KRALI EVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 11 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Decembra 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8511
Lorentz Rudolf, izdavač, Berlin—Charlottenburg, Nemačka.
Knjiga sa geografskom kartom.
Prijava od 8 septembra 1930.	Važi od 1 marta 1931.
Traženo pravo prvenstva od 21 septembra 1929 (Nemačka).
Pronalazak se odnosi na poboljšanje o-nih poznatih knjiga sa geografskom kartom, kod kojih se pojedine karte sastoje iz polja jedne velike, podeljene geografske karte. Ove knjige upotrebljavaju se kod automobilskih vožnji, putovanja, traženja puteva i mesta i t. sl. Sledečim objašnjenjima uzela je kao osnov i kao primer jedna knjiga sa geografskom kartom, koja se upotrebljava prilikom automobilskih vožnji. Raspodelji-vanje velike geografske karte vrši se kao što je uobičajeno u smeru sever-jug i za-pad-istok. Kao podužni smer polja izabran je celishodno smer sever-jug.
Predlagana je već više puta ova vrsta knjige sa geografskom kartom, kcd kojih je pomoću odgovarajućeg postavljanja jednog polja pored drugog, omogućen prelaz sa jednog polja na susedno polje bez prekida, tako da se jedan put ili t. si. može pratiti i preko ruba jednog polja na susedno polje. Kod ovih izvođenja upotrebljene su karte koje su sastavljene iz pojedinih polja postavljenih jedno pored drugog u o-bliku cik-cak (na način Leporello Aiben). Ova vrsta knjiga sa geografskom kartom vrlo je osetljiva u upotrebi, pa je primeri-ce za upotrebu u brzo vozečim automobilima ili t. si. radi toga nezgodne, što se ceo cik cak sklop može razvući pa je onda vrlo teško da se karta ponove sklopi u cik-cak oblik; ovo sklapanje povlači za sobom obično i oštećenje karte.
U smislu ovog pronalaska otklanjaju se
pomenuti nedostatci. Svaka podeljena karta sastoji se u osnovi iz jednog jedinog lista. Ovaj list podeljen je naizmenično prema određenom redu, celishodno u dve vezane sveske u obliku knjige, či(i su stražnji poklopci međusobno tako spojeni, da se svaka knjiga može preklapati ili okretati oko leve, već i oko desne ivice druge knjige.
Da bi se knjige i u slobodnoj ruci uvek mogle postavljati jedna prema drugoj u ispravni položaj, i da bi se omogućilo lako pomeranje (premeštanje) ovih knjiga, predviđeno je sledeče uređenje: Kad se ceo sklop nalazi u zatvorenom stanju leže obe knjige jedna na drugoj i to sa svojim stražnjim poklopcima, između kojih se nalazi jedan ravno postavljeni most (veza) koji se proteže od jedne knjige do druge, tako da je on jednim svojim rubom vezan na zglob sa desnom, pod pravim uglom na poleđinu knjige protežućim se rubom a njegov suprotni rub obrazuje zglob, gledajući od zadi sa levim rubom druge knjige. Na taj način nalaze se knjige međusobno uvek u prinudnom i ispravnom položaju a rukovalac može u slobodnoj ruci preklopiti drugu knjigu sad levo, sad desno, prema prvoj knjizi, već prema potrebnoj vezi sa susednim poljem. Obično se bez teškoća upotrebljava karta koja je baš potrebna, a tek pošto se približava prelazu na susedno polje, preklopi se karta na levo ili na desno.
Radi dužeg trajanja i da bi se sprečilo poškođenjeodklopljenog prednjeg poklopca,
Din. 15.
pojačaju se ceiishodno stražnji poklopci a ova pojačanja produže se za nekoliko centimetara preko poleđine obih knjiga, tako da se obrazuje oslonci, na kojima počivaju prednji poklopci u otvorenom stanju. Tako isto produženi su stražnji poklopci za nekoliko centimetara na rubovima knjiga, koji se nalaze nasuprot od poleđine knjiga; ovi produžeci služe za držanje. Pome-nuli most spaja poklopac na celoj dužini pojačanja,
Na ovaj način je moguće da se karte, bez prekida upotrebljavaju u jednom geografskom pravcu, na pr. u pravcu zapad-istok. Odgovarajućim izvođenjem svake od obih knjiga može se postići i upotreba u kojem god drugom pravcu, na pr. u pravcu sever jug. U slučaju da sastavljanje karte postane usled toga suviše komplikovano, može se upotreba karte u drugim pravcima (na pr. u pravcu sever-jug) olakšati o-znakama na rubovima polja koje (oznake) upozoravaju na odgovarajuću susednu kartu. Konačno, naročito obeleževanje karte, na pr. oznakom kombinovanom od slova ili brojeva, omogućava da se napamet bez naročitih pomoćnih sredstava odredi pripadajuća susedna karta.
Na nacrtu pokazan je jedan primerični oblik izvođenja zamisli pronalaska. Slika 1 pokazuje raspodelu jedne velike geograf ske karte i način označavanja polja odu. karte kao i oblik ovih karata, čija je dužina jednaka dvostrukoj širini; podužna os ovih karata leži u pravcu sever-jug. Karte reda sever-jug, 1, 3 i 5 vezane su u jednoj knjizi c; a redovi 2, 4 i 6 u drugoj knjizi d; poleđina knjiga položena je u pravcu zapad-istok. Red karata u obim ovako sastavljenim knjigama je ovaj:
Al, A3, A5, BI, ВЗ, B5, Cl, СЗ, C5, Dl, D3, D5
odnos. A2, A4, A6, B2, B4, B6, C2, C4, C6, D2, D4, 46
Ovim redom oznaka pojedinih karata ima rukovalac knjige mogućnost da zapamti međusobni položaj položaj pojedinih karata, kao što to rade igrači šaha; rukovalac može bez daljnjega odrediti priključna polja (susedna polja) j priključne karte (susedne karte) pri čemu su karte sa neparnim brojevima povezane u knjizi c, a one sa parnim brojevima u drugoj knjizi d. Slika 5 je perspektivni izgled. Stražnji poklopci obih knjiga c i d pojačani su pločama a i b, a ove strče za nekoliko centimetara, dole i gore preko rubova, koji su suprotni poleđini knjiga, pri čemu gornji strčeći đe-lovi služe kao oslonac da bi sprečili oštećenje gornjeg poklopca pri preklapanju, koji se preklapa od dole na gore — a do-
nji strčeći delovi služe za držanje celog sklopa. Pojačani i produženi stražnji poklopci spojeni su međusobno mostom e tako, da ovaj spaja na zglob jednim svojim rubom rub/knjige c, a drugim, suprotni rub g knjige d. Na taj način može se knjiga d preklapati s jedne strane oko zgloba g, a s druge oko zgloba / t. j. knjiga d može se prema knjizi c preklapati jedanput levo drugi put desne, pri čemu most e uvek ravno naleže na jednu od obih knjiga. Obe knjige su osim toga uvek jedna prema drugoj u prinudnom ispravnom položaju. U stanju mirovanja naležu obe knjige, jedna na drugu svojim stražnjim stranama aode-Ijene su međusobno jedino ravno naležu-ćim mostom e. Slika 2, 3 i 4 pokazuju pogled od gore pogled sa strane i pogled spreda zatvorenih knjiga dakle pre njihove upotrebe.
SI. 6 pokazuje knjigu sa geografskom kartom u upotrebi; obe knjige preklopljene su od dole na gore i to primerice za upotrebu pri prelazu sa karte ВЗ na kartu B4. a i b pokazuju pojačane ploče — ispod b naleže most e ravno na b —, c i of su obe knjige, a Л su polja, koja se pojavljuju dvostruko, i je traka registra, na koju su u pravljeni znaci k. Kad je za vreme upotrebe izvršen prelaz sa ВЗ na B4, onda rukovalac preklopi knjigu c iza knjige d, tako da može bez teškoća držati otvorenu samo knjigu d. (vidi si. 7). Pratili rukovalac sada put u pravcu juga on otvori priključnu kartu (C4) čim je došao u zonu b, koja se ponavlja na priključnoj karti (C4), tako da se priključak može nači vrlo lako. Da je (C4) pripadajuća priključna karta, vidi se bez daljnjega iz znaka k koji na donjem kraju karte d pokazuje na C4 (vidi si. 7). Smer vožnje neka ide dalje prema jugu, pa neka onda uzme pravac na istok, tako da se mora upotrebiti karta list C5, Rukovalac preklopi sada knjigu c, koja je kao što se vidi iz si. 7 postavljena iza knjige cf — na desno i otvori u njoj kartu C5; na taj način otvoren je priklučak (vidi si. 8). U smeru vožnje istok-zapad, postupa rukovalac sa knjigom obrnuto.
Pronalazak se ne ograničava na ovde detaljno opisani primer izvođenja, već o-buhvata i sve izmene log izvođenja. Knjiga sa geografskom kartom može bili i lako izvedena, da se karte otvaraju u smeru zapad-istok, a pored sebe da leže u smeru sever-jug. Osim toga može se izvesti i raspodela na četiri dela u mestu do sada opisane raspodele na dva deja, a time i u-ređaj prema kom karte leže u oba smera jedne pored drugih pri čemu se mogu me njati njihova mesta.
Patentni zahtevi:
1.	Knjiga sa geografskom kartom, koja sadrži pojedinačne karte, koje se mogu složiti, naznačena time, što su pod pravim u-glom jedna prema drugima stojeći preseči jedne velike geografske karte, koji obrazuju pojedinačne listove, podeljeni naizme-nično, prema određenom redu, u dva dela, od kojih je svak za sebe povezan u jednu knjigu čiji su stražnji poklopci međusobno tako spojeni, da se svaka knjiga može o-kretati odn. preklapati ne samo oko levog, već i oko desnog ruba druge knjige.
2.	Knjiga sa geografskom kartom, prema zahtevu 1, naznačena time, što je između stražnjih poklopaca obih knjiga smešten ravno naležući most (veza) koji vodi od jedne knjige ka drugoj, na taj način, što spaja na zglob svojim desnim rubom rub
jedne knjige, koji se proteže pod pravim uglom na poleđinu knjige sa njenim nasuprot ležečim levim rubom druge knjige, ako se na tu knjigu gleda sa stražnje strane.
3.	Knjiga sa geografskom kartom prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što su pojačanja stražnjih poklopaca obih knjiga produžena nešto preko poleđine knjiga i preko njima nasuprot ležečih rubova knjiga tako, da ovi produžeci sprečavaju s jedne strane oštećenje preklopljenih prednjih poklopaca, a s druge strane obrazuju držak za držanje celog sklopa.
4.	Knjiga sa geografskom kartom prema zahtevu 1 ili 2 i 3, naznačena time. Što su iznad inače poznate trake registra, na rubovima karte, predviđeni znaci, koji upozoravaju na priključne karte odn. na njihove trake registra.
1	2 ö **	5	<5
Љ Mcrgde- dtjrgr	Дг Aeuou	љ /uoiev- Uf0/lt	Д* it/Abcn	Д5 C'ofifa	Љ Crwo
Bi //li/M- öo/y	Вг Je/piig	Bö Ox/xrh	Be 'Jhjden	Bs	Be tml/i
Cl //o/	Сг Örtrfi/l	Cö faxten	Ce	Cö trag	Cs №"?{/*>. gnt/i
I)l Qmbirg	Zž? Ei/ат	Њ ft/sen	Њ ffo/ryf- IOV	Zh Je/xm	Jh firtyov
c* c e
?
<Z-£
iHi...
iiii..
^	'i,- ,/
'L a
cV\ lii1'
ii
!l‘
/«'	l(;|
|•••'ч!l]|ll 111 m*


*

■- • ♦ ' : ■ ' ' • • ■' '





■ - . • . '-V

• *
'
, ■■■■	4.	,•
4r'
■

					
			. ... ^		
				v’ ^v.!	! ^ 1
					
					
..
.V


■; v\

k'’


'J
■
..vi,	,;v.\ '

"	'V,
<
L
I • ■■■.. ■
'V.;.:'	'•

v
^4
:"v’r
A
v • ■.

■Л


' > Л "\
i

■l.

: ;
•'	. .. ; v
f. t
•J ■	■

: V 4 J Л


;;

V .. r?'
i ■

■ » v
: ;




. * .......................