KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
ODDAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 47 (8)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14740
»Ardeltwerke«, Eberswalde Nemačka.
Stmpainjski prencjsni mehainiziaim koji sc sastoji iz zmpčanika, za motorna vozila. Prijava od 24 decembra 1937.	Važi od 1 septembra 1938.
Pronalazak se odnosi na naročito izvođenje stupanskoig prenos nog mehanizma, kojii se sastoji iz zupčanika, za motorna vozila svih vrsta. Pri tome je u pitanju prenosni mehanizam sa trajno u zahvatu nalazećim se zupčanicima, kod kojeg se prenosni odnos između motor ove osovine i pogonske osovine menja upravljanjem spojnika, koji pojedine zupčanike vezuju sa odgovarajućim osovinama. Pri tome treba da se postigne cilj, da se pri prelazu od jednog stupnja hoda ka drugome ne vrši nikakav prekid prenošenja snage između motora i pogonskih osovina voizila.
Kod ovog pronalaska se izvesnim brojem međusobno u vezi na lazečih se mera ostvaruje konstruktivno naročito jednostavan, u radu siguran i bez smetnji radeći prenosni mehanizam pomenute vrste. Mere se odnose uglavnom ma konstruktivno izvođenje upotrebljenih spojnika 1 na odgovarajuće krmilne uređaje, dok ostalo izvođenje ipreniosnog mehanizma odgovara poznatim izvođenjima ovih.
Kad u prenosnem mehanizmu ne treba da se prekine prenošenje snage, što znači, da se kod menjanja stupnja hoda mora prvo izvesti nameravana nova veza zupčanika i da se tada, čim su novo uključeni zupčanici, preuzeli prenošenje snage, odmah mora automatski prekinuti ranija veza. Dakle postoji u toliko naročita teškoća, što pri početku promene stupamjskog hoda mora biti uključen spojnik između dva dela, koji međusobno imaju razliku u broju obrtaja. Ovde postojeće teškoće se po pronalasku otklanjaju time, što se kao spojnici upotrebljuju spojnici na trenje sa iz-
vesnim brojem između .spajajućih se delo-va nalazećih se čeličnih lamela. Čelične se lamele kreću u uljanom kupatilu, tako, da se izbegava javljanje ribanja na tairućim se površinama. Osobine trenja tarućih se površina dakle za vreme pogona ne izlažu nikakvoj promeni i time se postiže potrebna radna sigurnost. Kod procesa spajanja se najpre za izvesno kratko vreme javlja klizanje tarućih se površina jedne po dru goj, dok oba dela spojnika ne dobiju istu brzinu obrtanja. Pri tome uključivanje spojnika ne srne da se izvodi naglo, već se mora pre duzi mati postepeno, i u ovom je cilju izvestan broj čeličnih lamela ili sve lamele izveden sa krivim površinama i ove su tako raspoređene, da se pri ubacivanju spojnika postupno mora savlađivati opru-žna snaga krivih površina. Na ovaj je način uz obezbedenje radne sigurnosti moguće i pri punoj slobodi sučeljavanja, da se na kakvom motornom vozilu ostvari spoj između delova koji se kreću nejednakom brzinom, čelične lamele pri tome leže između dva pritiskujuća teta koja se mogu međusobno u aksijalnom pravcu pomerati; ako se ova pritiskujuća tela kreću jedno prema drugome, to se uspostavlja veza spojnika, a ako se pritiskujuća tela razmiču, tada nastaje prekid spoja-. Odgovarajući cilju pronalaska mora spojnik biti tako udešen, da se prekid spoja može automatski vršiti, čim je izvršeno uključivanje jednog .spojnika u višem stupnju hoda. U ovom je cilju kretanje pritiskujućib tela dovedeno u zavisnost od pravca svagda prenošenog obrtnog kretanja, pri čemu je jedno od pritiskujućih tela vezano sa ka-
Din. 35.—
k. v oto zavrtanjskom lozom, pomoću koje se vrši prenošenje snage. Ova zavrtanjska loza održava spojnik dotle zatvorenim, dok se ne uključi viši stupanj hoda i dok ovaj novi stupanj hoda ne preuzme prenošenje snage. Kad se izvrši prenošenje snage u novom ■ stupnju hoda, to se u prethodno u radu naiazećem se spojniku pogonjeni deo hrže o'brće no do sada; on dakle gubi osobinu da bude pogonjen i i saim postaje pogonski deo. Time se menja smer pravac obrtnog kretanja prenošenog po zavrtanj-skoj lozi i zavrtanj se ne može više starati za zatvaranje spojnika, već otvara automatski spojnik u trenutku, kad je spojnik višeg stupnja hoda preuzeo prenošenje snage. Nameravani se cilj adkle potpuno postiže navedenim rasporedom.
Pomeranje oba pritiskujuća tete kakvog spojnika međusobno mora pri tome još da se nalazi pod uticajem kakvog krmila kojim se upravlja spol ja, da bi se spojnici mogli stavljati u dejstvo jedan za drugim. Ovaj krmilni uređaj mora pri tome biti tako izveden, da se pri promemi stupnja hoda najpre dovodi u zatvarajući poilo-žaj spojnik koji treba da ise uključi, a tek zatim da se spojnik koji je do tada bio u dejstvu dovede u isključeni položaj, pošto je već pre toga automatski dejistvujućim uređajem bio oslobođen u pravom trenutku.
Predmet pronalaska je pokazan na priloženom nacrtu na nekolikim oblicima izvođenja, kod kojih su spojnici i odgovarajući upravljajući uređaji izvedeni na do sada opisani način. Slike služe dakle za bliže objašnjenje pronalaska i pokazuju jednovremeno dakle detalje pronalaska i koristi koje su u vezi sa pronalaskom.
Sl. 1 pokazuje presek kroz kutiju a mehanizma sa u njoj postavljenim osovinama i zupčanicima i sa krmilnim uređajem koji je potreban za rukovanje spojnicima koji su postavljeni na zupčanicima. Osovina b je vezana sa motorom, dakle pogonska osovina premosnog imehanizma, a1 osovina c je vezana sa pogonskim toč-kovima vozila, dakle pogonjena osovina prenosnog mehanizma. Prvi stupanj hoda sc obrazuje pomoću zupčanika d i e, od kojih je zupčanik d čvrsto vezan sa oso-vinom b a zupčanik e se može pomoću spojnika E vezati sa osovinom c. Drugi stupanj hoda se obrazuje pomoću zupčanika f i g, od kojih se zupčanik f može čvrsto vezati sa osovinom b a zupčanik g pomoću spojnika G sa osovinom c. Treći stupanj hoda se obrazuje pomoću zupčanika h i i, od kojih se zupčanik h može vezati sa osovinom b pomoću spojnika. H a zupčanik i je čvrsto vezan sa osovinom c.
Za upravljanje tri spojnika služi ručni točak A, kojim se pogoni upravljajiuća osovina B. Na ovoj upravijajućoj se osovini nalaze obe krivinske vodilje C i D, od kojih vodilja C stavlja u dejstvo spojnik G preko upravljajuće poluge F a krivinska vodilja D stavlja u dejstvo oba spojnika E i H preko upravljajuće poluge I. Oba su spojnika, E i G izvedena na isti način i po pronalasku su snabdevena uređajima za automatsko isključivanje pod uticajem smera obrtnog kretanja koje se svagda prenosi u spojniku, dok je spojnik H jedino izveden kao jednostavni uključim spojnik. Pošto kod spojnika maksimalnog stupnja hoda ne može mastupiti slučaj, da se uključuje još viši stupanj hoda, to nadime nije neminovno potrebno, da se i kod ovog spojnika predvidi automatski uređaj za isključivanje. U odnosu na izvođenje lamela mora svakako i spojnik najvišeg stupnja hoda, pošto 1 ovaj spojnik pri u-ključivanju vezuje međusobno delove sa različito velikom brzinom obrtanja.
Pošto su oba spojnika G i E međusobno jednaka, to je za potrebno objašnjenje dovoljan opis jednoga spojnika G. Slobodno na osovini c. obrćući se zupčanik g je vezan as čaurom k, koja na svojoj spoljnoj strani nosi veoma strmu zavrtanjslku lozu sa više hodova. Po ovoj zavrtanjskoj lozi se kreće telo m, koje kao navrtka obuhvata čauru k. Telo m je pomeri javo na zavr-tanj'skoj lozi između dva oslonca, tako, da se telo m, u odnosu prema čauri k može pomerati u aksijalnom pravcu uz jednovremeno obrtanje za izvestain određeni deo. Telo m nosi ne samo spoljne lamele spojnika sa lamelama na trenje, nego jednovremeno i služi kao desno pritiskujuće telo za stiskanje svežnja lamela. Njegovo je aksijalmo kretanje tako odmereno, da je spojnik potpuno uključen, kad se on nalazi u svom levom krajnjem položaju, i da je spojnik potpuno oslobođen, kad se on nalazi u svom desnom krajnjem položaju, pod pretpostavkom, da je pritiskujuće telo n pomoću poluge P uvedeno u uključni položaj spojnika-. Pritiskujuće telo n klizi slobodno obrtno po čauri o i nosi prstenasti žljeb, u koji svojim viljuškastim krajem zahvata poluga F koja se može klatiji-vo pomerati oko nepomične tačke. K. Čau-ra o je čvrsto vezana sa osovinom c i nosi unutrašnje lamele spojnika sa lamelama. Dejstvo pokazanog mehanizma zavisi ne samo, bd načina izvođenja upotrebi jenih spojnika, nego i još dopunski od načina izvođenja uključnih uređaja za spojnike, dakle od izvođenja obe krivinske vodilje C i D na upravijajućoj osovini B. Upravljajuće krivulje obe ove vodilje su stoga de-
taljno pokazane na sl. 2 i to u vidu izgleda razvijenih površina oba cilindrična te-la C 'i D.
Iz oblika obe upravljajuče krivulje se dohija sledeči način dejstva uključnog uređaja j spojnika. U nultom položaju (na donjoj ivici sil. 2) su upravljajuće krivulje tako raspoređene, da su svi spojnici popu-šteni; Poluga, F dakle drži pritisku juče telo n spojnika Q u njegovom krajnjem položaju tako, da lamele ne mogu biti izložene nikakvom pritisku, čak i kad bi se telo m trebalo da nalazi u svom levom graničnom položaju; poluga 1 se jednovre-rneno kreće u svoj srednji položaj, u kojem kako spojnik E tako i spojnik H ostaje neminovno otvoren. U mehanizmu dakle n'ajpre ne postoji nikakva veza za prenošenje snage između osovina b i c. Ako se zatim upravljajuća osovina obrne za 90°, to poluga F ostaje u svom položaju, a poluga 1 se svojim gornjim krajem pritiskuje na levo, i pri tome se spojnik E dovodi u uključni položaj, pošto se poluga I obrće oko nepomične obrtne tačke L. Time je uključen prvi hod, zupčanici d i e prenose dakle snagu između osovina b i c, pri čemu zavrtanjsika loza na zupčaniku e održava spojnik zatvorenim. Opruge p, koje sa malom snagom dčluju u pravcu hoda zavrtan jske loze, obezbeđuju u svakom slučaju pravilno1 dejstvo.
Pri daljem obrtanju glavne upravlja-juće osovine B se najpre pri obrtanju za 45w poluga F kreće u smeru uključivanja spojnika G '(drugi hod) dok spojnik E najpre ostaje još uključen. Pri zatvaranju spojnika G preuzimaju to,okovi f i g prenošenje snage, i time se osovina c obrće brže no zupčanik e. Sa osovinom c obrćući se unutrašnji nosilac lamela (spojnika E našrafljuje stoga navrtku na čauru točka e na desno i time rasterećuje lamele spojnika E od svakog pritiska; spojnik E se dakle automatski otvara, čim je spojnik G preuzeo prenošenje snage. Time je proime-na stupnja hoda izvršena bez svakog prekida prenošenja snage. Dakle na prenos-nom mehanizmu ne postoji nikakav glavni spojnik, koji bi morao biti isključen pri prameni stupnja boda. Proces donosi pri tome sobom to, da se spojnik C uključuje, ako se osovina c koja je pogonjena preko točk ova d i e obrće lakše no zupčanik g. Za bez udara, meko uključivanje se pri tome stara naročito izvođenje spojnika, kod kojeg ise sile trenja na lamelama postupno povećavaju na željenu konačnu vrednost. Naročito sredstvo za ovaj cilj je upotreba elastičnih čeličnih lamela kao što su naročito one predstavljene na si. 3. SI. 3 pokazuje .unutrašnju lamelu u izgledu i po-
prečnom preseku u stanju pri rasterećenom, dakle otvorenom spojniku. Pod pritiskom presujućih tala lamela tada pod elastičnim savijanjem zauzimaju ravan oblik. Nameravani se cilj već postiže, ako samo jedan deo lamela ima iskrivljene površine, dakle na primer unutrašnje lamele, dok spoljne lamele mogu biti izvedene ravnim, kao što je potkazano na si. 1.
Kad je opisani proces automatskog otvaranja spojnika E izveden, što zahteva samo nekoliko trenutaka, može ufcljuona osovina B biti kretana za daljih 45° u miran položaj koji je predviđen za drugi stupanj hoda, u kojem poluga F ostaje u u-ključnom položaju, dok se poluga 1 vraća u srednji položaj.
Dalje uključivanje od drugog stupnja hoda ka trećem se vrši na tačno odgovarajući način. Najpre ostaje pri daljem obrtanju glavne upravljajuće osovine B spojnik G uključen, i dopunski se takođe još uključuje i spojnik H, pri čemu se poluga I na svome gornjem kraju potiskuje u desno. Pri tome se vrši automatsko isključivanje spojnika G kretanjem zavrtanjske navrtke ni po strmoj zavrtanjslkoj lozi ča-ure k. Pri Obrtanju za daljih 45° ostaje spojnik H (treći hod, veza pomoću zupčanika h, i) uključen, i poluga F se vraća u isključni položaj. Pošto se krivulje na krivinskim koturima C i D pružaju po ćelom obim u, to može da se od trećeg stupnja hoda vrši ili dalje uključivanje u izlazni nulti položaj ili povratno uključivanje na niži stupanj hoda.
Pri uključivanju unazad je proces sledeči. Ako se glavna upravljajuća Osovina najpre iz položaja III dovede u međupolo-žaj ll/III, to su spojnici G i H jednovreme-no uključeni; ali sa time nije vezana nikakva prom em a hoda, jer pri jednovreme-nom uključivanju oba ova spojnika ostaje uvek spojnik H koji prenosi snagu. Tek pri daljem uključivanju u položaj II se spojnik H isključuje pomoću poluge I, i time se sipojnik G prinuđuje, da preuzme prenošenje snage. Između uključivanja ma-pred i uključivanja nazad postoji 'dakle u toliko razlika, što se pri uključivanju na-pred stupanjska promena vrši u prvoj polovini kretanja automatskim isključivanjem dosadašnje veze, a pri uključivanju unazad pak pramena stupnja u drugoj polovini kretanja pomoću isključenja dosadašnje veze upravljane uključnom osovinom. U oba slučaja ne nastaje nikakvo prekidanje prenošenja sile.
Na si. 4 je pokazan izmen jeni oblik izvođenja predmeta pronalaska. Prenosni mehanizam se u svima đeloviima podudara sa predstavljanjem prema sl. 1, razlika
je jedino u izvođenju glavne upravljajuće osovine B. Na si. 4 su ovde pokazani nekoliki uređaji, koji u svojoj celini moigu biti označeni kao blokirajući uređaj. Uređaj služi naime za izvođenje jake veze između osovina b i c, kod koje se i od osovine c mogu sile prenositi na osovinu b. Ovaj slučaj nastupa tada, kad se kod voženja nizbrdo motor treba da upotrebi kao kočnica. Ako je na primer spojnik G uključen prema sl. 1, to bi se deo m takođe po'-merao u levo i spojnik bi se oslobodio, ako se pri voženju nizbrdo vozilo kreće brže, no što to odgovara pogonu motorom; kočenje motorom bi dakle bilo nemoguće. Ali je bez daljeg moguće, da se pomoću ma si. 4 pokazanog dopunskog uređaja izvede kočenje vozila pomoću motora. U ovom se cilju, upravljajuća osovina B može u pravcu svoje ose pomerati za iz-vestan određenim osloncima ograničeni deo. U normalnom radu se osovina B drži pomoću opruge q u svome desnom krajnjem položaju; položaj upravijajućih krivulja C i D pirema spojnicima odgovara tada položaju pirema sl. 1 i pogon mehanizma se može izvoditi na već opisani način. Ali se dopunski može prenosni mehanizam joiš uticati pomoću ručne poluge M. Poluga se nalazi pod dejstvom kakve jake opruge O, koja pak pri normalnom radu ne vrši nikakvo dejstvo, jer se poluga M čvrsto drži u svome položaju pomoću uređaja N za zapiranje. Ako se uređaj N za zapiranje oslobodi rukom, to poluga M pod dejstvom naponske snage opruge O vrši pritisak na osovinu B i teži da ovu osovinu B pomeri u levo.
Kod na si. 4 pokazanog oblika izvođenja se od izvođenja prema sl. 1 malo razlikuje ne samo ležišno postavljanje osovine B, nego i oblik upravljajućih krivulja C i D. Na si. 5 je stoga oblik upravljajočih krivulja za si. 4 pokazan izgledom razvijene površine tela C i D. Jedina, razlika u odnosu prema si. 2 sastoji se u tome, što je svaka od obe upravljajuće krivulje još snabdevena bočnim udubljenjem r.
Iz opisanog načina izvođenja se dodija sledeči način dejstva. Ako je Uključen na primer stupanj I hoda, dakle spojnik E, to može zapirač N biti oslobođen na poluzi M i time se spojniku E oduzima mogućnost, da deluje kao spojnik sa praznim hodam. Dokle god je vozilo pogonjeno motorom položaj delava prenosng mehaniizima se pri tame ne menja, ali ako se na primer na strmom putu vozilo kreće brže. no motor, to se deo m u spojniku E pomera u desno, ali jednovremeno slednje deo n o-vog spojnika pod dejstvom opruge O, spojnik ostaje dakle zatvoren i može sile
koje se dobijaju od vozila prenositi od osovine c na motoirovu visinu b. Motor može dakle biti upotrebljen i kao kočnica. Pomeranje dela n se pri tome vrši, time, što se cela upravljajuća osovina B ptomera u levo. Ali ovo kretanje deiujie jedino na spojnik E, i ostaje bez ikakvog uticaja na spojnik G, jer !se vodilj.no telo pri uključenom hodu I tako nalazi na poluzi F, da pri pomeranju osovine B u levo može ući u udubljenje r vodiiljmog žljeba u telu C. Time je jednovremeno osovina B spre-čena u obrtanju ručnim točkom A; dalje uključivanje uključenog stupnja hoda na kakav drugi stupanj hoda može dakle da se izvede samo tako, kad se blokiirajiuća poluga M rukom nasuprot snazi opruge 0 pritiska u položaj koji je pokazan na slici 4 i ovde se osigurava pomoću zapirača N, i kad tome odgovarajući osovina B opet pod dejstvom snage opruge q bude vraćena nazad u početni položaj. Blokiranje može biti predu-zimano ne samo pri prvom hodu (spojnik E), nego i na potpuno odgovarajući način pri daljem stupnju hoda (spojnik C). Kod poimaranja osovine B u levo tada nastupa naknadno pomeranje dela n u spojnik G, dok poluga I zadržava svoj položaj nepro-menjen usled udubljenja r u telu D. Kod pokazanog primera nije predviđen blokirajući uređaj za maksi,malini .stupanj hoda, pošto kod Odgovarajućeg spojnika H ne postoji nikakav uređaj, koji bi mogao delovati kao uređaj za prazan hod.
Da bi se prinudno obezbeđio pravilan položaj uprav,ljajućih poluga F i I u udu-bljenjjima r upravljajućih tela C i D, na obema ovim polugama su još postavljene opruge P.
Mora još naročito biti ukazano na to, da pronalazak nije ograničen na pokazane primere izvođenja. Pronalzak može naime bez daljeg biti upotrebljen na proizvoljnim prenosnim mehanizmima drugog izvođenja i rasporeda, na primer na prenosnim mehanizmima sa više od tri spojnika hoda.
1 za naročito upravljanje spojnika kod opisa primera navedena sredstva mogu, a da se time ne izmeni osnovna misao pronalaska, biti zamenjena drugim sredstvima sa istim dejstvom. Naročito je takođe bez daljeg moguće, da se čisto mehaničkai sredstva za rukovanje spojnicima zamene sredstvima, kod kojih za uključivanje spojnika služe naročite pomoćne sile, kao gas pod pritiskom, tečnost pod dri tiskam ili elektricitet.
Na si. 6 do 8 je dat još jed in dalji primer izvođenja misli pronalaska, kod kojeg su mehanički pogoni dosadašnjih primera zamenjeni električnim pogonima, da bi se
pokazalo, da se ipotpuno isto dejstvo može postići ma jednositavan način d isa ovim sredstvima. Sl. 6 polka,zuje presek preno-sno'g mehanizima. Sl. 7 pokazuje jedan detalj u uvećanoj razmeri a si. 8 pokazuje šemu vezivanja električnih sprevodnika. Radi jednostavnosti je koid ,sl. 6 izabran i pokazan isti raspored osovina, zupčanika i spojnika, kao kod dosadašnjih oblika izvođenja prema sl. 1 i si. 4, i takode su iste oznake upotrebljene za deloive iste vrste. U pitanju je dakle prenosni mehanizam sa tri stupnja, kod kojeg se prvi stupanj hoda može uključivati pomoću spojnika E, drugi stupanj koda pomoću spojnika G i treći stupanj hoda pomoću spojnika H. Ovi su spojnici izvedeni na već opisani način kao spojnici sa lamelama, samo je uređaj za stavljanje u dejstvo udešen za električni pogon. Nosilac unutrašnjih lamela o svakog spojnika je izveden kao elektroma-gnet i sadrži tome odgovarajući jedan magnetni namotaj, koji je spojnik E označen sa Q, za spojnik G sa R i za spojnik H sa S. Pritiskujući: telo n obrazuje kotvu magneta, tako, da je spojnik zatvoren, kad magnet dobija struju, ali se otvara, kad je struja za magnet isključena. Upravljajuća osovina B prema sl. 1 i 4 je izostavljena, uključivanje pirenosmog mehanizma se stoga vrši pomoću električnog uključnika, čiji se raspored i način dejstva vide iz si. 8. Ovde pokazani ukljiučnik A služi dakle za električno podešavanje stupnjeva prenos-nog mehanizma. Kao kod dosadašnjih primera treba sad stanje oba spojnika E i G da se može uticati ne samo od mesta uključivanja, nego i automatski pomoću uređaja, koji po svome dejstvu mora odgovarati zavrtanjskoj lozi na spoljnjem nosiocu m lamela prema sl. 1 i 4. Ovo se kod primera prema si. 6 postiže pomoću uključnika T. Ovaj je uključnik izveden kao dvojni uključnik d postavljen je između glav-čine k zupčanika koji pripada spojniku i osovine c, tako, da relativno kretanje između oba ova dela zatvara ili jedno kolo struje ili drugo kolo struje uvelk prema smeru obrtanja kod relativnog kretanja. Pri tome glavčina k nije kruto vezana sa spcljnim nosiocem m lamela, već je pomoću oslonili komada s, tako vezana, da oba dela mogu , uzajamno izvoditi na izvestan određeni ugao ograničeno relativno kretanje u pravcu obima; međusobni pogon može dakle, pri proimeni u smem obrtanja da se iizvoui tek po 'savlađivanju slobodnog međuprostora ili mrtvog hoda između oslonca s. i za vreme savlađivanja slobodnog međi prostora vrši se preključivanje u ukljiučnLcu T.
Pojedinosti uključnika su pokazane na
si. 7 u malo uvećanoj razmeri i to je ovde pokazan jedan presek kroz osovinu c. Sa osovinom c je vezan kotur t pomoću spojnika na klizanje; na koturu t izvedeni prošek obuhvata polugu za stavljanje u dejstvo uključnika T, koji je postavljen na telu k i naizmenično vodove w i u priključuje na magnetni namotaj, uvek prema tome da li kotur t u odnosu prema glavčini k prednjači ili zaostaje.
Način dejstva uređaja se dobija iz šeme vezivanja iz si. 8. Ovde je pokazana ručica A koja je namenjena za uključivanja stupnjeva prenosnog (mehanizma, pomoću koje se jednoviremano stavljaju u dejstvo oba uključnika U i V. Samo stu-ipanjsko uključivanje se vrši pomoću u-ključnoga dela U, čiji se kontaktni prst iz ucrtanog srednjeg položaja pri kretanju napred kreće u jednom smeru obrtanja i pri kretanju nazad u drugom smeru obrtanja. Pri napuštanju srednjeg položaja dobija pomoću uključnika U struju najpre magnetni kalem Q prvog stupnja hoda. Pri daljem kretanju dobija struju i kalem R drugog stupnja hoda. Uključnik je dakle tako udešen, da se 'povremeno mogu dva magnetna namotaju jednovremeno staviti pod struju. Ako je ručni uključnik dostigao onaj položaj, pri ikojem su oba namotaju Q i R jednovremeno priključena na izvor struje, vrši se prelaz od prvog stupnja hoda ka 'drugom stupnju hoda bez prekida prenošenja snage. Drugi stupanj hoda pogoni osovinu c najpre još pri zatvorenom spojniku prvog stupnja; pri tome se osovina c kreće brže, no glavčina k točka e i ovo kretanje pobuđuje uključnik T spojnika E na prelaz iz na si. 8 celom linijom -ucrtanog položaja u položaj koji je pokazan crtastoim linijom. Kod ovog kretanja uključnika magnetni namotaj Q ostaje bez struje. 'Spojnik prvog stupnja hoda se dakle stvarno tek oslobađa, kad je spojnik drugog stupnja hoda preuzeo prenošenje snage. Naročito izvođenje pokazanog primera leži uostalom u tome, što se automatsko oslobađanje stupnja hoda vrši piri uključivanju viših stupnjeva hoda pri svakom smeru obrtaja po-gonjene osovine, pošto su unekoliko izvođenjem uključnika T kao dvojnog uključnika predvidena dva uključna uređaja, od kojih svaki dospeva do dejstva samo pri ujeva hoda pri svakom smeru obrtanja pogonske osovine b. Pri uključivanju drugog stupnja hoda na treći stupanj hoda ponavlja se odgovarajući proces, pri čemu kod prelaza uključnika A za izvesno određeno vreme oba magnetna namotaja R i S jednovremeno dobijajiu struju, posle čega ma-motajem S uključeni stupanj prouzrokuje
prornenu položaja namotaja R podređenog uključnika T.
Kod uiključivamja pomoću električne struje može ‘razume se 1 kod sl. 4 biti raspoređen objašnjeni uređaj za naknadno spajanje. Naknadno spajanje se ovde vrši ipomoću električnog uključnika M, koji može uključili deo V priključiti na izvor struje. Ako se uključnik M zatvori, to oba magnetna namotaja Q i R dobi jaju struju pomoću sprevodnika v uz obilaženje automatskog uključnika T. Pošto se ulključnik V ručicom A jednovremeno kreće isa ukllju-čnim delom U, to se svaki put samo na u-ključniku A podešeni stupanj hoda blokira, a u ostalom je isključeno, da usled uzanog izvođenja kontakta na ukljuoniku V mogu biti blokirani eventualno 2 spojnika jednovremeno. Uključnik je dakle tako izveden, da še kod kretanja ručice A od stupnja 1 ka stupnju 11 i piri Uključenom blokiranju M se najpre uklanja blokiranje prvog stupnja hoda, jer kratko vreme po početku kretanja kontaktni prst u uključ-nom delu V već napušta odgovarajući kontakt. Tek tada slednje u uključnom delu li jednovremeno uključivanje namotaja R i Q i u automatskoj zavisnosti od toga isključenje namotaja Q pomoću odgovarajućeg uključnika T. Kod daljeg kretanja napušta i kontaktni prst u uključnom delu U kontakt prvog stupnja hoda i zatim tek kontaktni prst uključnog dela V dostiže kontakt, koji vezuje magnetni namotaj R neposredno sa izvorom struje. Uključni je uređaj dakle tako izveden, da se pogrešna vezivanja u svakom slučaju isključena, i šta više je moguće, da se pri uključenom blokiranju od jednog stupnja hoda na proizvoljan drugi stupanj hoda dalje uključuje, a da pri tome ne može da nastupi šteta.
Na si. 8 je najzad postavljen još jedan dalji glavni uključnik, pomoću kojeg se može celokupno električno postrojenje isključiti sa izvora W struje. Stavljanje u dejstvo uključnika X izvodi dakle, da se poništava svaka veza između obe osovine b i c i to bez obzira na svagdašnji položaj stupanjskeg uključnika A. Ako se uključnik X ponovo zatvori, dakle ako* se dovede u svoj normalni položaj, to se ponovo u-spostavlja stanje koje odgovara položaju krivaje A. Način dejstva uključnika X je dakle potpuno isti kao i način dejstva glavnog spojnika kod običnih automobilskih pogona, samo se kod opisanog primera ovo dejstvo postiže sa znatno prostijim sredstvima i manjom potrebom u prostoru i težini.
Kod električnih uključivanja date mogućnosti uključivanja su na isti način date i’ kod pomoćnih sila koje se mogu uklju-
čivati, dakle kod upotrebe gasa pod pritiskom ili tečnosti pod pritiskom. Slike 6—8 bez daljeg pokazuju, da je se nova vrsta prenosnog mehanizma može izvoditi i uz upotrebu upravljanja gasom pod pritiskom ili teonošću pod pritiskom, tako, da je izlišno, da se za jedno takvo upravljanje opisuje još jedan naročit primer.
Patentni zahtevi:
1)	Stupamjski prenosni mehanizam za motorna vozila sa trajno u zahvatu nala-zećim se zupčanicima, kod kojih se premena hoda vrši upravljanjem spojnika za vezu pojedinih zupčanika .sa odgovarajućim osovinama bez prekida, u prenošenju sile, naznačen time, što su upotrebljeni spojnici (G, E, H) na trenje sa iizvesnim brojem između delova (m, o), koji treba da se spajaju u kakvom uljanom kupatilu nalaizećih se čeličnih lamela (m’, o’), od kojih pojedine ili sve imaju krive površine .za ostvarenje elastičnosti, i kod kojih se uzajamno pritiskii'vanje za spajanje i prekid spoja izvodi pomoću pritiskujućih tela (m, n), koja se mogu pomerati u pravcu ose jedno prema drugom, i čije se poimeranje s jedne strane automatski izvodi pomoću uključnog uređaja koji se nalazi pod uticajem pravca prenošenog obrtnog kretanja (na primer uz upotrebu kakve zavrtanjske loze k) i osim toga pomoću uređaja za u-pravljanje (A, B, C, D), koji se po volji stavlja u dejstvo sa vodiiljnog mesta i koji je tako izveden, da se pri promeni hoda najpre novozatvaraujći se spojnik dovodi u zatvarajući položaj i tek zatim se kasnije do sada u dejstvu nalazeći se spojnik dovodi u isključeni položaj.
2)	Mehanizam po zahtevu 1 sa uprav-Ijajućkn uređajem, koji je naznačen time, što su (prema slici 4, 6 i 8) predviđena dva nezavisno jedan od drugog rukom upravljana ukijučna uređaja (A, M), od kojih jedan (A) uključuje i isključuje spojnike (G, E, H) u potrebnem redu, na pr. (po si. 4) obrtanjem glavne upravljaiuće osovine (B) sa pogonskim uređajima (C, D) za poluge (F, I) spojnika, dok drugi (M) pri svom stavljanju u dejstvo utiče na uključne uređaje sa spojnicama (G, E) snabdevene sa automatskim članovima za /isključivanje tako, da ne može nastati automatsko isključivanje (prazan hod), pri čemu se na pr. (po si. 4) dovodi do dejstva opruga (O) na ipomerljivo raspoređenim pogonskim uređajima (C, D) za poluge (F, I) spojnika tako, da se od -ovili poluga uticano spojno telo (n) uvek uključenog spojnika (G ili E). povlači pod pritiskom
opruge (O), ako se suprotno ležeče spojno telo (m) pokreće u smislu isključivanja, tako da se ručnom polugom (M) može blokirati prazan hod uvek uključenog spojnoig stupnja.
3)	Mehanizam po zahtevu 2. naznačen time, što su delovi (odgovarajući si 8), koji se pokreću pomoću oba rukom upravljena uključna uređaja (A, M), tako međusobno dovedeni u vezu, da se pri pokretanju glavnog uključnika (A) od jednog stupnja hoda ka drugom pri uključenom blokirajućem uključniku (M) najpire oslobađa blokiranje u dosadašnjem stupnju, zatim se izvodi promena stupnja hoda i potom se izvodi blokiranje novo uključenog spojnika, pri čem je sa ručnim uključni-kom (A) spojena naprava (V), koja izvodi pomenute tokove u vodu za prenos sile između blokirajućeg uključnika (M) i spojnika.
4)	Mehanizam po zahtevu 1, sa uprav-Ijajućim uređajem, koji je time naznačen, što ima (odgovarajući si. 8), drugi nezavisno od ostalih uključnih uređaja rukom upravljajući uključnik (X), koji tako deluje na vodove za prenos sile koji vode do spojnika bez obzira na stvarni položaj drugih uključnika, da se svi spojnici mehanizma potpuno oslobađaju.
5)	Mehanizam po zahtevu 1. naznačen time, što su upotrebljeni spojnici sa lamelama (odgovarajuće sl. 1), čije lamele (m’, o’) leže između dva prdtiskujuća tela
(m, n), koja se oba pokreću u aks-ialuom pravcu, i od kojih se jedno (n) pokreće spolja po volji ručnim upravljanjem (A, B, C, F odnosno A, B, D, I), dok se drugo (m) automatski pokreće pod uticajem pravca prenošenog obrtnog kretanja, pri čem je njegovo kretanje u aksialnom pravcu podesno ograničeno u oba pravca pomoću oslonaca (k’, k”), tako da se njegovo kretanje može izvoditi samo u izvesnom [međuprostoru.
6)	Mehanizam po zahtevu 1, naznačen time, što ima dva sutomatska uključna uređaja (u, w), koja stoje pod uticajem pratv-ea prenošenog obrtnog kretanja, za svaki spojnik, od kojih (se naizmenično samo jedan može staviti n dejstvo odgovarajuće stvarnom pravcu obrtanja motorne osovine (b), na pr. ako se (po si. 8) uključnik (U) za naizmenično stavljanje u rad oba uključna uređaja (w, u) svakog spojnika spoji sa preključnim uređajem za motor.
7)	Mehanizam po zahtevu 1, naznačen time, što ima upravljajući uređaj, kod koga se ručnim ukljuonikom (A, M, X po slici 8) isključivo uključuje pomoćna sila, koja se može uključiti (elektricitet, gas pod pritiskom ili tečnost pod pritiskom), koja se upotrebljuje za pomeranje spojnika, pri čemu podesno i pod uticajem pravca prenošenog obrtnog kretanja nalazeći se automatski uključni uređaj (T) jedino uključuje pomoćne sile, koje služe za stavljanje u dejstvo spojnika.



'
:














■





,




a

' • •
' l
i :■ '
'
•v'
.

h.’i ;
tž
■; .; ; ' ^
- ■ :	;S

r ' :
<	1 tv
J
. " .



. \
V \ u

A ;.:;V
>
■ ' ••
,f'v
>	- V • .	•
> ,
f
-
: I' '. ' '


: ; V:
t
v
;
'V'	,
;	_ • ;	. . - ;	• • /' •; .?■ i
^	•	'■ j.	j"
... I
■ •. L
i;
:



J
¥ +.

;;:v
■ , \ s ’' •
• ?
, ' v-v.

-•ri .


A


-■ *

: s \ \ ■