Poštarina plaćena u
roj 9.
U Zagrebu, 1. marta 1935.
Pojedini broj stoii 1.50 dinara

Sva srednja i južna Italija ima veci postotak nepismenih od Julij-ske Krajine, a Kalabrija ima čak 4S postotaka, Medjutim ljudi iz srednje i južne Italije Sire talijansku »kulturuz u Julijskoj Krajini.
<	...... '	i
Nepismenost u južnoj Italiji je ostatak dominacije stranaca, kažu talijanski listovi. Prema tome čeka ta sudbino nepismenosti i Julijsku Krajinu. Stranci iz zemlje sa 48 posto nepismenih ne mogu širiti kulturu.
GUŠI IO SAVEZA lUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JUIUSKE KRAJINE
Talijanska kultura
u Julijskoj Krajini
1 .'Fr^nnski II Piccolo della Sera« od 14 februara donaša jedan članak o »progresiv-opadanju analfabetizma u Julijskoj Krajini i ostaloj Daliji«. Taj članak je pot-krepljen statistikama, pa se iz njega vidi da ?e Julijska Krajina po pismenosti na še-s<™ mjestu sa, D> posto nepismenih izmedju ,? m'jjnnskih pokrajina. Na prvom mjestu s oji Trentino-Adige (Južni Tirol) sa 2 po-n °’i ^>idemon<' (4 posto), Lombardija (5 Posto), Ligurija (7 posto), Veneto (11 pool, Pa Julijska Krajina, dok je nepismenost u ostalim, provincijama Italije mnogo veća. Tako na pr. Marche i Umbrija 26 Posto, Abruzzi 34 pošlo, Campania 35 posto, Puglie 3g posto, Sicilija 40 posto, Lučama 46 posto. Calabria ima čak 48 postanka nepismenih. »11 Piccolo della Sera« o-pravdava. nepismenost u srednjoj i južnoj Italiji dvama razlozima:
1. »Analfabetizam u svojoj najakutnijoj tovnu je žalostan ostatak iz doba prije na-■,	, uìedinjenja; to je nasljedstvo
*3 doba kada su vladali stranci«.
• i" ^Narod, a naročito narod iz pokrajina južne Italije održavali su u slanju inferiornosti slabi režimi prošlosti, koji su vi a-’d li po sistemu klasnih prtvile-0 * 1 ] a, puštajući masu bez pouke«.
To su dva glavna uzroka, kaže »II Piccolo della Sera«, radi kojih vlada u Italiji takova nepismenost.
... Govoreći o postotku analfabeta u Julijskoj Krajini kaže, da većina tih nepismenih otpada na sela u Istri »na pokrajinu koja je bila vrlo zanemarena pod a u s t r i j s k o m v l a š ć u, i to na svim. poljima: na ekonomskom kao ina kultvrno m«.
Pisuc toga članka ima potpuno pravo kada kaže da u Istri ima veći broj nepismenih nego u slovenskom dijelu Julijske Krajine. jer na Slovence ne otpadaju možda ni u~/ Pogotka, ali isvadja krive zaključke nada kaln da je samo Austrija kriva za to. U Istri Pao u južnoj Italiji, i kao svuda na svijetu, isti uzroci stvaraju iste poslje-dice. A u Istri je školstvo potpadalo pod pokrajinsku vlast, a. pokrajinom je vladala talijanska manjina radi ioga što je bila favorizirana izbornim sistemom i drugim pri-vilegijama. I ta nepismenost u Istri je nasljedstvo, isto kao i u južnoj Italiji, iz doba kada su Istrom vladali stranci, ali H stranci u Istri nisu bili, u tom pitanju, Nijemci, već Talijani. Prema lome su predratni istarski Talijani krivi što u Istri ima velik broj uepismenih.
Jer Talijani su nastojali da naš narod ostane u inferiornom položaju, a to su htjeli iz istih onih razloga, koje se u »Piccolu« spominje za južnu Italiju. Jer Talijani su bili u tom. slučaju stranci, budući da su bili manjina koja je upravljala, a u drugom redu, oni su bili viša socijalna klasa. I ti stranci više socijalne klase, razumljivo, nastojali su da seljaka, u ovom slučaju naš narod, održe u inferiornom položaju, kako bi mogli što duže do zadrže svoj povlašteni položaj. I jedino iz tih razloga ima u Istri više od 1% posto nepismenih.
Za to bi mogli navesti više dokaza. Dosta bi bilo da se pois jeti na očajne borbe naših parlamentarnih zastupnika u Beču i I10 vjl'uskih u Poreču, koji su svoj zastupnički rad bazirali u prvom redu na borbi za naše škole i naš jezik. Sjetimo se da je još 1885 bilo u Istri 155 razreda talijanske osnovne škole, dok snio mi imali samo 77 razreda, a u nekima od Uh su podučavali popovi. Po broju stanovništva mi bi bili morali da imamo, u razmjeru sa Talijanima. već tada 450 razreda.
Da. to nije bila krivnja našega naroda u Istri, vidi se najbolje po tome, šio se narod svuda borio za svoju školu, i kada je vidio da povlaštena talijanska manjina neće da mu dozvoli škole, narod tada stvara »Družbu sv. Cirila i Metoda«. Kupi paru po paru, novčić po novčić, i u dvadesetak godina stvara sam- 42 Družbine škole. To je najbolji znak da je naš narod htio svoju školu, i da je htio pismenost, pa ono što je postigao nije dobio iz milosti, već je to stvorio sam, ili borbom ili svojim doprinosima.
Lijepi pregled odnosa naših, i talijanskih škola u Istri dao je <1. Fran Barbalić, u svojoj knjizi »Pučke škole u Istri« (Pula ìbis). Tu se najbolje vidi nei koji način su Talijani bili povlašteni, i to ne samo po kvantitetu, već i kvalitativno. Jer dok je na pr. 39 posto Talijana u Istri (po službenoj netočnoj statistici) imalo 369 pokrajinskih učitelja, mi smo imali samo 304 pokrajinska učitelja., premda smo imali za 20 posto više službeno priznatog stanovništva. Naše su škole bile radi toga prenatrpane i slabije od talijanskih. Osim loga su oni imali 4 državna i 35 zasebnih učitelja dok smo ml imali samo 1 državnog, a 64 zasebna učite-tia. Mi. koji smo bili siromašniji morali smo da držimo 64 zasebna učitelja, a oni 35, ali tih njihovih 35 bilo je po Leginim školama,
U TRSTU JE ZAPLIJENJENA FRANCUSKA ILUSTRACIJA
VELIKA FRANCUSKA REVIJA 0 SLAVENSTVU JULIJSKE KRAJINE
FAŠISTIČKA ŠTAMPA BIJESNI ZBOG TOGA, ŠTO JE »L’ILLUSTRATIO'N« REKLA, DA POD ITALIJOM IMA 600.000 JUGOSLAVENA
Trst. 26 februara 1935. — Posljednji broi francuske revije »L’IUustration« izazvao ie u Trstu oravu senzaciju zboz ie-dnoz članka, u kojem iedan elasoviti francuski nublicista tvrdi, da u .luiiiskoi Krajini živi 600.000 Jugoslavena, ood vrlo okrutnim fašističkim režimom. Po kavanama se ie reviia dva dana mnogo čitala i komentirala, naročito u krugovima Jugoslavena. Ali naiednom ie francuska ilustracija nestala Cenzura ie naredila niezinu zanlilenu i agenti su ie nokuoiii iz svib kavana, iz kioska i knjižara. Kad se je to doznalo, ootraga ie za tom revijom ioš veća i nekoii kijoski orcdali su nekoliko sakrivenih egzemoiara vrlo skuno Pogotovo ie svratio pažnju na francusku reviju i na uzroke zaplijene jedan članak ovdašnjeg fašističkog lista »II Popolo dl Trieste«.. koii grubo napada francusku ilustraciju i pisca g. Naudeaua.
*
Po čitavom ie svijetu poznata francuska reviia »L’ Illusiration«. koja se štampa u stotinama hiljada primjeraka i čita i u najmanjim varošicama Evrope, gdje ima malena kavanica. a i po ostalin, kontinentima Veliki ie cronazandni efeka.t onoga, što ta velika reviia donese. Svaki redak, koii ta reviia o jednom pitanju napiše od neorocijenjive ie važnosti.
U nekoliko posljednjih brojeva »L’IIlu-stration« je donijela reportaže svog suradnika. glasovitog publiciste Ludovica Naudeaua (Nodoa). koii ie doputovao u Jugoslaviju. da se informira o njezinim politi, čkim. ekonomskim i kulturnim pitanjima.
U broju 4799 ođ 23 februara 1935 te reviie napisao ie g, Naudeau članak na dvije stranice pod naslovom »La Yougoslavie telle qu'elle est« (Jugoslavija onakva kakva iest) i podnaslovom »Kod Slovenaca«. On u tom članku govori uglavnom o Sloveniji j Slovencima. Piše o njezinoi historiji. s naročitim obzirom na Napoleonovu M'riiu, što Francuze osobito interesuie. Osvrće, se i na današnje političke prilike i iznosi svoja razmdtrania. Nas interesuie naročito ovai pasus iz uvoda u taj interesantan i efektan članak-
»Jugoslavenska Slovenija ima 15.936 četvornih kilometara i broii danas 1 miliiun i 121 hiljadu stanovnika. Ali ima ioš iedna Slovenija od 9.064 četvorna kilometra: u stvari ugovorima od 1919 uzeto ie toi kra-iievini oko 400 hiljada Slovenaca i oko
200.000	Hrvata Ako dodamo, da su uslijed iednoe nlebiscita, slabo shvaćenog i slabo pripremljenog, Slovenci izgubili oko 100.000 svojih na sjevernoj granici, to iest u Koruškoj, ne ćemo oretierati rečemo li. da ie za tai mali nuk čas oslobodienia bio uie-dno i čas cijepanja. Njihov glavni grad Ljubljana nalazi se u cnasnoi blizini dviiu granica, s koiili bi ie mogle iednog dana zadesiti opasnosti. Četrdeset kilometara ntičieg leta nrama zapadu ie talijanska granica, a 40 kilometara nrama sjeveru ie granica Austriie... « — »I ako Slovenci ne zaboravliaiu da 600.000 Jugoslavena nodnosi sada strogu upravu Talijana oni ne zaboravljaju ni na to, da ie Njemačka u periodu eruncile. Oni su uvjereni, da će, oriie ili nosliie, Germani naći da im ie Trst
neophodno potreban i oni ne nuštaiu iz vida, da out iz Miinchena u Trst oroiazi kroz Ljubljanu.«
To ie ovai pasus iz tog članka, koii nas naivišp interesuie. Tri geografske skice, na koiima su granice Jugoslavije, granice Napoleonove Iliriie i specijalno etnografija Tuliiske Kraiine takodier su od važnosti s našeg gledišta, ier ilustriraju ono što g Naudeau piše.
*
Tai ie članak francuske reviie izazvao fašistički biies Nije ni čudo. Tršćanski »II Popolo di Trie st e« piše o tome u svom broiu od 24 februara. Uzrujava se strahovito, što ie francuski publicista »nasjeo« jugoslavenskim iredentističkim agitatorima. »Popolo« piše:
»Naudeau ie u glavnom gradu Slovenije došao u kontakt s vodećim krugovima i, naravno, izišao ie s lubanjom dobro nakrcanom fantazijama, nadama, utopijama i. .. slovenskim falsifikatima. Pisac te falsifikate dokumentuie ciframa, koie pruža svojim čitateljima o slovenskom pučanstvu.«
Sad se »Popolo« uzrujava što francuski publicista tvrdi, da pod Italijom ima 600.000 lugoslavena i naročito ie uvrijedjen time. što ie u »Illusiration« izišla geografska karta, prema koioi bi čak i Trst imao biti slovenski. »Popolo« kaže:
»Prema crtežu »Illustrationa« u Juliiskoi Krajini Talijani zauzimlju samo furlanske nizine, iedan rub obale oko Umaga i Rovinja. a sve ostalo te slovensko ili hrvatsko !«
»Popolo« nadalie ovako rezonira: »Očito ie. da ie francuski pisac zatečen u dobroj vjeri i da se je aprofitiralo na njegovoj dobrohotnosti prama onome, kod koga ie bio gost. Ali ie isto tako očito, da ie žurnalista propustio da učini svoiu dužnost i da kontrolira informacije, koje ie dobio u svrhu političke propagande, u ovom slučaju antitaliianske. Moguće ie. da ona etnografska karta pripada onim bezbrojnim lažnim dokumentima, kojima je bila preplavljena engleska, francuska i američka štampa putem slavenskih komiteta u Ženevi. Londonu. Parizu i New Yorku u predvečerje i za vrijeme mirovne konferenciie. Na takvim ie lažnim dokumentima Wilson tretirao pitanje talijanskih neoslobodienih provincija, a Clemenceau i Tardieu su na njima zasnivali svoje protivljenje Drama svim legitimnim talijanskim traženjima.«
Značajno ie nadalje ovo mjesto iz članka »Popolo«:
»Publikaciju u »Illusiration« treba tim više žaliti, u koliko dolazi upravo u momentu. kad se Evropa upućuje polagano nrama reviziji teritorijalnih klauzula mirovnih ugovora Hrabro Slovenci pružaju ruke. tvrdeći, da u Juliiskoi Krajini postoji
600.000	Slavena od ukupnog broja pučanstva od 920.000 duša učinivši od Trsta, Gorice. Pule. Rijeke. Poreča. Kopra. Pirana. Milja itd. itd. itd. isto toliko slavenskih gradova ! Karta u »Illusiration« slaze se s onima koje su ioš odvažniie lažne, a koie ie vidio 1913 Mario Alberti u Beogradu u tamošniem Vojničkom serklu. na
Les frontière! de rAutriche et de (‘Italie traversaci des zones de popuiations slovène et croate.
Karta iz pariške »LTIIustration«
koiima su granice »Velike Srbije« dopirale na zapadu do Vidma. G. Naudeau-a molimo. da se dokumentira bolie drugom zgodom. kad bude morao pisati o zemljama u granicama talijanskim.«
*
Citirali smo ovo što piše »II Popolo di Trieste« ali ne zato. da se upuštamo s tršćanskim listom u neku polemiku i da ga podučimo, da nas doista ima u Julijskoj Krajini 600.000 (a možda i više !). Nemamo te namtere. ier bi tai posao bio uzaludan. »Popolo« nam nikad ne bi priznao da imamo pravo, kao što ne priznaje ni francuskom publicisti da ie iznio točne cifre. »Popolo« i ne smiie da nam dade to pravo, nego ie njegova zadaća upravo ta. da pobita istinu o slavenstvu Julijske Krajine. Zato ne ćemo s niim polemizirati. Kažemo samo usout. da u redakciji »Popola« uza sve ovakvo Disanie vrlo dobro znadu, da nas ima 600.000. — Po neki put mora upravo »Popolo«, da upozorava na slavensku ooasnost pred vratima Trsta... (Na pri-mier. kad niše o ODadaniu talijanskog tršćanskog stanovništva i porastu... slavenskog seliačkog stanovništva u provinciji ... )
Htieli smo samo upozoriti na veliki učinak pisanja francuske ilustracije. Reakcija »Popola« to najbolje dokazuje. Trebalo bi da se češće ovakvi glasovi u našu_ korist iavliaiu u mediunarodnoj velikoj štampi. Treba tražiti veze sa stranim publicistima
i treba ih upozoravati na jednu istinu, koia mora izbiti na sviietlo dana i koiu mora upoznati čitav sviiet. Mi ne trebamo ništa da falsifikuiemo i da dajemo neke izmišljene cifre — kako nam to imputira »Po-doIo« — treba samo da internacionahe oubliciste upozorimo da sami studiraju objektivna vrela, kola govore o našem problemu. Ako nisu korumpirani, ako žeie doznati istinu i ako žele da se za nju zauzmu. oni moralu da konstatuiu upravo ono što ie konstatirao g. Naudeau. Žalimo samo da u pitanie niie zašao i dublje i da niie i o staniu Jugoslavena pod Italijom pisao opšimlie. Možda će to jednom dragom zgodom učiniti?...
Zapljena »Illustrationa« u Trstu, o čemu nam u posliednii momenat iavljaju z Trsta, ioš nam bolie dokazuje pravi učinak pisanja g. Naudeaua.
koje su osnivane po našim selima u svrhu italijanizacije. Kada bi se bio uzeo službeno razmjer, Talijani bi bili morali imati 269 učitelja, a naših bi bilo moralo da bude 404.
Po tome se vidi kako su još pred sam rat Talijani bili povlašteni u lome. Dakle: oni su krivi da je naš narod u Istri ostao nepismen u većoj mjeri nego narod u Goričkoj.
Najmanje naših škola je bilo tamo gdje su Talijani jačD t. j. u zapadnoj Istri, jer su Talijani svim silama nastojali da održe^ svoje povlaštene pozicije, koje su u krajnoj liniji pozicije socijalno više klase, pa je ta. borba za škole i prosvjetu uopće imala i socijalni karakter, jer se izrabljivana klasa borila protiv izrabljivača.
U već citiranom članku se kaže da Istra pod fašističkim režimom napreduje brzini koracima u pismenosti i prosvjeti. Kažu da će anafabetizma nestati izumriem starih generacija. Mi to ne vjerujemo, već se bojimp da> će biti obratno. Jer isti uzroci stvaraju i iste posljedice. Talijani su u Istri
stranci, i Talijani su povlaštena
klasa. Ako u svim zemljama stranac stvara analfabetizam, stvorit, će ga i u Istri, a ako u svim zemljama povlaštena socijalna
klasa, nastoji da narodne mase održi u inferiornijem položaju, to će nastojati i u Istri. I radi toga ni Italija ni fašizam ne mogu podignuli prosvjetu, već je mogu jedino uništiti. A to i rade.
Oni će, možda, naučiti svakoga da potpiše svoje ime. Ah dalje od loga neće ići. Jer pismenost je samo baza za prosvjetu, a prosvjetu oni neće i ne mogu da šire u Istri. A onaj ko zna da potpiše samo svoje ime, taj je isto takav analfabeta, kao i onaj koji to ne zna. Da se nekoga nazove pismenim, taj mora da čila i da preko pisane riječi prima kulturu. Naš narod u Istri to neće i ne može, pa je na taj način izgubiti vezu sa svojom pismenošću i kulturom, a talijansku neće ni dobiti ni primiti.
U najboljem slučaju dogodit će se jedan paradoks : u statistikama će biti svi pismeni, a u praksi će biti svi fina l f ab e ti. Svi će znati dn potpišu svoje iskrivljeno i talijanizirano ime i prezime, ali više od toga neće znati.
Talijani drugo i ne traže Jer glavno je da naši ljudi budu mogli potpisivati, zadužnice i mjenice. To je vladajućoj klasi u Istri i Italiji dovoljno. Kado li narod znao više od loga postao bi opasa''
Ono što je vrijedilo za južnu Italiju. 1c vrijedi i za Istru. Isti uzroci » iste posljedice.
Postoji u tom pitanju još jedan paradoks. Poznato je da su u Julijskoj Krajini »najbolji« učitelji i najoduševljeniji širitelji talijanske »kulture« učitelji iz južne Italije. To su razni Sotto santi. De Cicco itd. To su ljudi iz krajeva gdje ima 48 posto nepismenih. Kako li će ii najnekulturniji ljudi Dalije širiti kulturu u našim krajevima, med ju našim narodom, koji zna što je škola i prosvjeta — med ju narodom gdje skoro ni nema nepismenih (slovenski dio Julijske Krajine) i gdje je svaki seljak imao malu knjižnicu, dok mu je nisu U novi »kulturlregeri« zapalili. Može li neki manje kulturan narod da vrši kulturnu misiju u narodu, koji sioji daleko iznad njega.
To što nije nigdje u svijetu moguće to je moguće pod fašizmom u Italiji. Ali Italija je pune: paradoksa, pa je i ta »kultura« u Julijskoj Krajini jedan od tih fašističkih paradoksa. Samo što paradoksalna stanja nisu pravilo, već iznimke. A iznimke su prolazne. Nadamo se da je i ta izi imka u Julijskoj Krajini kratka vijeka,
— (i, p.)
Talijansko - abesinski spor
još je uvijek u stadiju napetosti. Pregovori, koji se vode u Rimu i Addis Abebi izmedju presiavnika Italije i Abesinije, uza sav veliki upliv Engleske i Francuske na Abesi-niju, ne donose nikakvih rezultata. U internacionalnoj štampi izlaze doduše vijesti, da su se Talijani i Abesinci sporazumjeli načelno o osnivanju neke neutralne zone. Ali te vijesti, koje su stave već pet dana, nije potvrdila ni talijanska ni abesinska vlada. Naprotiv, po užurbanoj mobilizaciji talijanske vojske i velikim transportima sa Afriku moramo zaključiti, da Italija ne očekuje i ne želi mirno riješenje spora, nego da je sasvim odlučila da ratuje. Zašto bi inače bacala milijune za mobilizaciju i transporte. To je sve strahovito skupo. A na koncu, danas bi već bila i velika sramota za Italiju, kad poslije tolike buke rala ne bi bilo. Bliže smo, dakle, ratu nego miru.
I po pisanju fašističke štampe i po službenim komunikejima talijanske vlade to se može naslutiti. Veliko fašističko vijeće dalo je Mussoliniju punomoć da može predati Abesiniji ultimatum, kad mu se to učini potrebnim.
A i na eventualne zapletaje u Evropi 'Mussolini misli. U jednom službenom komunikeju od 26 o. mj. izražene su pomisli na mogućnost zapletaja u Evropi. Rečeno je u tom komunikeju, da se uza sve to što Italija mora slati veliku vojsku u Afriku, ona ne boji niti rata u Evropi. Komunike kaže medju ostalim i ovo:
»Imajući u vidu mogućnost eventualnih komplikacija i uzevši u obzir novi fašistički zakon, prema kojemu se vojna obveza proširuje od 18 do 55 godine, Italija može mobilizirati 37 godišta sa cjelokupnom efektivom od 7 do 8 milijuna ljudi. Godište 1914 bit i* pozvano na vojnu vježbu u normalnom premenu, a to će reći za vrlo kratko vrijeme. Ministarstvo vojske svakodnevno prima molbe dobrovoljaca te se o njima vodi računac.
Italija s«, 'dakle, prijeti, da će podići vojsku od 8 milijuna ljudi. (Istoga dana javili su talijanski listovi da Italija ima samo balila 3 i pol milijuna...).
rAli niko se suviše ne plaši talijanskih pretnja, a najmanje Abesinija. Ona želi mirno rješenje spora i zove u pomoć Društvo naroda, koje se doduše ne javlja. No, ako joj niko ne pomogne da spasi čast i mir, ona će ući i u rat. I Abesinija sprema vojsku i ćeka na granicama napadaj.
Otpravnik poslova abesinskog poslanstva u Rimu Afevork dao je rimskom dopisniku londonskog »Manchester Guardiana« izjavu u kojoj je naglasio da Abesinija mora braniti svoju čast i da ne smije pokleknuti pred pretnjama Italije.
A agencija Reuter javlja da je Stevork izjavio: »Ako Italija namjerava ratovati sa Abesinijom, mogu vas uvjeriti da će se Abesinija braniti. Abesinci su sprem-ni braniti svoju zemlju do posljednje kapi krvi uvjereni su da će prisiliti Talijane, da poštuju granice Abesinije. Mi sada imademo pod oružjem 800.000 vojnika i možemo mobilizirati još jedan milijun. U Francuskoj, Vel. Britaniji i Švicarskoj već smo nabavili moderno oružje. Imamo svega dovoljno, samo nam fale tankovi i aeroplani. Vjerujemo da mobilizacija koju je provela Italija ima svrhu da ustraši Abesince. Medjutim mi ni-sm,o čeljad koja bi se dala ustrašiti. Mi nećemo promijeniti svoje gledište, jer svaki Abesinac umije da brani svoju čast.«
Ta je izjava vrlo. karakteristična i vrijedno je da se zabilježi. To je uostalom l posljednji važniji dokumenat u afričkom sporu pred zaključenje ovog broja našeg lista.
NAŠI NA POTI V AFRIKO
KAKO JE JULIJSKA, KRAJINA SPREJELA MOBILIZACIJO
Ljubljana, 25 februarja 1935. — (Agis). Je že tako, da fašistična vlada v Italiji prav pridno skrbi, da ne postane življenje preveč enolično in dolgočasno in da drži ljudi, ki naj bi pričakovali cd nje čudežev ali česa sličnega, vedno navezane nase. Fašistični nasilni ustroj sam ne dovoljuje da bi smeli ljudje preveč misliti. Od prvih dni pa do danes jim je zato moral in tudi znal govoriti in govoriti, kopičiti programe in grmade obljub, če bi bila vsaka beseda, ki je bila s tem namenom spuščena med nje bomba, bi lahko bila danes Evropa brez gora, ena sama ravnina. Toda čas je potekal, besede so se zgubljale brez odmeva in ljudje so se nehali ob novih navduševati. Kar je torej nekaj časa držalo pokonci pričakovanje, obljubljanje in govoričenje, je v kratkem času podrlo vedno bolj grozeče pomanjkanje in nastajajoča lakota.
Italija je okupirala našo zemljo in obljubljala »osvoboditi« še Dalmacijo (»altra sponda«). Iskala in lovila je zato z drugimi velesilami na Balkanu »ravnotežje« in s tem delom zaposlila za več let sebe in javnost, ki je od te strani pričakovala obljubljano odrešenje. Toda to ravnotežje je, kot zgleda, zgubila. Po tem neuspehu nad desetletnega dela se je torej morala obrniti drugam, kjer bi sama in kolikor mogoče brez ovir počenjala po mili volji. Nenadoma skoro se ji je odprla — Afrika. Velesili sta ji tu pomagali in pustili »proste roke« za nekatere odškodnine, ki jih je morala Italija nuditi, med drugimi tudi iskreno prijateljstvo svoji latinski sestri Franciji«.
Kupčija je bila sklenjena in Italiji je le še bilo treba iti po blago, ki je bilo predmet te kupčije in si ga prisvojiti. Predmet te kupčije je postala Abesinija, stara fevdalna afriška država, ki še edina na afriškem kontinentu ni razdeljena med evropske države, zemlja z nad milijon kvadratnimi kilometri (tj. trikrat večja obsežnost kot razsežnost Italije), z okoli 11 milj. prebivalci. Na to je bilo treba sedaj italijansko ljudstvo primerno pripraviti in mu vliti pravega bojnega duha, ki se bo moral kmalu izkazati tudi z dejstvi in ne le z besedami.
Priprave so se pričele; kot navadno naprej z molitvijo:
»Dio nutrisci il mio moschetto della tua volontà. Fai aguzzo il mio sguardo e più sicuro il mio piede sui valichi sacri alla patria, sulle strade, sulle coste, sulle foreste e sulla quarta sponda (op. Afrika) che fu già di Roma«. — (O Bog napolni mojo puško s svojo voljo. Daj mi bister pogled in trdno nogo po svetih prehodih domovine, po cestah, po obalah, po gozdovih in na četrti obali, ki je že bila nekoč rimska).
Ta molitev je šla med narod. Ko so bile še druge ovire s pogodbami odstranjene, pa so se pričeli naenkrat pojavljati na abesinsko-italijanski meji incidenti, pokolji in nastal je spor med obema državama. Padlo je nekaj italijanskih vojakov, ki jih je bilo treba maščevati, meje so postale naenkrat sporne in treba jih je »zakonito popraviti«, in še mnogo drugih »nacionalnih interesov« je prišlo naenkrat v veliko nevarnost. Vse to je torej zahtevalo, da se prične s postopno »mirno penetracijo« v Afriko, kjer si mora Italija utrditi položaj.
Take je zaposlil fašizem v prvi vrsti vso svojo, pa tudi drugo javnost z novimi, a sedaj kot zgleda v resnici po-mebnimf dogodki in načrti. Pod vtisi tega dogajanja in v pričakovanju razvoja stoji danes napeto bolj kot pri vseh drugih fašističnih akcijah, čeprav so nosile bojno ime »battaglia«, in z neprikrito skrbjo vse ljudstvo — zlasti naše. Faš. časopisje se mnogo peča s tem. Toda velike nejasnosti in nasprotja, ki se dajo često razbrati od vrste do vrste, zastirajo pravi pogled vsem v to vprašanje. Eno pa je, česar se ni dalo prikriti in kar je vsem znano:
Iz Messine, Napolija in drugod odhajajo dan na dan parniki s četami vojakov v polni bojni opremi; dalje niso mogli prikriti, da morajo vedno novi mladeniči z domov v kasarne in od tu dalje na »mejo ogrožene domovine«.
Tega ljudstvu ne morejo prikriti, kljub naporom, da bi spravili vse svoje vojaštvo, artilerijo, tanke in druge čim bolj neopaženo preko morja.
Vse ljudstvo v Italiji se je tore; znašlo pred novimi dogodki in dejstvi, ki lahko bistveno vplivajo na njegovo mentaliteto in na nadaljni razvoj. Važno je zato, da pogledamo na posamezne podrobnosti, ki so se v zadnjem času v zvesti z abesinskim sporom odigrale pri nas, med našim ljudstvom.
Vesti, ki prihajajo v teh dneh, ki si sicer med seboj često nasprotujejo in si je iz njih le težko predočiti dejanski položaj, poročajo zlasti o mobilizaciji naših fantov, kar pomeni za naše ljudstvo eden največjih udarcev, kar mu jih je prizadejal fašizem, posebno še če pomislimo, da se bodo morali najbrže klati za tuje interese z ljudstvom, ki jim ni nič žalega storilo.
Vest o sporu je padla med naše ljudi nenadoma, saj prej niso nikoli govorili o tem vprašanju. Fašistično časopisje, ki obravnava mednarodne dogodke po diktatu in receptu svoje vjade, ni tudi o tem prej pisalo. Pri nas pa še poleg tega zelo malo ljudi čita italijanske časopise, ker večina ne razume lašči-ne. Zato je vse življenje in gledanje odvisno bolj od dogodkov, ki se odigravajo in jih sami doživljajo ter od govoric, ki je širijo.
Res! Kmalu so se pričeli oglašati od hiše do hiše karabinerji in izročali so pozive mladeničem, da se morajo v določeni zelo kratkem roku zglasiti pri vojaških oblasteh, katerim so pridelje-ni. Ko so izročili poziv, so navadno odšli. Toda to je trajalo le nekaj dni. Nikjer, niti med Italijani samimi, kaj šele pri nas, ni bilo videti navdušenja in obstojala je bojazen, da se bodo posamezniki skušali odtegniti tej nenadni neljubi vojaški službi. Zato so ubrali drugo pot in kmalu so se takemu •izročanju pozivov karabinerjem pridružili še miličniki in ti so pozvane kratkomalo odpeljali z doma, z dela ali kjer so jih dobili, često tudi tako, da se niti niso mogli pripraviti na odhod. Pozivi si slede do danes polagoma in niso bili do sedaj še nikjer vpoklicani celi letniki hkratu pod orožje. Zdaj je poklican eden, zdaj drugi iz vasi in nato zopet po več skupaj. Dobro so se zavedali in oreračunali, da bi nenadni mobilizacijski ukaz in poziv preveč razburil ljudstvo in to ne le pri nas, ampak zlasti Italijane same. Tako so ubrali drugo bolj zahrbtno in navidez bolj varno pot pri mobiliziranju. Teško je danes ugotoviti, kateri letniki so bili pozvani.
Iz dosedanjih pozivov lahko razvi-dimo le, da niso klicali po posameznih letnikih, ker so med mobiliziranci posamezniki celo letnika 1906, dalje 1913, ter vmesnih.
Opaža pa se, da kličejo v prvi vrsti one, ki so pr idei j eni raznim tehničkim četam (genio). Glavno borbo, kot se na-glaša, naj bi prevzeli nase _ fašistični prostovoljci in fašistična milica. Toda zgleda, da so tisoči tako zvanih prostovoljcev iz vrst fašistične milice namenjeni in poslani bolj za ono službo, ki jim je že prirojena in bolj blizu kot vojna, to je policijska in priganjaška. Težko je namreč danes predpostavljati, da bo šla italijanska mladina sama in prostovoljno v bojni ogenj in ga tudi vdržala, kljub tehnični izpopolnjenosti. Treba je bilo zato posebej preskrbeti in se že vnaprej predvsem zavarovati.
Tako lahko iz tega danes razberemo, da so naši fantje poslani v prvi vrsti na težko delo, na gradnjo cest in poti ter drugih vojaških naprav, s čemer naj bi pripravili pot nasilnemu prodiranju, pri katerem bi morali še vrhu vsega v prve bojne vrste med dva ognja: pred seboj — sovražnika — za seboj fašistično milico.
Obmejni in drugi naši kraji, kjer so bile kake vojaške naprave in zgradbe pa doživljajo nenadno spremembo in opaža se neka posebna živahnost. To da opaža se polpolnoma nasprotno gibanje kot do sedaj in kar je čudno se vrši vse tako, da lahko vsak vsaj od daleč opazuje in vidi, kaj so znosili do sedaj v luknje, ki so jih gradili s tako mrzlico. Avtomobili odvažajo in na kolodvorih se kopičijo ogromne zaloge blaga, raznih zabojev, municije, orožja, zlasti pa konzerviranih hranil. Vse to sedaj odvažajo, kakor da je naenkrat zginila na tej strani nevarnost, ki so jo toliko let videli in kjer so tako pridno gojili svoj prirojeni strah pred njo. Vsekakor naši ljudje z zanimanjem spremljajo to počenjanje.
Fašisti, ki žive v naših krajih vidijo v večini v teh dogodkih veliko duce j evo junaštvo in skrb, ki ne dovoli, da bi ostal niti en Italijan nemaščevan. S ponosom zrejo na vse in so prepričani na zmago, na povečanje svoje domovine in na veliko slavo, ki bo v zvezi s tem. Toda niso vsi taki. Marsikdo tudi ne more prikriti skrbi, ki ga mučijo. Vendar pa je vsa pozornost javnosti obrnjena v to vprašanje.
Vse govori o vojni in zlasti se ta govorica širi med našim ljudstvom, ki živi v vednem pričakovanju neke rešitve iz tega nenaravnega in nemogočega položaja.
Zato ni čudno, če upa, da bo ravno ta konflikt važen za nadaljni razvoj in vsa; delno poboljšanje razmer. Boji pa se novih grozot, ki bi jih prinesla nova vojna zavedajoč se. da bo moralo velik del žrtev prenašati samo. Tudi italijansko ljudstvo, ki je pahnjeno v največjo bedo si želi rešitve, čeprav si ne želi vojne. Fašizem pa, kljub vsemu zlasti sedaj ko je gospodarsko popolnoma uničil svoje in naše ljudstvo, mu odvzel vse pravice in ga spravil na beraško palico hodi okoli kakor rjoveč lev in išče koga bi požrl, išče rešitve iz zagate v katero je zašel, pa četudi bi bila ta rešitev v novi vojni, v novih ljudskih žrtvah in bremenih.	(žj.)
Kako talijanski narod prima ral u Abesiniji
Informacije antifašističke štampe
O tome kako je talijanski narod primio Mussolinijevu namjeru da povede rat s Abesinijom pišu talijanski antifašistički listovi, koji izlaze u inostran-stvu u dopisima iz raznih krajeva Italije.
Tako »Giustizia e Libertà« poznati pariški tjednik donosi pismo iz Rima, u kojem kaže, da je učinak na talijanski narod sličan onome učinku, koji osjeti čovjek, kad čuje da mu se izriče osuda poslije jednog dugog procesa. Taj je čovjek kroz dugi niz dana, dok je trajao proces, dok su se držali govori protiv njega i u njegov prilog, postao sasvim tup za sve, ali ipak kad čuje osudu, ma kakva bila, njemu je iakše, jer je ipak sve svršilo. Nema neke naročite reakcije na mobilizaciju, ali danas se raspoloženje u Italiji i ne mjeri po onome što ljudi »kažu«, nego obratno po onome što ljudi »ne kažu«. Atmosfera, koja danas vlada to je ona ista atmosfera kao u predvečerje pred neka velika streljanja. Ali i ako ljudi mnogo ne govore, eno su ipak vrlo značajni njihovi pogledi kad se susreću, kao da sve jedan drugome postavlja neko pitanje, koje se boji izreći. Nema nikakvih vanjskih izražaja, nekog uzbudjenja. Led, tišina, kao u grobu. Rim je sav poplavljen uniformama. Nemože se zamisliti, da bi ovih dana mogao narod prirediti neku demonstraciju na ulici, toliko je sve Kao u nekom opsadnom stanju, ali ipak dobiva se dojam, da bi sve eksplodiralo, kad bi se zapalila jedna sama iskra. List kaže; »Se scoppia una scintilla, va tutto in aria«. Svi osjećaju da bi se moglo nešto grozna dogoditi onoga dana, kad bukne rat u Africi. Što će to biti, to neznaju ni prijatelji ni neprijatelji režima zapravo, ali se tome nadaju i jedni i drugi.
GLASOVI O NEMIRIMA U RAZNIM KRAJEVIMA ITALIJE
U Rimu nema nikakvih pobuna ili antifašističkih demonstracija, piše »Giustizia e Liberta«, ali u svom dopisu iz Rima ipak kaže, da stizavaju glasovi o nemirima iz Sicilje i Toskane, da se mnogo govori o bježanju vojnih obveznika preko granica itd. Govori se ta-kodjer, da je Mussolini odlučio da udje u rat samo zato da pokaže svoju energiju i svoj prestiž pred nekojim njegovim drugovima, koji su kandidati na mjesto Ducea. Medju tima se spominju general Caviglia. Federzoni, pa Balbo i Bottai. To se potvrdjuje i time, što je u posljednje vrijeme bilo doista mnogo rovarenja protiv Mussolinija u redovima onih koji su mu ranije bili najbliži. Mnogo se bune mladji, pa zatim oni, koji smatraju, da nisu zadovoljene njihove zasluge, a i medju pristašama korporativnog sistema ima mnogo njih, koji prigovaraju Mussoliniju, da je on kriv što se korporacije ne mogu ostvariti. ma da se o njima tako mnogo piše. Govori se, da oi pobjedom u Africi Mussolini htio da pokaže svu svoju veličinu. S druge strane govori se opet da je Mussolini poslao u Afriku velike mase milicije da se riješi opasnih elemenata, koji su se sve više bunili zbog mizerije. Takve glasove bilježi dopisnik pariškog antifašističkog lista iz Rimu. Možda i nije sve točno, ali je karakteristično što se sve misli i govori u Italiji.
NAROD JE VEOMA NEPOVJERLJIV PRAMA OBAVJEŠTENJIMA TALIJANSKE ŠTAMPE I VJERUJE U — PORAZ
»Giustizia e Libertà« kaže i ovo u dopisu iz Milana: Javnost ne vjeruje ničemu što fašistička štampa javlja, jer se svaki dan uvjerava, da je stvarnost drugčija nego što ta štampa piše. Uza sve to, da su već obavljeni prvi transporti za_ Afriku, velika većina talijanskog pučanstva ne može da se rezignira s idejom afričke avanture. Srednji Talijan mjeri svu opasnost toga prema Onome što se dogodilo 1896 kod Ađue, on vidi, da će biti vrlo teška borba na onom strašnom teritoriju, protiv jednog ratničkog naroda, koji je spreman da svim silama brani svoju slobodu. Da bi pod jarih takve bojazni talijanskog naroda pomogli su i fašistički listovi, objavljivanjem informacija i fotografija, koje prikazuju ratnu sposobnost Abesinije. Svaki Talijan danas je uvjeren, da je Abesinija opasna za Italiju i svako vjeruje, da će Italija tamo doživjeti slom. Narod se pita što će na Mussolinijeve namjere Društvo naroda, što će kazati Francuska i Engleska. Izgleda kao da Mussolini ne bi postojao, nego kao da bi Italija imala parlamentarni režim, pa da bi parlamenat bio u Londonu, a da su odgovorni ministri za Italiju John Simon i Flandin.


Abesinska vojska je „strašna"
Francuski oficir g. Arion bio je više godina instruktor abesinske vojske. On ie izjavio štampi o ratnoj sposobnosti Abesinije ovo:
»Nije pretjerano ako kažem da bi car biogao da raspolaže sa 2 milijuna ljudi. I to, moram dodati, oko 2 milijuna ljudi veoma snažnih i okretnih, koji mogu ! više dana da marširaju po pedeset ki-: lometara dnevno, a pri tom mogu da ; se hrane samo pečenim sjemenjem, da ; veoma vješto organizuju zasjede. To bi, drugim riječima, bila jedna neobično ■ strašna vojska. Talijani su u vojnom Pogledu izvršili ogroman posao. Ali ako dodje do oružanog sukoba, oni bi morali razviti sve svoje mogućnosti, jer u toj zemlji i sama priroda bila bi njihov ! hajgori protivnik. Zamislite samo da je u toj ogromnoj pustoj stepi, koja se : zove Didžiga, a u kojoj bi se vodile bordo, dnevna temperatura od 60 stupnjeva sasvim normalna stvar. Noći su malo Svježije i temperatura padne do 40 stupnjeva iznad nule ... željeti je_ da ; Se sadašnji sukob završi prijateljskim : sporazumom. Ako dodje do rata, ne treba zaboraviti da su negusovi vojnici veoma izdržljivi i da malo zahtjevaju.
: Novac im nije potreban (a i šta bi mogli raditi sa njim?). Ne treba im ni • 0duća, jer kod njih su skoro samo ofi-ciri obuveni«.
Japan stojhza abesinije
Poznato je, da je posljednjih godila Japan vršio veliki trgovački i vojnički upliv u Abesiniji. I ako Velika Britanija i Francuska gledaju, even-i t’uaino, s mirom na talijanske namje-j *e, Japanu te namjere nisu drage. On le spreman da diplomatski i vojnički Podupre Abesiniju. Medjunarodna štampa donosi članke, u kojima govori _ o Ptjeeaju Japana na Abesiniju, pa čak i talijanska štampa registrira, s_ tendencijom, te članke. Japan je već ulo-; 2io svoj protest u Rimu zbog ratnih namjera u Abesiniji.
Poznato je da je japanski ambasa-j dor u Rimu Sugimura prilikom svoje 1 Posjete od prije nekoliko dana u talijanskom ministarstvu spoljnih poslova dao jednu izjavu u vrlo odlučnom tonu: da će svaka sila koja bi pokušala da prisvoji koji dio Abesinije pri tome naići na najoštriji otpor Japana. To se tumači tako, da bi Japan mogao da istupi otvoreno i vojnički u eventualnom ratu.
Strasni general Oraziani, ko-^andant talijanske ekspedicije
. Za komandanta vojske, koja je upućena na Abesiniju postavljen je glasovni general Rodolfo Oraziani, koji je Prije nekoliko godina, kao pomoćnik ondašnjeg guvernera Tripolitanije maršala Nadolia, rukovodio vojnim operacijama Protiv pobunjenih senuskih plemena u 'Tripolitaniji. On je ušao u historiju tavanskih kolonijalnih osvajanja kao najokrutniji neprijatelj i mučitelj uro-djenika. On je vodio duge borbe s uro-Venicima u Cirenaici i izvršio strasne Pokolje o kojima je bez stida napisao je-2ive memoare. Tim povodom neće biti bez interesa ovi značajni detalji iz kronike o ugušivanju pobuna u Cirenaici.
U Cirenaici je samo u vojne svrhe od 1923 do 1931, za ugušenja stalnih buna Urodjenika, potrošeno 4 milijarde lira... Samo za ugušivanje pobuna! A i mnogo ljudskih života je palo. U osam godina samo oficira 400! A o prostim vojnicima statistike i ne govore. To u doba »mira«, u osvojenoj zemlji, da se svlada 500 beduina Omar-el-Muktara. A što se može tek dogoditi u Abesiniji... Ne ide li Ita-Va u opasnu avanturu?
Petkom i svetkom priređjuj »JAJNINE«.
Prikladne su za svaki umak. — Mogu se prirediti s isjeckanim ostacima pečenke, sa salatom, pasuljem, ili kao prilog posnoj juhi i juhi od mesa. Jajnine čine svako ieio ukusnijim.
ITALIJA ŽELI SPOJITI ERITREJU I SOMALIJU
,. »Daily Mail« londonski list piše, da Pl vojne operacije koje bi Italija eventualno mogla da preduzme imale tako-Ver za cilj da se okupacijom izvjesnih Pograničnih dijelova Abesinije uspostavi .critorijalna veza talijanske Eritreje sa talijanskom Somalijom.
-, Major von Rickmers njemački vojni “tručnjak je mišljenja, da će Italija pokušati ofenzivu na dvije fronte: sa gradce Somalija kao i na krajnjem istočnom dijelu eritrejske granice. Ofenziva granici Somalija imat će po mišlje-Plu majora Rickmersa drugorazrednu važnost: vezivat će dio abesinskih vojnah snaga u prvom redu, a u drugom kedu terenske prilike i tu su relativno Povoljne za operacije napadača — nio-sUca su zaista osvajanja istina velikih, PCemda neplodnih zona. Glavni udar ce Pak uslijediti iz Eritreje. Tu se -7 tek
Prosta kilometara od abesinsko-eritrej-A6 granice — na početku gorovitih kra-■“bva mogu očekivati odlučni bojevi.
ITALIJA ĆE DOŽIVJETI TEŽAK PORAZ, UĐE U DOISTA
U RAT S ABESINIJU
VOJNA SPREMA ABESINIJE
Vojna sprema Abesinije razlikuje se znatno od spreme koju je imala prije četrdeset godina kada je prvi put kod Adue tukla Talijane. Ona je svakako bolja nego što je bila i prije dvije tri godine. Za posljednje dvije godine učinjeno je mnogo u pogledu naoružavanja. Prije svega, vojska je izvježbana za moderno ratovanje kakvo se može pretpostaviti u jednom sukobu sa Italijom ili komm drugom kolonijalnom državom. Zatim, nabavljen je velik broj pušaka. Do prije ddset godina država, skoro nije ni imala pušaka, nego je svaki ratnik imao svoju pušku. Danas Abesinija, koliko se zna, raspolaže sa oko pola milijuna državnih pušaka. Osim toga ima oko 300 mitraljeza i oko 150 topova. Prošle godine imala ie oko deset aeroplana ali je više nego sigurno da se taj broj već utrostručio. Izvjesne pošiljke iz inostranstva nije bilo moguće kontrolisati iako je sve to moralo da ide jedinom željezničkom linijom Džibut-Adis Abeba, koja se nalazi u rukama francuskog kapitala.
Vojni stručnjaci računaju da je odbran-bena snaga Abesinije mnogo povoljnija nego što se u početku sukoba sa Italijom mislilo. Prije svega uzima se kao ijovoljna okolnost unutrašnje stišavanje u zemlji. Još do prije dvije godine u zemlji su bile stalne bune, koje su ''zazivali stranci preko nezadovoljnih lokalnih glavara. Centralna vlada je uvođjenjem moderne policije i davanjem izvjesnih autonomija učinila ih sada bezopasnim.
Kao druga povoljna okolnost ističu se klimatske i terenske osobine Abesinije. Velik dio zemlje je planinski. Izvjesne oblasti su otsječene od ostalog svijeta liticama i neprohodnim dolinama. Te oblasti je lako braniti. Primjena najnovijih vojničkih tehničkih sredstava pri eventualnom pohodu protiv Abesinije ne dolazi uopće u obzir, izuzev možda u pograničnim predjelima na jugu. Ni tank ni aeroplan nije u stanju ništa da učini odbrani velikog dijela Abesinije. Tu dolazi u obzir samo živ čovjek koji treba da osvaja stopu po stopu.
Abesinija je u stanju da mobiliše oko
750.000	dobro naoružanih vojnika i oko 300 hiljada rezervista. Pitanje je da li bi Italija bila u stanju da upotrebi protiv Abesinije toliku vojsku.
I sam talijanski list »Azione Coloniale« mora da prizna jaku vojnu snagu Abesinije. Jedan brigadni general talijanske vojske piše u jednom članku 0 abesinskoj vojsci i ovo:
»Ipak se u Italiji ne potejenjuje značaj
abesinskog vojnika, koji je izdržljiv, trezven, neumoran i izvježban za gerilski rat. Jedinu njegovu spremu pretstavljaju puška i municija.«
»S druge strane, treba voditi računa i o, tome da jedna vojska, kao što je abesinska, čak i u slučaju potpunog poraza može uvijek ponovo da uskrsne i da otpočne-borbu«.
To su važne karakteristike abesinske vojske.
Poznati američki novinar H. Mils, dopisnik za Srednju Evropu jedne velike agencije, koji je živio u Abesiniji kaže o vojnoj snazi Abesinije ovo:
»Ja lično ne vjerujem da može izbiti rat izmedju Italije i Abesinije. Italija će, u svakom slučaju, dobro promisliti prije nego što bude preduzela jedan takav smion korak. Pored činjenice da bi jedan takav rat, pod uslovima koji tamo postoje, bio vrlo skup, šanse na konačan uspjeh vrlo su sumnjive. Ma da ratna sprema abesinske vojske nije na modernoj visini, abesinski vojnici su poznati po svojoj hrabrosti i ratništvu. Nemaju tankova niti su pak spremni za kemijski rat. Medjutim, tankovi, pa i kemijsko oružje mogu imati malo učinka u jednoj zemlji kakva je Abesinija. Italija će biti prinudjena na gerilski rat, koji je vrlo opasan. Afrička klima je još jedan faktor koji može da ide na štetu Italije. Svi vojn' stručnjaci se slažu u tome da bi jedan italijansko-etiopski rat bio pun opasnosti, i da bi Italiji trebalo vrlo mnogo vremena da csvoii ili »umiri« Abesiniju. Abesinci su ratnici od rodjenja. Oni rukuju puškom od svoje rane mladosti. U stvari, municija pretstavlja veću kupovnu moć od novca. Kad polaze u boj oni viču svoje ratničke poklike sa tolikim zanosom i di-vljaštvom da mogu da zaplaše mnoge evropske vojnike. Njihov divljački izgled i ratobornost mogu da uliju strah mnogima. Za jednog Abesinca smrt ne znači apsolutno ništa. Odlični konjanici, oni jure u boj neodoljivim poletom. Njihova krvožednost može se 30Š objasniti i time što Abesinci jedu samo sirovo meso.
Tvrdi se da je abesinska dinastija najstarija na svijetu, da je čak starija i od japanske. Za abesinskog cara se tvrdi đa vodi neposredno porijeklo od cara Solomo-na i kraljice Sabe, a za Abesiniju da je najstarija kršćanska država. Interesantno je napomenuti i to, kad je riječ 0 eventualnom talijansko-etiopskom sukobu, da Abesinija nikad nije bila osvojena i da je ona jedina nezavisna u Africi.
ABESINCI ĆE ZA SVOJU ZEMLJU DATI POSLJEDNJU KAP KRVI
Izjava jednog Abesinca
U Šaraj'evu živi jedini abesinički državljanin u našoj državi Mangstu San-vatu, student jevrejske teologije. On je izjavio dopisniku beogradskog »Vremena« i ovo:
— »Moja je otadžbina već izgubila izvjestan dio svoje teritorije, kaže gosp. Sanvatu. Ali treba znati svi ti gubitci nisu posljedica pobjeda sa mačem u ruci. Bože sačuvaj! Nama su sa periferije zemlje, uzimali po neko parče ali na — lukavstvo i prevaru, sve nekim diplomatskim smicalicama. Sa puškom u ruci ne navaljuju na nas naši djišmani. Oni se privlače nama sa nekim paktovima i blokovima i bez krvi traže profite«.
G. Sanvatu ne vjeruje da će oružani sukob rdjavo ispasti po Abesiniju. — G San vata gleda na ovu situaciju sa optimizmom.
»Abesinija nije bila nikad u ropstvu, a Abesinija najmanje strahuje od Italijana, zna često da kaže mladi Abesi-nac.
Vrlo su značajna saopćenja g. Mangstu Sanvatu o ratničkom duhu Abesi-naca, ljudi koji mahom jedu sirovo meso. Dijete, kad se rodu uz koljevku, na dar, dobije oružje. Dječak, kad prohoda, već nekako rukuje oružjem, a u ranoj mladosti svaki je Abesinac odličan
strelac. Ma da ogroman dio stanovništva obradjuje zemlju, ratnički duh ne opada, nego je u ovoj bogatoj zemlji raspoloženje uvijek takvo kao da je nastavaju samo profesionalni ratnici. — Regularna vojska nije bogzna kako brojna, ali ona je i posve suvišna, jer je sav narod odgojen u ratničkom duhu. O ovim militarističkim predispozicijama lijepo kaže g. Sanvatu:
»Niko ne može vjerovati kolika je kulminacija oduševljenja kada se razglasi da Abesinija gazi u rat. Ljudi sanjaju cio život o ratu i njegovim junaštvima i kada se pročuje da »kralj kraljeva« zove na oružje, radost i razdraganost je bezmjerna u cijeloj zemlji. — Pjesme i igre traju dugo, pale se vatre od veselja, a mladići se otimaju da što prije pod ju u boj.
U kolikoj je mjeri Abesinija ratnička zemlja pokazuje najbolje činjenica da Abesinci, kao narodne blagdane, slave samo velike ratničke uspjehe. Najveći praznik je dan proljetne pobjede na Talijanima, pobjedu kod Adue, gdje su Abesinci katastrofalno porazili Talijane. — Mi znamo Talijane najbolje. Ne vjerujem da bi Talijani smjeli zaći u naša brda. Ne žive u njima ljudožderi, ali — po potrebi i divlja plemena izgrizla bi one, koji nasrću na našu slobodu«.
Abesinski vojnici
BIT ĆE MOBILIZIRANO OKO ČETVRT MILIJUNA VOJNIKA
Fašistički službeni krugovi ne odgovaraju na pitanja inozemnih novinara koliko je vojnika do sada mobilizirano i odaslano u istočnu Afriku.
Iz privatnih vrela se saznaje, da je do sada mobilizirano 75 bataljuna milicije i redovite vojske, a osim toga nekoliko bataljuna specijalnih rodova vojske. Osim vojske poslano je u istočnu Afriku i oko 2000 radnika. U svemu bi do sada bilo mobilizirano oko 100.000 vojnika, ali time djelomična mobilizacija nije završena, nego se nastavlja dalje.
Koliko će biti još mobilizirano talijanskih vojnika nije poznato, ali po nekim pripremama se može prosuditi da će u svemu biti mobilizirano oko četvrt milijuna voinika. koliko talijanski štab smatra dovoljnim za operacije protiv Abesinije. _ Na željeznicama primjećuje se i dalje jako kretanje vojničkih vlakova, kojima se prevaža vojska, ratni materijal, topovi, municija i sanitetski materijal. U južnim talijanskim lukama vlada velika živahnost uslijed dolaska velikog broja brodova, koji čekaju na ukrcavanje vojske i ratnog materijala. Čak i prema vijestima talijanske štampe vidi se. da iz Napulja, Genove. Messine, pa i Katanije odlaze najveći talijanski brodovi krcati vojske za Afriku. Transporte vrše »Vulcania«. »Leonardo da Vinci«, »Nazario Sauro«. »Conte Biancamano« itd.
Ubrzan rad u tvornicama oružja
Prema neslužbenim vijestima iz Italije, rezervisti se i dalje pozivaju pod oružje, tako da su u nekim pokrajinama sjeverne Italije i u Julpskoj Krajini već mobilizirani ne samo rezervisti rodjeni 1911 godine, nego i mnogi rezervisti, koji pripadaju godištima 1908. 1909. 1910. 1912 i 1913. U milanskoj pokrajini pozvani su pod oružje i rezervni časnici rodjeni 1894. 1985 i 1896 godine, a isto tako pozvani su i mnogi liječnici.
Talijanska teška industrija dobila je nove narudžbe, sve tvornice oružja i ratnog materijala već su prošle godine povećale proizvodnju, a sada je njihov kapacitet iskorišćen do maksimuma. Radnici u ovim tvornicama rade u turnusima dan i noć.
Švicarski listovi, osobito ijevičarski. javljaju i poslije talijanskog demantija vijest o koncentriranju talijanskih četa na granici Austrije. Tvrdi se da je u zoni kod Božena i Udina koncentrirano 120.000 talijanskih vojnika i milicionera. Mobilizirani rezerviste gavinanske divizije, koji su koncentrirani u Firenci, šalje se ne samo u Afriku i već i na granicu kod BrCnnera. Isto tako ovih dana je osma alpinska pukovnija iz Milana poslana u Meran.
Pozvano je pod oružje nekoliko godišta, a ne samo jedno kako javlja fašistička štampa
Mi smo već javili, da je pozvano čitavih šest godišta, od 1908—1913, a ne samo 1911 kako javlja službeni komuni-kej talijanske vlade. To potvrdjuje i »Giustzia e Libertà« u svom dopisu iz Milana, gdje kaže da je pozvano mnogo godišta i da se mobilizacija svakim danom proširuje. Naročito je pozvano mnogo oficira, pa je to znak, da će se mobilizirati možda i sva ona godišta, koja uopće dolaze u obzir za rat. Ovih dana pozvani su mnogi kapetani rodjeni godina 1894, 95 i 96. Pozvani su mnogi liječnici, primariusi bolnica itd. Očito je da se sprema veliki i ozbiljan rat.
GENERAL GRAZIAMI NEMA NAJBOLJE MIŠLJENJE O' SVOJOJ VOJSCI
ON SAM TVRDI, DA BOLJI VOJNICI. NEGO
SU URODJENICI — EVROPLJANI
Interesantno stanovište zastupa general Oraziani, vrhovni vojnički zapovjednik svih talijanskih kopnenih snaga u istočnoj Africi. Njega smatraju jednim od najupućenijih ljudi u stvarima talijanskih kolonija. Talijanske novine kažu. da je general 'Oraziani mnogo puta rekao, da bi on uvijek više volio imati afričke trupe pod svojim vodstvom od Evropejaca (Talijana!?), jer da su Evropejci vrlo skupi, i da traže previše, u pogledu ishrane i ostalog za život, a pri tome su znatno manje otporni (!?) od afričkih četa. Dalje pišu, da general Oraziani nije veliki prijatelj evropskih trupa u Africi. jer da su one i suviše glomazne, zahtje-vajući cijeli komplicirani aparat snabdjeva-nja i podržavanja, što u stvari ptešćava iz-vadjanje operacija, a naročito onemogućuje vodjenje ratova iz zasjede i guerilskih ratova.
Oraziani se osim toga žali na visoku cijenu koju mora plaćati talijanska vlada za transportiranje trupa iz Evrope za Afriku, a naročito na one isplate, koje mora Italija vršiti u stranim devizama. Velike takse za prolaz kroz Sueski kanal iznose čak 25 zlatnih franaka za svakog vojnika, koji prodje na parobrodu kroz Sueski kanal. a da i ne govorimo 0 visokim pristojbama nad teretom, a naročito nad ratnim materijalom! Za sve to treba plaćati u zlatu. Ovaj veliki ratni podvig Italije već sada stoji mnogo novaca... To priznaje čak i general Oraziani!
ITALIJA NIJE PRIVREDNO SPOSOBNA ZA RAT
ITALIJANSKA MOBILIZACIJA U JULIJSKOJ KRAJINI PROVEDENA JE NAJBRUTALNIJE
FRANCESCO GIUNTA, ONAJ KOJI JE ZAPALIO TRŠĆANSKI „BALKAN"
uza sve zaključke vrhovnog obrambenog vijeća
Ovih dana kad ie Italija zabranila uvoz stranih croizvoda dosodilo se još nešto, što može biti i u vezi s tom zabranom uvoza.
Dne 20 o. mi. održana ie peta sjednica vrhovnoz talijansko? obrambeno? vijeća, kojemu ie oretsiedao sam Mussolini. Izdan ie javnosti komunikej. u kojemu se saopćava da ie sada Italiia potpunoma opskrb-liena svim potrebnim materijalom za slu-čai rata. te opširno opisuje sve poduzete miere sa strane fašističke stranke u po-s!ieduiik 12 codina. Mussolini tvrdi, da je sada Italiia potpuno neovisna od inostran-stva u oosleđu ishrane, osim mesa. te još dodale, da bi u slučaju rata i nacionalne nužde čak mosla u dovoljnim količinama proizvadiati i naivitalniie sirovine, kao što su željezo, olovo aluminij i cink. U po-cledu uslia, izvještaj tvrdi, da se Italiia nada osloboditi inostrano? uvpza time. što misli i dalie provoditi elektrifikaciju svojih želieznica i što više iskorišćavati svoju vodenu snasru pretvarajući je u električnu enerciiu. Tvrdi se nadalje, da ima mekog u?Iia u dovolinim količinama. Izvještaj završava sa izjavom, da se talijanska tekstilna industrije iz dana u dan sve više i više afirmišo u nacionalnoj potrošnji, te da ie na putu da postane posve samostalna, zahvaliuiući stalno povećavanoj zalihi konoplja.
Talijanska štampa povodom tog komu-nikeia Piše. da je Italija dakle i s te strane potpuno spremna za rat i da je privredna strana rata nimalo ne zabrinjuje. Ah izgleda da je fai komunikej izdan s na-tnierom. da se zavara talijanski narod i svijet. Stanje je sasvim drugačije. Kakvo ie stanie to vidimo i iz nekih objektivnih članaka internacionalne štampe, koja vrlo kritički gleda na stanie privrede u Italiji, naročito s obzirom na potrebe za rat. Donosimo jedan takav njemački glas umjesto našeg komentara.
Niemački list »Deutsche Allgemeine Zei-fun?« od 23 februara donosi povodom izjave fašističke Vrhovne obrambene komi-siie o privrednoj autarkiji Italije slijedeći članak:
»Uznemirenost u talijanskim privrednim krugovima, kola se osjeća od početka vojnih demonstracija, nije niukoliko umanjena izjavom Vrhovne fašističke obrambene komisije o privrednoj samostalnosti Italije. Prema posljednjim vijestima, ekonomski nemir, koii se izmediu ostaloga osjeća i u slablieniu Ure na burzama.
dobio ie samo nove podloge. Poznata ie istina, da ie za vodjenje rata. makar i kolonijalnog, potreban novac, i da već i sama opasnost rata povećava ekonomsku uznemirenost. Mobilizacija obrambene snage jednoga naroda znači danas više no ikada u najmanju ruku psihološku probu sposobnosti i samouvjerenja poiedino nacionalne privrede. U svjetskom ratu su sve velike sile imale prilike, da se uviere u povezanost privrednih i obrambenih sila. i svijest o odgovornosti u pitanju ratne spreme postala ie od tada važan faktor privredne politike mnogih država, medin kole spada i Italija.
Mediutim. privredni položaj Italiie niu-kom slučaiu ne može hrabriti na dugotrajne ili od većeg značala j obima ratne pothvate.
Svi napori fašističkog režima da obnovi talijansku privredu plaćeni su jakim nerastom državnog zaduženja, koje danas prelazi sto pedeset milijardi lira. Novi državni budžet ukazuie na znatan deficit. Nisu uzalud posljednjih mjeseci kružile potpuno osnovane vi.iesti o prihvatanju izvjesnih francuskih kredita. Unutrašnja zemaljska konjunktura bila ie velikim dijelom izvučena iz državnih izvora, a državne finan-siie moraiu se ioš jednom pozvati na stvaranje kapitala iz izvora narodne privrede i sposobnosti za štednju jednoga naroda, kako bi se fundirali. Ali. stvaranje uštedio-nog kapitala u Itallii smanjilo se. štediše su postali plašljivi.
Posljednja državna emisija računala ie u mnogome na talijansku štednim i može se konstatovati izviesno slablienie: državni kredit nalazi se na granici svoga iscrolienia. ako ne bude pristupio prinudnim zajmovima ili pribiegao mie-rama usoostavljania prestiža i apelirao na inostrane kapitale.
Talijanska privreda u danom trenutku prilično se visoko carini. Najzad moramo se osvrnuti i na pooštravanio deviznih miera. Ako se sada pribjeglo izvjesnim ograničenjima uvoza, uskoro će se to desiti i sa talijanskim izvozom, što neće ni u kom slučaju dovesti do toliko željenog poboljšanja trgovinskog bilansa. Ratno-privrednu samostalnost ne može Italija nikada postići već i iz razloga, što nema svoga uglia i gvoždia. Nagomilavanie uglia i čelika kao »nacionalne rezerve* omogućava samo kratkotrajnu ratnu samostalnost. Sve u svemu, privredna i finansijska podloga jednog talijanskog ratnog pothvata nije nj u koliko jaka i. gotovo reći. unapred je već preopterećena. To ie poznato i osrednjim poznavaocima privrednih Pitanja i račun-đžiiama: iz toga razloga nije mogla privredno politička proklamacija Mussolinija postići nikakav veći usoleh.«
Vodice, februara 1935. Naše je selo ostalo pusto, jer su vojne vlasti pokupile naše mladiće za Afriku. Ta mobilizacija nas je duboko potresla. Postupali su tako kao da voze sve u aps. Mnogi naši mladići, koji su se nalazili izvan sela na poslu, nisu imali vremena niti se preobući, a niti su ih pustili kući jesti prije velikog puta. Digli su ih s posla, odmah su ih strpali u policijski auto i odveli na stanicu u Podgorje. Od ovih mladića nalazili su se nekoji u šumi, koja se proteže od nas prama Munama, i to Rotar August, Pe-
ropat Ivan, Rupena Josip i Jurišević Rudolf brat pok. Juriševića Ivana. Ove su išli tražiti u šumu i kada su ih dopremili u selo nisu ih pustili ni da se idu oprati. Onako zamazani i crni od ugljena i svi podrapani strpani su u auto i odvedeni na stanicu u Podgorje. U našem selu uzeli su 17 mladića. U velikom smo strahu i za sve ostale. Sjećamo se, bilo je to pred par godina, kada nam je govorio jedan fašistički funkcioner, da će u slučaju rata nas sve premjestiti u Afriku.
ABESINUA IN JUGOSLOVANI
Pariz, 23 februarja. Poročila, da hoče Italija uporabiti za vojno protiv Abesiniji v prvi vrsti Slovence in Hrvate iz Julijske Krajine, kar pomeni gnati mladeniče narodne manjšine v klavnico, so vzbudile med tukajšnjo emigracijo in protifašističnimi organizacijami silno ogorčenje. Iz zanesljivega vira se izve, da to ogorčenje ni ostalo samo pri besedah, ampak so se storili tudi že primerni koraki, da se slovenski in hrvaški vojaki iz Julijske Krajine zaščitijo. Dobile so se že zveze z abesinsko vlado, ki je bila obaveščena, da se bodo borili v prvih vrstah italijanske vojske vojaki,
Mariborski »Večeraik« javi ja:
narodnosti, ampak
ki niso italijanske
pripadajo zatirani narodni manjšini. — Abesinska vlada je bila zaradi tega na-prošena, da to upošteva. Poskrbljeno je tudi, da bodo vladi v Adis Abebi in abesinski vojski na razpolago slovenski eksperti ter tolmači. V ta namen se bo pri vojnem ministrstvu v Adis Abebi ustanovil poseben oddelek, katerega namen bo v glavnem z letaki iz letal opozarjati slovenske in hrvaške vojake, naj se ne boje ujetništva, ker bodo v Abesi-siniji sprejeti kot prijatelji.
(Donosimo ovu vijest, ma • da je nismo provjerili).
SVE SE VIŠE ŠIRI MIŠLJENJE, DA SE ITALIJA SPREMA NA
UPAD U AUSTRIJU
U internacionalnoj štampi sve su češći glasovi o mogućnosti novog hitlerovskog puča u Austriji. Piše se prilično točno o spremanju hitlerovskih odreda na bavarskoj granici i o kretanju hitlerizma u samoj Austriji. I po naročito strogom režimu ra austrijskim graniđa opaža se, da se Austrija doista nalazi pred nekim novim dogadjajima. Talijanska mobilizacija komentariše se u internacionalnoj štampi ne samo kao spremanje rata u Africi, nego i kao spremanje upada u Austriju, ili u najboljem slučaju kao mjeru opreza pred germanskom navalom preko Austrije i Tirola do Božena, Trenta i Trsta...
Iz Rima dobiva pariška »Giustizia e Libertà« vijest, u kojoj kaže:	»Prava
mobilizacija odvija se na sjevernoj granici prama Brenneru, gdje su koncen-trisani armijski korpusi s ukupnim brojem od 120 hiljada vojnika«.
U dopisu iz Milana list »Giustizia« e Libertà« piše takodjer o mobilizaciji zbog Austrije. U Italiji se mnogo govori o koncentriranju hitlerovskih trupa na bavarskoj granici. »Zato se talijanska vojska okuplja na sjevernoj granici«.
Prema informacijama Iz Firenze, oficiri divizije »Gavinana«, koja je bila prva molibilizirana, dobivaju svaki dan više sati obuke o taktici, ciljanju i topografiji na kartama Tirola, Austrije i
Njemačke. Oni su se prijavili kad su bili mobiliziram u lakim odijelima, to jest u opremi za južne afričke krajeve, a sad svi pišu kući po debele maje od vune, vunene čarape i uopće po opremu za ledene i sniježne krajeve austrijskih Alpa.
Interesatno je, da je osmi regiment alpina, koji je imao svoje sjedište u Milanu napustio Milano i preselio se bliže granici — u Merano.
DVA ARMIJSKA KORPUSA POD BRENNEROM
Londonski list »Daily Telegraph« javlja iz Beča: Ima razloga da se vjeruje, da njemačka vlada u ovom momentu vrši pripreme na granici Tirola. Opaženi su novi pokreti trupa prvih triju bavarskih divizija. S druge strane opazilo se je novo kretanje dvaju talijanskih armijskih korpusa na talijansko-austrijskoj granici u zoni cko Brnnera.
Odredbe, koje je u tom pravcu dao Mussolini znače, da se on boji da bi slanje trupa u sjevernu Afriku moglo da ohrabri naciste da udju u Austriju i dalje«.
Talijanska vlada je demantirala, te vijesti o koncentrisanju trupa pod Bre-nnerom, ali prema neslužbenim vijestima iz Italije potvrdjuje se, da se doista velika količina talijanske vojske kreće prama Brenneru.
PARIŠKI LIST ..POPULAIRE" 0 PRIPREMAMA I RASPOLOŽENJU U ITALIJI
Glavni organ francuske socijalističke stranke »Populaire« objavljuje dopis iz Italije o raspoloženju narodnih masa u vezi sa glasovima koji se šire o ratu sa Abesinijom i izmed ju ostalog isLičc •
»U Italiji se sada svuda govori o ratu u Abesiniji.
Sad sc već radi na tome da se pozovu svi ratni obveznici na vježbu. Sve se ove ratne pripreme rade u potpunoj tajnosti. Listovima u Italiji se naredjuje da sa velikom rezervom pišu o mobilizaciji. Obuka vojnih obveznika vrši se poglavito na Siciliji. Trupe u ratnoj opremi svakog dana napuštaju razna talijanska pristaništa za talijanske kolonije u Africi. Sad svi uvid jaju što se dogadja.
Medjutim niko ne odobrava rat. Mnogi otvoreno negoduju I smatraju da bi trebalo prije rješavati mnogo krupnija pitanja nego što je italo-abesinski sukob.
Listovi i dalje nastavljaju sa pisanjem o velikim prirodnim bogatstvima abesinskih visoravni i u isto vrijeme draže
javnost protiv Abesinije. Proturaju se čak glasovi koji tvrde da je Abesinija objavila rat još početkom mjeseca januara.
Odnosi sa Njemačkom takodjer su postali zategnuti. Po naredjenju vlade ne izdaju se više pasoši za Njemačku i ne obnavljaju se oni pasoši čiji jc rok već istekao. Govori se o koncentraciji trupa na austrijskoj granici. Velika količina smučki naručena je u jednoj fabrici u Milanu.
Govori se da su u Južnom Tirolu izbili neredi,
da je došlo do sukoba sa nacional-so-cijalistima i da ima nekoliko mrtvih. Medjutim vrlo je teško dobiti tačne i pouzdane informacije.
U nastavku list donosi kratak komentar A. Leroua, u kome se kaže: »Očigledno je da svakog časa može da izbije rat u Africi. Svi pobornici mira treba dobro da otvore oči i da suzbiju svaku opasnost, koja bi mogla da izazove rat. Jedan italo-abesinski rat mogao bi imati ozbiljnih posljedica na opću medjunarodnu situaciju.
POJAČANJE VOJSKE UZ JUGOSLAVENSKU GRANICU
ŠVA SELA UZ GRANICU KRCATA SU VOJSKE KOJA NADOLAZI
Klana, februara 1935. — Mi smo u više navrata javljali kako ovdašnje vlasti užurbano rade na ratnim radnjama. U ove zadnje dane pripremanje je doseglo svoj vrhunac.
Mobilizacija, koju su proveli u našim krajevima strašno nas je potresla i u velike zabrinula. Iz našeg su sela odveli 33 mladića.
Pred nekoliko vremena bili smo javili da je kod nas stalno jedan bataljun vojske. U ove zadnje dane se je ova vojska povećala. K nama su još došla 2 bataljuna vojnika, što pješadije što topništva. Pošto nema toliko mjesta u kasarnama, koje su sazidane ovdje, smjestili su se po privatnim kućama i šupama.
Koliko smo mogli doznati, a i opaziti, ovi vojnici neprestano su u ratnoj spremi, danju i noću.
U cijeloj našoj okolici, po našim susjednim selima tj. Lipi, Skalnici, No-vokraćini, Sušaku, Liscu, Podgraju i 2abicama, ima mnogo vojske, u sva ova sela uz granicu došla je nova vojska i okupirala mnoge privatne kuće. Cijeli je ovaj kraj uzbudjen i u velikom strahu.
U Novokračinama i Podgrajama pošto nema toliko privatnih stanova smjestili su se u škole i u crkve. Koliko smo mogli doznati, u svim ovim našim selima koja su okupirali, nalazi se jedna divizija pješadije.
želi da se rehabilitira knjigom o svom »herojskom djelu«
Trst, februara 1935. I
Francesco Giunta, poznati fašistički hir jerarha, onaj koji je dirigirao fašističkim bandama u Trstu i Istri nekoliko prvih go«! dina fašizma i koji je zapalio tršćanski Na-’ rodni Dom Balkan, živi već dvije godine ponovno u Trstu. Bio je više godina pot-sekretar u pretsjeđništvu vlade, dakle zamjenik Mussolinija, ali je pao u nemilost i sad je na jednom nižem položaju u Trstu, neke vrsti parasita, koji živi od tršćanskih parobrodarskih društava. Očito je, da Giunta nije više ona velika beštija, što je bio pred par godina. Sasvim je u pozadini i nedavna promjena u vladi i na mnogim vi-! sokim položajima iznijela je na površinu čak i Kobola-Giglia i Hosta Venturija — koji mu ranije msu bili ni do gležanja — a on je ostao u tami zaborava. Sve se to u Trstu opaža i o tome se mnogo govori. A to najbolje osjeća Giunta sam. On puca od bijesa. A taj je njegov bijes izbio i u jednoj knjizi, koja je ovih dana izišla. koju je napisao Giunta i za koju se drži. da bi mogla biti — zaplijenjena... U toj knjizij Giunta je pokušao da iznese sve svoje velike zasluge za stvaranje fašizma, za Alus-solinija. za Trst, a ujedno je pokušao da umanji značenje i zasluge onih, koji su sada na položajima pred njim. Ta se knjiga smatra nekom vrsti kritike sadašnjeg stanja u fašizmu uopfe. zamjeranje Mussoliniju. i naročito naradaj na današnje vodi« tršćanskog fašizma.
Knjiga se zove »Un po di Fascismo« (Malo fašizma). U njoj Giunta opisuje sve svoje podvige, sve svoje divljačke akcije oko 1920, a naročito je poglavlje posveće-i no požaru »Balkana*. Tu su izneseni detalji i tvrdnje od histo liske važnosti s obzi-j rom na jedno od naibarbarskijih djela u poslijeratnoj Evropi. Giunta ponovno uzima svu krivicu za taj požar na sebe i ničega se ne — stidi! Na to ćemo se osvrnuti joi posebno, jer je potrebno, da detaljnije razmotrimo tu ispovijed jednog zločinca.
U uvodu je ono. što ukazuje na tendenciju Giuntove knjige. On kaže:
»Mnogo se je ljudi gurnulo i bacilo naprijed. Mnogi fašisti iz kasnijih lakših vremena traže iskaznicu s datumom iz teških godina. Mnogi, koji nisu učestvovali trai« svjedočbu o Pohodu na Rim. Ali to nii« sve. Mnogi kleptomani, bez stida, ubiru slavu na tudjim poljima. Nekoji hrabri)'' prisvaja si akcije i djela, koja otirnlje legi', timnom auktoru. Treba, da ne bi bilo ne-i sporazumaka. da sami sebi dokumentuieiu0l ono što nam pripada. Na koncu, to ie dvadeset godina života, našeg života, najljepšeg, najboljeg života, što smo dali fašizm11 i Italiji. To je naše idealno ùnaniè fm;,rvJ«i pravo da ga branimo pred bilo kime i ćaJ spriječimo otimanje.«
Očito ie već po ovome, na što Giunta' cilja i što želi postići. A no sadržaju 11 knjizi to se još bolje vidi. Giunta je bijesa!1 i to ne može sakriti.
BORBE U ISTARSKOM FAŠIZMU SVRŠILE SU POBJEDOM FAŠISTIČKIH ,,BALAVAGA“
Bitka u »Bar Torinese«
Pula, februara 1930.
U istarskom fašizmu već nekoliko godina traju trzavice i borbe. Nezadovoljstva na svim stranama dovode do razilaženja 1 krize fašizma u Istri, naročito u Puli. U novije vrijeme vodila se oštra borba izmedi« starih fašista i onih, koji su odrasli po» fašističkim režimom. Ta mladjarija. koi« stari zovu »balavcima« ili »šmrkavcima* (mocciosi) viču na stare i traže neke r«' volucionarne gestove. U posljednju godio11 dana taj se front mnogo osilio, naročit« otkako je za federalnog sekretara za Istr« namjesto Rellija došao borbeni Bellini. Bellini je bio na strani mladih, koji su pO' čeli stare čak i tvorno da napadaju po ulj' čama i kavanama. Čudno je. ali karakteri' stično, da su pred nekoliko dana u pilli; skom »Bar Torinese* neki mladi fašist1 premlatili trojicu fašista »della prima ora* i izbacili ih na ulicu u bijednom stanji1. Policija nije intervenirala, nego je sam pr«' fekt morao da se doveze pred bar i du moli borbenu omladinu da se smiri. Ti s*1 mladi ljudi od reda besposleni, gladni i tifi' sle, da su stari fašisti tome krivi, jer ii'1 ne daju svoje bogate položaje. Raspolož«' nje je bilo već u takvom stadiiumu, da ie‘ morao intervenirati i generalni sekretaf Starace._ On je naredio da se rcorganiziN uprava istarske fašističke federacije, da s« iz nje odstrane neki stari fašisti i da Belh' ni dobije nekoliko mladih saradnika, iz r«' dova te mlade borbene i gladne generacij«' Do toga je došlo 16 o. mj. Sad se na Čeh1 istarskog fašizma pored Bellinija nalaz« ovi tipovi:
Sergio Bilucaglia, kao vicesekretar istaf’ ske fašističke federacije, rodjen 1910, dak'6 sa 24 godine: Leopoldo Bari, član direkto; rija, rodjen 1913. star dakle tek 21 godinu1 Lino Sardos Albertini, član direktorija. i°' djen 17 juna 1915. star dakle tek 19 god1' na. Riccardo Giorgetti, rodjen 1904. a n«' što su stariji Giovanni Siercovicb (1899;: Moro Battista (1892) i Marino Sivilotl1 (1897).
Kako se vidi svi su mladi, a na prvh11 mjestima, to jest u samoj Puli, oni najini3' dji. gotovo djeca. Oni stariji živu u P0' reču, Lošinju i Kopru, a vodstvo je t Puli... Stampa je pozdravila »mlade«, ko'1 dolaze na čelo istarskog fašizma^
Bratužu Rudolfu v Gorici zaprli kavarno za mesec dni
Gorica, februarja 1935 (A g is). — Goriška kvestura je zaprla Bratužu Rudolfu v Gorici kavarno, ki ga je imel v ulici Mamelli za en mesece. Imenovanega je obdolžila, da se zbirajo pri njem razni protinacionalni elementi. Ta kazen je vsekakor zelo občutna, posebno še ker je kljub temu zavezan plačevati razne davščine in najemnino. Popolnoma podtaknjena in neumestna pa je motivacija o zbiranju protinacionalnih elementov, ker bi gotovo to zadevo uredili popolnoma drugače, kot so do sedaj znali, saj imajo ječe in konfinacijske otoke. Brez dvoma ima ta kazen samo namen, da gospodarsko uniči lastnika.
Naše zadruge v fašističnih rokah
Naši Itidje na cesti.
Gorica, februarja 1935. (A g is). — O novem komisarju v rihemberški hranilnici in posojilnici smo že poročali. Prevzel je posle in s tem že postal neomejen gospodar vsega, kar so naši kmetje polagoma leta in leta zgradili. Prvi komisarjev blagoslov je padel na poslovodjo zadruge, katera je hranilnična last. Kljub temu, da je bil pri zadrugi zaposlen že deset let, je bil kar čez noč postavljen na cesto, brez vsakršne odpravnine ali odškodnine. Na njegovo mesto pa je komisar imenoval Italijana. baje nekega svojega znanca ali celo sorodnika. Vse pritožbe bivšega poslovodje niso ničesar dosegle. Za našega človeka ni več ne dela ne kruha, pa tudi ni več ne oblasti ne instance, kamor bi se lahko zatekel po zadoščenje in pravično postopanje.
GORIČKI SLOVENCI SU VRLO SLABI FAŠISTI
ZAŠTO SE ISKLJUČUJU IZ ORGANIZACIJE MLADI FAŠISTI.
Tršćanski »11 Popolo di Trieste« od 17 o. mj. donosi službeno saopćenje federalne komande »Fasci Giovanili« u Gorici, da su izbačeni iz organizacije:
Stanislav Podgornik u Černiča, Rudolf Mlakar iz Cerkna. Alfonz Brežič iz Cerkna, Stanislav Pisk, Venceslav Devetak i Karlo Saksida iz Mirna. Narciz Trampuž iz Gorice, Petar Gorkič. Emil Lasič iz Gorice i još nekoji »mladi fašisti« s motivacijom: »apsolutno neshvaćanje dužnosti mladog fašiste«.
Po imenima se vidi, da se radi o slavenskim elementima, koji su silom upisani u fašističku organizaciju. Nije ni čudo da --»SJP.Sfflutno neshvačaju« fašizam ...
PO PRESTANI JEČI ŠE TRI LETA
POLICIJSKEGA NADZORSTVA
Postojna, februarja 1935 (Agis). — Naš list je pred leti poročal o nenadni aretaciji in obsodbi na sedem let ječe Ivana Marinčiča iz Zagorja pri st. Petru na Krasu. Marinčič je bil od posebnega sodišča obsojen radi suma, da 3e rovaril proti državi. Prestal je 3 leta kazni, 4 leta pa je bil amnestiran, tako da je proti koncu lanskega leta prišel domov. Dobil je 3 leta policijskega nadzorstva (ammonizione) in je vedno pod najstrožjo pažnjo domačih karabinjerjev.
IZPRED POSEBNEGA SODIŠČA
Gorica, februarja 1935. (Agis.) — Pred posebnim sodiščem v Rimu je bilo obsojenih pet antifašistov iz Bologne na skupno 12 let in 7 mesecev ječe.
KAKO RAVNA ITALIJANSKA POLICIJA S TUJCI.
Reka, februarja 1935. (Agis.) — Meseca decembra je reška kvestura aretirala francoskega državljana Antona Terreanda. Obdolžili so ga, da se je kljub izgonu vrnil v Italijo in se s tem pregrešil in prekršil zakon. Kljub vsemu zagotavljanju o nedolžnosti in o možnosti pomote so ga pridržali v zaporu in celo postavili pred sodišče. Na sodišču mu niso mogli ničesar dokazati in so ga začasno, dokler niso dobili informacij iz ministrstva, proti položitvi kavcije izpustili. Ministrstvo je ugotovilo pomoto in po dolgih sitnostih je bil končno rešen iz neprijatnega položaja.
DROBIŽ
Z veliko navidezno človekoljubnostjo vpeljani štiridesturni delovni teden ni nikaka socialna uredba. Pravijo, da gre tukaj le za nekako spremembo straže — kot je običajno v fašistični organizaciji. Stare delavce posebno delavke so poslali z dela za nedoločen čas. Mesto njih so najeli precejšnje število drugih, da izpolnijo zahteve te uredbe. Sprejete večinoma mlajše moči plačujejo seveda mnogo slabše.
Cuder Rozalija, stara 29 let iz Loga je bila obsojena na šest mesecev zapora Pogojno radi žalitve oblastev.
Največji italijanski izdajatelj knjig Ulrico Hoepli je umrl v Milanu, Po rodu je bil Nemec. V Italiji in tudi drugod je bil splošno znan. — (Agis.)
ZAPLIJENA „ISTRE*1*
Posljednji broj »Istre« (br. 8) bio je Zaplijenjen. Državno tužioštvo u Zagre-?u objavilo je zaplijenu na temelju elana 19 zakona o štampi, u savezu s članom 3 zakona o izmjenama i dopunama toga zakona.
SV. OTAC PAPA PIO XI / MUSSOLINI] GLAD HARA ĆIĆARIJOM
U poznatoj francuskoj kulturnoj i političkoj reviji ev u e de Pariš« izišao je članak s naslovom »V sjeni Vatikana«. Pisac prikazuje ličnost Pape Pija XI, za kojega kaže, da ne podleže nikakvim uplivima, da sve što čini — čini po svojoj apsolutnoj volji, da je on posljednji vladar apsolutista u Evropi. On je odbio da učini kardinalom jednog svog rodjaka samo zato, jer taj nije znao da čuva tajnu te Papine namjere. A odbio je i bivšeg španjolskog kralja Alfonsa XII, koji mu je htio sugerisati, koje ie ljude postaviti sa biskupe u Španiji. On ne prima ničije savjete — kaže pisac toga članka u »Retme de Pariš«. Papa odlučuje o svemu kada se, na primjer, sklapa neki konkordat. Izmi-
renje izmedju Svete Stolice i Italije — kaže pisac — ostvareno je od dvojice ljudi, koji
imaju nešto zajedničko, a to je autoritet, od Pija XI i Mussolinija. Oni imaju jedan za drugoga o s j e i a j rešpekta i divljenaja. K a ž e s e, da si Papa i Duce telefoniraju svaki dan direktno. Možda js to pretjerano, ali oni imaju dva posrednika, koji se upotpunjuju:	mom. Borgoncinija Ducu,
nuncija, i ambasadora Cesara Mariju de Vecchija.
Nadalje kaže pisac, da je politika Pape Pija XI sva u jednoj frazi:	braniti
prava katolika u svim država m a. O n n e diže jednu naciju protiv druge.
DEKAN ALOJZU KRAŠEVEC DOBIL POLICIJSKI OPOMIN
Reka, februarja 1935. (Agis.) — Kot poročajo, je dobil župnik in dekan v Hrušici pri Podgradu (reška pokra-
jina) Alojzij Kraševec policijski opomin (diffido). Vzroki, ki so dovedli do tega ukrepa, niso znani.
LAZARIST KLANČNIK IZGNAN ČEZ MEJO
Dva njegova sobrata' v zaporu
Gorica, 24 februarja 1935. (Agis) Kot smo že poročali so vse misijonarje iz Mirenskega gradu aretirali in zaprli. Pred dnevi so lazarista Klančnika, ki je Jugoslovanski državljan, doma nekje iz Štajerske,
izgnali čez mejo. Dva Klančnikova sobrata čakata še vedno v zaporu na svojo usodo, eden Je konfiniran, kot smo že zadnjič poročali. Na gradu Je ostal le najstarejši misijonar, ki upravlja vso lastnino.
PORTRET FAŠISTIČKOG SVEĆENIKA DAMIANI-DAMJANOVIĆA
JOŠ O NOVOM ŽUPNIKU U ARBANASIMA - U MLADOSTI SU DOMJANOVIĆA ZVALI I BOŽO, TUKAC, A SADA JE
CAVAL JERE
Zadar, februara. 1935. U vezi s našom vijesti u posljednjem broju »Istre« o novom župniku u Arbanasima cav. Natale Damiani, javljamo sada neke vrlo interesantne podatke, koji ■ će prikazati ovog »izbjeglicu« iz Korčule u u karakterističnom, ali zato ne manje istinitom svijetlu.
U prvom redu taj se Natale Damiani nije rodio takvim imenom, već mu je pravo ime — Božo Damjanovič. Pogodit ćete da je postao Natale tek — dolaskom Talijana, kad su ovi bili okupirali Dalmaciju.
Damiani je rodom iz Korčule. Interesantno je da se taj čovjek medju svojim drugovima u sjemeništu u Dubrovniku sve do mature isticao kao veliki Hrvat, čak je i prvo vrijeme poslije rata vršio službu u okolici Dubrovnika i u drugim mjestima na teritoriji naše države. Ali kad su talijanske čete okupirale Korčulu, eto u Korčuli i Damjanoviča. Sprijateljuje se s novom situacijom I — ubrzo mijenja i narodnost i prezime Odsada se zove Natale Damiani. Da se dodvori Talijanima, obavljao je ne toliko svećeničku, koliko drugu službu, koja vrlo malo odgovara svećeničkom staležu, već više ulozi karabinjera ili ako hoćete i — doušnika. To je vjerojatno bilo odlučno za nje-
govu daljnju karijeru u kojoj je došao i do titule: cavaliere; a s tim svojim kvalifikacijama Damiani će i na svom položaju župnika u Arbanasima imati prilike da se istakne.
Da se bolje razumije njegovo napredovanje, kojim ga odlikovaše fašisti, valja napomenuti da je sadašnji cav. Damiani imao svoju titulu već i u gimnaziji, koja mu je isto tako, ako ne i više, odgovarala, a ta je — B o ž o T u k a c. Tukac (sa dugim u!), poradi toga, što se odlikovao već zarana neobičnom dozom gluposti i zaostalošću u svakom pogledu. Zadarskom biskupu valja zbilja čestitati što se namjerio upravo na ovakav izbor (zar slučajno?), a talijanskim vlastima treba odati priznanje što su Damiania učinile cavalierom. — Damiani-Tukac to zbilja i zaslužuje u fašističkoj Italiji. Samo je pitanje, koliko se i općenitim napredovanjem promijenila i Tukčeva pamet. U to je teško vjerovati, obzirom na to što je negdašnji mali Božo bio u gimnaziji najgluplji tip.
To je novi župnik u Arbanasima, cavaliere Natale Damiani, narečen! Tukac svečenik vrlo loših moralnih osebina. Predstavili smo ga poradi toga našim čitateljima,, jer zaslužuje, da ga Talijani i dalje odlikuju, to iznosimo sve ovo i njima na znanje.
„VZGLEDU" ITALIJANSKI DUHOVNIKI V NAŠIH KRAJIH
Župnik Dbrbolo v disciplinski preiskavi radi nemorale
Gorica, februarja 1935. (Agis.) Mnogo smo že poročali o posameznih italijanskih duhovnikih, ki so prišli na izpraznjena mesta, bodisi prisilno ali vsled smrti izpraznjena mesta naših duhovnikov, toda do sedaj nismo slišali o njih skoro niti ene dobre vesti. Ne glede na to, da jih naše ljudstvo niti malo ni razumelo in da so bili poslani samo izbrani italijanski in fašistični ekstremisti s posebnim namenom, da preko crkve pomagajo raznarodovati, so se navadno še v drugih ozirih izkazali kot popolnoma tuji poklicu, ki bi ga morali izvrševati in se s tem osovrazili sami med našimi ljudmi. Znan je slučaj kaplana Mocellina iz Ilirske Bistrice, ki je izrinil priljubljenega župnika Taba-ckyja, znan je slučaj kaplana Tagnina, Dorbolojevega prednika in drugih balil-skih kaplanov po naših krajih.
Eden takih je tudi župnik Dorbolo iz Ajdovščine. Ta duhovnik je po rodu iz Beneške Slovenije in z veliko muko tudi tolče naš jezik. Spočetka je sicer kazalo, da bo čisto spodobno pastiroval v tej fari, vendar pa se je kmalu izkazal kot mnogo drugih, njemu enakih. Njegov prvi nastop mu je služil le zato, da bi si pridobil zaupanje domačinov. Upoštevali so celo to, da je poskušal s slovenskimi pridigami, ki pa so koncem vseh koncev izzvenele bolj komično, ker njegov jezik ni bil ne italijanski, ne furlanski, kaj šele slovenski.
V zadnjih dneh pa se je pričelo tako, da obstoja možnost, da bo moral v kratkem zapustiti Ajdovščino. Ker so se te vesti razširile po vsej fari in ljudje popolnoma javno govore o njih, kot smo zgoraj omenil ter župnik ne more nastopiti proti tem govoricam drugače, ga ni prav nič motilo, da je v nedeljski pridigi opozorjal farane na pokorščino, ki so jo dolžni do svojih predstojnikov, zlasti cerkvenih.
NUT1 ŽUPNI UPRAVITELJ V TRNOVEM NA MESTO IZGNANEGA TA-
^	BACKY-A
Reka, februarja 1935. (Agis.) — Na mesto izgnanega župnika Tabackv-ja v Trnovem pri Ilirski Bistrici je bil imenovan Karel Jamnik, dosedanii kurat v Slivju pri Materiji.
FAŠISTIČNA NOVITETA.
Trst, februarja 1935. (Agis). — Kakor poroča »Giustizia e Libertà« iz Pa-nza, da morajo po novi uredbi šolskih oblasti otroci v Istri, po končani običajni molitvi, zmoliti še posebno molitev za kralja in duceja.
MOLITVA FAŠISTIČKOG MILICIONERA
^Giornale d’Italia« donosi u svom broju od 3 februara medju ostalim i oficijelnu molitvu fašističke milicije koja glasi:
»Bože, koji užižeš svaki plamen i upravljaš svakim srcem, obnovi svaki dan moju ljubav prama Italiji. Učini da budem svaki dan sve dostojniji naših mrtvih, da bi i oni oaggvorili živima: »Spremni!« Nahrani moju knjigu Tvojom, mudrošću, a moju pušku
"m • u --------I-......O moju PUŠKU	^ wwo, jjet upiUùl/JJLU. OUUIIJ
Tvojom voljom. Učini da moj pogled posta- razprava je trajala tri dni. Zavod »Prin ne oštrijim a moja noga sigurnijom na sve- ciPe Umberto«, ki je bil ustanovljen i tim putenima Domovine, na cesidhia, obala- namenom, da bi raznarodoval našo mia ma< u šumama i na četvrtoj obali, koja je dino, je še vedno zaprt in kot zgled: pripadala Rimu. Kad buduči vojnik bude tudi ostal itwi i-vni™ marširao uz moj bok učini da ja čujem kucaj njegovog vjernog srca. Kad prolaze zastave neka se sva lica vide u licu Domovine.
One Domovine, koju čemo učiniti većom donoseći svaki svoj kamen gradnji. Gospodine! Učini od Tvog križa znak,
r ~ ^"-riza znan, v ucuemoru i. mđ*. .ie znašalo števil h,o]i c e prethodili zastavi moje konkurzov 958, v januarju, 1935 na 114«
l € O i 1 P. T annui I ini.i ii Tiiinm	»• *> vpnrloi«	^	,	*
legije. 1 spasi Italiji Ducea uvijek i času naše lijepe smrti. Amen.«
...	s* 'oen.«	v januarju lansKega leta, ki je znašal
interesantna je ta molitva Bogu, koji bi 1337. Naraslo pa je tudi število menični prema ovom tekstu, morao biti Bog fašistil- protestov od 66.050 v lanskem decem
kog imperijalizma. Njegov bi križ imao
4 / O Q i A A I	a n m. ž S-	/v I. ..* 2 -*  - 7	_
... /wjs i mu u « u na	(i.o/u v letošnjem januarji
Mussolinijevim osvajanjima bili pred zasta- skupna vsota meničnih protestov na o vom milicije... Nije li tu suviše rečeno?	dQ c	cr7 c --------*
Prilike, kakve ni najstariji
ne pamte
Vodice, februara. 1935. Položaj u kojem se nalazimo, u koji su nas natjerali naši gospodari, očajno je i upravo neopisivo. I nema nade da će doći nešto boljeg, nego ide svakim danom sve gore i gore. Nesnošljive su naše muke i patnje. Pritišće nas glad. Od kako postoji ovo naše selo na Čičariji, nije se zapamtilo, a niti naši najstariji ljudi, kojih ima u selu i koji su prešli 90 godina, ne pamte ovakvog glada. U velikom smo strahu za našu djecu, da nam ne pomru od slaboće. Ali od nikuda pomoći. Mnogi su se naši ljudi, koji imaju po više komada djece, obratili s molbom na našu općinu u Materiji da bi im priskočila u pomoć, da im djeca ne bi od gladi umirala, a mnogi su molili da bi im se djecu nekamo smjestilo i uzelo na prehranu na općinske troškove. Ali i prvima a tako-djer i drugima su molbe odbijene sa motivacijom, da općina nema novaca. Za našu djecu, koja stradavaju od gladi nema novaca, ali za fašističke parade i luksusne stvari, koje kupuje našim novcem, naša općina ima novaca.
korupcionTstička, afera S GRADNJOM vodovoda PREKO ĆIĆARIJE
NESREĆE NA GRADNJI JEDNE KASARNE
Vodice, februara 1935. Pisali smo već kako i kuda je gradjen onaj veliki vodovod, koji se proteže od Sv. Ivana kraj Buzeta pa preko Vodica i dalje preko Obrova i Podgrada do Klane. Ta-kodjer smo iznijeli koliko nam je štete načinio na našim poljima taj vodovod. Za učinjenu štetu i uništenje naših njiva ne bi nam toliko ni teško bila, kada bi samo kod ovog ostalo i kada bi taj vodovod funkcionirao. Ali taj vodovod neće da funkcionira, jer su na više mjesta popucale cijevi, pa sada kane cijeli kanal, sve na novo prekopati i ponovno stavljati nove cijevi. A tako-djer ne valjaju niti nekoji strojevi koji su postavljeni kod izvora kod Sv. Ivana. Na ovom vodovodu pokazala se je »sposobnost« fašistiičke inžinjerije.
Kako doznajemo, neka firma iz Milana koja je dostavljala ove cijevi bila je u sporazumu sa nekojim vojničkim mzinjerima, koji su gradili vodovod, pa su si medju sobom podijelili dobitak.
0	ovoj se aferi vodi velika istraga. Kako ee ova afera svršiti ne da se loš predvidjeti.
Inače počeli su graditi izmedju Brijavci i Bresta na Krasu jednu veliku kuću. Ne znamo još u koje će svrhe služiti ova kuća, ali koliko smo mogli naslutiti, da će se izgraditi jedna kasarna. Na gradnji ove kuće nekoliko je naših ljudi nastradalo. Jedan mladić iz Bresta po nazivu Gengarov smrtno je •ranjen na ovom poslu, jer ga je zasuo materijal kod kopanja, a lakše ih je mnogo ranjenih, koji su šnjim radili,
1	to iz Bresta, Sluma, Brljavci i Kle-nošćaka. Spomenutog mladića iz Bresta morali su odvesti u bolnicu u Pulu i ne znamo kako mu je, dočim sve ostale dolazi liječiti liječnik iz Buzeta kući. Na ovom radu rade i naši ljudi ali samo kod kopanja i odvažanja materijala, dočim ostali posao rade samo njihovi pouzdani radnici iz unutrašnjosti Italije, jer mi ne možemo drugo raditi, jer smo »nepouzdani«..
POPRAVILA NA CESTI REKA—TRST
II. Bistrica, februarja 1935. (Agis). 2e već let neprenehoma popravljajo in izboljšujejo cesto, ki pelje iz Trsta skozi II. Bistrico v Reko. Na mnogih krajih so cestišče že razširili, preuredili mostove, podzidaii itd., vendar cesta še ni popolnoma preurejena. Tako so letos napovedali, da bodo razširili cestišče pod Premom, da bodo naredili nekaj podzidkov tam, kjer je cesta v neposredni bližini rečine struge. Na delo čakajo naši ljudje, brez razlike na položaj v upanju, da bodo nekaj zaslužili vsaj za najnujnejše vsakdanje potrebščine.
RAVNATELJ DIJAŠKEGA KONVIKTA
OBSOJEN NA OSEM LET JEČE
Gorica, 25 februarja 1935 (Agis.) Dne 15. t. m. se je pričel pred rednim sodiščem v Trstu proces proti ravnatelju dijaškega konvikta »Principe Umberto« v Gorici Henriku Erraniju ter prefektu tega zavoda Ivanu Cescutti-ju O zadevi sami smo že prej nekajkrat obširneje poročali. Zato se danes omejujemo le na poročilo o procesu. Sodišče je obsodilo bivšega ravnatelja na osem let ječe, prefekta pa oprostilo. Sodna
bo tudi ostal, vsaj toliko časa, dokler se ne pozabi njegova žalostna preteklost.
ŠTEVILO KONKURZOV V ITALIJI
NAR A^f1 A
Trst, februarja* 1935. — (Agis.) -V decembru 1. 1934. je znašalo številc
vendar pa ni doseglo števila konkurzot v januarju lanskega leta, ki je znašale
bru na 71.675 v letošnjem januarju
49.6 na 57.6 miljonov lir
;.-C IS '
3 K-
Naša kul tar na kronika
SLOVENSKA KRITIKA 0 ČAKAVSKOJ POEZIJI DRAGA GERVAISÀ
Istaknuti slovenski kritičar g. B. Borko piše u »Jutru« od 22 o. mj. ovo:
Po Antologiji čakavske lirike, ki je izšla lani v Zagrebu, smo dobili samostojno pesniško zbirko z naslovom »Čakavski stihovi«. Nje avtor je Drago Ger-vais, po rodu iz Istre, sedaj odvetnik v Belovaru. že nekaj let opozarjajo nase njegovi topli verzi, spisani v starinskem narečju, ki zvgni kakor davne pesmi začetnika hrvaške literature Marka Ma-ruliča.
čakavski dialektični pesniki pričenjajo resno tekmovati s kajkavskimi. Odkod ta vrnitev v dialektično literaturo? Morda je v zvezi z obnovljeno ljubeznijo do grude, do domačega^ kraja — ljubeznijo, ki nastopa po razočaranju s kozmopolitskimi idejami. Nemara je posledica večjega kulta besede, ki ga opažamo vsepovsod. Dialektična poezija nam predvsem vzbuja neposrednejšo in bolj živo predstavo neke pokrajine; nje govorica prihaja v nas z večjo silovitostjo in nam daje močnejša regionalno slikovita, včasih kar duhteča občutja pesničkih pobod.
Veliki mojster srbohrvaške pesniške besede Vladimir Nazor, ki se je v zadnjem Času posvetil teoretičnim problemom srbskohrvaške poetike, je napisal predgovor tudi Gervaisovim »čakavskim stihom«. Nazor, avtor prvih in najboljših modernih pesmi v čakavski govorici, je bil najbolj poklican, da ob tej zbirid čakavske lirike spregovori o značaju in pomenu dialektične poezije. In storil je to po svoje, originalno, zajem-ijivo. Postavil je zvok štokavskih in čakavskih verzov v igro »leuta trubadurskega« in »gusala sljepačkih«:	»čakav-
ski jamb poskakuje, štokavski^ trohej klizi, pa je kretanje ritma i prečesto isprekidano, nalik na rijeku uznemirenu strujama i virovima«. Svojevrsten je njegov »književni« razgovor s sluškinjo Mico, »rodom iz Triblja kraj Crikvenice«, ki uživa v čakavskih verzih, ker v njih vidi, sliši in voha domači kraj. Naposled pravi Nazor:
»Prava čakavska umjetna lirika rodi se tek sada — možda uoči svoje smrti — iz duše istarskoga pučanstva, željna da makar u posljednji čas dodje do riječi i da se afirmira. Progovorila je gotovo djetinjskim jezikom iz ustij u mladjih, izrazima i metrikom narodnom koja se ne nameće govoru iz vana, ritmičkim zakonima, no izvire sama fluidna a neukalupljiva — iz nutrine«.
Drago Gervais je pesnik istrske dežele pod Učko. V njegovih verzih se preliva sočna, skoraj bi rekli:	kakor
grozdje v solncu pečena, sladka in barvita govorica istrskih primorskih vasi. čakavski govor potem dalje po našem
obrežju Jadrana. Povsod so »beli zidići«, črjeni kroviči, — na keh vrapčiči — kan-taju«. V teh pesmih ni nikakih problemov sodobne lirike, nikakih podzavestnih, sanjskih prividov surrealizma:	iz
njih se oglaša pesniško doživljena zavest domačega kraja, združena z intimno toploto domače govorice. Njene poetične podobe niso stkane iz umetne svile v dolgoletnem slovstvenem razvoju preizkušenega književnega jezika, marveč učinkujejo po otipljivo pristnem tkivu svoje dialektične raševine. Z njihovo metriko, za njihovimi besedami je zvezanih vse polno asociacij, tako da popolno akustično in vizuelno vsebino teh pojočih ritmov dojame samo čovek iz tiste pokrajine. Zato je Nazorjeva služkinja Mica nemara kompetentnojši kritik te zbirke nego pisec teh vrstic, ki jo veže samo s predstavo morja, belih in rdečih hiš ob obali, — vinogradov v katerih zori grozdje, smokev in oljk; pa tankih silhuet cipres in togih obrisov kraških bregov v ozadju. V tej krajini, kjer dišita mirta in rožmarin, se utegne ob solnčnih nedeljah popoldne razviti takle ples, kakor ga slikovito opisuje Gervais v svoji pojoči pesniški govorici:
Armunika cvili, bas rompota. Tanac se širi, zibje i gibje, šemo, pa tamo tancamo...
Realizem te poezije je prav zaradi narečja tako dosleden, kakor v narodni pesmi; samo da zaznavamo v podobah in metaforah, v vsej formalni umetnosti Gervaisove poezije neki rafinemet, ki razodeva, da so te pesmi nastale pod literarno brušenim peresom in ob artističnem okusu svojega pisca.
Ob tej duhteči regionalni liriki dajemo prav Nazoru, ki pravi: »I nije istina da je poezija, uopće, na umoru: ona samo hoće da se okupa i da se pomladi u vodama svojih najstarijih izvora. ..«
Poezija se po tolikih izkušnja v rafiniranem in nekoliko perverzno razvajenem okolju sodobnih eksperimentatorjev vrača k ljudstvu, kakor se moderna glasba zopet vrača k preprosti in topli melodiji narodne popevke. Gervaisovi »čakavski stihovi« utegnejo mnogim vzbujati gorke spomine na istrsko grudo, kamor je »popuhnul tihi vetar ... odnesal Mari krunu«.
♦
Zbirku »čakavski stihovi« možete naručiti na upravi »Istre«. Stoji 10 dinara, za naše čitatelje, a sa poštarinom 12 dinara.
NAŠ! V SLOVENSKIH REVIJAH IN ČASOPISIH
»Sodobnost« je prinesla v zadnji številki lanskega leta (ki je pa izšla šele v letošnjem januarju) daljši članek Maksa Rejca z naslovom »Od fašističnega sindikalizma do fašističnega korporativizma v Italiji«, dolgo novelo »Hiša št. 14«, ki je je napisal Ciril Kosmač ter dve Grudnovi pesmi, in sicer »Dvanajsta ura« in »Barake«; Avgust Pirjevec pa je priobčil članek »Narodnostno pravo stare Avstrije.
Prva letošnja številka te revije pa prinaša poglavlje iz povesti »Krista Alba«, ki jo je spisal dr. Lojze Kraigher, Fr. Mesesnel poroča o »Umetnostnih publikacijah«, Božo Gvardijančič pa o »Opremi slovenske knjige«.
*
»Misel in delo« prinaša v svoji peti številki kratko poročilo dr. Lava Čermelja o nekem značilnem italijanskem spisu o bitkah ob Piavi.
♦
Ljubljanski Zvon« prinaša v prvi letošnji številki A. Ocvirkove »Literarne zapiske«, opombo Ljudmile in Milene Erjavčeve k »Zbranemu delu Frana Erjavca«, med književnimi poročili pa oceno o lanski izdaji Mladinske Matice, ki med drugimi obsega tudi povest »Tovariša«, ki jo je spisal France Bevk, a ilustrira Ksenija Prunkova.
*
V »Modri ptici« št. 3 piše dr. Vladimir Bartol oceno o knjigi »Potovanje na konec noči«, ki jo je spisal Louis-Ferdinand Celine; ista številka prinaša pod naslovom »Vladimir Bartol v srbščini« poročilo o prevodu Bartolove novele »Kantata o zagonetnem ^vozlu«, ki jo je priobčil »Srbski književni glasnik« in kratek opis Bartolovega književnega delovanja, ki ga je poleg prevoda novele priobčil prevajalec v isti reviji.
*
»Dom in svet« v 1—2 številki priobčuje Ivan Pregelj pet kratkih zapiskov »Vsakdanje balade«, Narte Velikonja novelo »Na kliniki«, France Bevk nadaljuje drugi del povesti »Ubogi zlodej«, Joža Lovrenčič pa priobčuje pesem »Prošnja«. Med književnimi poročili prinaša oceno petih knjig Fr. Bev-
ka, in sicer »Ljudje pod Osojami« in »Krivda«, ki jo je izdala Jugoslovanska knjigarna v letu 1934., »Dedič«, ki je izšla pri Goriški Matici v letu 1933., »Gmajna«, ki je izšla 1. 1933. v založbi »Luč« ter »Kozorog«, ki je izdala založba »Sigma« v letu 1933.
*
»Naš rod« prinaša v 4. številki nadaljevanje potopisa »Dva potepuha na Jadranskem morju« od Karla Kocijančiča, bajko »Boječnik in Pesoglavci«, ki jo je spisal France Bevk, »Kaštanka«, ki jo iz ruščine prevaja Al. Gradnik, kratko notico z naslovom »Božič Slovencev na Primorskem« ter poročilo o »Desetletnici« smrti skladatelja Viktorja Parme«. V peti številki priobčuje Viktor Pirnat »Prvo srečanje«, Narte Velikonja »Burja«, Karlo Kocjančič nadaljuje s potopisom »Dva potepuha na Jadranskem morju«, Al. Gradnik pa s prevodom »Kaštanka«.
*
»Mladika« št. 1 je prinesla črtico »V vojaški službi«, ki jo je spisal Bogdan Kažak, druga številka istega mesečnika pa zdravniške spomine Bogdana Kazaka z naslovom »Srečenje s kolero«, kratko novelo »Inspekcija«, ki jo je spisala Mara Husova in feljton »Listek«, ki ga je spisal Narte Velikonja.
♦
Ljubljanski dnevnik »Slovenec« je v januarju prinesel daljše poročilo o Francetu Bevku v zvezi z novimi izdajami njegovih boljših literarnih spisov, ki bodo izhajali pri Jugoslovanski knjigarni v Ljubljani in obsegali dešet zvezkov. (Agis.)
»SOČA« U MURSKOJ SUBOTI ZA »ISTRU«.
Društvo »Soča« u Murskoj Suboti sabralo je med ju svojim članstvom prigodom svoje glavne skupštine Din 50.— te je ovu svotu dostavilo našem listu za njegov fond. Zahvaljujući društvu »Soči« u Murskoj Suboti odnosno našim tamošnjim vrijednim emigrantima, ističemo ovaj primjer kako valja u svakoj prilici misliti na naš list i pomagati ga u vršenju njegovih zadataka..
VECE ČAKAVSKE LIRIKE U KRALJEVICI
Jugoslovenska čitaonica u Kraljevici pod vodstvom gg. Gauša Stanka i Blažine Josipa priredila je dne 23 februara za članove i ostalo gradi anstvo veče čakavske lirike. Recitovale su se pjesme Vladimira Nazora. Draga Gervaisa. Mate Balote i Pere Ljubica. Recitovali su gg. Blažina Josip »Moj otac« od Balote; g Modrušan »Božični račun s gospodinom Benedeton, »Moja mati« j »Ognjište«: Gosp. Slany Milan »Galeotovu pesen« (Nazor) »Koza« (Balota), »Moj sin« i »Kmeti«. (Gervais); i g. Bolić »Stcmanja«, »Seh duš dan«. »Starci« (Nazor) i od Neznanke:	»Marina krma«.
»Lipa divojka« j »Lepa Mare«: gosp. Ka-baiin Josip »Briškula«. »Tresete«. »Tri none« i »Tanac« (Gervais) i Sokolići Valerija Pravdica »Moja zemlja« i »Trj kraji«, a Slavko Crnkovič »Nesrečna pipa« i »No-nić« (Gervais); G. Frka recitovao je pjesmicu »Kampaneli« od Ljubica.
Recitacije su bile djelomično dobro, a djelomično vrlo dobro izvedene, naročito su bile nagradi ene aplauzom »Nesrečna pipa« »Moja zemlja«. »Gaieotova pesen« i »Tri none« i »Račun s gospodinon Benedeton«. G. Blažina Josip razjasnio je prisutnima, kojih je bio lijepi broj, značaj čakavske lirike, naročito s obzirom da se ča-kavština najbrutalnije zatire. Ona je ipak i suviše stara da bi se mogla satrti.
VANŠKOLSKI RAD NAŠEG INTERNATA
Zagreb, 27 februara. — Već smo nekoliko puta na ovom mjestu pisali o radu našeg Istarskog djačkog internata. Spominjali smo školski uspjeh naše djece, ali uz taj školski rad važan je, naročito za naš podmladak, vanškolski rad. Jer naša su djeca u ovdašnjim školama u posebnom položaju. Oni se odgajaju za izvjesna zvanja, kao i ostali njihovi drugovi, ali oni moraju da se odgajaju i za aktivne članove naše emigracije, a i za to da jednog dana, za koji mislimo da nije daleko, budu mogli postati intelektualni radnici u rodnom kraju.
Odgojitelji te naše djece u internatu shvatili su ispravno taj drugi cilj, i nastoje da pitomce odgajaju za aktivne članove emigracije i za buduće intelektualne radnike u današnjoj Julijskoj Krajini. Sva djeca u internatu, od naj-mladjeg do najstarijeg, aktivno sudjeluju u tom radu. Dosta je da spomenemo njihov list »Istranin«, kojega vrlo lijepo uredjuju i pišu. Osim toga se na redovitim subotnjim sijelima medju-£Obno spremaju za kasniji život. Od zgode do zgode dolazi ta naša omladina u uži kontakt sa Ostalom emigracijom prigodom raznih priredba i svečanosti, a pohvalna je zamisao voditelja internata da ponekad sazovu u internat starije emigrante, da tako i ovi vide što rade naša djeca, a da i djeca osjete kako nisu osamljena. Jer ta naša djeca, daleko od kuće i roditelja, pripadaju svima nama starijima, Mi im ovdje u emigraciji moramo zamjeniti, u koliko je to moguće, kuću i rod.
Tako je subotu naveče 23 o. mj. održana u internatu priredba na koju su bili pozvani stariji emigranti i akademičari. Muška učionica je bila dupkom puna gospodja i gospode. Na novoj pozornici, koja je za tu zgodu podignuta, a koja ostaje unapred kao stalna pozornica internata izveden je ukusan i dobro uvježban slijedeći program:
1) Državnu himiiu pjeva omladinski zbor djačkog internata; 2) Pozdrav govori pitomica Bosiljka Vlašić; 3) Mate Balote »Dvi daske« i »Moj otac« — recitira pitomac I. Erman; 4) Josipa A. Kraljića: »Rastuženi slavulj« — deklamiraju pit. M. Donat i M. Terpin; 5) Josipa A. Kraljića: »Ja sam sokolić« — deklamira pit. I. šimunov; 6) Draga Gervaisa: »Sunce«, i »Polne« — deklamira pit. Z. Flego; 7) Jos. A. Kraljića: »Porobljenoj majci« — deklamira pit. M. Lokar; 8) Josipa A. Kraljića: »Pjesma porobljenih« — deklamira pit. M. Crnobori; 9) Ernest Radetić: »Izdajica«, savremeni dječji igrokaz iz života naše djece u Istri u 2 čina, izvode pitomci i pitomice; 10) A. Brajše Rašana: »Predobri Bože«, istarska himna izvodi omladinski zbor djačkog internata.
Sva djeca i pjevači i ostali, dali su najbolje, i vidi se da su se trudili kako bi ta priredba ispala čim bolje. Mnogi, koji do tada nisu vidjeli djecu na priredbama, bili su zadivljeni njihovim sigurnim nastupom, uvježbanošću i toplinom koju su unosili u svaku izvedenu tačku. Svaki od njih je bio dobar, pa ako bi se htjelo spominjati imena, moralo bi se sve od reda spomenuti.
I tom priredbom je naš internat još jednom dokazao svoju aktivnost, i ponovno je pokazao svoju važnost, jer to je naša najvažnija institucija, koju moramo paziti i čuvati, a i kojom se možemo ponositi.
NOVI PROFESOR
U subotu dne 16 februara diplomirao je na filozofskom fakultetu zagrebačke univerze (iz kemije) naš zemljak g. Bojan šantel, sin našeg umjetnika prof. Saše šantela. — Srdačno čestitamo.
GLAVNA SKUPŠTINA DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
XIII redovita glavna skupština »Istre«, udruženja emigranata Jugoslavena iz Julijske Krajine u Zagrebu održavat će se u nedjelju dne 17 marta u 9 i pol sati ujutro u Zagrebu, u dvorani »Kola«, Trg Kralja Aleksandra 6, s ovim dnevnim redom: 1) Pozdrav pretsjednika, 2) Izvještaj tajnika, 3) Izvještaj omladinske sekcije, 4) Izvještaj socijalnog ot-sjeka, 5) Izvještaj sekcije za medjusobnu pomoć, 6) Izvještaj poslovnog odbora Pjevačkog zbor, 7) Izvještaj blagajnika,
8) Izvještaj nadzornog odbora, 9) Razrješnica upravnom i nadzornom odboru,
10) Biranje novog upravnog i nadzornog odbora, 11) Ovlaštenje odboru da može sklopiti zajam za gradnju Doma, 12) Slučajnosti.
Eventualni predloži imadu se pismeno, dostaviti upravnom odboru najkasni-, e 3 dana prije glavne skupštine. Pravo glasa imadu članovi, koji nisu u zaostatku sa članarinom više od 3 mjeseca. Ne sabere li u odredjeno vrijeme dovoljan broj članova, to će se skupština održati pol sata kasnije sa prisutnim članovima. Skupštini će moći prisustvovati samo članovi društva. — Odbor
PREDAVANJA U OMLADINSKOJ SEKCIJI DRUŠTVA »ISTRA«
Slijedeće predavanje drži dr. V.
Goljevšek
Prema programu iznesenom na svom prvom članskom sastanku, Omladinska Sekcija nastavlja svoj rad. Do sad su održana dva, dobro posjećena članska sastanka sa predavanjima i diskusijom. ! Na prvom je predavao đr. Miran Ka- j jin o »Socijalnom i ekonomskom stanju u Julijskoj Krajini«. Predavač nam je prikazao kakve su bile socijalne i ekonomske prilike u Julijskoj Krajini prije rata, za vrijeme rata i poslije rata i kakve su danas. Ovom interesantnom predavanju prisustvovali su i članovi upravnog odbora društva »Istra«.
Drugi članski sastanak je isto tako uspio. Predavanje je održao brat Stanko Petaros, koji je na plastičan način prikazao »Političke in ekonomske borbe Slovencev in Hrvatov v Julijski Krajini«, ; Kao rijetko koje predavanje do sada | ovo je saslušano sa najvećom pažnjom i razumijevanjem. A poslije predavanja razvila se živa diskusija u kojoj su učestvovali mnogi omladinci - pa i stariji-Raspravljalo se o raznim aktuelnim problemima u vezi sa predavanjem.
Ove subote 2 marta predava še g. dr. Vladimir Goljevšek o radu omladinskih organizacija. Pošto če to predavanje biti jako zanimljivo obzirom na to da je predavač bio vodja omladinskih organizar čija u Julijskoj Krajini umoljavaju se svi članovi } prijatelji da dodju na taj sastanak u što većem broju. Sastanak se održava u osam sati u prostorijama društva »Istra«. — Odbor
PREDA,VANJE Dr. MIS-A V »SOČI-MATICI« V LJUBLJANI
V Društvu» Soča« ja jovoril v soboio zvečer priljubljeni predavatelj zdravstveni svetnik g. Dr. Franta Mis. Tekom nad enournega predavanja je v poljudnih besedah. spremljanih z mnogobrojnimi skioptič-nimi slikami prikazal poslušalcem — ki so napolnili salon pri »Levu« na Gosposvetski cesti v Ljubljani do zadnjega kotička — vse strahotne bolečine, ki jih zadaja rak ^ človeštvu. Posebno pozornost je vzbujalo demonstriranje raka na naravnih preparatih. Vsa neumorna prizadevanja tudi najuglednejših zdravnikov-znanstvenikov nišo mogla doslej dognati pravega izvora te strašne bolezni, za katere nastanek obstojajo doslej tri teorije. Bolezen je razširjena zlasti v severnih mrzlejših krajih u. s. v glavnem v civiliziranih plasteh človeštva.
— Statistično je dokazal, da umre za rakom letno okroglo 60 Ljubljančanov. Njegovo predavanje je izzvenelo v apel na oblasti in našo javnost, naj bi z dotacijami, odnosno s prispevki, pripomogli do ustanovitve radijološke stanice v Ljubljani, kjer bi se z radijskim obsevanjem zdravilo in lajšalo strašno gorje onim 1.500 ljudem v Dravski banovini, ki vsako leto bolehajo za rakom in ki sicer brez pomoči hirajo, ali pa so prisiljeni iskati za drag denar le-ka v inozemstvu.
Nastopil je tudi društveni pevski zbor, ki je pod vodstvom društvenega pevovodje g. Mihe Rožanca, zapel nekaj lepo donečih narodnih pesmi.
U FOND »ISTRE« BROJ 9
Travižan Blaž, Ptuj . ... D 15,— Društvo »Soča«, Murska. Sobota D , 50.—• U prošlom broja objavljevo . D 36.451.60 UKUPNO D 36.516.60
»Istra« izlazi svakog tjedna n petak. — Uredništvo | uprava nalaze se n Zagrebu. Masarykova tUica 28. IX. — Broj čekovnog računa 36.789. — Pretplata- Za cijelu godinu 50 dinara; za Po godine 2a dinara; za inozemstvo dvostruko: za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijeniku. — Vlasnik i izdavač: KONZORCIJ »ISTRA«, Masarykova ul. 23. II. Telai, br. 67-80. — Urednik: Ive Mi'hovilovič, Jakičeva ul. 36 — Za uredništvo odgovara; Dr. Fran Brnčić, advokat, Samostanska 6. — Tisak: Stečajnina Jugoslavenske štampe d. d-, Zagreb. Masarykova 28a, — Za tiskaru
odorovara Rudolf Polanović. Zaoreb Ilica brol t31-