vseh
" društev, da izpolnijo sklepe odborove seje. — Nekatera društva pošiljajo vsem društvom po državi in nekatera celo češkemu Sokolstvu nabiralne pole. Vsa tozadevna društva je opozoriti na nepravilnost njihovega postopanja. — Starešinstvo je razpravljalo o poročilih nekaterih društev glede nasprotovanja Sokolstvu od strani nekaterih učiteljev, vodij gimnazij itd. Pri tem je največ prizadet naraščaj, ki ga s silo uvajajo v nam nasprotne organizacije. Ker v mnogih slučajih temu nasprotovanju niso vzrok politični motivi, temveč veliko bolj nepoznanje sokolske ideje, se sklene opozoriti župe na ta dejstva ter jih pozvati, da posvečajo več pozornosti propagandi Sokolstva.
Izključitev. Iz vseh društev je izključen Bela Gregorič, Beograd I.
Позив.
Успркос трократној писменој опомени, дугује нам за ову годину још много чланова, чланица и друштава претилату за «Сокол<.ки Гласник» н за «ВесТшш техничког одбора». Колико нам непотребног иосла и ноштанских трошкова иро-узрокује таква равнодушноет и безбрижност не треба да нарочито спомиљомо.
Обраћамо ое због тогн овим путем на све претплатнико, да то учипе што пре, јер од претплатника, који не иодмирују претплате, немамо никакве иомоћи.
Даље иозивамо сва друштва, да марљиво сакуиљају претплатнике за «Спо-меницу», која he изићи месеца децембра ове године и то друга и трећа свеска заједно.	•
Све оне иретплатнике, који дугују прву отплату, позивамо, да нам је обратном поштом упуте, јер иначе неће им се друга и трећа свеска «Споменнце» доставити.
Poziv.
Usprkos irokrainoj pismenoj opomeni duguje nam za ovu godinu još mnogo članova, članica i društava pretplatu za »Sokolski Glasnik» i za «Vestnik tehničkog odbora*. Koliko nam nepotrebnog posla i poštanskih troškova pro-uzrokuje takva ravnodušnost i bezbrižnost, ne treba da naročilo spominjemo. Obračamo se zbog toga ovim putem na sve one pretplatnike, da to učine što prije, jer od pretplatnika, koji ne podmiruju pretplate, nemarno nikakve pomoči.
Dalje pozivamo sva društva, da marljivo sakupljaju pretplatnike za «Spo~ menicu», koja če iziči mjeseca prosinca ove godine i to drugi i treči svezak zajedno.
Sve one pretplatnike, koji duguju prvi obrok, pozivamo, da nam ga obratnom postom doznače, jer inače ne če im se drugi i treči svezak «Spomenice» dostaviti.
Poziv!
Navzlic trikratnim pismenim opominom nam dolguje mnogo članov, članic in društev še naročnino za «Sokolski Glasnik* ter za «Vestnik tehničnega odbora* za tekoče leto. Koliko nepotrebnega dela in poštnih stroškov nam povzroča taka malomarnost in brezbrižnost posameznikov, nam ni potreba posebe omenjati. Obračamo se zaradi tega po tej poti do vseh onih naročnikov, ki še niso plačali naročnine, da to brez odlašanja store, zakaj z abonenti, ki ne plačujejo naročnine, nam ni pomagano.
Nadalje poživljamo vsa društva, da marljivo nabirajo naročnike za »Spomenico*, katera izide v mesecu decembru t. 1., drugi in tretji zvezek skupno.
Vse one naročnike, ki so še prvi obrok na dolgu, poživljamo, da nam ga z obratno pošto nakažejo, ker se jim drugače drugi in tretji zvezek «Spomenice» ne bo dostavil.
Naši prapori. Po našem osvobojenju je razvilo več društev svoje prapore. Večina teh so v narodnem stilu, kar je vse hvale vredno. Naša ornamentika je tako razvita, da se nam tega vnanjega kulturnega znaka ni treba sramovati — nasprotno, dolžnost Sokolstva bi bila, da ono samo propagira našo domačo stvar in jo izpopolnjuje. Omenimo naj prapore ljubljanskega jezdnega odseka, metliškega in praporec novomeškega naraščaja. Prihodnje leto razvije naraščaj v Dolu pri Hrastniku svojega, ki bo prav lep. — Ker bodo razvila še razna društva nove prapore, naj damo malo navodila za osnutke praporov v narodnem slogu. — Skoro vsaka pokrajina ima nekaj svojega tipičnega ali v barvi, ali v obliki. Tega se je v bistvu držati. V zadnjem času so prišli v navado prapori iz belega platna. Prav priporočljivi so in praktični, ker se dajo prati in se ne sekajo kakor svileni. Treba je še vezenja v trpežni obliki in trajajo jako dolgo, o čemer nas prepričajo razne stare narodne vezenine, ki jih hrani naš muzej. Oblika naraščajskih praporcev naj bi bila bolj majhna (kakih 80 cm-). Večji praporci so precej težki, zlasti za daljše zlete in so zaradi tega neprikladni. Da se doseže v tem oziru tudi nekaka enotnost v obliki in harmonija v celoti, bi bilo priporočljivo, da društva, ki nameravajo razviti prapore, predlože JSS. načrte za prapore, preden jih dajo v delo. Potem dobijo potrebna navodila ali pa sc jim načrti popravijo.
Navodila za statistiko 1.1923.
Pri sestavljanju statistike za leto 1922. je našel statistični odbor pri raznih društvih polno napak, oziroma neizpolnjenih točk «Izvestja o delovanju*. Zato opozarja Savezni statistični odbor brate župne statistikarje in društvene funkcionarje, da bo vsako večjo napako v statističnih polah vrnil oni župi v ponovno uradovanje, ker je skrajni čas, da se tudi društva in župe prično zavedati, da je le ona statistika prava, ki je točna, zanesljiva in ob pravem času sestavljena.
1.) Statistično «Izvestje o delovanju leta 1923.» sestavi društvo,'in sicer prve strani člani upravnega odbora, četrto stran pa načelnik in načelnica po tozadevnih zapiskih prednjačkega zbora.
2.) «Izvestje o delovanju leta 1923.» mora biti do konca januarja 192 4. brezpogojno izpolnjeno in odposlano v 2 iztisih župi. Razni izgovori na društveni občni zbor in druge ovire ne veljajo! Statistika se piše za nazaj in ne za naprej — radi tega je poročilo za leto 1923. na vsak način mogoče sestaviti — popolnoma druga stvar je, če je ugodno ali neugodno za društvo.
3.) Župni statistikarji pregledajo prejete društvene pole takoj ter odpošljejo najkesneje do 15. februarja 1924. vse pregledne pole na savez v Ljubljano. ~ Ako tudi še niso vsa društva vrnila pole (kršeč pri tem disciplino), vrnite pole na vsak način, ker ima savezni statistični odsek na razpolago le februar in polovico marca za sestavo celotne statistike. Savezna glavna skupščina se vrši že koncem marca 1924. — do tedaj izdela savezni statistični odbor statistiko in — objavi tudi vsa zamudna društva in župe s primernim predlogom glavni skupščini.
Društvo izpolni «Izvestje o delovanju leta 1923.» naslednje:
a) Tajnik in matrikar sestavita odgovore na točke 1., 2., 3., 7., 8., 9., 10. Ako ima
društvo prosvetni odsek, potem izpolni vprašanja pod točko 8., 9. in 10. v to
svrho določeni član prosvetnega odseka.
b) blagajnikova dolžnost je, izpolniti točko 11., 12 in 13.
c) Načelnik in društveni gospodar odgovorita na vprašanje 4. in 5., načelnik sam
še na vprašanji 6. in 14.
č) Prednjački zbor nosi odgovornost za izpolnitev cele četrte strani.
Vprašanje 1.: Vpiše se odbor, ki je vodil društvo leta 1923., ostali odgovori so podani sami od sebe.
Vprašanje 2.: ftroj članstva. V zmislu sklepa glavne skupščine v Zagrebu imajo sokolska drušlva samo ustanovne in redne člane. Vsi podporniki spadajo tedaj sedaj v vrste rednega članstva, dobrotvori pa med ustanovnike. Število članstva navedite po stanju 3 1. decembra 192 3. Števila ne pretiravajte niti navzgor, niti ga ne zmanjšujte, temveč podajte točno sliko številčnega stanja v društvu.
Vprašanje 3.: Poklic članstva. Razpredelnica je točno ista kakor za leto 1922., vendar pa veljajo naslednja podrobna navodila: n. pr. oficirji, orožniki in moštvo spadajo skupno pod rubriko: vojaki. Pod dijaki so mišljeni srednješolci in visokošolci ter gojenci sličnih učnih zavodov. Pod akademsko izobražene štejemo takzv. akademične poklice: zdravnike, profesorje, odvetnike, notarje, inženjerje, skratka člane s fakultetno naobrazbo. Železniški činovniki in zvaničniki spadajo v razpredelek: uradniki, ostali železničarji pa med delavstvo.
Za članice velja ravno tako ta razdelitev; zasebnik je le oni izmed članstva, ki ne izvršuje nikakega poklica.
Vprašanje 4.: Telovadnica. Nejasnosti nastajajo pri vprašanju: Kakšen je -telovadni prostor? Vpišite tukaj najprej, ali je zgrajen nalašč v telovadne namene ali ne. Dalje se tukaj pojasni, če je to dvorana, soba, gostilniška soba, dvorana Čitalnice, Narodnega doma, Matice itd. — šele na ta prvi del odgovora sledi pojasnilo, če je uporabljen prostor prav dober, dober, zadosten ali nezadosten za telovadbo. Isto velja o letnem vežbališču. Pri tem naj poročevalec točno označi, ako je letno telovadišče prirejeno za telovadbo ali je to samo običajno dvorišče, vrt, travnik itd. To je vse važno radi poročil na razna ministrstva, druge oblasti in končno za organizacijo samo.
Vsako drurštvo mora imeti zdravnika.
Vprašanje 5.: Orodje. Kiji se štejejo po parih, ne po številu kosov.
Vprašanja 6., 7., 8., 9. in 10. so jasna sama ob sebi.
Vprašanje 11. isto.
Vprašanje 12. naj izpolni br. bagajnik natančno; osobito naj navede točno, koliko znaša društveno premoženje in to: eventualni lastni dom, ves inventar (orodje, kulise, knjižnica, pohištvo), ves materijal in končno vsa gotovina. Savez potrebuje o gospodarskem stanju društva iudi poročila, da ve presojati o gospodarskem položaju Sokolstva. V premoženje se všteje tudi fond za sokolski dom, ako ga društvo ima.
Vprašanje 13.: Navede se še posebej fond za lastni dom, in sicer gotovina in materijal po dnevnih cenah.
Vprašanje 14.: Poročilo o javnih telovadbah velja za društvo kot tako, tedaj le za one jčlvne vežbe, ki jih je društvo priredilo. Sodelovanje na drugih društvenih prireditvah se smaira za izlet. Pod zabave štejemo dramatične predstave, razne zabavne večere, koncerte itd.
V	opombi označite posebej število dramatičnih predstav.
Četrto stran izpolni prednjački zbor!
Pri tem se mora upoštevati sledeče določbe:
1.) Vpisan je telovadec v mesecu le tedaj kot telovadec, ako je najmanj enkrat bil faktično navzoč pri vežbanju. Paradni telovadci, vodeni na papirju — odpadejo! Izključeno je, da bi imelo kako društvo vse mesece vedno enako število rednih telovadcev ali telovadk.
2.) Letno povprečno število vežbajočih dobimo, ako seštejemo števila obiska v posameznih mesecih, ko se je res vršila telovadba, in je delimo s številom mesecev. N. pr. vežbalo se je od februarja do oktobra in december, skupno 10 mesecev. Povprečno vpisanih je bilo v februarju 12, marcu 14, aprilu 13, maju 18, juniju 16, juliju 21, avgustu 15, seplembrn 19, oktobru 14 in decembru 17. januarja in novembra ni bilo telovadbe, zato v teti dveh mesecih ni nobenega telovadca. Povprečno število znaša: 159:10= 15 9 telovadca.
3.) Za telovadne dneve smatramo one koledarske dneve v letu (mesecu), v katerih se je sestal kak telovadni oddelek k vežbanju, ne glede na to, če se je oni dan vršila telovadba 1 ali 2 ali 3 urt: v posameznem oddelku.
4.) Celotni obisk v vseh telovadnih urah mora biti verna slika pravilnega vršenja sokolskih dqlžnosli.
Opazili smo do sedaj veliko napako pri izkazovanju telovadnega obiska. Društva so namreč enostavno multiplicirala število izkazanih telovadcev X telovadne dneve v kakem mesecu in vpisala rezultat v «celokupni obisk». To je napačno. Nobeno društvo nima tako točnih telovadcev, ki bi bili navzoči pri vseh telovadnih urah. Pač pa so taki precej redki. Zato je opisani način poročanja zgrešen. — Pravilno se poroča tako: za vsak mesec seštejemo faktični obisk posameznih telovadnih ur ter ga vpišemo kot celotni mesečni obisk. N. pr. mesec maj: vpisanih 21 telovadcev, telovadnih dni 8. Obisk je bil v prvem dnevu 16, drugem 17, tretjem 14, četrtem 12, petem 21, šestem 19, sedmem 18, osmem 17 — skupno 134, ki se vpiše v rubriko «člani» kot «celotni obisk v maju». Na sličen, način dobimo za vse mesece celotni obisk in seštejemo nato vsa števila ter dobimo «letni obisk». Če sedaj delimo letni obisk s številom telovadnih dni v letu, nam pokaže rezultat «povprečni telovadni obisk v 1 telovadnem dnevu». Primer: Leta 1923. je iznašal celotni obisk 1724 telovadcev, število telovadnih dni 128. Povprečno število obiska na 1 dan znaša 1724 : 128 = 13-4 telovadca na uro.
Statistični odbor želi, da vsa društva in župe točno izpolnijo «lzvestje» po izdanih navodilih, da bo imelo Sokolstvo v kratkem času točno in pregledno statistiko, izdelano brez urgenc in opominov.	V.	S v a j g a r.
Illlllllllllllllllllllllllllllll llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll llllllll
IZ TEHNIČNEGA ODBORA JSS
llllllllllllllllliniMlltllllllllllllllllllltllllllf IIIIIIIIIIIIIIIIIII1III lllllllllllllltlllllllllllllltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltlllllllllllllllllllllll llllllllllllllllinillililllllJ
Pokrajinska zleta v letu 1924. Zadnja odborova seja )SS. je sklenila, da sc vrši na Vidovdan 1924. pokrajinski zlet v Sara je vem in da naj se vrši ob priliki Sabora v Zagrebu tudi tam pokrajinski zlet, za katerega naj se dan določi sporazumno s starešinstvom JSS. Da se v tem pogledu sporazumno določi dan in vse drugo potrebno, je sklical savezni načelnik, br. dr. V. Murnik, dne 8. decembra sejo, ki so se je udeležili poleg načelnika bratje Ahčin, Mir. Ambrožič, Brozovič, (Zagreb), Burgstaller, Gangl, Kuščet, Marolt, Poženel, Sulce (Zagreb), Vojinovič,
(Beograd). Vabljen je bil tudi zaktopnik iz Sarajeva, toda ni prišel. — Pri tej seji se je ugotovilo: Pokrajinski zlet v Sarajevem se bo vršil na Vidovdan ter je obvezen za župe: Sarajevo, 15 a n ja Luka, Kragujevac, Mostar, Tuzla, U ž i c e. Skupne vaje za nastop so iste, kakor za Zagreb, razen prostih vaj za člane. V Sarajevem se bodo izvajale Vojinovičeve proste vežbe, ki jih je izdal TO. bačke sokolske župe (Seoski radovi). Pokrajinski zlet v Zagrebu se bo vršil od 15. do 17. avgusta ter je obvezen za župe: Zagreb, Osijek, Bjelovar, Maribor, Novo mesto, Celje in Rijcka. Skupne vaje za ta zlet razglaša in prinaša «Sokolski Vjesnik župe zagrebačke» br. 1., 1923. Obvezne župe se morajo udeležiti tudi tekme. — Vsem drugim župam tako glede Sarajeva, kakor glede Zagreba se priporoča, da s e z 1 e t o v udeležijo. Za udeležbo naj vadijo za Sarajevo in za Zagreb določene skupne vaje. K tekmam bodo pripuščene samo obvezne župe. — Da sabor in pokrajinski zlet ne bosta drug drugega motila, se je sklenilo: v Zagrebu se bodo vršila dne 13. in 14. avgusta zasedanja odsekov, od 15. do 17. avgusta pokrajinski zlet in 18. avgusta zasedanje saborskega plenuma. (To se priporoča saveznemu starešinstvu. Starešinstvo pa se s tem ne strinja, radi tega bo pozvalo zastopnike zagrebške župe še enkrat k posvetovanju.) — Oba pokrajinska zleta, kakor tudi priprave za zleta, vodita središčni župi, to je sarajevska in zagrebška (ne savez in tehnični odbor).
Natečaj.
V	zmislu sklepa odborove seje lugoslovenskega sokolskega saveza dne 29. novembra 1923. razpisujemo službo saveznega potovalnega prednjaka.
Bratje prednjaki, ki reflektirate na tako mesto, vpošljite najkesneje do 31. decembra 1923. svoje ponudbe na naslov: «Tehnični odbor Jugoslovenskega sokolskega saveza« v Ljubljani (Narodni dom). Prošnja naj obsega na kratko osebne podatke in kratek življenjepis prosilca ter dokaz o prednjaški usposobljenosti in dosedanjem delu v Sokolstvu.
Za tehnični odbor Jugoslovenskega sokolskega saveza:
Dr. Murnik 1. r.	Ahčin	1.	r.
načelnik.	tajnik.
Novi prednjaki. Dne 10. in 11. oktobra se je vršil v sokolski župi v Mariboru župni prednjaški izpit pred izpraševalno komisijo pod predsedstvom poverjenika saveznega tehničnega odbora in župnega načelnika, brata Ljudevita Kranjca. Izpit je prestal z odličnim uspehom brat Pavle W o r š n e r, član sokolskega društva v Mariboru.
Illlllllllllllllllll
llllllll IMIIIIIIIII
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllil lllllllllltllllllll
SOKOLSKI SABOM. Л924 ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii ih niiiiiiiniiiiiiiiniiniiii mn iiiiiiiiiiiiiiniH n luninim iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiuii
Poziv.
Na temelju vidovdanske ustave I. sokolskega sabora v Novem Sadu 1.1919. in glasom sklepa odborove seje JSS. dne 29. septembra 1923. sklicuje podpisano starešinstvo
II.	sokolski sabor,
ki se bo vršil v dneh 15., 16. in 17. avgusta 1924. v Zagrebu.
Vse bratske župe in vsa bratska društva opozarjamo na navodila, ki so priobčena v «Sokolskem Glasniku« štev. 9.—10. na strani 209. Vsakdo se mora slrogo in točno ravnati po teh navodilih!
Dolžnost vsake sokolske župe je, da odpošlje na sabor 3 člane, vsako bratsko društvo pa mora določiti na vsakih prvih 100 članov po enega delegata in za vsakih nadaljnjih 200 še po enega.
Celokupno Sokolstvo poživljamo, naj se nemudoma in z vso vnemo loti pripravljalnega dela za naš 11. sokolski sabor, ki naj na osnovi in ob pregledu
uspehov prvega petletja ustanovi smernice bodočemu delovanju, napredku in razvoju jugoslovenskega Sokolstva.
Zdravo!
Starešinstvo Jugoslovenskega sokolskega saveza v Ljubljani, dne 1. novembra 1923.
Dr. Vladimir Ravnihar,	Dr.	Riko	h'ux,
starosta.	tajnik.
• Organizacija priprav za sabor.
Starešinstvo JSS. je v svoji seji dne 3. decembra 1923. sprejelo naslednji načrt za priprave za sabor in organizacijo sabora:
1.
Organizacijo sabora samega in priprave za sabor je ločiti v tem zmislu, da se sabor pripravi v savezni centrali na najbolj praktičen in najboljše izvedljiv način; način organizacije sabora samega pa je določiti šele ob pripravi za sabor zppet tako, kakor bo tam najbolj praktično in fizično najboljše izvedljivo. To posebno z ozirom na poročevalce [referente), ki bodo vodili sabor.
2.
Glede priprav in glede sabora samega imejmo pred očmi predvsem težnjo, da si ne bodo nasprotovali ali kolidirali že posamezni referati, dalje da si sklepi posameznih odsekov ne bodo nasprotovali, in končno, da ne pride do sklepov, ki bi prizadeli posamezne organe v naši organizaciji brez njihove vednosti in bi mi to nepravilnost zasledili šele po izvršenem saboru. Radi tega je treba medsebojnega sporazuma vseh organov, to se pravi: vsi sklepi morajo biti plod sporazumnega preudarka.
3.
Priprave za sabor naj se vodijo javno s sodelovanjem vsega jugoslovenskega Sokolstva od društev do saveznega starešinstva, ki zbira in formulira materijal. Pred začetkom sabora pa mora biti vse Sokolstvo točno informirano o končnih sklepih in predlogih sabornih referentov.
4.
Tvarino, ki bo obravnavana na saboru, delimo predvsem:
a) na vprašanja načelne narave,
b) na vprašanja tehnične narave.
5.
Vsa ta vprašanja nastajajo iz že obstoječih sklepov zadnjega sabora, skupščin in odborovih sej ter iz predlogov, ki jih dobi starešinstvo saveza ali jih starešinstvo samo hoče staviti na saboru. Med obstoječimi sklepi je mnogo takih, ki jih moramo revidirati ter namesto njih staviti nove, bodisi sami, bodisi jih dobimo od drugih predlagateljev; poleg tega je v izpopolnilo treba novih predlogov, ki jih bo uvidelo predvsem starešinstvo ter jih predlagalo v sklepanje.
Rezultat sabora vidimo v vsestransko točnem in kolikor mogoče popolnem, toda skozinskoz enotnem rešenju vseh naše organizacije se tičočih vprašanj. Radi tega morajo biti priprave sistematično urejene. V ia namen naštejemo, oziroma razdelimo in zopet naštejemo zgoraj navedena vprašanja ter vprašanjem po več skupaj ali posamezno dodelimo poročevalce, oziroma odseke, ki naj o vprašanjih razmotrivajo in sklepajo.
6.
Vprašanja načelne narave so:
1. Ideja, ki tvori temelj sokolski organizaciji.
2. Sredstva (v zmislu ideje) v dosego ciljev Sokolstva.
3. Razmerje Sokolstva:
a) napram narodu,
b) napram državi,
c) napram šoli, č) паргаш vojski,
d) napram drugim narodnim organizacijam in organizacijam v narodu,
e) napram politiki,
f) napram veram in cerkvam.
K tem vprašanjem pridejo še druga, če jih bodo povzročili ali bodo nanja opozorili predlogi žup. Za vsako izmed njih določi starešinstvo po enega poročevalca, ki izdela poročilo o zadevnem predmetu ter ga predloži starešinstvu v potrditev.
Vsa ta vprašanja pa pri saboru pridejo pred en odsek.
7.
Vprašanja tehnične narave so:
1. Sokolska organizacija vobče.
2. Vzgojna metoda in organizacija vzgojevalnih organov.
3. Propaganda.
8.
K 1. Vprašanja sokolske organizacije vobče:
a) Sedež saveznega starešinstva.
b) Način organizacije: Savez, župe, društva, odseki; upravni in tehnični organi. Pravila in poslovniki za vse organe.
c) Vrste pripadnikov: članstvo, naraščaj, deca.
č) Kataster.
d) Zavarovanje proti nezgodam in zavarovanje na doživetje in smrt.
e) Nabavljalna zadruga, eventualno sokolska banka ali drugačen denarni zavod.
f) Sokolski kroji in znaki.
Vprašanja pod a) (sedež starešinstva), b) (način organizacije), c) (vrste pripadnikov) in f) (sokolski kroji in znaki) rešuje poseben poročevalec, ki sta mu pridejana en član tehničnega odbora in ena članica ženske komisije pri tehničnem odboru. Referent, ki je obenem predsednik odseka, pritegne k sodelovanju člane izven starešinstva in tehničnega odbora. Izbere jih sporazumno s članom TO. in potrdi jih starešinstvo saveza.
Vprašanja pod č) (kataster) in d) (zavarovanje) rešuje drug poročevalec, ki pritegne strokovnjake v stroki zavarovanja.
Vprašanje pod e) (nabavljalna zadruga in denarni zavod) rešuje tretji poročevalec, ki pritegne finančne strokovnjake.
9.
K 2. Vprašanja vzgojne metode in organizacije vzgojevalnih organov:
a) Tehnični, prosvetni, zdravniški organi v društvih, župah in pri savezu.
b) Vzgoja prednjaštva, šole za sokolske vzgojitelje.
c) Pokrajinski in vsesokolski zleti, tekmovalne telovadbe (tekmovalni redi).
č) Sokolski tisk: Savezno glasilo, župna glasila, tehnični listi, poročila, strokovna literatura.
Vprašanja pod a), b) in c) rešuje savezni tehnični odbor v sporazumu s prosvetnim in z zdravniškim odsekom.
Vprašanja pod č) (sokolski tisk) pa poseben poročevalec, ki so mu dodeljeni en član tehničnega odbora, ena članica ženske komisije pri tehničnem odboru, en član Jugoslovenske sokolske matice, en član prosvetnega in en član zdravniškega odseka.
10.
K 3. Vprašanja propagande so:
a) Propaganda v narodu vobče: nastopi, predavanja, naš tisk, dnevni tisk.
b) Propaganda v šoli.
c) Propaganda v vojski.
č) Propaganda v inozemstvu.
d) Delovanje za narodne manjšine.
Vsa ta vprašanja rešuje posebni poročevalec starešinstva, ki mu je dodeljen vsaj en član lehničnega odbora.
11.
Sklepanje, kje naj se vrši prihodnji sabor, je nebistvenega pomena.
12.
Ta načrt veljaj predvsem za podlago počet k a priprav za sabor.
Plenum za odločanje o posameznih sklepih predstavlja starešinstvo JDS., ki sklepa o vprašanjih, ki so navedena v točki 9., samo sporazumno s tehničnim odborom JSS. •
Sklep v tu navedenem zmislu velja samoobsebi umevno samo v toliko, da te končne sklepe starešinstvo predloži v reševanje, oziroma potrditev saboru. Pred tem pa morajo priti vprašanja, ki so navedena v točki 9. še pred savezni pred-njaški zbor.
Vsa vprašanja, ki se pridružijo zgoraj navedenim, uvrsti starešinstvo JSS. po njihovem značaju k najbolj sorodnim ter jih odda onim poročevalcem.
Seje starešinstva za sabor n e zadeve se vršijo posebe, začetkoma, dokler poročevalci nimajo izgotovljenih elaboratov, po potrebi, potem pa tedensko najmanj enkrat.
Vse k sodelovanju pritegnjene brate in sestre, ki niso člani niti starešinstva, niti TO., prosvetnega odseka in zdravniškega odseka, mora potrditi starešinstvo JSS.
O vseh sklepih v posameznih odsekih je poročati starešinstvu, ki sklepe potrdi ali pa vrne odseku.
V	vsakem primeru velja pravilo, da morajo biti vsi elaborati poročevalcev in odsekov podani pismeno.
Dolžnost starešinstva je, da premeni referenta takoj, kakor hitro bi spoznalo, da svoje dolžnosti ne vrši pravilno ali stvar zavlačuje.
*	*	*
V	isti seji je starešinstvo JSS. razdelilo referate naslednje:
K točki 6. Ideja, sredstva brat Gangl; razmerje napram narodu, državi brat dr. Ravnihar, razmerje napram šoli brat Bajželj; razmerje napram vojski brat Miroslav Ambrožič; razmerje napram drugim organizacijam, politiki, veri brata Gangl in dr. Fux.
K točki 8. a), b), c), f) brat Marolt, Čobal (TO. šele imenuje svoje zastopnike); č), d) bratje Švajgar, dr. Matija Ambrožič, Čobal, Turk; e) bratje Kajzelj, Deu, Turk.
K točki 9. a), b), c) je za poročevalca določil savezni tehnični odbor br. Miroslava Ambrožiča; č) br. Miroslav Ambrožič.
K točki 10. brat dr. I~ux.
*	*	*
Nadalje je starešinstvo sklenilo: 1. Vsak poročevalec mora do prve seje za sabor, ki se bo vršila v začetku januarja, prinesti točen pregled vprašanj, ki jih ima rešiti, in ogrodje načrta za svoje poslovanje v ta namen, da se že naprej prepreči kakršnokoli kolizijo.
2.	Brat urednik naj otvori v Glasniku rubriko za sabor ter priobči danes sprejeti organizačni načrt za sabor.
Illllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllltllltlllllllllllllllll
K OBSE1A ЖА B3 AH.AŠCAJ
II Illlllllllllllllll IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIMIIIII1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Illlllll Illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
Васпигање соколског нараштаја
(По «Knihovna cvičitelu dorostu 1» гаопштава одеек за нараштај при теХиичком
одбору ЈСС.)
Соколству је сврха да телесно и морално оплемени сав народ. Дакле је при-родно, да Соколство не може бити само гимнастичко удружеље одраслих људи, nero да мора протегнути круг свог деловања на еве елојеве народа, па дакле и на младу генерацију — наш нараштај. Према томе имамо битну раалику међу со-колским васпитањем и васпитањем што ra пружају друге организације јер се у
соколству ваепитање нараштаја састоји у н.еговом телесном и моралном оилемењи-вашу, док је нараштај у другим нарочито политичким организацијама само допунски кадар за проређеие редове нрипадника, другим речима сврха таквог васпитаља је умпожаваље члаиова онс организацијо. Такав смер мора бити већ а priori искључен из васпитања иашег нарапгтаја. Ми мбрамо с.во наше настојање устремити на то, да ваше нараштајце, како смо Лапред рскли, моралио и телесно усавршимо. Да ли he остати у наш чм редовима или ue то не спада огамо — то јо друго подређено иитаље. Наша мисао водил:>а мора бити не наша корист (као организације) него корист нараштајаца и целине (иарода), којој прииада.
Каква начела дакле треба да воде нашс ваоттитање? Мислим, да се то да изразити врло кратко ставом: Ооколско васгштаље мора бити телесно, napo д н о, н a n p е д н о и у демократ е к ом с м и <• л у.
У првом роду мора бити телссно, јер ј<; наша орпшмиација панењеиа ире евега | вестраном неговању тела. Телесна вежба је темел>, од кога полазимо и који оправдава nam опстанак.
Разуме се, да не ематрамо' телесиу вежбу као изображавање такмичара и чистих вежбача,* него имамо на уму такав телегаш рад, који иромичо овестрани развој тела, његов хармоничан развој у снази и потпуној лепоти и oiiiutcm здрављу. При-том васпитању се дакле не сме гледати на тешкоћу и ефектност вежби, него иа њихову васпитну и здравствену вредност, на нримереност и на њихов естетски облик.
Нс сме се изгубити из вида, да је толо човечије између 14—18 годиис обичпо у свом иајбујнијем унутарњом развоју и да с<: према томе мора погветити велика пажња срцу н плућима. Зато је свака мрешшорна вежба (преиапорпо нзвлачењс на справама, дизаи.е терета и ол) вежбачима више ita штету него на корист. Исто тако је за омладипу ноздраво и неиримерено натраапап.с елемсната у дуге саставе. Трсба со обазирати на- раоположеЉе омладине са исихолошког.становишта. Омла-дииа јс песташпа, распојасана, иаклсцвена вншо ромаптичноети и дивљини, треба јој дакле на једној етрани то. наклоиости прн вежби парализирати, на другој страни опсг нс треба умарати младеж вежбама. којк ио одговарају њсној природи (дуготрајне редовнс всжбе, Лретешке нроото ва.је, просто вежбс и сл.).
Телесна всжба сама по себи делујс морализирајућим утицајем, али ипак троба тај утицај ојачати приморено нзабрапим изразима п вожбама. Ножбом се тежи да Cii васпита одважност, самосталност, спремност, брзина и друге душевнб <mo-< обности вежбача. Ове то даје -иредњак нсовазице дслом вежбама, делом помажући ii чувајући. Истодобно с вежбом нотребпа ,је пажн.-а на чистоћу вежбача и шихову ис.храну, којим се мора иосввтити иарочита трајна пажва. Нарочито со често' заборавља иа ово задп.(\.К'о мало тражи, обичио не добије нипгта. Зато захтовајмо од нашс младежи потпуну 'абгпшонцију. од алкохолних иића.
Тслесио васпитање нашег нараштаја ее мора водити по нацрту. Зато јо по-требно да за вежбање нашег нараштаја саставимо иосебан нацрт, који се разликује од члаиског; у н>ему со морају узети у обзир с.пособИости младежи и шжључити гвс штвтие вежбе. Разуме се, да се морамо it овд« држати осиовпог принцииа, да у једно.м сату морају бити запослсин сви дслови тсла. Н(; смсмо заборавитн, да су у lianioM систсму и ходаи.о, трчан.с ir илиианс. Ради тога трвба посвбтити ирнмереиу иажшу ивлетима, који j;y важиа допупа namer рада у вежбаониц«. (’■ једним или два излета преко лста писмо пикако удовољили тој потреби. Циљ naiuer васпитан^а у иоглгду тела мора бнти што је могућс јаче идрапл.с и снага наших питомаца.
Нашо ваопитан.е ј« даЈће народко, то he роћи: Основна н-егова црта mi.je крајн.а себичноот: всжбам ради тога, да будсм здрав, мегп народност: вожбам :iaro, да би могао као зДрав поедивац што »ише корпстити народу, цслини. Ваи иа ту околност треба иопресrauo упирати ирстом. Народност не можС и по см<-оотати за нас само реч. Наши иарашта.јци морају научити, да је већи народњак онај, ко.ји правилно и поштспо врши свој нозив и штупава гвоје дужности, ного ouaj, који заузима макар н« знам како лепо и внсоко мссто у пароду, а ио врчги својих дужиости. Нангс родољублл vao људн по сме завртити у друштвепом раду, тамо треба тек да почпс па да затим пои.уљује сав наш живот и г;ва иачга дела. Животно гесло иаших параштајаца у народноспом погледу мора бнтн: «Најпре чврсто тло под ногама, да бн могао бити корисган у нупом оисегу а iiOTOH иитерес долиис npe- властнто >;ористи!» Том« геслу нека доведе и мора довестн naiiie васиитапе. 3ajtiTo то мора да буде тако било би сувишио овдс доказивати, та Тирш јс то доцазао довољво тимољнто и oiaunpiio.
Наше васпитање мора бити и напредно, јгр је вечито кретање вечита незадовољеност сокодско гесло. Ради тога морамо наше нараштајце на једној страни упознати с новим геслима а ]ia другој страли научити их, да се отреоу предрасуда, које су можда стекли у младости; да стварају себи властито мишљеље о свакој ствари и да се ис устручавају та мишљена (назоре) у духу вромона n непресганог напретка поправљати и усавршавати. Цзихов рад мора бити надојен иламеном жељом, да се попупе што више у свим гранама човечијег деловања, како је Тирш онако одушевлзено најављивао и захте1 ао о Сокрлству.
У всрском и иолитичком иогледу се пе сме у душама нараштајаца гојнти пикакво смегењаштво, несмејусе следити никакве ioлденциозне намере. Нараштај мора бити уверсн, да су тс ствари својина сваког појединца и да према томо свак има необориво право, да сам одлучује о њима самостално и да ио сме битн извргнут у том погледу никаквом иритиеку. Пропагујмо трпсљивост и упо-зоравајмо у исго време на наказне иојаве верске и политичке нетрпељивости и на јвиховс иоследице.
Копачио сс мора iraiue васпитање вршити н у демократском смиСлу; го значи ono мора бити за ове једнако, од свих захтевај једнаке дужности ti пружај овима једнака права. Код иас не значи демократичаоет само начелну једнакост свих, оиа значи братску љубав и хумаиост. Наш нараштајац ue смс само хтети слободу за себе, он се мора иавикавати па то, да ту слободу даје и пружа, н јога више да пружа све, т. ј. л>убав и отварну иомоИ оиима, који ,је у ком било погледу од њега очекују. То јс смиеао uaiuer братства, оног словенског братотва, које јо живело давио ире рођеил данашњег социјализма и које lio остати његов иајвиши облик у нравом смислу то речи, и томе водити naur иараштај није баш нооледња дужност.
,То су ирИближпо четири најглавнија пачела која морају владатн нашим' наегштаљем и ироникнути ra, јер ono смера, како омо већ рекли, телесиом н мо-ралцом оплем.ењиван>у. Којкм ћемо путсм постићи оппгге оилемењмве пашсг тела, о том данао пема спора. To jo дооад неприкосновени и ненадмашиви Тиршов гимнастички систем, који мора бити лримерено прилагођен за васпитаво ка-раштаја. С тс техничке етране јо ва жалоот наша литература jout врло скромна, а једиа од главних задпћа одеека за нараштај при Техничком одбору ЈСС. he бити помоћи томо злу или самосталвим долима или иреводима из богате чсшкб стручне литературе. Још слабије стојимо на пољу списа о моралном оплемо : и-вав.у. Ту се наш рад налази још у ирвом стадију развоја. Ради тога нека будо задаћа овог иоглавл.а да означимо нравила нашег деловаља путевима, којима треба у том погледу највише nhii ири васпитању iiaincr нараштаја.
Како је Bch напред било речено, теловежба сама придоноси у великој мори моралном оплсмењивању оних, који јој се носвећују. Тај уплив вежби при васиитан.у нараштаја нипошто иије довољан. За морално оплемењивање младежи морају се нарочито у паше време употребљавати и друга средства директиа и индиректна, и она која пајбоље долују. Из тога ое види да имамо диа начина васпитава, u то непосредии, то је опај, који оиломев.ује оам ио себи, и посредпи, који спречава појаве моралпе покваренооти. Та два пачина јо могуНе определиги још даље и водробнијо. Лко хоћемо још даље да разглабамо о тој ствари морамо .iipe свега одредити у чсм се еастоји та моралва племенитост, коју хоћемо да иоотигнемо.
Не да оо тајити да јо моралаи уиствну само овај човек ноји сам зна разликовати морално од нсморалног и који свесно тежи за моралним. За то треба p а з в и j е и [) а з у м , с ii o c о б n o с т б и с т р 0 г расуђиваља и n p а в и м o p а л н и ocehaj. Ако дакле хоћомо да иостигнемо жељени успех морамо радити да то троје поставе душевпа својина наших нараштајаца. Сав iiani рад и сво наше васиптање -морају дакле бити уређени тако да гојимо код наших нараштајаца те три врлине.
Како смо рекли, троба у ирвом ]>еду развити душевне сиособности наших иараштајаца, другачије речеио научити их мислити. Основна, грађанска, оредња школа дају, како оу дапао урођсие, својим нитомцима мпого материјала, којег треба да запамте. Хоће да напрти својим ученицима што је могуће више зиаи.а а врло мало радо на напред опоменутом пољу. Наше васпитан.е које полази од тслесног ваопитаиа дакле јо много ближе животу иего школско, мора у првом реду сметати иа то, да уклоии то нодоотатке. Зато се не бих никад заузимао за онецијална предавања за нараштај в пре бих захтевао да ое у нараштају при-ређују мосто иредаваиаг краћи и дужи разговори о разпим рпштим предмотима,
који ce тичу живота, и само ту и тамо да ге посегне и за предавањима о једном или другом продмету, и то опет гамо онда, над пострји опасност да би дечаци могли имати о нечем неправилан суд или мањкаво зиаше (н. пр. нека иоглавља из хисторије, општег права и сл.).
При том се мора главра пажаа посветити томе, да наши питомци иоуздано знаду, i.o смо и шта хоћемо, зашто вежбамо и каква су нам основна начела. Соколска идеја мора провејавати кј>оз све говоре и предавања, па и сиецијално ii стално се мора наглашавати, да цео наш жквот и његов ток потврђује та начела (борба за живот и опстанак, вечни напредак n сл.). IIpo свега пружајмо јасно n разумљиво нашим нараштајцима праве и доказане Тиршеве иауко.
Том деловап.у за живахнијим мигаоним животом наших нараштајаца допри-посе осим обичног дотицаја у вежбаоници и соколско забавице. 0 ирограму њиховом n саставу писано јс nnh иа другом могту, а овдо јс потребно утврдити, да те забапице могу испунити ону задаћу, коју им дајемо само онде, гдо ое налазе у рукама правнх Ооколова. Изврсно номоћно средство у том омсру оу н кратка обавештења пред врстом, која сс почнн.у или свршавају о питан.има и дају тако непосредан импуло душевном раду нараштајаца. Осим тога покушајмо ту и тамо да дамо дечацима да опишу утиоке разних догађаја. То би знатно иот-иомогло развој њиховог мисаоиог делоиап.а. При гом треба пазити на то да ио бранимо иараштајцима да у том погледу доноду до изражаја своју сопствену индивидуалност, да спречавамо употребљавањс празиих дневннх фраза, којима <•<■ омладнна тако радо заразује.
При каквој бнло приредби нараштаја или друштва припустимо дечаке колико јо више могуће к иоелу, запослимо »х у снаком емеру и сваком приликом, илн поспремањем вежбаонице, npn ттриређивању забавица или при састављању рас-нореда; тиме их навикавамо не само да мисле него у иото времо и да приводе мисли у дола учимо их тим да речи замено делџма; учимо nx да чланство у нашем друштву значи рад, а не разговор при чашици вина; већ само то искуство је важно средство за развој мисаоне г.пособности оних, који су га стекли.
Као други услов моралног оплемењиваља je горе била наведена способ-и o с т бистрог расуђивања нараштајаца.
11>.у развијамо такођер у вежбаоиици. Захтонајмо од нараштајаца да сами по-кушају да схвате зашто нм ова или опа вежба иије пошла за руком; иека траже сакривене узроке и «мушице» вежби, унозоримо их сами, ако су узаблуди. Од тих врло простих почетака идимо дал.с — опет обавештаван.има, забави-цама и сл. Доказујмо зашто је ona.j или онај строј састављон 6aui тако, а не другачије, зашто се морао овај или онај хисторијски догађај развитн управ тако а не другачије.
Захгевајмо да дечади ' Удс сами, јели нонашање љиховог друга, који ,је нешго згрешио, правилно lnni нс; захтевајмо да никад не суде по ирвом опољашнсм утиску, него нека завирп дубл.е у суштииу ствари. Захтбвајмо да изражавају ево.ј >'УД увек и о свакој ствари неприкривеио и нре него што га отворимо ми, а онда захтевајмо да свој суд промене добровол>но, кад сс уворе о противном. Захтевајмо да критикују најпре еебе, иа оида друге; увек по правди а нс по моментаном расположењу. При свему томе ие осгајмо с и.има међу уским лидовима ма.којих иросторија, водимо их равио иредметима (стројевима, крајо-вима, биљкама) о којима говоримо, дппајмо имиулс а дечади нека сопственом мотодом иађу истину. Само тако ћомо их иавикнути иа бистар суд о иракси, и тек кад то будс нотпуно развијено можемо npohii u иа апстрактне појмове.
Дал.е јс било речено, ди морамо код својих шпомаца побудити прави моралпи ecehaj. To ho бити свакако најтежа задаћа, јер моралност сама ио себи као врлипа n« да се нрописати, не да сс одрсдити иараграфима..То мора лежати у оамо.м бићу чонска. Морал, кад un био само ради тога морал, што ое боји казпо ради ирестуика закона, ареџтао би то бити ouor трепутка, кад би доопео до таквог закључка. Човоку мора бити одвратно зло ради н>егове суштиие, а по ради ио-следица, то је једипо морално. То се не може иаучити ни оа најбољим преда-иан.има. У моралном иогледу добро делујо јгдино примср п морални притиеак. Никакве казне ни иродавана, mi иараграфи neho одгојити иараштаја у моралном ногледу тако, како то може учинити пример и.ихопих продљака. Иреди ак на-раштаја мора бити у оваком погледу узор Сокола, и то не само у вежбаоницн, него II у свом приватном животу. Што је мап.с друштво и што јс маљн крај у коме ради тиме то више важи аа н>ега. Он мора бити демократ ио мишљон.у и
делању, националан, a исто тако у мишл>ењу и деловању одлучаи без празних фраза; oir мора сне жртвовати за друштво и за васпитање нараштаја.
Нри том сам нема користи од соколске ствари оеим здравља, снаге и весеља животног, а < околској ствари мора давати све. Он иора бити потпун Соко н тек тада може захтевати од оних, који су поверени и>его;мм старању да <:е нри-ближе том савршенству. Нараштајци морају имати стално пред очима пример соколских врлина у особи свога нредп.ака. Они морају видети у њему и узор човока у моралном погледу и узор човека у испуњававу дужности нреузетих па <е својим иозивом и припадношћу држави и народу. У непрестаном дотицају ч параштајем мора затим предљак предати и пренетн те врлине на своје питомцо it оваком п рилиКом тражити то од њих.
За ту сврху разумо се да му иије доста оно кратко време вежбе с оделењем. Oii мора блиЈке нараштајцима; мора им се тако прилагодити да живи љиховим животом; мора познати њихове незгоде и чежње и по њима удесити свој постуиак; мора их пратити у ирцватпом животу, своје слободио време мора жртвовати за излете с љима, за поворке и приватне неприправл.ене забавице. Тек онда кад ие буде имао другог цил.а него морално оилемо.н.-иван.е оних који су му по-верени, тек онда he имати право на поиосно име васпитача омладиио.
Разуме се, да је моралноот врло проблематичан појам, нарочито у данашњим временима. Што једни називају морално, други зову неморалним, а морал можо да има само једно лицо. Само јо једна моралност! Моралан је само онај чин, који се но противи нарави и н.сним ааконима и којег можемо обранити сами нред еобом и иред свима осталим да је добар и да одговара начелима, која изповедамо; чии, који јо намењол оплсмењш ању, користи и напретку целине а у исто времо ue чини криво другима и ие смета им мри иотом деловању.
Према овом што смо рекли пут, којим треба да идемо у васпитаљу иараштаја ндејпо кратко иазначон био би ово:
В a c n и т а њ o o о к о л с к о г н a p а ш т a j a ,ј е т е л o с н о и м o p а л н о. 0 б o j e j c нераздруживо j е д и o о д д р у г о г и м о ђ у c о б н o c е n о т n о м аж е. Б е з j е д н о г п л и д р у r o г п n м а соко л <■ ic ог в а <•■ п и -т а н> а. В a с н и т а н> е м м o p a ј у руководити у сваком п о г л е д у у з o р н и oоко л <■ к и n p о дihаци снстематск и н о тачи о м нац р ту.
У т ол осно-васн ит но м и о гл е д у т p с б а унотребљаватн Т и р ш е в с ii (■ т е м ; в с ж б е м o p а ,ј у б и т и о д м c p е и e n p о м а д о б и вежбача. У погледу моралног и умног вас. н итан>а ирепору-ч у ј смо: к p а т к e г о в o p c и p е д в p с т о м , p а 3 г о в o p е прс д в. а к а t- a ii и т о м ц и м а , к p а т к e p a c u p а в е н а з а б а в и ц а м а , ч u с т и д о -т и ц a j n c n p n p о д o м n а и з л о т и м а, у н о з н а в a ii> е |> а з н о в р <• ii n д o л о т n » в т n ч о в o к a u o c e li	и в а н> с м	p a n н	н	х	и н с т и т у ц и j а ,
добро ш т иво, певаље, којо	добро утиче	на	душевио	рас-
ii о л о ж c li. o , n к o n а ч n o и j) е	д н> а к о н	и р и м	e	р ,	к o ј и j e	и a ј -
у ii л и вн и ј и вa с п итн и фактор.
То су само главна начела namer васпитања и смер којим ћомо nhn нри иро-(■уђивашу иутева, које у нас употребљавамо. Грађа nuje додушс иотнуно раз-рађена и служиће по <>пој нрилиди да ирочистимо иојмове о соколском ваепиташу а пружићс ii прилнку за дискусије, које ће свакако, joni боље рашчистнтн појмово n користити uaiiioj ствари.
Vzgoja sokolskega naraščaja
(Po «Knihovna cvičitelii dorostu l.» priobčuje Odsek za naraščaj pri Tehničnem
odboru )SS.)
Sokolstvo ima nalogo, da telesno in moralno poplemeniti ves narod. Naravno ie torej, da ne more biti Sokolstvo samo telovadno udruženje odraslih mož, ampak da mora raztegniti krog svojega delovanja na vse vrste naroda in torej tudi na mlado generacijo — naš naraščaj. Imamo torej bistveno razliko med sokolsko vzgojo mladine in med vzgojo, ki jo nudijo druge organizacije, kajti v Sokolstvu obstoji vzgoja naraščaja v njegovi telesni in nravstveni poplemenitvi, dočim je naraščaj v drugih, zlasti političnih organizacjah samo dopolnilni kader za vedno redkejše vrste pripadnikov, z drugimi besedami, namen take vzgoje je — pomnožitev števila pripadnikov one organizacije. Tako
stremljenje mora biti že a priori izključeno iz vzgoje našega naraščaja. Mi moramo vse svoje prizadevanje usmeriti tja, da bi naraščajnike, kakor je bilo že zgoraj omenjeno, moralno in telesno izpopolnjevali. Okolnost, ali os+ane v naših vrstah, ali ne, že ne spada v to poglavje — to je drugo podrejeno vprašanje. Naša vodilna misel mora biti ne naša korist (kot organizacije), ampik korist naraščajnika in celote (naroda), ki ji pripada.
Kaka načela naj torej vodijo našo vzgojo? Mislim, da Se da to izraziti zelo na kratko v stavku: Sokolska vzgoja mora biti telesna, narodna, napredna in v demokratičnem z m i s I u.
V	prvi vrsti mora biti telesna, kajti naša organizacija je namenjena predvsem vsestranskemu negovanju telesa. Telesna vadba je temelj, s katerega izhajamo in ki opravičuje naš obsioj. Seveda ne smatramo telovadbo za vzgojo tekmovalcev in golih telovadcev, temveč imamo v mislih tako telesno delovanje, ki pospešuje vsestranski razvoj telesa, njegovo harmonično odgojo k moči in popolni krasoti ter k občnemu zdravju. Pri tej vzgoji se torej ne sme gledati na težavnost in efektnost vaj, temveč na njihovo vzgojno in zdravstveno važnost in na primernost, kakor tudi na njihovo estetično oblikovanje.
Ne sme se prezreti, da je človeško telo med 14, —18. letom praviloma v svojem najbujnejšem notranjem razvoju in da se mora torej posvečati velika pozornost srcu in pljučam. Zato je vsaka prenaporna vaja (naporni preteg na orodju, vzdigovanje bremen in podobno) telovadcem bolj v škodo, nego v korist. Ravnotako je za mladino nezdravo in neprimerno kopičenje prvkov v dolge sestave. Ozirati se je treba na razpoloženje mladine, s psihološkega stališča. Mladina je poskočna, razposajena, naklonjena bolj k romantičnosti in divjosti, torej je treba na eni strani ta nagnjenja pri telesni vadbi paralizirati, na drugi strani pa ne moriti mladino z vajami, ki ne odgovarjajo njeni naravi (dolgo^ trajajoče redovne, pretežke proste vaje in podobno).
Telesna vadba sama na sebi učinkuje z moralizujočim vplivom, vedno pa je treba ta vpliv ojačiti s primerno izbranimi izrazi in vajami. Pri telovadbi vaj se torej zasleduje tudi ta smoter, da se vzgajajo pogum, samostojnost, pripravljenost, bistrost in druge duševne lastnosti telovadcev. Vse to podaja prednjak neopaženo deloma z vajami, deloma z varstvom. Obenem s telovadbo je potrebna tudi pažnja na snažnost telovadcev in na njihovo prehrano, katerim se mora posvetiti trajna pozornost. Zlasti na zadnjo zadevo se pozablja pogosto. Kdor malo zahteva, ne dobi navadno ničesar. Zato zahtevajmo od naše mladine popolno abstinenco alkoholnih pijač.
Telesna vzgoja našega naraščaju se mora voditi po načrtu. Za to je potrebno, da sestavimo za vadbo naraščaja poseben vadbeni načrt, ki je različen od članskega; v njem se mora primemo ozirati na sposobnosti mladine in iz njega izključiti vse škodljive vaje. Seveda se moramo tudi tu skrbno držati temeljnega pogoja, da v eni uri zaposlimo celo telo. Ne smemo pozabiti, da se tudi hoja, tek in plavanje v našem sestavu. Radi tega je treba posvetiti primerno pozornost tudi izletom, ki tvorijo važno dopolnilo našega dela v telovadnici. Z enim ali dvema izletoma na leto pa se nikakor ne znebimo te dolžnosti. Cilj naše vzgoje v pogledu telesa mora biti kolikor mogoče najboljše zdravje, lepota in moč naših gojencev.
Naša vzgoja je nadalje narodna, to se pravi: temeljna njena poteza ni skrajna sebičnost — telovadim radi tega, da bi bil zdrav — ampak narodnost — telovadim zato, da bi mogel kot zdrav posameznik več koristiti narodu, celoti. Ravno na to okolnost ic treba neprestano opozarjati. Narodnost pa ne more in ne sme za nas ostati samo beseda. Naši naraščajniki se morajo učiti, da je boljši narodnjak oni, ki pravilno in pošteno izvršuje svoj poklic ter izpolnjuje svoje občne dolžnosti, nego tisti, ki zavzema med narodom še tako lepo in visoko mesto, pri tem pa ne izvršuje svojih dolžnosti. Kot človek naše rodo-Ijubje ne sme končati v društvenem delu, tam se mora šele začeti ter potem napolnjevati vse naše življenje in vsa naša dela. Zivljensko geslo naših naraščajnikov v narodnem oziru mora biti naslednje: «Najprej trdna tla pod nogami, da bi mogel koristiti v polnem obsegu, in potem interes celote za lastno korist.» K temu geslu naj privede in mora privesti naraščajnike naša vzgoja. Zakaj se to mora zgoditi tako, bi bilo tu odveč dokazovati, saj je Tyrš to dokazoval dovolj temeljito in obširno.
Naša vzgoja mora biti tudi napredna. Kajti večno gibanje, večna nezadovoljnost je sokolsko geslo. Radi tega moramo naše naraščajnike na eni strani
seznanjati z novimi gesli, na drugi strani pa k temu, da se sami otresejo predsodkov, ki so jih morda dobili v mladosti; da si ustvarjajo lastno naziranje o vsaki zadevi in da se ne obotavljajo ta naziranja z duhom časa in neprestanega napredka popravljati in izpolnjevati. Njihovo delovanje mora biti prepojeno s plamtečim hrepenenjem pospeti se čim dalje in višje v vseh panogah človeškega udejstvovanja, kakor je to Tyrš tako vznešeno oznanjal in zahteval v Sokolstvu.
V	verskem in političnem pogledu se v dušah naraščajnikov ne smejo gojiti nikake zmede, ne sme se zasledovati gotovih tendenčnih namer. Naraščaj mora biti prepričan, da so te zadeve sveta last vsakega posameznika in da ima torej vsakdo sam neoporečno pravico, da odločuje o njih samostojno ter da ne sme biti izpostvaljen v tem pogledu nobenemu pritisku. Oznanjujmo strpnost, opozarjajmo pa tudi na izrodke verske in politične nestrpnosti in na njene posledice.
Končno se mora vršiti naša vzgoja tudi v demokratičnem zmislu, to je kot taka bodi za vse enaka, od vseh zahtevaj enake dolžnosti in nudi tudi vsem enake pravice. — Pri nas ne pomenja demokratičnost samo načelno enakost vseh, ona pomenja bratsko ljubezen in torej tudi dejansko humanost. Naš naraščajnik ne sme samo hoteti svobodo za sebe, on se mora navajati k temu, da to svobodo tudi daje in nudi, še bolj pa, da nudi vse, namreč ljubezen in dejansko pomoč tistim, ki jo v kateremkoli oziru od njega pričakujejo. To je zmisel našega bratstva, tistega slovanskega bratstva, ki je živelo davno pred rojstvom današnjega socijalizma in ki ostane njegova najvišja oblika v pravem pomenu besede; in k temu voditi naš naraščaj ni baš poslednja dolžnost.
To približno so štiri najglavnejša načela, ki morajo obvladovati in pronikati našo vzgojo, ki smeri, kakor je bilo že nekolikokrat rečeno, k telesni in moralni poplemenitvi. Po katerih potih dosežemo splošno poplemenitev telesa, o tem danes ne bo spora. To je dosedaj neprekosljiv in nedosežen Tyršev telovadni sestav, ki pa mora biti primerno prikrojen za vzgojo naraščaja. Po tej tehnični strani je žalibog naša literatura še zelo skromna, ena glavnih nalog odseka za naraščaj pri Tehničnem odboru JSS. pa bo, odpomoči tudi temu zlu bodisi s samostojnimi deli, ali pa s prevodi iz bogate češke strokovne literature. Še slabše pa stojimo na polju spisov o nravstvenem plemenitenju. Tu se nahaja naše delovanje šele v prvem stadiju svojega razvoja. Radi tega naj bo namen tega poglavja, da označimo pravila našega delovanja s potmi, ki naj jih v tem oziru pri vzgoji našega naraščaja najbolj porabljamo.
Kakor je bilo že zgoraj omenjeno, prispeva telovadba sama na sebi v veliki meri k moralni poplemenitvi onih, ki se ji posvečajo. Ta vpliv telovadbe pri vzgoji naraščaja pa še nikakor ne zadostuje. Za nravstveno poplemenitev mladine se morajo zlasti v naših časih uporabljati tudi druga sredstva, direktna in indirektna in ona, ki bolj učinkujejo. Iz tega je že razvidno, da imamo dvojni vzgojni način, in sicer neposredni, to je oni, ki plemeniti sam na sebi, in posredni, ki preprečuje pojave moralne pokvarjenosti. Ta dva načina je mogoče opredeliti še dalje in podrobneje. Ako pa se hočemo še nadalje pečati s to zadevo, moramo predvsem določiti, v čem tiči tista moralna poplemenitev, ki jo hočemo doseči.
Ne da se tajiti, da je resnično moralen le tisti človek, ki zna sam razlikovati moralno od nemoralnega in ki se vedoma oklene vedno moralnega. Za to pa je treba razvitega razuma, bistre razsodnosti in pravega moralnega čuta. Ako torej hočemo doseči zaželjeni uspeh, moramo delovati na to, da postane to troje duševna last naših naraščajnikov. Vse naše delovanje in cela naša vzgoja morata biti torej urejeni tako, da gojimo v naših gojencih te tri vrline.
Kakor rečeno, je treba v prvi vrsti razviti duševne zmožnosti naših naraščajnikov, drugače povedano, naučiti jih misliti. Osnovna, meščanska, srednja in nadaljevalna šola podajajo v današnjem stanju gojencem mnogo tvarine, ki naj si jo zapomnijo. Naprtiti hoče svojim učencem kolikor mogoče največ znanja, toda le zelo malo deluje tudi na zgoraj omenjenem polju. Naša vzgoja, ki izhaja iz telesne vzgoje in je torej mnogo bližja življenju, nego šolska vzgoja, bi morala biti usmerjena v prvi vrsti tja, da bi se odstranil ta nedostatek. Zato se ne bi nikdar zavzemal za špecijalna predavanja za naraščaj in bi se prej nagibal k zahtevi, naj bi se v naraščaju gojili namesto predavanj krajši in daljši razgovori o raznih splošnih predmetih, ki se tičejo življenja, in le sem ter tja naj bi se poseglo tudi po predavanju o enem ali drugem predmetu, in to zopet vedno le takrat, kadar je nevarnost, da bi imeli dečki o čem nepravilno
sodbo ali preveč pomanjkljivo znanje. (N. pr. nekatera poglavja iz zgodovine, občnega prava in pod.).
Pri tem pa je treba posvečati glavno pozornost temu, da bi naši gojenci zanesljivo vedeli, kdo smo in kaj hočemo, čemu telovadimo in kakšna so naša temeljna načela. Sokolska ideja mora prevevati vse pogovore in predavanja, tudi špecijalna, in vedno mora biti poudarjeno, da celo življenje in ves njegov potek potrjuje naša načela, (Boj za bitje in obstanek, večni napredek in podobno.) Predvsem pa jasno in razumljivo podajajmo našim naraščajnikom prave in dokazane Tvrševe nauke.
K temu delovanju za živahnejšim misijonskim delovanjem naših naraščajnikov prispevajo poleg navadnih stikov v telovadnici tudi sokolske zabavice. O njih programu in ureditvi je bilo že pisano drugje, tu pa je primerno ugotoviti, da morejo izpolniti ie zabavice one naloge in nade, ki jih stavimo v nje, samo tam, kjer se nahajajo v rokah resničnih Sokolov. — Izvrsten pripomoček v tej smeri so pa tudi kratke opozoritve pred vrsto, ki se začenjajo ali končujejo z vprašanji ter dajejo tako neposreden impulz k duševnemu delovanju naraščajnikov. — Razen tega poskušajmo privesti dečke sem ter tja do tega, da opišejo vtiske o različnih dogodkih. To bi znatno podpiralo razvoj njihovega mišljenskega delovanja. Pri tem je treba paziti posebno na to, da ne branimo naraščajnikom, uveljaviti v tem pogledu svojo lastno individualnost in da oviramo uporabljanje praznih dnevnih fraz, ki jih mladina tako rada naleze.
Pri kakršnihkoli prireditvah naraščaja ali društva pripustimo dečke kolikor največ mogoče k delu, zaposlujmo jih v vseh smereh in pri vsaki priložnosti, bodisi pri pospravljanju telovadnice, pri izvedbi zabavice ali pri sestavljanju sporeda; s tem jih silimo ne samo k temu, da mislijo, ampak obenem tudi k temu, da pretvarjajo misli v dejanja, učimo jih s tem nadomestiti besede z dejanji; učimo jih spoznavati, da pomenja članstvo našega društva delo in ne pogovarjanje pri steklenici vina; že sama ta izkušenost je važno sredstvo za razvoj miselne sposobnosti onih, ki so si jo pridobili.
Kot drugi pogoj nravstvene poplemenitve je bila zgoraj navedena bistra razsodnost naraščajnikov. K tej prispevajmo takoj v telovadnici. Zahtevajmo od telovadcev, naj sami poskusijo razumevati, zakaj se jim ta ali ona vaja ni posrečila; naj iščejo skrite vzroke in «muhe» vaj, opozarjajmo pa jih, kje oni tičijo. Od teh preprostih začetkov gremo dalje — zopet k opozoritvam, zabavicam in podobnemu. Dokazujmo, zakaj je moral biti ta ali oni stroj sestavljen ravno tako in ne drugače, zakaj se je moral ta ali oni zgodovinski dogodek razviti baš tako in ne drugače.
Zahtevajmo, naj dečki presojajo sami, ali je ravnanje njihovega druga, ki se je nekako pregrešil, pravilno ali ne; zahtevajmo, naj nikdar ne sodijo po prvem, zunanjem vtisku, ampak naj vedno proderejo k samemu jedru stvari. Zahtevajmo, da izražajo svojo sodbo vedno in o vsaki stvari neprikrito in preje, nego storimo to mi; toda zahtevajmo tudi, da svojo sodbo izpremenijo prostovoljno, ako se prepričajo o nasprotnem. Zahtevajmo, naj kritizirajo predvsem sebe in potem šele druge; vedno po pravici, nikdar po hipnem razpoloženju. Pri vsem tem pa ne ostajajmo z njimi med ozkimi stenami katerihkoli prostorov; peljimo jih naravnost k predmetom (strojem, krajem, rastlinam), o katerih govorimo, dajajmo impulz, dečki pa naj po lastni metodi najdejo resnico. Le tako jih navajamo na bistro sodbo o praksi, in šele, kadar bo ta popolnoma razvita, lahko preidemo z njimi na abstraktne stvari.
Rečeno je bilo dalje, da moramo vzbuditi v svojih gojencih pravi moralni čut. To bo gotovo najtežja naloga, kajti nravstvenost sama na sebi kot čednost 'se ne da predpisati, se ne da odrediti s paragrafi. Ta mora biti v samem bistvu človeka. Morala, ki bi bila samo radi tega morala, ker se boji kazni za prestopke zakona, bi to prenehala biti ravno v istem trenutku, ko bi dospela do takega zaključka. Človeku se mora studiti zlo radi njegovega bistva, ne radi posledic, edino to je moralno. Tega pa ni mogoče naučiti s še tako učenim predavanjem ali razpravo. V nravstvenem oziru lahko učinkuje edino vzor in moralni pritisk k posnemanju. Nikake kazni, niti predavanja, niti paragrafi ne vzgojijo naraščaja v moralnem oziru tako, kakor more to doseči vzgled njihovih prednjakov. Naraščajev prednjak mora biti v vsakem pogledu vzor Sokola, to pa ne samo v telovadnici, temveč tudi v svojem zasebnem življenju. Čim manjše je društvo in čim manjši kraj, v katerem deluje, tem bolj velja to za njega. On mora biti demokrat po mišljenju in dejanju, naroden, a istotako po mišljenju in dejanju
odločen, brez praznih fraz; 011 mora vse žrtvovati za društvo in za vzgojo naraščaja. Pri tem sam nima koristi iz sokolske stvari razen zdravje, moč in veselje do življenja, sokolski stvari pa mora vse dajati. On mora biti popolcn Sokol in šele tedaj lahko zahteva od tistih, ki so poverjeni njegovi skrbi, naj se približajo k tej popolnosii. Naraščajniki morajo imeti stalno pred očmi vzor sokolskih lastnosti v osebi svojega prednjaka. Oni morajo videti v njem tudi vzor človeka v moralnem oziru in vzor človeka v izpolnjevanju dolžnosti, prevzetih s poklicem in s pripadnostjo k državi in k narodu. V neprestanem stiku z naraščajem mora potem prednjnk prenesti te lastnosti na svoje gojence in jih pri vsaki priložnosti zahtevati od njih.
V ta namen pa mu seveda ne zadostuje samo kratek čas pri telovadbi vrste. On mora bliže k naraščajnikom; prilagoditi se jim mora tako, da živi njihovo življenje; poznati mora njihove bolesti in hrepenenja ter po njih urejevati svoje postopanje; slediti jim mora tudi v zasebnem življenju; svoj prosti čas mora žrtvovati za izlete z njimi, za izprehode in privatne nepripravljene zabavice. Sele potem, ko ne bo poznal drugega cilja, nego moralno poplemenitev svojih poverjcncev, šele potem bo imel pravico do ponosnega naslova vzgojevatelja mladine.
Pri tem pa je seveda nravstvenost zelo problematičen pojem, zlasti v današnjih časih. Kar nazivajo eni moralno, imenujejo drugi nemoralno in vendar more imeti morala samo eno lice. Samo ena je nravstvenost! Moralen je le tak čin, ki se ne protivi naravi in njenim zakonom in ki ga moremo ubraniti sami pred seboj in pred vsemi ostalimi, da je dober in da odgovarja načelom, ki jih oznanjujemo; čin, ki je namenjen poplemeniivi, koristi in napredku celote, obenem pa ne dela krivice drugim in jih ne ovira pri enakem delovanju.
Po tem, kar je bilo povedano tukaj, bi bila pota, po katerih naj hodimo pri vzgoji naraščaja, idejno na kratko naznačena približno takole:
Vzgoja sokolskega naraščaja je telesna in moralna. Obojno je med seboj nerazdružljivo ter se medsebojno podpira. Brez enega ali drugega ni sokolske vzgoje. Vzgojo morajo voditi v vsakem pogledu vzorni sokolski p r e d -n jaki sistematično po točnem načrtu.
V telesno vzgojnem pogledu je uporabljati T у r š e v sestav; vaje morajo biti primerne za starost gojencev. V pogledu nravstvene in umstvene vzgoje pa priporočamo: vzpodbudne nagovore pred vrsto, pogovore prednjakov
7.	gojenci v vrsti, kratke razprave na zabavicah, pogosti in živahni stiki z naravo na izletih, spoznavanje raznovrstne človeške delavnosti na iz prehod ih, dobro čtivo, petje, ki dobro vpliva na duševno razpoloženje, in končno p r e d n j a k o v o vzornost, ki je naj učinkovitejši vzgojni moment.
To so samo glavna načela naše vzgoje in smer, po kateri bomo hodih pri presojanju potov, ki jih uporabljamo pri nas. Snov sicer ni bila predelana popolnoma, toda najbrž bo zadostovala za primerno pojmovanje sokolske vzgoje in bo nudila priliko za diskusije, ki bodo gotovo še bolj razčistile pojme ter tako samo koristile naši stvari.
Illlllllllllllllllllllllllllllllllllllll llllllllllll
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
1111 llllllllllllIIIII lllllllllllllll IIIIIIIlllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllll lllllll
ZA MANJŠINE
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll
1111111111111111111111111111111111111111111111111111
1111111111111111111111111111111111111111111111111111
Dne 11. novembra se je vršil v Ouštanju ob koroški meji sestanek tako zvanih manjšinskih društev, ki se nahajajo ob koroški meji Nemške Avstrije. Sestanka so se udeležila sledeča društva: Marenberk-Vuhred, Muta, Dravograd, Guštanj, Prevalje, Mežica, Črna ter kot zastopnik župe Maribor br. Kranjc in zastopnik manjšinskega odseka )SS.. br dr. P. Fux. Sestanek je temeljto premotril položaj teh društev ter razmere v teh krajih. Storjeni so bili sklepi, kako naj bi odpomogli nekaterim že preveč kričečim razmeram v teh krajih, ki zahtevajo takojšnje pomoči. Sestanek je bil informativen in zelo koristen. Želeti bi bilo, da se tudi drugod, kjer je potrebno, prirede podobna posvetovanja.
IIIIIMIIIIIIIIIHIIIIIIIIIMIIIIIII lllltllllllllllllllllllMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIliTlIllllllllltlllllllllltltlllllllllllllllllllltUIIIIIIIIIItHIIII
IZ ŽUF IN DRUŠTEV
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIlilllllllKllinilllllllllllllllllllllllllllllllHIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIli
llllllllllllllllllllllllllllllllllll
lili llllllllllllllllllltllllllllllll
Sokolska župa Beograd.
Соколско друштво у Аранђеловцу. Под шумовитом Букуљом на домак иоториј-(кога Орашца, где је нодигнут први устаиак против Турака, савијсно ,је овога лста соколско гнездо. Нанредна варошица Лраиђеловац добила је соколско дру-iiiTBO и отала у том погледу у рсд са осталим напредним месгима иаше Шумадије. Управни одбрр, састављен од осиивача друштва, желећи да друштво одмах од иочстка нође правилним путем позвао је из Београда бр. Мих. Градојевића, члана тсхничког одбора београдске жупе, који је na раду у друштву нровоо месеце јули
ii	авгует. Члааова је било 20, нараштаја 82, од којих :i0 жеиских. Вожбало со свакога дана од 5 до 7 сати ноподно са великом вољом и истрајношћу на пољаии пзнад гимназије, где је иапровизовано летље вежбалиште. У оближњој Буко-инчкој баши таборили су нод шаторима београдски Соколићи са којима су одржаване најсрдачније везе, приређена два излета и заједничка, врло уоиола јавна вожба у баи.ском парку. При растанку у чает одласка бр. Градојевића, ири-редио је уиравни одбор са Соколићима и шиховим родитељима заједнички излег до Буковичке дркве, где се у иесми, игри н восељу провео цео даи. За вромп ручка старешина друштва бр. Аидра Мнловановић оиростио се у име чланова са np. Градојевићем и дирљивим речима му захвалио за уложони труд и рад и том приликом му предао захпално иисмо, потписано од свих чланова управног од-бора. Да би се (-вако лето залочети рад у аранђеловачком друштву наставио, управни је одбор усмоо да се за учитеља гимпагтике у Аранђелоначкој гимиазији ваотави бр. Јосип Грушовник, учигел. и жупски предњак, који је већ стигао из Марибора у А]>аиђеловац н предузео даљв техничко вођеп.е друштва. Младомо пачелнНку и друштиу жклимо најбољи успох!	А.
Sokolska župa Celje.
Okružni slet u Zagorju. Posavsko okružje održalo je svoj slet 15. juta u Zagorju /ajedno sa razvičcni naraštajskog prapora. Zagorje je jedno najstarijih drušiava u Sloveniji [osnovano 1890. god.) jako i marljivo pod vlasiiiim krovom, ali ima da suzbija jaku socialističku, komunističku i klerikalnu agitaciju (Svoboda, Vesna i Orel), /.bog razvijanja I. naraštajskog prapora u župi učestvovaše i bratska društva iz celjskog okružja župe te iz posavskog okružja župe Ljubljana I. II povorci bilo je 113 članova, 66 članica, 96 naraštajnika, 42 naraštajnica, 123 muške i 108 ženske dece. Razvijanju prapor.a prisustvovao je na ime saveza br. Ivan Bajželj, koji je živim rečima istakao zadaču Sokolstva i ulogu našeg pomladka. Prapor sam je uz svu skromnost lepo, otmeno delo domačih članica, izradjen po načrtu brata i sestre-Prestor. Na javnoj vežbi učestvovalo 52 brače sa župnim prostim dosta dobro, 54 članice dobro, ali je nastup na uskom vežbalištu pre-vario. Nastupanie na nesretno spremljenem vežbalištu, koje je bilo dosta pre-maleno, je bilo pogrešilo i kod muške dece: 92, ženske dece: 79 i ženskog na-raštaja: 32, dok su vežbe same ispale donekle dobro. Ne razumemo, kako da su zagorske naraštajnice kod IV. sa stava prosto istupile i/. redova. Muški na-raštaj nastupio je u broju 68 dobro i vežbao precizno. Kao posebne točke prikazalo je 9 članica iz Zagorja «Devetku», 10 ženske dece iz Litije «škrjanček poje ...» i 20 naraštajnika iz Litije «Mladc vojake«, same precizne izvedbe. Kod vežbe na spravama nastupile su 4 vrste članova na preči, ručama i skoku motkom. Vežbu je zaključio uzorni odio na preči. Ukoriti treba, da su se točila alkoholna pica za vreme javne vežbe.
Naraštajski dan Celjske župe. Da se raztereti župni slet i tekma članstva, odred;cn je naročiti dan za naraštaj i decu, obvezatan za sva društva, koja vaspitavaju pomladak. Prema prvotnem zaključku imao se održati u Celju na Petrovo ali je zbog zaraznih bolesti prenesen na 16. septembra. Na rasporedu beše utakmica obaju naraštaja, povorka i javna vežba sa posebnim tačkama. Na natjecanju je bilo 62 naraštajnika i 41 naraštajnica. Muski je naraštaj natjecao u višem ili nižem razdjelu, u svakom ili u skupini A (preča, ruče, skok u vis, dvoj-skok, tseg, proste i redovne vežbe) ili u skupini R> (isto bez preče i ruča), ženski pak u višem i nižem razdjelu na brvnu, skoku u vis i u dalj, u prostim i redovnim
vežbama. Natjecatelji bcše iz društava Celje, Hrastnik, Laško, Trbovlje, Zagorje, Šoštanj i Z.alec, natjecateljice pak iz Celja, Šoštanja, Trbovelj i Zagorja. Ostala društva ne učestvovaše. Nekoja društva imadu samo decu, naraštaja nemaju, što ie velika mana. U povorci bilo jc 75 naraštajnika i 40 naraštajnica, 119 ženske i
126 muške dece. Na javnoj vežbi saradjivalo je 131 muške dece sa prostim i
127 ženske dece sa vežbama sa praporcima, 82 naraštajnika i 42 naraštajnica kod prostih .vežbi, na spravama 6 vrsta naraštajnika, 3 vrste naraštajnica i 3 vrste ženske dece, 5 skupina ženskog pomladka sa mladinskim igrama, 9 naraštajnika sa «Carmen», 6 naraštajnika (box), 9 naraštajnika sa posebnim prostim vežbama te 15 ženskog jjomladka («Konjički»). Sve tačke u opće ispale su dobro, nekoje ćak uzorno.
Tekma za prvenstvo Celjske sokolske župe. Obenem z naraščajsko tekmo se je vršila dne 16. septembra v Celju tekma članov za župno prvenstvo. Obstojala je iz prostovoljne in obvezne vaje na bradlji, drogu, konju na šir in krogih, iz skokov čez konja vzdolž brez ročajev, v višino ob palici, v daljino, teka po ene obvezne in ene poljubne sestave prostih vaj ter metanja krogle; vse po predpisih saveznega tekmovalnega reda razen pri krogli, kjer se je zahteval met tako z desno kot z levo roko. Dosegljivih točk 150. Od 6 kandidatov so prišli k tekmi trije: brata Oskar Lavrač in Rudolf Poljšak iz Celja ter brat Mirko Blaj iz Zagorja; en kandidat se je preselil, dva sta odstopila. Zato je treba poudariti vztrajnost br. Blaja, ki se je podvrgel tekmi vkljub nemalim poškodbam na obeh rokah, ki so mu na orodju že vnaprej vzele upanje na uspeh in ga nakazale samo na morebitne izgube ostalih dveh, vestno pripravljenih nasprotnikov. — Tekma se je pričela s prostimi vajami točno ob 7. uri. Vodil jo je župni načelnik br. Jerin, sodnika za vse panoge br. Razpotnik (Radeče) in Štempihar (Celje). Obvezne vaje na orodju, izvzemši konja, niso po sestavi in težkoči zaostajale za lansko mednarodno tekmo v 1 jubljani. Od prostovoljnih vaj je omeniti po zamisli in izvedbi krasno prosto vajo br. Blaja, predstavljajočo lučaj kamna, oziroma kocke z obema rokama; dalje Poljšakovo vajo na drogu in začetek Blajeve in l.avračeve vaje na bradlji. Za tem nivojem so zaostajale sestave in izvedbe na konju na šir in na krogih. Tekma je trajala brez prestanka do pol 11. ure. Po sodnikih ugotovljeni uspeh je naslednji: Poljšak Rudolf, Celje 110/4 točke ali 73-30 %, Lavrač Oskar, Celje, 973/4 točke ali 65'16 %, Blaj Mirko, Zagorje 47l/t točke ali 31-50%. Z ozirom na ta rezultat in predpise saveznega tekmovalnega reda se prizna bratu Poljšaku mala diploma.
Župna tekma članstva u Celju 26. avgusta 1923. A. Tekma članova. Na-tjecalo se u dva razdjela, u svakom razdjelu moglo se natjecati u skupini A ili u skupini B; u skupini B u skoku u vis i u dalj, u begu, bacanje krogle, u prostim i u redovnim vežbama, u skupini A osimtoga u jednoj izmedju triju propisanili vežbi na preči, ručama i konju u šir s hvat. Svaki natjecatelj mora još pristupiti idejnom izpitu iz sokolske misli i povjesti (po jedno izždrijebano pitanje) te iz sokolskog sustava (dva pitanja). Prema jednoglasnom zaključku župskog pred-njačkog zbora, dakle predstavitelja društava samih, učestvovati ima svako društvo na tekmi bar jednom vrsfom članova, to u makojem razdjelu ili skupini. Ovaj propis provedla su od 25 društava — 3, kaži: tri (Celje, Trbovlje i Zagorje); iz St.Jurja došao jc jedan poedinac, od ostalih društava niko ili samo suci. Ispričala se društva: Slovenjgradec neugodnošču saobračajnih veza, Konjice, Laško i u pogledu članova Šoštanj nestašicom ili otsutnošču prednjaka. Časno je rešilo svoju dužnost samo društvo Zagorje sa jednom vrstom u višem te jednom vrstom i dvojicom poedinaca u nižem razdjelu. llkupno je natjecalo 31 vežbača, svi u skupini A i to u višem razdjelu 10 (Zagorje 6, Celje 3, St. Juri 1), u nižem 21 (Zagorje 8, Trbovlje 7, Celje 6). Postigljivih bodova u svakem razdjelu za poedince 92, za vrste 572. Vrste postigle su u višem razdjelu Zagorje 385 bodova ili 67-35 %; u nižem razdjelu Trbovlje 411 bodova ili 73-12%; Zagorje 386 bodova ili 67-50 %; Celje 376 bodova ili 6580 %. Prva tri mesta u višem razdjelu: I. Lavrač Oskar, Celje 81 bodova (8804 %); II. Seršen Srečko, Zagorje 77-50 bodova (84 24 %); lil. Poljšak Rudolf, Celje 74 50 bodova (8098 %); u nižem razdjelu pak: L Novak Tinče, Celje 78-50 bodova (85-33 %); II. Kuhar Josip, Trbovlje 77-50 bodova (8424 %); III. Češenj Fran, Celje 76-50 bodova (83-15%). II višem razdjelu postiglo je 5 natjecatelja preko 70 %, u nižem 4 preko 80 % i još 6 preko 70 %. Natjecalo se osnovu tekmovalnog reda saveza, ali kod krogle zahtevao se bacaj svakom rukom a ocenjivala se prosječna mera, što pro-uzrokovaše velik upadaj tačaka. S,vih 10 bodova postigao je u ovoj grani u
višem razdjelu samo br. Blaj iz Zagorja, u nižcm samo br. Kukar iz Trbovelj. Idejni izpit beše težak, puno teži od onoga na sletu ir Pragu 1920; natjecateiji morali se spremiti iz 80 pitanja i to 24 iz. sokolske misli, 15 iz sokolske povjesti i 4Hz sustava. Svih 12 bodova postigla su br.: Rudolf Poljšak, Oskar Lavrač i linče Novak iz Celja, Slavoj Saks, Slavko Poljšak, Lavoslav Mrnuh, Slavko Kušar i Zvonko Taufer iz Zagorja pa se ostavlja društvenim odborovima, da im uz dovoljnu praktičnu spremu u primenjivanju sustava i metode priznaju svojstvo društvenih prednjaka. — B. Tekma članica. Natjecati se moglo u skupini A ili B višeg ili nižeg razdjela. Skupina B obuhvata u svakom razdjelu bacanje lopte, skok dalekovisoki, proste i redovne vežbe, skupina A osimtoga još po jedno izmedju 4 propisanih vežbi na ručama i na konju u šir bez hvat. Idejni izpit dobrovoljan jest. Svako društvo, koje ima žensko odelenje, mora da pošalje barem jednu vrstu u makojem razdjelu ili skupini. Ovome pozivu odazvaše se samo društva Celje, Šoštanj, Trbovlje i Zagorje. Natjecaše: u višem razdjelu skupina A po jedna vrsta iz Celja i Šoštanja, u nižem razdjelu po jedna vrsta iz. Celja, Trbovelj i Zagorja te trojica poedinka iz Celja. Postiglivih bodova za vrste 370, za poedinke 60. Rezultat je taj: u višem razdjelu vrsta Celje 298-66 bodova ili 8072 %; Šoštanj 23466 bodova ili 6342%; poedinke; I. Jelen Zora, Celje 55 bodova (91 ‘67 %); II. Skok Marija, Celje 5050 bodova (8416%); III. Butinar Marija, Celje 49 bodova (8167 %)) u nižem razdjelu; vrsta Celje 29683 bodova (80-22 %); Zagorje 273 50 bodova (73 92 %); Trbovlje 243-50 bodova (65-81 %); poedinke: I. Ogrizek Gizela, Celje 58 bodova (96-67 %); II. Jelen Marija, Celje 54 50 bodova (90 83 %); III. Kavšek Kristina, Zagorje 53 bodova (88-33 %). U višem razdjelu postiglo je 5 poedinka preko 80 % i osimtoga 4 iznad 70 %, u nižem 7 iznad 80% i osimtoga 3 preko /0%. Četvorica sestara javila se dobrovoljno k idejnom ispitu — i uspjela je; od postiglivih 48 bodova postigoše ukupno 42. Svih 12 bodova ima s. Angeljca jeršinova. Razume se, da su članovima sudili suci, članicama članice. Uopšte izgleda, da obračaju veču pažnju naraštaju, dalje da večina onih društava, koja uopče vežbaju, vežbaju samo prigodno — pravom rečju: za paradu — a ne redovito i sistematsko. Tekma prikazuje tačnu sliku prilika u župi.
Okružni slet u Šoštanju. Savinjsko okružje održalo je svoj slet 8. jula u Šoštanju. God. 1908. utemeljeno društvo u Šoštanju živi zbog agitacije anacio-nalnih i klerikalnih elemenata težak život. U nestašici vežbenih prostorija pri-stupilo je gradnji vlastitog doma. Na sletu saradjivala su društva Mozirje, Polzela-Braslovče, Slovenjgradec, Šoštanj, Velenje, Vransko i Žalec. Prijepodne bili pokusi i povorka. Na povorci učesivovalo je članova 53 u odori i 20 u civilu te članica 46 u odori i 12 u civilu, onda 24 muškog naraštaja iz. Šoštanja i Žalca, 16 ženskog naraštaja iz Šoštanja i Slovenjgradca, 29 muške i 18 ženske dece iz Šoštanja i Slovenjgradca. Na javnoj vežbi izvodilo je župne proste vežbe 24 članova, župne vežbe sa čunjevima 45 članica, dalje župne vežbe 29 muškog i 14 ženskog naraštaja te 28 muške i 18 ženske dece. Kod vežbe na spravama nastupile su 4 vrste članova na preči, ručama, kozliču i sa skokom u vis, 1 vrsta članica na ručama, 2 vrste muškog naraštaja na preči i na ručama, 2 vrste ženskog naraštaja na brvnu. Sve tačke ispale su dosta povoljno, svakako bolje nego na pokusih. Uzorno beše vežbarre ženskih odeljka na spravama, kod vrsta članova opetovala se stara pogreška: preteški prvci bez uglajenosti i bez kombinacije. Zenski naraštaj nije naučio IV. sastav prostih vežbi. Posebne tačke izvodio je ženski naraštaj iz Slovenjgradca: «Večer na Savi* i članstvo iz Šoštanja: kombinirane ritmičke vežbe br. Hočevarja. Obe tačke ispale su vrlo dobro. — Uopče se primečala na sletu loša disciplina članstva, koje je pro-uzročila zadocnenja, pa i opšti nehat društava ovog okružja, koje se malo bavi čak s naraštajem. Svoju dužnost ispunila su pak društva Slovenjgradec i Šoštanj, koia neka budil druzima za uzor.
Slet celjske župe održan je 12. avgusta u Trbovljah u jednom največih ugljeno-kopa Jugoslavije. Radnički svijet, natrpan u uskim dolinama, odvojenim od sveta, broji preko 15.M0 duša. Cod. 1909. osnovano sokolsko društvo imaio je težke boje tako protiv germanizatora kako protiv internacionale. Danas ima da suzbija pored švabske još i jaku separatističku i komunističku akciju. Drušlvo je uvek svesno i marljivo vršilo svoju dužnost; u potonje vreme pristupa gradji vlastitog doma. — Zupski slet beše obvezatan za članstvo sviju župnih društava, a za naraštaj i decu posavskog okružja. Ali čini se, da nekoja društva smatraju župski slet ne za dužnost, nego za zabavu, koju im ni slet sam ni Trbovlje ne mogu
pružiti. Iz Gornjeggrada, Medije, Oplotnice i Petrovč nije došao niko, iz Polzele 1 član, iz Šmarja 1 član i-1 članica, iz Vojnika 1 član, pa ča)< iz nekada slavnog Žalca pored članica i muškog naraštaja samo jedan član, vodja naraštaja. Osimtoga učestvovaše nekoja društva ti broju po 3 ili 4 članova, dakle «po deputaciji«. — Čitav sletni dan imali smo lepo vreme, bez vručine i bez prašine. Prepodne održana je povorka, u kojoj učestvovaše samo članstvo, i to 162 člana te 96 članica u odori. Povorka potekla je u najlepšem redu, na više mesta burno aklamirana. Treba istači, da su i radničke kuče okičene bile državnim i narodnim bojama. Pred občinskim uredom pozdravi povorku domačin-starešina, br. Sušnik, a, izza njega zastupnik občine, odzdravlja br. župni starešina, dr. Sernec. Slede pokusi zn javnu vežbu, a nevežbači odu na groblje k spomen-slavi /a poznatim sokolskim radnikom br. Počivavškom. — Poslepodne o 15. sati održana je javna vežba na lepom travniku pored budučeg sokolskog doma. Vežbalište je brižno spremio domači Sokol, ali je zaboravio na shodne garderobe. Nastupila su: 72 članova sa obvezatnim župnim prostim, 88 članica sa župnim obvezatnim vežbama sa čunjevima (vežbe članica COS. na I. jugoslovenskom sletu), 74 muškog naraštaja, 33 ženskog naraštaja te 88 muške dece sa obvezatnim župnim prostim i /4 ženske dece sa župnim vežbama sa praporčičima; kod orudne vežbe člani u 2 odjela na preči, 2 na ručama, 1 na konju u šir sa hvat, i 1 na kozliču, članice u 2 odjela na dobočnini i doramenskim ručama, muški naraštaj u 2 odjela na preči, 2 na ručama, 1 skok sa motkom i 1 kozlič, konačno uzorni odio na ručama. Kao naročitu tačku prikazalo nam 8 muških naraštajnika iz Celja Murnikov «Carmen». Broj članova i ženskog naraštaja malen je za župu, koja broji 25 edinica i koja je postavila na lanskom sletu u Celju 140 vežbača za proste. Tim bolja beše kvaliteta vežbača pa.su sve tačke ispale dobro, i u veliko zadovoljstvo posmatrača, kojili svi sigurno nisu prijatelji Sokolstva. Po-smatrača, naročito po bliskim brdima, beše sigurno preko 5 do 6 hiljada. Vežbene tačke, iz daljine posmatrane, ispale su bezsumnjivo uzorno, pa je župa ovako pučkim masama prikazala sokolski rad u najlepšem svetili i potpuno postigla u moralnom oziru svoj cilj. Pohvalno ireba istači trboveljski! rudničku glazbu, koja je bezhibno i neumorno pratila sve vežbene tačke. Odmah izza javne vežbe morala su strana društva otiči na vlak pak su otišla sa čvrstom nadom u srcu, da su svcsno ispunila svoju dužnost te doprinela kako k gradnji sokolskog doma u Trbovljah tako k nadaljnem radu trboveljskog Sokola u opšte.
Slet celjskog okruga župe održan je 8. jula 1923. u Konjicah. Konjice jesu mal grad, ko;ega žiteljslvo pripada po velikoj večini klerikalnim in nemškutarskim idealima tako, da su konjiški Sokoli bili prinuždeni noči stražiti vežbalište. Došlo Sokolstvo je pozdravio na stanici domačin-starješina br. Proraz.il, a na ime domačeg pučanstva, pošto gradonačelnik-klerikalec nije hteo, br. dr. Prus, koji je našim protivnicama jasno kazao, da smo vazda spremni osujetiti njihove planove. To je bio prvi veči sokolski nastup u ovom gradiču, pa je u svakom obziru lepo uspeo. U povorci beše 94 članova i 43 članice u odori, 25 naraštaj-nika i 22 naraštajke iz Celja, te 15 muške i 16 ženske dece iz Konjic. Susednu mariborsku župu zastupaše po 6 članova i članica iz Maribora i 5 članova iz Slovenske Bistrice. 7astupano beše takodjer društvo Zagorje iz posavskog okruga župe. Na javnoj vežbi nastupilo je 48 članova sa župninrprostim vežbama, 16 ženske dece iz Konjic sa župnim vežbama sa praporcima, 25 muškog naraštaja iz. Celja sa župnim prostim, 42 članice sa čunjevima, 15 muške dece iz Konjic sa župnim prostim te 22 celjske naraštajke sa župnim prostim vežbama. Zajedničke ove vežbe nisu bile baš loše, ali pokrivanje in ravnanje treba ukoriti svim odeljenjima, najviše članovima, najmanje naraštajnicima i članicama. Na spravama nastupile su 4 vrste članova na preči, konju uzduž b. h., na jarcu i motkovim skokom u vis; onda 4 vrste naraštajnika na istim spravama. Vežbe naraštajnika bile su skroz sve obvezatne i primereoe, pa su bile tačno izvedene. Ovo načelo treba primeniti i kod članova, da sc izbcgnu obične greške: preteške, neovladane vežbe. Naraštajnici prikazaše još 5 skupina u šesteroredovima tačno i bezhibno, a uzorni odio vrhunške vežbe na ručama. Nakon vežbe lumačio ie br. dr. Hrašovec zadaću Sokolstva jasnim rečima, koje su bile primliene sa velikim oduševljenjem dosta brojnih posmatrača. Vežba zaključena je državnom himnom. Kod javne vežbe sarudjivala su društva Konjice sa članstvom i decom, Celje sa članstvom i naraštajem, Šmarje sa članstvom, l aško, Rogaška Slatina i Št. Juri samo sa članovima a društva Oplotnica i Vojnik uopšte no. I pučka zabava izza vežbe potekla je u jiajlepšem redu, tako da je čitav slet urodio
najlepšim uspehom, premda su još prošle godinc bili Sokoli predmetom realnih nasrtaja nemčurske rulje. Sve pripreme za slet, pa i krasno vežbalište, provelo je domače društvo svesno i tačno.
Sokolska župa Kranj.
Sokolska župa Kranj. Starešinstvo in tehnični odbor sokolske župe Kranj sta pred dvemi leti določila, da se bo pošiljal vsako spomlad pred javnimi nastopi k posameznim društvom župni nadzornik obenem kot potovalni vaditelj z namenom, da se uveri o delovanju društev, če so za javni nastop pripravljena, nadalje radi morebitne predelave tekmovalnih, prostih in redovnih vaj; da daje društvenim funkcionarjem nasvete in da njihove želje sporoča župi; da opozarja društvene odbore na važnost župnih in saveznih dopisov, na naročbo potrebnih strokovnih knjig in listov, na poravnavo župnih in saveznih prispevkov itd. — Vsako društvo dobi pet dni prej obvestilo o prihodu župnega nadzornika, oziroma potovalnega vaditelja; naloga društvenega odbora pa je, da ukrene vse potrebno, da se snide takrat v telovadnici celokupni odbor, prednjaški zbor in vsi oni, ki nastopajo v kroju; nadzorstvo traja dva do tri tedne nepretrgoma, ako ima prednjak dopust, in sicer če le mogoče v mesecu maju, radi bližajočih se javnih nastopov in tekem, a posebnim ozirom na to, da je treba morebitne napake popravljati. — Uspehi te akcije niso izostali; vsi letošnji nastopi, razen enega, so bili izredno lepi, povsod je nastopalo pri društvenih nastopih 40 do 80 telovadcev pri prostih vajah in približno toliko telovadk, sodelovala pa so vedno le najbližja društva; porez so vsa društva razen dveh plačala za tekoče leto že do 1. septembra, istotako prispevke za zavarovalni fond. — Število telovadcev je narastlo za 53, kljub temu, da.se v župi ni ustanovilo nobeno novo društvo ali odsek.
O	agilnosti društev priča visoko število tekmovalcev članov, članic in moškega naraščaja; pri letošnji župni tekmi je tekmovalo v srednjem oddelku 19 tekmovalcev, v nižjem 49, članic 15, moškega naraščaja 12 v višjem, 38 v nižjem in 36 gojenk v nižjem oddelku, skupaj 169 tekmovalcev; pri javni telovadbi je nastopilo 132 članov pri prostih vajah, 100 članic, 56 moškega, 72 ženskega naraščaja, 122 moške in 132 ženske dece, skupno 614 oseb. Tekmovalo je v tekočem letu 34 tekmovalcev v nižjem oddelku. Ti so tekmovali prvikrat; srednji oddelek se pa po težkoči vsako leto stopnjuje, tako da bo v doglednem času dosegel višino višjih oddelkov. — Pregled o delovanju posameznih društev: Mojstrana, nadzorovana dne 18. marca,'/. in 21. aprila ter 5. maja. Pri zadnjem obisku navzoči vsi odborniki, vaditelji in telovadci; telovadilo je 14 telovadcev. Po telovadbi odborova seja, pri kateri se je razpravljalo o majniškem zletu gornjega okrožja župe, dne 13. maja v Mojstrani; nadzornik je podal razna navodila. K župni tekmi v Radovljici je poslalo društvo eno vrsto nižjega oddelka; društvo ima svoj dom. — Društvo Javornik-KoroškaBela je bilo nadzorovano dne 26. maja; navzočih telovadcev 15; žal le en odbornik; načelnika niso imeli; radi tega izvedba prostih vaj slaba, ker ni bilo nikogar, ki bi jih bil pravilno vadil; v ostalem je življenje v društvu prav povoljno, posebno v družabnem zmislu, vse se zbira okrog lastnega tamburaškega zbora, ki je poleg telovadbe os društvenega dela; društvo k župni tekmi ni postavilo nobenega tekmovalca; najeta telovadnica je za delovanje društva mnogo premajhna. — Bled, 9. maja in 21. julija. Navzočih 10 telovadcev; razen načelnika ni navzoč noben odbornik; opravičila se je pa ta odsotnost s tem, da so imeli izredno važno sejo; telovadci so leeo vežbali proste vaje; materijal je vobče dober, nimajo pa telovadnice in na Bledu vladajo tudi posebne razmere; zlasti v poletju, ko so člani zaposleni radi dohoda letoviščarjev, zelo trpi sokolsko delo; društvo je postavijo k tekmi vrsto tekmovalcev nižjega oddelka. Društvo namerava spomladi otvoriti svoj dom. — Bohinjska B i s t r i c a, 19. maja in 14. julija. Navzoča le br. starosta in načelnik; društvo ima lepo število naraščaja, žal le 7 telovadcev. Vzrok temu je v največji meri slaba telovadnica, v katero piha veter skozi špranje; na zimo preneha vse življenje v telovadnici ter se na pomlad težko zopet oživi. Upati pa je, da se razmere izboljšajo, ker namerava brat starosta preurediti svoje gospodarsko poslopje v prostorno telovadnico; pri župni tekmi ni tekmoval nihče. — Kranj, dne 26. maja. Gorenjski Sokol je zopet v polnem razmahu; navzoča moška deca, 38 po številu, potem moški naraščaj (16) in pod vodstvom starega našega borca, brata Janka Sajovica, 9 starejših bratov, ki so napravili na nadzornika najboljši vtisk. Med njimi so bili bratje, ki so prekoračili 50 let.
Zvečer telovadnica zopet polna; vrvenje na vseh orodjih. Navzočih 37 bratov in brata župni starosta in načelnik. Društvo je postavilo k tekmam 10 bratov v srednjem in 12 v nižjem oddelku ter 3 vrste moškega in 3 vrste ženskega naraščaja, toda nobene članice. Društvo otvori spomladi svoj dom. — Škofja Loka, 23. junija. Navzoč brat starosta in večje število odbornikov. Najprej smo predelali proste in tekmovalne vaje za moški naraščaj, ki ga ima to društvo zelo lepo število in na katerega lahko polaga upravičene nade. Telovadcev jc navzočih 18, v ostalem pa društvo kaže, odkar ima svoj dom, v telovadbi prav lep napredek: lepo število tekmovalcev, tekmovalk in moškega naraščaja pri župnih tekmah. — Radovljica. Društvo radi prevelike zaposlenosti nadzornika ni bilo nadzorovano. Odkar ima društvo lastni dom, stalno napreduje. Pri župnih tekmah so tekmovali: ena vrsta v srednjem, ena vrsta v nižjem oddelku, ena vrsta članic, ena vrsta ženskega naraščaja in več dečkov moškega naraščaja. — Stražišče. Društvo v predzletni dobi radi nedovršenega sokolskega doma ni bilo nadzorovano, ima pa vse pogoje, da se krepko razvije, ima lastni dom, popolno telovadno orodje in krepak prednjaški zbor. — Tržič. Nadzorovanje se je vršilo dne 16. junija, toda takrat ni bilo telovadbe, ker se je isti večer vršila gledališka predstava; po poročilu načelnika je delovanje društva zadovoljivo; k župnim tekmam pa društvo ni postavilo niti enega tekmovalca, ne tekmovalke in ne naraščaja. Po tekmah se sodi delovanje društev. — Gorenja vas, 21. junija. Društvo je v vsakem oziru delavno, ima precejšnje število telovadoev, telovadk in naraščaja, prednjaški zbor je pa šibek; potreben je pomoči župe in bližnjih društev. — Žiri, 22. junija. Ena najbolj delavnih društev v župi so brez dvoma Žiri, ta stara sokolska trdnjava; ni še bilo tekme v naši župi, da bi Žiri ne bile zastopane; to leto so dosegle pri župnih tekmah prvo mesto, kljub temu, da je odšlo par dni poprej 9 bratov telovadcev k vojakom. — Železniki, 23. junija. Društvo ima lastni dom, toda telovadba ni središče društvenega dela; bolj se goji dramatika, z namenom, da se zberejo sredstva, da se poravnajo dolgovi zn dom. Društvenemu odboru bi svetovali, naj poskrbi, da radi gledališča telovadba ne bo trpela; telovadba je hrbtenica vsakega sokolskega društva, tega pa žal v Železnikih ni. Društvo pri župnih in saveznih tekmah še ni postavilo niti enega tekmovalca, odkar je ustanovljeno. Bratje, imate svoj dom, telovadno orodje, pokažite pri prihodnjih župnih tekmah in javnih nastopih, da delate, in po delu vas bomo sodili. — Medvode, 15. junija. Navzoči brat starosta, načelnik in
8	telovadcev, kar je pa za ta kraj zelo malo. Sicer je temu vrok zelo slaba telovadnica, toda vendar bi bilo treba v poletni dobi več življenja; prednjaški zbor je šibak, tekmoval pa pri župnih tekmah ni nihče.
Sokolska župa Mostar.
Сонолска жупа Мостар. —.II. слет соколске жупе Мостар одржан је у Дубров-нику дне 28. и 29. јуиа 1923. Овај ,је слет био нешто већега, нсшто величанстве-нијега него што су били до сада нагпи слетови у овим крајевима. Наша жупа добила је тада своју заставу, дар Његовог Величанства краља Александра 1. Ми Соколи жупе мостарске морамо бити поносни на ово највише одликовање. Наши редови морају сада бити пунији, све мора да нас испуњава једна мисао н једна воља: добробит и панредак Соколства и отаџбине. На вечер пред слет била ,је седница судаца за натјецање. Први дан слета отпочео је са натјецањем мушког н женског нараштаја; на натјецаље пристунило јс укупно 9 одјела и то: 3 вишег и 3 нижег раздјела мушког, а 3 одјела женског параштаја. Успех натјецан.а је био добар. У вишем раздјелу мушког нараштаја добио ,је ирво место одио I. Мостар: 97 %, друго место одио II. Моетар: 70 %, треће место одио Дубровник: 60 %; v нижем раздјелу прво место одио Мостар: 92 %, друго место одно Корчула: 85 %, треће место одио Дубровник: 05 % код женског нараштаја: прво место одио 1. Мостар: 90%, друго место одио II. Мостар: 91 %, треће место одио Корчула: 75 %. Појединаца иатјецало се је 04, и то у мупшом нараштају 41, а у женском 23. Од појединаца били су најбол>и у вишем раздјелу: брат Динко Зубац (Мостар): 100%, брат Јово Зубац (Мостар): 99%, брат Хајрудин Ћурић (Моетар): 94%: у ннжем раздјелу: брат Милнвој Прпић (Мостар): 94 %, брат Иван Филипи (Кор-чуда): 93%, брат Прпић (Мостар): 92%; у женском раздјелу: сестра Љубица Челеника (Мостар): 98 %, сестра Нери Драшковић (Корчула): 97 %, сестра Аиика Мнеита (Мостар): 90 %. У 10 сати прије подне дошао је на вежбалиште краљев ■аасланик и свечаност је иочела. Најприје је био номен логинулим видовданоким
јунаднма, a затнм je говорио Јсраљев изасланик о улози Соколотва у стварашу нашс отаџбине то предао дар краљев брату старешиви Чеди Милићу са овим ријечима: «Брате старешино, предајем ти ову заставу као највишу светињу наше отаџбиис, и нека вам буде подстрек за ваш будући рад соколски.» Затим če je брат старешнна захвалио на дару и предао госи. генералу Хаџнћу сиомев оначку са слета од злата, да је преда Љегову Величанству и да буде тумач наше вјерности н оданости краљу и отаџбини. Послије жупске заставе развила ее је и заетана соколског друштва из Дубровника. Послије ових свечаности одржио је лијеп говор у соколском духу госи. геверал Матић, замјеник комавданта друге армнјске области. У 11 сати кревула је поворка из Гружа у Дуброввик и сврстала се иред градском вијећницом, и ту је брат Чедо Милић у име целог Соколства и жупе Мостар поздравио град Дуброввик те браћу и сестре, који су дошли ва овај ол*;т, да увелнчају нашу соколеку свечавост. Брат Чедо Милић оцртао је славу да-нашњег празннка соколског говорећн: «Дошли смо овде да иоложимо јапно рачун
о	нашем раду и да цриимо нове снаге за бољу будућност, да идеја соколства зађе и добије коријена у најбогатнјим и најсиромавшнјим домовнма, да нас свих води једиа мисао, једна идеја а то је идеја соколства.» Поворку су отворили коњаници, браћа соколи и официри. Жуна Сарајево била је заотунана са 60 браће у одори, 20 сестара; жуиа Силит била је застулава по брату старешини. У поворци су биле 2 глазбе соколске, из Козеле и Херцегновога; чдакова у свечавом одијелу бпло је 280, а у вјежбаћем 185; чланица је бнло 95, мутког нараштаја 150, женског ua-раштаја 85, мушке дјсце 105,женске дјеце 55, војвикаСокола 700, морнаро Оокола 180. У иоворци су биле све културве установе из мјеста. Послије говора откривена је плоча за ослобсђење иалим добровол.цима из Дубровшша, затнм је Соколство са иојском отишло пред споменик нашег славног ијесника «Дубравке» Гундудића. Пред спомеником је говорио Дон X- Ђивановић, а затим је соколство поСтавило на н>егов споменик вијенац. Послије подие почела је јавна вежба тачно у 4 сата. Иступају најприје мушка дјеца у вјежбама са заставицама, н>нх 105, за њима женока дјеца у вјежбама са украшеним луковима, њих 55, за тим мушки нараштај у вјежбама са дугим палидама, њих 140, за н>има женски вараштај са цвјетним луковима, н>их 85. Као носебиу тачку изводнло је соколско друштво из Ђеновића Мурпикову вјежбу «Напреј», која се је врло одлично извјежбала. За тиме су наетувили нараштајци и дјеца на справама. Завршетак ове јавне вјежбе биле еу скупиие, гдје су иетуиили вараштај и дјеца цијеле жупе. На вечер у 9 сати иа Пилама ириредило је Ооколско друштво из Моетара академију са својим узорким одјелеи>има; наступио је мушки вараштај са «Сибиреком деветком», женоки на-раштај о вјежбом «Реј с венцим», чланови са скупвом деветком, чланице ra Валчиковом дсветком; све вјежбе биле су узорво изведене. Други дан слета отпочео је са иатјецаљем члаиова и чланица. Натјецало се је у средњсм раздјелу члавова 5 одјела са во 5 воједиваца. Прво мјесто постигао је одио 'Беновић cn
85 %, друго мјесто Мостар са 85 %, Tpehe мјесто Корчула са 82 %>. Најбол>и o.v били: брат Мита Калантуров (Тлпонић) са 94 %, брат Иво Калуђера (Корчула) ra 92 %, брат Владимир Стрижевски (Мостар) са 87 %. У нижем раздјелу чланова ватјецало се 6 одјела са 36 поједиваца. Прво мјеето постигао је одио Котор са
86 %, друго мјесто одно Мостар са 84 %, треће мјесто одио Дубровник са 70%. Најбол.и поједипци: брат Ивица Надован (Велалука) са 95 %, брат Иван Чучи^ (Котор) са 92 %, брат Јозо Вишнурер (Мостар) са 92 %. — Члавица је бно ј(>дан одио са 6 натјецатељида вишег раздјела, а нсто толико нижег раздјела. Најоол,« су бнле у вишем раздјелу: сестра Добрила Слишковић (Моетар; н сестра Јелева Кисић (Мостар) са 91 %, сестра Лида Хоушка (Мостар) са 90 %> \ у нижем раздјелу: сестра Kepa Верхудц (Мостар) са 92 %, сестра Крува Иванчевић (Корчула) са ћо %, сестра Реза Кнежичек (Мостар) са 85 %. — У народиом нат.јецан.у (лик<>| атлетици) поствгвути су слиједећн резултати: у трчаЈву ва 100 у : И' (брат Хакија Кадрић, Чапљива); у скоку у вис из залета са даском: 165 цм (брат Бранко Пудар, Чапл.ина); у скоку у даљ с мјеста: 3-02 м (брат Љубо Тохољ, Чапл.ина). Цјело-купии успјех латјецап>а био је добар, а могло се је ностићи jom више, да су браћа предн.аци и начелници уложили више бриге и труда. Послијс водне почела је јавиа вјпжба v 4 'Л сатн. Ирви су ваступили чланови са простим вјежбама у ироју од 321. За члавовнма наетуиили су војницн Соколи у броју од 700 у вјежбама са пушком. Када су војници улазили на слетиште, били су поздравл.еии клицањем:
Жнвила наша војска!« За иојиицима ваступиле су чланиде, љих 95, у вјежиам« са чуњевима, за тим морнари у вјежбама са веелима, љих 180. Да јо војска и морнорица взводила вјежбе узорио, идо заслуга за посаде војввка и морнара бјмтт
Нвану Ковачу, a да су војници мостарског гарнизона били нзвјежбани онако добро, иде заслуга браћи официрима нотпоручнидима Пери Вакоти и Божидару Крнуту. Послије тога наступили су војници из Нљевља са Мурциковим вјежбама, затнм Соколско друштво из Ђеиовића са «Нанреј». Затим јг. наступило Соколско друштво из Корчуле са иосебном тачком «Морешка», која јс била једна од нај-љепших. Затим су настуиилн чланови и официри Соколског друштва из Мостара у посебној тачки «Карусел» на коњима, који је врло добро одигран. Да ,је ова тачка овако. добро одиграна, иде заслуга брату Божидару Крауту, који је уложио < ве своје слободно вријеме, да што бол.е буде научена. Затим су настуиила сва друштва на справама и скупннама н тиме је била јавна вјежба свршена. Да се jf мало више труда уложнло, могао је број вежбача у простнм вјежбама ових категорија бити иодвостручен. Зато браћо иа рад, да други наши слетови буду joui бољи и још величанственији!
Sokolska župa Osijek.
Sokolsko društvo u Valpovu. Ovc jeseni (od 17. septembra do 19. oktobra) održan je naš prvi društveni prednjački tečaj, koji je polazilo 7 članova, 2 naraštajca i 5 naraštajki. Učitelji i predavači bili su društveni načelnik br. Ivan Abramič, sestra Katica Dcsatijcva, starješina br. Ante M. Majstorović, br. dr. Ivo Matanič i br. Ferdo Desaty. — Društveni prednjački ispit (21. oktobra) položili su sa odličnim uspjehom brača Antun i Josip Ham, sa dobrim uspjehom br.Pavao Abramič i naraštajke Betica Abramičeva, Mira čačinovičeva i Marijanu llolikova, a sa dovoljnim uspjehom brača Josip Bibert i Slavko Ostojič te naraštajci Antun Holik i Stjepan Drgalič.	F. D.
Sokolska župa Skoplje.
Od 7. do 20. novembra 1923. god. održan je bio župski prednjački tečaj za članove u Skoplju. Učesnika je bilo svega 30 i to: iz Skoplja 6, iz Kumanova 4, iz Velesa 3, iz Djcvdjclije 3, iz Radovištc 2, iz Bitolja 2, iz Uroševca 2, iz Dvako-vice 2, iz Kosovske Mitroviče 2, iz Prilepa 1, iz Prištine 1, iz Strumice 1, iz Giljane 1. 11 večini od ovili mesta sokolska društva več postoje, u nekim se ob-navljaju i u nekim su u osnivanju. — Po zanimanju je bilo: 13 zanatlija, 9 trgo-vučkih pomočnika, 2 učitelja, 2 djaka gimnazije. Svi počctnici.
Nastavnici tečaja su bili brača: J. Vošta, ll.Crnilovič i dr. Nohejl iz Skoplja, A. Sokolovski iz Stipa i M.Vojinovič iz Beograda. Izbor predmeta kao i osnova nastave morala je se prilagoditi samim slušaocima tečaja kao početnicima. Paspored časova za predavanje imao je ovc predmete: sistem, metodiku, estetiku, proste i Strojeve vežbe, različnosti, 12 vrsti vežbanja na spravama, palice, buzdovani, gredu, puzanje, lestvice, vijače, skokove, laku atletiku, žive sprave, igre, skupine, vijače, boksovanje, hrvanje, otpori, higijenu, anatomiju, fiziologiju, prvu pomoč, sokolsku misao, sokolsku istoriju i prosvetu, organizaciju, prednjak kao vaspitač, petominutovke, svrha: časa u sokolani, akademije, posela, javnog vežbanja in sletova, vodjenje statistike i načelnički izveštaj, sednice prednjačkog zbora, uredjenje sokolane i letnjeg vežbališta i praktično vežbanje po odelje-njima.
Prirodno je da za večinu slušaoca svi ti predmeti značili su jednu iznenadnu novost — što je znatno oteževalo napredak nastave. Morala je tu mnogo i mnogo olakšavati i nadoknaditi podesna nastava kao i praktično iskustvo, dejstvo i požrtvovanje samih nastavnika tokom predavanja. Svaki je trenutak bio izkoriščen za što bolji usev u plodne ali za sokolstvo još neiskoriščene poljane onih krajeva.
Predavanja su bila teorijska i praktična sa opisom svake sprave. Pri vežbanja odelenja na spravama obračena je bila pažnja na zaštitu vežbača.
Tečaj je bio održan u gimnazijskoj dvorani za telesno vežbanje koja je isto-vremeno i sokolana Skopljanskog društva. Sprave i sve uredjenje u sokolani staranjem i zaslugom načelnika br. J.Vošte pripada sokolskom društvu koji je inače i duša tehničkog vodstva župe.
Predavanja je bilo 7 časova dnevno. Osim toga učesnici su vežbali na časo-vima društva. U veče od 8. do 9. časova odredjen je bio čas učenja pod nadzorom jednog od učesnika tečaja. Pažnja učesnika a naročito volja za praktično vežbanje je bila srazmerno zadovoljavajuča što je ipak znatno olakšalo sva piedavanja.
Na svršetku tečaja priredjeno je bilo poselo u krugu sokolstva i njegovih prijatelja. Pre toga u sokolani je bio oproštaj sa učesnicima tečaja. U ime starešinstva župe govorio je br.Toša Zivkovič starešina, u ime nastavnika načelnik župe br. J. Vošta a u ime saveza u Ljubljani kao i u ime poverenika za sokolstvo južnih krajeva župe Beogradske br. M. Vojinovič. — To isto je bito pre početak tečaja. — Svi su govori bili topli, sokolski i težili jednom istom cilju: da svi učesnici svojim društvima ponesu što više znanja, volje, požrtvovanja i istrajnosti za dalji rad i da sami oni budu u tom pravcu najaktivniji na osnovi svega što je njima ovaj tečaj pokazao i dao. U ime slušaoca tečaja oprostio je se sa starešinstvom i sa nastavnicima br. Vasilije Veljkovič (učitelj) iz Strumice i to veoma toplim, ubedljivim i zahvalnim rečima. — Svaki od učesnika dobio je uverenje
0 pohadjanju tečaja — data su poslednja upustva, saveti i obečanja — i u sokolani u kojoj punih 14 dana je bio neprekidan i živ rad — zavladala je opet redovna večernja nastava Skopljanskog društva. — Ali uspomene i to lepe, bratske uspomene ostale su i dalje duhovnom i tajanstvenom vezom kojom se sokolstvo u svome radu odlikuje.
Na samom poselu je bilo i malo vežbanja koje su izvodili sami učesnici tečaja
1 to: različnosti — kratke palice (slikovite) — skupine — i škola hrvanja. Sam izbor vežbi, osnovaka i kombinacija je odgovarao potpuno sposobnosti vežbača i oni su se potrudili da sve izvedu na opšte zadovoljstvo. Pevali su u zboru i sokolsku pesmu (u četiri glasa): «Oj letni sivi sokole*. Ovu divnu pesmu na srbskc reči je udesio br.M. Oradojević iz Beograda. Slušaoce je učio br. Sokolovski. Sve je bilo vrlo dobro izvedeno. Svrha je posela bila da se prvo zadovolji volj<i samih učesnika za vežbanjem i da se njima stvarno pokaže način i pravae vaspitanja sokolskog van sokolane koji se nastavlja i za priredjivanje sokolskih akademija, javnih vežbanja i sletova na što sve je njima bila skrenuta pažnja prilikom predavanja.
Za celu oblast Skopljanske župe ova škola značila je novost i biče od velikog uticaja za bolji razvoj tamošnjeg sokolstva. Priredjivanje ove škole izazvalo je zadovoljstvo ne samo kod samog sokolstva nego i u svim krugovima koji se za opšti kulturni razvoj ovih krajeva a naročito u narodnom pravcu zanimaju. Raspo-loženja i volje za telesno vežbanje kod omladine tamošnjih krajeva ima srazmerno više nego na drugom mestu. — Več time što omladina nema ni mnogo da birn gde i kako bi svoje mlade želje prijatno i opštim vaspitanjem zadovoljila — sokolska društva dobro su došla i znatno se pomažu. — Na žalost — baš nedostatkom sokolski spremnih radenika a naročito stručno obrazovanih pred-njaka — mnogi trud i napor za održanje i razvoj sokolstva ostaje bez trajnog i vidnog uspeha sto je i pojmljivo. — Jer društvo bez sokolski kvalifikovanih radenika-vaspitača mora da životari — dok potpuno i samo po sebi se ne ukine. Prema torne život i rad takvih društava zavisan je više manje od slučaja i od jednog jedinog radenika. Ako pak on društvo napusti — prestaje i rad celog društva.
Ovom neutešnom stanju ima jedino da pomogne opšta sprema i stvaranie sokolskih radenika a naročito na prvom mestu sokolskih prednjaka-vaspitača. Prvi pokušaj tome bila je pomenuta škola (tečaj) koja kao u opšte prva te vrste postala je nekako prvo pooranom brazdom, prvim i značajnim temeljom žedno na sokolstvo čekajučih krajeva cele lužne Srbije. Do ovog doba sa sviju strana tražena su bila upustva za rad, gotove vežbe i slike za javna vežbanja itd. — Sto je se u korist takvih (bez temelja) društava moglo učiniti — uvek je se i učinilo. No sve je to bilo nedovoljno — pošto nije moglo dati trajnog temelja za izvesnu samostalnost društava bar u najpotrebnijem pravcu a u stvaranju sokolskog života. Sve je to bilo zidanje od krova — bez uspeha. Više ništa. Štetno po pojedince jer su izlišno gubili skupoceno vreme za rad a štetno po sokolstvo jer je ono na taj način gubilo najviše.
Skopljanska je župa mlada, jedva organizirana i s toga važnijeg i produktiv-nijeg bogatstva u temelj svoga početnoga rada sama sebi i svim obnovljenim društvima priredjivanjem ovog prednjačkog tečaja uložiti nije mogla. Jer jedino stvarnom, doslednom i strogo vaspitnom nastavom u školama za prednjake daje se sokolstvu svesan, zdrav i čvrst temelj na kojem jedino kao takvom moguče je zidati i dalje veliku, plemenitu zgradu Tvrševog sokolstva.
Skolu je novčano izdržavala Skopljanska župa. Učesnici dobili su besplatno hranu, besplatan stan (u kasarni), na železnici imali su popust od 50 % i dobili su sve knjige koje je župa imala. Osim toga starešinstvo župe je kupilo za svakoga
učesnika i jednu ulaznicu na pozorišnju predstavil i vežbačko odelo bez cipela. Dakle imali su velike olakšice u svakom pravcu.
Duvanje takvih povlastica odgovara potpuno prilikama i navikama tamošnjih krajeva i bilo je potrebno da se postupi tako i prilikom održavanja ovoga tečaja — bar za prvo vreme dok društva sama odnosno pojedinci ne budu mogli da sve to snose sami.
Za održavanje tečaja je župa dobila pomoč od ministarstava: Prosvete, Na-rodnog Zdravlja i Unutrašnjih Dela. Za ostvarenje svega oko tečaja veliku zaslugu ima starešina Skopljanske župe br. Toša Zivkovič, koji svim poslovimo i za uredjenje župe poklanja živo interesovanje, svu svoju energiju i lični rad. Prema pomoči od ministarstava jasno se vidi kolika se nada i važnost polaže osnivanju i širenju sokolstva u ovim južnim krajevima naše države. No taj uzvišeni, plemeniti rad i duhovni sjaj sokolske zamisli u ovim krajevima nije tako lako ostvarivati. Sve to zahteva mnogo i mnogo ljubavi, požrtvovanja, istrajnosti i sokolski svestranog znanja od svakog pojedinca u zajedničkom radu. Svi oni pak koji hoče, koji mogu i koji umeju sve to privoditi stvarnosti i delu — to su pravi apostoli sokolstva.
U krajevima koji dosada sokolski nisu bili negovani koliko su to trebali
—	prva i temeljna brazda je dakle poorana — je i posejana. Da bi plodom zdravim u što skorijoj budučnosti se ponosila, da bi sokolstvu svetlim primerom zamisli sijala i dejstvovala i da bi se samo radom i ponosnim delom odevala i širila — to mora biti prva i sveta dužnost i staranje ne samo župe Skopljanske — več i svega čvrsto utemeljenog i radnog sokolstva. — Osim toga ta prva i temeljna brazda ne sme ostati — usamljena.	Miroslav Vojinovič.
I imunimi     i    ...........................................................
IZ SLOVANSKEGA SOKOLSTVA
MIIII rilllllllllllllllllllll lllllllll IMII llllllllllllllllll III lllllllllltl II llllll IIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII1IIIIIIIIIIIIIIIIHI llllltiililllliui !|||i|||||||tl|]||lll||||ll|||iuit||i|||}1
t Dr. Đuro Kesić. V Mostaru je dne 22. novembra umrl predsednik prosvetnega odseka tamošnjega sokolskega društva, brat Duro Kesič.
Statistični pregled Jugoslovenskega sokolskega saveza po stanju 1. oktobra 1923. po «)ugoslovenskem sokolskem koledarju«.
•<V5	Ž u p a	Člani	Članice	Skupaj	■Id.		'TV.k.		Naraščaj		Ueca		Skupno na- raščaja	Skupno pripad- nikov	število društev	število čl. v kr.
					is >»	o o >	i 4* •as > to	.o o >	C хл	a~ (Л	o w P** C ул	i ra >N (Д				
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Н) 20 21 22 23 24 25 26	Banja Luka	 Beograd	 Bjelovar		 . . . Celje	 ... Kragujevac	 Kranj	 Ljubljana	 Ljubljana I 	 Maribor	 Mostar . . .	 Niš	 1'ovi Sad	 Novo mesto	 Osijek	 Pacific. . . (približno) Rijeka	 Sarajevo	 Skoplje	 Split 	 Sabac 	 Šibenik	 Tuzla	 Užice	 Vel. Bečkerek	 Zagreb	 Zaječar		822 1254 835 1645 746 1654 2020 3505 2407 2057 599 2297 1518 1140 300 1916 798 634 3484 637 1251 1281 206 1411 2810 115	205 317 233 806 134 951 742 1648 904 320 65 427 494 231 296 161 76 461 126 37 162 48 345 776 3	1027 1571 1068 2451 880 26<V> 2762 5153 3311 2377 664 2724 2012 1371 300 2212 959 710 3945 763 1288 1443 254 1756 3586 118	173 355 209 300 208 267 210 450 541 525 108 564 244 167 343 217 270 599 169 274 283 65 357 584 51	21-1 28-3 25 1 182 27 9 161 10 4 128 22-4 25'5 18-0 28'9 161 14 6 17-9 27-2 42 6 17 2 265 21-8 22-1 31-5 25 3 20 8 44 3	82 158 76 207 100 178 158 287 253 147 43 177 106 82 102 81 54 174 57 29 89 24 132 170	40’0 49-8 32-6 25-7 74-8 18-7 21 3 17 4 28 0 460 66-2 41-5 21-5 354 34-4 50-2 71-0 37	8 452 78-5 55-0 500 38	3 219	224 376 221 135 283 179 175 237 456 358 161 864 201 173 421 94 151 291 200 182 126 67 240 490 122	159 249 138 79 216 129 188 216 312 216 89 393 98 115 321 47 126 250 141 55 78 35 142 405 55	312 448 108 443 283 271 211 381 861 457 225 897 240 184 462 188 336 681 274 204 413 40 559 554 124	181 391 60 454 315 282 196 384 674 268 134 731 226 145 417 128 318 532 174 79 274 55 420 430 60	876 1464 527 1111 1097 861 770 1218 2303 1299 609 2885 765 617 1621 457 931 1754 789 520 891 197 1361 1879 361	1903 3035 1595 3562 1977 3466 3532 6371 5614 3676 1273 5609 2777 1988 300 3833 1416 1641 5699 1552 1808 23.34 451 3117 5465 479	13 12 9 26 11 14 15 27 31 24 7 24 22 12 4 20 8 13 25 7 14 18 1 19 29 2	86 176 82 299 18 300 266 430 375 271 25 192 240 87 1*97 114 24 497 26 116 80 14 110 381 1C
	Savez 1. 19^3.-1./X. ..	37342	9968	47310	7533	20'2j2966| 29*6|6427j4252|9156 7328J 271631 74473									417 |4416)	
Соколска жупа у Сарајеву расписује натечај за израду слетске оначке ■ иаката за П nк p a ј и н ск н слет у Сарајову 1924. (Видовдан 1914—1924.) Зпачка смије бити велика 5 X з 'Л цм., ма у ком облику, плакат Г50 X 1 м. Оба иадрта морају одгопарати сврси и.носити обиљежје прославе десетгодишњице од
почетка стресања ропског јарма храбрим ноднигом неумрлог Принципа и другова на Видовдан 1924 h Награда за значку 2000 Дин, за плакат 3000 Дин. Нацртн се нмају послатн најдаље до 1.јануара 1924. соколској слетској канцеларији у по-себном омоту. Пресуду he домети посебан одбор.
Srečke za loterijo v svrho stavbe Tyrševega doma, ki jo priredi COS., vsa sokolska društva prav pridno kupujejo in obstoji opravičeno upanje, da se bo loterija sijajno posrečila.
Zamejna češka župa. Sokolsko društvo v Londonu vežba v neki londonski javni šoli. Društveni podnačelnik br. Kučera, ki je izprašani angleški inštruktor za telesno vzgojo, vodi vse društveno delovanje. Ker se udeležuje sokolskega življenja tudi precej angleških gostov, dobiva br. Kučera za vzgojo Angležev redno plačo od londonskega mestnega šolskega sveta. Društvo ima tedaj ravno vsled delovanja br. Kučere prostore, vaditelja in veliko moralno oporo pri angleški javnosti.
--------------------------------RAZ	M	O ji---------------------------
Načrt zakona o telesni vzgoji naše mladine. Ministrstvo vojne in mornarice v Beogradu je imenovalo odbor, ki mu je poverilo nalogo, da sestavi načrt zakona, kako naj se naša mladina telesno vzgaja, da se s tem deloma pripravi za vojaško službo, obenem pa pridobi na moči in zdravju. — Ta odbor je svoje delo dokončal in izročil načrt ministru vojne in mornarice, ki ga bo predložil narodni skupščini, da ga sprejme, oziroma predela. — Zakon je kratek in obsega le glavne obrise in smeri, po katerih naj se vrši pri nas telesna vzgoja mladine. Podrobna izvedba in sestava natančnejših določil je prepuščena posameznim ministrstvom. Z ozirom na sedanje razmere se zakon ozira le na šolo in vojsko, pozneje pa bi se ob ugodnih prilikah razširil na vse sloje naroda, ki bi bili do gotove starosti obvezni gojiti telesne vaje. — Sicer je to šele načrt zakona, ki bo mogoče več ali manj izpremenjen, preden bo uzakonjen, vendar je iz njega razvidno, kako stališče zavzema ministrstvo vojne in mornarice napram našim telovadnim organizacijam in je zaradi tega načrt gotovo zanimiv za naše Sokolstvo, zato ga prinašamo v naslednjem: — Člen 1. — Telesna vzgoja je obvezna za vse učence in učenke vseh državnih šol in onih zasebnih šol, ki so pod državnim nadzorstvom. Isto velja za vse vojaške šole kakor tudi za vse oddelke stalnih kadrov. Sestav telesnih vaj in način pouka določi minister vojne in mornarice v sporazumu z ministrom prosvete. — Člen 2. — Vrhovna uprava in nadzorstvo telesne vzgoje je poverjena poveljstvu deželne obrane (?!), katere izvršilni organ je posebni odbor, kamor imenujejo svoje zastopnike minister vojne in mornarice, minister prosvete in minister narodnega zdravja. Člani tega odbora so obenem referenti za ministrstva in za deželno obrano. — Člen 3. — Ministrstvo vojne in mornarice, ministrstvo prosvete in ministrstvo narodnega zdravja ustanove lastna odclenja za telesno vzgojo. — Člen 4. — Odelenje za telesno vzgojo pri ministrstvu vojne in mornarice sestavi in določi posebne vaje (vojaške) za privatna društva, ki se pečajo s telesno vzgojo in ki stremijo za ugodnostjo, da bi njihovi člani dosegli skrajšani rok v vojaški službi. — To odelenje oceni sporazumno z zastopniki telovadnih društev usposobljenost onih mladeničev, ki so podvrženi vojaški službi in ki imajo na podlagi članstva pri telovadnih društvih pravico do skrajšane vojaške službe. — Člen 5. — Telovadne organizacije, ki se pečajo s telesno yzgojo mladine, bodo imele podporo v ministrstvih vojne in mornarice, prosvete ter narodnega zdravja. Ako bi katerakoli teh organizacij delovala v proti-državnem zmislu ali proti narodnemu edinstvu, bo na podlagi poročila odbora za telesno vzgojo in na predlog odbora za deželno obrano od pristojnega ministrstva razpuščena. — Člen 6. — Člani telovadnih organizacij, ki so bili najmanj štiri leta pred vojaškim naborom redni telovadci, imajo pravico na skrajšani rok vojaške službe, ki traja 14 mesecev. To pa le tedaj, če so v društvih vežbali one vaje, ki jih predpiše ministrstvo vojne in mornarice in če pred komisijo, sestavljeno iz zastopnikov ministrstva vojne in mornarice in svojih društev, doknžejo povoljne uspehe v teh vajah in če sicer nimajo pravice do skrajšane vojaške službe. Ali nastopijo kadrsko službo štiri mesece pozneje, ali bodo iz kadrske službe odpuščeni štiri mesece prej, določi minister vojne in mornarice. — Člen 7. — Mladeniči, ki so bili pred naborom najmanj dve leti redni
člani sirelskih društev in če so se v tem času udeležili najmani 15 strelnih vaj z izvrstnim uspehom ter te izvrstne uspehe v streljanju pokažejo tudi v vojaški službi, imajo skrajšano vojaško službo za dva meseca, ne glede na to ali imajo že sicer skrajšani rok službe ali ne. Izvzeti so le oni, ki imajo pravico skrajšanega roka kot dijaki. — Clen 8. — Podrobnosti, kako se ocenjujejo uspehi v strelskih društvih, določi minister vojne in mornarice. — Člen 9. — Ministrstvo vojne in mornarice podpira vsa strelska društva, ki se izkažejo, da sistematično in uspešno gojijo streljanje, z orožjem, z naboji in z drugimi potrebščinami. — Clen 10. — Ministrstvo prosvete ustanovi v vseh večjih centrih tečaje za izobrazbo vaditeljev za telesno vzgojo. V Beogradu sc ustanovi višja šola za telesno vzgojo, kjer se bodo izobraževali učitelji za telesno vzgojo.
Raspis Ministarstva prosvete, koji je poslat svim srednjim, trgovačkim i učiteljskim školama Srbije, Črne gore i Vojvodine, i svim pokrajinskim upravama: u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Splitu: Ministarstvo Prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Odcljenje za Srednju Nastavu. S. N. br. 20.212. 19. oktobra 1923. godine u Beogradu. Raspis Direktorima Srednjih i Trgovačkih Skola, Upraviteljima Učiteljskih Skola. — Ministarstvu Prosvete poznato je da se na-stava telesnog vežbanja po nekim školama ne izvodi onako kako je navedeno u raspisima ovog Ministarstva: I. S. N. br. 374 od 19. januara 1920. god. II. S. N. br. 14.021 od 4. oktobra 1920. god. III. S. N. br. 5885 od 22 aprila 192Ј. god. IV. S. N. br. 11.502 od 12. oktobra 1922. god. Radi toga Ministarstvo upozorava sve škole na sadržinu navedenih raspisa i traži da se oni ispunjavaju. Naročito upozorava na sadržinu tačke 6. III. raspisa «Opšte napomene* o javnim vežbn-njima škola. Po ugledu II. muške i III. ženske gimnazije u Beogradu, gimnazije u Subotici, Stipu itd. imaju i ostale škole priredivati javna telesna vežbanja sa svojim učenicima pri kraju školske godine a prema mesnim prilikama. O priredi-vanju takvih vežbanja ili izleta svaka škola neka izvesti uvek ovo Ministarstvo. PO izvršenju pak vežbanja treba poslati kratak izveštaj a po mogučnosti i fotografske slike s istih. Redovno negovanje vaspitnog telesnog vežbanja školske omladine od nedogledne je koristi za zdravu, snažnu i lepu budučnost naroda. S toga se zahteva da svi nastavnici telesnog vežbanja svoju dužnost vrše sa-vesno, marljivo, s ljubavlju i da sa poverenom im omladinom vežbaju što više u prirodi na čistom vazduhu. Uz to, a radi savremenog napretka, imaju se stalno usavršavati u svojoj odgovornoj štruci čitajuči sokolsku i drugu literaturu, po-sečujuči vežbanja, tečaje, sletove sokolske itd. Ovo Vam sc saopštava radi znanja i upravljanja. — Pomočnik ministra Prosvete.
Francoski gimnasti so odposlali v St. Sebastian v Španiji nad 300 gimnastov broječe odposlanstvo, ki je tam javno nastopilo z velikim uspehom.
Hrvatski Sokolski Savez šteje 42 društev z okoli 10.000 člani. Koliko je telovadcev ali sploh izvršujočega članstva, ni znano uradno, vendar pa priredi hrvatski Savez I. 1925. svoj zlet v Zagrebu, ki naj ga pripravi predsedstvo. Dne 29. junija se je vršil občni zbor zveze in se je volilo na tri leta novo predsedstvo, ki ga tvorijo med drugimi starosta Lacko Križ, tajnik dr. Gjuro Kolčar in načelnik Vinko Perkovič. Letni savezni porez znaša 10 Din. Uradnj organ saveza je «Hrvatski SokoU.	Sv.
Češkoslovaško Orlovstvo je štelo začetkom leta 1923. po statistiki 762 društev, združenih v 24 župah. Članstva je bilo 68.875, naraščaja 17.020 in dece 36.287. Knjižnic je štelo 441 društev z 58.228 knjigami. Telovadečega članstva je 23.502
Pariški mestni proračun izkazuje vsoto 1 milijon frankov kot nagrado za inštruktorje telesne vzgoje v pariških mestnih šolah.
Poljsko Sokolstvo v Franciji je združeno v župo «Pas de Calais«, ki je priredila letos svoj II. župni zlet v Bruay. Tekmovalne telovadbe se je udeležilo 65 članov in 15 članic, popoldne pri javni telovadbi je pa nastopilo 340 telovadcev in 45 telovadk. Poljska severnofrancoska župa šteje 15 društev, glavni del članstva tvorijo rudarji v tamkajšnjih premogovnikih. Dalje pa se nahaja na jugu Francije še ena župa poljskih Sokolov, ki tudi pridno deluje.
Jugoslovenska zveza »Delavskih telovadnih jednof» šteje 15 društev. Omejena je v glavnem na Slovenijo, kjer ima nekaj močnejših društev, in sicer: Jesenice, Trbovlje, Celje, Maribor. V splošnem vežbajo po Tyrševem telovadnem sistemu.
Češka D. T. J. je priredila letos v Moravski Ostravi nekak pokrajinski zlet, ki jc zadovoljivo izpadel. Slavnostnega izprevoda se je udeležilo okoli 5000 oseb,
pri javni telovadbi je nastopilo 750 moškega in 640 ženskega naraščaja, 1360 članov in 600 članic. Silno pomoč je pri tem dal Plzen, ki je odpravil na daljno pot celi posebni vlak telovadcev in telovadk. — Vendar pa ta zlet ni mogel izbrisati silnega vpliva lanskega sokolskega zleta v istem kraju, ki je bil ne le po številu, temveč tudi po uspehu, disciplini in pravilnem poteku daleko mogočnejši. — Delavskih slavnosti so se udeležili tudi Poljaki s svojo delavsko telovadno organizacijo.	Sv.
Ijltlllllll ! Hlinil
Izšel je: )ugoslovenski sokolski koledar, V. letnik, 1924. Uredil Mirosjav Ambrožič. 192 strani. Cena 12 Din. Vsebina: Leto 1924. Navodila za beležke. Meseci, zgodovinski dnevi. — Uporabni podatki: Biljegovna skrižaljka. Poštanski pristojbenik. Novac različitih država. Mere in uteži. Teža nakopičenih teles. Nekatere hitrosti. Kurilna vrednost. Vrelišča in tališča. Običajni železniški vozovi. Običajni tovorni vozovi. Tovor. — Strokovni del. Pozdravljen, kraljevski član sokolske organizacije (s sliko). — Eng. Gangl: Čujte nas! — brat Engelbert Gangl (s sliko). — Dr. Vlad. Ravnihar: Sabor. — Dr. V. Murnik: Enotna povelja za redovne vaje. — Miroslav Ambrožič: Godina 1923. — Nekateri svetovni rekordi. — Nekaj sokolskih uspehov v tekmah. — Statistika (sestavil V. Svajgar): Savcz češkoslovaškega in jugoslovenskega Sokolstva. Jugoslovenski sokolski savez. Československa Obec Sokolska. Sokolstvo izven zveze. Druge telovadne organizacije. Naslovi župnih funkcijonarjev. Statističke beležke za vežbače. — Razen zgoraj navedenih ima koledar še naslednje slike: Starešinstvo JSS. v Beogradu. Povorka po skupščini v Beogradu. Sokolstvo pozdravlja kraljevsko dvojico. Odbor sokolskega društva Ljubljana. — Koledar ie lično vezan ter ima na koncu še oglase in prazen papir za beležke. — Stane 12 Din.
Sokolič. Izšla je 11. številka z naslednjo vsebino: 1. Pozdravljen v sokolskem krogu! — 2. Brat Engelbert Gangl. Ob njegovi petdesetletnici. (S sliko.) — 3. Naša skijpna vez — sokolska ideja. IV. Brat Bato. — 4. Tvoj poziv. O. K. — 5. Ob plotu. I. S—c. — 6. Zgodovina telovadbe. Josip (eras. — 7. Glasnik.
Ć e s k o s I o v e n s l< a Obec S o k o 1 s k a je izdala IV. zvezek zbirke sokolskih javnih nastopov (Sbirka sokolskych veFejnych VYstoupem). Zvezku so pridejane tudi godbene partiture za spisane vaje. Pričujoči obsega nastope ob priliki petdesetletnice Sokola v 2ižkovu, in sicer: A. Oče na še k: Proste vaje moške dece. — V. E o I d.y n : Vaje z dolgo palico za najmlajše dečke.
V. P e r g 1: Proste vaje za naraščaj. — L. Habenicht: Vaje z velikimi žogami.
—	A. Ere lic h: Proste vaje mož. — V. Pergl-J. Brichaček: Vaje s puško. — Razen tega ima še celo vrsto drugih vaj. Knjigo, ki stane Kč 12, najtopleje priporočamo. — Partitura (klavir) za prvih šest sestav stanc Kč 18, za drugih četvero Kč 14 in za končnih šest	24 Kč.
Sokolski Vjesnik župe zagrebačke,	ki je začasno	prenehal,	je začel zopet
izhajati. Urejuje ga Ante Brozovič. Do sedaj sta izšle dve številke z zelo pestro vsebino. Med drugim prinaša tudi vaje, ki jih je določil tehnični odbor zagrebške župe za pokrajinski zlet v Zagrebu.
Starešinstvo sokolske župe u Skopi ju je izdalo brošurico: Uput za osnivanje sokolskih društava.
T e h n i č k i odbor Bačke sokolske župe je izdal: Proste vežbe. Sastavio M. Vojinovič.
V	kr. zalogi šolskih knjig in učil v Ljubi ja ni je izšla zelo koristna knjiga: Higiena. Pouk, kako si ohranimo	zdravje. Spisal	f d r. A lo j z i j I I	o m a n.
Cena broširani knjigi 40 Din, vezani	45 Din. Knjiga	govori o	splošni	higieni,
osebni higieni, higieni infekcijskih bolezni, o obrambnih sredstvih proti infekcijskim boleznim, o socialni higieni, obrtni higieni, plemenski higieni in evgeniki, šolski higieni ter v dodatku o postrežbi bolnikom in o prvi pomoči; ima 47 slik in tri tabele z barvastimi slikami. Knjigo priporočamo predvsem prednjakom in prednjačicam, ne pogreša pa naj je nobena sokolska strokovna knjižnica.
Vzgojeslovje s temeljnimi nauki o dušeslovju za učiteljišča in sorodne šole Spisala dr. Janko Ibezjak in prof. Dragotin Pribil. Odobril oddelek za prosveto in
llllllltlllllllltllllllllllllllllMIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIHIIIIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIHIIIilHIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIItllllUIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIIItllinil|lltfltllt
STROKOVNA LITERATURA -
lllllll|llll(llllllllllllllllinilllllltlllllllllllllllllll.HIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIHIIlllllllllt« i
vere v Ljubljani. Cena trdo vezani knjigi 56 Din. Založila Učiteljska tiskarna v Ljubljani. — «Pedagogika I. knjiga«, tako je nadpis 279 strani broječemu obširnemu in sistematičnemu delu, ki je pravkar izšlo v založbi Učiteljske tiskarne. Na knjigo so težko že čakala učiteljišča, je pa knjiga neobhodno potrebna vsakemu inteligentu, ki se hoče poglobiti v dušeslovje in vzgojeslovje. Uvod podaja splošne temeljne pojme pedagogike, govori o predmetu vzgoje, o vzgojevalcu, vzgojnih činiteljih, o odnošajih med pedagogiko ni drugimi znanostmi. Prvi del je posvečen dušeslovju. Posamezna poglavja obdelujejo: temeljne pojme duševnih pojavov, umovanje, zaznave in nazore, predstave v ožjem pomenu besede, pozornost in pazljivost, spojnin, domiselnost ali fantazijo, mišljenje, čuvstvovanje, stremljenje, nagone, poželjenje, hotenje, voljo. Drugi del obsega vzgojeslovje v podrobnem. Tako govori o razdelitvi vzgojeslovja, o vzgojnem smotru, vzgojnih načelih, vzgojnih oblikah, sredstvih, delu. Posebej govori o varstveni in skrbstveni vzgoji ter končno o vzgojitelju samem. — Knjiga je primerna tudi za samouke, naravnost dobrodošla pa za prednjaške tečaje — seveda večje. Ni treba, da bi se v tečaju predelala cela, predavatelj naj gradivo primerno okrajša. — Knjigo naj si nabavi vsaka strokovna knjižnica.
HIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIMIIIIIHIIIIilllllllllllllllllllllllltlllllllllltllMIIIIIIIIIIIIIIII||IMIIIIIIIIIIIIIII|||||l||||lllllllllllliill
иШШШИШШНИШШШШШМШШ   Illtlllllllltlllllllllllllllllllllllll
 -  KNJIŽEVNOST
Riiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiitmiiiiiiitiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiriiiiiiiiiiiiiiH
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIMIIIIIIIIIIItllllHIIIIIIIIIirilllllllllllinillllllll lllllllllllllllllllllllllinilllllllMIItni
Dr. Ljudevit Pivko: Proti Avstriji. Slike iz borbe Jugoslovanov na italijanski fronti proti Avstriji. Knjigo je izdal «Klub dobrovoljcev® v Mariboru. Spis odkriva znamenito zaroto v bosanskem bataljonu leta 1917. in slika priprave h carzanskemu podjetju (17. septembra 1917.) ter delovanje jugoslovenskih dobro-voljcev na italijanski fronti. Carzansko afero, o kateri je bilo od septembra 1917. do konca vojne mnogo hrupa v generalnih štabih in nazadnje tudi v parlamentih in časopisju, so imenovali največje izdajstvo, kar jih pozna vojna zgodovina. Knjiga je opremljena z nazornim zemljevidom odseka Val Lugana. Stane broširana 10 Din.
Engelbert Gangl: Zbrani spisi za mladino. Sedmi zvezek. Pripovedni spisi. Last in založba »Društva za zgradbo Učiteljskega konvikta*. Cena vezanemu izvodu 18 Din, elegantno vezanemu 20 Din. Priznani mladinski pisatelj, brat Engelbert Gangl, je podaril mladini zopet lepo darilce. Zbral je sedmi zvezek spisov za mladino in jih izdal v bogato ilustrirani izdaji. V knjižici so zbrane basni, legende in drobne povesti, berivo, ki je otrokom najpriljubljenejša snov. Knjiga se odlikuje po čistem in izbranem jeziku. Posebno dobro posrečene so bogate in lepe ilustracije, katerih je na 90 straneh dvajset. Ganglovi mladinski spisi so lepo darilce mladini ob vsaki priliki. Obenem so primerna knjiga za sokolske knjižnice, iz katerih naj tudi naš najmlajši naraščaj dobiva svoje čtivo.
Pohorje. Spisal Janez Koprivnik. Ponatis iz Planinskega Vestnika. Založilo sokolsko društvo v Mariboru. Cena 15 Din. Vsestranski pokrajinski opis s slikami, zanimivo delo, ki je toplo priporočamo.
Sadjarstvo. Spisal Ivan Б e 11 e , kmet. svetnik in ravnatelj državne kmetijske šole v St. Jurju ob Južni železnici. V tekstu je 147 slik, v prilogi 18. Natisnila in založila Učiteljska tiskarna v Ljubljani. Cena trdo vezani knjigi 85 Din. Strani 430. Knjiga je strokovna ter pisana strokovnjaški. Vsebuje pa nebroj navodil in koristnega gradiva za one, ki se pečajo s sadjarstvom. Za ukaželjne brate poljedelce in sadjarje je neprecenljive vrednosti.
Vladimir Dvornikovič: Kriza zapadno-evropske kulture. Javno predavanje u Sarajevu. Narudžbe na adresu: Dr. VI. Kesterčanek, Sarajevo, Trgo-vačka akademija.
Sarajevo (sa planom grada i slikama). Napisao dr. Mihovil Mandič. lzdanje knjižnice »Naše otadžbine». Cena 6 Din.
Simon Jenko: Izbrani spisi za mladino. Priredila Fran Erjavec in Pavel Flere. Z risbami okrasil Franjo Stiplovšek. V Ljubljani 1923. Izdala in založila Učiteljska tiskarna. Strani LIL + 104. Cena elegantno vezani knjigi 28 Din. — Kot sedmi zvezek znane Erjavec-Fleretove zbirke «Slovenski pesniki in pisateljis je izšel sedaj znameniti pevec Sorškega polja. Človek bi na prvi pogled mislil, da bo iz spisov tega našega najnežnejšega lirika težko sestaviti primerno antologijo za mladino, a sestavljalca sta pokazala ravno nasprotno. V
spise uvaja čifatelja obširni in doslej najpopolnejši Jenkov življenjepis, ki prinaša mnogo, doslej še neznanega gradiva, spisi so pa potem razdeljeni v «Pcsmi», »Pripovedne pesnitve« in «Povesti», zaključuje pa knjigo zanimiv «Tolmač». Izbrala sta prireditelja vse najboljše Jenkove stvari, ki so primerne za mladino, tako da je pesnikova slika popolna, če izvzamemo seveda erotično snov, ki ne sodi v mladinsko knjigo. Nedvomno bo po knjigi mladina segla z največjim veseljem, zlasti ker jo je okrasil mladi akademični slikar Fr. Stiplovšek tudi z lepimi ilustracijami.
•Naša OIadžbina». Izašli su brojevi 4. do 9. ove naše jedine jugoslavenske revije, što je izdaje prof. Dušan Jakšič, a koju je naša javnost po cijeloj državi primila s toplim simpatijama. Sadržaj je novih brojeva vrijedan i zanimljiv, kako po svojemu značenju, tako i po svojoj originalnosti. Tu nalazimo državnu za-stavu u bojama, pa sve tri plemenske zastave, grb državni, slike Nj. V. Kralja i Nj. V. Kraljice, rodoslovlje kraljevskog doma, državne svetkovine, narodne himne, geografski i etnografski pregled, karakteristiku južnih Slavena, pa statistiku naše države u 28 tabela prikazanu vrlo razumljivo u diagramima. Zanimljiva je
i	poredba porasta Slavena sa onim Romana i Germana, iz koje se vidi, kako Slaveni u zadnjih 100 godina silno napreduju. Cijelo je izdanje ilustrirano sa 20 večinom velikih slika narodnih lipova, tako da ova edicija izgleda kao mali almanah, koji bi trebalo da ima svaka kuča i svaki, koji hoče da u najkračim črtama ima lijep i jasan pregled naše države. Oodišnja je pretplata 36 Din, a ovo izdanje ejelokupno stoji 15 Din. Novac treba slati na uredništvo »Naše Otadžbine® u Karlovcu. Najtoplije preporučamo.
Ivan Zorec: Pomenki. Dobi se v založbi Učiteljske knjigarne v Ljubljani. Strani 183. Cena 11 Din. Vsebina: V sobi štev. 12. — Domačija ob Temenici. — Mana. — Na polpotu. — Za doto. — Francka. — Njena pot. — Vsebina je zabavna in je knjiga prikladna za vsako javno, ljudsko in tudi domačo knjižnico ter nudi tudi privatniku mnogo zabave.
тшншнишнмпшшшшшшшшинмшпнпимнш
шпшшпшшшшшипшшшшиниишшишиишн
iiiHiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiirj
JLISTEK
iitiiiiiiiiinii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiia:
шишишниншншпшшшшшшшшјишшшшшН
Nekoliko polemike
Moj članek v Sokolskem Glasniku od 3. majnika t. 1. »Sokolstvo na straži* je dal našemu bivšemu bratu, sedaj starosti Hrvatskega sokolskega saveza g. Lacku l$rižu povod za filipiko. V časopisu «Hrvatski Sokol® od novembra, torej po celih šestih mesecih, je s pritrdilom starešinstva hrvatskega saveza obelodanil svoj chef-d’oeuvre. Človek bi mislil, da je v tej dolgi dobi ne samo temeljito premislil, kaj hoče povedati, ampak zlasti, da je bil vsaj pazno prečital članek, ki hoče nanj odgovarjati. Pa ni ne eno ne drugo.
Ves njegov spis sloni na premisi, češ, da se obrača moj članek proti tako zvanemu hrvatskemu Sokolstvu. Uredništvo «Hrvatskega Sokola» pravi v svoji opazki k polemiki, da se moje izjave tičejo «hrvatskega sokolstva® in da zato daje prostora članku Lacka Križa kot odgovor na moj — »napad®. ^
Ta premisa je skozinskoz napačna, torej so in morajo biti pogrešni vsi na tej premisi zgrajeni sklepi. G. Lacko Križ bi si lahko prihranil svoje trudapolno delo, ako bi se bil le nekoliko poglobil v logično zgradbo mojega članka. V mojem članku o »hrvatskem sokolstvu* ni govora, ne omenja ga niii z besedo, niti z namigavanjem. Odkrito povem, pa če mi hoče g. Križ verjeti ali ne, da ob spočetku svojega članka »hrvatskega sokolstva® niti nisem imel v mislih. Pred očmi so mi bile gotove politične stranke (slovenska klerikalna in Radičeva stranka), njihov politični program, ki se obrača proti edinstvu naše države ter njihove demagoške metode, ki z njimi skušajo izvršiti svoj program. To je v mojem članku čisto jasno povedano. Zato se naravnost čudim, kako je moglo komurkoli priti na misel, da je zmisel mojega članka prenesel na «hrvatsko sokolstvo®. Zakaj se čutijo prizadete? Kar sumljivo je tako početje. Pa ne, da bi se predstavniki »hrvatskega sokolstva® hoteli istovetiti z radičevščino!	,
Moja taktika napram separatističnemu gibaniu v Sokolstvu na Hrvatskem te bila od početka — laisser faire, laisser passer. Trenutna politična zabloda je spočela ločitev. Zoper tako, od zunaj v sokolske vrste zanešeno zmoto glede bistva misli sokolske, je najboljše zdravilo — čas.
Odveč sc mi vidi, da bi odgovarjal na ostale izpade mogočnega poglavarja lirvatskega Sokolstva. Zlasti mu nočem slediti v nižave in prostote iona, ki je z njim s posebno slastjo in v krepkih besedah svojemu članku dal posebno resonanco. To so se delektirali njegovi vernikiI
Klasični zgled za način njegove polemike daje 11. pr. odstavek, ko navaja iz mojega članka uvodno misel o neprobujenem narodu, nezavedajočem se svoje nacionalnosti in samolastnega državnega življenja. Potem pa patetično vzklikne: «tako dakle pisac karakterizira (sic!) naš narod*. Ves ta moj uvod pa se nanaša, o čemer besedilo ne pušča nobenega dvoma na — češki narod. Sicer pa baš od g. Križa na pomoč pozvana povestnica naših južnih narodov — to je, široke mase naroda, ne poedinih prosvitljencev — dokazuje, da so bile enako pri njih dobe nacionalno-politične nezavesti.
Pisec vobče iz mojega članka trga poedine stavke in odstavke, jim podtakne namišljeni pomen in namen, ki potem proti njemu polemizira. Kako se je že imenoval španski junak, ki se je boril z mlini na veter?	•
K zaključku samo še nekaj pripomb. Užaljena veličina g. Lacka Križa prikazuje položaj tako, kakor da je edino pri njih iskati pravovernega Sokolstva in kakor da je jugoslovensko Sokolstvo ono, ki se je bilo izneverilo svojemu programu ter sc odvojilo od njegovih temeljnih načel, Baš nasprotno je resnica. Sokolski sabor v Novem Sadu je udaril temelje našemu Sokolstvu. Naša ustava je svečano proglasila u edin jen je vsega jugoslovenskega Sokolstva ter odločila, da morajo dotedanje plemensko ali drugače opredeljene sokolske organizacijo preiti v edinstveno sokolsko organizacijo Srbov, Hrvatov in Slovencev. Na ustavo se je na najslovesnejši način zaklelo vse naše Sokolstvo, k prisegi je dvignilo svojo roko zlasti vse Sokolstvo na Hrvat s kem, v katerega vrstah so tedaj bili kasnejši vodilni k ličarji separatističnega po k ret a na M r v a t s k e m. Ali naj vam postrežem z imeni? Drzno sc mi torej vidi, ako se reprezentanti «hrvatskcga» Sokolstva danes stavljajo v pozo krivično preganjanega napram nam, ki smo tega naj" primitivriejšega sokolskega naziranja, da je treba držati dano moško besedo, da o kaki zakletvi niti ne govorim. To toliko časa, dokler nas ista instanca, sabor, ne odveže od besede. Ako že pri navadnem človeku ne moremo pojmiti, kako more opravičiti prelom zakletve, kaj naj rečemo o «možu», ki zatrjuje, da si je bil osvojil sokolska načela. Po našem kazenskem pravu za svoj čin ni odgovorno dete izpod štirinajstih let, dalje človek, ki je popolnoma oropan rabe svoje pameti ali ki je storil svoj čin v trenutku duševne zmede; končno ima naš zakon še eno opravičilo — popolno pijanost. Katerega teh zagovorov rabijo oni, ki so se na sokolskem saboru zakleli na temeljna načela sokolske ustave, pa so potem to zakletev prelomili? Katerega teh zagovorov zopet oni, ki morda zatrjujejo, da so bili zavestno položili krivično prisego? Eni kakor drugi bi morali po mojem skromnem mnenju danes biti silno ponižni. Najmanj pa jim pristoja vloga nedolžnega jagnjeta ali pa celo vloga napadalca proti onim, ki niso zakrivili drugega, nego da se drže stare naše rcčenice — beseda dana, mož veljal	Pr. Ravnihar.
Samo kroz vežbaonicu
Brat Petar M. Lazarevič toži v 1. broju «Sokolskog Vjesnika župe zagrebačke«, da se ne moremo razumeti glede kulturnoprosvctnega delovanja v Sokolstvu. V tem pogledu pravi: «Često 1 vrlo ugledni sokolski radnici zastupaju 11 tom pogledu mišljenje kojemu je teško nači logičkoga objašnjenja i razloga. — Kod nas se vrlo cesto čuje mišljenje da ,put našega vaspitanja vodi samo kroz vežbaonicu.* To tipično i šablonsko mišljenje nijedan od njegovih autora do danas ni je objasnio ni obrazložio. Niko od tih autora ruje nam razložio kakav je to put koji vodi kroz vežbaonicu, da li je on obeležen samo telovežbom, ili je njegovo tlo izukrštano raznomernim radom tela, uma i duše.»
To se nekoliko čudno sliši in človek bi skoro mislil, da se v jeziku ne razumemo, kajti zadevo o «samo kroz vežbaonicu* smo v zadnjem času mnogo premlevali in smo se koncem kofica tudi sporazumeli. Nikakor pa ni res, da bi noben avtor te misli tudi ne objasnil in obrazložil. Točno, jasno in dovolj na široko je ta zadeva obrazložena v Murnikovem članku »Prosvetni rad u Sokolstvu® v lil._iv. številki letošnjega «Sokolskega Glasnika«. Misli, ki so obrazložene v tem
članku so prevzeli: savezni prosvetni odsek, zbor župnih prosvetnih odsekov \ Beogradu in savezna skupščina v Beogradu dne 23. marca 1923. V tem članku ni samo utemeljena pot skozi telovadnico, temveč je razložena tudi metoda, kako naj gremo skozi telovadnico, mi vsi, pa bodisi da se štejemo med «tehnične» ali «kulturnoprosvetne» delavce.
Ta zadeva ni bila samo enkrat, temveč že mnogokrat obrazložena, opozorim pa naj samo še na svoj članek v zadnji številki «Glasnika», str.273., kjer stoji dobesedno: «.. . Vaspitanje se vrši u iim trim granama i u narodnom duhu nerazdruživo tako, da istovremeno vaspitanje u svim trim granama daje pravo sokolsko vaspitanje. Tako n. pr. ne možemo govoriti o sokolskom vaspitanju, ako se vaspitavamo telesno a ne u isti mah i duševno i čudoredno ili ako se vaspi-tavamo čudoredno ili duševno a ne u isto vreme i telesno. )edino onda možemo govoriti o pravom sokolskom vaspitanju, kad nedeljivo i medusobno u skladu vaspitavamo telo i duh i to po sokolskim načelima.»
Ta razložitev zadostuje, vendar dodajam še: Ker je telovadba bistveni del sokolske vzgoje, je ne moremo izpustiti; če pa imamo telesno vadbo v kakršnikoli zvezi v svoji vzgoji, potem ne moremo pogrešati telovadnice ali prostora, na katerem gojimo telesno vadbo. Pot je torej ena, kakor je ideja ena; po tej poti pa stopajo vzporedno: fizična, moralna in umstvena vzgoja, združeno, medsebojno se podpirajoč in izpopolnjujoč.
Kakor hitro to spoznamo, nam mora biti tudi jasen odgovor na vsa vprašanja, ki jih stavi zgoraj omenjeni članek.
Kar pa se tiče prosvetnih odsekov v društvih, župah in v savezu, lahko ugotovimo, da se nikdo ne bori proti njim, pač pa si vsi prizadevamo, da bi njihovo delovanje metodično pravilno opredelili, in to se je izvršilo na skupščini v Beogradu.
Članek brata Lazareviča pa ima še'nekaj, česar ne moremo prezreti, in to je citat Tyrša, češ, da «putevi mogu biti različiti, ali volja mora biti podjednaka».
Citati so zelo lepa stvar, toda uporabljati se jih sme — po mojem mnenju
—	samo tako, kakor so bili od onega, od kogar izvirajo, res mišljeni. V tem primeru pa je stvar naslednja: Avtor zgoraj citirane misli ni T y r š, temveč je Tyrš dne 2. maja 1869. začel svoj govor ob priliki javne telovadbe praškega Sokola s temi besedami: «„Vsak delaj s požrtvovalnostjo na rodni grudi svojega naroda; poti so lahko različne, ali voljo imejmo vsi cnako!“ Tako nam kliče pesnik iz one dobe, ko sc je naš narod, kakor iz težkega spanja prebujal k novemu življenju . ..» To so besede Tyrševe, govorjene zbranemu narodu, kateremu je razlagal različno p o t, ki so jo ubrali Sokoli z vsem enako voljo. Nikakor pa sc n e nanaša to na delovanje v Sokolstvu, češ, n a j bodo v Sokolstvu različna pota. Da ponavljam: n a rodni grudi svojega naroda so lahko poti različne; nikjer pa Tyrš ne reče, da so v sokolski organizaciji lahko poti različne. Nasprotno, v kratkih, jedrnatih in zelo lepih besedah razlaga v tem govoru poklic in metodo sokolsko. In v dokaz, da se naše zgoraj označeno mišljenje sklada s Tyrševim govorom, bi lahko navedel nekai stavkov iz tega govora, toda boljše je, da v najkrajšem času prinesem ta lepi sestavek dobesedno.
M. A—č.
Profesor medjunarodnog prava o sokolstvu
Universitetski profesor Karlovog universiteta u Pragu poznati poznavaoc medunarodnog prava dr. Ant. Hobza izrekao je jedan pažnje vredan govor pri-likom svečanosti otvaranja Sokolane u Roketnici nad Rokitnom. Prof. Hobza ne učestvuje aktivno u sokolskom radu, zauzet naučnim i diplomatskim poslovimo, ali brižljivo prati češki javni život i njegove pojedine sastavne delove i stvara sebi samostalan sud o njima. Njegov sud o Sokolstvu potiče dakle iz druge sredine no sokolske i za to je tim vredniji pažnje.
«Ideja s o k o I s k a», rekao je, «b i 1 a je sreča za n a r o d». Danas se opčenito priznaje rad Sokolstva za narod i demokraciju i to kako za neprija-teljskog austrijskog režima tako i za vreme prevrata.
Svenarodna misija Sokola, kao i njegova izključiva služba narodu diže visoko tu instituciji) nad sve ostale naročilo DT). IDelnicke telocvične jednotv, Radnička
gimnastička društva) i nad organizaciju Orlova. Nije zadaća Sokola ječanje jedne skupine u klasnoj borbi niti jačanje koje bilo internacionale, nego služba narodu českoslovačkom. A da nam danas u prvom redu treba svega onog što jača narodno jcdinstvo i preči razvrat o tom ne sumnja nikakor objektiven posmairač. ,
* * *
Naš narod treba da se uvek iznova vrača idejama nezaboravnih utemeljača Sokola u prvom redu dr. Miroslava Tyrša i Jindricha Fiignera. Briga za telesno zdravlje i moralno podizanje pojedinca a tim i celine narodne, sloboda i jednakost gradanska, slbboda naroda, uzajamno bratstvo, prednost interesa celine pred interesima ličnim — stroga disciplina i razvijen smisao za dužnost — to su uzvišeni ideali Sokolstva — žalibože i suviše uzvišeni a di bismo ih mogli postiči, ali je moguče stolno im se sve više približevati.
Sokolska organizacija je primer prave demokracije. Ta se reč danas često zloupotrcbljava. Demokracija je vlada naroda celog naroda ne samo jedne kaste.
Bila bi fatalna pogreška misliti, da Soko znači samo izvesnu etapu u našem narodnom razvoju, da je njegova misija u narodu več završena. lltio bi h da što jače i s t a k n e m da su osnovne ideje sokolske trajne vrednosti i da ih se narod i ne može odreči, j er kad bi ih se odrekao ugrozio bi svoju eksistcnciju. Sokolski ideali nisu pitanje mode ili puke forme, koja se meri po vladajučem ukusu, to su temeljni s t u p o v i moderne demokratske države.
Oovori se mnogo o pacifizmu, t. j. o osiguranju trajnog mira u svetu. To je lepa ideja i potpuno zaslužuje našu pažnju. Ali teško narodu, koji poveruje da se svet spretna zaista da tu ideju provede. Takav narod postao bi jeftin plen naroda dalekovidnijih i opreznijih. Imamo žalibože oko sebe same dalekovidnc i oprezne narode. Nemci i Madžari pripravljaju se na odmazde u zgodan trenutak. Možda če jednom opet biti nužno braniti svoju slobodu oružjem u ruci. Za to treba jakih mišica i gradanskih vrlina. Ali i osim toga najvažnijeg slučaja da narod prestavlja jaku i discipliniranu jcdinicu, koju če u svetu respektovati. Iskustvo nas uči da se pretenzije jače ispoljavaju prema slabim i mekim. To vredi u još večoj meri u medunarodnom životu.
1	malim državama je pošlo za rukom da razviju za sebe rešpekt kod drugih i priznanje svojih prava ali to se dogadalo uvek pomoču snage i jedinstvenosti.
Kad bih m o g a o uničiti nemoguče mogučim jedno bih hieoučiniti za osiguranje naroda: hieo bih ucepifi svima sinovima i kčerima naroda sokolsku disciplinu, sokolsku odvažnost, sokolsko bratstvo i ртоvesti do poslednjih konzekvencija sokolsko geslo:
•Pojedinac nista celina sve!»	(Po .Včstmku Sokolskem11.)
Nagovor pred vrsto
(V sokolski telovadnici v Mariboru 2. novembra govoril ]. Sernec.)
Bratje! Kaj je lepšega od telovadbe med bratil? «V vrsto zbori* se glasi načelnikovo povelje, in vsi poslušamo, strnjeni v svojih vrstah, ko nam govori o pomenu Sokolstva in nas vzpodbuja k vztrajnemu sokolovanju. Nato vzamemo na znanje delovna povelja in odkorakamo pod vostvom prednjakov k odkazanemu orodju. Pokazane vaje izvajamo posamezni telovadci ob skrbno čuječem očesu vaditelja, ki nam proži po potrebi svojo pomoč. Če je prednjak zadržan, ga brez odloga nadomestuje najizurjenejši naših bratov iz vrste; če pa to vaja zahteva, se še tudi vsi ostali bratski medsebojno podpiramo.
sMenjatl* Vsaka vrsta stopa strumno k drugemu odkazanemu orodju. Vaje se vrše ob enako bratski asistenci. Pestrost vrstečih se vaj nam nudi dovolj izpremembe; pa tudi kak neprostovoljen gib ali kaka dobro mišljena šaljivka sta večkrat dobrodošla, da nas razvedrita.
Zopet strogo povelje: ^Menjat*. 2e hitimo k tretjemu orodju; potem «V vrste zbori* in na to k prostim, oziroma k redovnim vajam. Pri prostih vajah se drug drugega bratski opominjamo in izpopolnjujemo, da dosežemo skladnost gibov in tako enotnost celotnega nastoRa. Isto velja o redovnih vajah.
V	skupni vrsti gredoč pa si često zapojemo narodne koračnice, da se tako popolnoma ravnamo po navodilih ustanoviteljev Sokola, po katerih nimamo samo vežbati duha in telesa, temveč tudi skrbno gojiti in negovati nacionalni duh.
Brez ugovora in v sokolski disciplini smo izvajali načelnikova povelja. Enako pa se mojamo tudi ukloniti povelju našega višjega načelnika nad oblaki, če kateremu izmed nas zakliče svoj — «Menjat!» Hrabro in z mirno vestjo izpolnjene dolžnosti bomo seveda tudi stopili pred višjega vodnika. Preostali pa smo dolžni takoj zopet skleniti svoje vrste, da ne opešamo in omagamo, posebno ne, če nam usoda ugrabi kakega vzornega brata,1 kojega izguba v sedanjih nevravnanih razmerah lahko povzroča nesrečo za našo narodno stvar.
In baš ta okolnost je povod mojega današnjega nagovora! Premalo se namreč zavedamo dejstva, da smo naš slovenski, oziroma jugoslovenski narod mi vsi, kar nas je — ne pa samo naši voditelji! Vsled tega moramo tudi v tem pravcu usmeriti vse svoje delovanje. Prenesti moramo naše medsebojne bratske odnošaje iz telovadnice ven v naše navadno življenje! Tudi tam jačimo vsakega posameznika v boju za obstanek ter mu sezimo, če je treba, bratski pod ramena, da ga vzdignemo iz bede ali stiske, v katero je mogoče zabredel brez lastne krivde. Brat, kateremu se je izkazala pomoč, pa je zopet dolžan vračati milo za drago tako, da bo medsebojno podpiranje in nadomestovanje v prenešeni obliki povsem odgovarjalo onemu v sokolski telovadnici.
Ne torej sebično izkoriščanje in izžemanje bližnjega ter korupcijo, temveč bratsko pomoč in poštenost širimo med narod, ker s tem obenem tudi ustvarjamo temeljno podlago za širjenje itak še zelo slabo razvite nacijonalne zavesti. Pomnimo, da le pošteno in bratsko delo prepričuje!
Kakor pa mora ostati disciplina v sokolski telovadnici, tako ob veselih kakor ob re'nih trenutkih neokrnjena, nas mora tudi stremljenje za probudo naroda tako prožeti, da na njo tudi ne pozabimo, kadar nas doleti sreča, niti če pademo v nesrečo. — Sreča je itak le minljive vrednosti in nas nikoli ne sme motiti pri izpolnjevanju naših dolžnosti; nasprotno naj le pospeši naše delo za narod. Kak udarec usode v našem zasebnem življenju, kateremu smo vsi izpostavljeni — pa junaško prenesimo! Komaj se pa zopet izmotamo iz skrbi in težav — posledice takih nesreč — in zopet dobimo trdo podlago pod lastnimi nogami, izkušajmo se zopet bližati svoji srčni zadevi, to je delu za narod, ter zopet dobiti vpogled v tekoče narodne prilike, da zopet lahko posežemo v boj za narodno stvar. Kajti le njen uspeh ali neuspeh bodi edino pravo merilo naše sreče, oziroma nesreče. Naš cilj pa bodi za enkrat, da presadimo sokolsko bratstvo in narodno zavest med široke sloje našega naroda in s tem pridobimo ljudstvo, da se nam ne bo več treba bati sramote neugodnega izida eventualnega plebiscita v kateremkoli delu naše domovine. Ko pa bomo enkrat tako daleč, da bo narod naš, sokolski, potem tudi narodova usoda ne bo več navezana na osebnost njegovih voditeljev.— Vendar pa s tem še nikakor ni vse delo opravljeno! Če hočemo biti v svoji nacionalni posesti zavarovani tudi za vse bodoče čase — ni samo treba, da prenesemo nacionalno zavest v vse plasti našega naroda, temveč jo tudi moramo predvsem vcepiti našemu naraščaju, tako da bo tudi on smatral za svojo sveto dolžnost, vcepljati jo svojim naslednikom. Od roda do roda, na vekov veke mora iti to nacionalno sporočilo, — in prokletstvo nas vseh naj spremlja onega, ki odpada!
Vse to je treba vršiti v plemenitem stremljenju k čistim in svetim vzorom mučeniških in zasužnjenih prednamcev in radi notranje potrebe. Ideal nesebične narodne ljubezni moramo čuvati kakor večno živi ogenj naših pradedov, starih Slovanov, ogenj, ki naj ogreva rod za rodom, da se naš narod ne bo pokvaril in ne bo padel v močvirje nesebične samogoltnosti in nizkotnega uživanja.
Na ta način nam bo mogoče dograditi nezavzetno trdnjavo narodne svobode ter postanemo na svoji zemlji svoj gospod! Poturice, ki bi nam očitale nacionalno hujskanje, ali izdajice, ki bi nam hotele svobodo zopet zapraviti ali odvzeti, pa naj izvedo, da nam je šlo za našo svobodo in našo eksistenco. Vsak njihov poizkus pa, da bi nam našo s poštenim trudom in žrtvami priborjeno svobodo ugrabili, — bomo z junaško silo in skaljeni v sokolskem delu odbili. Potem bo zmaga naša nasproti notranjim in tudi zunanjim sovražnikom. In to zmago hočemo mi telovadci — mi Sokoli! Zdravo!
1	Mišljen je pred kratkim in nepričakovano umrli starosti mariborskega Sokola, dr. Vladimir Sernec.
1111111111111111111111111111111111111111П111111111111111111111111111111111111111111111111111111111II111111111111111111111111111111111111111111111111111111111
IZ UREDNIŠTVA
llllltltllll llllllllllllllllltllllltllllllllillllllllll Illlllllll .................
IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIJilllllllllUlM I
Sokolski Glasnik v bodočem letu
Sokolski Glasnik jc izšel v iem letu (1923.) v sedmih zvezkih, ki obsegajo
12	številk. Bil je mesečnik, pa ni bil mesečnik. Čemu ravno tako, v to se ne bom spuščal, dasi Jahko ugotovim tehtne vzroke, ki so ovirali izhajanje vsak mesec. Obenem pa ugotavljam, da ta stran Glasnika ni bila dobra in da sem celo leto premišljal, kako bi se dalo ta nedostatek odpraviti.
Nedostatek namreč leži v naslednjem: Člari dobi Glasnik, ki ima n. pr. 64 strani gostega tiska. Za to, da bi prečital vse to, bi rabil precej časa, radi tega odloži za drugič — in Glasnika potem nikoli ne prečita. Ne trdim, da bi bili to vsi — toda gotovo je to večina onih, ki bi vsebino Glasnika najbolj potrebovali. V posameznih zvezkih je nakopičenega preveč gradiva tudi v pogledu na to, da nekateri čitatelji izbirajo, kaj bi čitali, in pri tej izberi morda izpustijo ono, kar ,jc najvažnejše. — Drugi nedostatek leži v tem, da Glasnik premalokrat opozarja članstvo na to, da eksistira sokolska organizacija. Če pride vsaka dva meseca enkrat, je od zadnjikrat že davno pozabljeno, kar bi moralo ostati v spominu Irajno. Kajti kontakt z organizacijo naj vzdržuje tudi naš list, interes za organizacijo pa naj povzdiguje. V ta namen je treba pogostejših opozoritev, kakor vsaka dva meseca enkrat ali sedemkrat na leto. — Tretji nedostatek pa radi tega nastaja pri uredništvu, kajti v teku dveh mesecev se posebno v današnjem precej naglem življenju dogodi marsikaj važnega, na kar bi moralo biti članstvo opozorjeno, toda takrat, ko Glasnik izide, tudi že izgubi svojo aktualnost. Uredniku je v tem pogledu delo otežkočeno, čitateljstvo pa je prikrajšano.
Uvidevši te nedostatke sem predlagal bratskemu starešinstvu izpremembo v načinu izdajanja. Sokolskega Glasnika, ki jo je starešinstvo sprejelo v svoji seji dne 12. novembra 1923. V zmislu tega sklepa starešinstva bomo izdajali Glasnik v bodočem letu takole:
Glasnik ostane enoten list, enako obsežen po vsebini, kakor do sedaj in plačljiv z eno naročnino, vendar ga bomo izdajali v dveh izdajah: Prva izdaja mora iziti vsakih 15 dni točno ob določeni uri, druga pa naj bo priložena vsakemu drugemu snopiču prve izdaje; ako pa ne bo mogoče do-gotoviti je, prihodnjemu snopiču. Pri drugi izdaji rok ni tako strogo obvezen, vendar pa je stremeti za tem, da izide vsak mesec.
Prva izdaja bo obsegala osem strani ter bo prinašala stvari organizatorične^<i značaja, aktualne zadeve, pregled o tekočem ter poročila žup. Najprej naj opozorim na to, da naj bodo poročila žup kratka, pregledna in jedernata. — To bo naše uradno glasilo.
Druga izdaja bo obsezala mesečno po 16 strani ter bo prinašala razprave, članke in občni pregled o delovanju Sokolstva.
Naše stremljenje v tej zadevi gre pač še mnogo dalje. Vroča je želja, da bi vsak Sokol dobival sokolski list vsaj tedensko, potem dvakrat tedensko in končno v s a k i d a n. In tudi do tega moramo priti, toda poprej moramo zagotoviti obstoj temu, kar imamo, in sicer- z rednim plačevanjem naročnine ter pridobivanjem novih naročnikov. Brez tega ni mogoče udejstviti tudi najboljšega načrta. V tem pogledu storite samo svojo dolžnost!
Opozoriti pa mi je še na zelo važno zadevo: Ne vem, ali smo mi Jugoslovani še tako zelo v prvem početku razvoja sokolske stvari, da dobiva uredništvo Glasnika redko za tisk primerne ah prav dobre prispevke — ali pa se oni, ki so zmožni, ne javljajo. Če se nočejo javiti, bi jih vprašal samo, čemu se ne javijo m na kaj čakajo? — To zadevo polagamo na srce vsem članom in vsem članicam. Važna je radi sodelovanja danes, ravno tako pa je tudi važna radi sodelovanja v bodoče. Za pisanje je treba poleg drugega tudi vaje; vadi pa naj se vsakdo, kdor čuti v sebi sposobnost. Če niso začetna dela zrela in za tisk primerna, bodo morda bodoča. Na to mislimo v spoznanju, da dobrih delavcev potrebujemo nujno in povsod.	Urednik.
Dan izida 11. in 12- številke: 10. decembra 1923.