SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
|v'jnlл O Izhadja desetput v lete po jednoj cšloj listinS i viBiu /V.	velja g poštninoj з fiorinte ali 2 rublja.
СлаванскШ педагогв,
жуналг длн славкнскихг учителеи и прштеле® школвг.
РогШ i yydava J. L. Maše k.
Вредтчтво „Славјана" je влат в чшл-ћ 7. тсало: ,,Ал1 6i не бјло могуче, да 6i дотсователв1 всбх до-садајтх словенспх, хорватскгх i сербсшх учггелваах час-ншов Bci скупа в једен словенско-хорватско-сербсга уч1-телвсш часнпс дотсовал^ всага в својем досадајном наречј!, једт цјртцој, друп латшцој? Наречја словенско, хор-ватско i сербско су ci нај блЈжје сродна i тако подобна, да i некнБЈжевт npinpocTi Оловетџ, Хорватч i Cep6i ce за потр^бу разуме говореч1 мед себој — зачто 6i учена кнв!жевна господа уч^телм в частк!з се споразумЗт не мот? I ако 6i i бко нЗжому наречје н!жолшо незнано, чјтателвј 6i ce берзо с нтли бл1жје сознант ггрсгатавии в часнтЗ; нЗжолшо составков тога наречја. Мед наречјама хорватсшм i сербскјм i сада шје скоро шкаке разлше само, да ce ninie хорватско латшцој, сербско гџршцој. Ц1ртце hžkto можебт шје навадвен? То тчеса не зав1ра — учт ce морамо Bci, особко Mi Славјаш; цгршцу мора необходно знаач BcaKi, кто се почЈта мед кнтлжсвне i про-св^тлвене Славјане — учјтелва Mi пак всакога почјтамо мед господу кнтжевну i просв^тлвену. B HfocTepix днех се цгршце всак! легко Hay4i. Шрско-словенска послсшца правј: Hi гердо, ако н i к т o н^что не зна, па гердо је, ако ce y4iTi нече.
Господа учггелм, дотсоватеЈШ i предплат1телв1 раз-Hix Ttx учиелвсгах i шолсках часнпсов 6i ce шел1 o таком (славннском) часшк^ ал1 Л1стЈ, пруателвско i нруазно по-говарватч, посветовата i онда учшт, что се каже, да је нај болве i нај KopicTirfcjiiie. — Овд^ је шсел само ia-говорвена i подтекнута."
Тако је то тсал „Славјан", i1 тако је жел^ло вред-тчтво i гледај радостч, сполшла ce је желва, попред него смо се надбјалј, уже по н4ктер1х мЗЈсецах, сполнига ce је пополнђ'е i o6iuipnije, него ce je „Славјан" предерзнул желЗт i жадатч. Ту пред нааи леж1 часнш под насловом: „СлавннскЛ педагог," KTepi je почел 1зхадват1 в Влатном llparž, по једном свезку в шест теднах, всак-i свезек буде обсегал Tpi ц{;ле тшкане л1стше (bogen). „Славанскш пе-дагог" Hi нам4нвен само уч1телвам i пруателвам узајем-ност1 словенскш, хорватсшм i сербскш, него вс$и уч1те-лвам ктерога ксш су кмена славјанскога. Уже перв1 свезек каже дБјанску узајемност славјанску, јербо i-ча составке т1скане 1џршцој i латпицој i в разтх наречјах славјансшх : в сербском, ческом, болгарском i в језш£ руском.
Псшв на предплату на „Славннскаго педагога" је т1скан 1џршцој по сербск! i латппцој по ческ! полег себе. Mi не1мамо простора, да 6i т1скал1 те поз1в в o6tx наречјах, ачксш 6i га рад1 однакож нашш почтовашм чмателвам пршбчш i га став1мо само језжом узајемнш, колко мо-гуче, легко разумлвш1м заједно вс4м кнв1жевнш i просв^т-лвешм Славјанам.
Глаол тако:
„CIABЈАНСКОМУ УЧ1ТЕ1БСТВУ!
Перв! сојезд славјанскјх педагогов в Бечу (В^дн^) је јсдномшелно спознал в другој својеј седтц4 27. августа нутну потр!;бу, да iMa за своје дЗЈјствованје свој властт всеславјанади часнш, в ктером 6i ce заговарвал1 i разип-рвевалј начела i умнш, сојездом схвалвет. CpifliuiHBi одбор је насветовал i насвет ce је једногласно спруел, да се вземе за часотс сојезда славјансшх педагогов: „Славннмиб педагогв".
Нам je пов^рено 1здават1 i вредовам те л1ст i да се всеможно старамо птенем сојезда славјаноах педагогов o потр^бне гмотне i душевне cuie, брез Kojix ce не може достојно по славјанство провеелч таково подвзетје. То до-jicTa Hije легко i Mi пополно спознамо, да 6i то не могл1 досегнуп, ако 6i нас не пoдmpaлi 1здатно nami содругч.
В нашем лкт$ ce iMajy npo6paTi i докладно пресу-дт cnici за учггелве i за младеж всбх словстев славјан-CKix, да что је нјжд:6 добра, може ч4м пред обернучч се вс4м племенам в унатек.
KpoMf, тога смо пpeвзeлi, да се докладно процјше начип обуковт вообче i поједт предмет1 посеб^, да се опшгу i просуде учка, особ1то, да се на свјјтло дају учиа нова. Конечно будемо настојатч, да ce o63ipaMo в својем лкт£ по словствах славјансих, да, ако се нЗждЗ; н4что доброга o6jaBi, тотчас bcžm ознатмо. 1з тога се вџц, да всега тога не може догнатл нич иоједш чловек, HiTi само н^колпсо особ, него то се досеч1 може само, ако ce сие enoje i ce посел к тому разумно пораздЗш.
Прцмајуч1 се дакле д4ла, којему наша снага Hi до-расла, чшшо то једшо, јербо се стално надбјамо, да буду нас подпомагап Bci Haiui 6paTpi, KTepi согласе c нам^ној славјанскгх педагогов . . .
Наш Л1ст буде пршашат1 составке в всбх наречјах славјанетах, ако се нам подар1 cjicnaTi сод^лавцев мед учјтелвством вс4х племен славјансгах. Снажш се будемо разјасшватч i сравтвап наречја славјанска, да 6i т4м по-легчш поштоватм чiтaтeлLaм ученје славјанстах језгков.
Кто зато icTimTO жeлi, да така долеж1та ствар на-предује, нај се сбишо потруда, да се достане нашему предвзетју обшне гмотне i душевне помоч1. „СлавјангоаА: педагогч." буде Јзхадватч осемкрат в л^т^ всашх шест теднах в свезках no Tpi ц^ле лктше (bogen) в осмшјј" . . .
Многопоштовану господу чкателве „Славјана" буду заншап 1мена отх славјаниах педагогов, KTepi су под тш псшвом подшсат: су сл4дечк
Štšpan Bačkora, red. škol v Praze. Jos. Fuksa, učitel v Karlinž. J. L. Maše k, učitel na Smichovč. V. Pod-
hajsky, reditel škol v Poličce. Y. V a n i č e k, učitel v Ji-lemnici. Ivan Filipovic, učitel v Zagrebu. L. Modec, red. „Napredku" u Zagrebu. T o m. Ivkanec, uč. v Zagrebu. An t. Otočevič, prof. a skolski nadzornik u Petrinji. M. Sekulic, prof. u Rakovcu.
Школа Вукичевич, равнателв уч. школе у Сом-бору. Мита Нетрович, проФ. у Сомбору. Младен Средојевич, учителв в Сомбору. Димитрија Јосич, учителв ппсоле у Пакрацу. А. Варадјан1н, учителв в Кикинди."
Сердечно поздрав1 „Славјан" то узајемно подвзетје узајемнога „Славннскаго педагода" — оба часотса обд4-лујета једно icTo словотвено полве узајемно-славјанско па обд^лујета разл1чне нхлве. „Славлнси педагог" обд^лвује разд^л удтелБск!, „Славјан" в обче словство i згодовшу славјаноку. Та два часниса се в својем долежггом д4л4 узајемном, хте нехте, дружно подтрата.
1зверстно је, да спрјјема „Славннсга педагог" составке в разн1х наречјах славјаншпх, буд1те cnicam фршцој, бу-д^те латшој. Ту се уже д4јанско каже узајемност слав-јанска. Не чуд1мо се, да су наша наречја в тсав^ сада доста разл1чна — наша племена су се разселка уже пред 3000 (пред трем1 тшучали) л£т на разне стране mipoKora св4та i су остала тако жалостно разроблвена брез всаке свезе народне. Hi ce чудт нам над разлшах наппх на-речгј, него чудт се морамо велшо веч над т$м, да су по нескончној шлос-п божјеј наречја раздроблвенога народа славјанскога в тако долгом времеш јешче тако ci подобна i медвусобно тако бл1зка ci остала, да .је нам народ до днешнвега днева зачувал свој славјанскг језш тако пресно, да i сада в почетку нашега узајемнога д4ла се за (ллу, за потр$бу уже доста легко поразумшо. Слава Богу!
Потерп1мо сада (нш$) q разлшааи наипх наречу, гле-дајао веч на то, что нас сдружује, него на то, что нас разлучује; када се по малу блјжје спознамо, буду i те не-благе разлке скоро непр1м$тно i непозоровано се поравнале.
Нај долежМјше је сада, да ci в nicanji ставшо једно icTo нам^ренје (мету, ци) i то намЈренје буд1 нам уза-
јемност славјанска; цесте могу бт ра^лкне, само да нам је нам^ренје обчно.
Кто зна nicaTi добро no pycici, нај тше по руск1 — рунгана је уже сада дфјанско далеко, нај дал4је разпирет славјавдц језш ; сшсователв незнају1п nicaTi добро no pycKi нај nime в часошс „Славјан" i в „Славннсш педагог" в својем наречјј, нај се пако пр1задева, побрше i потруд1 nicaTi по узајемну, то је тако, да 6i га к o л i к o ио-гуче, легко п o н i м a л i i p a з у м i л i также ч i т а-телв1 остал1х Hapenij славјанстах.
То буд1 в обче речено, наше ирекрасно нам4ренје, наш узвипеш шл.
Како пак се ша nicaTi узајемно, то уп узајемна слов-Hina ал1 млувшда (граматгка) славјанска на св4тло дана од Матуа Мајарва в Целовц4 језшом узајемтм. — lipi кшлгарвах велва Tpi <i>iop. австр. npi вредншу „Славјана" се добј пако по два Фшрша.
Необходно потр^бна је та кнмга i не може се доста усердно пршоручт кнмжевтм i просвЗзтлветм Славјанам, KTepi желе легко i докладно се научгп наречјам слав-јаимаи i, како jirpaje, ci прјдобгп јасш преглед i обзор ц^ле славјаншчше; 0C06iT0 пако је потрјјбна содЗзлавцам i дотсователвам „Славјана" i „Славднскаго педагога;" она обсеже заједио шест граматк в једну вредјешх: словшцу церквено - славјанску, руску, хорватско - сербску, ческу, полвску i узајемно - славјанску. Mto/ro шест граматш се xyni само та једша, м4сто да 6i hško словшчко правко мудно i трудно јккал i пркподаблвал i3 шест кнвгг, најде то в тој словнп^ скупа на једном MicTŽ уже сравнано. Ta KHtira je тако вредвена, како да 6i биа управо за наше садајно време i за наше садајне потрфбе сложена. Јако похвалвно је тсал o тој узајемној словнпџ ал! млув-Hini BicoKoy4eHi i по цЈлом славјанств4 славно знаш про-Фесор на Императорском воеучшппп московском г. Нилв Александров1чт, Поповт. мед осталш сл4деча: „Ммслв г. Маара бвтла сл^дствЈемг долгаго и усерднаго изучешн раз-личјшхђ славннскихЂ НЗВ1К0ВЂ и нар^чш, без-в книгП г. Манра не можетх обоЛдтисв ни одинт. филологх, занимаш-niiftCH сравнителнв1мг изучешемх славлнских-в нзвшовв ..."
— 22 -0 СЈГВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
10.	П o л в a к i ce шцер не спом$нјају 1зр1чно 1ндце, HiTi знају, колшо в£мо, слова народне згодовшске nicm o Тндгр i не спомбнјају се златне добе — па зш>сга напбв i плес ове nžcm o liliji, то је, вшоке раје, Ticri orthos nomios, то je мазурек су Полвага пресно i 4icT0 народно зачувал1 до днешнвега дну. 9)
11.	Народш полвсга плес мазурек, спом^нш златне добе в 1ндф, се тако i3BepcTHO i i3KycHO My3iqipa i полвска господа га зна тако лавахно, iipijетно i i3KycH0 iuecari, да га je в обче г о-спода разн1х народов европсЈих спрцела мед плесе го-сподске i дворјанске. Не зна та неславјанска господа европска мазурек нлесајуча шчеса o 1ндф, HiTi o златној доб^, але i она плесаје народш полвско-славјансш мазурек свбдоч1 невбдеч, да су Славјат o златној доб$ в 1ндф нребјвал!. —
12.	ПpapoдiтeлБi Славјан су од стародавна об1чавал1, када су се преселш в н$ку нову землву, тамо в новој својеј домовпгБ по-iMeHOBaTi rope, рЗже, селјшча i м£ста iMeHaMi o6i4HiMi в землм, в ктерој су прежде пребјвалј: ако се најде сада в славјансгах зем-лвах нбко зеилБоиЈсно iMe, буд1 iio caHCKpiTCKi, будГ по славјансш, ктеро се наход1 заједно в 1ндц1, нам то каже, да су тамо в ста-родавна времена пpapoдiтeлБi Славјан об5тавал1.
Тако на npiMtp: народна шрско-словенска ničen o 1ндф само в обче iiobž, да су Словенгц иребјвалј в ТндГЈ! јужно од Мултана: i3 iMeH землвешстх иак 13в£мо точн£је, да су oбiтaвaлi јужно од горовја Шндвје ио брбгах р£к Нармаде i ТЈмесе i јешче јужнђје доста глобоко в Дакппнудежу. Доказ тому:
В 1ндф се најде велжа i знамешта р£ка Јменована по сан-cKpiTcra: H a p м a д a, то 3Ha4i no нбмечга: die Liebliche,10) no славјансга: Л б у б л b a н i ц a. To шд1чко iMe пославлБанено je јако лвуб1мо Славјанам i зато ce наход1 в разшх крајшах славјансгах. B C л o в е н i j i ce најде ptna ЛвублБашца, mšcto Љублвана, Лву-б£нче в зш>ској долЈн^, mJscto Лвубно (Leoben) в пон^мченој Шта-јерској, вес Лвубно (Leoben) блјзо Соводнја в Корушкој.
13.	1ме те знамеште цдочке рЂке iMajy no славјансга i По-л б a к i в CBojix землБетсшх јменах, на npiMip : Лвублш, Лвуб^нце, ДвубЈнБ велга, ЛБубенБ upi МпнлБешцах, Лвубачев, Лву(пча — КролБевска. —
14.	To iMe ce најде i в землвах ческославјанск1х: на npiMip: Лвубша в onpaji штранском, Лвубло в сшшском, Лву-бочна в лштовском. — Семо спада в Чехах: Лубенец, ЛЈбанв,
9) Л. Голдбшвск1: L ud polski. 58. Л. Голдбшвем: Gry i
zabawy 245. — 10) Bohlen 1, 18.
Шбава, Ллбчан, Л1блш, ЛЈбновес, Лабшце, ЛЈбунв. — По санскр1тсм Нармада, по славјанст iineHa i3 корешке: лвуб.
15.	Северно подлуг pine Нармаде се разпроспра горовје по caHCKpiTCKi шеновано В i н д t j a од слова в j a д' но нјшечт властно: ppaltbar, овд$: durchbrochen, zerrissen ; ио славјансш: раздерто: то јме се најде i в Словенф, јербо недалеко од ЛвублБане је го-ровје: P a з д e p т о. п)
16.	Недалеко од горовја Вшдвје тече в 1ндајј рЈжа звана по санскрјтскј: T a м a c a, која упаде од југа o р4ку Гангу, ио ni-мечко: die Finstere":") в СловенуЧ iMaMo также р£ку по латшсм јменовану; Timavusfluvius. по славјанскјi_JLajOLBA_p$Ka, она се јзл1ва мед Терстом i словенској Горадој в морве. 13)
17.	Јужно од рЈкс Нармаде се разпроспра велгк полоостров Д a к ш i п a дежа сада Декан; нреб!вавц1 су се звалк Dachina-bades,u) ио славјансга: Декашџ ал1 ДекалБ Једна част пра-род1телвев словенсих је недвојбено преб1вала в полоостровЗЈ Да-Kiuini по тому, что OHi Словенвд, Koji преб1вају в Корушкој од Печшце i Еелвака чрез Целовец, в горнјеј i долпјеј ро-Ж1Шкој дол]'нЈ, то је, Подравлват i Полвашџ до Велковца, се i-ченују caMi i jix iaieHyjy тако i соссдј 3i.iLani также поднес Д е-к a в ц a м i: jix je блјзо 85.000 душ. 1ме Декав1џ ni iiira прлмек ал! iMe погердно алј н!жо прозвшче, како 6i ce то легко н£кому здело, него то народно хме је честно једно од нај старбјппх iMeH народнјх, ктеро је једен д^л Словенцов уже в liliji isiim i га до-днес зачувал i охрашл. —
Hije до чштога јасно, что 3Ha4i iMe Д a к ш i н a, i Dachinabades; сц1>ла јасно је наирств, что ном£ш славјанско слово Декавц!. То слово јзвјра од словенскога, в "Корушкој обче знанога глаголва: декат1 i siiaui: кренко roBopiTi, преговарвати доказоватК Славјаш 1мају кром£ обчеславјанскога глаголва: roBopiTi, јешче немало jinix слов значечгс говорт, на npiMfcp: по старославјансга: глаго-л a т и, по чесм: mluviti, vysloviti, vy slovo vati, по полбсм : mowic, no pycid: u p o m o л в и t б , по русм в Јарославској губершј!: балтБ i голчЈТБ. ]b) Словенц! в Штајерској јмају:г у ч i т i, в Peciji: ромонет!, в 8ш>ској долш$: ж у б o p i т i, i сен-r a t i, в Рожј1: марноват! i д e к a т i. Слово Декавф 6i iio том значио: r o в o p e ч i ал! словенцв
18.	Pyci i II o л б a k i npe6ieajy4i в југозападној часта грод-ненске губершје не зову ce cinep декавцам1, него, что је нако оно icTo: д е к a л a м i, aлi по i3roBopfc полбском д з e k a л a m i. „Ha jyrč лзбшђ примнкаетЂ кт> особенному отт&псу русскаго лзБ1ка,
u) Lassen 1, 81. Slovenski zemljepis ilirskega kraljestva i štajerskega vojvodstva. P. Kozler. Dunaj 1854. — 12) Lassen 1, 118.—
13) Страбо 214. 215. — u) Periplus maris Erythr. 170. — 15) Зтно-
граФическШ сборникт.. Санктпетербургг 1854. 2, 5.
которив у здбшнихг жителеА назмваетсл „королјоускимг". Онт. уиотреблаетсл вх окрестностлхт. mžct Нарева (== Нармада?), нро-стираетсл иодг £žлбск-б и между прочими особенностлми отличаетсл отт> разматриваемаго лзвша tžmt>, что вт> немт. н!тт> вставочноб s ноолб d. Такимг образом не говорлтг: пуондз^, побдзб, будзб, по нуоАдз, будз и прочал. Оттого сосбди и прознваготг одни дру-гихг1, вг насмбшку „дзкалами" и „дзSкaлaми".16) Heo6cToji с иравдој доказованје, да ее в насм§шку наз1вају једш друпх де-калам1 i дз4калам5, не в насмбшку, него напропв говор свој isie-нују честшм 1менем „кралвевсгам" то је, владарсгам језшом; дадЕје не o6oToji c icTiHoj, да се 1менују рад1 тога декалаап, јер i3ro-варвају: пуоАдз, по§дз, будз— i дз^калаип, јер 1зговарвају: пуоидз£, побдз'Ј, будз£, јшаче 6i морала тако наз1вап се цЗЈла племена слав-јанока на npiiaip : Словешџ, Хорватч, Сербда i тако дал!је, јербо OHi также говоре: појде, буде i прочаја: него та bžct вт. Зтно-граФическомч. сборншсБ, да зову се в Гродненској ry6epmji Pyci декалам1 i Полвага дзбкалавп је чрезв1чајно долежка по тому, что св£доч1, да су также ош, како Словешџ д е к a в ц i преб1вал1 в 1ндф i то в Дакншгб, садајном Деканб. — ПавФпгодно је, како велшом нространством су в наше време оддблвеш Словенц1 „Де-кавцг' npe6iBajy4i в западном д§л! Југославце в Корушкој од Русов i Полваков „Декалов" npe6iBajy4ix в ry6epmji гродненској: на isiajy oho icTo iMe од слова: декап i что је јешче памЗтгодгебје, да Јмата та два племена i поднес в говор^ нЈжтере једнакостч, на iipisiip pyCKi Декал1 игбсто : лг, бмлгБ, бвхвалг, зналг, говоре: u, biu, bivau, znau; мбсто: волкт., волна, нолно ггд. говоре: vouk, vouna, pouno, žounjer, MicTO: милбш, добрБгв, 6®лб10 говоре: mili, dobri, bjeli,; в н!;ктер1х глаголвах третве особе садајнога часа одметну на концб томе t, mžcto: читаетт., знаетт., кажетг, говоре: čitaje, znaje, kaže; м-Есто: онт>, оно, она, говоре: vuon, vuono, vuona itd. все то како Словешџ Декавцк В давновекот ета морала та два иле-мена жјвЗгп доста бл130 зравно ce6ž.
Прародггели Славјан в liliji nicy остал1 непоЈпчно на једном ieTOM iiicTŽ, в једној icToj крајш£, него су се полагано преселовалј протј северно-занадној грашцЗ; падчкој i в насл£дујуих временах чрез 1нд1чке медве ненрестано npoTi северо-западу в разне землве acijcKe i евроиске дотлЈ, да су заузел1' землве. в Kojix тепер пре-б1вају. OHi су се од землве до землве преселовал1 i камокол1 су донш, су землБу обд£лавал1 i ее в нвеј вдомачш, рад1 тога се најде i в наше време в крајшах acijcKix i европсгах, кд$ су hž-када Славјаш пребјвал!, не мало землвешсшх imeh rop, pfe. mžct i Beci славјансгах, хотва тенер тамо Славјан негма. — Згодио се је наравно, да је н®ко славјанско племе н-ћку крајјну запуст1ло i друго племе славјанско се тамо населјло, одтуда i3Bipa, да се разна
16) Зтногр. сборншт. 3, 103. 104.
нлемена славјанска сномбнјају оне icTe крајше i нветх землво-iucHix Јмен ; племена славјанска также в upacxapix добах шсу 6i.ia јешче тако точно разд&ивена, i нер£дко су npi хом преселованј1 Ti-еуче л£т трајучем се медсебој пом£шала i та см4са разл1чшх илемен славјансгах ce i поднес јасно вш, на npiMip в Корушкој, кд§ влада мед посполтм лвудотвом наречје ту југославјанско, тамо ческому i тамо полвскому наречју јако подобно.
19.	C л o в е н ц i ce спомЈнјају i iMeH северно-занадне Kpajine в 1ндф. Слово к a н к a p 3na4i креч, (кречовшу, вапненшу, известБ = Kalkkonkretiorien. I в Словенгр 1мамо властно iMe Канкер =
КлкрА, i-'- словенско: K о к p a.
B санскр1тшчш$ знач!: к a p к a p a округлу тверду гмоту (громаду, Masse). 17) 1зходну страну горнве 1ндосдолше обдаја кре-40BiT0, ваннено горовје звано по санскрггскк K a p a к ору м. 18) Страбо спомЈдава в садајној Словешј1 р£ку : K a p к o p a c ,l9) ca-дајну Керку.
Птоломашс спомЈнја горовје керчов1то (ваннешкову) разпро-ст1рајуче ce западно од Керна (Корена, Wurzen) в Крајнској до Совчаве в Штајерској, које дбла сада медву мед Крајнској i Ко-рушкој iMeHeM Караванкас. СпомЈнја на iMe санскрјтсков 1ндф.
20.	В србднем ropoBji Пмалаје се најде горовје санскрјтст }меновано: Г a p г a p a , сада Гогра.20) — В Словенф јмамо то iMe јешче днешнм ден, i что je 0C06iT0 пам^тчгодно, не пославлБанјено, него управа no салскрггста, то je, iMe прастаре Beci бл130 словенске Горјце Г a p г a gaj mžcto словенскога iMeHa : Горгод a.
2T. B Пентшаб^ в 1ндц\ iMa рбку iMeHOBaHy no caHCKpiTCKi: B i н a c a что знач! iio н-бмечкк les^ellos; (no геленсм: ri<i>acic, тепер Eiax.)21) B Словенф мед цестама Љублваној i словенској Горицој ce i ноднес зове р$ка б'ттро текуча: B i п a в a. Je iMe is Lwje!
22.	AppiaH niine, да р$ка C i л a c i3Bipa i3 i3Bopa icTO тако 1менованога в liliji i цретече noKpajiHy Сманов no нкеј јменовану. Ta рЗжа je биа 1ндам намјлчгодна i npo то, что ce je o нвеј npi-пов^довала н+.ка света иршовЗ&дка, да на вод£ те рбке шчеса не нлава, него, да все потоне. To iMe ce јако често наскггне в ио-крајшах, кд-6 су Славјаш иреб1вал1, ал1 кд! јешче пребЈвају, на npiMŽp: Сшс, рбка в 1ндјј1; Сшс = Jaxaries , pf.ica на северној медв1 Apijane, садајиа р-Јша Cip дарја; Ci.iic р£ка TaHaic, садајш Дон; Селе!с р$ка блјзо Троје;22) в Словенф: Зјлва i Зипица, кдб npe6iBajy Зш>аш.
23.	В Пентшаб^ је стало не далеко од рЗже 1нда велшо мбсто Певкела (тепер зове се Пуквсш) в крајше Певкелској.23) —
") Lassen 1, 225. — 18) Lassen 1, 34. — 19) Страбо 314. — 20) Lassen 1, 56. — 21) AppiaH 1нд. 3. — 22) Appifiii 1нд. 6. Плшб, 18. (16). 6, 7. Отрабо 590. 587. 1лцаде 2, 838. - 23) Страбо 698. AppiaH 1нд. 1. Поход Алекс. 4, 22. 28,
В Словенф je рбздца Пiвка, a.ii Швтца, која тече по лбпом логу Швтчком i стермоглав1 се глобоко в скаловје славнознане постојнске јаме (Adelsberger Grotte). 1ме i3 1ндце!
24.	1ндос-рЈка cnpejiMe од 1зходне стране i3 берд Пмалајскк текуч1 невелш поток C в a н, в£роиодобно no CaHCKpiTCKi: C у в a н a, то je, рбка с летм дебром, с лбшм полбсјем, 24) Гелеш еу шсал1: Soanos. В Словенф iMa рЈку C a в i н у, која тече mžmo Целва i ce јзл1ва в Саву; Н£мш ју зову: San.
25.	Ha ту iндiчкy р£ку C в a tf ce спом£нјају i П o л б a к i iMajy4i в својеј землБ1 i р!ку C a н i mžcto : C a н o к. —
26.	I C e p б л б i ce спомбнјају 1ндуе, да су нбјх прародгселм в nepBix добах чловечанства, i то в доб£ железној тамо npe6iBa.ii. 1мају oHi намреч јако лвуботтну народну пбсен згодовшску o liliji. 25)_
Пр1метба. Серблв! iMajy нбктера шсмена нбјм властна осталјм Славјанам ненавадна, OHi намреч ставлвају тсме: и, намбсто рускога: н, чеекополБСкога у; онда м£сто хорватскога i словен-скога lj, пј, dj, tj ставлБају особ1та шсмена, овд£ се буду в тој iižcm ставиа mžcto ropi Јменоватх тсмен тсмена сл^деча: i, лб, нб, дб, тб, ктера ce iMajy тако Јзговарјап, како ирежде наведена сербска; само иодоба шемен се овд-ž спрембш, шкако пак јзговор народне nicHi.
Народна п i c е н сербска o I н д i j i.
Мш Боже! чуда велшога! Lii rpMi, ii ce землва тресе! 1л' удара море у брегове? HiTi rpMi, шт' ce землва тресе, тт' удара море у брегове, веч дцеле благо светстелБП Свет! Петар i CBeTi Нжола, свет1 Јован i свет1 Liija, i ca нв1ма CBeTi Пантелца; нб!м долаз1 блажена Mapija,
_ронј сузе шз бцело л1це.
Нву mi шта громовнш Liija: „Сестро наша, блажена Mapija! „каква Ti je голема неволБа, „те Ti рошш сузе од образа ?" Ал' roBopi блажена Mapija: „A мој брате, громовтк Liija! „како нечу сузе пролвеват!,
24) Lassen 1, 94. — 25) Вук ШтеФанов1Ч Карадж1Ч: Српске
иародне пјесме. У Бечу 2. стр. 1. под насловом не сц-бда нршладтм: Свеци благо дијеле.
„кад ja јдем i3 землве 1ндјце, „i3 1ндј1је \з землве ироклете? „У 1ндјф тешко безаконве: „не поштује младв1 старцега, „не слушају двеца родггелва: „род1телв! пород погазш, .,црн iM 6io образ на Д1вану „нред самцем Богом мтнцеи! „Кум свог кума на судове твера, „i доведе лажлв1ве свједоке „i без вјере i без чмте душе, „i оглоб! кума вјенчанога, „вјенчанога ijri крштенога, „а брат брата на мејдан заз1ва, „двевер снаш o срамот! рад1 ,,а брат сестру сестром не доз1ва. Нвој roBopi громовнж Liija: „Сејо наша, блажена Mapija! „утр1 сузе од бјјела лјца, ,.док Mi овдве благо нод'јел1МО, „от1тв чемо Богу на доване, „мсштвемо Бога icTiiiora, ,.нек нам даде клвуче од небеса, ,да удар1м' нечат на облаке, „да не иадне дажда 13 облака, „плаха дажда, нт роса rixa, „нт потву сјајна мјесечша, „да не падне за Tpi годашце; „да не род1 eino m uteiri ца, „Hi за цркву часна летурдвца." Кад то чула блажена Mapija, Утр сузе од буела Л1ца. Када свс1џ благо под'јел]"ше: Петар узе вшце i шешцу, i клвучеве од небеског царства; a Liija мунве i громове; Пантелца велше врутвше ; свет1 Јован кумство i браимство i крстове од часнога древа; a Школа воде i бродове; па одоше Богу на дiвaнe молше ce Tpi бјјела дана i Tpi тавне H04i без ирестанка, мсшше ce i умолше се: Бог jiM даде од небеса клвуче, затворше седмера небеса,
ударше нечат на облаке, те не паде дажда 13 облака, нлаха дажда, нт роса Tixa, iiir обасја сјајна мјссечша; i не род1 вшо ш шетца, Hi за цркву часна летурдвуа, пуно време за Tpi годипце; црна землва 1епуца од суше, в Hty ж1вј пропадаше двуд!; a Bor uycTi тешку болезанБу, болезаш.у страшну срдоболБу, те riosropi i старо i мдадо, i pacTaei i мiлo i драго. Што остало, то ce иокајало, господша Бога вјеровало: I остадае божј1 благословј, да не падне леда ш сшјега до један пут у годпи дана; како онда, тако i данаске. Боже мш, на свем тебе вала! што je бмо, вше да не буде!
Rusko narodno tovarišstvo „Ševčenka".
„Pravda" časopis maloruski izhadjajuči v Lvovž je prinesla v 21. svezku lšta 1873 vest važnu, ne samo za Maloruse, nego i za Slavjane v obče, da Malorusi v Galičinš osnovaju novo rusko narodno tovarišstvo, to je družbu pod imenem „Ševčenko", kteri je bil spisovatelj v jeziku maloruskom. Malorusi v Galičinč imaju uže od pred nšktere družbe za izdavanje knjig za priprosto, pospolito ljudstvo malorusko na primčr: družbe i časopise Meta, Večernice, Pravda, Prosvita i več jinih. Sklenili su sada nekteri iskreni rodoljubi i su osnovali družbu, ktera namerava izdavati na svčtlo i knjige za književne izobražene Maloruse. O tom čitamo v časopise „Pravda" med ostalim sledeču i gospodč čitateljam „Slavjana" zanimivu včst:
„Zasluga, da se je probudila narodnost i se razvila rusko-na-rodna družbena dčlateljnost, pripada naj več rusko-narodnim čas-nikam, kteri su se pojavljali od lčta 1862 imenno „Večernicam," „Metč" i Pravdš".
Od nekoliko lžt se je pojavil ješče jini dšlatelj, kteri je spolčil skoro vse sile narodne i je pomagal razvijati i izobraževati cčl narod. Te dšlatelj je tovarišstvo „Prosvita", ktero , dčlajuč tiho i neutrudljivo, je na svetlo izdalo za 5 lčt mnogo cčnih knjižek za prosti narod i za škole.
- » -
Med tčm se je razvil ruski narod v obče, i rusko narodno obščestvo posebno je postupovalo od dnu do dnu dalčje, i čto je zadostovalo njegovim potršbam včera, ne zadostuje več sada (ninš). „Prosvita" v istine može zadostiti pri svojej neprestano povečajučej se delateljnosti potršbam prostoga naroda i učeče se mladine, ale silno izobraženo rusko-narodno obščestvo ima takože svoje potržbe, kterim se ima takže zadovoljiti.
Zasada stoje za naše izobrazovano obščestvo na pčrvom mšstč pitanja narodna, slovstvena i jezikova i toljko na drugom inčstž je pitanje politično: to kaže Se, da potrebujemo kromč „Prosvite" ješče jednoga tovarišstva, ktero bi se zatiimalo tem, da bi pospešovalo i razvijalo slovstvo naše i jezik naš, ktero bi na svčtlo davalo časopise i knjige, uže ne, jako „Prosvita," za priprosti narod i za škole; ale posebno za izobrazovanu rusku gospodu.
Spoznavši potrčbu i važnost take slovstvene dčlateljnosti je nš-koliko naših rodoljubov ustanovilo novo tovarišstvo slovstveno (družbu literarnu), tovarišstvo imenem Ševčenka . . .
Da bi dosegli svoju namčru, su uznali osnovatelji toga tovarišstva jedno iz naj važnšjših sredstev založenje vlastne tiskarne, i to iz dvčh pričin, pervič, razumi se, da vlastna tiskarna dogotovi tovarišstvu vsako dčlo cčnšje, nego vsaka jina, ktera konečno nčkak dobiček jiskati mora, zato su si skoro vsake večje novine poskerbele vlastnu tiskarnu; drugič, jerbo jedina ruska (Stavropigijska) tiskarna v Lvovž, ačkoli velika i dobro uredjena uže sada ne zadostuje. Uže do sada su morali „Prosvita" i pojedini spisovatelji davati svoje knjige tiskat do drugih tiskarn, v kterih nekogda ni bilo niti dosta matric, niti dobrih sazečev ruskih; tšm bolje bi se okazal te nedostatek teper (sada), kada bi začelo zravno „Prosvite" ješče novo tovarišstvo imenem „Ševčenka" izdavati mnogo knjižek.
Založenju vlastne tiskarne ni bilo zaprek kromč značnoga stroška. Pa požertvovalnost nškterih naših izverstnih rodoljubov i pomoč obljubljena i od jinih stran je premagala i te zapreke i tiskarna tovarišstva pod imenem „Ševčenka" se otevre s novim lčtom (1874). Slava i čest tčm narodoljubam, kteri su značnimi žertvami ustanovili to veliko delo: jih požertvovanje ne bude mamo (zabadava, prazdno), nego prinese bogate plode cčlomu našemu narodu. I te narod ne pozabi njih zaslug, ale, doklč bude sam živ, bude hvaležno spomenjal se jih imena i jih bude pravil svojej dčtci od roda do roda."
Naj važnčjši točki v Štatutč „Ševčenka" ste perva i druga, kteri zanimate ne samo Maloruse, nego v obče Slavjane i glasi, kako slčdi:
„Tovarišstvo imenem Ševčenka v LvovS (Lemberg) namčrava vspomagati razvoj ruske (maloruske) slovesnosti.
Da bi se ta namčra dosegla, tovarišstvo:
Ustanovi vlastnu tiskarnu;
Izdajai zalaga knjige i časopise literarne i naučne."
Podpisani pod štatut su slčdeči gospodi:
„StefanKačala, poslanik sojma deželnoga i rade deržavne.
Mihael Dimet, tergovec i obivatelj mčsta Lvova.
Dr. Kornilij Suškevič, tajnik c. k. prokur. skarbu.
Dr. Omeljan Ogonovskij, c. k. profesor na vseučilišči.
Longin Lukaševič, upravitelj reprezent. zavarovalnice „Haia".
Mihailo Kossak, obivatelj mčsta Lvova.
Dr. Oleksander Ogonovskij, vrednik „Pravde".
Theofil Baranovskij, inženir assistent v videlč krajevom.
Julijan Romančuk, učitelj gimnasialni."
Knjige i časopisi, ktere namčrava na svčtlo izdavati tovarišstvo Sevčenka budu namčnjene izobraženim i književnim Malorusam i v obče prosvčtljenim Slavjanam i se budu nčkoliko razlikovale od knjig i časopisov maloruskih namenjenih samo priprostomu ljudstvu osobito v dvčh točkah, pervič, da budu časopisi i knjige obsegale predmete literarne i naučne prikladne ne samo književnim i obra-zovanim Malorusam, nego v obče Slavjanam kterogakolj narečja ali plemena: drugič, da budu spisane sicer jezikom maloruskim, pa obernjeno tako učeno — kako se obično reče, uzajemno — da budu ga dosta lehko ponimali i razumeli i ostali Slavjani.
Tako uzajemno spisovati je Slovencam i v obče latinice se slu-žečim Slavjanam mnogo težje nego Malorusam. Latinice služeči se Slavjani moraju, hoteči pisati po uzajemnu, teperv (še le) vaditi se cirilice; Malorusam je cirilica znana uže iz mlada, dalšje njih narečje, kako v obče ruščinu, ostali Slavjani dosta lehko ponimaju; provincialismi pako maloruski se budu v učenom maloruskom jeziku po malu i skoro nepremetno s obče slavjanskimi slovami i iz-razami izmenili, kada Malorusi s ostalimi narečjami, i slavjanski spisovatelji s ruščinoj bližje se upoznaju. V obče rečeno samo v jednoj jedinoj reči se maloruščina znatno razlikuje od ostalih slavjanskih narečij, i to tčm, da prečesto i proti slovoizpitu (etimologiji) stavlja samoglasnik i mčsto e, i mesto o na primčr: svit, did, pid, kinj, vin, mčsto: svčt, dčd, pod, konj, on . . .
Dokazati se sicer može svčditeljstvami, da je ta maloruska posebnost mčsto obče slavjanskoga o stavljati po maloruski i na primčr: krajina ravnih pilj, mesto ravnih polj — bila navadna uže blizo 700 I6t pred Hristom.
V knjigah i časopisah namčnjenih ljudstvu maloruskomu inogu te maloruske posebnosti se zaderžati, to ne bude zaderževalo niti mčšalo uzajemnost slavjansku: v literarnih i naučnih knjigah se pak vsilovno žada, da bi se v tčh slučajah upotrčboval glasnik 6 i o; i to jedino zato, jer tako piše daleko večja čast Slavjan, to je, njih blizo 65 milijonov, i pako v teh slučajah stavljaju jednom
•
Malorusi njih blizo 15 milijonov. Pa budi kako budi, Slavjani se radujemo Ičpomu napredku Malorusov, da su ustanovili tako važnu družbu s takoj uzvišenoj namšroj, na svetlo dajati ne samo knjige i časopise za prosto ljudstvo, nego i za obrazovane i učene Maloruse.
Serdečno jim želimo k tomu poduzetju naj bolji uspeh i napredek, čto je njim v dobiček, to služi i nam ostalim Slavjanam na korist i poljzu. Srečno!
Vprašanja.
9.	Ali se pri Vas ješče neti ali kuri kržs (zvečer 24. junija), kako se obhadja, s kterimi običajami i obredami? Kako se imenuje kraj, kdč se krčs neti, kuri? Kresišče? ali hom, hum, kepa, čepa, reber, gorica, gorka ali verh, ali ješče jinače ?
10.	Pri serbskih svatbah v Sremu se j igra i ples ketuša. Je to ples obredni? Kada i kako se j igra ketuša? Se li i pesni k ketušž poju ali ne?
11.	Ali zna narod v Vaših stranah imenem poimenovati nčke zvezde ali cšla zvžzdovja? Ali znadu ljudi v zvezdah pripovedovati i pripovedke ? Ktere ?
Odg-ovor na vprašanja „Slavjana".
Od g. Matija Sila iz Kodika v Istrč smo sprijeli sledeče pismo:
V 10. čisle „Slavjana" od leta 1873 vpitalo se je, kako zo-vemo lepo po slavjanski oni nastrojek muzikalni, koji je podoben na vzdol obernjenoj dlani, kojemu se pravi v ziljskoj doline orgelce. Na Krasu, kdč sem jaz doma v Povirji zvali su oni nastrojek „v e-dalice". Je li to izvirno slavjansko ime ne znam. Dan danes vedelic ovde ni več videti, pa starčjim mužem je ime ješče znano; jaz nisem poznal toga imena, moj otec pako, šestdesetietni muž, mi pravi, da v njegovoj mladosti je vsaki znal piskati na vedalice. Naredjali su jih sami iz terstike ali pa su je kupili na somnjah. Sada se na Krasu ne proda vaju več vedalice. Sada znadu nekoji mladiči muzicirati na dermonike, to je, harmonike; pastirji pako imaju svoje „piščalke" i r u 1 i c e" (frulice), oboje napravljaju iz terstike, ali pako iz bezgovine: piščalke se zamahom celim zamaši i zatvori, frulam pako se mesto zamaha stavi smet, tenka deščica, terskica na zgornjem konci, v kteroga se piska. Pa stari Slavjani su več od zdavna poznavali i upotrebovali kromč nastrojev piščalnih takže nastrojev struninih, na kterih su godli, to je sovsem gotovo; jerbo ime gudba, gudec pomeni to, čto muzika, muzik, je vzeto od glagolja guditi, gusti na gusle ... Po Krasu je bilo za mojih mladih dni ješče nekoliko guslarjev, gudc6v, beračev v staro-
narodnoj obleke, s klobukom maloga oglavja i širokoga obuda, oboka, širokih okrajev i dolgu suknju, nogovice modre. (Iz Goričkoga ješče prijdu nžkada taki slovenski gudci v Korušku, večjidčl triji skupa, jeden gude na guslah, drugi piska na klarinetu i tretji citra na slovenskih citrah, na kterih je več od sto jeklenih strun; ako se k tem muzikalnim nastrojem pridruži ješče bunka (Bassgeige), kako je bilo obče navadno v ziljskoj doline tfo blizo leta 1830, je to bila muzika slovenska narodna, jako blagozvučna.) Na mojem domu bil je sosed gudec: stari oče imel je gusli, mladi sin pa bunke. Kada sta strune ubirala, su s lukom pele gusli: Neža, Neža, Neža! bunke su se pako oglašale: Mohor, Mohor, Mohor! Potle sta ju pako skupa vrezala, to je, zamuzicirala: Mohor i Neža ferkata, miši v zid, babe v kot! Mohor pa Neža hopsasa! Toliko od muzike? —Dalje pa serdečno želim, da se naš Slavjan ukrepi i razširi vklub zaprekam, prepjatstvam i prekažkam. Mal si Slavjan, pa iz maloga izraste veliko; da se ljubav i bratinska sloga pospešujete med Slavjanami to je tvoja velika i krasna naloga. Ako se uzajemno približamo, . . . (Ovde je pristavil g. dopisovatelj istinitu, jako visprenu i visoku misel slavjansku i hristjansku, žal nam je, da ne možemo je semo postaviti.) У to sverhu Bog poinozi i izprosita sveta brata apostola Ciril i Metud!
Na zdravje, serdtčni pozdrav i na mnogaja leta veselje i vse dobro Vam želi
Matija Sila,
župnik v Rodiku v Istri.
Vredničtvo se prijazno zahvali za odgovor na uprašanje. V teh odgovorah se najdu ne redko jako doležite stvari v podobe sceia skromnoj, na primer: v odgovore g. dopisnika se javi scela. kako se kaže, nedoležito, ne važno slovo slovensko: hopsasa! Slo-vencam je to slovo častica govora nespremenljiva (Empfindungs-wort), več se Slovenci o tom slove ne spomenjaju, znadu samo reči: hojsa, hopsa! hojsa hopsasa! Važneje se to slovo uže kaže v bolgarščine! Tam to glasi: hojsa! hopsasa! hojsa! i ni več nespremenljiva častica, nego Hojsa je naj bujnčjši ples svate b n i, kteri se jigra, kada odideta od svatov o polnoči ženin i nevesta spat. Hojsa bi se po nemečko moglo reči der frohlichste bolgarische Hochzeitstanz.
Listnica vredničtva. G. S. M. v V. Pesen i odgovor v prihodnjem čisle. — G. G. K. v M. Popis jiger itd. smo sprijeli. — SI. Slovanskoj Besedi v G. Cislo 1. drugič poslali. — SI. akad. spolku v V. Zahvalimo m poslann knjižicu — ju budemo upotrčbili.
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovce.