Poštarina ptaćena u gotovu	Cena	Din	2‘—
SOKOLSKI GLASNIC
CUS I IO S АХ11А SOKCU KRAlJEVIUI JICOSUVI JE
Čuvajte JugesSmiju!
i
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u (Jčiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 31 januara 1936 God. Vil • Broj 5
napredujmo RADOM!
, Velika večina naših jcdinica --°rustava i četa — več je održala svoje fedovne godišnjc glavne skupštine. One Pak jedinice, koje još nisu izvršile taj ^v°j važni posao, spremaju se na to, j® su svoje skupštine več najavile, tako J- če ’h održati do roka, koji je za to , avez odredio. Tačnost u radu, koja je zraz diseiplinovanosti, dokaz je unu-rasnje uredenosti tih naših kula širom »ase zemlje. Našu svest i našu snagu ne treba tražiti van nas; ako toga nije ? 1}*Ша samima, onda nigde nije. Sjaj, ,0Jibi razvijali vanjskim efektima bez ubine u našem vlastitom životu, bio J?1 zgoljna samoobmana, koja ne bi bila °kolstva vredna ni dostojna.
Izveš ta ji, koje imamo o več održa-
• lm skupštinama, dokazuju nam, da se J® sokolski rad u prošloj upravnoj go-l.»n' kretao u praveu produbljivanja i l’cvr.ščavanja svesnih i radinoljubivih sokolskih redova. Sve više se opaža ,cznja, da se naš uzgojni rad usredo-°c* u sokolskim vežbaonicama, odno-Snp da iz njih potiču zdrave pobude
olskih načela i ideala, prema kojima ’.se naši pripadnici ravnali u svom Ppvatnom i javnom životu. Nekoje jc-niec — osobito one u večim mestima utvrdile su na svojim skupštinama ‘zvesno nazadovanje broja svojih pripadnika. Tako zvano čiščenje, čija se Potreba toliko osečala, izvršilo se sa-!11(> od sebe. Kada sr naime državnim
• samoupravnim činovnicima bile sni-žene prinadležnosti, da sv ove pale da-eko ispod njihovih normalnih i minimalnih potreba i time provocirale pra-'u borbu za opstanak, a posebice to ’^eđu onima materijalno slabijima, mileči od tih koji su time bili pogodeni 'zisli šu iz naših redova, obrazlažuči to time, što nisu više u mogučnosti plačati c*anarinu, jer mora ju da štedc svaku Paru za koricu svog svakidašnjeg kru-
a- Čovek socijalnog osečaja može da ‘azume i taj način samoobrane. Ipak !?edu ovima nalazi se i časni broj onih, oji su se smirili od prvog uzbudenja i 'jL'aj;i i vratili sc medu nas, izjavivši, ?a ih Sokolstvo toliko veže i da su °liko zadojeni njegovim idejama, da m srce ne dopusta da žive izvan naše ratske zajednicc.
Drugi pak, koji su mimo svoje vo-& a van sokolskog uticaja, bili pri-“Jeni da stupaju u našu orgariizaciju, ^koristili su ovu priliku da napuste na-redove — ne radi članarine, več radi P ^a, što se medu nama nisu dobro ose-v^i te što su nam uvek dušom bili tudi. j/4* nekoje pak uplivale su i političko-Partijske prilike te su sc u svojoj so-\<?skoj svesti pokolebali pa su napulili sokolsku zastavil, da bi tako lakše gPMli da se odrinu u partijske vode, j>.Vc sada mogu da uživaju po miloj vo-J*> slcbodni od svih veza, koje su ih ,1bivale za čistotu sokolske ideje i bes-oinpromisnost naših težnji i pogleda j,? temelje našeg državnog i narodnog ^jvota,
našu jugoslovensku zajcdnicu i °vensku uzajamnost.
. Novi izbor uprava naših društava mt€*a pokazao je, da su u tim upravama ostali stari, verni i prokušani so--olski borci, čija če briga biti da odr-vayaju kontinuitet rada. Po slobodnoj (i(j|Ji članstva uz ove našli su se i mno-J’a mlada brača i sestre, koji su se tako P°Peli na vodeča mesta pravo iz vežba-•*<*. koja im je iskovala značajeve, j aoštrila duh i litvrdila ih u ustrajnosti n,utpornosti. Tako je ovim jedinicama j! ®zbcden priliv mladih i svežih snaga, v°-!e Sc na vrbovima neče rasplinuti, vclr koje če biti najevršča veza izmedu ) ‘•zbaonicc i uprave. Na taj način do-ч zi do izraza ono jedino pravilno na-da je sokolski rad jedan i jedini, ',Tla da se očitujc u uzgojnom nafto V Sv'^ činilaca, pa vršili ovi svoje ra! c 11 ov°j <)n°i grani sokolskog v‘ \j : mladi brat starosta i unapred če Za .?**’ a nov' ^rrtt naeelnik če opet vi^dno s bratom prosvetarom u upravi križno i budno paziti, da se ne bi , nepremišljenim pokvarili plodovi, je dala tvrda sokolska škola. j ,.^ako je krasan pogled na sokolske tirnice, koje su punc života i koje t| /,c »apretku, u do čije zdrave jezgre !T,0.že da dopre udar izvanjeg viho-^'jV].()ji trga narodnu celinu, koji iza-bi-’,-c sP,orove i mute mir i slogu medu V1111 i sestrama jedne krvi i jednog sk'i -a' ^amo sokolsko društvo i sokol-‘ta stoje čvrsto i ponosno i: tom zdi' '. ! azhurkanih strasti kao znamenje > radosnog rada i kao jamstvo stx*ц° ^divosti ideala sokolskog brat-• Nikakva sila izvan nas ne može
Jeđan redaK sokolski jubilej
60~godlšnjica sokolskog rada brata Alojza V. Pragra,
Ovili dana slavi šezdesetgodišnjicu aktivnog sokolskog rada starešina Sokola u kolinu, brat Alojzije V. Pragr, koji je dobro poznat i u redovima našeg Sokolstva, jer skoro nije bilo sleta u našoj zemlji, kojemu on nc bi učest-vovao.
Brat A. V. Pragr
Brat Pragr bio je u mladim godina-ma odličan vežbač — a vežba još i da-nas —- takmičar, član prednjačkog zbora, kojemu je bio načelnik još sam dr. Miroslav Tirš, a godine 1889 vodio je i jednu od pobedničkih takmičarskih vrsta ČOS na medimarodnim takmiee-njima u Parizu, kada je ČOS po prvi put učestvovala mcdunarodnim takmi-čenjima. Od godine 1882 učestvovao je skoro na svim sokolskim sletovima u domovini i ostalim slovenskim zemljama.
Brat Pragr je onaj, koji je u kolin-skom Sokolu uveo naraštaj, on je osno-vao sokolsku župu Tirševu, kojoj je bio niz godina tajnik, a kasnije i njen starosta. Bio je i član vibora i pretsedni-štva ČOS te član odbora SSS. Oko pe-deset godina izdavao je i uredivao »Sbornjik sokolski«, u kome je i pisao. Za svoje velike zasluge i upravo ogro-man sokolski rad, nrimio je od ČOS veliku medalju, a bio je izabran i za po-časnog člana vibora ČOS, kao takoder i za počasnog starešinu sokolske župe Tirševc, čiji je danas starešina prvi za-menik starešine ČOS brat Josip Truh-larž.
Brat Pragr, koji je još uvek duševno i telesno svež i eio te i danas kao starešina društva i član prednjačkog zbora živo saraduje u sokolskom životu i radu, bio je uvek kao pravi i odušev-ljeni Soko iskreni prijatelj našega Sokolstva i našega naroda. Iako mu ic več 79 godina, on još i danas voli turistiku i biciklistiku, a i vežba redovito sa sta-rijom bračom. U privatnom životu br. Pragr, kao direktor Štedionice i kulturni radnik, uživa velik ugled i poštova-nje. Na njegovom jubileju čestita mu s najlepšim željama i jugoslovensko I Sokolstvo. Na zdar!
Odgodena smučarska lakmičenja
Saveza SKJ na Pohorju
Radi veoma nepovoljnih snežnih prilika, smučarska takmičenja Saveza SK.J, koja su imala da se održe na Pohorju dne 31 januara te 1 i 2 februara o. god. odgodena su i održače se dne 14. 15 i 16 februara o. god.
Radi ovoga ujedno je produžen i rok za naknadne prijave za ova takmi-čenja, t. j. do 7 februara o. god. Inače takmičenja čc se održati tačno prema predvidenem programu.
Slanovanje i pretirana posetilaca olimpijskih igara u Gamnišu i Berlinu
Za zimske olimpijske igre od 6 do 16 februara o. g. ima u Garmiš - Parten-kirhenu i okolini na raspoloženju do-voljan broj soba. Cijene sobama s pot-punom opskrbom su sledeče:
grupa I	Rm 12,—	do	RM	18.—
grupa II	Rm	9,—	do	RM	12.--
grupa IH	Rm	7.	do	RM	9.—
grupa IV	Rm	5.—	do	RM	7.—
grupa V RM (u privat. kučama).
1 za Berlin jc predvideno dovoljno soba. Za sada za sobe u Berlinu utvr-dene su sledeče cene: hotelske sobe od RM 4,— na više privatne sobe od RM 3.—, 4.50 i 6.— skupni stanovi od RM 1.—.
Sobe u Garmiš - Partenkirhcnu i Berlinu mogu se, ako se unapred plate, poručiti več sada. Plačati sc može u Registermarkama (po 13.50 dinara).
Obavcštenja daje Nemački saobra-čajni biro, Beograd, Kncžev spomenik 5.
Starešinstvo poljskog Sokolstva
Na zadnjoj skupštini Saveza poljskog Sokolstva-izabrani su u starešinstvo Saveza sledeča brača: za starostu brat Franjo Arciševski, za prvog pot-starostu br. Stanislav Cclihovski, a za članove saveznog starešinstva brača: Franjo Pšezdziecki, Mihael Tereh kao tajnik, te Jozefat Galembiovski, dr. Teodor Drabček. dr. Mihael Mahsis, Česlav Sidorovič i Evgenij Vunh. .
PSI
š'4 :- rv
25-godišnfica sveslovensRog Kongresa u Sofiji
Pre četvri veka
Brat Frančišek Arciševski, novi starosta Saveza poljskog Sokolstva
da sruši i pokoleba te snage, koje rastu iz nas i koje se očituju u našoj kreme-nitoj volji za radomi
Pri takvom stanju stvari, koje nam unatoč svemu, prema iskazu naše sa-vezne statistike, kaže ukupni porast do 25.000 novih pripadnika, živo mislimo na reči pokojnog brata Jindre Vanji-čeka, koje je na-pisao 10 januara 1901 u »Sokolskom Vjesniku«, a koje su tako važne i značajne, kao da su rečene za današnje doba: »I opet je postala naša vera silnija, povratilo se je pove-renje u samoga sebe i u vlastitu snagu. A ta vera je i toliko potrebna u današnje doba opče mlakosti i mrtvila, potrebna je u času, kada na vrata tvr-
dave naše nacionalnosti udara neprija-teljska ruka koja traži da se predamo. Još su u večini oni koji drže u šahu strašivce, one kojima je do koristi i one prave izdajice. Jpak, da li če još biti u večini i tada, kada umesto šaka budil na vrata naše tvrdave udarale sekire i kada budu na naš obrambeni zid tukli topovi? Jao narodu, čija je vera u samoga sebe slaba! Ne ponositi se s rodom, ne bahati sc s bogatstvom ili s kakvom sličnom beznačajnošču, več samo uspešan rad, odvažnost tela i duha treba da bude tvoj ponos!«
Naš veliki brate, kako tačno razumemo tvoj viteški i junački poklic: Napredujmo, pobedujmo delom!
L! nedelju dne 26 o. m. Slovensko društvo u Sofiji proslavilo je jedan istorijski dogadaj, 25-godiš-njicu od znamenitog drugog sve-slovenskog kongresa (prvi je bio u Pragu 1908), koji je bio održan u Sofiji 1910 godine, te kome su tada učestvovali brojni i najodličniji
Prof. S. S. Bobčev, pretsednik Slovenskog društva u Sofiji i Slovenskog kongresa u Sofiji 1910
pretstavnici iz svih slovenskih ze-nialja (od voda Sokolstva dr. Josip Saj ne r).
Na ovoj proslavi Slovenskog društva u Sofiji, pretsednik društva i pretsednik tadanjeg sofijskog kongresa, uvaženi prof. S. S. Bobčev, održao jc prigodni govor, u kome jo izneo istorijat ovog kongresa, njegove misli vodiljo i težnje, kao i osnove kako da sc ost-vari puna slovenska solidarnost, učvrsti slovensko bratstvo i tako stvori jedna snažna i močna duhovna slovenska zajednica. Ovc težnje tadanjeg kongresa prof. S. S. Bobčev istakao je da treba i danas da budu težnje svih Slovena.
1 jugoslovensko, kao i sve ostalo slovensko Sokolstvo, prateči naj-pažljivijo svaki rad i nastojanje, koje ide u praveu zbližavanja i bratske saradnje i solidarnosti medu slovenskim narodima, i učest-vujuči i samo svugde najaktivnijc u ovakvim plemenitim akcijama i radu u duhu svojih visokih načela slovenskog bratstva i uzajamnosti, u svojim redovima danas evocira sečanje na te velike slovenske dane u Sofiji prilikom drugog slovenskog kongresa. To tim više, što je — nakon jednog mučnog perioda koji je nastupio kratko iza toga, da sc nekom paradoksalnom fatalnošču obori na plodove kojima je imao da urodi sofijski kongres — danas, možemo se nadati, opet nastupilo u odnosima medu pojedinim slovenskim narodima srečnije doba, kada se medu slovensko m bračom iznova ulažu napori i težnje da se krene onim spasonosnim putevima, koji sir bili očrtani za slovensko bratstvo i uzajamnost, za buduč-nost Slovenstva, istorijske godine 1910 u Sofiji.
Donosimo stoga ovaj članak našeg brata Rasta Pustoslemška, jednog od učesnika svcslovenskog kongresa u Sofiji 1910, a koji jc objavljen i u »Jubilcjnom listu«, izvanrednom prilogu koji je izdao »Slovenski glas« u Sofiji prigodom ove 25-godišnjice sofijskog kongresa. Za ovaj »Jubilejni list« napisali su svoje članke: prof. S. S. Bobčev, Sofija; dr. Karel Kramarž, Prag; N. Stanev, Sofija; dr. N. Bobčev. Sofija; dr. D. Vergun, Prag; dr. A. Hain, Prag; R. Pustoslemšck, Ljubljana; dr. A. Tresič - Pavišič, Split; dr. Rad. Košutie, Beograd; Jan Hejret, Prag; dr. Fr. Bučar, Zagreb; Ivan Ivanov, Sofija; VI. Sis, Prag; N. Bižev, Sofija; dr. Jo-sif Pata, Prag; Hcnrih Potočki. Varšava; N. Bižev, Sofija; llija Bobčev, Sofija; G. T. Pev, Sofija; V. Scizov, Sofija; A. Magr, Prag i Dimitrana Ivanova, Sofija. .
Proteklo je četvrt veka otkada su održane u Sofiji znamenite slovenske svečanosti,, kakvih malo beleži slovenska istorija.
Bilo je to u vreme, kada je slovenska ideja silno zatalasala slovenske mase, ulevajuči im u srce svest, da se samo udruženim silama mogu obraniti i s uspehom opreti sve silnijim navalama zajedničkih neprijatelja.
Impuls delu za koncentracije slovenskih snaga dao je poznati slovenski kongres i Pragu, koji je bio održan meseca jula 1908 god. Rad započet u Pragu — koji je tako snažno bio pod-uprt i od kongresa slovenskih novinara, održanog meseca septembra iste godi-ne u Ljubljani, — dosledno se nastav-ljao i Sofija, kao kulturno i političko središte bugarskog naroda, bila je odre-dena za mesto, gdc bi se imale jula 1910 da izvrše poslednje pripreme za saziv velikog slovenskog kongresa, koji je trebao1 konačno i definitivno da reši sva postoječa sporna pitanja medu slovenskim narodima i da sve njihove sile i težnje usmeri u jednome praveu.
I tako je u proleču 1910 god. Sofija postala centar svih slovenskih akcija, ona je bila mesto gdc su sazivale svoje sastanke sve organizacije, koje su idejno i praktično delovale za slovcnsku stvar.
Prvi su se sastali dne 4 jula 1910 slovenski novinari, koji su u prisutno-sti i s pristankom novinarskih zastup-nika svih slovenskih naroda osnovali prvu sveslovensku organizaciju — »Sve-slovenski .savez novinara«.
Da se orisu ideje, koje su vladale na tom kongresu, navodimo samo kratke pasuse iz govora dvojicc muževa: voditelja bugarske rusofilske stranke 90-godišnjeg Cankova i srpskog ministra čurčina. Cankov je tada ustvrdio ovo: »Samo u radu za slovcnsku uzajamnost leži budučnost Slovenstva. A taj pak rad biče uspešan samo tada, ako Sloveni budu ublažili svoj surovi indi-vidualistički egoizam ...« A Čurčin pak kliknuo je Bugarima: »Pokrijmo pla-štem zaboravi sve što se medu nama dogodilo pred 25 godina (srpsko-bugar-ski rat 1885). Budimo brača i podajmo jedan drugome ruke, jer niti smo mi niti ste vi krivi za nesreču, koja nas je razdvojila.
Dne 5 jula bio je u Sofiji otvoren slovenski lekarski kongres, kome su takoder učestvovali lekari iz svih slovenskih zemalja. Kongres je zaključio, da lekari osnuju sveslovensku lekarsku organizaciju. Ovu zamisao medutim nisu mogli izvesti, alr je ipak ostala ideja; pred nekoliko godina pak bila jc ova organizacija ostvarena pod mnogo po-voljnijim prilikama.
Tih dana, dne 7 jula 1910, otvorio jo u Narodnom pozorištu u Sofiji dr. Karel Kramarž II opči slovenski kongres. Strah od panslavizma bio je tada u Evropi sveopči, a naročito je pred njim drhtala Austro-Ugarska, svesna svoje slabosti. Isto tako podigla je bila kampanju protiv ovog kongresa i ne-mačka i madžarska štampa, koja mu je več unapred pretskazivala potpuni fi-jasko. Ali dogodilo sc baš obratno: još nikoja slovenska priredba nije bila po-sečena od tolikog broja odličnih muževa, i još ni jedna od njih nije zavr-šila s takvim moralnim uspehom, s kak-vim jc završio sofijski kongres.
Na tom zboru jc dr. Kramarž preciziran idejni program slovenskog po-kreta. Medu ostalini, on je tada rekao: »Za naš pokret važe načela pune rav-nopravnosti, pune slobode i punog bratstva za sve slovenske narode. To načelo1 jc temelj svega našeg rada. Po tim načetima moraju se ravnati svi slovenski narodi bez iznimke. Sveta© momc-nat u našem trudu za slovcnsku stvar je činjenica, što su svi Južni Sloveni izjavili, da dolazc na kongres kao jedna nerazdruživa narodna skupina. Naša zadaea treba da bude da izvojštimo konačnu pobedu slovensko j ideji. J edina politika za nas sme da bude težnja da zbližimo slovenske narode i da medu njima zgradimo silno zdanje slovenske uzajamnosti.«
Za ovim priredbama je na pravoslavno Petrovo dne 12 jula slcdio slct bugarskih Junaka, kome su po prvi put učestvovali takoder i slovenski Sokoli. Na taj slet pohitalo je tada pod vodstvom staroste dr. Ivana Oražna i više stotina Sokola u jugcslovcnskib kraje-va. Sofija je i tada bila sva' uskipela od slovenskog oduševljcnja, a sofijskim ulicama odjekivali su veličanstveni
akordi slovenskih himna. Silno mnoštvo opajalo se je tada oduševljenjem za slovenske ideale, a njihovo geslo bilo je: »Naprej zastava Slave«.
A u tome oduševljenju plivao je tada i kraljevski Beograd. Preko Beograda vračale su se tisuče i tisuće odušev-ljenih slovenskih gostiju, koji su u Sofiji bili učvrščeni u veri u lepšu slo-vensku budučnost i te nagoveštali vas-krs slovenskog bratstva.
Val oduševljenja za slovenske ideale raziio se iz Balkana na sever i za-pad i učvrščivao slovenske mase u veri, da če uskoro i Slovenima osvanuti veliki dan.
U istinu, tako se je to činilo! Naj-pre balkanski savez, nato balkanski oslobodilački rat. Bratska sloga srpskog i bugarskog naroda stvarala je čuda;
slovenska stvar triumfovala je na celoj liniji...
Ali nađođoše usudr.e godine 1913 i 1915, ko je su mahom razorile sve što je bilo zgradeno s tolikim žrtvama kroz duga dese tleča i posvečeno na divnim slovenskim manifestacijama u Sofiji 1910...
Sada se vračamo natrag na ono, što je bilo stvoreno 1910 godine i na tomc temelju smo počeli da iznova gradimo zdanje slovenske uzajamnosti i slovenskog bratstva.
Da li če se i sada istorija ponoviti?
Uzdajmo se u svoju sreču i verujmo, da se ovoga puta neče ponoviti usudni dogadaji, koji su pre 22 i 20 go-dina tako kruto posegli u naši' istoriju i skoro upropastili i Bugarsku i Srbiju.
Rasto Pustoslemšek, Ljubljana.
Visoko poljsko odlikovanje blskupa dr. Učelinija
Ovih dana Gradsko poglavarstvo u Ko-toru primilo je iz Varšave za preuz-višenog biskupa dra Franju Učelinija visoki orden Polonia Restituta II stepena s lentom. kojim ga je odlikovao pretsednik Poljske Republike. Kako preuzvišeni dr. Učelini sada boravi na Lopudu, to če naročita opčinska de-putacija poči na Lopud i dre Učeliniju predati ovo visoko odlikovanje.
Čestitom starini i našem dičnom sokolskom bratu, dru Učeliniju, na ovom visokom odlikovanju i priznanju i jugoslovensko Sokolstvo čestita naj-srdačnije!
Borba proliv šlelnog upliva sporla u Češkoslovačkoj
Osim koristi donosi šport i mnogo štete. Od svih sena treba ga očistiti. Sportska komisija kod češkoslovačkog savetodavnog zbora za telesno vaspitanje živo se zanima ovim pitanjem, te izraduje predlog za ograničenje štetnog upliva športa, napase za ograničenje poseta boksačkih i nogometnih utakmi-ea za mladež.
Kao sredstva preporučuje: javno upučivanje na štetne posledice, cenzu-ru izveštaja o utakmicama, zabranu, da sportske primadone — pojedinci — ne budu podupirane od vlasti, več nasu-prot da budu podupirana takmičenja vrsta, na visokim skalama neka bude ograničeno telesno vaspitanje samo na vredne: telovežbu, plivanje, atletiku, lzlučivanje sviji: borbenih igara, u kojima dolazi u dodir pojedinac s po-jedincom i potpora igara, kod kojih igrači ne dolaze u lični kontakt.
Iz navedenog vidimo, da je Sokolstvo sa svojim izvadanjem telesnog vaspitanja na pravom putu. KI.
Zdravstvena propaganda u sokolskim jedinicama
Sprovodeči program rada uprave Saveza SKJ za 1935—1939 god., savezni lekarski otsek u saglasnosti sa br. sa-veznim prosvetnim odborom odredio je u pogledu organizovanja »nedelje čistoče« u našim jedinicama sledeče:
Da se svake godine u sedmici, u koju pada 24 maj, dan Sv. Cirila i Me-todija, kada i Društvo za čuvanje narodnog zdravlja održava svoju nedelju zdravlja, u svim sokolskim jedinicama priredi što šira zdravstvena propaganda. Ovo se može izvesti samostalno ili uz pomoč organizacija mesnih društva za čuvanje narodnog zdravlja, a shodno t. 11 društvenog lekarskog poslovnika.
Ova priredba se ima s^stojati iz predavanja i pouka o zdravlju, o njc-govom značenju i načinu njegovog odr-žavanja i unapredivanja. Naročito se ima tom prilikom istači značaj čistoče za održavanje zdravlja: značaj čistoče vežbaonice, vežbačkog odela, lične čistoče vežbača i t. d.; zatim značaj -telesne vežbe za ojačanje otpornosti organizma protiv bolesti; važnost privatne inicijative za rad na čuvanju i una-predenju zdravstvenih prilika u kuči, u selu i u gradu i t. d.
Gde je moguče. mogu se izraditi u ovu svrhu i naročiti plakati za higijen-sku propagandu.
Ovim je dana samo šema izvodenja »nedelje čistoče«, a br. lekarskiifi i prosvetnim otsccima župa ostavljaju se slobodne ruke- u izvodenju ovoga programa. Savezni lekarski otsek smatra, da ne treba iznošiti naročite razloge koliko je ovakav poduhvat koristan po interese i vaspitanje našeg članstva.
Obnovite pretplatu na soRolslcc lisiove!
Solcolij pamasUfe svofu šiampu !
Јеппа lepa akcija mariborskiSolcola
Sokolska planinska kuća na Pohorju
Apel da svi naši Sokoli i Sokolice pomognu ovu akciju
Ko živi i učestvuje u aktivnom sokolskom radu i pogleda unatrag za jedro dobro desetleče, mora da utvrdi, kako je napredovao sokolski tclesno-uz-gojni rad u vežbaonici, kako je sve to više i usavršenijih letnjih vežbališta. kako Sokolstvo pruža svestranr mo-gučnost narodu za ojačanje duha i tela.
Medu najlepše i najuspešnijc te-Iesno-uzgojne granc, koje je sa sobom donelo i raširiio novo doba, ubrajamo turistiku, taborcnje i smučanje. Neza-boravni nam ostaju u sečanju izleti u
Ela?.*ne’ ^ar taborske vatre na zajednič-i život u prirodi, u planinama, uz reke i jezera, te smučarski izleti u zimsku prirodu. Od neprocenjive su koristi ovc granc za sokolsku stvar ako ih gajimo u sokolskom krugu. Najlepše zajedni-čko bivanje u prirodi ne osvežuje samo duh i telo, več nam ono daje prilike i га pobližc medusobno upoznavanjc i za istinsko bratstvo i priučava nas na po-žrtvovanje i diseiplinu. Za to nas i
raduje lepi razvoj i napredak ovih gra-na u našem Sokolstvu, koje sve češče prireduje zajedničke izlete, taborenja, smučarske tečajeve i takmičenja. S ovim u vezi došlo sc ujedno i do spoznanja, da su nam za to potrebne stalne postojanke, da bi na taj način naše sokolsko članstvo i omladina bili u mo-gučnosti da u tome pogledu imaju u što večoj meri ono, što je inače dostup -no i moguče samo imučnijima.
Radi ovih razloga porodila sc za-misao o prvoj sokolskoj planinskoj kuči na Pohorju, a nije ni čudo što se je ova ideja porodila baš u Mariboru, do koga skoro Pohorje i dopirc svojim podnožjem. U Mariboru je na tisuče planinara i smučara, kojima je Pohorje takoreči drugi dom. Pa i u šestero mariborskih društava, kao i u brojnim društvima pod Pohorjem, na statinc je planinara i smučara, koji iskoriščuju svaki slobodni dan za izlete na Pohorje, u letu pešice, a zimi smučkama. Za našu
Sokolska planinska kuča na Pohorju (projekat)
decu i naraštaj nema veee radosti nego ako ih njihov vodnik povede na iziet na pohorske vrhove. Zato su mariborski sokolski planinari i smučari i postavili sebi cilj da na Pohorju sagrade vlastitu sokolsku postojanku, a što se je več prošle godine počelo i da ostva ruje.
Nad Mariborom diže sc na Reškom Vrhu 1146 m visoko Razglednik, do koga se stiže iz Maribora za 3 časa. Ako sc krene od Razglednika prema zapadu, noložiti put vodi po grebenu prema Ruškoj kuči (1250 m). Ža cigla pola časa stiže se na prostrani prostor posečene šume. Preko 30 hektara goleti tu se rasprostire dclomice položito a delomico strmo prema severu, odakle puca pogled na dravsku dolinu, na sav pogranični lanac Kozjaka, dalje na Gradac i visoko gorje u pozadini. To zem-ljište kupilo je lani Sokolsko društvo Maribor-Matica. Ovo zemljište obuhva-ta preko 54 hektara što šume što goleti, zasadene mladom šumom, gde sc pružaju idealni valoviti smučarski tereni u višini od 1050—1230 m, daklc sa 180 m visinske razlike. Na najlepšem delu toga kraja urediče se na površini od više hektara teren za smučanje, a u šumi, pod jakim izvorom s dovoljnim padom za vodovod, u zakloništu, iza-bran je prostor za sokolsku planinska postojanku. Tu je projektovana prostrana zgrada od 16 X 9 m, koja več svojom vanjštinom odaje, da je namenjena zajednici, brojnom sokolskom članstvu. U načrtu predvidene su po-red stanovanja za opskrbitelja i sviju potrebnih nuzgrednih prostorija i tri veče zajedničke spavaonice s 56 ležaja, prostrana blagovaonica, a za pojedine skupine još dve sobe s 4, odnosno 3 kreveta. Ova planinska kuča imače i tu prednost, što če se u njenoj neposred-noj bližini projektirati dve ceste: jedna udobna automobilska, koja če voditi iz Reke do Mariborske kuče, a koja je u največem delu več dogradena, i druga več početa cesta, koja če voditi iz Ruša na Rišku kuču. Najbliži dostup do sokolske planinske kuče biče iz stanice Ruše ili Bistrice kod Ruša, odakle če se moči do nje doči za dva dobra časa, a takoder i preko Limbuša, Pekre i Maribora vode dobri putevi; od pruge pak Maribor—Celje najkrači dostup biče od postaje Hoče po novoj cesti od Reke preko Mariborske kuče, koja je uda-ijena jedva pola časa.
Odmah nakon kupnje ovoga zem-Ijišta počelo sc radom. Tako se pristu-pilo obeležavanju i seči gradevnog drva, koje več čeka otesano i složeno gotovo za gradnju. Svake nedelje, a takoder i preko tedna, ova sokolska planina oživi Sokolima, koji su se tu utaborili, te koji čiste golet, mere, klešu kamenje i dr. Da bi se obezbedila sredstva za ovu svrhu i zainteresovaii Sokoli, koji se zanimaju za planinarstvo i smučanje, osnovana je gradevna zadruga »Sokolska planinska kuča« s ude-lima po 100 Din. Odaziv za ovo nad-mašio je svako očekivanje, te su u ve-likom broju pristopili kao članovi ove zadruge članovi mariborskih sokolskih društava, a takoder več i mnoga društva i pojedinci iz Sokolske župe Maribor, j er sokolska planinska kuča nije namenjena samo jednom društvu ili samo mariborskim Sokolima, več svi-ma Sokolima planinarima i smučarima te sokolskim jedinicama, koje če moči tu da prireduju taborenja, smučarske tečajeve i takmičenja. Obzirom na ovo, i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije upisao je znatan broj udela ove zadruge, čime je za gradnju osigurano preko polovice svote, a koja ukupno iznosi oko 175.000 Din.
Ipak, još mnoge zapreke i teškoče čekaju graditelje dok se postigne taj cilj, ali se oni nadaju, da če ovu zgradu svojom čvrstom sokolskom voljom dovesti pod krov još u toku ove godine. Zato, Sokoli i Sokolice, pomozitc da se dogradi ova prva sokolska planinska kuča, a to čete učiniti tako, ako postanete članovi ove gradevne zadruge i doprinesetc svoj udeo za svoj vlastiti planinski dom. Taj vaš dom če vas uvek gostoljubivo primiti pod svoj krov, kada pohitate na Pohorje da po-tražite odmora i zdravlja. S ovim pozivom pozdravljamo sokolske smučare i smučarke, sabrane o svojem prazniku dne 14, 15 i 16 februara ovc godine na prvini smučarskim takmičenjima Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije na Pohorju i Mariboru, sa željom, da bi nam još češče dolazili kada na Pohorju bude stajao naš prvi zajednički sokolski planinski dom!
NATEČAJ za župnega prednjaka
Sokolska župa Ljubljana razpisuje mesto župnega prednjaka. Pogoji za sprejem so sledeči: Telovadna izurjenost srednjega oddelka, popolno poznavanje sokolskega telovadnega sestava in metode. Prosilci morajo predložiti svoji prošnji tudi izpričevalo o napravljenem župnem prednjaškem izpitu. V svojih prošnjah jc treba navesti naj-podrobnejše dosedanje sokolsko udejstvovanje in jih nasloviti na nacelni-štvo Sokolske župe Ljubljana vsaj do 12. februarja t. 1,
StAZNE VESTI
IZ SLOVENSKOG SOKOLSTVA
SOKOLSKO DRUŠTVO VINOGRADI
Največc sokolsko društvo u češko-slovačkom Sokolstvu je sokolsko društvo Vinogradi. U ovom društvu sada vežba oko 500 članova, i to prosečno na 1 sat 367; 201 naraštajac, prosečno na sat 181, te 893 muške dece, prosečno na sat 753. Muškom prednjačkom zboru podredeni su još i ovi telesno-uzgoj-ni otseci: mačevalački, smučarski, ja-hački, lakoatletski, otsek za hazenu, odbojku i streljanje iz luka i otsek za košarku. Članica vežba 558, prosečno na sat 395; naraštajki 262, prosečno na sat 169; ženske dece 812, prosečno na sat 618. Sokolsko društvo Vinogradi sprema se da podigne veliki sokolski dom na svojem zemljištu u Rigrovom vrtu nad Vinogradima, jer su sadanje društvene prostorijc i suviše tesne za ovolik broj vežbača. Društvo izdaje i svoj mesečni list.
*
ISPITI U ŽENSKIM ODELJENJIMA U ČEŠKOSLOVAČKOM SOKOLSTVU
U ženskim odeljenjima češkoslo-vačkog Sokolstva uvedeni su t. zv. is-piti znanja. Ovi ispiti pokazali su i ove godine^ kako odlično napreduje ženska telovežba u redovima čcškoslovačkog Sokolstva. Kako je poznato, u češko-slovačkom Sokolstvu vode telesni uz-goj članica, naraštajki i ženske dece same članice. Ispiti znanja vrše se svake godine, i to posebice za svako društvo i svaku vežbačicu. Ovi ispiti obuhva-taju opču telovežbu i najrazličitije vežbe iz proste telovežbe. U Moravsko-šleskoj župi bilo je ispitano na ovaj način u prošloj godini 4700 članica, naraštajki i dece, i to u opčem znanju na spravama i prostim vežbama, te oko 2100 pripadnica u prostoj telovežbi. Isti je rezultat otprilike i u drugim župama.
*
TIRŠEV ZAVOD ZA TELESNI UZGOJ
Ove godine biče po svoj prilici otvoren Tiršev dom za telesni uzgoj u Pragu. Tako je barem izjavio češko-slovački ministar narodnog zdravlja i telesnog uzgoj a. Po tome se vidi, da je češkoslovačka vlada konačno ipak odlučila da udovolji željama svih te-lesno-uzgojnih organizacija i stvarnoj-državnoj potrebi. Radovi na podiza-nju ovog doma več su započeli i biče po svoj prilici dovršeni do jeseni, kada bi se imao otvoriti ovaj toliko očc-kivani zavod.
*
KUŠNJA SOKOLSKE SPREME
Župa Podbelogorska u Pragu izvr-šila_ je uzbunu svog članstva putem praškog radia kao i pomoču hitnih okružnica, koje je uputila na sva društva i sve pojedince. U odredeni čas sabrali su sc na odredenim mestima 864 člana, koji su na to otišli na župsko zborno mesto i dalje na odredeni cilj. Sakupljeno članstvo su pozdravili žup-ski načelnik, župski starosta i mnoga druga brača, a nato su učesnici ove uz-bune otišli u obližnju artilerijski-- ka-sarnu, gde su imali zajednički vojnički ručak. Iza ručka pokazivali su im artilerijski oficiri i podoficiri razne poje-dinosti iz artilerijskog roda oružja.
*
Kako Češkoslovačka propagira Sokolstvo u stranom svetu
Nastojanjem češkoslovačkog poslanstva u Štokholmu, nedavno je u svim večim mestima Švedske vršena propaganda za Sokolstvo. Predavao je Joan Otoson iz Tarna o temi: »Sokolski pokret u Češkoslovačkoj, najzna-čajniji teloArežbački narodni pokret u svetu«.
*
U Tatranskoj Lomnici, ispod Visoko Tatre, osnovana je sokolska četa. Ovo je dc sada jedina četa u tatran-skom pogorju. Četa broji 54 člana i 18 dece.
Sokolsko predavanje na univerzitetu U Pragu
Na praškom univerzitetu održače ovih dana prof. dr. Kavalir medicmari-ma predavanje o temi: Vežbovne ?4ra' ne i mišičje. OvO predavanje u pivom je redu namenjeno studentima mcoic-ne, koji su udruženi u sokolskim zc.rav stvenim otsecima.
* •
češkoslovački Sokol u Sofiji
Češkoslovački Soko u Sofiji radi vrlo lepo. Tamošnji Sokoli podigU velik Narodni dom i u njemu ureclui' lo lepu vežbaonicu za svoje drus ' • Pred nekoliko vremena održalo jc p štvo uspelu akademiju, na kojo.j Jc raznim točkama nastupilo 23 c^lana 20 članica. Program su zaključili pednjem raznih čcškoslovačkih pesama-*
UKRAJINSKO SOKOLSTVO U POLJSKOJ
Ukrajinsko Sokolstvo u Republici pokazuje u zadnje vr^ sve življi rad. Tako j c savezno v stvo izradilo za 1936 god. načrt ra za svako sokolsko gnezdo, kako nazivlju sokolska društva. Ovaj jc ert potpun u svakom pogledu. Uz o raspisalo je i neko tiho takmicenje izvršivanju sokolskih dužnosti i 121 dilo i za to naročitu ocenjivačku ic vicu. Ona jediniea, koja ispuni tocnu
'sve ono, što savezno vodstvo zahtt,
pogledu, do-
u upravnom i strucnom pognuu, bija 100 točaka i uvrštava se medu o lična sokolska društva. Inače če org nizacija ovc godine posvetiti najv pažnju sokolskom uzgoju svojeg c stva u idejnom pogledu. Savezno ' stvo zastupa mišljenje, da mora sv član po mogučnosti proči kroz.,' ie baonicu i ujedno polaziti idejne s ’ u kojima če se tumačiti zadaci u jinskog Sokolstva. U telovežben pogledu naredio jc Savez svojim ■Je nicama, da izvrše unutrašnje utak® za najboljeg vežbača i vežbaci . • Ujedno im preporučuje i priredivi1 prednjačkih tečajeva u zajednici susednim društvima, ako to poJet 1 društva ne mogu sama da izve^ou- • tom radu pomagače jedinicc ,saVLai. prednjači. U jedinicama sc s*st^n-:ni ski uvodi vežbanjc na konju; u veC jj jediniea do sada uopče nisu pozna tu vrstu spravna.
Ukrajinsko Sokolstvo u Lavovu
U Lavovu, središtu iikrajms'^ Sokolstva, deluje više sokolskih 1 ^ štava. Medu tim društvima poet jL,j. u zadnje vreme živa bratska ut;aK ca, kao što to svuda biva gde u J nom mestu ima više sokolskih 1 . štava. Savezno vodstvo zbog t0?ak(jri održalo takmičenjc izmedu sokols društva Bat j ko i sokolskim društvi III, IV, V, na kojima su učestvo' članovi i članice. Zbog velikog L prijavljene brače i sestara savezno . . vodstvo održalo takmičenja u VI.st'rnai nižem odeljenju, te medu početnic1111^ Svega je takmičilo 16 sestara 1 brače.
*
POSETA MORAVSKIH ŽUPA POTKARPATSKOJ RUSIJI
Sokolske župe u Moravskoj čile su da ove godine posete patsku Rusiju, t. j. najistočniji ^ češkoslovačkc države, koji veC^1, ke obitavaju Rusi. Tamošnje s(?;r0'et-jedinice udružene su u župu РоЈ^^ц. ske Rusije, čije je sedište u LJžhoro Župa broji 19 društava sa 1857 PgU padnika. Moravske župe prired,lorni) prvih dana meseca januara u y c vrlo dobro posečena predavanja Potkarpatskoj Rusiji, gde su o P kama i važnosti te pokrajine vali poznavatclji tamošnjih Prl Predavanja je vodio savezni prosv br. Antonjin Krejči iz Brna.
Sokolsko društvo u Hamburg1^ Nemačkoj, u zadnje je vreme vrlo čalo. Dobilo je prostranu i lepu ve
• iah mf
ove godine društvo če prirediti taK čenje članstva i naraštaja.
onicu u državnoj gimnaziji i odmfl11 počelo s intenzivnim radom. U m« .
Goffišnje sliupštine naši& jediniea
Glavna giodišnfa skupšlina Sokolskog društva
Zagreb VII
.. jjf*
nik br. Panjkovič Ivanko, zameniK Л Evič Bogdan, načelnica s. P!5 Neda, blagajnik br. Narančič № .jj odbornici: Holcr dr. Dragan, * gtu-Ivo, Ilankovič Josip, Singer Slavko. ^ cin Vlado, Hiršl Mihajlo, zameni01- j.fl mulič Jusuf, Potkrajac Milan, Bu f‘ Antun, Plivelič Josip, Mandič ^саГи-Štern Josip, u revizioni odbor: 1 ševski Sergij, Voplakal Franjo, J' f Branko, Molnar Aleksandar, Anz Andrija i Nižič Ivan.	Sj0(t
Pošto jc uzeo reč brat stlUL'0o-vercnJH' v
U nedelju 26 januara održala se je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Zagreb 7 uz uččstvovanje le-pog broja članova i članica. Skupštinu je otvorio u 10.30 sati zamenik starešine br. Levaj Marin. Od strane br. župe prisustvovao je izaslanik br. Debeljak. Brat Levaj osvrnuo se je na prilike u kojima se kretao rad od osnutka do danas i ovom najmladem društvu u Zagrebu. Pročitao je i po-slanicu br. Saveza. Zatim su tajnik i svi funkcioneri pročitali svoje izveštaje iz kojih se vidi, da se je društvo i po-red mnogih i mnogih neprilika s kojima se borilo, ipak održalo na višini.
Izbor upravnog odbora izvršen je po sporazumu jednodušno. Izabrani su: starešina br. Levaj Marin, zamenik br. Nečak Svetozar, tajnik br. Dukič Risto, prosvetar br. Rakasovič Vlado, načel-
Levaj i zahvalio se na povest**.'-’ zvao je sve članstvo na saratmJ _ j sokolske ideale, za dobro K1'1 • vio Otadžbinc, a u istom smislu je i brat Debeljak.	y,|j.
Skupština jc završila uz buf**0 canjc Kralju 1 Jugoslaviji.
.God. VII — broj 5
Hp— --______________________»SOKOLSKI GLASNIK«___________________ gtr	3
ftOSlJA-FONSIER » društvo га osiguranfe I reosiguranje • BEOGRAD
Glavna skupščina Sokola Ribnica na Dolenjskem
rik .^atica dolenjskega Sokolstva v rioniski dolini, marljivi ribniški Sokol, г)Ј^ра ^Ietošnjim letom v'svoj tri-etletni jubilej, je imel v nedeljo 19, i' m' popoldne v dvorani Sokolskega ma jzredno obiskan občni zbor. Zbo-i УагУе Је vodil starosta br. Ivan Ar-t ,	■> *i je po uvodnih formalnostih
x P Pozdravil zastopnika Sokolske «1Ре.У. Ljubljani br. Antona Cotarja. nil^PSu!n^ ^c. Pr*sostvoval tudi zastop-. oblasti iz Kočevja. Brat starosta „ ?e v ovojem lepem programatičnem K'oru dotaknil vseh dogodkov prete-e8a^ leta ter orisal naloge Sokolstva l nas uedinjeni narod. Omenil je, da društvo letos proslavilo 301etnico oj ega obstoja, zato se morajo vsi čarfJet' с^а'. da bo Proslava res veli-0LSt,na- S pieteto se je brat starosta zaključku svojega, govora spomnil ,P°zabnega prvega Sokola blagopo-Jne8a Viteškega Kralja, vzvišene kraljice Marije in našega mla-вЛа kralja Petra II. Zborovalei so tis	spomin	kralja Mučenika s
lci »Slava«, Nj. Vel. kraljici in Kralju etru pa zaklicali »Zdravo«.
• Po čitanju poslanice Saveza SKJ Poročal tajnik br. Šmalc. Najprej
, je spomnil umrlih bratov in sester, °Jih spomin so zborovalci počastili oje s klici »Slava«, nato pa orisal delo urustvene uprave v preteklem letu. Iz atistike je razvidno, da je imelo dru-“fvo koncem leta 1935.: 126 članov, 51 , anic, 7 naraščajnic, 10 naraščajni-°v, 66 ženske in 50 moške dece, skup-0 pripadnikov. Uprava je imela J"et‘ letom 39 sej, na katerih so se ob-vnavalc važne društvene zadeve. ^.acelnik br. Tone Oražem je ome-
• . delo v telovadnici, razne nastope ča ? e ter tekme. Povsod je društvo
stno nastopalo, omembe vredna sta asti društveni nastop in akademija v Proslavo sokolskega in državnega Praznika 1. decembra.
O prosvetnem delu je poročal br. Ivan Kadunc. PO je imel sedem odsekov: godbenega, pevskega, predavateljski odsek za tisk, dramatični, knjižnični in kino odsek. Zelo marljivi so bili odseki godbeni, predavateljski, dramatični in kino odsek. Slednji je vprizoril 141 predstav, med temi 13 kulturnih. Iz gospodarskega poročila je bilo razvidno, da znaša vrednost inventarja v Sokolskem domu 37.000 Din. Blagajniško poročilo pa izkazuje Din 30.956 dohodkov in Din 25.241 izdatkov. Po poročilu nadzornega o.d-bora je bila soglasno izrečena br. blagajniku in upravi razrešnica, istotako jc bil soglasno sprejet proračun za leto 1936., nakar je pozdravil in pohvalil delo ribniškega Sokola župni delegat br. Anton Čotar.
Pri volitvah je bila nato soglasno izvoljena naslednja uprava: starosta br. Filip Peterlin, podstarosta br. Ivan Arko ml., načelnik br. Tone Oražem, podnačelnik br. Tone Valentinčič, načelnica sestra Rada Juvančeva, podna-čelnica sestra Marija Pucova, prosve-tar br. Ladislav Vanič, tajnik br. Tone Šmalc, blagajnik br. Emil Pakiž, stati-stičar br. Rudolf Petrič, gospodar br. Tone Češarek, člani uprave bratje Rudolf Šepec, Jakob Pucelj, Ivan Klun, Jože Lovšin, Mirko Arko, namestniki bratje Štefan Lovšin, Debeljak Janez, Anton Dimnik; nadzorni odbor bratje Franc Picek, Franc Križman, Rudi Pir-ker; namestnika brata Tone Jurečič, Adi Erhovnic; častno razsodišče: br. Slavo Švajger, Jože Kobentar, Ivan Kadunc, Jože Ančik in dr. Janez Oražem.
Pri slučajnostih se je obravnavalo več važnih internih vprašanj, zlasti glede proslave 301etnice društvenega obstoja, nakar je br. starosta zaključil uspelo sokolsko zborovanje. — J. H.
Uspešno delo viškega Sokola v leiu 1935
Naše marljivo sokolsko društvo j® 19. t. m. polagalo obračun svojega K-1 Za Poteklo leto z izredno dobro ^iskano glavno skupščino. Starosta r. Pavle Borštnik je po uvodnih formalnostih najprej toplo pozdravil zastopnika Sokolske župe Ljubljana polkovnika br. Mihajla Bakiča in zastopnika časopisja, nato se pa s pieteto najprej spomnil blagopokojnega . Vi-jfškega kralja Aleksandra I Uedinite-vJa, kojega spomin so zborovalci postili stoje s trikratnimi klici Slava!, ?ato pa nazdravil mlademu kralju “etru II med burnimi vzkliki »Zdrahi«. Enako so s pieteto počastili zborovalci spomin tragično umrlega Prednjaka br. Mirka Gombača. Brat starosta se je nato spomnil vseh važnejših dogodkov preteklega leta ter izrekel toplo zahvalo vsem dobrotnikom društva, posebno br. Avgustu Praprotniku in viški občini. Pozval jc vse brate in sestre k vztrajnemu sokolskemu ^elu, zlasti v današnji dobi, nato pa Prečital poslanico Saveza SKJ, ki je našla iskren odziv med zborovalci.
Tajnik br. Viktor Ambrož je nato У tajniškem poročilu omenjal delo dru-8tvene uprave, ki se je sestala k 12 Rednim, 4 izrednim, 1 žalni in 1 svečani seji. Iz društvene statistike je *jazvidno, da je med letom izstopilo iz društva vse tisto, kar *e prišlo v sokolske vrste zgolj iz sebičnih nagibov, 2ato so se sokolske vrste zredčile in Prečistile. Ostalo je samo to, kar je 6režeto prave Tyrševe sokolske misli. j-,ruštvo šteje 227 članov, 64 članic, 20 naraščajnikov, 24 naraščajnic in 109 ?“oje dece, skupno 444 pripadnikov, ped letom se je društvo močno trudi-°> da bi se izvršila prepotrebna adap-vacija Sokolskega doma, kar pa je spri-®.° Pomanjkanja denarnih sredstev in 'abo uspele akcije za brezobrestno pobilo odpadlo. Najpomembnejša svetost v preteklem letu je bilo odkritja spomenika in zasaditev spominske •Pe Viteškemu kralju, ki se je izvršila va Pobudo viškega Sokola kar najsve-?nej§e in je znova pokazala, kako na-^onalni Vič žaluje za svojim nepolnim vladarjem. Sokol je priredil 0,fiemoracijo ob obletnici kraljeve фПгН, svečano proslavil kraljev rojstni lo i proslav’l Prvi december in sodc-'td РГ* Prireditvah bratskih društev
v Načelnik br. France Križaj se je j ?Vojem poročilu dotaknil predvsem c|( a У sokolski telovadnici, ki je bilo s kaj zadovoljivo. Telovadbo je vodil štol0"101-'i0 Prednjaškega odbora, ki je pn ‘ bratov in 4 sestre. Za izobrazbo nјС-'-Јакоу je priredil društveni predli tečaj, ki je trajal dva meseca in cPl* uspel. Vse delo je bilo posve-akn°i ’ay.nc,nu nastopu in telovadni |c.‘ kemiji, ki sta v vsakem pogledu So tuspda. Telovadci in telovadke so v L.de’ežili nastopov bratskih društev Šofi^nji okolici, na vsejunaški zlet v J1 Pa je pohitelo 15 bratov s pra-
porom. Končno je br. načelnik pozvž vse brate in sestre, tudi starejše, da marljivo hodijo k redni telovadbi, ki je glavni cilj vsakega sokolskega društva.	*
Iz blagajniškega poročila br. Karla Podlogarja je bilo razvidno, da so bile društvene finance kljub krizi dokaj ugodne, saj je imelo društvo 22.532 Din dohodkov in 19.959 Din izdatkov, do-čim znaša čisto društveno premoženje 44.836 Din. Prosvetno delo, ki ga je vodil prosvetar br. Marjan Willenpart je bilo pestro in v vsakem pogledu zadovoljivo. Prosvetni odbor se je oživljal v dramskem odseku, godbenem, lutkovnem, mladinskem, knjižničnem in poročevalskem. Žal, da je prenehal z delovanjem pevski odsek. PO se je udeležil medžupnega lutkarskega tečaja v Ljubljani, župnih lutkovnih tekem, kjer je zasedel 1. mesto, priredil pa ciklus predavani, poslovilni večer, miklavževanje, božičnico in silvestrovanje, dalje organiziral proslavo rojstnega dne Masaryka, kralja Petra II, obletnico kraljeve smrti ter proslavo 1. decembra. Uspešno je sodeloval tudi pri akademiji ob priliki odkritja spomenika kralju Mučeniku.
V imenu nadzornega odbora je poročal br. Jože Mesec, ki je pohvalil vzorno poslovanje br. blagajnika in uprave ter predlagal razrešnico, ki je bila soglasno sprejeta. Ko je bil sprejet še proračun za leto 1936., ter blagajniško poročilo društva za zgradbo Sokolskega doma, je pozdfavil zborovalce v imenu župne uprave polkovnik br. Mihajlo Bakič, ki je pohvalil vzorno delovanje viškega Sokola, očrtal naloge Sokola zlasti v današnji dobi in pozival navzoče, da delajo v duhu idej nepozabnega Viteškega kralja, imajoč vedno pred očmi njegovo poslednje naročilo »Čuvajte Jugoslavijo!«. Besedam br. polkovnika Bakiča so sledile navdušene ovacije, zlasti še potem ko se je za iskrene in bodrilne besede zahvalil br. starosta. •
Sledile so nato volitve nove uprave, ki jc bila soglasno izvoljena. Upravo bodo tvorili: starosta br. Pavle Borštnik, podstarosta br. Rudi Maren-čič, načelnik br. France Križaj, podnačelnik br. Janez Kranjc, načelnica Mimi Grošljeva, podnačelnica Tilka Brodnikova, prosvetar br. Rudi Marinčič, tajnik br. Marjan Willenpart, blagajnik br. Karel Podlogar; odborniki bratje Jože Kokole, Rudi Pišlar, Viktor Ambrož, Lipe Kosec, Viktor Jeločnik, Bruno Borštnik, Avgust Dacar, Mirko Knez, Janez Gašperin, Maks Rozman, Rado Jurman, Srečko Ambrož, Janez Marn, Albert Jakopič, Ivan Marinčič; nadozrni odbor bratje Jože Mesed, Ivo Hartman, Jože Zavašnik; častno razsodišče bratje dr. Gašper Pekle, Jože Mesec, Vinko Zaletel, Viktor Jeločnik; praporščaka br. Stane Brodnik in br. Avgust Dacar. Delegati za župno skupščino bratje Pavle Borštnik, France Križaj in Marjan \Villcnpart.	J, H.
Glavna skupština Sokolskog društva Mokriti
12 januara 1936 god. održavana je glavna skupština našega društva. U ime bratske župe istoj je prisustvovao brat Stevan Srernac, starešina Sokol, društva Vel. Kikinda. Skupštinu je otvo-rio starešina društva br. Dušan Ada mov, pozdravljajuči članove i poziva juči ih na još agilniji rad u novoj godini. Zatim su pročitani izveštaji poje-dinih funkcionera, koji su- primljeni jednoglasno. Iz izveštaja se vidi, da je društvo u prošloj godini bilo aktivno u svakom pogledu. Nabavljena je i osve-čena društvena zastava, a društvo jc takoder dobilo potrebne prostorije u »Domu Kralja Petra I Osloboditelja«-. Društvo je održalo javan čas, učestvo-valo na okružnom kao i na župskom sletu, nabavilo u toku godine mnogo novih knjiga,-kojih ima danas 400, odr-žana su sela, pozorišne pretstave i igranke. Naročito je za pohvalu rad pozorišnog otseka. 1 prihodi su u ovoj godini bili dosta lepi, dvostruki nego što je budžetom bilo predvideno. Posle izveštaja izabrana je nova uprava, u koju su ušli: starešina: Dušan Adamov, zam. starešine: Lazar Malogajski, tajnik: Dragutin Stefanovič, prosvetar: Milivoj Stepanov, načelnik: Aca Stančič, zamenici: Uroš Malenčič i Slavko Dobrosavljev, načelnica: Andelka Malenčič, zamenica: Nada Sečanska, blagajnik: Dušan Petrovič i 10 članova uprave, kao i revizioni odbor i sud časti.	D.	A.
Glavna skupšiina Sokolskog društva Maslovare
U nedelj u 19 januara o. g. održala se je u Maslovarama 7 redovna skupština Sokolskog društva.
Interesovanje za ovu skupštinu bilo je veoma veliko, što se videlo i po odzivu članova i po veoma živoj diskusiji, vodenoj nakon izveštaja pojedinih funkcionera, a naročito tajnika, načelnika i prosvetara. Donešeno je i nekoliko važnih zaključaka, koji če biti od velike koristi u radu iduče 1936 godine.
Posle izveštaja nadzomog odbora data je razrešnica staroj upravi i izabrana nova, t koju su birani: starešina S. Sjerikov, zamenik L. Jotanovič, tajnik M. Pračič, blagajnik L. Miljanovič, načelnik M. Radič, zamenik M. Terzič, načelnica K. Mozenič, prosvetar M. Obradovič, knijžničar R. Potočan, gospodar B. Ponič, statističar D. Šebie, referent za kino i radio Sv. Kljfjič i do-bornici: ing. Uršič, G. Jatanovič, S. Petkovič, R, Aščič, J. Milanovič. Osim toga izabran je sud časti, prosvetni i tehnički odbor.
Glavna skupština Sokolskog društva Supetar
Mesno je Sokolsko društvo održalo u nedelju dne 26 januara 1936 svoju redovitu glavnu godišnju skupštinu. Poset je bio velik. Nakon prim-Ijenih izveštaja društvenih funkcionera starešina je podneo izveštaj o dosadanjoj akciji za gradnju društve-nog doma, koji če nositi ime blago-pokojnog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Po tom izveštaju fond za gradnju Sokolskog doma ima dosad gotovine Din 70.000, koji je no-vac položen kod filijale Državne hipotekarne banke u Splitu. Izgleda, da če akcija za isti dom biti dovršena kroz ovu godinu, te dom biti u gradnji po-četkom 1937 godine. Uz male jc izmene birana stara uprava na čelu s dosadašnjim starešinom br. dr. Antu-nom Lučič-Roki-em. Za zamenika starešine izabran je ugledni meščanin i do-bar Soko brat Goič Ivo. Nadati se je daljnjem uspešnom radu društva.
Glavna skupština Sokolske čete Donji Klasnić
Ova četa održala je svoju III godišnju glavnu skupštinu 2 I 1936.
Skupštinu je otvorio starešina brat Momčilovič, koji je u glavnim črtama prikazao rad čete u prošloj godini. Svoj govor je zavišio poklicima Nj, Vel. Kralju Petru II, što je prihvačeno živim aplauzom.
Zatim su četni funkcioneri proči-tali svoje godišnje izve.Štaje, koji su jednoglasno usvojeni. Pretresen je proračun za 1936 godinu, koji je prihva-čen. Bilo jc govora i o uredenju sokolskog vočnjaka.
Po datoj razrcšnici staroj upravi, birana jc nova, u koju su ušli: starešina Dušan Momčilovič, zamenik Dmitar Škiljo, tajnik Stevo Sarapa, prosvetar D. Momčilovič, načelnik Vasilj Vučkovič, zamenik Sarapa Nikola, blagajnik Sarapa Jovan. Revizori: Prodanić Stojan i Ognjenovič Adam, zamenici Damjan Zrakič, Jojič Nikola i Simo Vuki-čevič. Odbornici: Petar Vučkovič, Mile Vilenica, Ilija Sikanja, Ostoja Jovič, Pero Pavič, zamenici: Dankin Ivan, Vučkovič Nikola, Petar Obradovič, Vu-kičevič Duro i Dmitar.
Glavna skupština Sokolske čete Golubinci
Dnc^ 19 januara 1936 god. ova je četa održala glavnu godišnju skupštinu, na kojoj su podnešeni izveštaji svih funkcionera o radu čete u 1935 god. Iz podnesenih izveštaja vidi sc, da četa normalno radi, a jedina joj je smet-nja u radu neimanje vlastite vežbao-nice.
Nova tprava sastavljena je ovako: starešina: Milan Andrič, zam. starešine: Stevan Kostič, tajnik: Luka Pcrazič, načelnik: Viktor Venel, načelnica: Milana Gajič, prosvetar: Andrija Tomič, blagajnik: Rada Živanovič, knjižničar: Anđelka Mihailovič, četni lekar: dr. St. Radovanovič.
Četa ima sve kategorije i to: članstva 94, naraštaja 16, dece 75. Ukup-no 185.
Organizovan jc i odbor za gradnju doma, čiji fond ima 6275 din. L. P.
Glavna skupština Sokolske čete Divoselo
Naša je četa održala svoju godišnju glavnu skupštinu 12 januara o. g., koja je bila vrlo dobro posečena. Delegat br. matičnog društva Gospič bio je l,r- Bulart. — Posle kratkog govora br. starešine prešla je glavna skupština na dnevni red t. j. čitanje izveštaja. Svi
su izveštaji primljeni jednoglasno, jer se je^iz njih mogao videti veliki napre-dak čete. Iz tajničkog izveštaja se vidi. da je broj članstva stalno u porastu tc je bilo 31 XII 101 član(ica), a svih pripadnika 192. Iz blagaj-nickog izveštaja se vidi, da je stanje blagajne povoljno i da je četa udovoljila svojim obaveza-ma prama br. župi i Savezu.
Buduči je skupština dala razrešni-cu staroj upravi prešla je na izbor nove, u koju su ušla sledeča brača i sestre: starešina br. Miloš Obradovič, zamenik br. Dmitar Bjegovič, tajnik br. Vlajko Stanič, načelnik br. Potkonjak Jovan, zam. br. Petar Lučič, blagajničarka s. Ljubica Jerkovič, načelnica s. Dušanka Basarič, zam. s. Andelka Obradovič, prosvetar br. Vlajko Stanič: odbornici: bb. Bjegovič Janko, Jerkovič Luka, Vujnovič Mile, Ribar Nikola, Obradovič Momčilo; zamenici Plečaš Bogdan Vujnovič llija, Gendič Duro, Bjegovič Božo, Potkonjak Pavao. Revizori: bb. Vujnovič Todor, Obradovič Nedeljko, Bjegovič Jovan; zamenici: Počuča Mišo, Plečaš Sava i Plečaš Dušan.
Za vreme skupštine iznenada sc je pojavio u sokolani župski načelnik br. Marijan Boras, koji je bio od pri sutnih bratski pozdravljen. Br. Boras se je najpohvalnije izražavao o našoj četi, te poželio da ponese uvečanu snim-ku naše čete za župsku kancelariju; njegovoj je želji i udovoljeno.
Skupština je u najboljem redu i sokolski završena.	V. St.
Okružni prednjački leča} u Belom Manasliru
Od 16 do 25 januara o. g. održan je u Beloni Manastiru četvrti 10-dnevni okružni početnički tečaj, koji jc poha-dalo 26 polaznika. Na tečaju su pored tečajaca iz belomanastirskog okružja (23) bili po jedan tečajac iz vukovar-skog, donjomiholjačkog i osječkog okružja. Tečajci su bili iz ovih jedinica: B. Manastir 7, Branjina 5, Kneževo 2, Br. Vrh-Šečerana 2, Popovac 2, Batina 1, Darda 1, Kn. Vinogradi 1, Lug 1, Podolje 1, Čepin (okr. osječko) 1, Kučanci (okr. donjomiholjačko) 1 i Lovas (okr. vukovarsko) 1. — Iz belomanastirskog okružja polaznike na tečaj nisu poslale ove jedinice: Gajič, Bar. Petrovo Selo i Luč. — Zaslužuje, da se posebno istak-
radilo praktički. Satovi su bili ovako rasporedeni: ideologija 2, proste vežbe 14, vežbe sa spravama 5, vežbe na spravama 13, strojevne vežbe 8, igre, raznolikosti i otpori 6, praktični satovi 20, metodika 3, organizacija 3, istorija 2, anatomija, fiziologija, prva pomoč i hi-gijena 4 sata. — Tečaj je vodio župski prednjak brat Hodovski, a pored njega predavači su bili: br. Slijepčevič 9 sati, br. Živkovič (župski prosvetar) 4 sata. br. dr. Cvctanovič 4 sata, br. Jankovič 2 sata. Kod praktičnih satova saradivali su sestra Horvatova, br. Vičič i br. Marušič, članovi prednjačkog zbora belomanastirskog društva.
Učesnici i učesnice okružnog prednjačkog tečaja u Belom Manastiru, održur*
od 16 do 25 januara o. g.
ne četa Branjina, koja je na tečaj poslala 5 polaznika i time pokazala, da se u toj četi posvečuje primerna pažnja najvažnijem sokolskom pitanju, pitanju prednjaštva. A svrha je sokolskih te-čajeva, da sc na njima spreme i odgoje sokolski prednjači, koji če kasnije vas-pitati poverenu im sokolsku omladinu.
Od polaznika bilo je po zanimanju 12 ratara, 3 strojobravarska pomočnika, 1 kovački pomočnik, 1 stolarski pomočnik, 1 priv. činovnik, 1 apsolventkinja učiteljske škole, 1 apsolventkinja trg. akademije, 2 krojačice, 1 kučanica, 1 krojački pomočnik, 1 lađar i 1 trg. pomočnik. Zadovoljava broj ratara. — Tečajci su, osim sestara, bili smešteni u sokolskom domu, gde su imali i prehrani:. Sestre su stanovale u privatnim kučama.
Radilo se po 8 sati dnevno, tc jc ukupno održano 80 sati. Najviše se je
Za vreme tečaja vladala jc medu tečajcima dobra volja za rad, te je po-hadanje bilo dobro, a tako isto medu
tečajcima vladali su srdačni, bratski odnosi.
Završetak tečaja obavljen je na svečan način, te je tom prilikom nrire-dena u sokolskom domu mala sokolska veselica, na kojoj su p>ored tečajaca, te članstva belomanastirskog društva, učestvovali sa svojim tamburaškim zborom i članovi susednog bratskog društva Branjin Vrh-Šečerana. Od tc čajaca se prigodnim govorom oprosti« voda tečaja brat Hodovski, te načelnik okružja brat Slijepčevič. Posle toga, sve do odlaska vlakova održana jc br.atska veselica, a kada je došlo vreme rastan-ku, svi su se rastali uz tople i srdačne stiske ruku, govoreči jedan drugotne: »Do skorog videnja na novom sokolskom radu!«	B .S.
IZ SOKOLSKE ŽUPE LJUBLJANA
Zbor društvenih načelnikov(ic) je
sklican za 16. februar 1936.
Župne tekme na orodju se bodo vršile v letošnji zgodnji pomladi v Ljubljani. Z okrožnico poziva načelništvo župe vse edinice na krepko delo po telovadnicah. Sokolski pred,njaki in vsak kdor more naj posveti svoje moči vadbi in pripravam za te tekme, zakaj od pripravljenosti za tekme ne zavisi samo uspeh tekem, ampak tudi uspeh župnega zleta, ki bo nekaj mesecev na to. Ako bo prišlo članstvo na župne tekme dobro pripravljeno in bodo župne tekme dobro uspele, tedaj bo s pripravami za župni zlet lahko delo in bo tud' župni zlet dober. S tako izurjenim in izvežbanim članstvom bodo mogle posamezne edinice pripraviti svoje član-
stvo brez posebnih težav ne le za skupne župne nastope, ampak tudi za lastne točke, ako bodo želele ali hotele nastopiti z njimi. Pa naj nas ne spravljajo v sokolske telovadnice samo priprave za tekme in predpriprave za župni zlet — saj v Sokolstvu mora teči vsakdanje delo neprekinjeno naprej in dalje. Toda kjer se je kaj prekinilo, naj se sedaj, ob tej priliki nadoknadi. Zatorej sokolski prednjaki na plan! Dosti Vas jc, da z lahka premagate vse ovire in zapreke. Sokolski »upokojenci« zlasti tudi »prednjaki upokojenci« v vrste -na delo! One cdinice, ki bi potrebovale pomoči po župnem prednjaku, naj to takoj sporočijo župnemu načelništvu.
Delovni sestanek društvenih načelnikov (ic) odnosno njih namestnikov je sklican za 8. in 9. marec 1936. Na njem se bodo predelavale vse vaje ki so predpisane za župni zlet in ki so iz šle v posebni brošuri.
Romen Rolan sedamdesetgodišnjak.
Dne 29 januara proslavi« je sedamde-setu godinu svog života Romen Rolan, čuveni francuski pesnik, pisac, dramatik i naučnik. Rolanova su dela prevedena i na mnoge strane jezike. On živi samo za istinu i ljubav, a idealizmom u svojim delima osvaja svet, u kojem on ne poznaje granica; radi za slobodu, kulture čovečanstva i za večiti mir medu narodima. Njegova dela »Žan Krištof«, »Deveta simfonija« i »Začarane duše« vodiči su i tumači borba čoveč-jih, koje se odigravaju u njihovoj nut-rinji, duši. Zato je Rolan propovednik
i	apostol svega dobrota i plemenitega. Od njegovih istorijskih drama i tragedija valja spomenuti »Sv. Ludovika«, «Aerta«, »14 jul« i »Dantona«, od njegovih znanstveno - istorijsko literarnih radova knjige o Betovenu, Hendlr, Tolstoju i Mikelandelu. Ima još veliki broj njegovih romana, eseja, pesama i drama, od kojih su nekoji poznati i kod nas.
Razne kulturne vesti. Dne 20 febru-ara proslaviče se u Švedskoj na svečan način 300-godišnjica opstanka prve pošte. Prvu poštu imala je Francuska, gde je zavedena poštanska služba 1622 god.
Pred nekoliko dana umro je čuveni španjolski književnik Ramon del Vale Inklan, kojeg kritici ubrajaju u red naj-boljih savremenih. španjolskih književnika i poetavljaju ga uz bok Azorina, Baroja i Unamuna. Pokojnik rodio se je 1869 u Puebla de Garaminjal. Prva zbirka njegovih pesama izišla je pod nazivom »Miriš legenda«, a prva njegova komedija u verzima bila je »Markiza Rozalinda«. Poznate su njegove sonate, posvečene proleču, letu, jeseni i zimi, a od romana »Tiran Bandcras«. Pokojnik je mnogo putovao, naročito dobro poznavao je Mehiko.
MOKRIN. — Pretstava. U našem društvu gostovalo je poznato sokolsko pozorište iz Petrovgrada. Na Bogojav-ljenje 19 I 1936 god. prikazali su gosti »Zonu Zamfirovu« od Stevana Sremca. Komad su izveli odlično i publika ih je nagradila dugim aplauzima. Gostovanje Sokola iz Petrovgrada uspelo je kako u moralnom tako i u materijalnom pogledu. Posle pretstave nastala je igranka.
Prosvetna okružja u Sokolsko} župl
Petrovgrad
programom i da raspored za te točajeve izradi ŽPO. Nadalje je zaključeno, da se prirede i okružne prosvetne nedelje u svima prosvetnim okružjima u toku od meseca februara do kraja juna 1936.
Sestre i brača okružni prosvetari su se razišli s ovog zajedničkog sastan-ka s uverenjem, da če uspeti da ožive prosvetni rad u mnogim jedinicama, u kojima je prosvetni pa i tehnički rad zaostao, a da če uspeti da sprovode program, koji je pravilnikom stavljen u zadatak prosvetnim okružjima, koja su za sada još nova tvorevina. I žup-ski prosvetni odbor očekuje mnogo od prosvetnih okružja i nada se, da če pomoči njihov sokolski prosvetni rad ne samo zadržati u onom zamahu, u kome se sada nalazi, nego da če uspeti da ga još večma potencira, produbi i proširi, čemu se upravo i teži organizo-vanjem prosvetnih okružja. Prosvetna okružja treba da budu najjači pomagači Župskog prosvetnog odbora na pro-švetnom sokolskom radu, j er se je broj jediniea skoro u svima našim župama toliko uvečao da prosvetar župe sam, a ni uz pomoč svojih saradnika, nije u mogučnosti da kontroliše rad jediniea.
Župski prosvetni odbor je izvršio podclu na prosvetna okružja, porazgo-varao se je s okružnim prosvetarima, data su im uputstva za rad i dobili su i program: priredivanie okružnih tečaje-va i okružnih prosvetnih nedelja, a na njima je sada da to sprovedu u delo i da dokažu da okružja mogu da žive i da funkcionišu.	St.	Ž.
Nedavno je Prosvetni odbor župe izvršio podelu župe na prosvetna okružja u župama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i to po uzoru na tehnič-ka okružja. Tom prilikom je župa podeljena na 9 prosvetnih okružja i imenovani su i okružni prosvetari i to 1) Velika Kikinda. — Okružni prosvetar brat Mladen Dukin. 2) Petrovgrad. — Okružni prosvetar brat Blagota Koljenšič. 3) Vršac. —Okružni prosvetar brat Veljko Bulič. 4) Kovačiča. — Okružni prosvetar brat Josif Šifel. 5) Novi Kneže-vac. — Okružni prosvetar sestra Julka Mahulja. 6) Novi Bečej. —- Okružni prosvetar brat Žarko Ciplič. 7) Jaša Tomič. — Okružni prosvetar sestra De-sanka Sekulič. 8) Srpska Crnja. — Okružni prosvetar brat Pavle Zadera i 9) Alibunar. — Okružni prosvetar brat Milovan Trifunovič. Svakom okružju je dodeljen broj jediniea, koji se kreče izmedu 5 i 12.
U subotu 18 jan. 1936 godine održa-na je u Petrovgradu zajednička sedriica Župskog prosvetnog odbora i okružnih prosvetara, na kojoj se je raspravljalo
o	uputstvima za rad prosvetnih okružja u duhu pomenutog pravilnika pa je zaključeno. da svaki okružni prosvetar nade sebi saradnikc, i da stvori jednu vrstu okružnog prosvetnog odbora, koji bi se po mogučnosti imao sastojati od: nadzornika, tajnika, okružnog načelnika i dva člana.
Na zajodničkoj sednici zaključeno je još, da se održavaju okružni točajevi od 2 dana s tehničkim i prosvetnim
SURČIN. — f Brat starešina dr. Stevan Požarev, županijski fizik u penziji, -— Dana 19 januara preminuo je starešina ove čete brat dr. Stevan Požarev u svojoj 75 godini života. Kako je brat starešina bio jedan od glavnih pokretača kod osnivanja ove čete, to mu je četa, kao i ostale ustanove, i ovom prilikom izrazila na vidan način svoja priznanja na njegovom radu za Sokolstvo. ■— Kao njen starešina davao je sve za Sokolstvo, a bio je zaista uzo-ran Soko, kako se samo poželeti može. — Mnogo se žrtvovao za procvat i na-predak čete i uvek je bio poletan i ra-dišan, a kao njen prvi starešina je i umro. —■ Milog pokojnika do večnog počivališta otpratila je četa i mnogo-brojno gradanstvo, prijatelji iz grada Zemuna i okoline dana 21 januara 1936 god. — Na grobu se od strane čete oprostio pfosvetar brat Franja Kovačič, iznoseči ukratko pokojnikove zasluge oko širenja sokolske ideje, Neka mu je večna slava!
*	t ' M
TRZIN. — Prireditev. V nedeljo 26. januarja smo imeli telovadno' akademijo, kjer se je zbralo sokolsko misleče ljudstvo s Trzina. Dvorana je bila nabito polna. Spored je bil pester. Dobro naučenim in slavnosti zelo primernim deklamacijan je nato sledila igra Kralj Matjaž. Nastopili so vsi oddelki.
Tamburaški inštrumenti naprodaj
Sokol, društvo Predvor Фга'с ban.) zelo ugodno ptoda sko nove tamburaške inštru®e®. (2 bugariji, 3 brače, 2 biseru' ; 1 kontrašico, 1 berdo in 12 K vinskih stojal).
hvati sve srpske krajeve koji su bili pod Turcima (dakle i čitavu Bosnu-Hercegovinu), zatim Dalmaciju do .Šibenika i Srem. Ali i kao naučnik i pisac bio je Stratimirovie velik, naročito na polju crkvenog prava, iz koga je područja napisao niz odličnih dela. Nadalje su još i danas cenjena njegova dela iz istorije Slovena i iz istorije pravoslavja u Ugarskoj. Slabiji je bio u filologiji, gde je kao izraziti rusofil hteo da osnuje srpski književni jezik na temelju mešavine staroslovenskog crkvenog, ruskog i živog narodnog srp-skog jezika, pa su Vuk i Kopitar imali srazmerno lak posao da obaraju njegove filološko neutemeljene argumente, zastupajuči, da treba uzeti za temelj književnog jezika čisti i živi jezik, kako ga govori prosti narod.
Osamdesetgodišnjica Aleksandra Briknera. Dne 29 januara o. g. navršio je osamdešetu godinu svog života Aleksander Brikner, istaknuti prvak poljske nauke i jedan od najuticajnijih i najboljih slavista uopče. Jubilarac se rodio u Tarnopolu, a univerzitetske nauke svršio je u Lavovu i Beču. Od godine 1878 do 1880 bio je docent slovenske filologije u Beču i Lavovu, a od godine 1880 do svog penzionisanja redoviti profesor slovenske filologije u Berlinu. Prvi njegov veči naučni rad bio je Študija o slovenskim rečima u litvan-skom jeziku (1877); u svojem daljnjem naučnom radu poveo se je za Miklošičem. Osobito je voleo proučevanja slovenske mitologije i etnologije, pored svojih specifičkih filoloških istraživa-nja. Dugo bivanje medu Neincima nije nimalo pokolebalo njegovo nacionalno osečanje te je ostao iskreni poljski patriot i oduševljcni Sl o ven. 1903 godine napisao je svoje znamenito delo iz poljske literarne istorije pod nazivom »Obrisi«. Brikner odlično poznaje slovenske jezike i njihove literature, van redno je bistar i oštar kritik; u pole-miei je vatren, duhovit ali i ironičan. Kada je godine 1928 Visocki izdao bibliografiji! Briknerovog rada, naveo je preko 1200 njegovih članaka, rasprava, eseja, kritika i večih radova, koji je broj i; vremenu od sedam godina sva kako još znatno porastao.
Preporučamo
100-godišnjica smrti vladike Stefana Stratimiroviča. Na jesen ove godine navršiče se 100-godišnjica smrti veli-kog vladike Stefana Stratimiroviča, ko-jemu naročito pravoslavni deo našeg naroda vcoma mnogo duguje. Jednu od komemorativnih svečanosti, koje če se prirediti ovom prilikom u spomen vcli-kog vladike, priredila je ovih dana Matica Srpska u Novom Sadu, a kojoj su prisustvovali pretstavniči vlasti i kulturnih institucija. Uvodni i pozdravni govor održao je pretsednik Matice Srp ske g. Vasa Stajič, a dr. Nikola Radoj-čič, redoviti profesor univerziteta u Ljubljani, prikazao je u svome predavanju ličnost i rad ovog vladike narod nog buditelja. Stratimirovič se rodio 27 decembra 1757 u Kulpinu, kao poto-mak stare hercegovačke plemičkc po rodice. Nakon svršenih sredhjoškolskih nauka, studirao je pravo u Pešti i Beču, gde se je upoznao s Janom Kolarom, Kolar ga je zainteresovao za Slovenstvo, filologiju i politiku. Bogoslovne nauke Stratimirovie je svršio kod uče-nog Jovana Rajiča i godine 1784 zamo-našio se. Več dve godine kasnije zbog svoje vanredne učenosti izabran je za arhimandrita krušcdolskog a na čuve-nora temišvarskom saboru 1791) izabran za mitropolita karlovačkoi* na kojem je položaju ostao sve do smrti 23 septembra 1836. Stratimirovič je bio sprc-tan političar i diplomat, pa je sve ove sposobnosti iskoristio za dobro svog naroda i vere. Njegovim zauzimanjem osnovana je god. 1791 u Srem. Karlov-eima gimnazija, a tri godine kasnije i bogoslovija, koja je u stvari bila prva srpska škola. Osnovao je i internat za itako tih škola i time postavio čvrst temelj uzgoju mlade srpske inteligenci je. Kao pravi patriot i dalekovidni političar, Stratimirovič je potpomagao nov ccm, savetima, hranom i oružjem Ka radordev ustanak, a za ruskog cara Aleksandra I izradio je opširan memovan dum o potrebi osnivanja samostalne erp-ke države, koja bi imala da obu
V\i4rp0\
tvrike, koje oglašuju u
»Sokolskom
KllfARNAfT'DEU
l,lU>4AMADAiM*IIW0VAl3
glasniku«!
MALB VESTI
Izdeluje diazo-amoniak-papir »JASNIT«, za načrtov, ki je edini i00°/c dorrmč izdelek le vrste
c,. nnn * . . a uredjuje Redakcijski otsek e Tiska Učiteljska tiskara (pretstavnik Francč Štrukelj) Izdaje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) џ Glavni i odgovor«, urednik Stjepan Celar • ureo, j	j	ip