Pošlarlna plaćena u gotovom.
PREPOROD
UST ZA ŽIVOT I KULTURU SREDN)0$K0LSKE OMLADINE GLASILO „SAVEZA JUGOSLOV. SREDNJOŠKOLSKIH UDRUŽENJA"
GOD. V..	SVESKA	ZA	OKTOBAR 1922.	BROJ	1.
I.
C A	A	t. Živojin Vorkapić: Mi i naš rad. — P. A. Kikinov: Crna reka. —
*	P. A. Kikinov: Srpatijsko podne.' — Hijacint Petris: jiitarnja čežnja. — Hijacint Petris: Molitva majske večeri. — Draguiin Markovič: Život. — Dragutin Mariković: Sinod... — Branko Puhalo: U podnevnoj žezi. — Mldedo: Post nubila Phoebus. — Midedo: Hymenaeus. — Vojislav Birviš: Legenda. — Mirza: Secanjet^-Momčllo Dragutinovfč:Pitanje o zajedničkoj azbuci. — Živojin Vorkapić:
— Fran Podbrežhik: Na planine! — ŠKOLSKA PITANJA. O maturi. (D. S.) — PREGLED. .Črtanje razvija moč posmatranja". (M. B.) — Dve priručne knjige, (—g). — S. J. S. U. DRUŠTVENI VESNIK. Izvod iz zapisnika sa IV. Kongresa S. J. S. U. — Referati sa IV. Kongresa: Izveštaj o radu Centralne Uprave S. J. S. U. za god. 1921-22. Izveštaj Nadzornog odbora
o	radu C. U. Izveštaj o radu .Podružnice jug. akad. kluba J. Janušič*, Reka-Sušak (1921-22).
— Pravila Saveza Jugoslovenskih Srednjoškolskih Udruženja. — Beleške.
Cf
DRE 1)0 D An9’ LIST ZR 2|V0T 1 KULTURU SREONJOŠKOLSKE OMLADINE fl r KCrUKUU GLASILO „SAVEZA JUGOSLOV. SREDNJOŠKOL. UDRUŽENJA”
Urednici: Ljudevit Heneberg, Damjan Sokić i Stane Krašovec.
Odgovorni urednik: ]ovo Krznarić.
Vlasnik „Savez iugoslov. Srednjoškol. Udruženja". Izdaja Jugoslov. akad. klub „1. Janušlć”.
PREPOROD izlazi svaki mesec, osim Jula i avgusta, na 16 stranica s omotom. Pretplata se prima na pola godine (5 brojeva) i iznosi za članove S. ]. S. U. 10 Din, a za ostale 15 Din. (Na boljem papiru 15 Din, odnosno 20 Din.) Pojedini broj za članove 2‘50 Din, za ostale đake 3 Din, inače 4 Din. (Na boljem papiru 3 Din, 4 Din odnosno 5 Din.) Pretplata se šalje unapred, i to preko našeg poverenika, ili izravno na administraciju.
Pretplatu i sve što se tiče administracije, treba slati na adresu:
Uprava „Preporoda** Zagreb, Poitanski pretlnac 139.
Radovi za list šalju se na uredništva. Clavno uredništvo: Lj. Heneberg, Zagreb, Podolje 17. Uredništvo za istočni deo države: D. Sokič, Beograd, Zorina 84. Uredništvo za zapadni deo države: S. Krašovec, Ljubljana, I. drž. gimnazija, VIII. raz. Odgovorno uredništvo: J. Krznaric, Zagreb, Mesnička ul. 6.
~ *  1     - —
Nastojačemo, ida donosimo najbolje radove Srednjoškolske O mladi ne i naročita članke kulturno-Informativnog karaktera. Upozoravamo na „Anketu o zajedničkoj aibucl 1 Jedinstvenom književnom narečju", koju pokrećemo u ovome broju. U buduće otvorićemo i rubriku „Dački život" u kojoj ćemo IzveštavaU o svakom omladinskom pokretu i na* slojanju, koji ide u pravcu pozitlvno-konsiruktivnog rada.
Da se rad koncentriše • da se energije Slo više okupe, odlučlo je Jugoslov akad. klub J, Janušić, koji Je zaključkom IV. kongresa S J. S. U. preuzeo izdavanje i upravu „Preporoda", da napustl dosadanje izdavanje „Savremenika Jugoslov. Daka", koji Je sa mnogo uspeha godinu dana izlazio u Zagrebu. Molimo, saradnike i prijatelje „Savremenika J Đ ", da 1 nadalje ustraju u svojoj ljubavi prema listu.
Zaključkom IV. Kongresa S. J. S. U. štampače se „Preporod" ekavskim narečjem i latinicom. Siovenački rukoplsi slovenački.
Ovime raspisujemo' natečaj za Izradbu naslovne strane „Preporoda'*. Natečaj vredi samo za članove S. J. S. U. Rok natečaja traje do SO. novembra t. g. (inkluzlve). Izradba Ima biti samo u slovimo, a format isti kao sad«.
Nakladalka I ildivilt molimo, da nam ialju svoja izdanja Svaku ćemo primljenu stvar najaviti, a na neka ćemo se dela osvrnutl zasebnim prikazom.
Z a g r « b, oktobra 1922. __________________________ Uredništvo.
UdrulanJIma S. J. S. U. Udruženje treba, da od svakoga člana ubere u ime upisa 2 dinara (D 1 za troskove Centralne Uprave. D 1 sa fond saveznog gasila „Preporod"). Taj se novac šalje odmah CentralnoJ Upravi (na adresu: „Savez J. S. U “
II.	muška gimnazija, Beograd). Osim toga mora svaka družina izabrati poverenika za ..Preporod" i Jednoga zamenika poverenika. Poverenik treba da se odmah javi upravi lista, koja če mu dati dalnje upute. Udruženja su dužna, prema pravllima Saveza, rasprodati najmanje onoliko brojeva Usta, koliko iznosi trečina broja njihovih članova.
Nallm povaraniclma. Molimo, da nam Javite, koliko primeraka Irebate i da n*kon raspačavanja Usta šlo pre položite račun. Sve naše prijatelje molimo, da na onim skolama, gde Jaš nemarno poverenika, preuzmu povereništvo lista.
Komlslonarima. List dajemo u komlslju, uz tačan račun I obavezu da če nam se neprodani brojevi vratiti. Dajemo uobičajeni popust. Obračun šaljemo nakon svaka tri broja. Oglasi stalu: cela slrana 250 D. pola strane 190 D, četvrtlna 80 D. Tko oglašuje kroz 10 brojeva, dobiva popust od 207o. Plača se nakon izlaska lista.
Zagreb, oktobra 1922.	Uprava.
PREPOROD
GOD. V.	OKTOBAR	192	2.	BROJ1.
MI I NAŠ RAD
Naš je narod dugo čekao i dočekao: slobodu, da pomoču nje pode putem osta-log civilizovanog sveta, da dostigne one, koji su ga, nalazeći se u srečnijim prilikama, pretekli.
Ali, da li je sloboda samo dovoljna, pa da se potpuno osigura napredak jednog naroda? Ona je, na svaki način, nešto, za tu svrhu neophodno potrebno, ali nije sve.
Da bi jedan narod mogao napredovati, potrebna je jednodušnost sviju njegovih delova- i medusobno razumevanje.
Da li postoji jednodušnost sviju delova našeg naroda, i da li se oni medusobno razumeju ?
Za sada se mora odgovoriti ovako :
Jednodušnost postoji, razumevanje postoji, ali ni jedno ni drugo nije potpuno i onako kako bi trebalo da bude.
To je trn u oku narodu našem, koji treba, što pre, izvaditi, da se oko ne bi zapalilo. A kada se taj trn izvadi, onda će se istom ceo naš narod, sasvim jedno-dušn> i sa potpunim medusobnim razumevanjem, kao i sa razumevanjem položaja u kome se nalazi, posvetiti svome napretku i raditi na dostizanju onih, koji su ga, kako maločas rekosmo, pretekli. Da, to de biti onda, kada mu oči budu zdrave.
Ali ko je bacio taj trn našem narodu u oko? To su učinili neprijatelji naši, koji mu s tim, na svaki način, nisu mislili učiniti 'kakvu uslugu ili dobročinstvo.
Posmatrajući ovako stvari mi, jugoslovenska srednjoškolska omladina, rešili smo da radimo, putem prosvete, na stvaranju te potrebne jednodušnosti i tog potrebnog medusobnog razumevanja, rešili smo da našem narodu izvadimo trn iz oka.
Da bi izveli svoju nameru, potrebno je da izdržimo izvesnu borbu, koja do-lazi od strane onih, čije su se oči, nažalost, več zapalile, usled čega su izgubili moč pravilnog posmatranja; oni su zbog toga otišli stranputicom da se survaju u bez-dane, koji ih željno očekuju.
Njima, ako se lomi vrat neka ga lome, ali im nečemo dopustiti da i narod stranputicom povedu. Za to primarno rukavicu, bačenu sa njihove strane, i stu-pamo u borbu, u kojoj čemo se služiti samo jednim sredstvom: prosvetom.
Da, mi smo kao oružje u toj borbi izabrali'prosvetu, a to nam kao intelektu-alnoj omladini, uostalom, i odgovara.
Da bi mogli uspešno raditi, potrebno je bilo da se mi sami medusobno sporazumemo i odredimo jedan zajednički cilj. Mi smo to i učinili: sporazum je postignut cilj je odreden. Sada je potrebno još samo jedno, a to je rad, rad bez umora i bez pres tanka.
Naši stariji izvedoše jedno veliko delo, delo oslobodenja i ujedinjenja skoro celog našeg naroda. Mi treba da izvedemo drugo, takode, veliko delo, koje po svojoj uzvišenosti ni malo ne zaostaje iza onog prvog. Ali ipak lakše ga je izvesti. Jer: temelj je več tu. Treba samo zidati, treba raditi.
Neka ovo čuje i onaj deo jugoslovenske srednjoškolske omladine koji se još ne nalazi u našem savezu i neka nam pruži bratsku ruku. Jer treba da smo bar mi svi na okupu i da zajednički radimo.
Oni, koji nece s nama, greše, a što je najopasnije, mogu otici stramputicom. Posle će im biti žao ali i dockan. Zato neka sada dobro promisle o postupcima svojim.
Ima još jedna stvar, koju ne smemo nikako zaboraviti, a to je, da još svi nismo slobodni i ujedinjeni, da još ima naše braće pod tudinskim ropstvom. Ali oni mo-raju biti slobodni i raditi zajedno s nama. Za to još jedanput ponavljam: radimo da bi se ojačali; a kada se ojačamo, spasićemo i njih.
Mi verujemo u potpunu pobedu Jugoslovenske Misli, za koju demo se boriti i onda, kada po svršenim naukama, napustimo školu. Mi verujemo da demo doživeti vreme potpune jednodušnosti i potpunog medusobnog razumevanja kod našeg naroda. A onda de se, makar i u staračkim našim očima, zasijati suze radosti i mi demo biti srečni, jer de naš narod biti srecan.
U BEOGRADU, 30. VIII. 1922. god.	ŽIVOJIN VORKAPIĆ
maturant.
CRNA REKA
Kiša je prestala padati, čuje se reka, gde šumi. Vetar je počeo urlati i grane lomi paomi.
Crna reka šumi, od nje razvaljeni zevaju drumi.
SUŠA K
Vetar uvek urla i goni crne sablasti, što stoje nad rekom, što zvoni i besni kraj obala tesni’.
Crna reka šumi, nosi, vije, vrti, crnu sablast smrti.
P. A. KIKINOV
SRPA*NJSKO PODNE
Vrucina . . . !
Sve je nemo, sve šuti.
Sparina . . . !
Dan se, ko’ vosak žfiti.
Ljudi nema,
—	Mrtvo podne drema.
Širi se zadah umora, truda,
Što nosi ljudima san pun strasti, I ljudi su ved usnuli svuda,
Samo se čuju uzdasi slasti.
Puni mi grudi
Zadah: znoja, trudnih žena
Iznemoglih ljudi,
Zadah: crna, izgorena sena, Nikog’ nema,
—	Mrtvo podne drema.
Po kucama, kao u grobnici Lagano se kredu mrtve sene, One vrebaju u polutmici Na život, što pogiba i vene.
Niti vetrič piri,
Nit’ se stablo njiše, Truli vonj se širi,
Dan ved teško diše.
Sve se u grob sprema,
—	Mrtvo podne drema.
SUŠA K
. A. KIKINOV
JUTARNJA ČEŽNJA
MOJOJ SMILJ KI
Svitalo je jutro radosno i meko, Svitalo nad gradom.
Ja sam u beli grad otišo daleko U srcu sa nadom.
Izašlo je sunce lepo, mlado, sveže . . .
U grad idem lepi!
U tom lepom gradu moje nade leže, Za njim srce hlepi!
Mlado sunce sipa zlatan prah po gradu I po beloj staži.
Moje srce čezne da ugleda NADU, Noga žurno gazi...
Igru boja jutra gledaju mi oči Radosne i sjajne,
A jutarnje sunce u me radost toči Radost sreče trajne.
Kad prispijem u grad poljubiču Nadu, Nadu srca moga!
O! čežnja mi leti, leti k belom gradu Hrli, hrli noga! . . .
CRIKVENICA, sredinom jula 1922.
HIJACINT PETRIS
MOLITVA MAJSKE VEČERI
Tiho majsko veče . . .
U crkvici sveče gore, Tamjan miri, Ljudi kleče
Uzdah s’ često vine, Kada pun boli i tuge, Kada nade,
U višine . . .
Često suza kane
Niz obraze setne, blede . . .
Ljudi prose
Bolje dane . .
Ljudi mole, kleče.
Usnice se samo miču . . .
Vani tiho
Majsko veče
SUŠAK, početkom maja 1921.
HIJACINT PETRIS
ŽIVOT
SLIČICA IZ CIKLUSA „STVARNOST"
Juli. Puni prašine i nesnošljive vručine mile julski dani nad, od prašine sivim, krovovima polu praznih kuča. Olovno teški protežu se u beskonačnost, dok u njinoj jednolikosti umiru misli, umiru osečaji...................
Sve sivo, pusto i teško. Ulice prazne kao staže napuštenog groblja; kuče neme i tužne kao grobovi krivaca kojim niko nije došao.
Dole, na kraju široke i puste ulice, gde se sučeljava s drugom, čineči je svojom prazninom još praznijom, zastala sipljiva kljusad — kola su puna kamenja, ne mogu dalje. Na njine mršave sapi predano slaže udarce nekakav čovek, čije je lice grubo kao kamenje, pod čijom težinom umiru sirota kljusad.
To se valj da negde zida palata.
—	Kako mnogo liče ova pretovarena kola, ova umorna mršava kljusad,
ovaj očajan čovek kamena lica, na nešto..................na	tako	nešto......Pokušava
možak da se otrgne iz mrtvila .... Ali na šta? !
— O, na šta liče ova bedna, sipljiva kljusad s pretovarenim kolima? Koprca se možak da dode do misli. A one, davno mrtve, leže pod težinom julskog dana.
— Ona su oličenje, to se vidi da su oličenje—, ali čega. Opet pokušava možak. — O, Bože, šta je oličeno u ovome, obrača se on usijano praznom nebu.
Odgovora nema. Bog kao da se boji misli.........
BEOGRAD 1922.	DRAGUTIN	MARKOVIČ
SINOĆ...
Sinod, dok je umorno i, ko u vinu okupano, crveno sunce tonulo u plavičasti prostor zadremaloga horizonta, u vinogradu je izvirala rosa. Izvirala i strujala po širokom drveču, u čijim se senkama kriju zarumenjeni, jedri sočni grozdovi.
Sinod, dok je spavalo nebo u sjaju zvezda, tiho i tužno su šuštali veliki, več polužuti, listovi i tromo visili o čokotima. U njinoj je senci zrelo grožde.
Sinoč, dok je lutao mesec nebom zastrvenim zvezdanim oblacima — nebom, što liči na groblje s razrivenim, grobovima, venulo je lišče i nemo žalilo život. Iza njinih žutih lica,	krilo se je, kiptedi u soku	u dozrevajuci,	grožde.
Sinod, dok	je, poput mladica što ljubi	i čezne, bludio	mesec, opadalo je lišde
uz nečujnu pesmu vetra. Na ogolelim čokotima visili su zreli grozdovi i rumenili na mesečini.
Sinoč je mesec bled i hladan, kao mržnja lutao kroz oblake i, osvetljavajuči ih, davao im lik svetinja, — i lišče — žuto i mrtvo ležalo je oko ogolelih kokota.
BEOGRAD 1922.	*	DRAGUTIN	MARKOVIČ
U PODNEVNO] ŽEZI
S neba se spušta žarka	sunca sjaj,
Svom žestinom pali beli	morski žal,
Sve se živo sakri, usni čitav kraj.
U naručju sunca usni i sam val.
I bukti žar, i bukte sve topline,
Ko da crpe snagu črnog iz pakla,
Sve se svega sveta skupiše sparine.
Voda se sjaji, ko da je od stakla.
Oh, tada, tada, bacam se u vale,
I tiskam sebi milo, toplo, vruče,
Samo da jače žežu, peku, pale . . .
Tiskajuči na se, sve žešče — kruče,
Oni — izgleda — sve se na me Žale,
Premda im ja šapčem : „Ljubim vas vruče!”
ZAGREB, 5. VII. 1922.	BRANKO	PUHALO
POST NUBILA PHOEBUS!
Smeje se Febo! . . .	detinjih lica.
Smeje se smehom	Vesele se srca,
Duše su sretne, Smeju se oči . . . Uspali se Febo! . . . Uspali se vatrom, što nam srca pali. Duše klonu.
Potištene su.
Mutne su oči, srca gore.
Smrkne se Febo! . . . Koprenom se zastre, mrkom i crnom.
Febo plače. . .
Plače silno Krupne suze roneć’. Oči su setne.
Duše uzdišu lako. Srcima je lepo.
Febo plače . . .
Al’ ne više silno, nego lakše, lakše,
On ne plače više! . . . Koprenu razastre, ne više crnu, već belu, svetlu.
On se opet smeje ! Oči su sjajne.
Duše su sretne.
Srca gore
Svetom Vatrom . . . Post nubila Phoebus!
ZAGREB
MIDEDO
HYMENAEUS
Neka se vinu u nebeške sfere beskrajnih čežnja Predpirovne Noči!
O, Himene, Himeri!
Neka se lome prebele ruke u čežnji za suncem i srečom Beskraja!
O, Himene, Himen!
Neka se smeju blažena lica, kad srkala budu sreću i slast!
O, Himene,
Himen!
Al’ doći če tiho sa šaptom Klonuče i ukočena lica gledat če tupo!
O, Himene, Himen!
O,	Himene, plači!
I sečaj se s tugom Predpirovnih Noči,
Kada je bila čežnja — tvoj život!
O,	Himene, Himen!
ZAGREB
MIDEDO
LEGENDA
Zuborilo je veče kroz zaspale cvetove durdevka, tiho i sumorno.
Kao da se nešto dogodilo . . .
Hladno, zeleno more bilo je budno, iz daljine dopirao	je	njegov šum, šum
budnoga mora, i gubio se daleko u vasioni, gubio se u	zvucima	pesama koje	su pe-
vale zvezde.
Pa i ti zvuci bili su tihi i setni —
Ličili su na pene, bele i meke, zadocnelih vala na mokrom žalu, na davno minule koncerte, čiji su zvuci ostali samo u sečanju.
A veče je sve više tonulo u bezdne noči.
I dok je Ponoć očekivala da zamre sve u tihom snu, da kao obično raširi svoje sveže grudi, tajanstvene i meke, pa nihajući ih razgolićene kroz mrak, da u raz-bludnoj igri oseti svu draž svoje mladosti i lepote, svu vrelinu guste krvi. Ali ove večeri sve je ostalo i dalje budno i kao u prkos njenom grozničavom stanju, sve je tiho i.mirno, stalno kao večnost, sumilo neku ariju setne pesme, ariju, koja je ličila na jecaj.
Pevani su psalmi u jednoj besanoj noči.
Te svete noči ponoč je dugo drhtala u groznici svoga mladog tela, grizla nabrekle usne i stiskala raskošne grudi.
Još nije bila sita niti umorna.
Ali ove noči niko nije hteo — jer, bila je noč kada su pevani sveti psalmi.
Jedne ovakve noči, na odru od zelene kadive, umirao je April.
Bilo je tiho, samo je miriš duboke dolinice i sveta pesma nočne tajne podse-čala na pogrebne pesme.
Negde daleko, u nečijem vrtu, plakale su lale.
A kada je pri kraju noči umro, sve je bilo nemo i tužno samo je potok, večito veran, žuborio molitvu i svoj žubor mešao sa šumom probudenih talasa na dalekom moru. Kao zvona sa višine katedrale nečujno se orio po visokoj vasioni njihov posmrtni duet.
I kada je Maj toga jutra, zaogrnut svim sjajem zore, prvi put stupio tiho, zatekao je sve u suzama:
I šumu, i cveče, i more, i stene, i jedre ružine pupoljke.
I mnoge plave oči su plakale, sve, sve . . .
Samo su ga slavuji pozdravili pesmom života.
I tako, kada neko umre mnogi i ne znaju za njegovu smrt.
Jer ona dolazi za večeri setne u besanoj noči. Ona krije svoju tajnu, i kroz šum vaseljene pruža utehu, dok je seta obgrlila celu sferu i jednoj smrti odala tajno i nečujno zasluženu počast, a niko to znao nije.
Jer ima i takvih koji žive, a mnogi neznaju da i oni žive, pa ipak žive, jer je i život tajna.
BEOGRAD	VOJISLAV	BJRVIŠ
SEĆANJE
Šuma, cveče, bistra voda teče;
Tu zagledah u oči Ti tamne Pade sumrak pokri velom cveče, Al ne zastru Tvoje oči sjajne.
Telom bolan, dušom razdraženom, Tražih leka pokraj Tebe zlato; Tebe tražih, u Tvom biču snenom Nađoh leka — nadoh Tebe Marto
Mesec sija, vetar granjem niše,
A ja ljubim Tvoju ruku belu.
Ljubim mladost, što kroz nju miriše, Vrelim srcem ljubim dušu vrelu.
Pa kad vlaga tamne noči one Dahom preli usne Tvoje strasne, Privih Tebe, na grudi mi bolne, Popih rosu što usne ti gasne.
Nesta rose, ja još žudno pijem Pesmu milja, kojom usne dišu, Pesmu slasti — koju piti mnijem Dok na nju Ti usne mirišu —
ZAGREB
mirza
PITANJE O ZAJEDNIČKOJ AZBUCI
(Znajući dobro koliko neznanje samoga predmeta, a i medusobno naše nepoznavanje, vlada u velikom delu naše omladine, o čemu smo se imali prilike uveriti na našem IV. Kongresu, otvaramo na predlog druga M. Dragutinoviča „A nketu o pitanju zajedničke azbuk e”.
Ma da se je o pitanju jedinstvenoga književnog narečja več dosta raspravljalo, i ma da je sve to več dovedeno na čistac, mi čemo i to pitanje iznesti, jer je i ono još mnogima nejasno. Pozivljemo stoga sve one, koji su voljni, da saraduju na Anketi.)
U svojoj raspravi „Istočno ili južno narečje?” (Eseji o Srpskohrvatskom pitanju) Skerlić je dodirnuo i pitanje o zajedničkoj azbuci, ne upuštajući se u reša-vanje tog pitanja več samo konstatujući: „To je prirodan proces koji se ne može zaustaviti. A pre a posle istočno narečje postaće opšte narečje srpskohrvatsko, kao što je izvesno da če kroz trideset, četrdeset ili pedeset godina kada srpskohrvatski narod bude nacionalno obezbeden, latinica postati opšta književna azbuka. Zato što za krajnju pobedu istočnog narečja samo vreme radi, i što je njegova pobeda sigurna, zato ne treba nagliti i prisiljavati. Široka tolerancija je tu vrlo potrebna, jer oba narečja koja se spore o prvenstvo u stvari, malo se razlikuju.”
To je pisano 1913. godine.
Posle pet godina Jugosloveni su se nacionalno obezbedili ujedinjenjem 1918. godine. Od tada pa do danas vrlo malo se uradilo na uvodenju zajedničkog narečja, a još manje, gotovo ništa, na uvodenju zajedničke azbuke.
Savez Jugoslovenskih Srednjoškolskih Udruženja stoječi na stanovištu pot-punog kulturnog, narodnog i državnog jedinstva Jugoslovena, stavio je sebi u za-datak da radi na uvodenju zajedničke azbuke: latinice, i jednog književnog narečja: srbo-hrvatske ekavštine. Na izvodenju ovoga, Savez do sad nije radio baš naj-aktivnije. Medutim, na ovogodišnjem, IV. kongresu Saveza, delegati nekoliko srpskih udruženja izjavili su, posle duge diskusije o zajedničkoj azbuci, da njihova udruženja istupaju iz Saveza, jer ne mogu da se slože s tim, da latinica bude zajednička azbuka. Tim’gestom, oni su učinili da se ponovo povede pitanje o zajedničkoj azbuci, a verovatno i aktivniji rad na uvodenju zajedničke azbuke.
Preka potreba i veliki značaj uvodenja jedne, zajedničke azbuke očevidan je iz ovih razloga:
I. Zajednička azbuka bila bi obeležje kulturnog jedinstva Jugoslovena, sama po sebi.
II. Jedino uvodenjem jedne zajedničke azbuke, moguće je početi rad na kul-turnom ujedinjenju Jugoslovena.
III.. Uvodenjem zajedničke azbuke s jedne strane, a uvodenjem zajedničkog narečja s druge strane: prestaje doba jugoslovenskih pokrajinskih književnosti, a nastaje doba jedne, sveopšte jugoslovenske književnosti, koja če prva početi rad na stvaranju nove jugoslovenske kulture.
IV. Samo uvođenje jedne zajedničke azbuke može omogučiti potpuno izjed-načenje književnog jezika Jugoslovena.	,
V. S praktične strane, potrebno je da se što pre uvede zajednička azbuka' da bi se jedared prestalo s onim dvostrukim pisanjem (n. pr.: natpisa na javnim me stima, zvaničnih formulara i t. d.).
Dakle, uvoden j e zajedničke azbuke je preko potrebno i od velikog značaja.
Nastaje pitanje, koju azbuku treba uzeti.
Postoji jedan razlog za latinicu, a to je ovaj:
Latin ica je praktičnija za pisanje. To je sasvim tačno. Pisana slova latinice krača su od pisanih slova čirilice. Buduči krača t. j. sastavljena iz manje poteza, njom se može mnogo brže pisati nego ćirilicom, a sem toga manje se zauzima mesta.
Nasuprot ovom razlogu za latinicu, stoji ovaj za čirilicu:
Štampana cirilica je više h i g i j e n s k a za vid od štam-p a n e 1 a t i n i c e, jer štampana slova ćirilice mnogo su okruglija, šira i veda te su i mnogo čitkija od šiljatMi i uzanih slova štampane latinice.
Sem toga postoji jedan razlog protiv latinice:
Latinica ne može da služi za fonetičko pisanje kao ćirilica. To je netačno. Daničić je udesio i latinicu za fonetičko pisanje (dj — d, lj—}, nj—n, dž — g). Ovu Daničićevu popravku latinice trebalo bi uvesti (Jugoslovenska akademija je ved uvela) i time bi bila otklonjena ta razlika izmedu cirilice i latinice i moglo bi se zaključiti danije ni latinica bolja od cirilice ni cirilica bolja od latinice.
Dakle rešenje pitanja o zajedničkoj azbuci svodi se na to, kojoj je strani lakše da primi azbuku druge strane.
Latinicom se služe 2,503.466 Jugoslovena, dok se cirilicom s luž e 894.000 Jugoslovena. U Hrvatskoj i Slavoniji ima 2,299.085 Jugoslovena, od kojih 54°/0 pismenih, dakle 1,241.505 pismenih. U Dalmaciji ima 611.211 Jugoslovena, od kojih je s8°/0 pismenih, dakle 232.260. U Slovenačkoj ima 1,197.327 Jugoslovena, od kojih je 86°/0 pismenih, dakle 1,029.701. Dakle, smatrajuci da se u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji i Slovenačkoj isključivo upotrebljava latinica, a ne računajuci Bosnu, Hercegovinu i Vojvodinu jer one upotrebljavaju obe azbuke, mada možda više latinicu, u Jugoslaviji latinicu upotrebljavaju 2,503.466 jugoslovena. U Staroj Srbiji ima 2,778.706 Jugoslovena, od kojih je 27°/0 pismenih, dakle 750.250. Nova Srbija ima 1,150.000 Jugoslovena, od kojih je 10% pismenih, dakle
150.000.	Crna Gora (stara) ima 250.000 Jugoslovena, od kojih je io°/0 pismenih, dakle 25.000. Crna Gora (nova) ima 75.ooo< Jugoslovena, od kojih je 5°/0 pismenih, dakle 3-750- Dakle, smatrajuci da se u Srbiji i Crnoj Gori upotrebljava isključivo cirilica, u Jugoslaviji cirilicu upotrebljavaju 894.000 Jugoslovena.* ,
Pa kad jedna takva večina Jugoslovena upotrebljava latinicu, nesumnjivo je da latinica treba da bude zajednička azbuka. Sem toga cirilica je grčkog porekla, nametnuta uz hrišdanstvo, te Srbi primajuči latinicu, ne gube u cirilici nikakvo nacionalno obeležje ili svetinju, a primaju pismenicu kojom se služi ceo kulturni svet.
Nesumnjivo je, da de Srpska Srednjoškolska Omladina, kojoj leži na srcu jedinstvo Jugoslovena i koja shvata neophodnu potrebu i veliki značaj kulturnog jedinstva Jugoslovena, nesumnjivo je da de shvatiti primanje latinice kao dužnost koju Srbi imaju da izvrše radi stvaranja integralnog i homogenog Jugoslovenstva, i da de svim silama raditi na uvodenju jedne zajedničke azbuke : latinice. Treba raditi! Uspeh je siguran!
Počinjudi ozbiljan rad na uvodenju jedne zajedničke azbuke, pridružimo se pokliču Hrvatskih Književnika**: ,,Odlučimo se muževno, kako smo se odlučili u nc-vom otvaranju Dušanova i Tomislavova carstva — i primimo iskreno i sa uverenjem, jedni ekavštinu, a drugi latinicu! Ujedinimo se u pismu i jeziku, kako smo se uje-dinili u jednom narodnom carstvu, pa neka svaki seljak, od Lima do Mure, oseti i vidi, da smo doista jedno, i da mi gospodarimo pismom, a ne pismo nama. Jedna duša u jednom telu! Jedan književnik i jedna knjiga!”
BEOGRAD	MOMČILO	DRAGUTINOVIĆ
*) Podaci uzeti iz knjige „Jugoslavija u svijetlu statistike” od Jose Lakatoša.
**) Društvo Hrvatskih Književnika na svojoj skupštini 7. VI. 1919., odlučilo je da se primi ekavština i latinica, poprativši tu svoju odluku sa gore navedenim pokličem.
*
* *
Da smo braća — o davno smo znali; Pa ipak su zlotvori nam drski Bratske ruke dugo rastavljali;
I mi besmo jedan drugom mrski.
No ipak je s vest narodna naša Poneki put počela da živi.
Al’ se tada pila gorka čaša,
I mi besmo za to krivi.
Procesi su dolazili redom;
Na vešala optužene slaše,
Ne prezajuć pred narodnim jadom Pobiše nam mnoge velikaše .
Na stotine velikih sinova Izgubiše u tamnici zdravlje ,
Što su hteli stvarnost mesto snova. To je bilo zlikovcima slavlje.
BEOGRAD
Sem toga su na načine niške Išli zatim, da zavadu stvore,
Da uništu osećaje bliske,
Da nas potru, podjarme, obore.
Najposle je doš’o kraj zulumu tome:
Sav trno i prop’o zlotvor najzad pade I brat pruža svesno ruku bratu svome Da podignu temelj zajedničke zgrade.
Ali zlo ne spava. Jer mnogi bez svesti, II’ vodeni možda niškim interesom Hteli bi nam ruke stegnute rasplesti I nahraniti brata sa bratovim mesom.
Ti koji su tako maleni i ludi,
Nek’ prokleti budu dokle sunce sija! Svako ko je svestan taj za slogom žudi, A bratska jednakost najlepše mu prija . . .
Ž. VORKAP1Ć
NA PLANINE!
Na planine na planine vedno žene me srce . . .
(S. Gregorčič)
Vozio sam se letos u naš lepi Beograd, da upoznam našu prestolnicu, ključ Balkana, srce Jugoslavije. Sa romantični!} slovenskih planina spustio se voz u nepreglednu slavonsku nizinu . . . Zanimala su me ona prostrana slavonska polja, lepe hrastove šume, bela i kičena sremska sela, zeleni pašnjaci, Slavonci i Slavonke
—	ali sve to oku napokon dosadi, sa čežnjom tražilo je ono niške vrhunce Fruške gore, te daleke vrhunce krvlju natopljenih srpskih brda. Kad sam se setio gornjih stihova skoro sam več požalio, da sam se toliko udaljio od milih mi planina, te sam u mislima poletio natrag na snježne vrhunce našeg Triglava i Ojstrice!
Nakon napornog telesnog ili duševnog rada, naše telo i duh traže počinka i odmora — ne u bučnim zabavama i lokalima — nego u vasionoj Prirodi, u tihoj šumici, zelenom brežuljku ili na sinjem vrhuncu! Priroda nam okrepljuje i osvežuje duh, jača nam volju; čisti zrak i samotna gorska tišina leče plučne, živčane i sve moguče druge bolesti koje imadu izvor u gradskoj buci, prašini i zadimljenim lokalima!
Priroda i prirodne lepote zanose nas, davaju nam stvaralačku energiju i po-buduju velike misli. Najlepši i najverniji odraz prirode nači demo na planinama — ovde se možemo otresti svakih briga i svakodnevnih sitnica, a naužiti čistog veselja nad lepotom naše domovine i na prekrasnom delu Prirode!
Mi nažalost još više volimo slobodno naše školsko vreme provesti po raznim utakmicama i zabavama, mesto da se otšečemo ili uspnemo na koju obližnju pianinu, da u prekrasnoj prirodiprovedemo možda najlepše časove našeg života.
GORNJI GRAD	FRAN PODBREŽNIK
ŠKOLSKA PITANJA
O MATURI
Kao i sva ispitna znanja, tako i matura nije nikakva neophodna potrebna ustanova, a još manje korisna. Ona postoji kod nas. i kao takva, ona je vrlo štetna i ubitačna po cvet naroda, od koga zavisi njegova budućnost. Kao što se zna, kada neko živi neprestano u strahu i brizi, to osečanje negativno utiče na telesno, a još više na duševno stanje. — A kada su đaci u većoj brizi i strahu nego li pred ispitom zrelosti, pred maturom ? Oni su tada svi sa istim raspoloženjem. Svaki od njih, pa i najvredniji kandidati, dolaze u sumnju, plaše se, duševno pate . . . U takvom dužem stanju nije isključeno da postane neurasteničar, naročito ako je torne naklonjen. A neurastenija dolazi usled razdraženosti, velikih napora i t. d. Ovi veliki napori moraju da postoje, jer matura postoji — , ako se upitamo, da li su oni potrebni da postoje, mi bismo si morali da odgovorimo, da su ne nepotrebni već izlišni! — I zaista, ovo je savršeno tačno. Jer, molim vas, zašto je matura? Mi dobro znamo šta se njome htelo i ni malo nije potrebno da o tome govorimo, ali ipak da se upitamo, da li je onaj kandidat što ju je položio spremniji od onoga nesrečnika koji je nije položio? — Ako dobro razmislimo, videčemo da se u mnogim slučajevima desi, da je svršeni maturant nespremniji od maturanta. I onda, prema tome mi vidimo, da je matura jedna kockarnica na kojoj nekome upali kec a nekome ne.
Onaj, koji ju je dobro položio, znači samo toliko, da je u neko izvesno vreme znao odgovarati na nekoliko pitanja, da je u neko vreme bio spreman za jedan predmet, ali u najviše slučajeva, da je imao sreče.
„Mogao bih se zakleti da 85°/0 od onoga, što se na maturi učilo i naučilo, vrlo brzo izlapi, što je prirodno, jer rekli smo. da se čovek samo onoga seča, što se često ponavlja” — kaže jedan doktorski kapacitet.
Ali bacimo na stranu to, pa promislimo o tom, koliko se čovek koristi od sveg onog, što je u gimnaziji sa krvavim znojem i mukom postigao. A posle toga videčemo, da sve što on posle zna, nije u školi postigao, več privatnim trudom. Pa, kada vidimo da je stvar tako, ponoyimo Lorandove reči: „Čemu je dakle ta ža losna komedija: ispit zrelosti”. U vremenu, kada se na svakom polju duševnog života upučuje na racionalnost, moramo se čuditi što država svojim autoritetom štiti jednu tako štetnu ustanovu.
Lorand, govoreči o ,,Higijenskoj šteti od ispita”, rekao je ovo: ,,Kad bi ona dva pruska profesora, koja su koncem 18. veka zaveli taj ispit zrelosti, samo slutila kakvu su nesreču naveli celom narodu i koliko su samoubojstva skrivili, te kad bi znali koliko hiljada porodica proklinje tu ustanovu, prevrnuli bi se u grobu.”
BEOGRAD	D. S.
PREGLED
„ČRTANJE RAZVIJA MOĆ POSMATRANJA”
U II. beogradskoj gimnaziji, otvorena je 5. septembra t. g. prva velika izložba đačkih radova iz črtanja.
Pod rukovodstvom starog i zaslužnog profesora g. Vojislava Stefanoviča, ukusno su rasporedeni, na oba sprata prostrane zgrade, dački rado vi iz gimnazija cele države.
Ovalepa manifestacija priredena je istovremeno kada je održavana i profesorska skupština; i dok su zidovi bili prekriveni tipičnim motivima iz cele naše prostrane države, dok su lepi ornamenti pre-pličuči se jasno dokazivali, koliko lepote ima u liniji i skladu boja— dotle se čula iživa reč naših profesora, koji traže poboljšanje svog bednog materijalnog položaja i reformu u nastavi.
Neka naročita razlika u pravcu rada pojedinih gimnazija gotovo se i ne zapaža, tek gde-gde pa-daju u oči narodni motivi strogo kopirani kao n. pr. kragujevačke gimnazije, prištinske i još kod nekih. Ovaj način rada pruža samo potrebno poznavanje naših motiva, ali ne razvija samostalnost u radu, koja je tako potrebna, ako se ide za tim da se razvija črtanjem moč posmatranja.
Narodni motivi mogu da posluže kao zgodna polazna tačka, kao sredstvo za razvijanje ukusa i za sigurnost poteza, još neveštoj i detinjoj ruci. Sa ovim našim narodnim bogatstvom treba se poslužiti samo kao sredstvom, a ne da ono postane jedini cilj, kome dači treba da teže, nebili postigli tek ioliko znanja, koliko je potrebno za šablonsko kopiranje.
I stoga su sa mnogo više simpatija primljeni oni prvi pokušaj i posmatranja prirode: lončiči, šolje, razni pehari, cveče, voče itd. Ovde je dak bio primoran da misli o formi, o perspektivi i da samostalno zapaža boju i prelive sviju niansa.
Akada se želi da se crtačko raspoloženje kod daka izrazi samo linijom, priroda nam se i ovde sama nudi. Slobodna stilizacija leptira, cveta, lista itd. pokazala je u nekim radovima na ovoj izložbi, da je to jedini put, koji če razviti smisao za lepotu u dušama dačke omladine.
Beograd.	M.	B.
DVE PRIRUČNE KNJIGE.
Rudolf Badjura: Vodič kroz jug o-slovenske Alpe. I. deo: Slovenija. — Oni, kojima je več od pre bilo poznato izlaženje ovoga vodiča, jedva su dočekali momenat, kada čegamoči prihvatiti sa rečima: ,,Eto napokon!” Konačno smo i mi dobili jedan potpuniji vodič izraden (na 514 stranica) u stilu svetskoga „Baedeckera”, — vodič, koji je rezultat požrtvovnoga rada jednoga našeg vrlog alpiniste.
,,Vodič” je vrlo spretno i pregledno razdelen, u informativni i topografični deo. Prvi sadrži upute
o	uporabi vodiča i preglede: letovališta, lečilišta, prirodnih lepota i znamenitosti, gora i alpinskih tura, planinskih zatočišta Slov. PlaninskogDruštva, poštanskih vozova i automobilskih pruga; zatim posvečuje po jedno poglavlje: prometu stranaca, turistici i lovu. U drugom — bitnom — delu, na-lazi se opis krajeva, praktično raspodelen u 19 smerova. Priloženo je 7 veoma preglednih zemljo-fidnih karata, izradenih po samom sastavljaču vodiča, koji je poznat sa svoje veštine u tome poslu.
Velika je vrednost vodiča u prekrasnim — ve-činom upravo umetnički izradenim — fotografič-nim snimkama, od naših najboljih amater-fotografa. Tako, primerice, ne možemo, a da ne spomenemo Bogumila Brinšeka, koji je žalibože još 1914. go-dine pao, kao žrtva Velikoga Rata, a poznat je bio, kao snimatelj najlepših i najbiranijih planinskih motiva (Skuta, Podi pod Skutom, Križka
Planina i Krvavec, Turski Žleb itd.). Isto tako ističemo snimke J. Kunavera (Stol, Bistrička koča, Martuljkova skupina, Jezero v Komarčah), J. Ravnika (Zelnarica, Kokra), I. Tavčara (Velika Planina), V. Hodnika (Koča pri Triglavskih Jezerih) i mnogih drugih.
Ovde je zgoda, upozoriti one, koji se lačaju sastavljanja ilustrovanih geografskih udžbenika naše domovine—na pr. G. T. Radivojeviča — na izbor ilustracija u vodiču.
,,Ne znamo što imamo ... pa se zato koljemo za malene stvari u raspaljenim političkim stra-stima u strankama. — Bolje bi bilo, da se malko više maknemo van, da upremo oči u prirodu, da se medusobno bolje upoznamo i proučimo zemlju svoju: kako bi podigli njezin ogroman mrtvi kapital u korist ljudskoga zdravlja i blagostanja države”. To su misli — iskrene i jasne! — koje su ponukale autora, da našoj javnosti priredi ovo praktično, informativno delo.
,,Napolje dakle, jugoslovenski putniče! Van iz otrovanog gradskog života! — Nema korisnije a niti zdravije zabave i okrepe nego što je putovanje, nema lepše pod suncem knjige od šarene, bujne prirode, a niti jedne divnije zemlje, kao što je zajednička, ujedinjena naša domovina!”
„Otvori oči, omladino, motri narod, proučavaj tu zemlju, da je budeš znala ceniti, ljubiti i braniti, da se pokažeš vrednom slobode, koje mnogi još ne mogu da pojme!”
Kamo li sreče, po sve nas, da ga ma i samo svaki deseti posluša!
Pored mnogih prednosti ima ovo delo i loših strana. Osobito se moraju naglasiti mnoge jezične nezgrapnosti (kao: letovište, letovišnik, poštni voz, postranska pruga, usposabljati i druge), a ima i dosta štamparskih grešaka, ali se to ne odnosi na precizne i tačne podatke, nego na jezik (štam-pano u Wienu), tako te vodič ne gubi ni malo od svoje praktične vrednosti. Treba naglasiti i to, da su ,,krajevi i malone svi putevi bili opisani na licu mesta, t. j. po vlastitim opažanjima prijatnim i neprijatnim iskustvima pisca na putovima, a ne samo kod stola”. Ovo znači jedan veliki plus — osobito kod nas.
Delo je namenjeno i našoj omladini, — možda u p r v o m redu — samo smo stalni, da si ga radi visoke cene (D 100) ne če moči ni jedan dak nabaviti!
Druga je knjiga, istoga autora: ,, N a Triglav, u kralj e vst voZla to rogovo”(II. izdanje) jedan deo prve, no več pre, detaljnije i na drugi način obraden. Ovde je dan opis najlepšega našega planinskoga sklopa, sa Triglavom, najvišim uspo-nom Jugoslavije. I tu nalaazimo velik broj izvršnih ilustracija (Brinšekov Triglav!), a u prilogu kartu istočnoga dela Julijskih Alpa. Prevod je lep i doteran.
Obe su o ve stvari izradene u duhu jugosloven-skom, i uopče znače znatan doprinos izgradnji naše nove jugoslovenske kulture.
Zagreb.	—g.
SAVEZ JUGOSLOVENSKIH SREDNJOŠKOLSKIH UDRUŽENJA
DRUŠTVENI VESNIK
IZVOD IZ ZAPISNIKA SA IV. KONGRESA S. J. S. U. ODRŽANOG i., 2. i 3. VII. 1922. U BEOGRADU.
PREDHODNA SEDNICA.
1.	VII. 1922.
Predsednik Tufegdžić otvara sednicu u 9 i po h.
Tajnik Popovič čita imena punopravnih dele gata, t. j. delegata onih družina koje su ispunile svoje obaveze prema Savezu.
Nastaje diskusija o davanju prava'glasa svim Pisutnim delegatima.
Najzad je izglasano (33 glasa protiv 11) da maju pravo glasa i delegati onih družina koje pri-staju da ispune svoje obaveze prema Savezu, koje u prošloj godini nisu ispunile.
Predsednik zaključuje sednicu i odreduje odmor od 10 m.
PRVA SEDNICA.
1.	VII. 1922.
Predsednik Tufegdžič otvara sednicu u 10 i po.
Drug Vorkapič drži delegatima dobrodošlicu.
Tajnik Popovič čita: „Referat o radu Centralne Uprave”.
Član Nadzornog Odbora Doric čita: „Referat Nadzornog Odbora o radu Centralne Uprave”.
Nastaje debata o radu Centralne Uprave. Predsednik dokazuje da su mnoga Udru-ženja istupila iz Saveza zbog pravila (6. član, tačka c i d), a da je Centralna Uprava pokušavala da ih zadrži u Savezu. Zorko kaže da je samo predsednik Centralne Uprave radio, ostali članovi nisu, jer su sva akta bila pisana predsednikovim ruko-pisom. Ž i v k o v i č, predsednik Nadzornog Odbora izjavljuje da je to zbog toga, što je predsednikov rukopis čitao.
Posle diskusije, izglasano je poverenje Cen-tralnoj Upravi (38 glasova protiv 11).
Sednica je zaključena u 11 i po sati.
DRUGA SEDNICA. .
1.	VII. 1922,
Predsednik Tufegdžič otvara sednicu u 3 i po.
Izveštaj o radu „Akadem. kluba Jurislav Ja-nušič” (Sušak) čita drug Petris. (Aplaus).
Izveštaj o radu „Udruženja Jugoslovenskih Srednjoškolaca” u Zagrebu čita drug Puhalo. (Aplaus). Posle čitanja predlaže rezoluciju protiv antidržavnih elemenata. (Aplaus).
Izveštaj o radu udruženja „Preporod” (Ljubljana) čita drug Jankovič.
Izveštaj o radu dramske sekcije „Preporoda” čita drug Krichtof Drago.
Drug Zorko govori o radu srednjoškolskih udruženja iz Novcg Mesta i Celja.
Izveštaj o radu „Ujedinjene Beogradske Sred-njoškolske Omladine” čita drug Markovič.
Izveštaj o radu vidruženja „Iskra” (Pirot) čita drug Popovič.
Izveštaj o radu udruženja „Uzdanica” (Jago-dina) čita tajnik Paligorič.
Izveštaj o radu udruženja „Ujedinjenje” (Alek-sinac) čita tajnik Paligorič.
Drug Dragičevič govori o radu udruženja „Omladinac” (Jagodina).
—	Odmor 10 minuta. —
Izveštaj o radu udruženja „Mejnik” (Maribor) čita drug Vehovc.
Izveštaj o radu udruženja „Napredak” (Za-ječar) čita drug Jankovič.
Izveštaj o radu udruženja „Sloboda” (Knja-ževac) čita drug Božinovič.
Nastaje kratka diskusija o izveštajima.
Na predlog predsednika kongres se je izrazio pohvalno o radu udruženja „J. Janušič” (Sušak) i „Udruženja Jugoslovenskih Srednjoškolaca” (Zagreb). —
Bira se uži odbor za menjanje pravila: Suvajac, Plečko, Dragičevič, Ivkovič, Zorko, Puhalo.
Sednica je zaključena u 6 sati.
TREĆA SEDNICA.
2.	VII. 1922.
Predsednik Tufegdžič otvara sednicu u 9 sati 15 minuta.
Zapisnik nije čitan jer sekretari nisu došli i nisu ga doneli, Biraju se novi sekretari: Draguti-novič i Petris.
Na dnevnom redu: „Popravka pravila S. J. S. U.”.
1.	i 2. član, prima se bez diskusije.
Nakon diskusije, 3. član se prima u redakciji Tufegdžiča: „Savez J. S. U. i mesna udruženja ne smeju sudelovati . . . (dalje nepromenjeno).
Član 4. prima se, posle nekoliko napomena.
Član 5. i tačka a člana 6., primaju se bez diskusije.
Tačka b člana 6. prima se s tim što se posle reči „položaja” dodaje „i poziva” (Markovičev predlog).
Tačka c člana 6. prima se s pljeskanjem.
Kod tačke d člana 6. nastaje živa diskusija o primanju jedne zajedničke azbuke latinice.
Diskusiju su poveli delegati iz Srbije, koji su protiv latinice. Razlozi za to bili su im ovi:
Pismo je formalnost, te ne raože da smeta narodnosti (Lukič); pitanje zajedničke azbuke je vrlo teško i mi ga ne možemo rešiti, kad ga ni naši na-učnici nisu rešili (Jankovič); latinicu je nemoguče uvesti u Srbiji.
Protiv toga digli su se prvo beogradski delegati pa zatim i drugi i pokušali da ih ubede ovim razlozima :
Mi kao jedan narod sa gotovo jednim jezikom moramo imati jedno pismo (Suvajac); jezik i pravopis sredstva su za sprovodenie kulturnog jedin-stva (Markovič); Srbima je poznatija latinica nego Hrvatima čirilica (Suvajac); latinica omogučava esperanto, a on — kulturno zbliženje nacija (Markovič); neprimanjem latinice ide se protiv pro-
t
grama Saveza; Slovenci žrtvuju jezik (Puhalo); Hrvati su uveli ekavštinu u mnogo reakcionar-nijoj sredini od srpske (Živković); latinica je prak-tičnija od cirilice.
Drug Heneberg čestita beogradskim delegatima što brane latinicu, jer su oni prvi za to zvani.
Diskusiju završuje drug Suvajac konstatujući da je bilo potrebno da se o ovom važnom pitanju diskutuje na kongresu, da bi delegati sa utiscima s kongresa otišli u svoje družine na rad.
—	Odmor 10 minuta. —
Javljaju se predloži za kompromis, ali se ne primaju, jer večina stoji na stanovištu da je bolje da u Savezu bude manje udruženja, ali da sva potpuno izvršuju program Saveza.
Iznosi se tačka d člana 6. na glasanje. Glasa za — 48, protiv — 18, ne glasa — 9.
Biraiu se članovi delegacije koja če iči kod g. Ministra Prosvete:	Puhalo, Zorko, Vorkapič,
Plečko, Jankovič, Majstorovičeva, Petrovič, Dra-gičevič.
Sednica je zaključena u 12 sati.
M. Dragutinovič, sekretar IV. kongresa.
IZVEŠTAJ O RADU CENTRALNE UPRAVE ZA GODINU 1921—22.
Srednjoškolska omladina organizovana na II. kongresu u Varaždinu 1920. godine, sakupila se ponova na III. kongres u Beogradu 1921. godine.
III.	kongres potpuno je uspeo kao smotra uie-dinjenih snaga mladoga udruženja jer 80 delegata zastupajuči 26 udruženja, složni u svima pitanjima koja se tiču omladine, dali su Savezu novu orijen-taciju i stavili u dužnost novoj Centralnoj upravi da rešenja kongresa privede u delo.
Nova Centralna Uprava je bez oklevanja i s voljom pristupila poslu ali jeodmah konstatovala da stanje u Savezu nije onako kako se na kongresu pretpostavljalo (po izveštajima). Veze izmedu udruženja i uprave nije bilo, pošto je dotle sve išlo preko referenta, o velikom broju udruženja nije postojao nijedan podatak koji bi služi kao osnova za dalji rad, čak nije bilo ni tačnih adresa ostalih udruženja. Uprava je morala početi iz početka.
Bez obzira dali su pojedina udruženja uče-stvovala ili ne na kongresu, Uprava im se obratila cbaveštenjima o kongresu, a naročito skrenula pažnju da se „Preporod” održi, a zatim što bolje uredi.
Izgleda da tada (23. oktobra) večina udruženja niie bila obrazovana, jer se samo tako može tu-mačiti fakat da su odgovorila svega 2 udruženja (Maribor, „Omladinac” Jagodina) i to pišuči o stvarima koje nisu u neposrednoj vezi sa onim što je od njih traženo.
Centralna Uprava ponavlja svoj zahtev (18. novembra) naročito u koliko se tiče „Preporoda”, smatrajuči da bi on, dobro uredivan bio najbolja preporuka za Savez. I ovaj zahtev ostaje bez-uspešan, jer svega 1 udruženje („Šantič” — Beograd) bira poverenika. Istoga su uspeha bili i ostali raspisi Centralne Uprave (Br. 80 od 2—I. i 4.150 od 29—V.).
Centralna Uprava nije mogla sebi objasniti uzrok nehatnosti udruženja; najčudnovatije je bilo to što nije bilo nikakvog interesovanja za „Preporod”. Izabrani poverenici izgleda da nisu shvatili važnost svoje dužnosti, jer joj ni ukoliko nisu odgovarali.
Uopšte nismo uspeli da stupimo u vezu sa
15	udruženja koja su postojala i prišla Savezu prošle godine. I dok su pojedina udruženja čutala, druga su jasno iskazivala svoje negodovanje i istupala iz Saveza. Zalosna pojava, ali se baš zato treba na njoj zadržati i potražiti dublje uzroke.
Na primer: Zavodska opčina iz Sr. Karlovaca istupa iz Saveza zato što smatra da Savez po svojim (letos „popravljenim”) pravilima, neod-govara svrsi jugoslovenske školske omladine jer se Savez upušta u rešavanje pitanja koje nije kadar ili pozvan da rešava, a važnija pitanja za dake zanemaruje.”
Udruženje „Davidovič” iz Smedereva najbolje ilustruje stanje nekih Saveznih udruženja. To je udruženje dosad bilo u Savezu zato što članovi nisu poznavali „naše ideje koie se vide iz pravila”. Novi predsednik uopšte nas nije poznavao, nije znao cilj našeg rada, dok nije našao pravila „pre-turajuči po arhivi”. Inače se ne slažu sa programom (tl. 6. tač. d.)
Centralna uprava nije mogla na ovo ništa da odgovori pošto nije mogla ni pomisliti da u Savezu ima udruženja koja neznaju cilj i program istog, a još manje da su pravila zaturena negde u arhivi.
Udruženje „Osvit” — Ložnica istupa jer se ne slaže sa programom u čl. 6. tačka d, dok „Na-predak” — Užica istupa jer članove rukovode „razlozi koji su njihova lična stvai” i koje od-bijaju da navedu.
Program Saveza, slobodouman i napredan, nije naišao u svima krajevima na podjednako razumevanje i u tome leži glavni uzrok neuspelog zajedničkog rada.
Slobodoumna omladina jednim energičnim gestom koji joj služi na čast, rešila je pitanje književnog jezika i pisma; jedna od najglavnijih tekovina Saveza ali u isto vreme ona koja je na žalost, do sada zadavala najviše teškoča radu Centralne Uprave.
Ministarstvo Prosvete, nije do danas odobrilo pravila koja su podneta još 18. jula 1921. god. ali kako su bila izgubljena podneli smo ih i drugi put 2. januara ove godine. Uprava je obaveštena da je jedina prepreka u tačkama, c) i d) člana 6.
Iz istih uzroka rad Saveza u Vojvodini bio je nemoguč. Novosadsko udruženje broji 8 članova dok je prošle godine imalo 117.
U Srbiji se oseća tek u poslednje vreme jači podsticaj za tešnji rad cele jugoslovenske omladine. Kao posledicu imamo stupanje u Savez novih udruženja.
U opšte oseča se potreba da se sazna kome je a kome nije mesto u Savezu. Iii treba program Saveza učiniti pristupačnijim, ili odstraniti iz Saveza one koji ometaju pravilno iz vodenje programa.
Centralna Uprava je veliku pažnju obratila na osnivanje saveznih podružnica i u tome pogledu postigli smo ove rezultate :
Savezu je pristupilo 6 novih podružnica i toj Zagreb „Udruženje jug. srednjoškolaca”, Senj „S. S. Kranjćević”, Zaječar „Napredak”, Veles „Nada”, Vel. Gradište „Jugoslavija” i Knjaževac, ,, Sloboda”.
9 udruženja nisu mogla pristupiti Savezu jer če njihovi delegati izložiti tek na kongresu gledišta svojih udruženja i u slučaju sporazuma njihov pristup biče svršen čin. To su udruženja iz Vel. Bečkereka („Bratstvo”), Kotora, Niša („Jug. literarna zajednica”), Osijeka („Javor”), Skoplja („Dojčin”), Splita, Kragujevca („Podmladak) i” Podgorice („Njegoš”).
Iz svega navedenog i s obzirom na stanje u velikoj večini udruženja, Uprava se je morala ograničiti na održavanju veze sa starim udru-ženjima, zatim stupati u vezu sa novim, pokuša-vajuči da i jedna i druga zainteresuje za IV. kongres. To joj je donekle uspelo samim tim što na kongresu učestvuju 65 delegata, to je veliki broj uzevši u obzir to što je izvestan broj družina u vrlo rdavom materijalnom stanju.
Centralna Uprava pozdravljajuči kongres, nada se da če on svojim radom dati Savezu podstreka za dalju, uspešniju akciju.
U Beogradu 30. juna 1922. godine.
Tajnici:
N i k. P a 1 i g o r i č v. r.
Bož. P a 1 i g o r i č v. r.
Mihailo Popovič v. r.
Predsednik:
Luka Tufegd Žič v. r.
Podpredsednik: Predrag Miloševič v. r.
IZVEŠTAJ NADZORNOG ODBORA
0	RADU CENTRALNE UPRAVE S. J. S. U.
U 1921./1922. godini. GODINI.
Radeči u najtešnjoj vezi sa Upravom, Nadzorni Odbor prima kao svoj, izveštaj o spoljnem radu Centralne Uprave i potpuno se sa njim so-lidariše.
Odmah po početku školske godine Centralna Uprava je otpočela rad, naročito informativnog karaktera, težeči da stupi u vezu sa dotadašnjim udruženjima saveznim a takode i sa novim. Sam taj rad bio je odmah u početku otežan čak i time što je prvi tajnik III. kongresa podneo celokupan zapisnik o kongresu tek na mesec d?.na docnije, tako da je Centrala mogla tek 23. X. da ga iza-šalje družinama. Pored toga kad je rad več počeo pojedina udruženja ne samo da nisu odgovarala na pitanja Uprave nego se u opšte nisu ni javljala. Druga velika teškoča sa kojom je uprava imala da se bori bila je materijalne prirode. Od bivše C. U. primljeno je svega 442 Dinara a kako se u medu vremenu desila smrt kralja Petra, Uprava je smatrala za dužnost da kao predstavnik nacionalne omladine položi venac na odar Velikog kralja.
Stupajuči u godinu sa praznom kasom, C. U. je morala da se zadužuje na prvom koraku da bi mogla korespondirati sa članovima; kada se stu-pilo u vezu za saveznim udruženjima, tada se pokazalo da i same družine ne stoje bolje materi-jalno i ta teškoča nije otklonjena do pred sam kraj godine.
Od svih saveznih udruženja primljeno je ti toku godine na ime uloge u vremenu od oktobra 1921. do juna 1922. ukupno 1829 D. Ukupni prihod C. U. bio je 2271 D i 90 para a rashod od dana III. kongresa 1625 D i 60 para. U kasi se nalazi 646.30 D. Prihod je trošen jedino na ekspe-diciju pisarna, na materijal, štampanje i druge neophodne potrebe što se sve može utvrditi originalnim priznanicama koje se nalaze u arhivi.
Arhiva C. U. nalazi se u potpunom redu vodena od broja 1 do 191 od kojih nedostaje samo original broja 195 ali čiji se overeni prepis nalazi u arkivi. Arkivu su vodili do kraja 1921. gl. tajnik B. Dragutinovič a posle njegove ostavke naiz-mence tajnici M. Popovič, N. Paligorič i predsednik L. Tufegdžič.
Sam unutrašnji rad C. U. karakterističan je sa sukoba mišljenja pojedinih članova i to je u sa-mom početku manifestovano ostavkom gl. tajnika
B. Dragutinoviča na dan 22. XII. 1921.
Januara i februara 1922. predsedničku dužnost
vršio je zbog bolesti predsednikove podpred. P. Miloševič a posle toga vračeno je normalno stanje.
Svi sekretari vodili su evidenciju svoga po-dručja i o tome redovno referisali na sednicama
C. U. o čemu postoje zapisnici.
Pored svih napred iznesenih teškoča bila je največa ta što Min. Prosvete nije odobrilo pravila izmeniena na III. kongresu i zbog toga Uprava nije imala pravne osnove za rad.
Predsedniku N. O. saopčeno je preko g. direk-tora II. b. gimn. da če se pravila tek tada odobriti kad se u članu 6. tačke c) i d) ili ukinu ili izmene.
C. U. nije to mogla učiniti jer je to suvereno pravo kongresa.
Ovim okolnostima skučeni rad Savera nije nosio obeležje preteranog rada izuzevši kratko vreme pred kongres, kada su se svi članovi C. U. sa čvrstom voljom odazvali dužnosti. Ipak treba istači rad predsednika Tufegdžiča koji je najviše radio za stvar Saveza a ostali su mu članovi bili verni pomagači.
N. O. iznoseči sve ovo moli kongres da uzme u obzir sve okolnosti i teškoče na koje je nailazila C. U. i sa kojima se morala boriti i da izglasa po-verenje Centralnoj Upravi.
Članovi :	Predsednik N. 0.
Drag. N. Čorič v. r.	Ljubomir Živkovič v. r.
Ana Brankovič, v. r.
IZVEŠTAJ O RADU „PODRUŽNICE JUGOSLOVENSKOG AKADEMSKOG KLUBA
J. JANUŠIĆ, REKA-SUŠAK”. (1921-22).
Od zadnjeg kongresa S. J. S. U. do danas održao je naš klub 2 glavne skupštine i to prvu, dne 14. VIII. 1921., a drugu dne 22. I. 1922.
Na pr voj glavnoj skupštini bio je izabran sledeči odbor: Predsednik: V. Ognjenovič, potpred-sednik: J. Brusič, tajniki.: F. Simichen, tajnik II. V. Schvvalba, blagajnik I.: L. Kovačič, blagajnik
II.: I. Skočanič, knjižničar I.: Dragica Frankovič, knjižničar II.: F. Paravič, revizori: Kučič i Prestini.
Na drugoj glavnoj skupštini bio je izabran sledeči odbor: Predsednik: A. Schvvalba, potpred-sednik: G. Ostrič, tajnik: I.: V. Schwalba, tajnik
II.: H. Petris, knjižničar I.: 0. Frankovič, knjižničar II.: P. Starčevič, revizori: L. Kovačič, M. Franko, J. Saršon.
Radinost ovih odbora može se uvideti po broju sednica, kojih se održavalo 12 upravnih, a od-borskih 35 i po broju listova, kojih je 1499 komada. od toga primljeno 385, a otposlano 641.
Članova ima klub 319.
Rad se odbora i uopće članova može podeliti na 2 dela i to:
I. u rad medu omladinom i
II. u rad u samom narodu.
I.	Rad medu omladin om.
Naš je klub preuzeo čitav rad Mesnog udruženja
S.	J. S. U. Razlog je taj, što su članovi, koji su bili u našem klubu vodili i to udruženje, tako da su za istu svrhu radili na dve strane. Poradi toga je dolazilo do uzaludnog trošenja vremena i energije. Podesnije je bilo da se svi skupimo u našem klubu, gde su temelji rada bili več osnovani.
Samih predavanja održano je u klubu 12 sa najvažnijim temama: 1. Narodna crkva, 2. O mu-žici, 3. Pesimizam, 4. Nacionalna svest u Dalmaciji, 5. Ženski pokret, 6. Razvoj života na zemlji, 7- Jurisiav Janušič, 8. Naš pokret prema ostalim pokretima u našoj domovini, 9. Razvoj brodarstva, 10. Gjalski, 11. Sokolstvo, 12. Dante Alighieri.
Predavanja su bila brojno posečena, a posle svakog predavanja održala se dugotrajna diskusija^
Klub ima otvorenu i svoju klubsku knjižnicu, koja broji 6382 sveska, a uvek je brojno posečena.
Na početku školske godine bio je naš klub umoljen, da pošalje u Senj jednog svog delegata, koji če tamo organizirati Mesno udruženje S. J.
S.	U. Tamo je pošao drug Ognjenovič, te mu je to u potpunoj meri uspelo. Od kolike je važnosti takova organizacija, znati če svatko, tko pozna tamošnje prilike i medu gradanima, a nažalost i medu omladinom, koja je u večini zraažena klerikalizmom.
Na Sušaku je naš klub otvorio Plesnu školu za dake viših razreda srednjih zavoda. Glavna je namisao bila kod toga, da mladeži pružimo bar neke zabave i da ih odvratimo, u koliko bude mo-guče od talijanskih kinematografa i ostalih tu-dinskih zabava. Drugi je razlog bio taj, da se kod nekojih naših daka, odrezanih od ostaloga sveta zidom talijanske soldateske i po njoj lišenih ovih ustanova i organizacija, gde bi čovek mogao da zadobije na društvenosti uopće, opazilo posve-mašnje pomanjkanje društvenosti. To su bili glavni razlozi, koji su potakli naš klub na otvo-renje plesne škole. Plesna škola trajala je oko 3 meseca, a ne treba ni reči da je uspeh bio veoma povoljan.
Nakon ferija u jeseni otvorio bi naš klub za dake, a eventualno i za ostale gradane tečaj iz ruskog jezika, kojeg bi morao svaki od nas da ba-rem donekle upozna. Tečaj bi se bio i pre održao, ali se poradi nepredvidenih zapreka morao odgo-diti na početak školske godine 1922./1923.
Medu omladinom radila je i naša. Dramatska družina, no to čemo spomenuti na drugom mestu.
II.	Rad u narodu.
Prvi korak rada u narodu bio nam je taj, što smo otvorili analfabetski tečaj, da bismo barem nekako umanjili tu rak-ranu na telu naše domovine. Sakupili smo 12 polaznica, i to samo do 40
godina. Rad analfabetskog tečaja trajaO je tri meseca: od početka rujna do konca studenog. Analfabetski tečaj vodile su učiteljice gdice I. Žagar i O. Frankovič. Buduče zime imao bi se održati tečaj za muškarce.
Ali to nije bilo dosta. Hteli smo da živom reči širimo u našem narodu prosvetu, poradi toga osnovali smo Dramatsku družinu. Dramatska družina održala je predstave i zabave u sledečim mestima:
i.	u Dragi 2 puta, 2. u Kostreni sv. Luciji, 3. u Kastvu, 4. u rečkoj Drenovi, 5, na Sušaku pri-godom Molierove proslave davalo se njegovo delo „Lečnik protiv volje”. Delo davalo se 6 puta (3 puta za daštvo, a 3 puta za gradanstvo). Pre svake predstave održilo se kratko predavanje o Moliiru;
6.	na Sušaku davala se za višeškolce jedna predstava, a isto tako jedna za nižeškolce. Ovu potonju su sami nižeškolci predstavljali. Na svim tim predstavama davala su se dela Car-Emina, Moližra, Trifkoviča, Milakoviča i drugih.
U Malinskoj osnovao je naš klub seljačko omladinsko društvo, koje ima tamburaški zbor i Dramatsku družinu.
S radom Dramatske družine srodan je rad naše muzičke sekcije.
Glavni je uspeh tog odela bio taj, što se dne 17. II. 1922. održao pod režijom našeg odela koncert virtuoza na guslama prof. Škatule-Miranova i prof. Mihaloviča.
Koncert se održao u velikoj gimnazijskoj dvorani, te je imao lepi uspeh najviše radi toga, što je to bio jedan medu prvim umetničkim užicima posle zlosretne talijanske okupacije, koja nas je gotovo sasvim odelila od kulturnog života naše domovine. —
No najviše pažnje posvetilo se našem Narodno-obrambenom odelu. Naš klub koji je pred 14 godina osnovan na Reci u glavnom zato, da Zašti-čuje naš narod od odnarodivanja, uvek tom radu podavao je najviše važnosti. Glavna je sadašnja zadača N. O. odela, da se posvečuje osobita pažnja svim narodnim, ekonomskim i kulturnim prilikama na našim granicama, te da se prema tomu podupru sve institucije, koje imadu za cilj jačanje naših pozicija, a uz to osnovati nove institucije, koje če jačati narodnu svest u tim krajevima. Nadalje zadača je našeg odela pomagati od tudina podjarmljenom delu našeg naroda, oso bito u rečkoj okolici i u Istri. Gledati, da se naše podružnice osnuju u Istri i na svim talijanskim univerzama, kamo ide najviše naših studenata.
Osobito je odeo radio u rečkoj podopčini Drenovi, gde se nanovo osnovala Pučka čitaona i tamburaški zbor, a naš je klub održao onde i svoj diletantski nastup.
Odeo je iz same Drenove oteo devetoricu daka iz talijanskih škola i upisao ih u naše, opskrbivši ih knjigama i besplatnim obedom u menzi, a to je mnogo za prilike, koje u Drenovi vladaju. Isto tako razvio je odeo u novinama agitaciju, da se deca upišu u naše škole.
Klub sada raspačava, večinom na svoj trošak, jugoslovenske novine u Istri, tako da ostane barem nekakva sveža izmedu nas i te ocepljene brače.
Odeo koji je na prvom mestu poradi svoje važnosti o kojoj ne treba niti govoriti, je naš knjižničarski odeo.
Knjižnice osnovane po tom odelu su sledeče:
I. Sušak :
1. Gradska knjižnica na Sušaku broji 6532 sveska. Knjižnica sastoji većinom iz takovih dela, koja se zbog sadržaja ili vrednosti ne mogu da uvrste u Nar. knjižnicu, zatim iz inojezičnih i anti-kvarnih dela. To bi imao biti temelj veče gradske knjižnice, dok se za sada služe knjigama samo članovi kluba.
2. Jug. pučka knjižnica Kranjčevič.
3. Potporna knjižnica naprednog daštva. U knjižnici zastupane su samo školske knjige.
4. Knjižnica organizacijskog odela.
5. Skladište. Iz skladišta šalje se knjige ostalim knjižnicama.
II. U neoslobodenim krajevima irr.ade odeo 16 knjižnica i to u Istri u sledečim mestima :
6. Rukavac, 7. Veprinac, 8. Mihotiči, 9. Bregi,
10.	Srdoči, 11. Lovran, 12. Kornič, 13. Svilncj, '14. Pasac, 15. Prinajski.
III. U rečkoi okolici:
16. Drenova, 17. Kozala, 18. Pelilin, 19. Sv. Matej, 20. Kantrida.
IV. U ostalim krajevima :
21. Draga, 22. Grobnik, 23. Cernik-Čavle, 24. Kukulianovc, 25. Bakar, 26. Krasica, 27. Ko-strena, Sv. Lucija 28. Trsat, 29. Škrljevo, 30. Tri-balj, 31. Jelenje-Ratulje, 32. Baška Nova, 33. Lič, 34. Malinska, 35. Novi, 36. Senj, 37. Omišalj, 38. Aleksandrovo, 39. Vrata, 40. Skrad, 41. Delnice, 42. Lokve, 43. V. Gorica.
Knjižničarski odeo imade u svemu 43 knjižnice i 26.300 knjiga.
Na Sušaku imade još odeo Pučku čitaonu, koia najlepše napreduje. Čitaona imade dnevno oko 50 no vina i 112 članova, večinom radnika.
Klub je poduzeo za Sušak i celo Jugoslovensko Primorje akciju za pomoč Bitolju. Tom je zgodom dosada sakupljeno više hiljada dinara.
Potpredsednik u z.	Tajnik
Skočanič v. r.	V. Schwalba v. r.
PRAVILA „SAVEZA JUGOSLOVENSKIH
SREDNJOŠKOLSKIH UDRUŽENJA".
(Donašamo ova pravila u užem smislu, pri-hvačena po IV. Kongresu, tako da se svi mogu
obavestiti o programu Saveza. Potpuna pravila i obaveštenja o organizaciji Saveza daje Centralna Uprava.)
I. Ime i sedište.
Član 1.
Savezu je ime „Savez Jugoslo venskih Srednjo-školskih Udruženja” i sedište mu je u Beogradu.
II.	Program Saveza.
Član 2.
,,S. J. S. U.” stoji na stanovištu potpunog kulturnog, narodnog i državnog jedinstva Jugo-slovena, te mu je temelj jedinstveni rad kao jedan od uslova naše narodne budučnosti.
Član 3.
,,S. J. S. U.” i mesna udruženja ne smeju sudelovati u dnevnom, stranačko-političkom životu, stoječi na slobodoumnom i demokratskom stanovištu. Ni jedan član saveza ne sme biti član političke organizacije.
Član 4.
,,S. J. S. U.” priznaje ista prava i dužnosti ženskim i muškim članovima.
Član 5.
U socijalnom životu stoji na stanovištu potpune jednakopravnosti sviju staleža jugoslovenskog naroda.
Član 6.
a) Savez sudeluje u praktičnom radu oko podizanja i širenja prosvete i jugoslovenske misli;
b) radi na razvitku jakih i samostalnih ka-raktera, koji če svoje obrazovanje staviti na pozitivne (naučne) i misaone temelje, da bi time sebi stvorili što jedinstvenije stanovište u prosu-divanju sviju životnih pitanja i bili svesni svoga položaja i poziva u društvu;
c) radi na oslobodenju od tradicionalnog i dogmatskog posmatranja na svet i život, a zamenjuje ga naučnim, evolutivnim i realnim;
d) radi na uvodenju zajedničke azbuke: latinice, i jednog književnog narečja: srbohrvatske ekav-štine.
B E LE Š K E
Mnogi su dnevni listovi izvestili našu javnost o toku i rezultatu IV. Kongresa S. J. S. M. 'sa najboljim nakanama, neki — zlonamerno. 'Najuspeliji — svakako — i što se tiče otmenost tona, i što se tiče objektivnosti, jest članak, koj je povodom Kongresa izašao u beogradskom
\,B u” pod naslovom :	Čirilica-Latinica.
„Rezolucija” srednjoškolske jugovine.
Tu se veli doslovno: ,,Delegat iz Zagreba, nekakav Puhalo (bolje bi bilo reči mrtvopuvalo) govorio je na kongresu da je cirilica „samo jedna tradicija” i da je treba izbaciti jer je od latinice ■nesavršenija! Nije čudo to je govorio vaspitanik Zagreba”. Sve to za onoga Branka Puhala, koji je kao predsednik „Udruž. Jugošlov. Srednjo-školaca u Zagrebu”, držeči na jednom sastanku pozdravni govor e k a v š t i n o m, bio sa svojim drugovima na najprostiji način napadan i izru-
givan! Isti je imao docnije prilike još realnije osetiti posledice svoga požrtvovnog rada, od strane nekih zagrebačkih „kulturnih elemenata”
U istom se članku navodi: „Na tome kongresu dalje bio je učinjen i pokušaj izdajstva prema našem narodu i prema našoj dižavi. Jedan žutokljunac Slovenac bio je predložio da se bugarskoj omladini od strane kongresa pošlje pozdrav.” Žao nam je što su se morali očesati i o braću Slovence, medutim, kako znamo, onaj, koji je dotični predlog stavio, — drug N. Jankovič — sasma je slučajno Srbin . . .
Da se zabeleži. Preko ostaloga prelazimo.
*
U Zagrebu je ponova konstituisana srednjo-školska podružnica Jug. akad. kluba „J. Ja-nušič”.- Okupio se lepi broj članova. Podružnica če u kratko vreme pristupiti „Savezu J. S. U.”.
POVJERITE NABAVU POTREBNIH VAM KNJIGA NAJVEĆOJ I NAJSTARIJOJ KNJIŽARI U JUGOSLAVIJI
ST. KUGLI
KNJIŽARA KR. SVEUČ. I JUOOSLOV. AKADEMIJE
ZAGREB
Dajemo najprlpravnlje ivako razjašnjenje, javljamo djene, Saljemo razne cjenlke, oba* vJeSćujemo Vas, u sluCaJu, da Je koja knjiga rasprodana, nabavljamo antlkvarne 1 t. d.
OBRATITE SE U SVAKOM SLUČAJU NA NASU TVRTKU.
Hrvatski Stamparski Zavod d. d.
ZAGREB. MAROVSKA ULICA 30
MODERNA KNJIŽNICA.
I.	Najbolje slovenske novele .
3.-4. Zola; Lurd...................
, 5. D'Aflnunzio: Ivan Episkop i druge novele .... 9.-II ZpJtt ! Slom (Le Debacle) .
12. Kielland : Oni šlo rade . .
13. M. Arcibašev: Revolucio-
2.-
8,-
4--
3-25
9-25
5-25
l5.Merežkovski: Florentinske
»oVfre......................4.-
16. Knu<:; Hamsun: Glad . . 4.-17,-23. F, M, Dostojevski: Brača
Karatnazovi I.-IV. dro . 35.-
24. Jensmj; Ratne sjene, tajim
finskog zaljeva .... 2.•
25, U Notari: Tri lepeva . . 4. 35.-36. Gorki Život suvišna iovjeka 8,-37.-38. Rpland; Goruči grm . . . 4. 39.-4O. B, Stankovič: Nečista krv 4. 4I.-43. Strindberg: Sin sluiavke. 6. 44.S49. Dqstojevski: Idiot I.-IV. sv. 13. 50.-3«. Kvetfer: Hanha .... 6.
5-25
5-25
4O.-
3-25
525
525
7-25
Dinara
53.-54. podorov: Kamenje .	.	.	4. —.—
55.-56. France: Pobuna Andjela . 4.— 5.25 57.-59. Mirbeau: Sebastian Roch . 6.— 7.25 6O.-61. Arcibašev: Izabrane novele . 4.— 5.25 62.-63. E- Zola: Tereza Raquinova iO.— 12.—
67.-7O. Gobineau: Renesansa . . 3O.-----------.—
Hoffman: Dvije priče u štampi Arcibašev: Pnpovjesii vi štampi Geiestein: Tora u štampi
Vlasti!« naklada.
F. Markovič: Karlo Drački . . . 3.— •—.— Dr. D. Prohaska: Dostojevski . . 20.— 37.5O Dr. V. Gjordjevič: Car Dušan . . 3O.— 34.— Dr. E. Rechnitz: Odgoj djece . . iO.-— —.—
Z. Maj-kovič: Kuča u snijegu . . iO. .—
Hoič-Modestin:' Zemljdpis u štampi Gjordjevič: Osnovi biologije u štampi Averčenko: Raj na zemlji ruski, u štampi Dostojevski: Sabrana djela u štampi Begovič: Sudbeni let u štampi Cvijič: Balkansko Poluostrvo u štampi
TRAilTC CliBNIK *VW NAflH IZDAN1A.
СВЕСЛОВЕНСКА КЊИЖАРНИЦА
М. Ј. СТЕФАНОВИЋА и ДРУГА
1!1!11!111111!111!11111!111111!1!!11!1Н
БЕОГРАД - ПОЕНКАРЕОВА УЛ. 86
Има на стоваришту све школске књиге и сав ђачки прибор.
*
Препорућује велики избор музикалија, срп., хрв., чешких и руских књига.
*
Прима поруџбине на сву страну и стручну литера-туру, часописе и т. д.
NAJVEĆE DOHAĆG OSIODKiVUDCE I REOŠIGURAVAJDĆE DRUŠTVO 0 JUGOSLAVIJI
»ROSIJA-FONSIER«
BEOGRAD Fllljalna direkcija u Zagrebu
JdaClćev tro O/II.
Zaslupstva u svim većim mestima Jugoslavije
 ---------------------
Jedlnl za«od koll izvršule sve vrsti oslgurinla 1 to:
Osiguranje protlv požaru, luči. gromu, posledicama telesnih nezgoda, osiguranje transporta, vrednosnih pisarna (valora), sve vrsti osiguranja života (doživljenje, smrt I t. d.), ostguranje dečjeg mlraza, rentnih dohodaka, jamstvene dužnostl, porobljenja
i	blagajnlčklh	glasnika.
Syi premijski dohoci i rezervni fondovi ROSIjE-FONSIER ostaju u tuzemstvu.
Brata i sestre!
Pretplatite se i Citajt« „Preporod" ledini nai list. Sirite ga medu svojima i potpomažite ga moralno i materijalno!
Osnivajte svagde gde ima srednjih škola udruSenja „Saveia J. S. U."!
Molimo
rijatelje,
da kod svojih naručaba, Mpojcore na ogla« m najem Ustil.
Tko pomaže nas, pomozimo
ml njega I
Tlsak Hrvatskog Stamparskog zavoda d. d. u Zagrebu.