PoStarlna plaćena u gotovu	Cena	Din	2*—
SOKOLSKI GLASNIK
CIA S 1 l C SAVE Z A SCKCLA K. R. A l J I V I U E J U C O S l A V I J E
Čuvajte ЈшџхШци!
i
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6 • Telefon broj 2177 • Račun Poštanske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
Ljubljana, 28 augusta 1936 God. VII • Broj 34
PROSLAVA RODENDANA NJ. VEL. KRALJA PETRA II
Proglas Saveza SKJ svim bralskim župama, društvima I četama
S VELEBNOG SOKOLSKOG I NACIONALNOG SL AVL JA U ŠIBENIKU
Veličanslven uspeh III sleta Sokolstva na Jadranu
u Šibeniku
Slet, koji je bio sjajna manifestacija sokolske i nacionalne misli na jugozapadnoj granici naše otadžbine, i kome su učeslvovale pored triju jadranskih i sve ostale naše sokolske župe s velikim brojem svoga članstva, podigao je, učvrstio i pro~
dubio veru u svete sokolske i nacionalne ideale
Starodrevni, gordi i narodni Šibenik dočekao je i primio bratski svoju sokolsku braću, pozdravivši ih sav u jugoslovenskim zastavama i s jugoslovenskim oseća-
jima te kišom cveća iz svojih kamenitih vrtova
Dana šestog septembra rođendan je Njegovog Veličanstva Kralja Petra II. Naš mladi Kralj, nada i uzdanica jugosjovenskog naroda i jugoslovenske države, svetli simbol našeg jedinstva, slobcde i nezavisnosti, proslaviee taj dan ove godine po drugi put otkada je na svoju nežnu detinju glavu metnuo tešku krunu Svog Velikog Oca, mučenika i heroja. U ozbiljnim i sudbo-nosnim danima sadašnjice svi istinski sinovi napačene ove zemlje, majke Jugoslavije, uprli su svoje poglede prema uzvišenoj Njegovo j ličnosti i sa pu-no duboke ljubavi, nepokolebljive vernosti i bezgranične odanosti bdiju i strepe nad Njegovim zdravljem, sre-ćom i napretkom. Sa uzbudenjem i ga-nučem u srcu prate iz dana u dan Njegov život, Njegov rad i Njegovo oz-biljno i sa velikim naporima skopčano pripremanje za teški vladalački poziv, čekajuči sa mirnočom, pouzdanjem i verom onaj čas kada če On, nosilac svetle Dušanove i Tomislavljeve kru-ne, da u svoje snažne mladičske ruke preuzme punu kraljevsku vla®t.
Jugoslovenski Sokoli, koji su od-mah posle Njegova stupanja na presto 1 decembra 1934 položili svetil zavet vernosti i odanosti svome Mladome Kralju, koji su se zavetovali da če se u svome životu uvek držati sokolskih načela i da če ostati verni jugosloven-skoj i slovenskoj narodnoj mi!sli i da če amanet Viteškog Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja uvek čuvati kao največu svetinju i da če sve svoje snage nesebično, požrtvovno i predano staviti u službu Kralju, Otadžbini i Narodu, udruženii u ljubavi sa svima jugoslovenskim rodoljubima, okupiče se i ove godine u čvrstim i stisnutim redovima oko Njegova Prestola i proslaviče naj-Svečanije dan Njegova rodenja kao svetli praznik jugoslovenskog naroda i jugoslovenskog Sokolstva.
Ove godine imače ta proslava na-ročito značenje, jer če se toga dana, prema zaključku godišnje Savez. skup-štine, svečano proglasiti početak sokolske »Petrove petoljetke«: početak epohe velikog i napornog rada sviju sokolskih jedinica na temeljitom i sve-stranom pripremanju celokupnog članstva, naraštaja i dece a prema predvi-denom planu za veliki dan Kraljeva pu-noletstva. Veliko, požrtvovno i stvara-lačko delo na podizanju materijalnog i duhovnog blagostanja našeg naroda, na. snaženju i jačanju svih pozitivnih nacionalnih snaga u duhu jugosloven-skih i sokolskih ideala i na spremanju vojske hrabrih i neustrašivih boraca, neumornih, žilavih i otpornih trudbe-nika i radenika, to treba da bude dar jugoslovenskog Sokolstva Mladome Kralju kada stane na snagu.
Da bi celokupno jugoslovensko Sokolstvo na jedinstven način i u tom duhu što dostojnije proslavilo Kraljev rodendan. Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije izdaje za prr-Premu i održanje proslave ova
uputstva:
1) Sve sokolske jedinice održače 6 septembra svečanu javnu sednicu uprave, kojoj imaju prisustvovati bez izuzetka svi članovi i članice, naraštaj i deca.
Društva, u kojima naraštaj i deca ne mogu prisustvovati svečanoj sedni-ci (zbog velikog broja, malenih prosto-rija ili iz drugih važnih razloga), prire-diče po mogučnosti naročite dečje (na-raštajske) akademije, odnosno sela ili barem sastanke.
Svečana sednica neka bude, ako je moguče, u 11 sati pre podne. Pri torne treba voditi računa da ona ne pa-dne u vreme službe Božje, kojoj treba da prisustvuju pretstavnici sokolskih jedinica u broju koji odgovara mesnim prilikama.
2) U mestima gde ima više društa-va prepusta se oceni njihovih uprava, da li če održati zajedničku sednicu ili svako društvo za sebe. Sporazumnu odluku doneče na zajedničkoi konfe-renciji. Zajedničkoj se d ni c j pretseda-vače starešina najstarijeg društva, odnosno starešina župe, ako je proslava u sedištu župe.
U Beogradu, kao sedištu Saveza, održače Uprava Saveza SKJ svečanu sednicu, kojoj če obavezno prisustvovati:
a) po 5 do 10 izaslanika iz svake župe;
b) svi članovi Uprave župe Beograd i uprava svih društava sa sedi-štem u Beogradu.
3) Sokolske jedinice treba da ovu proslavu organizuju na način koji najviše odgovara mesnim prilikama, ali tako da ova bude dostojanstvena i snažna; da ostavi na Sve utisak čvrstog i odlučnog stava našeg Sokolstva na sokolskim načelima i da se na njoj ispo-Iji sva velika ljubav, vernost i odanost Sokolstva prema svome Kralju.
Dnevni red svečane sednice imao bi da bude sastavljen otprilike ovako:
1) Sokolski pozdrav ili molitva (hor ili orkester).
2) Otvaranje sednice.
3) Predavanje o mladome Kralju i značaju dana.
4) Državna himna.
5) Čitanje proglasa Saveza SKJ.
6) Recitovanje peSme Nj. Vel. Kralju.
7) Muzička kompozicija.
8) »Oj Sloveni«.
9) Zaključak sednice.*
4)	Br. župske uprave izdače u iz-vršenju ovog raspisa sva potrebna dalj-nja naredenja i postarače se da proslava svuda bude obavljena onako kako to odgovara značaju praznika i veličini i snazi sokolske organizacije.
* Predavanje i proglas (tač. 3 i- 5) štampačc se naknadno i blagoviremeno dostaviti svim br. jedinicama. Za župske delegate neka se br. župe, prema novom pravilniku, postaraj« za povla-šćenu vožnju kod svojih žcljezničkih direkcija.
Posle slela u Šibeniku
Posle vcličanstvenog IV pokrajinsko« sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o Vidovdanu u Subotici, na severnoj granici naše zemlje, jugoslo-vensko Sokolstvo sletelo je ove godine i na drugi svoj slet, iako po broju manjeg obima, ali zato ništa manje značajni, na III slet Sokolstva na Jadranu u Šibeniku, tu na jugozapadnom i najizloženijem delu našo otadžbine. Značaj ovih dvaju ovogodišnjih sleto-va našega Sokolstva! time je- dovoljno jasno istaknut i podvučen i njihova idejna veza najrečitije izražena. U sebi ujedno ove dve veliko sokolske i nacionalno manifestacije obeležavaju i podjednaku vo}ju, odlučnost i sprc-mnost našega Sokolstva, da se zajedajo sa svim narodom istom ljubavlju, istim žarom i požrtvovanjem založi i bude gotovo na obranu i svih ostalih delo-va našeg nacionalnog teritorija i nje-govog integriteta.
Kako pak u tome pogledu, tako je naše Sokolstvo isto tako odlučno, gotovo i spremno da ostane večito u obrani svoje zavetne jugoslovenske misli i jugoslovenskog državnog i narodnog jedinstva, kao najvišeg zakona za njega i za svakoga. I baš danas »ne-junačkom vremenu u prkos«, kada se uverenja i načela tako jeftino a grlato licituju, i kada neki i nacionalne svetinje skidaju i bacaju na partijsfcu tez«u. kada mnogi u sutrašnjicu zru namr-šteni kao Srde Zlopoglede, kada se hu-škači i raspirivači svade medu jedno-krvnom bračom po zakutcima i skrovi-štima satanski cere i paklenski snuju da razapnu oVu zemlju na križ, — baš danas jugoslovensko Sokolstvo smatra svojom najsvetijom dužnošću, da u svome narodu krepi, jača i podžiže veru u največe naše nacionalne svetinje, veru u slobodu i jedinstvo našega naroda i naše narodne države, u Jugosla-viju, i u njemu siguirnu budučnost. Zato naše Sokolstvo i hoče da baš u ovoj tmurnoj i maglovitoj sadašnjici visoko izdigne čisti i neokaljani barjak Jugo-slovenstva, kao najsvetliji simbol jugoslovenskog verovanja, nacionalnih ideala i najuzvišcnijih pregnuča za bo-1 ju budučnost jugoslovenskog naroda i jugoslovensike države. A. to je naše Sokolstvo htelo da minifest ,;o j na ovom III sletu Sokolstva na Jadranu u Sibe-niku.
Starodrevni Krešimirov grad Šibenik, tvrdi i borbeni, ponosni a i prko-sni, stara narodna i sokolska kula, se-dište bivše Krešimirovo župe a sada župe Šibenik-Zadar, u kome je na blizu od več četiri decenija savijeno sokolsko gnezdo, i -pije je sokolovanje najevetlijih tradicija, kao i ostalih naših primorskih gradova, čija su sokolska društva uz narodne čitaonice bila najčvršče kule svetilje nacionalne misli, doživeo je prošlih dana, 22 i 23 avgusta, zaista velebno sokolsko i nacionalno slavlje.
Od 1929 godine, kada je Sokolsko društvo Šibenik, matično društvo žime, proslavilo svoju 30-godišnjicu, od tog doba Šibenik još nije video jedan veči sokolski slet, a pogotovo ovakav, naj-veći koji je uopće bio prireden u njegovim surim i tvrdim zidinama, kao III slet Sokolstva na Jadranu.
Pojmljivo je da'kle, da je gordi Šibenik bio s pravom gord na ovu čast, koja mu je bila ukazana, i na ovo slavijo, kojo je doživeo. Nikakve oredra-sude, nikakve razlike u sadanjem no-vremenom shvatanju i opredeljenju u mišljenjema, kao izrazu povremenog raspoloženja i odjeka naših opštih pri-
lika, nisu mogle da priguše njegove u krvi uvrežene i postojane nacionalno osečaje ni vatrene simpatije i ljubav. koju je Šibenik od vajkada, kao stari nacionalni i. sokolaški grad, gajio prema Sokolima i sokolskoj misli. I zaista ovaj za tamošnje i današnje prilike ve-lebni slet, narodnom ‘Šibeniku dao je onet prigode da širom otvori svoju na-eionalnu dušu i da od radosnog uzbu-denja i ushičenja silovito zakuca njegovo jugoslovensko s>rce. I otkucaj toig narodnog, jugoslovenskog srca Šibenika, izražavao se je u ono j istinsikoj radosti i u onim spontanim dirljivim manifestacijama i burnim patriotskim po-kličima sve ga svesnog gradan&tva, kojima jo Šibenik dočekao, primio i ispra-tio svoju sokolsku braću, njih desetak tisuča, koji mu doluliše sa svih strana naše otadžbine. Šav u svečanom ruhu, ukrašen jugoslovenskim zastavama, za koji je sveti simbol naše slobode r našeg državnog i narodnog jedinstva Šibenik nebrojeno puta i najgorljivije dao najvidnijih dokaza svoje najdub-1 je privrženosti i odanosti, i ovom pri-likom on je hteo time da podvuče, da ti simboli pretstavljaju ono najsvetiie, najuzvišenije i najdraže, ono u što Šibenik nije posumnjao i u što niko i lli-kada ne sme da dime. Jedna glava ovog našeg narodnog doma, nerazdvoj-no jedinstvo ovog našeg narodnog doma i neosporivo jedinstvo našeg naroda — jedan kralj, jedan narod i jedna država — Jugoslavija — to je najglav-niji temelj jugoslovenskog verovanja i isnovedanja, a to je »vjeruju« i aksiom našega Sokolstva, preko koga ono može da prede samo žrtvuj uči sebe d'o poslednjega, to je ta i jedina sokolska »politika«, i druge van ove našo Sokolstvo ne pozna i ne može da pozna. To je sokolsko Jugoslovenstvo. A kako če se brača u tom svom jednom i nede-ljivom domu najbolje razmestiti i urediti, u tome sporazumečc ih i urazu-meti ljubav i briga za taj svoj rodeni dom, da bi ga tako ojačali i unapredili i očuvali od eventualnih presizanja su-seda ma s koje strane.
Eto, i na ovom tako sjajno uspe-lom III sletu Sokolstva na Jadranu u Šibeniku naše Sokolstvo je po več toliko puta istaklo i podvuklo ovo sokolsko verovanje i ispovedanje, i naglasilo, da u tome pogledu ne može da bude nikakvog otstupanja. I takvo Jugoslovenstvo kako ga ispoveda jugoslovensko Sokolstvo, uzvišeno i izdig-nuto iznad svih dnevnih borbi i zadevica, jedino je kadro da nas održi i učmi jakima i močnima i da nam osi-gura bolju budučnost. I s tim i takvim ispovedanjem naše Sokolstvo ide smelo i neustrašivo u narod, radeči da ga ojača u veri živoj i nepokolebljivoj, da če jugoslovenslka misao — kao jedina vesnica i nosilica sigurne narodne bu-dučnosti — kao misao koja je izdržala najmučnije, najžešče i najvatrenije borbe kroz našu istoriju — na koncu ona jedino i pobediti. Treba samo apostolski ustrajnog rada i fanatične vere i biti spreman i na žrtve za uzvi-šene sokolske i nacionalne ideale — i Jugoslovenstvo če dočekati svoj triumf. A to nam je pokazao i ovaj III slet Sokolstva na Jadranu u Šibeniku.
*
Slet
Odaziv za ovaj III slet Sokolstva na Jadranu bio je iznad svakog očeki-vanja. Šibenik je 'bio preplavljen broj-nim tisučama Sokola i Sokoliea iz svih krajeva naše zemlje. Iako je ovo bio
samo slet tri ju jadransikih župa, ipak su mu u vrlo velikom broju učastvovali Sokoli i Sokolice i iz svih ostalih bratskih žuipa. Prema konačnim prijavama Sletskom odboru, iz pojedinih župa bilo je najavljeno da če na slet stiči Sokola i Sokoliea: iz žuipe Banja Luka 535, Beograd 360, Bjelovar 56, Celje 58, Cetinje 51, Karlovac 51, Kragujevac 98, Kranj 64, Ljubljana 53, Maribor 96, Mostar 75, Niš 36, Novi Sad 448, Novo Mesto 20, Petrovgrad 109, Sarajevo 234, Skoplje 26, Split 638, Su-šak - Rijeka 692, Šibenik - Zadar, i to iz društava 439, a iz četa 356, Tuzla 142, Užico 38, Varaždin 47 i Zagreb 290 — svega 5035 Sokola i Solkolica. Medutim na slet ih je došlo faktično oko 20% više, tako da je na ovom sletu bilo oko 6500 Sokola i Sokoliea i još toliki broj ostalih učesnika s raznih strana. Tako je samo iz splitske župe stiglo što Sokola i ostalih učesnika oko 2700, koji su došli s tri posebna parobroda, jednim posebnim vozom i s nekoliko autobusa, a i župa Sušak -Rijeka je došla sa svojim velikim posebnim parobrodom.
Izaslanik Nj. Vel. Kralja na sletu bio je kap. freg. g. Ciril Vilfan, a izaslanik visokog pokrovitelja sleta, Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika Pavla, puk. g. Starevič.
Ministra za fizičlko vasipitanje naroda zastupao je načelnik Ministarstva fizičkog vaspitanja g. dr. Stefanovič, nadalje su bili pretstavnici Senata i Narodne skupštine gg. Petar Zec, za-menik kr. namesnika, dr. Grga Anđe-linovič i Vujič. Sletu je lično učestvo-vao i ban Primorske banovine dr. Ja-blanovič, te mnogi drugi ostali pretstavnici, kao i pretstavnici mesnih vojnih i civilnih vlasti, ustanova i udru-ženja.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije zastupao je prvi zamenik starešine brat Engelbert Gangl s članovima sa-vezne uprave bračom di-om Milanom Arsenijevičem i Momčilom Branovač-kim pored župskih starešina, takoder članova savezne uprave, brače: Ive Poliča, starešine župe Sužak - Rijelka dra Mirka Buiča, starešine župe Sjplit i Miloša Trive, starešine župe Šibenik -Zadar,
Takmlčenfa
Svečani početak sleta oglašen je
21 o. m. naveče pucnjavom topova i mimoho-dJom sokolske glazbe, dok je slet stvarno počeo sutradan, u subotu
22 u 6 sati ujutro takmičenjima triju jadranskih župa u lakoj atletici na lepo uredenom sletištu na terenu Komande radio-staniee, kao i takmičenjem u luci u veslanju i plivanju. U ovim medužupskim takmičenjima, koje je vodio načelnik župe Split brat Franjo Lotski s prednjakom šibeničke žune bratom Kovačevičem, ueestvovalo je: 52 člana, 18 članica, 49 muškog i 37 ženskog naraštaja. Nažalost, rezultati ovih takmičenja nisu bili na vreme sre-deni, pa nam stoga nije moguče o njima što izvestiti. Jedino nam je poznat rezultat takmičenja u veslanju u du-žini jedne morske milje, u čemu su se takmičile župe Šibenik - Zadar i Sušak -Rijeka, pri čemu je pobedila momčad župe Sušaik - Rijeka u vremenu od 8,8 minuta, dok je momčad župe Šibenik -Zadar postigla vreme od 8,16 min.
Akademija na sletištu
Naveče toga dana privedena je na sletištu sokolska akademija, na kojoj je nastupio najpre jedan guslar i otpe-vao nekoliko narodnih pesama, zatim
Zdravo!
SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
&u liastupila ženska deca društva Dr-niš u narodnim nošnjama, izvodeči lepe vcžbe s pevanjem. Največi svaka-ko interes vladao je za nastup naše zenske olimpijske vrste, koja jo burno pozdravljena, u dalj n jo j taeci najpre nastopila pod vodstvom s. Milice Sepe, u prostim vežbama. Izvadanja naših olimpijka bila su nakradena dugotraj-nim burnim odobravanjem svih gleda-iaea. U sledečoj taeci nastupilo je 0 članica društva Split, ko je su vrlo lepo izvele svoje vežbe uz oduševljcno odobravanje. Za njima su opet nastupile naše olimpijke s vežbama na dvovisin-skim ručama i vežbama na gredi te na koncu u prostim vežbama s celičnim štapovima od brata dra Murnika, koju su kompoziciju jzvcdile i na olimpijadi u Berlinu. Na klaviru pri ovoj vežbi pratila ih je sestra Olga Javor.
Veličansfvena sokolska povorka
Glavni sletski dan bio je u nedelj u, 23 o. m. Več od ranog jutra pa skoro do pred samu svečanu povorku, u Šibenik su neprestano stizali paro-brodima, motornim čamcima, bulama kao i vozovima brojni Sokoli i Sokolice,_ oduševljcno dočekivani i pozdravljam od šibeničkog gradanstva. I sve to mnoštvo kretalo je prema sokol-skom sletištu, na kome je posle održa-nih pokuša, za popodnevnu javnu vež-bu izvršeno formiranje svečane povorke, koja je sa sletišta imala da krene u 10,30 sati. Medutim usled tog pristi-zanja Sokola iz vana povorka je kre-nula tek u 11 sati, uputivši se sa sletišta prema gradu, da do ulaska u grad prevali dobre tri četvrtine kilometra. Pa i na tome putu, koji vodi kroz šibe-liička polja, povorka je bi,la oduševlje-no pozdravljena od iskupljenog sta-novništva okolice i zasuta poljskim c večeru.
Več na samom ulazu u grad i dalje svuda gradom kuda je prolazila, povorka sc našla medu nepreglednim i gostim špalirom naroda, koji se sav iskupio i u neopisivom i dirljivom odu-ševijenju razdragano pozdravijao svoje Sokolstvo, obasipajuoi ga neprestano kišom cveča. Oduševljenom pozdravljanju, ozdravljanju i poklieima N j. V. Kralju, Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavki, Kraljevskem Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu nije bilo kraja. Kao da je ceo nacionalni, jugoslovenski Šibenik planuo plamenom največeg oduševlje-nja i zanosa. U tome je prednjačio omaj naš s vesni težački žival j, kremeniti, postojani i napokolebljivi u svom tradicionalnoin esečanju. Naše težačke žene u košaricama donosile su cveče i uz temeperamentne patriotske poklike pozdravljale su Sokole i Sokolice, oba-S'pajuei ih cvečem iz svojih kamenitih vrtova. I kao da je jedva čekao taj naš dobri i prostodušni narod da ne suste-zajuči se dade oduška osečajima svoje plemenite duše i svog viteškog srca.
Velebni sokolski zbor na Poljani Kralja Peira
Obilazeči gradom povorka se je zaustavila na Poljani Kralja Petra I Vclikog Osicboditelja, pred improviziranem tribinom, na kojoj su se nala-zili: izaslanik N j. Vel. Kralja, izaslanik pokrovitelja sleta Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika, zastopnik ministra za fi-zičko vaspitanje, ban Primorske banovine, pretstavnici Senata i Narodne skuoštrne, pretstavnici mesnih i civilnih i vojnih vlasti,, pretstavnici Sokolstva te ostalih ustanova i u druženja. I kada je završila svečana povorka, koja se e bila protegla na skoro jedan kilo-metar dužine, okupivši se tu sva u velebni zbor sokolski zbor na poljani, prvi je to sakupljeno sokolsko mnoštvo nozdravio kao domačina sleta, starešina Sokolske župe Šibenik - Zadar brat Miloš Triva, koji je održao sledeči pozdravni govor:
GOVOR STAREŠINE BRATA TRIVE
— Sokoli! Draga bračo i sestre!
S uzbudenjem radosnog i sretnog domačina uzimam reč u dubokem uve-renju i saznanju, da je ona, pa kako bila kičena i lepa, pa makar dolazila iz ustreptale duše kao što je moja sada, da je ona još uvek preslaba i nemočna da izrazi sve što sada osečam, da kaže sve što bi hteo Sada da kažem.
Bilo da dadem izraza veselju i sreči nad ovako divno uspelim III sletom Sokola na Jadranu; bilo da odam priznanje i hvalu svima vama, bračo i sestre, na ovako sjajnom odazivu i pri-mernom požrtvovanju; bilo da ukažem na ovu jedinstvenu manifestaciju lju-bavi, bratstva i sloge; bilo pak da pot-ertam značaj i važnost ovog sleta na obalama našeg divnog mora, Ш kona-čno da istaknem punu vrednost i korist našeg sokolskog rada: — reč je moja uvek preslaba i bleda,
Rečitiji i od najrečitije reči, uver-ljiviji i od najuverljivijih dokazivanja jest ovaj jedinstveni i divni prizor, koji danas, prekriljen hiljadama Sokola, obasjan ljubavlju, provejan bratstvom i nadahnut jedinstvom — pru-ža ovaj naš stari i slavni grad, gordi i kameniti Šibenik.
Ono što on danas kazuje i zbori, lepo ie kao najlepša pesma, jasno kao najjasniji dan. I kad ja i pored svega toga uzimam reč, to je samo zato, da vas, drago bračo i mile sestre, u ime
Sletskog odbora pozdravim iskreno, bratski, zanosno; da vam zahvalim sr-dačno i toplo na neočekivanom veli-kom odazivu, i da vas uverim u žarku y iskrenu ljubav Sokolova s Jadrana, žarku kao što je žarko naše primorsko Sunce^ duboku, kao šte je duboko naše sinje more, čistu 1 Ivetlu kao naše vedro obzorje.
Zatečen ovako neočekivanom, a tako divnom slikom, pitam se, draga bračo i sestre: koja je to i kakva ispo-linska snaga i moč koja vas je danas
0 k up;! a ovde u tako velikom broju, koja vas je pokrenula iz vaših, pa i najudal jeni jih krajeva, koja vas je upu-tila da pohrlite na naše lepe obale, koja je vaša lica ožarila čistom radošču
1 srečom?...
Mora da je neodoljiva ta sila, mora da je silna ta pokretna snaga!
Sokolska vas je misao pokrenula, sokolska vam je ljubav dala snage i oduševljenja. Jer, uzvišena je sokolska misao, snažna i duboka je sokolska ljubav, močno je sokolsko bratstvo i sloga.
_A vas sve, draga bračo i sestre, za-grejava jedna ista ljubav, nadahnjuje jedna ista misao, povezuje jedno isto snažno bratstvo.
Poncsan sam zato i sretan što vas mogu takve i u tolikom broju da s ovoga mesta pozdravim.
Zdravo da ste, draga bračo i mile sestre!
U vama, Sokoli i Sokolice, pozdravljam najlepše odlike naše rase, najidealnije i najpožrtvovanije radni-ke na narodnom poslu, najodlučnije i neustrašive borce za narodno jedin-stvo i narodnu slobodu.
fekluševljeni, iskreni i istinski no-sioci visck’h sokolskih ideala, vi ste, Sokoli, apostoli ljubavi, vi ste propo-vednici bratstva, zagovaratelji sloge, tih granitnih stubova, na kojima jedi-no može da čvrsto stoji i sigurno počiva velika, jedinstvena, nedeljiva i sretna naša otadžbina, lepa naša Jugoslavija. (Oduševljeni poklici: »Živela Jugoslavija!«)
Vi ste, Sokoli, preko sokolskih svojih odlika i po sokolskom svom ra-du. graditelji njezine sreče i slave. Vi čete je, Sokoli, i svi ostali Sokoli — jer čitav naš narod treba j mora da bude sokolski, sokolski po duši, po srcu i po radu — vi čete je, tu našu dra-gu domovinu, izgraditi lepom, velikom, naprednom i sretnom.
Pred vama se, Sokoli, pred vašem žarkom i iskrenom ljubavi i kroz vašu slogu i bratstvo, ruše zidovi mržnje, nejednakosti, nepoverenja, nerazumevanja, nepodnošljivosti — tih glavnih, največih i najopasnijih neprijatelja naše mirne i napredne sadašn jice i sigurne i sretne naše budučnosti. (C)dotbra-van je.)
Kroz vašu ljubav, Sokoli, kroz ši-rinu vaše duše, vaših pogleda i vašeg delovanja, izdičj če se po čitavoj na-šej domovini hramovi ljubavi, bratstva i sloge, u koje če se, na molitvu, okup-1 jati čitav naš narod.
I zato ste vi, Sokoli, najpozvaniji da budete primer, da budete vodi, da budete apostoli, da budete — kako reče jedan od najboljih naših Sokola — misionari naše veličine, napretka i sre-če.
u Združeni ljubavlju a ne šilom, okrivljeni u Sokolstvu saznanjem i slo-bednom voljom, vodeni misionar-stvom, vi ste spremnj i orni za svaki koristan narodni posao, vi ste spremni na sve žrtve i napore, vi ne znate za zapreke, vi ne poznate umora, vi ne tražite nagrade za rad, vi ne čeznete za slavom. Ta vi ste, bračo i sestre, Sokoli!
A nikad više nego danas nije po-trebito našem narodu pravog Sokolstva i pravog sokolskog rada. Nikad kao danas, kad mržnja truje bratska srca, kad nepoverenje podgriza mir i sreču, kada grešno slepilo zahvača i one koji moraju da budu okati, kad ludost, lakoumnost i neodgovornost upravlja našim činima, a tama i magla našim mislima — nikad više nego danas nije potrebito toliko sokolske ljubavi, sokolskog bratstva i sokolske sloge, toliko istine, jasnoče notfleda i misli, podnošljivosti, razumevanja i opra-štanja i nikad više nego danas nije potrebito plemenitog i korisnog sokolskog dela.
Nikad kao danas, kad razorna učenja i još razornija delovanja sumnji-vih, opasnih i neprijateljskih internacionala preti, da otruje našu mladost, da razori naš dom, da sruši našu kuču i uništi našu domovinu — nikad kao danas nije potrebito toliko čestitog vaspitanja, toliko narodne svesti, tako snažne narodne otpornosti. Nikad kao danas, kada crni oblači vitlaju nebom čitavog sveta, kad več plamte vatre s raznih strana, kad je mir, taj tako željen! i potrebiti, a tako malo cenjeni mir, u največoj opasnostj — nikad kao danas ne treba toliko sokolske sprem-nosti, toliko jakih mišica i čvrstih grudi, da stanu odlučno i neotstupno na branik naših, krvlju i kostima mili-juna omedenih, svetih granica. (Burno odobravanje.)
Narodu našem treba čestitih i dobrih sinova i kčeri, domovini našoj nesebičnih i vrednih radnika, državi našo! budnih čuvara i hrabrih branioca!
Sokoli, draga bračo i sestre!
Mi smo se okupili danas ovde u etarom i slavnom gradu, našem po ro-denju i našem po bivsivu svomu, na obaiama našeg mora, na največoj i najizloženijoj granici naše drage do-
dovine, na vratjma u svet, da svima i svakome i unutra i vani, kažemo našu odlučnu sokolsku reč, da se čuje daleko i jako, da se čuje onde gde treba da se čuje glas jugoslovenskih Sokola.
Mi hočemo da kažemo svima preko nr.ših granica, na sve četiri strane, kako smo ovde na svojem, na našem divnom moru, na našim pitcmhn obalama, da hočemo tu i večno da ostanemo, da prijatelje svoje i goste iskreno i srdačno primarno i dočekujemo, a da neprijatelju, pa kako se on zvao, pedviknemo snažno: Stoj! Sokoli! če uvek i u svim prigodama, kao i do sada, ubedljivo dokazati svoju ljubav prema domovini1. (Burno odobravanje.)
Svima unutra, sVoj našoj brači, svih plemena i svih vera, bratski, iskreno, bez srdžbe i bez zadnje misli po-ručujemo: samo iskrena ljubav kao što je sokolska pravj čuda i velika dela stvara, samo bratstvo i sloga kadri su da čuvaju i sačuvaju teško stečenu slobodu našu, i konačno — jedinstvo naroda i države svetinja je u koju niko nekažnjeno ne sme da dira. Sokolstvo je tu, da tu svetinju, sa svim pravim sinovima našega naroda, brani i za nju da gine. (Burno odobravanje.)
Sokolske su poruke iskrene i od-lučne, sokolska je reč viteška i časna.
Sokolstvo je celo, kao jedan čo-vek, zadojeno jednom ljubavlju, prežeto jednom mišlju, gonjeno jednom voljom: ljubavlju za Kralja, pravdu i slebodu, mišlju na domovinu, voljom da brani i čuva do poslednjega svaku stopu svoje zemlje, Svaku kap svega mora; da gine za slobodu i jedinstvo naroda i države. (Oduševljeno odobravanje.)
Na naše Sokolstvo uvek može po-uzdano da računa i Kralj i Država i Narod kao na svog najboljeg vojnika i u miru i u ratu, na nesebičnog i korisnog radnika, na nsjodlučnijeg zato-čnika narodnog jedinstva i celine državne. (Buirno odobravanje i noklici: »Tako je!«)
Visokim ovim ciljevima Sokolstvo služi fanatično i verno. Da je to tačno, uverljiv je dokaz i današnji naš »let, III slet Sokola na Jadranu, dokaz je zato ovo oduševljenje, ova radost i sreča, ovaj zanos i vera, ova snaga i zdravlje.
Vaš če primer, bračo i sestre, vaša ljubav, vaša vera. vaša volja i oduševljenje da ohrabri slabe, da pedigne klonule, da uveri sumnjičave, da obrati zalutale. Ovaj če slet naših primorskih župa, na koji deletiste u tako lepom bre ju i vi, draga bračo i sestre, iz svih ostalih bratskih župa, da ispuni ponosom i srečom naše Sokolstvo na Jadranu, i da nam dade nove snage, novog oduševljenja i novog poleta za budučl rad i hod u napred, kuda samo i jedi-no vodi naš sokolski put. Zato, bračo i sestre, i dalje i napred i uvek jedna-kom voljom i upornošču. jačajte sa, dižite se, napredujte! Budite primer u svemu lepom, dobrom i plemenitem, primer koji če da sledi svaki Jugoslo-ven.
Snagu za svoj rad Sokolstvo če i dalje, kao i do Sada, crpsti iz dva snažna i nepresušna vrela: i!z apostolske Tirševe nauke i iz žive snage našega naroda, s kojim je Sokolstvo jedno i kojemu verno i odano služi.
Sokoli, draga bračo i sestre!
Pozdravljam vas još jednom i molim vas, da moj pozdrav, pozdrav Sokola s Jadrana, raznesete po svim sokolskim gnezdima čitave naše drage domovine, da svima kažete bratsku hvalu i da sa svima podelite našu bratsku i iskrenu ljubav, da s naših obala, s našeg plavog mora, i iz ovog starCg grada, ponesete svojim kučama najlepše uspomene i trajna sečanja. Svih vas pozdravljam i svima vam srdačna hvala! Zdravo! — (Gromki poklici: »Zdravo!«)
Zatim je starešina brat Tliva naj-toplijim rečima pozdravio izaslanika Nj. Vel. Kralja, kap. freg. g. Cirila Vilfana i izaslanika visokog pokro-novitelja sleta Nj. Kr. Vi-s. Kneza Namesnika Pavla, ppuk. g. Nikolu S t a r e v i č a, koji su bili burno i oduševljcno aklamirani uz dugotrajne ovacije Nj. Vel. Kralju, Knezu Namesniku, Kraljev^'pm domu i Jugoslaviji.
Nadalje je pozdravio zastupnika ministra za fizičko vaspitanje naroda, dra Aleksandra Stefanoviča, bana Primorske banovine g. dra Jablanoviča, pretstavnike Senata i Narodne skup-štine, kao i pretstavnike mesnih vlasti, korporacija, ustanova i udruženja, te sve prijatelje Sokolstva i drage goste, koji uveličaše ovo lepo sokolsko slav-lje.
Posebice je starešina brat Triva pozdravio vrlo topKm rečima prvog zamenika starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije brata Gangla, koji je bio oduševljcno aklamiran, kao i prisutne članove savezne uprave.
Svoj govor starešina brat Triva Završio je rečima:
— Našem prvom Sokolu, mladom vitezu i miljeniku čitavog Sokolstva, ljubljenom našem Kralju Petru II, upu-ču.icm zajedno sa svima vama, draga bračo i sestre, izraze naše neograniče-ne odanosti i vernosti, naše duboke i iskrene ljubavi uz silan sokolski po-klik:
Živeo Kralj Petar II Karađorđević!
Živeo Kraljevski Dom!
Domovini našoj dragoj, velikoj, jednoj i nedeljivoj Jugoslaviji triput: Zdravo! —
Tada je glazba intonirala državnu hirnnu, nakon čega je -nastalo burno i dugotrajno klicanje Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Knezu Namesniku, Kraljev-skom Domu, Jugoslaviji i jugosfoven-skom Sokolstvu.
GOVOR BRATA GANGLA
Oduševljcno pozdravljen održao je zatim govor brat Gangl, koji jc re-kao sledeče:
— Bračo i sestre!
Tri naše bratske župe na Jadranu okupile su se danas na svome trečem sletu u lepom i ponosnom, jugosloven-skom Šibeniku, da manifestuju svoju duboku sokolsku svest i da visoko uz-dignu našu državnu zastavu, kao simbol i znak naše pripadnosti jednom narodu i jednoj državi. I ako bi se kada zbilo to, što je inače nemoguče i što bi bilo samo po želji i računu naših neprijatelja, da bi se svi odrekli jedinstva našega naroda i naše države
— mi Sokoli nikada nečemo, več čemo do posljednjega brata i do posljednje sestre ostati verni jednom i jedinom jugoslovenskom narodu i jednoj i jedi-noj Kraljevtjai Jugcslaviji! (Burno n dugotraj no odobravanj e.)
To moramo osobito da naglasimo ovde, odakle se otvaraju naša vrata u široki i daleki svet. Odavle neka odjekne naš glas na sve strane — glas naše nacionalne i državljanske svesti, da nas čuje i vidi svak, da čuje i shvs-ti golu i čistu istinu, da čemo ostati što smo i kakvi smo — da čemo ostati ču-vari i branioci jedinstva naroda i domovine! (Oduševljeno odobravanje.)
Time ujedno najodlučnije od sebe odbijamo svako podmetanje i sumnji-čenje, da bi naše u veren je bilo na kri-vome putu, da bi bilo nestalno, koleb'-ljivo i prividno, da bi bilo samo maska na našem licu. S verom u Boga služimo jedneme Kralju (oduševljeni poklici Nj. Vel. Kralju), jednom narodu i jednoj državi! Ko tvrdi nešto drugo
— laže pred Bogom i pred ljudima!
Jugoslovensko Sokolstvo preuzelo je od blagopokojnog Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja (poklici: »Slava mu!«) Njegovu zapoved i njegov amanet: ujedinjenu našu domevi-nu, koja je simbolizovana u kruni i žezlu junačkog roda Karadordeviča (oduševljene ovacije Kraljevskom Domu). Sena blagopokojnog Kralja Mučenika prati nas na svim putevima našega rada i naših napora; ona nam daje poleta u našim nastojanjima, ona nas bodri i sokoli i ukazuje nam trno-vite puteve do najviših ideala medu-sobne ljubavi, do ideala slovenskog sc-kolskog bratstva! I to što smo preu-zeli od Njega, Koji je svojim delima i po mišljenju svome bio sav naš, hočemo da netaknuto i neoskvrnjeno oču-vamo, da bi u celosti i povečanoj moralno j j materijalnoj vrednosti Drešlo u mlade, čvrste, sokolske ruke Kralja Petra II (burni dugotrajni poklici: »Živeo!«) , kako bi ostalo svojina i naše zajedničko dobro uz svetli presto Ka-rađorđevićevog roda. (Burno odobravanje).
Iz toga roda ponikao je i visoki pokrovitelj ovoga sleta, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Knez Namesnik Pavle (oduševljeni poklici: »Živeo!«), koji je blagoizvolevši preuzeti to pokroviteljstvo time dao najlepše t naj-veče priznanje našem sokolskom radu. Izrazujuči Njegovom Kraljevskom Vi-sočanstvu Knezu Namesniku najiskre-niju blagodarnost na tome odlikovanju i počasti, upučujemo Mu odane sokolske pozdrave! Zdravo! (Ponovni oduševljeni poklici: »Živeo!« i »Zdravo!«).
Tada je brat Gangl pročitao pozdravne telegrame Nj. Vel. Kralju i pokrovitelju sleta Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku.
Pozdravni telegram NJ. Vel. Kralju Petru 11
BLED
S veličanstvenog sleta triju primorskih župa u Šibeniku, Sokoli čuvari Jadrana, prožeti duhom Viteškog Kralja Ujedinitelja, podnose svom ljubljenom Kralju, uzdanici i svom prvom bratu, kao i celom uzvišenom. Kraljevskom Domu, oduševljen sokolski pozdrav i izraze nepokolebljive vernosti i odanosti.
Pozdravni telegram NJ. Vis. Knezu Namesniku Pavlu
Brdo pri Kranju
Okupljeni na sletu u Šibeniku, Sokoli triju primorskih župa, sve-sni svog zadatka i rešeni više nego igda da ispune svoj zavet, upu-čuju Vašem Kraljevskom Visočan-stvu, svom visokom pokrovitelju i čuvaru narodnih i državnih svetinja, izraz duboke i iskrene odanosti.
Čitanje pozdravnih telegrama iza-zvalo je ponovne burne ovacije Nj. Vel. Kralju, Nj. Kr. Vis. Knezu Na-mesniku i celom Kraljevskom Domu.
U nastavku svog govora brat Gangl je rekao:
— Tri bratske župe na Jadranu prireduju ovaj slet. Njibova sokolska gnezda savijena su tu po jadranskoj obali, po otocima, vrbovima, obronci-ma i dolovima Velebita i Dinare, po maslinovim gajevima i vinorodnim po-Ijima, po surom kamenju i tvrdom krsti. Ta gnezda pretstavljaju nepovuši-ve kule sokolske ideje, nacionalne misli i slovenske svesti. Pet imena, koja nose ove tri naše bratske župe, Sušak-Rijeka, Šibenik-Zadar i Split, ispisala je u našu novu istoriju krvava ruka te; ške sudbine i još teže krivice. I mi hočemo da taj po jas neperušivih ju; goslovenskih sokolskih kula obuhvati još i ene koji su nam bili istrgnuti, kako bi naše sokolske zastave opet ta-mo, gde su več nekoč, smelo i ponosno zalepršale! (Burno odobravanje.)
Biačo i sestre! Danas celi svet v,-di i znade, da su ovi krajevi, koje plače naš Jadran, potpuno i isključivo naši, i nema te sile, koja bi bila kadra da nam ih otrgne od naše domovine. (Oduševljeno odobravanje.) A to za čim težimo mi Sokoli jest, da sve de-love našega naroda povežemo jednom mišlju, zadejimo jednim osečajem, za-dahnemo jednim duhom — mišlju, ose čajem i duhom bratstva, jednakosti 1 jedinstva — jugoslovenstva. (Burno odobravanje.) Mi težimo da sve delo-ve našega naroda duhovno ujedinimc, da bi srce svakog sina našeg ujedmje-nog naroda podjednako živo kucalo za svakim krajem i kutkom naše velike 1 lepe domovine. (Oduševljeno odobravanje.) Plemenske osebine, svetle tradicije i verske razlike pojedinih delo-va našega naroda nikako ne mogu da budu brana ni zapreka našem narodnom i državnom jedinstvu. (Poklicu »Tako je!«) Sve ono što iz prošlost* imamo velika u istoriji, kao i na polju znanja i umeča, to nam danas uje-dinjenima, kao Jugoslovenima, diže ce-nu i vrednost i označava nas, da smo naci ja velike i slavne prošlosti, da smo nacija civilizovana i kulturna, dostojna da bude slobodna i da sudeluje u kulturnoj utakmici s ostalim velikim narodima. I dok smo jedni i jedno, nešto značimc i značičemo i moči čemo da se održimo u večitoj borbi za op; stanak; kada pak to više ne bi bi"
— i po prirodnom zakonu, i po danas ozakenjenoj sili jačega. mi bi kao ras-parčani i slabi ubrze podlegli. Ko ne-če brata za brata — taj če tudina za goSpodara. A istorija je naš narod u tome pogledu gorko poučila više puta. (Odobravanje.)
Okupljeni stoga danas u ovom dic-nom, klssičnom i ponosnom kraju naše zajedničke, jedinstvene, silne i ne domovine, Jugoslavije, mi Sokoli hočemo da svojim životom i! radom učvrstimo stare i podignemo nove kule sokolske i jugoslovenske misli n,a granicama i u svakom kraju unutras-njosti naše zemlje, da bi naša Kraljevina bila složna, jaka, čvrsta, sokolska. (Burno odobravanje.)
To mi Sokoli hočemo, i jer to h°"' čemo polažemo i danas u ovom sta' rodrevnom Krešimirovom gradu, našem Šibeniku, svečanu prisegu svoje vernosti Kralju, narodu i domovini1. Tako nam Bog pomogao!
Zdravo!
Konac govora brata Gangla b*° je popračen burnim i odwševljenfln odobravanjem i poklieima Nj. Vel; Kralju, Kraljevskom domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. Sokolska glazba je na to otsvirala državnu himnu.
U ime grada Šibenika pozdravio Jc zatim okupljeno Sokolstvo na ovomc sletu pretsednik Opčine brat Marko Bačinič, koji je održao sledeči govor-
GOVOR PRETSEDNIKA OPČINE BRATA BAČINIĆA
Gospodo! Bračo i sestre!
U ime Opčine grada Šibenika pO' zdravljam u prvom redu izaslanik® Njegovog Veličanstva Kralja Petra I*> pozdravljam izaslanika Visokog Pokrovitelja ovog sleta Nj. Visočanstva Knf' za Namesnika Pavla te ih molim,
Im podastru osečaje postojane ljubav i odanosti grada Šibenika.
Pozdravljam zastupnika gosp. M*' nistra za fizičko vaspitanje naroda, 8-dra Stefanoviča, pozdravljam našega Bana g. dra Josipa Jablanoviča, P? ' starešinu Sokola Kraljevine JugoslaviJ brata Engelberta Gangla, kao i Рг**гГ tnu gospodu senatore i ostalu gospoa pretstavnike.	.
Vas, draga sokolska bračo, na moj usta i preko mene pozdravlja čitav Ju goslovenski i sokolski Šibenik.
Ako ikoji grad razume vas i vas nesebičen i požrtvovan rad u s*l,7/, Kralja, naroda i otadžbine, to je zaC^,. Šibenik. Od svog postanka, pa kroz c -tavu mučnu i krvavu našu narodnu storiju, Šibenik je čvrsto i neP?k |ia ljivo, kao neprekoračiva barijera . ovoj jadranskoj obali, stajao na 0. ku našega narodnog duha i nase*’** Ln-seda. Tu je svoju ulogu jednako1	^đ-
stojanošču produžio i u svojoj • д noj državi, a tako če i ostati - ^ ^
rodni i ju goslo venski B
- dok jc u njemu kamena (Burno odobravanje i poklici, jugoslovcnski Šibenik!«)	,
Tu otpornost i tu sposobnost d® se sav preda i založi za na»o - nje. Šibenik zahvaljuje činjenici. s dani, govi sinovi, bilo tezaci bil g
God. VII — bi’oj 34
»SOKOLSKI GLASNIK«
Stf. 3
.	'УЧС-
Učesnici VI tečaja prosvetne škole SaVeza SKJ, održan u Beogradu od 6—19 avgusta o. g.
V
Okružni sl el Murskog okružja
od iskona nošeni svešču o svojoj na-cionalnoj pripadnosti. Patriotizam i nacionalizam oduvek su bile odlike Sibenčana, kojima su se oni ponosili i kojima se ponose.
Kao takav, Šibenik je gord na ovaj veličanstveni sokolski slet. Srce — nacionalno srce starog Šibenika — razigralo se danas, gledajući snažne i spremne falange jugoslovenskih Sokolova, jer u vašoj snazi vidi moč i sigurnost države, vidi budučnost nacije i oslonac narodne Dinastije. U krilu snažne i močne Jugoslavije ujedno vidi i svoju sreču i bolju budučnost. (Burno odobravanje).
Vi ste danas na histrorijske zidine našega grada ponovno zatakli neoka-Ijani barjak velike Jugoslavije. (Odu-ševljeni poklici: »Živela Jugoslavija!«) Vi ste u našim dušama razbuknuli plamen jugoslovenskog nacionalizma. Za to vam naša velika i trajna zahvalnost. Šibenik če znati ceniti vašu pažnju prema njemu. Naš uzvrat za vašu ljubav biče u tomu, što čemo s još večim žarom prigrliti misao Sokolstva i Jugo-slovenstva (oduševljeno odobravanje), a vi drugo i ne tražite ni od nas ni od ' ikog drugog, jer vaša veličina i jest u vašoj skromnosti i čistoči ideala, koji vas vode.
Podite, Sokolovi, dična bračo naša, i propagirajte ideju svetog Jugosloven-stva, jer čete pobediti svugde, kao što ste i danas u Šibeniku. Neumorno i s neumanjenim fanatizmom izvršavaj-te zavet Besmrtnog Kralja Mučenika (gromki poklici: »Slava Mu!«), jer je u tom zavetu sadržana sadašnjost i budučnost naša. Radeči u tom pravcu is-puničete na najuzvišeniji način svoju sokolsku dužnost.
Želeči vam najprijatniji boravak u našoj sredini, kličem:
Živeo naš mladi Kralj Petar II!
Živela Dinastija Karadordeviča!
Živela močna Jugoslavija!
Živelo jugoslovensko Sokolstvo!
Po završenim rečima pretsednika Opčine brata Bačiniča glazba je into-nirala »Hej Sloveni«, nakon čega su priredene spontane burne ovacije Nj.
, Vel. Kralju, Nj. Vis. Knezu Namesni-ku, Kraljevskom domu i Jugoslaviji.
Na'koncu govorio je starešina Sokolske župe Sušak-Rijeka, brat Ivo Polič, koji je pozdravljajuči ovaj velebni sokolski zbor na jugoslovenskom Jadranu, isporučio i bratske pozdrave i one naše brače, koja su ostala pod tudinom.
Uz zvukove sokolske himne »Hej Sloveni« zbor je na to bio završen.
U svečanoj sokolskoj povorci učestvovalo je 5524 Sokola i Sokoliee, što ti odorama, što u narodnim nošnjama i što u gradanskom odelu, sa 74 zastave, od toga 8 naraštajskih, i 13 glazba. Na čelu povorke bila su 34 konjanika u narodnim odelima sa zastavama. Po-vorku su prcdvodili načelnici triju jadranskih župa, brača: Boraš, Meliš i Lotski.
Posle povorke i zbora Sokolstva na Poljani, Sokolsko društvo Šibenik priredilo je za pretstavnike vlasti i Sokolstva ručak na brodu »Trogir«, za vreme koga su održali zdravice: starešina Sokolske župe Split brat dr. Mirko Biuič, brat dr. Mirko Perkovič i u iine Sokolsko župe Zagreb potstare-šina brat Mtrvoš.
Javna vežba
Slefcska javna vežba počela je ume-sto u 15,30 sati, kako je bilo zakazano, u 16,15 sati. U to vreme lepo sokolsko sletište bilo je prepuno gradanstva i Sokola.
Na glavnoj tribini u počasnim ložama zauzeli su svoja mesta izaslanik Nj. Vel. Kralja, izaslanik pokrovitelja sleta Nj. Kr. Vis. Kneza Namesnika, izaslanik ministra za fizičko vaspitanje naroda, ban Primorske banovine, pret-stavnici Senata i Narodne skupštine, zastupnik episkopa, brojni pretstavnici
Tokom maja i juna o. g. održala su sva okružja župe Osijek svoja opšta takmičenja. Osim cikružja slatinskog, brodskog i vinkovačkog, sva ostala su takmičenja razdelila posebno za decu j naraštaj i posebno za članstvo. Donosimo kratke izveštaje o tfhn takmiče-njima kako sledi:
Belomanastirsko okružje. Takmi-čenje dece i naraštaja otlržano 17 V u Belom Manastiru, a članstva 7 VI u Dardi prilikom dkružne javne vežbe. Na o bi m takmičenjima učestvovalo 12 vrsta članova, 9 vrsta m. naraštaja, 2 vrste ž. naraštaja, 19 vrata m. dece i 17 vrsta ž. dece, ukupno 59 virsta. Oba takmičenja bila su pirekidana jakim ki-šama i olujama. Takmičenja bila su dobro organizirana, disciplina dobra, suci spremni. Okružje je održalo posebne ispite za suče.
Donjomiholjačko okružje. Takmičenje dece i naraštaja održano 24 V, a članstva 21 VI u Valpovu. Na obim takmičenjima učestvovale su: 3 vrste članova, 1 vrsta m. naraštaja, 6 vrsta
civilnih i vojnih vlasti kao i pretstav-nici Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i ostalih udruženja i ustanova.
Najpire su nastupila muška deca župe Šibenik-Zadar, njih 132, a za njima ženska deca, njih 72, koja su izvela vežbe s venčičima. Kao treči nastopili su naraštajei, njih 240, a posle ovih na-raštajke, njih 104. Sledile su vežbe na spravama, i to članova župe Split na preči, župe Sušak na krugovima i članica župe Sušak na ručama. U daljnjoj tačei nastopili su članovi sokolskih četa župe Šibenik-Zadar, njih 150 na broju. Zatim je sledilo trčanje teklića tiiju primorskih župa, i to članova i muškog naraštaja na 4 X 100, a članica i ženskog naraštaja 4 X 60. Posle štafete nas tu pile su članice, njih 208, a za njima pod vodstvom s. Šepe članice olimpijske vrste, njih 6, i to prvo u cbaveznim a zatim u slobcdnim vež-bama na gredi i dvovisinskim ručama. Za njima nastopilo je 240 članova, a kao poslednje nastopile su opet naše olimpijske s Murnikovom olimpijskom proštom vežbom s čeličnim štapovima uz pratnju s. O. Javor na klaviiru. Sve ostale vežbe pratila je glazba Sokolskog društva Šibenik.
Javna vežba, koju je vedio načelnik župe Šibenik-Zadar brat Meliš sa župskom načelnicom s. Delfin i uz pomoč zamenika župskog načelnika brata L j. Montane, uspela je vanredno dobro, ali imala je i svojih nedostataka. Na ovako jednom velikom sletu upao je u oči razmerno vrlo mali broj vež-bača, uvežbanost vežbi je bila osrednja, vežbe članova sokolskih četa su svojom izvedbom podbacile, a vežbe dece imale su u sebi elemenata, koji ne edgovairaju deci. Najbolje su od svih bile članice. Rezultati takmičenja nisu bili objavljeni, a umalo sc to nije dogodilo i s onima štafete. Nastup pak naših olimpijka je sve oduševio. Šteta je samo što je izvođenje njihovih vežbi bilo znatno oteščano duvanjem ja-kog vetra, koji ih je naročito smetao pri vežbanju na gredi. Inače sve vežbe gledaoci su promatrali s največim zanimanjem i na koncu vežbače uvek nagradili oduševljenim odobravanjem. U organizacijskom pogledu moglo je biti mnogošta bolje, jer se je u momentima opazilo, da vodstvo sleta nema situa-ciju u ruci. Videlo se je, da je i suviše ogroman posao za jedan ovako velik slet pao na leda vrlo malog broja onih koji rade, i na samo nekoliko brače i sestara od valjane stručne spremc. A oni koji su stvarno radili, videlo se ,ie da su dali sve od sebe, da bi slet što bolje i lepše uspeo. Apstrahiirajuči od ovih nekoliko napomena u pogledu organizacijske i tehničke strane sleta, ovai III slet Sokolstva na Jadranu može se s pravom reci, da je sjajno uspeo, pa stoga i njegovi priređivači mogu biti potpuno zadovoljni.
Slet je završen te večeri krasnim vatrometom i narodnim '»eseljem. Još iste noči sve to veliko mnoštvo Sokolstva, koje sc okupilo na ovome sletu, krcnulo je u raznim pravcima, paro-brodima i željeznicom, svojim domo-vima, noseči sa sobom neizbrisive ‘uti-ske s ovc zaista impozantne sokolske i nacionalne manifestacije na našem Jadranu.
S.	C.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radionpredavanja održavaju se:
dne 17 septembra predaje bir. Miloš Stanojevič, Petrov grad, o temi! »Narodna duša u sokolsko j misli«;
dne 20 septembra predaje br. Vladimir Blaškovič, Karlovac, o temi: »Prva sokolska četa«'
dne 24 septembra predaje br. Marko Sabljič, Karlovac, o temi: »Sokolstvo i socijalni pokret«;
muške i 5 vrsta ženske dece, ukupno 15 vrsta. Takmičenje je održano na vežbalištu pred domom, koje je bilo dobro uredeno. Takmičari su bili propisno odeveni, suci spremni, ali neki u gradanskom odelu. Kod članova vrste nisu bile spremne u vežbama na spravama.
Našičko okružje. Takmičenje dece i naraštaja održano 24 V u Našica-ma. Pristupilo je 19 vrsta, i to: 2 vrste naraštajaea, 1 vrsta naraštajki, 10 vrsta muške i 6 vrsta ženske dece. Takmičenje članova održano u Đurđenovcu. Taikmičila je samo jedna vrsta članova. Disciplina je bila zadovoljavajuča, oeim jednog incidenta kod igre »izbijanje« kod muške dece. Suci (osim delegata župe) svi u gradanskom odelu.
Osječko okružje. Takmičenje naraštaja i dece održano je 24 V, a članstva 21 VI, oba na vežbalištu Sok. dr. Oeijek-Matica. Istim su pristopile: 3 vrste članova, 8 vrsta naraštajaea, 2 vrste naraštajki, 14 vrsta muške i 13 vrsta ženske dece — ukupno 40 vrsta.
Vežbalište je bilo dobro uredeno. Neke vrste dece nisu bile propisno ode-vene. Za člansko takmičenje nije se odazvala večina sudaca. Takmičenje je prošlo u redu.
Brodsko okružje. Takmičenje je održano 24 V u Slav. Brodu. Istom je pristupilo: 1 vrsta članova, 1 vrsta na-raštajaca, 6 vrsta muške i 4 vrsta ženske dece — ukupno 12 vrsta. Takmičenje je održano delomično u sokolani i prostoru pred sokolanom, a delomično na vojnom vežbalištu. Isto je bilo dobro pripremljeno. Uoči dana takmičenja održana sednica sudaca. Suci su bili spremni, ali večina u gradanskom odelu. Takmičenje je prošlo u redu.
Slatinsko okružje. Takmičenje svih kategorija održano je 21 VI u Podr. Slatini na vežbalištu pored doma i u vežbaonici. Istom je pristupilo 18 virsta, i to: 6 vrsta članova, 3 vrste naraštajaea, 1 naraštajki, 5 muške i 3 vrste ženske dece. Takmičenje je počelo sa zakašnjenjem, radi netačnosti takmičara. Pre takmičenja održana sednica. Večina sudaca istoj nije pri-sustvovala. Suci su bili svi u giradan-skom odelu.
Vinkovačko okružje. Takmičenje svih kategorija održano je 9 i 10 V u Vinkovcima prilikom proslave 30 god. to« društva. Istom je pristupilo 16 vrsta, i to: 5 vrsta članova, 1 vrsta naraštajaea, 7 vrsta muške dece i 3 vrste ženske dece. Takmičenje jc održano de*lomično na pirosteru pred sokolanom a delomično na igralištu »Sloge«. Ova odvojenost takmičišta prouzroči-la je da se neke vrste nisu u svim disciplinama takmičile. Sednica sudaca održana pred takmičenje. Svi suci se nisu odazvali, neki su bili i nespremni, a svi su bili u gradanskom otlelu. Takmičenje je počelo sa zakašnjenjem. Celo takmičenje ometala je sama proslava.
Vukovarsko okružje. Takmičenje naraštaja i dece održano je 21 V, a članstva 21 VI na vežbalištu Sok. dr. Borovo. Istim su pristopile: 3 vrste članova, 1 vrsta članica, 4 vrste narašta-jaca. 1 vrsta naraštajki, 7 vrsta muške i 8 vrsta ženske dece — ukupno 24 vrste. Vežbalište je bilo dobro opremljeno. Samo takmičenje počelo je na vreme, ali sve vrste nisu bile prisutne. Suci su bili sprenmi,jali neki u giradan-skom odelu. Talkinlčenjc je bilo dobro organizirano i prošlo je u redu.
*
O p 'ti nedostatci kod ovih takmičenja su sledeči: nespremni suci dola-ze u gradanskom odelu i nisu taoni, — nedovoljno uredena vežbališta, osobito trkačke staže, takmičari netačni, ne-propisno odeveni i slabo spremni. Takmičenjima smetaju druge priredbe, održane istog dana'.
Na svim okružnim i na župskom takmičenju učestvovalo je: 221 vrsta ili 1631 pojedinac. Poredak okružja po broju vrsta je sledeči 1) Beli Manastir sa 59 vrsta ili ,422 pojedinca; •— 2) Osijek sa 49 vrsta ili 376 pojedinaca; —
3)	Vukovar sa 25 vrsta ili 182 pojedinca; — 4) Vinkove: i Našiee sa po 20 vrsta ili 150 odnosno 152 pojedinca; —
5)	Podr. Slatina sa 18 vrsta ili 114 pojedinaca; — 6) Donji Miholjac sa 16 vrsta ili 126 pojedinaca; — 7) Slav. Brod sa 14 vrsta ili 109 pojedinaca.
Prema postotku propisima programa udovoljilc su jedinice ovako:
Sa 100 %: B. Manastir, Branjina, Darda, Lug, Luč, Durdenovac, Osijek-Mat., Osijek d. g.. Belo Birdo, Borovo, Borovo-selo, — ukupno 11 jedinica.
Sa 80%:	Branjin Vrh-Šcčerana,
Kncževo. Podolje, Popovac, Knež. Vinogradi, Belišče, Valpovo, Kučanci, D. Motičina, Dalj, Osijek-Retfala. P. Slatina, Noskovcr, Slav. Brod, Brod. Brdo, Slav. Kobaš, Vukovar, Opatovac, Lo-vas, Vinkovci, Ciaboš, Osfcrovo, Gerič — ukupno 23 jedinice.
Sa 40 do 60%: Batina, Tenja, Sc-meljci, Vočin, Sopje, Trnjani i Županja — ukupno 7 jedinica.
Ispod 40%: Beničanei, leričanci, Koška, Jelisavac, Čepin, Dakovo, Če-ralije, G. Miholjac, Vraneševci, Starin, Otok, Srem. Laze — ukupno 12 jc-dmica.
Nikako nisu udovoljile jedinice:
Gajič, B. Pctrovoselo, D. Miholjac, P. Podgajci. Petrijevci, Čadavica, Ora-hovica, T. Antunovac, Habjanovci, Bu-drovci, Bračevci, M. Bukovica, Andri-jevci, Sibinj, Pleternica, Bekt. Gradi-šte, Petrovci, Tompojevci, Vera, N. Jankovci, Slakovci, Marinci — ukupno 22 jedinice. (Podvučene jedinice su društva.)
Okružja kao celine imaju sledeči % udovoljenja:	1)	Belomanastirsko
71.2; 2) vukovarsko 52.4; 3) osječko 46.1; 4) našičko 42.7; slatinsko 39.7; 6) vinkovačko 37.1; 7) brodsko 36.9 i 8) donjomiholjačko 32.3%.
Ma da je broj jedinica u župi od lanjske godine pao od 114 na 76, t. j. za 38, a likvidirane su prvenstveno one koje nisu niz g odi na ništa radile, — dakle koje se nisu ni takmičile — ipaik imamo ove godine jednak % onih koje nikako ne udovoljavaju propisima u pogledu takmičenja.
Opčcnito, u ovoj godini nismo ose t no napredovali prema prošlim. Medu jedinicama, koje nisu u ničem udo-voljile, imamo takvih, koje su pre u dovolj avale sa 1(X) pošto. O torne treba povesti računa. — Ing. KI.
15 avgusta o. g. priredilo je Mursko okružje svoj prvi slet u Murskom Središču, na novo m lep o m vežbalištu tamošnjeg Sokolskog društva, koje je uredeno uz sam sokolski dom, koji je podignut pre 2 godine. Do 14 sati sti-gli su vlakom i poslednji očekivani gosti iz celog okružja kao i iz susedne Sokolske župe Maribor. Posle održa-nih pokuša formirala se povorka od 250 Sokola te je predvedena glazbom i jugoslavenskom zastavoin krenula mestom. Odmah po završetku povorke započeo je javni nastup. Na vežbalištu skupio se lep broj ljudi, dok su se na počasnom mestu nalazili mnogi odlič-nici i delegati župe. Slet je vodio okru-
Na Sv. Iliju. dne 2 avgusta o. g., Dolina Kosinjska iinala je veliko sokolsko slavi je.
Sokolska četa Lipovo Polje oba-vila je uz prisustvo stranih gostiju br. Sokola i čitavog naroda doline Kosinj-ske, posvetu sokolskog barjaka.
Iako jedna od najmladih. Sokolska četa Lipovo Poljska uspela je za to relativno kratko vreme, da pokaže lepe uspehe u sokolsko m radu. — Kru-na svega toga njenog rada je posveta pomenutog barjaka. Njoj pripada ta retka čast da je jedna od prvih sokolskih četa u ovom kraju, koja je osve-tila sokolski barjak.
Posveta i razviee barjaka obavlje-na je posle službe Božije, na sletištu koje je za tu svrhu naročito »premij eno.	,
Cin posvete barjaka uz prisustvo mnogobrojnog naroda obavio je mesni sveštenik, a kumovao je brat dr. Petar Zec, starešina Sokolskog društva u Gospiču, koji je nakon posvete pre-davajuči zastavu starešini čete br. Mani Pavloviču održao vanredno lep govor izražavajuči svoie veliko zadovoljstvo, što mu se pružila prilika da lično učestvuje na ovom velikomc so-kolskom i narodnom slavlju, čestita Sokolskoj četi taj znameniti čin i moli je da zastavu sokolsku sačuva čistu i neoskvrnjenu i da pod nju okupi sve ono što jc čestito i pošteno.
Primajučii zastavu od kuma brata Sokola Zeca, brat starešina čete M. Pavlovič svečano izjavljuje, da če Sokolski četa, kojoj je on na čelu, od ovog znamenitog časa nastaviti s još večim sokolskim oduševljenjem u so-kolskom radu, i da če sokolsku zastavu Sokoli doline Kosinjske uvek visoko isticati i sokolsku ideju bratstva, jednakosti i ljubavi neustrašivo pro-povedati.
Primajuči zastavu od starešine bar-jaktar čete brat Vujo Uzelac, svečano izjavljuje,. da če sokolsku zastavu uvek savesno čuvati, a ako ustreba i svoj život za nju položiti.
U nedelju 9 avgusta održane su župske utakmice u odbojci. Nastupilo je 10 vrsta i to 3 vrste članova, 2 članica i 5 muškog naraštaja. Vrste su postavili Sokolsko društvo Varaždin 5, Čakovec 4 i četa Macinec 1. Rezultati su ovi: članovi 1) Varaždin I, 2) Čakovec, 3) Varaždin II; članicc 1) Vairaž-ždin, 2) Čakovec; muški naraštaj 1) Varaždin 1. 2) Čakovec I, 3) Macinec,
4)	Varaždin II i 5 Čakovec II.
*
U nedelju 16 avgusta održana su u Čakovcu župska plivačka natecanja. I ovog puta pobedili su plivači Sokolskog društva Čakovec. Rezultati: članovi 100 m prsno, 7 takmičara, l) Pariš Egidij (Čakovec) za 1.33,4, 2) Rob Andrija (Čakovec) 1.41,4, 3) Matošič Stanko (Varaždin) 1.44.2; članovi 50 m
žni načelnik br. Julije Kerec uz pomoč člana ŽTO br. A. Kovačiča. ,
U prostim vežbama nastupilo je 60 muške dece, 40 muš. naraštaja i 50 članova. Muška deca iz čete Sivica i društva M. Središče nastopila su u posebnim tačkama. Na koncu su 2 uzor-ne vrste odvežbalc razne vežbe na spravama. Posle ovog vanredno uspe-log nastupa razvila se animirana sokol, zabava.
Ovaj vrlo uspeli slet dokazao jc da unatoč teškim prilikama Sokolstvo ustraje i uspešno radi na duhovnom i telesnom podizanju seljaka u Medi-murju.	A,	K.
Nakon toga govorili su još kao izaslanici župe Sušak-Rijeka, brat dr. Dorde Brankovič i brat prof. Mihajlo Potkonjak. Donoseči pozdrave bratske Sokolske župe Sušak-Rijeka brat dr. Brankovič u svomo govoru istakao je veliko zadovoljstvo svoje, da baš K.o-sinjska Dolina i Lipovo Polje, s kojom ga vežu uspomene iz prošlosti, osve-čuje svoj barjak.
Nakon govora brata dr. Brankoviča i prigodnih deklamacija, koje su održali Sokoli, brat Slavko Pejak, brat Dragan Paripovič j brat Dragan Mu-njas, formirana je sokolska povorka sa zastavom na čelu, kojoj se jc priklju-čio sav prisutni narod, i pod vodstvom brata dr. Petra Zeca i ostale brače Sokola Sokolskog društva Gospič krenula kroz mesto manifestujuči Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Na zajedničkom ručku, koji jt posle toga prireden, palo je više zdravica, od kojih je naročito bila oduševljeno pozdravljena od prisutnog naroda zdravica podignuta sa strane brata dr. Petra Zeca za dug život i sretnu vladavinu Vrhovnog starešine Sokola Nj. Vel. Mladog Kralja Petra Drugog.
Posle podne u 4 časa nastavljena je sokolska proslava, s javnom vežbom, koju su izvodili članovi sokolske čete, a posle toga do duboko u noč narodno veselje uz sviranje sokolskog tamburaškog zbora.
Ova sokolska seoska manifestacija, koju su organizovali sami članovi Sokolske čete, scfjaci, još je jedan dokaz više da su naša sela sposobna za slične poduhvate, i da je sokolska ideja naišla na najplodnije tlo baš u našim selima.
Sokolsko oduševljcnje i ljuba\ prema Sokolstvu u našim selima je velika, potrebna je samo jedna pomoč, moralna, koju nije teško dati pa da naše sokolske čete dadu takve rezultate. koje ni največi optimiste ne pred-vidaju.
slobodno, 15 takmičara: 1) Večerina Luka (Čakovec) 0.34,2, 2) Pariš Egidij (Čakovec) 0.37,1, 3) Pongračič Dinko (Varaždin) 0.37.2; muški naraštaj 50 m slobodno, 14 naraštajaea: 1) Lazlo Bul-čo (Čakovec) 0.37.3, 2) Vajo M!rko (Čakovec) 0.39,3 i 3) Šic Rudolf (Varaždin) 0.42,1; ženski naraštaj 25 m slobodno, 3 naraštajke: 1) Pavelko Darinka (Čakovec) 0.22,4, 2) Rokič Marica (Varaždin) 0.25,4, 3) Krnoul Nada (Varaždin) 0.28; štafeta članova 3 X 50 in slobodno: 1) Sokolsko društvo Čakovec 1.52,1, 2) Sok. društvo Varaždin 2.05,2; štafeta muškog naraštaja 3 X 50m slobodno: 1) Sok, društvu Čakovec 2.02, 2) Sok. društvo Varaždin 2.12; mešovita štafeta: 1) Sokolsko društvo Varaždin, štafeta Sok. društva Čakovec neocenjena.	B.
Ovogodišuja okružna fakmlčenfa Sokolske župe Osijek
Sokolska proslava u Lipovom Polju
Posveta sokolskog barjaka
iz Sokolske župe Varaždin
Utakmice u odbojci — Plivačka natecanja
Takmičenje u veslanja i plivanju župe Sušak~Rijeka
U nedelj u dne 15 o. m. održano je na plivalištu sportskog kluba »Jadran« u Žurkovu takmičenje za prvenstvo sokolskih društava župe Sušak-Rijeka u plivanju i veslanju. U ovim takmi-čcnjima učestvovalo je šest društava, i to: Sušak-Rijeka, Kostrena, Trsat, Kraljeviča, Senj i Krk. Rezultati tak-mičenja su sledeči:
50 ш muški naraštaj sl. stil; 1)
Krmpotič Franjo, (Senj) 32,1 sek., 2) Bašič Rado (Kostrena) 32,3 sek., 3) lvoševič Nedo (Sušak) 34,3. — 'Svega je takmičilo 15 naraštajaea.
50 m ženski naraštaj sl. stil: 1) Lu-
katela Zdenka (Kraljeviča) 42,2 sek.,
2)	Bukvič Zlata (Sušak) 43 sek., 3) Šu-bat Pavica (Kostrena) 46,1. — Takmi-čile su 4 naraštajke.
50 ш članovi sl. stil: 1) Kolače-vie Branko (Sušak) 30,2 sek., 2) Šama-nič Miro (Krk) 30,3 sek., 3) Butkovič Milan (Krk) 38 sek. — Takmičilo je 5 članova.
50ш prsno žen. nar.; 1) Dotričič Željka (Kostrena) 57,1 sek., 2) Vičevič Ivanka (Kostrena) 1:01, 3) Lukatela Zdenka (Kraljeviča). — Takmičile 4 naraštajke.
50 m prsno članice: 1) Može Stojka (Sušak), 2) Horvat Matilda (Kraljeviča).
100 m sl. stil muš. nar.: 1) Krmpo-tič Franjo (Senj) 1:15 sek., 2) Piškulič Mirko (Trsat) 1:34,3, 3) Telesmanič Ivo (Sušak) 1:35,3. — Taikmičilo 5 na-raštajaca.
100 m sl. stil članovi: 1) Kolačev.ič Branko (Sušak) 1:12,3 sek., 2) Samanič Miro (Krk) 1:20, 3) Randič Vlado (Kraljeviča). — Takmičila 4 člana.
50 m sl. stil članice: Gudac Albina (Kraljeviča) 42,2 sek.
200 m sl. stil članstvo: Kolačevič Branko (Sušak) 3:08,2 sek.
200 m sl. stil muš. nar.: Medved Vlado (Sušak)	3:40,3	sek.
100 m prsno muš.	nar.:	1)	Medved
Vlado (Sušak)	1:40,3	sek.,	2)	lvoševič
Nedo (Sušak)	1:46,3,	3) Krpan Milan
(Kostrena) 1:50,3. — Takmičilo 11 naraštaj aca.
100 m prsno članovi: Vičič Srečko (Kostrena) 1:35,2 sek.
100 m ledno muš. nar.: 1) Sablič Ivan (Kostrena) 1:44,3 sek., 2) Jurkovič Zdravko (Trsat) 1:47, 3) Arnerič Slavko (Sušak). — Takmičila trojica.
100 m ledno članovi; Krmpotič De-limir (Senj) 1:47 sek.
Veslanje se obavilo pred Žurko-voin na običnim čamcima sa šest vesa-la na daljini od jedne milje. Rezultati su sledeči: 1) Sokolsko društvo Kraljeviča 8:46,4; 2) Sokolsko društvo Kostrena 9:04,3; 3) Sokolsko društvo Sušak-Rijeka 9:07,1 V 4) Sokolsko društvo Senj 10:15,3.
Redosled društava u plivanju i veslanju po bodovima je sledeči:
Plivanje: 1) Sušak-Rijeka sa 72 tačke, 2) Kostrena 39, 3) Kraljeviča 28,
4)	Trsat 19, 5) Senj 18, 6) Krk 17 to-čaka;
Veslanje: 1) Kraljeviča, 2) Kostrena, 3) Sušak-Rijeka, 4) Senj.
Takmičenje je svršilo oko 11 i po sati sa svečanom prodajom statue Sok. dr. Kraljeviči, kao ptrelazan dar Sok. župe Sušak-Rijeka pobedniku u veslanju. Sok. društvo Kraljeviča je osvojilo statuu več dva puta uzastopce.
Plavalne tekme sokolskih žup Dravske banovine v Rogaški Slatini
Naše Sokolstvo goji poleg telovadbe tudi vse panoge športa, ki dvigajo telovadca telesno in duševno. V poletnih mesecih se po vseh društvih kjer 60 prilike dane, goji plavanje. Zato so sklenilo vse sokolske župe Dravske banovine, ki so povabile še župo Sušak-Rijeka, da prirede medžupne plavalne tekme obojega članstva in naraščaja 15. in 16. avgusta v Rogaški Slatini. Župa Suš^c-Rijeka se iz tehtnih razlogov tekem ni mogla udeležiti, iz neznanega vzroka pa je izostala tudi župa Kranj. Župa Celje, ki je imela v rokah vso organizacijo, je poslala na tekmo okoli 25 tekmovalcev, Ljubljana 22, Novo mesto 17 in Maribor 6, tako da je bila udeležba tekmovalcev zelo lepa.
Tekme so se vršile v lepem 33 m dolgem bazenu v Rogaški Slatini, ki je last kopališke uprave. Kopališka uprava .je šla prirediteljem zelo na roko, kar je popolnoma razumljivo, saj so slične tekme v tem velikem kopališču in zdravilišču zelo redke. Uprava je preskrbela tekmovalcem tudi skupna prenočišča brezplačno, kar gre zalivala v prvi vrsti upravniku zdravilišča g. Gračnarju, ki je hotel nuditi letoviščarjem poseben užitek. Za to prireditev je dal zgraditi v bazenu 3 metrsko skakalnico, za katero je napravil potrebne načrte br. Gala iz Zidanega mosta. Tekme so se vršile 2 dni, in sicer 15. in 16. avgusta. Tekme je vodil TO Celjske sokolske župe s pod-načelnikom br. Grobelnikom na čelu in referentom za plavanje br. Galo. V soboto ob 9. uri dop. so se zbrali tekmovalci iz omenjenih žup s sodniškim zborom na čelu v kopališču, kjer jih je pozdravil v imenu Celjske sokolske župe župni starosta br. Smrtnik, na kar je dal br. Gala tekmovalcem potrebna navodila za tekme. Tekmovali so člani, članice ter oba naraščaja v raznih disciplinah, o katerih prinašamo uspehe le prvih mest.
člani 99 m prosto:
1. Čuček Slavko, Novo mesto, 1.14,
2. Mikuletič Branko, Celje, 1.15.1,
3. žužič Savo, Celje, 1.18.
Ženski naraščaj, 33 m prosto:
1. Cergol Zdenka, Celje, 28 sek.,
2. Mikuletič Sonja, Celje, 28.1,
3. Koprivnik Jera, Celje, 28.2.
Moški naraščaj, 99 m prosto:
1. Pirih Miro, Ljubljana, 1.37.3,
2. Božič Slavko, Celje, 1.38,
3. Katol Marko, Maribor, 1.39.3.
Ženski naraščaj, 33 m hrptno:
1. Midofer Luda, Novo mesto, 31.1,
2. Rogelj Draga, Ljubljana, 32.4,
3. Martin Anda, Novo mesto, 33.3.
Članice 33 m hrptno:
1. Not Tončka, Novo mesto, 34.2.
Člani, 198 m prsno:
1. Kisel Franc, Novo mesto, 3.21,
2. Divjak Danilo, Ljubljana, 3.27.2,
3. Mikuletič Branko, Celje, 3.30.
Ženski naraščaj, 66 m prsno:
1. Martin Anda, Novo mesto, 1.04.1,
2. Midofer Luda, Novo mesto, 1.04.1,
3. Jerele Tilka, Ljubljana, 1.04.3.
Moški naraščaj, 66 m prosto:
1. Ferlež Saša, Celje, 45.1,
2. Kostanjevec Zvonko, Maribor, 49,
3. Hercog, Ljubljana, 49.
V soboto popoldne ob 3. uri so se vršili skoki, in sicer poljubni, dopoldne pa obvezni. Pri skokih so bili doseženi sledeči rezultati:
Člani:
1. Kržan Ivan, Ljubljana, 42.65 točk,
2. Šega Bojan, Ljubljana, 39.51 točk,
3. Klemenčič Lojze Ljubljana 33.65 „
Ženski naraščaj:
1. Martin Anda, Novo mesto, 26.77 t.
2. Zorko Majda, Celje, 23.30 točk,
3. Cergol j Zdenka, Celje, 21.20 točk.
Članice:
1.	Forte Marica, Celje, 13.52 točk. Moški naraščaj:
1. Stepišnik Roman, Novo mesto,
34.83 točk,
2. Janovski Vlado, Ljubljana, 32.80 t.,
3. Ferlež Saša, Celje, 29.91 točk.
V soboto popoldan je sledila še vater polo tekma med Ljubljano in Celjem, pri kateri so se gledalci dobro zabavali. Rezultat je bil neodločen 0:0.
Članice, 66 m prosto:
1. Pavlin Sonja, Novo mesto, 1.05.1,
2. Babinek Marija, Ljubljana, 1.10.4,
3. Škerl Anica, Novo mesto, 1.21.
Moški naraščaj, 33 m hrptno:
1. Učko Franc, Ljubljana, 27.1,
2. Ferlež Saša, Celje, 27.3,
3. Pcstotnik Pavel, Ljubljana, 27.4.
Članice, 66 m prsno:
1. Babinek Marija, Ljubljana, 1.06,
2. Pavlin Sonja, Novo mesto, 1.06.3,
3. Not Tončka, Novo mesto, 1.08.
Člani 66 m hrptno:
1. Mikuletič Branko, Celje, 56.2,
2. Divjak Dalino, Ljubljana, 1.02.3,
3. Čuček Slavko, Novo mesto, 1.04.3. Nato je sledilo izmensko plavanje
vseh oddelkov:
Člani, 33 m X 66 m X 99 m X 33 m:
1. Novo mesto 2.45,
2. Celje 2.45.4,
3. Ljubljana 2.52.1.
Ženski naraščaj, 3 X 33 m mešano:
1. Novo mesto 1.30.4,
2. Ljubljana 1.41.4,
3. Celje 1.41.1.
Moški naraščaj,
33 m X 66 m X 66 m X 33 m:
1. Ljubljana 2.23.2,
2. Celje 2.26.1,
3. Maribor 2.28.2.
Članice, 3 X 33 m mešano:
1. Novo mesto 1.39.2,
2. Celje 1.46.3.
V nedeljo popoldne so tekmovalci izpolnili s programom izven tekmovanja s plavanjem in izmenskim plavanjem ter poljubnimi skoki, na kar so sledili zabavni skoki, pri katerih se je publika do solz nasmejala. Nato je sledila še tekma v vater-polu, kombinirano Ljubljana Celje, ki je bila veliko boljša kot prvi dan. Zmagali so modri proti rdečim z rezultatom 3 : 1.
Za splošno kvalifikacijo so se prvih 6 mest računala s točkami od 6 do 1 ter so posamezne župe zasedle sledeča mesta:
1. Župa Celje, dosegla 158 točk,
2. župa Ljubljana, dosegla 122 točk,^
3. župa Novo mesto, dosegla 120 točk,
4. župa Maribor, dosegla 13 točk.
Oba dneva so letoviščarji posetili tekmo v zelo velikem številu.
Tekmovalci so odnesli s te prve medžupne tekme v plavanju najlepše vtise ter so pokazali s precejšnjo udeležbo in s svojimi uspehi, da gre Sokolstvo z duhom časa naprej.
MALE VESTI
IZ NAŠIH JEDINICA
ALEKSANDROVO. — Akademija. Dne 15 avgusta o. g. priredilo je naše Sokolsko društvo vrlo uspelu aka-demiju u korist putnog fonda za pokrajinski slet u Šibenilkiu. Program akademije bio ovaj: 1) Vežbe zastavicama
— muški podmladak, 2) »Momc odit«
— ženski podmlada^, 3) Vežbe na ru-čama — muški naraštaj, 4) »Biljana platno beljaše« .— ženski naraštaj, 5) Vežbe na preči — članovi, 6) Proste vežbe — članovi i 7) »Iz bratskog za-grljaja — muški naraštaj.
Interes za ovu akademiju bio je velik kako kod meštana tako i kod gostiju, koji su na letovanju u Alek-sandrovu. Akademija je bila vrlo dobro posečena. Sve tačke akademije, ko je su vrlo skladno izvedene pratila je publika s velikim interesom i na ктаји svake točke nagradila vežbače i vežba-čice burnim aplauzom. Posle odvežba-nih točaka bila je zabava s plesom.
DONJA LASTVA. — Javni čas i akademija. Sokolsko društvo Donja Lastva održalo je dne 23 avgusta o. g. svoj javni čas s akademijom uz sude-lovanje okolnih društava i vojne mu zike iz Hercegnovoga.
Pre javnog časa održana je u so kolanj konfereneija na kojoj se ras-pravljalo o sokolskoj petiletki, a nato je zaoočeo javni čas, koji je otvorio župski starešina br. Miloševič prigod nim govorom. U programu, koji je od lično izveden, učestvovale su sve kategorije u prostim vežbama, te naraštaj i članovi na spravama.
Po svršenom programu odigrana je odbojka izmedu društva Tivat-Lastva sa 2:0 za Tivat. Nakon toga bio je sre-čolov i zabava s plesom.
Moralni i mat eri j al ni uspeh je od-ličan.
KNEŽEVI VINOGRADI. — Javna vežba. Sokolsko društvo u Kneževini Vinogradima održalo je dne 9 avg. drugu javnu vežbu uz sudelovanje bratskih društava iz Darde, Belog Ma-nastira, Branjin Vrha-Sečerane, Krie-ževa i čete Lug. Izvedene su ovogodiš-nje vežbe, vežbe na vratilu, skok s motkom i jedna vežba ženske dece s pevanjem. Sve šu tačke dobro izvedene i nagradene aplauzom publike, koje je bilo u priličnom broju.
Kako je ovo najmladc Sokolsko društvo u Baranji i kako svojim uspe-sirna na takmičenjima i javnim nastu-pima spada u red prvih društava, to je znak da u njemu ima ljudi, koji se svojski zauzimaju za njegov napredak.
KARLOVAC. — Priloži za siromašne i nezaposlene Sokole. Umesto venca na odar blagopok. dugogodiš-njeg zaslužnog člana i potstarešine br. Milana Zemljaka darovala je Sokolska župa Karlovac za socijalni fond za potporu siromašnih i nezaposlenih članova iznos od 150 Din, Sokolsko društvo Zagreb I, 200 Din i starešina ma-tičnog društva brat dr. Josip Variola 200 Din.
LAĐEVAC. — Javna vežba U ne-delju 9 avgusta 1936 god. pdržala je naša četa svoju III javnu vežbu, koja je u svemu uspela.
Najpre je bila povorka kroz selo u kojoj je učestvovalo 95 članova. Od okolnih jedinica prisustvovali javnoj vežbi: Nova Gradiška (sa sok. fanfa-rom), matično društvo Okučani, Cage, Jablanac, Rajič, Paklenica i Borovac tako je u vežbama, zajedno s našim vežbačima, učestvovalo 90 članova.
Javnu vežbu otvorio je okružni prosvetar brat Emil Ketig govorom o Sokolstvu. Sve točke rasporeda vrlo su dobro uspele. Moralni uspeh je bio ogroman; čist prihod od hiljadu dina-ra uložen je u fond za podizanje sok. doma.
Posle programa nastalo je narodno veselje u kome je vidno uzela uče-šča i fanfara iz N. Gradiške sve do polaska autobusa za kuči. Pred odla-zak u 20 sati održao je okr. prosvetar brat Ketig sakupljenom narodu predavanje o Sokolstvu. Uz burno klicanje Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu zavesila se ova uspela javna vežba.
LJUBLJANA - ŠIŠKA. — Razvitje sokolskega prapora. Drugo najstarejše sokolsko društvo v Ljubljani, Sokol Ljubljana - Šiška bo razvilo v nedeljo 6. septembra t. 1. svoj novi sokolski prapor, ki mu bosta kumovala sestra Lajovičeva in br. Mirko Štcpic. Za proslavo je določila društvena uprava cel teden, v katerem bodo članstvo, naraščaj in deca pokazali uspehe v sokolski telovadnici. V torek 1. septembra bo ob 20.30 telovadna akademija, v sredo 2. septembra ob 16. meddruštvene tekme v odbojki naraščaja in članstva, v četrtek 3. septembra bodo ob 16. meddruštvene lahkoatletske tekme naraščaja in članstva, ob 20.30 pa bo prosvetna akademija, v petek 4. septembra bo ob 20.30 bak-lada po Šiški ter podoknica kumici in kumu prapora, v soboto, 5. septembra se udeleži društvo baklade v Ljubljani v proslavo kraljevega rojstnega dne, na slavnostni dan 6. septembra bo ob
6.	budnica, ob 11. razvitje sokolskega prapora in sprevod, ob ■ 16. javna telovadba, nato narodna veselica. Sodeluje godba Sokola 1 Tabor. Sokolsko članstvo bratsko vabljeno, da se slavnosti udeleži v kroju. Vse prireditve se bodo vršile ob vsakem vremenu.
MALA NEDELJA. — Proslava 60-letnega jubileja kulturnega in prosvetnega dela. V nedeljo dne 23. avgusta t. 1. je naša sokolska četa proslavila 60. letni jubilej odkar se je začelo pri Mali Nedelji delo na polju narodne prosvete. Agilni diletantje so vprizo-rili znano Jurčičevo igro »Deseti brat« na prostem. Obenem s to igro je bila otvoritev novega letnega gledališča, kjer bodo sedaj vsako leto redne predstave.
Vsi igralci, sami sokolski četaši, so rešili svoje vlo0e izborno. Igro je režiral br. Kolar Vilko.
Igra je nadvse pričakovano uspela, le vireme je nekoliko motilo. Gledalcev je bilo zelo mnogo.
MALA NEDELJA. — Sokolska
tombola. V nedeljo dne 6. septembra 1936. bo velika sokolska tombola s krasnimi dobitki. Že sedaj opozarjamo vse čete in društva, da se tombole
udeleže.	.••	ir
RAB. — Akademija. Ovo je Sokolsko društvo dne 16 avgusta, priredilo izvanredno uspelu akademiju u Palace-Hotel Praha. Na akademiji dalo . se 6 simboličkih vežbi i to: Oslobode-njo Istre, Buči, buči morje Adrijansko, Večer na Savi, Dalmatinski šajkaš, Že-telice i »U boj!« od kojih su ove dve poslednje uspele iznad svakog očeki-van;a. Sve su to samostalne kompozicije naše« načelnika br. Anta Bačiča.
Društveni pevački zbor otpevao je dobro nekoliko nacionalnih pesama.
Bašta hotela Praha bila je dupkom puna što domačih Rabljana, a pogoto-vo gostiju specijalno Čeha. Brat Bačič za svoj rad bio je nagraden razumevanjem svih prisutnih, dugotrajnim aplauzom i plaketom Blaženopočivšeg Viteško« Kralja Aleksandra I Ujedini- . telja našto se sve br. A. Bačič najto-plije zahvalio.
Nagrađena sokolska knjiga
Prosvetni odbor Sokolskog saveza nagradio je pozorišno delo »Sokolska maj.ka« od Dušana Cvetkoviča.
Delo je štampano i može se dobiti uz cenu od Din 5.— od samoga pisca (Sokolska župa Banja Luka).
Pošto če delo korisno poslužiti našim jedinicama za priredivanje pozo-rišnih pretstava, to ga preporučujemo.
Traž! se učitelj glazbe
Sokolsko društvo u Stonu treba učitelja glazbe za svoju muziku. Zainterc-sovani neka pišu Sokolskom društvu u Stonu svoje zahteve i visinu plate. Služba i dužina njena zavisi od sposobnosti samog kapelnika. Prednost imaju Sokoli - kapelnici.
Preporučamo
lvrike, koje
oglašuju u
»Sokolskom
glasniku«!
llUltlAMAftAlHOIIMOVAll
186-33
UČITELJSKA
TISKARNA
R.Z.ZO.Z.
IZDELUJE DIAZO-AMONIAK-PAPIR »JASNIT«. ZA KOPIRANJE NAČRTOV, KI JE EDINI 100 °/o DOMAČ IZDELEK TE VRSTE V DRŽAV«
ROSIJA- FONSIER • draStvo	osiguranfe	1	reosiguranle	•	PEPČKA!*
"	S.,„	mJ.	K,.„...n. Ju,(E. o.„g,> . Otoni I ......rn,	s„.P.n	tar	.	U,.«.	Redakcijski	^	.	T,*.	MM*.	~