UogIo 2 2. IX. 1930
Poštarina plaćena u gotovu	kf	t,	ГНОф*	Cena	2	Pia
SOKOLSKI GLASNIK
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije N u Ljubljani, Narodni
svakog meseca ♦ Godišnja pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i uprava dom ♦ Telefon 2543 ♦ Račun pošt. šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
God. I.	Ljubljana,	21.	septembar	1930.	Broj	23.
DR. JOSIP SCHEINER, starosta ČOS:
Tyrševo delo
Pod gornjim naslovom u bro* ju od 17. o. m., kada se je na« vršila 98. godišnjica rodtnja Dr. Miroslava Tyrša, »Narodni Listy« doneli su na uvodnom mestu članak br. dr. Josipa Seheinera, staroste Českoslo* venske Obce Sokolske, koji ovde u celini prenosimo.
Naše Sokolstvo stupa današnjim danom u dvogodišnji pripravni rad, da bi godine 1932. slavom počastilo svetli jedan dan svoga, a i ostalih naroda. Dne 17. septembra 1932. pada u daleku prošlost stogodišnjica od trenutka, kas da se u ponemčenom pograničnom mestu severnih Čeha — kojim je vla* dao grad oholog grofa Thuna — rodio
^^r• Josip Scheiner, starosta ČOS
koji je sa tako neopisivim div* jenjem posegao u sudbiriu svoga na* 1°1	* Postavio mu čvrste smernice,
"f. v? je trebalo birati za postignuče aJSmi°njjih planova, koji su ikada raП U- beškim glavama posle teških "?;.>°je im je otvorila zla sudbina Pr°shh VekovaJ
л	godina največe epohe u istoriji
vd.,°ga naroda! O dobo slavna, dobo ‘ lepih napora največih duhova, Ji su probudili narod u trenutku, kad ,11 Je, več bio iskopan grob i kad su vec hteli baeiti u tamu prošlosti, u °,J“. je trebala da bude zakopana sva elicma i slava prošlih vekova Dobo poznog potlačivanja i nemilosrdnih J-eznja, da se uguši narod i heroičke norbe za njegovo samoodržanje! Dobo Večitog spomena, kada je žrtva bila zadovoljstvo, trpljenje radost, kada su uz poletnu pesmu napadane star« i trule zgrade stoletne tiranije i lomljene verige i okovi. O dobo večitog .sporne* na. kada su se rušile velike države i padala nasledstvena prestolja starih vladara, koji su očajno i zdvojno pre* ah sl obodu . razvoj potlačenih naroda.
Srečni su oni, kojima je bilo sude* no, da prežive ovu silnu dobu u životu svog naroda od prvih trenutaka uskrs* nuča, od prvih sanja i nadanja, od časa kad je pala prva odluka za otpor i raz* dvajanje pa do početka dugogodišnje borbe, koja se razvijala iz dana u d in, na daleko i široko i koja je postepeno obuhvatala sve slojeve i sva mišljenja j sJr'la se lamo do največe napetosti čan Lono« odlučnog trenutka dokon* c borbe i oslobodenja
g
oni, kojima je sudbina svoj f'a na bilo koji način prinesu ustrain u tom v*s°k°m poletu i za svoi?m Л1,с1и čitav°M češkog puka eeški s^bodu. Da, bio je to čitav lovi i naF°d’ svi njegovi sastavni de« sa ml ^Vl 4c4ev*’ k°ji su zajednički i «... vaoenačkim oduševljenjem i sve* bin	PolaziH	u borbu. Svatko,
imJ* nizi lij viši’ ratlovao se svakom tim	naPretku i daljnjem uspehu u
sveopstim težnjama i naporima.
Bijahu to najslavniji velikani du.
, ‘ J,Uuaci, srca’ najpoštovanije glave .tobc’ koji svojim radom otkrivahu hnrk Va,r° na svim poljima javne "P.4? na polju znanosti, umet* l ’’ Pohtičkom ili gospodarskom; bi« 11 to glave, koje su spremale i vo* ona' nczadržljivi oohod, bijahu to
nove snage, koje su pridolazile i novi polet, koji je brujio žilama naroda, a što je potiealo i nukalo napred.
Kako se veselo živelo, radilo, bo* rilo, tr.pelo i pobedivalo sve do trenut* ka, kada je napokon odjeknulo zvono nadošle slobode!
Taj dobri genije naroda prizvao je u službu naroda i dve sjajne zvezde, Fiignera i Tvrša, dve ličnosti uzneše* nog duha i srca, koje su bile od silnog uticaja u istorijsko svetskom prevratu, koji se spremao u krilu naroda. One su jačale njegovo fizično i duševno bivstvo i tako oboružavale ga sa naj* večim i najizdašnijim snagama za ljute podvige i borbu, koja se ovde na na* šoj zemlji odigravala.
Ogromno delo prvih buditelja, prvih rasijanih strelaca kao i daljnjih falanga narodnih boraca. koje su uvek rasle, mnogi napadaji neugroženih bo* raca, što dalje to jasnije su naveštali opštu zadaču, koju če trebati otpočeti u bližnjoj budučnosti u celom narodu i ona če se moči rešiti pobedom, ako se podigne i učvrsti potpuno duševno i fizičko bivstvo.
Sa vatrenim oduševljenjem i do* inovinskom ljubavlju uspelo je tako. probuditi narod i oduševiti ga visokim težnjama, uspelo je razbuktiti njegovu veliku sposobnost i nadarenost na kul* turnom i političkom polju, ali to nije bilo dosta za borbu .sa tako snažnim neprijateljem, tako naoružanim i oko= relim. čija jc težnja i geslo bilo izbris sati češki narod iz redova živih naro* cla. Zato je trebao jeuan silan odaziv u vaspitanju naroda, trebala je nova struktura fizičkog bivstva pri podiza* nju njegovog zdravlja i čilosti, iz koje bi imogao crpsti snagu i otpor u teškim časovima i u prilikama, u kojima je živeo i još živi u teškoj borbi za biti ili ne biti.
To je video i osečao mladi tride* setgodišnji filozof dr. Tyrš, koji je po* četkom šestdesetih godina prošlog ve* ka, baš u doba nemirnog razaranja koje je u narodu izazvalo konstitutivne pokušaje, došao iz Novog Jachymo* va kod Berouna u Prag, da bi svoje sile stavio na raspoloženje narodnom po* kretu, koji se tada razvijao. Nije do* lazio bez spreme, več opskrbljen i obo* ružan sjajnim znanjem i prečiščenim nazorima o evolucijskom procesu, koji je narod preživljavao dugo godina, pro* ees, koji je stupao upravo u odlučni stadij.
On, filozof, istoričar, estetičar, ve* liki ljubitelj i obožavalac stare heien* ske kulture, poznavač klasične istorije i opšte istorije grčkoga naroda, njego= vog nedostiživog razmaha, junaštva i propasti. On, zadojen filozofskim na: zorima o čovečjem poslanstvu, došao je do pravog spoznanja one večite bor* be svega što postoji za biti i ne biti koje vlada čitavim stvarstvom i baš tada došao je on i naišao na mnogo* brojne neprijatelje u češkom narodu koji je bio sam vekovima ugrožavan. Ali baš upravo on upoznao je, što ne* dostaje narodu u tom njegovom teš* kom položaju, uklonio je sve slabosti i ono zlo, koje je ropstvo kroz vekove nagomilalo; sistematski je otstranjivao udo po udo, organ za organom sa nje* govog tela upotrebljavajuei i služeči se svim sredstvima za egzisteneiju. Dosao je do spoznajo, da »malobrojni narod kakav smo mi, naročito u tim okolnostima vremena i prostora, gele se nalazimo, može da ocekuje dvovrsnu siidbinu: ili da ostane ravnodušan i onda neminovno da pogine, ili ako hoče da živi. mora da dužnom radinošču od* važno i svestrano uzdigne sc nad druge.«
On postavlja sebi pitanje i na nje* ga odgovara bez otezanja: »da hočemo da živimo, što znači da hočemo da imamo jednake nazore i jednaku volju koju nitko nebi mogao da preokrene«, ali pak, kad več hočemo da živimo »nužno je, da naročito budemo svesni uzgoja i prosvete zato, jer se jc naš narod u tom miljeu več nekada nalazio. To znači nadoknaditi šilom ono, što su .stoleča obeščastila i kod toga paziti na zdravi razvoj i postupak.« On prati razvoj antičkeS^eličine Helade i dolazi do uverenja, da je pre svega »potrebno sačuvati narod u onoj svestranoj sve* žosti, stalnoj i čiloj snazi, u telesnom duševnom i moralnom zdravlju, koje ne dozvoliava nikakove ookvarenosti.«
Kad se je o tome uverio, odlučio se na smioni čin, na dizanje prepo* rodne akcije velikog stila na fizičkom ustroju vlastitog naroda. Odvažio se je, da od češkog naroda vaspita nova pokolenja, koja če biti fizički i dušev* no jaka i močna, a što pre svega čini narod velikim, snažnim i sposobnim da odoli svim teškočama. Odvažio se je, da ponovo probudi u narodu onu do sada u njemu zazadremalu silu i moč, koja se samo od vremena na vre* me dizala nad ostale narode i spremala ga na junačku borbu za slobodu. Za tu osnovu iskoriščuje sve svoje zna* nje istorije Helade, sve .svoje sklono* sti k lepoti, plemenitosti i čilosti svog roda. Pokazuje put k bezgraničnim idealima ljudske časti i zrelosti na či* tavom širokom polju ljudske kulture, uvek srdačnim obzirom prema vlasti* tom, unutrašnjem osnovu češke bit* nosti.
Tom načrtu, koji je osnovan za učestvovanje celog naroda i sračunan za stoleča i stoleča unapred, podaje se sav sa trpljenjem i mladenačkim oclu* ševljenjem, i izrabljujuči zanosno har* moniju velike dobe političkih prevrata, osnevao je sa Jindrichom Fiignerom sokolsku ustanovu, koja nosi na svom štitu gesla, koja narod dosada još nije euo i koja su kod ove nadčovečje po* jave dolazila u njegovo srce silnom privlačivom snagom.
Češki je narod slutio u tim gesli* ma svoje buduče poslanstvo i svete zapovedi, koje su mu podale nove po* bude nagona za samoočuvanje. Sokol* stve postalo je svim slojevima vera, ono je prodiralo sve dublje u njihovo mišljenje i ustalilo se u njima kao deo časti, koja kod češkog karaktera ne po* pušta, a koji naginje ka napredku i slobodi.
Tvrševo delo, promišljeno do sa* vršenstva, u tančine izradeno i na kra* san način u svojoj unutrašnjosti opremljeno, i posle smrti svog stvara* telja u neoslabljenoj svežosti i čudo* vitoj privlačivosti primalo je, nove i nove sledbenike, koji su narodu otkri* vali sveža, snažna, domovinskim i ljud* skim čuvstvima nadahnuta pokolenja.
Zato bi zaman drugde tražio eo* veka tako nadarenog i prožetog vru* čom ljubavlju prema svom poslanstvu za skupnost naroda bez niških i skri* venili namera. Samo on mogao je svo* je čuvstvovanje i istinsko uverenje da objavi u slavnoj istoriji na oslobodi* lački način, koji je bio tako prodirljiv, junačan i uznosit.
To je Tyrševo delo iz kojega stal* no teče izvor sveže krvi i prolečnog duha u narodnom ustroju. Taj izvor ne može i ne sme nikada da presahne ili da oslabi dogod če sc narod brinuti i paziti na svoje samoočuvanje, svoj napredak i slobodu, što osigurava traj* nu budučnošt. U njemu krije se ča* robnost snage, lepote i dostojnost ljudstva.
Na zdar!
Pozdrav Nj. VeL
kralja našem Sokolstvu.
Prvi zamenik starešine Saveza br, E. Gangl, na čestitke, koje je naše So* kolstvo uputilo prilikom rodendana Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, pri* mio je od Ministra Dvora pismo sle* dečeg sadržaja:
Beograd, 12- septembra 1930.
Gospodine,
Zahvalan na toplim željama, pod* nesenim u ime članova Uprave Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije i stare* šina Sokolskih župa iz cele Kraljevine, piilikom dana rođenja Njegovog Kra* ijevskog Visočanstva Naslednika Pre* stola Petra, Njegovo Veličanstvo Kralj blagovoleo je narediti mi, da Sokolima Kraljevine Jugoslavije isporučim Nje* gov Kraljevski pozdrav.
Ministar Dvora, B. Jevtič.
/jf s у1 f .»
Лу/ s'** •
W VrS r' 1 r' 4	..
■
шћ
ш
1
Dr. Miroslav Tyrš
Desetgodišnjica koruškog
plebiscita
Svim bratskim župama i društvima!
U petak 10. oktobra navršava se 10 godina od nesrečnog koruškog ple* biseita. Austrijanci i Nemci prirediče na taj dan velike proslave, koje če da budu sve pre nego prijateljske spram naše države i našeg naroda. Naša je dužnost, da na ovu odgovorimo dostoj* nim manifestacijama za našu korušku braču. Svako sokolsko društvo neka priredi 10., 11. ili 12. oktobra o. g. akademiju sa primernim nagovorom ili barem predavanja o koruškim Slo* vencima. Materijal za predavanja biče objavljen u narednom broju »Sokol* skog Glasnika«.
Manifestacijone priredbe prilikom desetogodišnjice koruškog plebiscita OBAVEZNE SU za sva sokolska dru* štva, koja moraju da gledaju na to, da
manifestacije budu dostojan odgovor na nemačke izazivalačke plebiscitne proslave u Koruškoj, kao i pobudom našoj brači preko granice, da ustraju u borbi za očuvanje narodne individu* alnosti protiv navale nemačke politike raznarodivanja. Ujedno imaju da budu protest protiv zatiranja slovenačke na« rodne manjine u Koruškoj kao 1 mani* festacija za manjinska prava slovena* čkog življa u Austriji.
Svako društvo dužno je, da o pri* redenoj manifestaciji ODMAH pošalje jezgrovit izveštaj svojoj župi, a župe če onda prema tome podneti jedan skup* ni izveštaj Savezu i po jedan kratki, ali iserpni izveštaj za »Sokolski Glas* nik«.
Savez SKJ.
MIL. ČIRIČ (Ljubija);
Selo i Sokolstvo
Ako nigde na drugom mestu, ali u našim sokolskim redovima treba iz* begavati reklamu. Ideja nije isto što i trgovački artikl, a pogotovo sokolska ideja. Da nebi i sokolska ideja na selu otišla stranputicom, ovim se recima hoče da upozori na neke delikatne stvari u ovom pqslu.
Mi, koji volimo sve ono što je šo* kolsko i sokolski, nebi nikako želeli, da Sokolstvo postane skrovište pojedi* naca, koji su uvek išli za Iakim i jefti* nim lovom. Sokolstvu nije potrebna velika količina, nego dobra kakvoča jake i sređene organizacije. Ne treba* mo bukača, nego dobrih, sredenih i predanih radnika. Na tome je i do* sada bazirana glavna snaga sokolske familije, pa treba da ostane i dalje. Na* damo se, da če tako i odsada da osta* ne, jer nam novi apostoli ne trebaju.
U poslednje vreme u mnogim me* stima radi se na osnivanju seoskih so* kolskih četa. Da sc nebi krivo razumeli i ja sam pristalica osnivanja istih, ali sam ubeden, da se je pošlo pogrešnim putem.
Kogod je živeo i radio makar i kra* če vreme u našem selu i medu selja* cima, taj je odmah mogao da uvidi, da naš seljak brzo shvača, ali da shvačeno i primljeno sporo provada. To nije konzervativnost (kao što to neki mi* sle), nego je to gola i obična nepover* ljivost. Mnogi od nas je doživeo, da mu seljak kaže: »Jest, gospodine, do* bro govoriš,« alt malo ih je doživelo, da potpuno seljak (ili delomično) pri*
mi ono, što mu se preporučuje. Dakle, on zna što je dobro, ali iako prizna da mu je potreban napredniji rad i bolji način života, vidi se. da u njemu još postoji nepoverenje, koje je kroz go* dine i godine stekao prema strancima činovnicima i koje jc preneo i na sve one bez gunjca — »kaputaše« — kako on kaže.
Tome sc ne treba ni malo da ču* dimo, ali treba s tim da računamo i da smo jedanput i s tom stvarju načisto. Danas, kada se počinje da radi na osni* vanju seoskih sokolskih četa, ovo tre* ba da se ima na umu više nego ikada. Što je cilj seoskih sokolskih četa to je suvišno da se govori, ali nije suvišno reči, da se tim poslom ne sme nagliti Medutim, primečuje se u poslednje vreme, da mnogi zvani i nezvani rada na popularizovanju sokolske misli me* du seljacima, iako je poznata stvar, da je u stanju popularizovati nešto samo onaj, koji to poznaje. Pa ipak, od pre kratkog vremena niču novi apostoli i propovednici Sokolstva, koji su u nje* mu »potpuno verzirani«, iako sokolanc nisu ni iz vana videli, i kad im se od* bije nekoliko sletskih poseta, na koje su išli da »usput« svrše svoje trgovač* ke poslove, onda im osta j e isto toliko sokolskoga, koliko ga ima i svaki Arab* ljanin, Kincz ili čisti Japanac. Koliko koristi može ovakav rad doneti onome miljeu u kome se širi ne treba ni reči, jer to se več i u praksi vidi. Pa da se s tim nebi otišlo daleko, o tome
(Nastavak na str. 2.)
ROSI J Д - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Sokolski slet u Rajhenberku
U zadnje doba čehoslovačko So* kolstvo počelo je posvečivati mnogo pažnje svojim društvima u ponemčen nim krajevima republike. Tako je ove godine bilo više velikih sletova u tim krajevima i u takvim prilikama su Nemci obično demonstrirali protiv So* kolstva na način, da su za sletske dane u masama napuštali gradove. 13. i 14.
o.	m. održan je takav slet u Rajhen* berku, kamo je došlo oko 200 Sokola redovitim pa i posebnim vlakovima. U subotu naveče održana je u Narodnom domu svečana akademija, na kojoj su starosta Sokolskog društva u Rajhen* berku br. dr. Reiniš i' starosta br. dr. Nčmeček govorili o značenju sleta za jačanje češke manjine. U nedelju posle podne priredena je povorka, u kojoj je učestvovalo preko 3000 Sokola u odori. Češki su stanovnici grada po* vorku oduševljeno pozdravljali i oba* sipali cvečem. Posle podne održana je krasna javna vežba, na kojoj je uče* stvovala i čehoslovačka vojska. Sve priredbe izvršene su bez najmanjeg in* cidenta, ma da je medu učesnicima sleta vladala velika uzbudenost zbog atentata na praški brzi voz, kojim su se Sokoli vozili. Policija je aretirala dve osobe, koje su osumnjičene da su pripremile atentat. Vodi se istraga.
II. pokrajinski slet na Kladnu
II. pokrajinskom sletu u Kladnju prisustvovao je kao gost i kapetan Robert Blvth, pretsednik državnog
zavoda za telesni uzgoj u Berthu u za* padnoj Australiji. Kod glavnih slet* skih dana saradivalo je i 24 Čeha iz Amerike sa br. Jos. tSimečkom iz Svvantona, Neb. na čelu.
Iz ČSL. Sokolstva u Americi
Michigansko okružje Scveroistoč* ne župe imalo je svoj slet i medudru* štvena takmičenja 30. i 31. augusta o. g. u Deabornu, predragadu Detroita. Učestvovala su sva društva iz Michi* gana i Clevelanda. Tehnički odsek AOS zastupao je br. Karel Oselka. — Severno okružje župe Južne priredilo je svoj slet sa takmičenjem 1. septem* bra o. g. (radnički dan) u Penelope u Teksasu, prilikom šestegodišnjice ta* mošnjeg čsl. Sokolskog društva.
Jugoslovenski Sokolski Savez u Americi?
Kako javlja »Sokol Americkv«, glasilo AOS izdala je Jugoslovenska Sokolska župa u Chicagu posle dužeg prestanka u julu mesecu prvi broj svog glasila »Sokol«, kao posebno izdanje, u kojem je otštampan zapisnik skup* štine jugoslovenskog Sokolstva u Arne* rici, koja je bila 16. februara o. g. u Chicagu. Zaključeno je osnovati Ju* goslovenski Sokolski Savez u Americi, sa sedištem u Chicagu. Ovaj broj, po* red zapisnika skupštine, donosi i pra* vila saveza, kao i jedinstvena pravila za sve župe i društva.
(Nastavak sa 1. str.)
tneba za ranije da se povede računa i dobro vidi, gde se može početi s oz* biljnim radom, a ne: »Hočemo li so* kolsko društvo?« — »Hočemo!«; »Ho* čemo li sokolsku seosku četu?« — »Hočemo!«, a ko če raditi to ne zna* mo. Zato ne treba ništa raditi »s neba pa u rebra«, jer nema nazor sazreva* nja. Što brzo sazre to brzo i trune. Za rad ove vrste treba vrlo smišljena or* ganizacija paralelno sa smišljenim tru* dom i radom.
To se mora imati i zbog toga u vidu, što smo u sokolskim redovima svi jednaki i ravnopravni. Treba da se zna, da nije laka stvar laiku objasniti, da sc u Sokolstvu i pored bratstva i jednakosti mora da prizna nečije du* ševno preimučstvo, što se dokazuje je* dino dobrim i pozitivnim radom.
Osirn toga, sokolsko društvo ili če* ta ništa ne vrede bez dobrog tehničkog vodstva. Jedan prednjački tečaj ništa ne vredi za nepismenog ili polupisme* nog čoveka. Konačno ne vredi ni mno* go više toga za onoga, koji nije od ma* lena vaspitan u sokolskom duhu, a takvih je najviše. Ne treba reči, da oni ne mogu biti dobri sokolski pripadnici,
ali sigurno je, da su uvek slabe vode, jer ko vodi nekoga, mora intelektualno u toj stvari da je nad vodenim. Od in* teligencije na selu ne možemo mnogo da očekujemo, jer je ona u torne ne* moguča da nešco tla.
Naše je selo večini delom nepis* meno i zadužerio tako, da je naš seljak izgubio svako poverenje u sve organi* zacije kod kojih ne vidi direktnu po* moč, odnosno korist. Naš je seljak sa* njalo, skeptik i filozof, što treba imati na umu pri svakom dodiru s njim. Kod nas, bar u ovom kraju, nade sc još po koji David Štrbac. To je dobro, jer to je najbolji dokaz, da svak nije u stanju da medu seljacima radi javne poslove i da ih eventualno i oštečuje. Našemu seljaku ne treba mršave i formalne pouke, nego prave prosvete. Njega tre* ba više proučavati nego poučavati.
Ovim je recima samo namera da se potaknu na razmišljanje o ovoj stvari svi oni, koji se bave ovim pro* blemom, a mnogi ga, kako mi izgleda, nisu dovoljno proučili, niti imaju u vidu ovo, što je ovde izloženo. Potreb* no je dobro promozgati, gde, kako i kada je potrebno početi s radom na ovakvom teškom poslu, a ne da se ide kao »s grlom u jagode«, jer »nije sva* čija ispod sela pjevati«.
f Makso Cotič
Kad je došla u naše krajeve vest o tragediji naše brače u Trstu, potresla je sva naša srca, a na brata Maksa Cotiča delovala je smrtonosno. 12. o. m uinro je u Mariboru, gde mu je bio
t Makso Cotič
novi dom, otkad je morao da g. 1926. ostavi Trst. Iako mu je bilo več 76 go* dina, bio je zdrav i jak i mogao je još dugo da poživi, da nisu hitci u Trstu usmrtili i njegovo srce!
Brat Cotič radio je u Trstu sa na* šom bračom dr. Gregorinom, dr. Ry* bafom, dr. Siavikom, Mandičem, Spin*
čičem, dr. Laginjom i ostalim našim narodnim borcima punih 36 godina kao novinar i urednik »Edinosti«, kao or* ganizator, govornik i agitator za naš narod, koji se je po nacionalnoj svesti i materijalnoj snazi digao do zavidne višine, dok ga nije sasvim upropastila i sve mu otcla tuda sila.
Zna sc, da je čitavo vreme svog plodnog i nesebičnog života stajao u redovima Sokolstva, pa bio je neko vreme i starosta Sokolskog društva u Trstu. Primorski Jugosloveni nečc ni* kada zaboraviti svog največeg prija* telja i odličnog nacionalnog borca bra ta Cotiča. Svu energiju, kojom je iz* vršio ogromno delo na svakom polju javnog života za blagostanje našeg na* roda, crpeo je iz nepokolebive vere u pobedu pravde. Ova vera živi još u njegovom mrtvom srcu, jer je brat Co* tič osmo živ u srcima nesretnog i uni* štavanog naroda.
Neko vreme bio sam saradnik nje* govog lista, gde smo pre trideset go* dina. on d a još mladi i veseli, visoko dizali barjak čistog rodoljublja i brat ske ljubavi i sloge. Upoznao sam brata Cotiča iz bliža i uverio sam se o pic* menitosti njegove iskrene duše i nje* govog širokog slovenskog osečaja. Ta* kav je ostao sve do svoje smrti: lepa duša, čist karakter.
I ostala je preko njegovog groba — vera u pobedu pravde!
Večan mu spomen i slava!
Šestnedeljni
prednjački tečaj ČOS u Pragu
Kao svake, tako i ove godine odr* žao se je u Tyrševom domu u Pragu, od 20. jula do 3. augusta o. g., a pod vodstvom brata Fr. E r b e n a, šestne* deljni prednjački tečaj u koji dolaze Sokoli svili slovenskih naroda. Ove go* dine tečaj su posetila tri Jugoslovena, pet Poljaka i tri Rusa.
Taj tečaj imaju pravo da polaze oni prednjači, koji su svršili 14*dnevni tečaj u Tvrševom domu ili pak župski tečaj sa vrlo dobrim uspehom. Na taj način u tečaj dolaze probraniji i bolji prednjači, koji se tu još bolje usavr* šavaju, izobražavaju i oduševljuju za vršenje svog plemenitog rada kao so* kolski odgojitelji i vodi mladeži i osta* le brače.
Od rana jutra pa celi dan do na* veče radi se u tečaju neumorno. Satovi se menjaju, sad teoretički, sad prak* tički. Naravno, ponajviše se provodi vežbanje. Tu se vide na ozbiljnom po* slu razne grupe, jedna kod preče, dru* ga kod skoka, ruča, konja; nekoji opet izvode razne pripravne vežbe za laku atletiku. Drugi put opet uče se razni narodni plesovi, naše kolo, mazurka, ruski društveni plesovi itd. Zanimivo je tu u početku i medusobno razume* vanje, što unaša i podosta veselosti, ali kasnije svladavaju se i te jezične poteškoče.
U danima pak, kada se približa* vaju ispiti, svaki u svom kutu rešava zadatke, sastavlja vežbe. Slikovit je to tada prizor, kada se gleda, kako ne» ki mašu rukama, nogama i trupom, neki sa štapom, neki sa bučicama, a neki opet sa čunjevima i svak nastoji da što bolje sastavi i napiše svoj za* datak, da nebi drugog dana zaslužio od br. Erbena naziv »padavka«. Na* veče ide se malko u grad bilo poslom
ШШ.
Шј
Tečajnici i instruktori šestnedeljnog prednjačkog tečaja ČOS u Pragu Voditelj tečaja br. Fr. Erben (u sredini, stoječi)
ili da se prošeta, ali u 10 sati svatko je več u krevetu, jer dežurni dode da broji i pogasi svetla i pomalo sve uto* ne u krepki san. Drugoga dana opet nastavlja se redovitim radom; uči se, rešavaju se zadače, a sve to sa odušev* ljenjem i veseljem. Več u pet sati ju* trom zvrči električno zvonce ceo minut tako, da i one najtvrde trgne iz sna, koji su po svojem mišljenju tek čas pre zaspali. Nastaje žurba, pravljenje kreveta, umivanje. Tuševi prskaju svo* jim hladnim mlazevima i osvežavaju zaspale mišice. Posle doručka počinje vežbanje na spravama, nastavlja se prostim vežbama (teorija), a završi se predavanjima ili praktičnim časovima iz metodike. Po ručku i nakon odmora
započinje se lakom atletikom, a zavr* šava se lekarskim i raznim predavanji* ma o organizaciji i slično. Tu se tako* der uči sustavno plivanje, veslanje kao i razne moderne igre. Tako se od po* četka do konca tečaja provodi vreme u jednom stalnom radu po sustavno i detaljno utvrdenom programu. U teča* ju vlada upravo uzorna disciplina.
Ceo rad brače instruktora i tečaj* nika prožet je melusobnom bratskom ljubavlju i ljubavlju prema Sokolstvu, zato i sVaki tečajnik ponese iz tog te* čaja najlepše i najugodnije utiske i dojmove. Pobratimljeni tako zajedni* čkim radom i naporima sa težnjom i nastojanjem k istome cilju, ostajemo tako jedan drugome veran do smrti.
praća — braći
— ČOS našem Savezu —
Povodom trščanske tragedije naše brače, pretsedništvo bratske ČOS upu* ti!o je našem Savezu pismo puno je* dinstvene ljubavi, koja prožima srca naših dvaju bratskih naroda i koja baš u teškim i bolnim časovima usplam* čuje največim žarom
Pismo medu ostalim glasi:
»Žalosni izveštaji o trpljenju brače Siovenaca, koji žive pod italijanskim gospodstvom, duboko su dirnuli celo čehoslovačko Sokolstvo. Sa sve večim ogorčenjem pratimo zatvaranje i muče* ničku smrt onih muževa, koji za sebe ne treže ništa drugo, nego to, što su bili ideali poslednjeg svetskog rata, na* ime slobodni nacionalni život, Jugoslo*
venski i čehoslovački narod, koji ima* ju svoju državnu suverenost, ne spre* čavaju ni jednoj manjini slobodni raz* vitak u njihovoj nacionalnoj bitnosti i zato nama je još teže, kad se naša brača pod tuđinskim gospodstvom za svoja stremljenja kažnjavaju lišenjem slobode, uništavanjem imanja i života. Veliko trpljenje vašeg naroda nova je i snažna veriga, koja veže Sokolstvo obiju naših naroda, veriga .neslomivog i nerazdruživog bratstva, Što teže su vaše rane, to veča je naša ljubav, ko* jom hočemo da \vam pomognemo sno* siti ih. Kad bi bilo moguče da tom na* šom ljubavlju preprečimo vaše trplje* nje, sigurno je, nebi iga osečali. S Vama smo u vremenima dobrim i zlim.«
MILOJKO JEFTIMIJADES (Beograd);
Sokolska letovanja
U odgovor na članak brata M. Sta* nojeviča iz Velikog Bečkereka, ko;i je izašao u »Sokolskom Glasniku« od
1.	septembra t. g., a u prilog letovanja, molim da se iznese i ovo nekoliko reči. Pre svega, da bi bili načisto sa time, što je cilj letovanja za nas Sokole, mo* ram to ukratko izneti. Nije_ to samo odmor, to je takoder deo našeg sokol* skog rada Štariji, koji idu na letovanje moraju se žrtvovati u korist opšteg dobra. Oni vode, daju primer, u sva* kome pogledu prednjače i vaspitavaju mlade. Mladi bez pogovora imaju da vrše što im se nared’ i da se drže reda prepisanog prema pravilima stvorenih iskustvom sa lanijih letovanja. Narav* no, da je teško za ona društva, koja nemaju iskustva. a svaki je početak težak. Zato ;c potrebno, da -,e takva društva obrate za savete i uputstva onima, koji su več duže letovali, ne da izgube ješ u početku volju za tako lep podhvat.
Cilj sokolskih letovanja je da se tleča i naraštaj, izdvojeni od svega dru* gog, a os.avljeni i danju i noču dobrim sokolskim radenicima, upučuju kako bi postali dobri Sokoli, dobri gradani ove zemlje; da zavole Sokolstvo i njegovu jaku organizaciju; da zavole svaki ku* tak naše drage otadžbine i ceo svoj narod sa svim njegovim kulturnim te* kovinama, kako bi u slučaju potrebe žrtvovali sve što se može žrtvovau za čuvanje slobode i narodnog razvitka. Ovo se postiže na taj način, što se le* tuje uvek na drugom mestu. Time se na vrelu upoznaju sve narodne teko* vinc, njegove pesme, igre, nošnja, mo* tivi i druge umotvorine, a ujedno tako se raznim priredbama i predavanjima
širi u narodu sokolsko ime. Na vrelu se upoznajemo sa svakim delom gde živi naš narod i njegovim krasotama: jezerima, slapovima, klisurama, reka* ma, planinama, poljima, seiima i gra* dovima. Životom u taboru pod šatori* ma, izletima, vežbanjima, kupanjem i sunčanjem i raznim dečijim igrama na otvorenom polju i svežem brdskom ili šumskom vazduhu mladi organizmi postaju zdravi, snažni, otporni i čili. Letovanja su prosvetna škola za stva* ranje Sokola i zato su od velike ko* risti; na njima se postizava ono, što ne može da se postigne u sokolanama na časovima vežbanja i kratkim predava* njima.
Što brat kaže, tla treba stvoriti stalna letovišta za sokolska društva na Jadranu, otpada samo po sebi izneše* nim ciljem letovanja, a i mi nismo ni skauti ni ferijalci da idemo radi od* mora i provoda. Što da zapostavljamo druge delovc naše zemlje kada se i u njima može letovati i koji mogu pru* žiti i veče udobnosti i sredstva za po* stizavanje cilja. Ovoga se drži i naše društvo, koje je ove godine izvelo svoje deseto letovanje pod šatorima sa velikim uspehom i ako se išlo go* tovo uvek na drugo mesto. Moglo bi se još opravdati dva letovanja na istom mestu, jer mesec dana je malo za upoznavanje okoline i naroda. Vrlo je lepa ideja brata da se podižu sokol* ski domovi na Jadranu radi letovanja i za upotrebu tamošnjih društava, ali je to neizvodljivo obzirom na postav* 1 jeni cilj letovanja. Koliko su naše oči upravljene Jadranu, toliko isto i Ma* čedoniji. Imamo bolnih mesta i ovamo i onamo. Na Jadranu je čak šta više
Sokolstvo jače razvijemo no u Staroj Srbiji i Mačedoniji.
Brat napominje da stanovanje u kučama odredenim za drugu. svrhu zna* či vrlo neprijatan provizorijum. A ja smatram, da stanoyanje u kučama za to vreme, koje je namenjeno pored ostaloga i zdravlju i higijeni. nije uopšte podesno. Izmedu četiri zida, ma koliko da se održava red i čistoča, ipak ima prašine, a pri spavanju nema one svežine i čistog vazduha kao pod ša* torima, gde se mogu diči krila svud unaokolo. Spavanje pod šatorima je mnogo zdravijo, ali zato treba znati da šatori moraju biti' visoki i prostrani, a ne tek nekoliko krila bačenih na zem* lju, koja iziskuju ležanje u slami na zemlji. Dalje, kreveta mora biti ugod* nih i sa dovoljno čebadi, da deea ne bi nazebla.
Čudi me da brat tvrdi kako je ša* torska organizacija podbacila, što je video kod jednog društva baru oko mesta za umivanje. To je netačno, jer nema veze sa šatorskom organizaeijom. Ako je neko ncuredan može i kod svo* je kuče napraviti još veču baru. Zar to isto ne može da bude i pri stano* vanju pod zgradom? Ako po nekada ima neke sitnije omaške, nije krivica ni do koga drugog več isključivo do onih, koji upravljaju. Zato vodstvo ta* bora mora biti upoznato sa svima de* taljima provadanja letovanja, što se postiže tek iskustvom, a zavisi i od te* rena i prilika pod kojima se letuje. Slaba organizacija ne može nikada uroiliti plodom. Radovi oko priprema* nja treba da počnu mnogo ranije, a^ ne tek mesec dana pre polaska, li našem društvu nekoliko članova odbora za le* tovanje odmah posle jednog letovanja počnu sa radom i pripremama za drugo.
Što se tiče udobnosti, nje ima su* više. Nama na letovanju nije potreben »nahtkasl« sa budilnikom, ni »šrajbtiš« sa celim priborom za pisanje i sijali* com sa lepitn »lusterom« i »širmom«. Prvog dana po tlolasku svaki napravi više svog kreveta čiviluk i police, gde u redu drži svoje stvari, o čemu se uveravaju vodnici vršeči pregled. Pa kada i toga nebi bilo, navikavamo se na svakojaka snalaženja i trpljenja, što sve ide na opštu korist Mi se mo* ramo navikavati i na veče nezgode, dok su ove tako male.
Ono društvo, koje je letovalo u KaštelsNovom, u osnovnoj školi, nije izabralo pogodno mesto; a to je zbog toga, što je bilo primorano, nemajuči šatore, da stanuje u zgradi daleko od mesta za kupanje. Ja u KaštebNovom nebi u opštc ni letovao. Moglo bi se letovati u bližini i sa vremena na vre* me posečivati mesto radi upoznavanja kraja, naroda i širenja ljubavi, brat* stva i sokolske ideje.
Netačno je što brat uvijeno izno;>i da je na letovanjima slaba hrana, da nema prostranih stolova pokrivenih be* lim čaršavima. da nema klupa, da nem i tanjira i ostalog posuda i pribora za jelo, da bi se tako udovoljilo rettu,
estetici i higijeni. Svega toga ima na onim letovanjima, koja provode stari i iskusni članovi sa stečenim iskustvi? ma iz ranijih letovanja. Na našim le? tovanjima. iako imamo šatore, sve je to zastupljeno u večoj meri, nego što i sam brat zamišlja. Kuhinja nam je odlična. Od cigala sazidamo uvek ve* liku peč i pokrijemo je naročitim ša? torom, te je vatra takva da bi mogli cele volove peči a kamo li jelo za gru? pu od tek preko sto duša. Da bi jelo bilo ukusno vodimo svakoga puta pro? fesionalnu kuharieu uz odgovarajuču Platu i ona kuha bolja jela, no što više od polovine učesnika ima kod svojih kuča. Što se tiče količine i nje je bilo uvek dosta. Kao dokaz izneču neke po? datke sa prošlog letovanja. Nas je bilo ?to i dvadeset, a provcli smo trideset 1 cetiri dana u mestu i za to sc vreme Pojelo preko devet iona hrane. Na svakog pojedinca dolazilo je dnevno Preko dve kile hrane, sem hleba, koga !e svaki mogao da jede koliko je hteo. •Sto više, vodimo detaljni spisak o po? trosku svake vrsti hrane, a što nam Pruža prema tačnim podacima prilično zanimljivu statistiku, koliko se pojelo. Rmli veče ugodnosti pri jelu imali smo naročito udešenu trpezariju. Jedan vej jiki šator. od dvadeset metara dužine i deset metara širine, bio je razapet na konstrukciji izrađenoj od greda i letaj va. U njemu su bila četiri stola od daj saka, svaki je imao osam metara du? zine i metar širine i odgovarajuče kluj Pe. Pre svakoga obeda reduše su po« krivale stolove belim čaršavima, koji Su prani jedanput nedelj no. Svaki učesnik imao je. pored' činija u koje ce primati hranu iz lonca, još i po dva tanjira, pribor za jedenje, ubrus i čašu za vodu. Bratovljeva tvrdnja, da se
vračamo u doba Diogena neopravdana je i neumesna. Ako mi po taboru idej mo sa kratkim hlačama, bosi i bez ko* šulja dokaz je, da želimo što više zdravlja, a to mislim nije nikome za uštrb. Iako smo tako razodeveni nismo prijavi. Obrača, s e ovde vrlo velika pažnja na higijenu, estetiku red i disj ciplinu, više nego što se obrača na decu pažnja kod njihovih kuča. Članovi staj rešinstva i predvodničkog odbora s tab no vrše nad svima kontrolu i upučuju ih, a taborski lekar brine se za zdravj 1 j e i da se vrše svi propisi higijene.
Nadam se, da je i ovoliko dovolj j no, pa da brat uvidi da je bio u zabludi iznoseči neke greške pojedinih dru? stava, smatrajuči to za dosadašnji poj stignuti rezultat letovanja. Rezultati su dosada ogromni, što če brat videti iz ovogodišnjeg izveštaja odbora za letoj vanje, koji čemo dati u »Sokolski Glasj nik«. Svaki učesnik sa ovogodišnjeg lej tovanja našeg društva potvrdiče moje navode i mišljenje, da je bolje letovati pod šatorima nego u zgradi.
I ja želim, da naša sokolska letoj vanja budu što bolja, a savršenstvo nigde ni u čemu ne može postajati, pa zato i mi ne možemo to ni tražiti, več samo stalna poboljšanja Ceo naš od* bor za letovanje sastavljen je iz člaj nova starešinstva i predvodničkog odj bora, koji su provcli več jednu dece? niju na ovome radu, stvarajuči pripre? majuči i vodeči letovanja; zato se svi mi drage volje stavljamo na raspolaj ganje svima onima, kojima su potrebni saveti i uputstva. Ako je bratu, koji je pisao onaj članak, potrebno detaljnije objašnjenje neka se slobodno obrati na Sokolsko društvo Beograd »Matica«, odbor za letovanje. Zdravo!
dUGANDžIJA MARKO (Brinje):
Sokolstvo i škola
Neniam namere da govorim o псј . °J no voj vezi škole sa Sokolstvom, Jer je to pitanje načelno rešeno. Naj mera mi je da konstatujem činjenicu, da i pored odredenog odnosa škole sa Sokolstvom, ipak se ovo dvoje bar u nekim krajevima slabo dodiruje. Skob skoj deci, naraštaju, nebi smela biti ne? poznata sokolska ideja i sokolski rad ni tamo, gde nc postoji sokolsko druj št v o ili sokolska četa.
_ Da bi se to postiglo, valjalo bi, Pučam od osnovne škole, u nastavni
plan
uvesti obavezne telovežbačke čaj
vrš Vi to uslov za uspešan zaj T ‘1° 3 -e Paznika dotičnog razreda, u ovezba u školi ima da se vrši po - rsevom sokolskom sistemu.
Za tih telovežbačkih časova ima e uP°znati mladež u ranoj mladosti ia takolskim radom i idejom, da bi, šl p®rastc, kad dodc u sokolanu. do? ? dobrano upoznata sa Sokolstvom i jegovim zadacima. Za ovo nužno je, ^a nastavnici i nastavnike budu obaj 1 LZ,no upoznati sa Tvrševim naukom sistemom telovežbe.
■ kjde nema mogučnosti da se osnuj c sokolsko društvo, nastavnici škole,
ispunjavajuči do kraja svoj visoki poj ziv, valjalo bi da osnivaju sokolske čcj te, pa da obrazujuči decu obrazuju i odrasle i tako stvaraju duhom i telom jaku naciju. Za taj rad narod če ih naj graditi svojim priznanjem.
Tamo, gde postoji sokolsko druj štvo, tu školska dcca sa nastavnicima treba da su s njim u tesnoj vezi. Ja sam u mnogo mesta opazio neutešni pojav, da su nastavnici indiferentni prema Sokolstvu, prema telovežbi, pa čak da su i protivnici ovoga.
Imade mesta, gde postoji sokolsko društvo, a učiteljstvo u njemu nije zaj članjeno ni kao pomagač, a kako li da bi sa decom u društvu saradivalo. Taj kevi nastavnici ne ispunjavaju dužno? sti ni prema deci ni prema opštoj druj štvenosti, a najmanje prema svom naj rodu.
Eto, zbog toga treba da se u svim školama zavede obavezna telovežba po sokolskem sistemu, kako se to u nes kojima zaista i provodi. Mero.davni sokolski radenici neka sc pozabave ovim pitanje, jer jedno dobro rešenje ovoga doneče Sokolstvu, a time i naj rodu lepe koristi i napretka.
Duh discipline treba
podignuti!
Bratska Sokolska župa Split upuj tila je svim članovima uprave svojih društava i prednjačkih zborova okružj nicu, koja po svojoj sadržini može da se opčenito primeni i na druge župe, gde obvladava nehaj i nemar kao i znatno nedostajanje shvatanja o vršej nju sokolskih dužnosti.
Svako nastajanje i preporučivanje sa Strane nekojih župa ostaje mrtvo slovo, radi česa je u mnogome oteščan i rad same župe. Kada društva ne odj go varaj u zahtevima i pobudama prinru ljenim od strane župe, ne može ni župa da deluje onako, kako to zahteva soj kolska organizacija, Posebice pak i saj ma delatnost društava _ osta je krnja bez pravog sistema.
Spisi i razne upute, koje dolaze sa d ? .^UPC> ne protokoliraju se i ne r^b^aju na sednice, a za što u prvom i br ?OSc odgovornost brača starešine dnevu11 tainici’ Jur oni lično primaju še u o!! Postu. Cesto ovakovi spisi svr=
funkcijo!^ Ш 11 džeP kojcg društveno^
nou ndk 1 time svi članovi upravj onoga šfra 0si:aju u neznanju svega Kadi -	-	Se zb’va u našoj zajednici.
ili ni- SL- ^.uPa pozove na pojedine akte redn rufnAce’ tada °d starešine pak svi d.,„ P1 HalN padaju kao iz neba, opravs
nismJUC1 Sn: >>Niic nam poznato —
f.,im° znaJi« itd. Posebno se mora isj da usled toga širi krugovi „ bstva ostaju u svemu jdezorijenti? *.Ш' .,[ad' ovakvog »delovanja« druj venih funkcijonera društvena organi? ^acija u velikom broju društava je sla?
• a u nekima se može smatrati pot? Puno negativnem.
Sednice društava ne održavaju se 4 ovito, a kada se održavaju, vrlo
često nisu u stanju da donašaju zaj ključke, jer se desi. da nije na okupu potpuni broj društvenih funkcijonera, ili pak kada su i svi na okupu, zaj ključci sednica ne izvršavaju se najj tačnije i najsavesnije.
Opčenito administracija kod mnoj gih društava vodena je vrlo primitivno ili nikako, u prvom redu raci i nedovolj? nc aktivnosti tajnika društva, a napose s pomanjkanja kontrole starešine i njegovih zamenika, te žive saradnje ostalih funkcijonera. .
Za redoviti rad jednog društva treba da najpre bude uredno vodena administracija.
Sve se ovo dešava, jer dobar deo društvenih funkcijonera neče da shvati poverenu im dužnost i tako se daleko došlo, da mnogi neznaju što se u nji? hovoj sredini zbiva smatrajuči dovolj? no izvršenu dužnost ako su kadikad pristupili sedniei. Može li pred upitom savesti ostati takav funkcijoner ravno? duša n i ne osetiti, da to ne valja, da se tako ne može uspešno napredovati?
Statistika o članstvu vodi se vrlo nedostatno, ne zapaža se u glavnome življa akcija za upis novih članova, po? mladka i dece.
Članarina se uteruje vrlo neredo? vito, a prostorije nisu posvugde kako bi trebalo držane. Vidi se često preko celog dana dvorane otvorene i puštene na milost i nemilost dece sa ulice bez ikakvog nadzora. Mnoge dvorane nc pružaju sliku, koju bi trebala da pruži sokolska dvorana, gde egzemplarno treba da vlada red, čistoča itd., da iz svakog kutiča odseva brižljivost u uz? državanju imovine. I disciplina nije na višini dostojnoj Sokola.
Prednjački zborovi nisu valjano konstituisani i kao da ne shvačaju u dovoljnoj meri svoj zadatak i poziv. Prednjak treba da se vaspitava stalno, da bude nosioe sviju vrlina sokolskih, u prvoi: redu tačan i ustrajan — brat i prijatelj svog članstva, a nadasve pra? vedan i energičan u traženju vršenja dužnosti. Najstroži treba da je prema samom sebi Dah discipline treba pc? dignuti i za to svatko neka se trsi, da sam bude primerom.
Sva su ova opažanja stvarna i to nas je prisililo, da skrenemo pažnju i ponukamo na promišljanje o svemu kao i o načinu, kako če najbolje odgo? voriti preuzetim dužnostima. Neka sva? ki pojedini funkcij on er društva išpita svoju savest, što je uradio kroz ovo vreme od kada je u upravi društva. — Mnogi i mnogi treba da iskreno pri? znadu: Nišam svojim radom udovoljio pozivu sokolskom! Trebam ili prioj nuti ustrajnom i marljivom radu u duž? nosti, koju mi poveri skupština ili upra? va ili ako nišam to ustanju, prepuštam mesto onome, koji če to savesnije da vrši.
Ovako dalje ne može iči, i zato tre? ba da svaki upravni odbor kao i pred? njački zbor premeni pravac prigodnog i nesistematskog rada koji je često puta uzrokovan lenošču, tromošču i ne? pouzdanjem u samo sebe. Treba hitro? sti i života te prionuti uz stvaran rad, koji je jedini kadar da donese koristi ideji i celoj sokolskoj zajednici.
Pojačana aktivnost i rad svakoga na svom mestu jedino je kadro podig? n.uti auktoritet organizaciji, a ujedno jedino pravo sredstvo, kojim se može uspešno pobijati eventualni rad proj tivnika. Sva druga sredstva su nesolid? na i nesokolska.
Svi uzročnici nehajna rada, ne poj prave li se, biti če pozvani na polaga? nje računa glavnoj skupštini.
Brate! Sestro! Pripazi, što se sve radi u tvom društvu, uplivaj na svakog pojedinog člana i društvenog funkcijo? nera, neka savesno vrši poverenu mu dužnost.
Pokaži interes na sednicama uprav? nog odbora i zahtjevaj, da se zaključci sednice izvršavaju.
Radi na torne, da se provede ured? na administracija u društvu. Budi uvek u kontaktu sa članovima uprave i ne puštaj nijednog funkcijonera dok nije izvršio povereni nalog. Traži od poje? dinog člana društva, da vrši što saves? nije i odanije svoje dužnosti, Načelnici društava neka stisnu redove i neka provedu što jaču disciplinu kod svih kategorija,
Jedino ovako, ako svaki funkcijo? ner bude i malo doprineo svojoj jedi? nici, moči če da bude uspeha.
Svaki mora, da svojoj župi po naj? boljoj savesti saopči svoja opažanja i poglede o radu, kojim misli da bi se postigao bolji uspeh, a isto tako i svo? je mišljenje vrhu ispravnosti opažanja, u koliko se 'odnose na društvo.
Sokolstvo je živa narodna akcija, ne tipi nerad i ienčarenje. Budimo otvoreni i iskreni, jer jedino na torne možemo graditi naše uspehe i buduč? nost organizacije. Ne čekaj pomoči od nikoga, a neka ti največa i jedrna po? moč bude tvoj rad onoliko, koliko si sam bio kadar doprineti.
Provadanju u delo svih načrta i zadataka možemo pristupiti jedino oboružani savesnošču sviju i čvrstom odlukom, da čemo neslomivom voijom ustrajati u radu!
IZ SAVEZA SKJ
XV;L sednica izvršnog odbora Saveza SKJ
održana 31. augusta i 1. septembra o. g. u Beogradu.
Pretsednik Slčtskoga odbora brat Dura Paunkovič podnosi opširan izve? staj o sletu i o njegovoj likvidaciji, a naročito o njegovoj financijalnoj stra? ni. Pre nego se slet definitivno likvidira predležiče se kako bilansa tako i svi računi saveznom revizionom odboru na odobrenje.
Posle izveštaja o utiscima pojedi? naca o prošlom slctu prima se predlog brata Cede Miliča, da bi trebalo da sve sekcije Sletskog odbora iskreno i bratski iznesu sve one manjkavosti, koje su same zapazile, a one da se on? da zumu u obzir kod priredbe budučeg sleta.
Brat dr. Riko Fux predlaže kon? kretno, da se upita načelništvo Saveza, koji su bili razlozi da vežbači nisu u potpunom najavljenom broju nastiu piii. Osobitom pohvalom govori o ra? du pojedinih sletskih sekcija, od kojih su neke upravo uzorno delovale, kao tajnička, novinarska lekarska saobra? čajna i t. d. Svim ovim sekcijama izriče zahvalu na velikom zauzimanju i agil? nom radu.
Brat Momir Korunovič nadopunju? je razlaganja brata dr. Fuxa i predlaže, da se na odgovornost radi nesudelova? nja kod javnih vežba povuku i svi oni nastavnici gimnastike, koji su na pred? sletski dan školske omladine poveli daštvo na nogometne utakmiee umesto na sletište.
Sestra Dana Hičeva, podvlači, da se tekom sadašnje debate,'kao i opčenito u glavnom nedisciplina predbacuje vež? bačima, a nedisciplina pokazala se i u ostalim sokolskim redovima, naročito kod sokolskih društava, pa i kod samih sokolskih starešina, koji nisu hteli da primaju sletske pošiljke, pa su time u velike bacali Sletski odbor u .suvišne troškove, a s druge strane opet mno? go je trpela i sama organizacija sleta.
Brat tajnik upozoruje, da je u mnogo čemu otsutnost od vežbe skri? vila i velika izmorenost članstva. LJpo-zoruje, da je sa samim sleiom nastu? pio u našem narodu psihološki mome nat, koji sc mora izrabiti, da se za So? kolstvo u narodu povede jaka propa? ganda, koja bi očito imala velikoga uspeha, jer se u najširim redovima na? roda pojavljuje sve veči interes prema Sokolstvu. Sama propaganda imala bi se provesti na najširoj bazi i to baš sa strane samog Saveza. Na istu misao došao je i starešina Sokolske župe Ma? ribor, koji konkretno predlaže, kako bi se proveo i propagandistički rad medu omladinom.
U vezi sa sletom brat Dura Paun? kovič podnosi referat o ocllikovanjima, koja su podeljena pojedinim Sokolima izričitom pobudom ministra prosvete
O sanaciji sokolskih domova refe? riše brat Branko Živkovič, koji izve? štava da su ponovno pozvana sva dru? štva, da dadu preglednu sliku svoga celokupnog financijskog stanja, a na? pose sokolskih domova. Do sada od? govorilo je 97 društava, od kojih skoro
svako ima poveče dugovanje. Od so? kolskih domova niti jedan nije bez dugovanja, a celokupna cifra kreče se oko 14,000.000 dinara. U vezi sa sana? cijom domova Sokolska župa Ljubija? na stavila je svoj predlog i izradila jedan pravilnik glede osnutka sanacij? skog fonda za saniranje tih dugova. On je proučio ovaj pravilnik, ali sama sanacija u ovoj formi je nemoguča, i jedino se da rešiti u formi jednog zaj? ma.
Brat Dura Paunkovič iznosi svoj razgovor glede sanacije domova na me? rodavnom mestom, gde se je sporazu? ineo tako, da bi se sanacija dugovanja na domovima dala rešiti jedino amortizacionim zajmom kod Državne Hipotekarne Banke. Veli. da če Savez svim silama poraditi. da se ovaj zajam dobije ali društva če ga podizati sama direktno na svoje nekretnine.
Zaključuje se da se u duhu svega šte je izneseno upufi jedna predstavka Drž. Hipot. Banci, kako bi se ishodilo n jezi no rešenje po kome bi se doznalo, što sve banka traži glede procedure kod sklapanja zajma, čime bi bilo kas? nije lakše nabaviti od društava sve po? trebne podatke.
(Nastavek sednice 1. septembra.)
Brat dr. Riko Fux u vezi sa juče? rašnjom debatam o sanaciji sokolskih domova moli, da se kod sklapanja zaj? ma nastoji ishoditi heskamatni zajam ili barem zajam po najmžoj kamatnoj stopi, jer ostanu li dosadašnje kamatc, ta se društvoma ovim novim zajmom neče ništa pomoči.
Brat Dura Paunkovič potseča, da se danas u Požarevcu osvečuje Dom trg. omladine, u kome se ujedno na* lazi i Sokolski dom. Kako < i savezne uprave ovoj proslavi nitko nc može prisustvovati, to predlaže da sc odaša?
I j e brzojavni pozdrav. — Prima se.
O financijskom pitanju Saveza podnosi opširan izveštaj brat Branko Živkovič, a u vezi sa financijskim sta? njem kakovo je bilo kod likvidacije bivšeg Jugoslovenskog Sokolskog Sa? veza. Naročito podvlači, da je onakovo financijsko stanje, kakovo je dovršeno kod bivšega Saveza, započelo u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije. Opšte savezno financijsko stanje ni najmanje nc zadovoljava, jer su prihodi Saveza tolir.o mali, da je apsolutno nemoguče da Savez od toga može da živi i radi.
U vezi svoga referata upozorava i na banovinske potpore, koje se davaju župama u dosta nepravednim razmeri? ma a župe ih opet upotrebljavaju u razne svrhe, samo ne u one. koje su najhitnijc naravi. Naglašava sto^a, da jc od najpreče potrebe, da pravilnik o podeli banovinskih potpora što pre stupi na snagu.
Brat Gangl predlaže, da se na sve župe pošalje okružnica, kojom če ih se upozoriti, da se baš sada radi na bano? vinskim budžetima i da nastoje oko toga, kako bi potrebe župa ušle u ovc budžete, da se izbegne docnijim suviš? nim natezanjima. Župe treba naročito upozoriti, da se banovinske potpore ne mogu upotrebiti za pokriče redovi? tih troškova, več jedino za daljnje usa=
vršavanje i organizovanje, kao što je otvaranje kurseva za vaspitanje i ško? lovanje i za prosvetnu i administrativ? nu službu po župama.
Brat Stevo Kneževič navodi, da. mu je poznato da mnoga društva i župe traže da im se jednostavno dugovanja saveznog poreza otpišu. On je odlu? čno protiv toga, več ako je doista po? treba da se ima obzira sa pojedinim društvima ili 'župama, neka se ovaj otpis udesi tako, da se u knjigama provede kao dana pomoč župama ili društvima.
Nakcn konačne debate zaključuje se, da gospodarski odsek imade sve to da izradi i sprovede.
Referent brat dr. Dragič pod? nosi izveštaj o ozlednom fondu. Dne
30.	augusta o. g. iznosio je ovaj u svemu Din 38.552‘25 Ovome ima se još pribro jiti i kupone Ratne štete u višini od 7500 Din, tako da bi ova suma dosegla iznos od 46.052‘25 Din. U Ljubljani za kauciju kod tiska? re deponovano je 300 akcija Ratne šte? te u vrednosti od 127.800 Din, čime bi celokupna svota iznosila Din 173.852-25. Tekom gedine 1930. isplačeno je za ozlede Din 5659, tako da se ima raspo? loživih 168.193’25 Din. Odbivši ove akcije, onda faktična gotovina iznosi u blagajni 40.393 Din. Predlaže neke slučajeve prijavljenih nezgoda za po? delenje potpora, i to: 1. ^Marijana Pe? traka, Celje 1200 Din, Ratomira Popo? viča iz Čuprije 300 Din, porodici Mi? loša Vreče iz Trebinja 10.000 Din, Gli? ši Popoviču iz Vukovara 300 Din i Opštoj bolnici, Ljubljana 3000 Din. Ovaj se predlog prima u duhu i prema propisima pravilnika za ozledni fond.
O statističkom stanju Saveza uzi? ma reč brat Mihajlo Lukič. Iznosi sta? nje članstva po kartoteei Saveza za? ključno sa 30. avgusta o. g. prema žu? pama i to: Banja Luka broji 1460 član? stva, Beograd 1955, Bjelovar 874, Celje 2029, Cetinje 1269, Kragujevac 777, Kranj 1608, Ljubljana 4698, Maribor 2860, Mostar 3065, Niš 373, Novi Sad 2377, Novo mseto 1555, Sušak?Rijeka 1802, Osijek 3138, Sarajevo 2041, Skop? ljc 1390, Split 2786, Šibenik?Zadar 1646, Tuzla 1883, Užice 644, Veliki Beč? kerek 1759, Zagreb 1589. Prema torne ukupni broj članstva iznosi 43.5t8. Ovcme broju ima se još dodati broj sckclskog naraštaja u višini od 16.008 te broj sokolske depe 17.464. Prema to? me celokupan broj pripadnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije iznosi 77.050, dok jc prošle godine savezna kartoteka iskazivala 67.035 pripadnika. Ukazuje se dakle porast od 10.015 lica Konkretno predlaže, da sc sadanja sta? tistika donekle nadopuni i proširi i to tako, da se u statistiku unesu i funk? cije svakoga pojedinoga člana.
Nakon debate zaključuje se, da se čitavo ovo pitanje dobro prouči i da brat pročelnik, kad ono dozrije, iznese pred izvršni odbor u konkretnoj formi.
Brat dr. Fux kao referent o na? ertu zakona o telesnom vaspitanju ve? li, da je osnovu ovog zakona izradio PO uzoru rumunskog zakona, a da i Čehcslovačka sprema sada sličan za? kon. Ne veli, da je ovaj načrt zakona potpun pa zato i nc insistira na torne, da se on u celosti prihvati, več više konkretno predlaže, da se načrt zakona preudesi tako, da bi on u pravo vreme važio samo za školsku omladinu i ona lica, koja su u vojsei.
Brat dr. Pavlas predlaže, da se osnova zakona podnese načelništvu Saveza, da ono da o tome svoje miš?
1 j en je i rrčini eventualne opaske, a da ju onda nadopuni organizacioni odsek, koji če to podneti izvršnom odboru na pri h vat. Predlog brata dr. Pavlasa pri? ma se.
O sokolskoj štampi iznosi opširar izveštaj brat dr. Riko Fux.
Zaključuje se, da gospodarski od? sek prouči ovaj izveštaj i o njemu po? nese svoje konkretne predloge.
O Jugoslovenskoj Sokolskoj Mati? ci uzima reč brat dr. Riko bux, koji očrtava svrhu i rad ove ustanove. Upo? zorava, da je Matica htela ove godine da izda stanoviti broj knjiga, kako je to ona objavila naročitoin svojom okružnicom, ali je odaziv bio toliko slab, da se je za ovu godinu moralo odustati od izdavanja. Izdače se samo kalendari.
Brat dr. Riko Fux referiše o pro? slavi 100?godišnjice rodenja dr. Miro? slava Tvrša i organizaciji našeg pola? ska na svesokolski slet u Pragu godine 1932. Konkretno predlaže, da prosvetni odbor Saveza izracH program Tyrševe proslave, i sto se tiče sleta, da gospo? darski odsek izradi upute za štednju i to najbolje po uzoru župe Mostar. — Ovi se . predloži primaju.
Nakon toga prelazi se na eventu? alne predloge.
Brat dr. Fux predlaže, da bi se go? dine 1931. priredio pokrajinski slet svih župa u Dravskoj banovini. O ovome predlogu treba ponajpre saslušati miš? lenje saveznog načelništva.
Brat Gangl predlaže, da se za pe? ta!: 5. septembra, kada če u Beogradu biti na okupu radi proslave predaje novih zastava pukovima svi starešine župa, održi u 6 sati popodne zbor svih župskih starešina, a sa dnevnim redom: izveštaj o stanju u župi. Prima sc.
Brat dr. Fux predlaže: 1. da se nove članove u sokolska društva pri* ma samo pokusno na 6 meseci, a u to vreme ima svaki ovakav član pokus* nik, da svrši idejnu školu, za koju na* crt ima izraditi prosvetni odsek Save* za. 2. Neka prosvetni odbor Saveza iz* radi načrt za idejne škole za prednja* ke. — Oba se predloga primaju.
Brat Paunkovič upozoruje, da su Sokoli sada primili odlikovanja. Dosa* da je hio običaj, da se odličja na so*, kolskoj odori ne nose, pa bi trebalo da se i sada o tome donese zaključak, ko ji bi važio za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije. Nakon debate zaključuje se, da se odličja na sokolskoj odori ne* maju nositi.
Brat Gangl kaže, da za izradbu sokolskih zastava i dalje važe odredbe, koje su postojale u bivšem Jugosloven* skom Sokolskom Savezu i to: zastava ima da bude velika 1 kv. met., jedna struna pretstavlja državnu trobojku, a druga strana jeste posve crvene boje sa pticom sokolom u letu. Ornamenti* ka na zastavama ima da bude u stilu onog narodnog veza, koji je uobičajen u kraju, gde se nalazi sokolsko društvo. Načrte za sokolske zastave može se dobiti u Ljubljani kod brata Bože Ra* čića, Turjaški trg 4. Svaki načrt, po* pračen sa tekstom, mora se predložiti Savezu na odobrenje.
Svim bratskim župama i društvima!
U smislu člana 9. statuta o organi* zaciji i poslovanju Sokola kraljevine Jugoslavije, dužnost je celokupnog članstva i naraštaja, da se medusobno pozdravlja sa »Zdravo!«, da se nazivlje medusobno »brate«, odnosno »sestro« i da sie oslovljava sa »ti« (brača i sestre u koliko to dopuštaju njihovi medusob* ni društveni odnošaji).
Opaža se usprkos tome dnevno, naročito sa strane mladega članstva, da se ne drži ovih odredaba. Brat ide pored brata kao stranac iako nose je* dan i drugi sokolsku značku.
Ovakovo preziranje propisa znak je nevaspitanja i nedostatka sokolske svesti, što u sokolskim redovima ne sme da bude i što se mora energično ukloniti.
Pozivamo zato sve funkcionere u župama i društvima, koji se staraju za fizičko i moralno vaspitanje svih pri* padnika naše organizacije, da u tom pogledu učine sve, da se ovaj naš ne* dostatak ukloni.
U smislu člana 10, istoga statuta mora nositi svatko sa sobom svoju člansku ligitimaciju. Legitimirajte sva* koga, koji krši član 9. statuta, i prija* vite ga njegcvom društvu, koje mora protiv njega disciplinski postupati.
Savez SKJ.
RAZNE VESTI
ČEHOSLOVAČKE SOKOLICE NA HI. ŽENSKIM SVETSKIM IGRAMA U PRAGU.
U poslednje vreme opažaju se u čehoslovačkom Sokolstvu tesnije veze sa sportskim organizacijama, a cilj je tome, da bi ove institucije zajednički radile na telesno*uzgojnom polju. U tom cilju zaključilo i zajednički nastu* pati na internacionalnim priredbama. Kao prvi plod ove medusobne sarad* nje vidimo učestvovanje Sokolica na ffl. ženskim svetskim igrama, koje su se ovih dana održaje u Pragu. Ovim igrama učestvovali su pored Čehoslo* vaka i Jugoslovena, skoro svi evropski narodi.
Dne 6. o. m. posetili su svi ovi gosti Tvršev dom, gde ih je pozdravio zam. staroste ČOS br. Mašek i članica načelništva sestra Boučkova. Gosti su pregledali Tyršev dom, a zatim prisu* stvovali akademiji na kojoj su bili upo* znati sa sokolskim sistemom i meto* dom u pogledu ženske telovežbe. Na* stupi pojedinih odelenja budili su naj* veču pažnju i pohvalu svih prisutnih. Osobito se svima svideo nastup vrste članica, koja je bila nastupila na sletu »Junaka« u Sofiji, sa divnom ritmičkom kompozicijom »Četveroboj«.
U subotu, dne 7. o. m., učestvovalo je u svečanoj povorci 2000 sokolskih naraštajka, koje su zatim na stadionu oduševile publiku izvedbom prostih vežaba, a koje su bile izvadane i na svesokolskom sletu u Beogradu.
U nedelju popodne, 8. o. m. nastu* pilo je na stadionu 960 Sokolica, koje su također krasno izvele beogradske vežbe. Njihov impozantan nastup iza* zvao je opšte divljenje i buru odušev* i j cnj a.
Takoder i na takmičenjima (ha* ;ena, laka atletika itd.) učestvovale su najbolje članice i naraštajke sa lepim uspesima.
Ovo je prvi put da Sokolstvo uče* stvuje na sportskim priredbama. Ovaj korak ČOS je od velike važnosti, jer se na taj način upoznaje celi svet sa sokolskim sistemom i njegovim uzgoj* nim metodama.
BUGARSKI TELOVEŽBAČKI SAVEZ »JUNAK«.
Savez bugarskih telovežbačkih dru* stava »Junak« broji 37.822 pripadnika sa 154 društva koja su razdeljena na
7 oblasti i to u Balkansku (17 društa* va), Dunavsku (14 dr.), Vidinsku (22 dr.), Sofijsku (38 dr.), Trakijsku (25 dr.), Trnovsku (25 dr.) i Crnomorsku (13 dr.). Po zanimanju ima 10'2% uči* telja, 3’1% lekara, 8% oficira, 21% či* novnika, 3-2% advokata, 17% trgovaca, 18% službenika i 19‘5% raznih profe* sijonista. U celom savezu je 11 vežbao* nica i 3 letna vežbališta. Savezni pro* račun iznosi 1,600.000 leva. Časopis »Zdrave i sila« štampa se mesečno u 5000 primeraka, a prednjački mesečnik »Glavatar« u 1500 primeraka. Savez ima u Sofiji i svoj savezni dom, kog mu je darovao Konstantin Panajov.
Br. 1994/30.
Pretsednik italijanskog telovežs hačkog Saveza, Pretsednik italijanske vlade imenovao je za pretsednika itali* janskog telovežbačkog saveza koman* danta Alberta Burianija iz Bologne.
X. međunai'odna olimpijada odr* 4ače se od 30. jula do 14. augusta 1932. godine u Los Angelesu u Kaliforniji. Taj datum utvrden je na kongresu medunarodnog olimpijskog odbora, koji je zasedavao od 25. do 30. maja o. g. u Berlinu. Na kongresu bilo je zastupanih 45 narodnosti. Zastupnici Čehoslovaka izjavili su se za princip čistog amaterstva u športu.
Socijalistička telovežbačka inter* nacijonala imala je sednicu svog glav* nog odbora 3. jula o. g. u Draždanima. Medu ostalim referiralo se je i o II. medunarodnoj radničkoj olimpijadi, koja če da bude 1931. god. u Beču i za koju su sve pripreme več u punom toku. Istovremeno biče u Beču i III. medunarodni kongres soeijalističke radničke internacijonale. Sedišče soci* jalističke telovežbačke internacijonale je sada Prag. Tajnik je Rud Silaba, tajnik DTJ i pretsednik centrale so* cijalističkih telovežbaekih organizacija u ČSR.
Sudstvo u ČSR, U čehoslovačkoj republici ima svega 2178 sudaca, od kojih je 1411 Čehoslovaka, 497 Nema* ca, 95 Madžara, 49 Rusa i 26 Židova. Kod vrhovnog suda u Brnu, koji je za celu republiku, od 60 sudaca su 42 Čehoslovaka, 12 Nemaca 5 Madžara i jedan Rus. Svih sudskih činovnika je u ČSR 2793; od toga 1907 Čehoslo* vaka, 697 Nemaca, 103 Madžara, 60 Rusa i 26 Židova.
Milijoneri u ČSR. U ČSR je 302 milijonera, od kojih iznosi svakome godišnji prihod preko milijun Kč,
KNJIđE I LSST0VI
»SOKOLICE«.
Primili smo poslednji dvobroj (7. i 8.) »Sokolice«, mesečnika za sokolski odgoj žena, kojega izdava i ureduje s, O. Taborska u Pragu. LT članku »Ne* koliko uspomena na sokolsku posetu Jugoslaviji 1930.« br. ing. Jindr Prokš veoma lepo opisuje svoje utiske sa sle* ta u Beogradu i utiske, koje je odneo iz raznih jugoslovcnskih krajeva, naro* čito Užica i Bleda. Sestra Božena fti* ehova piše o četrnaestdnevnom letova*' nju žena ČOS na senjskom ostrvu, s. L. St. Rabasova produžava svoj lepi sa* stavak »Iz mojih najdražih uspomena«. Sledi još nekoliko matijih članaka i kratke vesti. Medu ilustracijama do* nosi nekoliko uspelih snimaka sa beo*
gradskog svesokolskog sleta i sliku načelnica sviju četiriju slovenskih so* kolskih saveza.
*
»LE GYMNAST LUXEMBOUR* GEOIS«.
Zvanični organ luksemburških gim* nasta donosi u svom poslednjem tro* broju (julij, august i septembar) izve* štaj o tnedunat odnim telovežbačkim utakmicama u Luksemburgu i veoma lep članak o pok. br. Ant. Maleju, knji je napisao na nemačkoin jeziku g. P Heutges.
*
»JUGOSLOVEN« (THE JUGO* SLAV).
Ovaj američki mesečnik iz San Pedra, Los Angeles, u svom 8. broju, medu ostalim člancima, pod naslovom »Jugoslo venska misao pobeduje« do* nosi i poslednju deklaraciju jugoslo*
venske vlade. Br. prof. Strahinja M. Damjanovič piše o osnovnim zadatcima u Sokolstvu. Jedan članak posvečen je katastrofi »Karadorda«. Iz »Sokolskog Glasnika« prenosi ponešto skračen čla* nak br. Ivanka Bendiša »Sečanja iz prošlosti«.
GRGA BOGIČ: »VALOVI«.
Brat Grga Bogič izdao je knjižicu svojih pesama, medu kojima je ot* štampana i »Sokolska himna«, koja je bila od bivšeg Jugoslovenskog Sokol* skog Saveza nagradena. Zbirka razde* ljena je u tri dela: »Iz krvavog vihora«, »Valovi« i »Rad«. Mnogo pesama bilo je več objavljeno u raznim revijama i to u »Neimaru«, »Književnom Jugu«, »Letopisu Matice Srpske« i. dr. Knjiga se poručuje na adresu: dr. Grga Bogič, upravnik banovinske bolnice u Jaša Tomiču, Dunavska banovina.
АААЛАААААЛААЛЛЛЛЛАААА
Preporučamo braći i sestrama, koji pose-ćuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavanu Medulic“. Čitajte naš
oglas.
wyvyyyyvvyvvvyvyvvw
NATJEČAJ na mesto strojara.
Opčinska Uprava u Novalji ovim raspisuje natječaj na mjesto strojara za opčinski vodovod.
Redovito biljegovane molbe prima* ju se do 1. oktobra ove godine kojim treba priložiti: domovni list, krstni list, svjedočbu ponašanja, dokaz o dosada* njoj službi. Mjesečna plata Din 1000"—.
Prednost imaju prednjači ili dobri vežbači Sokolskog društva.
Opčinska Uprava Novalja, dne 3. septembra 1930. Načelnik: Ivan Dabo s. r. Prisednik: J. Šonje s. r.
U M
ZUPA KARLOVAC
SOKOLSKO DRUŠTVO LASINJA. ! na večer bakljadu po mestu.
Dana 6. ov. mj. proslavilo je naše društvo u Lasinji rodendan Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, starešine So* kola kraljevine Jugoslavije na veoma svečan način. Toga dana priredilo je društvo svoju svečanu akademiju, a
Drugoga dana, t. j. 7. ov. m. naše društvo, pod vodstvom vrednog brata načelnika Vjekoslava Žiljaka, učitelja, osnovalo je novu sokolsku četu u selu Des. Štefanki, u koju se je odmah upi* salo preko 40 članova.
ZUPA LJUBLJANA
PREDNJAČKI TEČAJ
U ponedeljak 15. o. m. počeo je u prostorijama Ljubljanskog Sokola 14dnevni prednjački tečaj, koji vodi župski načelnik br. Lojze Vrhovec. Tečaju učestvuje 62 slušača, od kojih 23 sestre. Zastupana su skoro sva So* kolska društva ljubljanske župe, a je* dan brat je iz Požarevca. Predavanja su dnevno od 8 do 12 i »d 14 do 19
sati. Preda vaju poznati sokolski rade* nici i to brača: dr. Viktor Murnik, ing. Lado Bevc, dr. Fran Kandare, Lojze Vrhovec, Vladimir Šuklje, Stane Ter* ček, Lavrenčič, dr. Franta Mis, dr. Se* liškar i. dr.
Otvorenju tečaja u ime župe pri* sustvovao je župski starosta br. dr. J. Pippenbacher, koji je tečajnicima odr* žao lep pozdravni govor i br. V. Švajgar.
ZUPA MARIBOR
IZ MURSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA.
Polletna bilanca tehn. iin prosv. dela.
(Konec.)
Gospodar brat Lukašič skrbi z br. blagajnikom Ogrinom za finaneielno stanje in z njima vsi neimenovani v odsekih ter društveni upravi s staroste br. dr. Stanjkom na čelu za dobre so koške misli. Pridno pomagajo tud' okoliškim društvom, saj je Ljutomer ski Sokol matica Križevcev, Veržeja in Sv. Jurija. Predavanj je bi 'o 140 6 društvenih predstav ter 6 kino.
2. Gornja Radgona je dvig* n-ila sokolski prapor leta 1919. ter p«.-stala kmalu važna sokolska trdnjava na avstrijski meji. Že v letu 1923.^ je vzrastel sokolski dom,, prvi v okrožju ki pa je bil žal na slabi financielni podlagi ter kasneje prešel v privatno last Tako danes clrušto telovadi v privatnem prostoru. Vpisanih je 144, od ka* terih je 20 telovadcev, 17 telovadk 22 moške in 17 ženske dece ter 40 netelo; vadečih. Tehnično delo jc skromno ker ni predn jako v. Vodili so br. Sta* novšek, br. Lorber m s. načelnica Pre; logova, br. Potočnik moške in s. načel* nica Pre’ogova ženske oddelke. Pridno hodijo na zlete in tudi v Beogradu so bili v častnem številu. IProsvetno dJo ustreza pod prosvetarjem br. Iven* škom, Predavanj je bilo le 2, v drugače 17 vrst prireditev prosvetno zabavne* ga programa. Društvu načeluje dolgo letni starosta br. Karel Mavrič
3. Murska Sobota jc po šte= vilu članstva in uspehih drugo društvo v okrožju, osnovano leta 1920, v me; tropoii naše širne Slovenske Krajine Ob lOletnici svojega dela je letos 1. junija društvo na slovesen način otvo rilo tretji sokolski 'hram ob priliki del žup. zleta M. S. Župe iz mur*kcgfv in diavikega okrožja, ki postaja žarišče sokolske in jugoslovenske misli za vse Prekmurje. V telovadnici je 32 članov 12 članic, 25 moškega ’n^43 ženskega naraščaja, 62 moške in 4 2ženske dec? 12. star, članov in preko 150 izven te lovadnice, skupaj 312 pripadnikov Pod spretnim vodstvom br. načelnika in župnega podnaeelnika Cirili Hočevarja ter prednjaškega zbora je v te-, lovadnem oziru lep napredek. Zadove^ ljivo je tudi prosvetno .stanje pod pro* svetarstvom br. L. Vagaja. Po meseč: nem izveštaju do aprila je bilo 2, predavanj in 9 prosvetnih zabav. Zadovoljivi pa so uspehi dram. odseka (3 predstav) ter izvrstnega orkestra iti pevskega zbora. Mnogo so pripomogli društvu poleg številnih delavcev brat Anton Koder in sedanji starosta br. dr. Farkaš ter župan br. Вепхо.
4. V Križevcih p i< i L juto m e r u je bil ustanovljen Sokol kot odsek Ljutomera leta 1920. Razvoj in gibanje društva je vibriralo s prihaja* jočimi In odhajajočimi sokolskimi de: lavci — uradniki. V splošnem pa se je
držalo na primerni višini in se od leta 1927. posebno lepo razvijalo. Tako, da je ob lOletnici svojega obstoja le* tos 9. junija na javnem nastopu poka* zalo, da jc zdrava veja našega mogoč* nega SKJ. Vse društveno delo je za* prto v ozko gostilniško sobo, ki je veli* ka ovira hitremu razmahu. Ima 25 čla* nov, 9 članic, 10 moškega naraščaja, 11 moške in 11 ženske dece, poleg 30 izven telovadnice, skupaj 90 pripadni* kov. Tehnično je društvo pozitivno, kar vrši v redu prednjaški zbor. Mar* ljivo hodijo na zlete, pa tudi v Beo* gradu so bili. Prosvetne prilike so dobre, za kar se mnogo trudi br. prosvc* tar Borko Franc. Doslej je bilo 136 pr e* davanj in 10 prosv. zab. prireditev. Po* hvalno je udejstvovanje tukajšnjega učiteljstva v društvu, ki ga vodi staro* sta br. Španger Vekoslav'.
5. Dolnja Lendava je dobila svoje sokolsko društvo leta 1920. Jc to važna točka na madžarski meji, zato je potrebno mnogo več pažnje od me* rodajnili sokolskih faktorjev! Pridno sodeluje učiteljstvo s svojim upravite* ijem br. starosto L. Peternelom, agil* nim nacionalnim delavcem v Prekmur* ju. Žal nimajo prostora, ne vaditeljev-. Telovadi 12 članov, 3 članice, 54 moške in 10 ženske dece, preko 50 ostalih, skupaj 125 vpisanega članstva. V je* seni bo proslava lOletnice društva. Vodi br. načelnik Albert Miklavčič. Prosveta se boljša. Marljivo vrši to delo br. prosvetar Simon Dobernik. Predavanj ni bilo, pač pa 2 dramatični predstavi.
6. V Beltincih so začeli s So* kolom leta 1925. Razvijal se je dobro. Pridno dela v privatni dvorani. Danes šteje 15 članov, 9 članic, 5 moškega na* raščaja, 20 moške in 12 ženske dece, okrog 30 ostalih, skupaj ICO članstva. Tudi tu ni moških vaditeljev, a so zato prav pridne sestre: načelnica s, Ivanka Skeletova in s. prosvetarica (edina v Mar. S. Župi!) Stefanka Prešernova. 25. maja so priredili uspelo telovadno prosvetno akademijo, mnogo pomaga* jo okoliškim društvom in so bili tudi v Beogradu, Javljenih je 32 predavanj in 8 zabavnih prireditev. Upravo vodi društveni starosta br. Stanko Medve* šček.
7. Pri Sv. Juriju ob Š č a v * nici je bilo osnovano sokolsko dru* štvo leta 1928. kot odsek ljutomerske* ga Sokola. Že ob rojstvu je imel, mno* go ovir pri lokalnih činiteljih v cerkvi in šoli, vendar je danes iznad tega oproščen in jc na pohodu. Posebno mnogo je pripomogel k lepim uspehom učitelj načelnik br. Janko Belec In so» pomagač br. prosvetar Drago Korošak V skromno urejeni posojilniški d v o* rani vadi redno 21 članov, 9 članic, 7 ženskega naraščaja, 17 moške in 11 ženske dece ter 50 ostalih, skupaj 117 sokolske družine, vsi iz kmetskih vrst. S skrbno pripravljeno telovadbo pro*
svetno akademijo je 18. maja t. 1. po* kazalo, da je v dobri formi. Predavanj je bilo 30, 15 prosvetnih zabavnih pri* reditev in 3 dramatske predstave. Društvo sodeluje skupaj z društvom Kmetskih fantov in deklet na akademi* jah, pri dramatskem, pevskem in tam* buraškem odseku. Sodelujejo tudi radi pri nastopih in so bili tudi v Beogradu. Starosta je dober gospodar br. Ivan Kreft.
8. Veržej, osnovan leta 1928. kot ljutomerski odsek, se od začetka primerno razvija. Društvo ima privat; no telovadnico in šteje 16 članov, 6 članic, 16 moške dece poleg 57 osta* lih, skupaj 95 članstva v sokolskih vr* stah. Primanjkuje moških in posebno ženskih prednjakov. Vendar je telo* vadba na zdravi podlagi. Načelnik je br. Feliks Hedžet. Boljše je prosvetno delo pod prosvetarjem br. Topolovcem Rajmundom. Sicer je bilo le 5 preda* vanj in 6 prosvetnih zabavnih prireditev, a 3 dramatske perdstave. Pridno delajo z bralnim društvom na odru in glasbenih odsekih. Starosta je br. Jak. Senčar.
9. V Šalovcih je bilo ustanov* ljeno sokolsko društvo leta 1929. v je> seni s pomočjo bratskega sokolskega društva Murska Sobota, Društvo ima sedaj le 3 telovadce, 6 moškega na,-a* ščaja, 40 moške in 10 ženske dece ter preko 60 članstva, skupaj do 115 vpi* sanih, kar je vesel pojav, posebno ker je društvo v začetku in na madžarski meji. Zaradi sezonskega dela je odšle 16 telovadcev v Bačko, zato je telo-vadba zaostala. Enako je prosvetnimi prilikami. Oživelo pa bo v jeseni s pri* hodom sezonskih bratov. Vse sokolsko delo vodi sedaj br. podnačelnik Go* milšek Ignacij, prosvetarstvo pa br. Štefančec Rudolf. Do sedaj je bilo 18 predavanj in 5 zabavnih prosvetnih prireditev.
S tem sem pregledal podrobno tehnično in prosvetno delo v Mur; skem sokolskem okrožju v polletu 1930. Vse okrožje ima danes 1387 vpi sanih pripadnikov Sokolstva. Skupaj jc bilo prirejenih 390 predavanj, 17 dram* skih predstav in 76 prosvetnih za* bavnih programov. Želim, da se dele nadaljuje v znamenju Tyrševih besed: Večno gibanje — večno nezadovolj* stvo! In s tem geslom naprej!
Zdravo!
»
-ar.
SOKOLSKO DRUŠTVO OPLOT* NICA,
Dne 17. avgusta je sicer mirna Oplotnica, ležeča v idiličnem kotičku pod zelenimi bregovi južnega Pohoria nenadoma oživela. Tamošnje Sokol* sko društvo jc z javnim nastopom po* lagalo račun o svojem delovanju v pretečenem letu. Tozadevna bilanca je izpadla jako ugodno. Na telovadišču so. se udejstvovali prav vsi oddelki, nekateri pomnoženi z brati iz sosed* njih Slov. Konjic in Slov. Bistrice. Ve* ščak, ki je prišel morda s presodki v malo Oplotnico, si jc moral v svoji duši priznati, da je bil nastop razme* roma zelo dober. Sc jc pač, kakor pov* sod drugod, tudi tu izražalo neogrlji* vo dejstvo, da je društvo dobro in da izpolnjuje v polni meri svojo sokolsko dolžnost, ako mu načeluje nekaj pra* vih mož, inteligentnih in delavnih, kr znajo s svojim vzgledom in svojimi lastnostmi privabiti v sokolsko druži* no množico. Mirno se v tem slučaju lahko govori o n nožiči; saj je štela nastopajoča sokolska družina preko 100 oseb pod vodstvom lepega števila jako spretnih prednjakov. Proste vaje Vioškega in ženskega članstva, nara* šeaja in dece so jvičale o trdem in dol* gotrajnem delu v telovadnici in' na let* nem telovadišču. Zelo so ugajale mar* sikdaj res vrhunske vaje na drogu in bradlji, a istočasno so napravile naj* boljši vtis vaje članic konjiškega dru* štva na dveh bradljah, ki so se pri* jetno odražale po svoji enostavnosti, časovno in v telovadnem zmislit pre* cizni izvedbi in kaj ljubki zunanjosti. Celoten utis nastopa je do neke mere kvarila rahla nepopolnost v skladno* sti izvedbe prostih vaj in v kritju sko* ro pri vseh oddelkih napaka, ki jo sre* čujemo s prav neznatnimi izjemami skoro pri vSch javnih nastopili.
Posrečeno prireditev je zaključil jako bogat srečolov, ki jc vrgel mla> deniu ambicijoznemu društvu z vstopnino vred zopet nekaj sredstev, s ka* terimi mu bo mogoče bolje in lepše opremiti za oplotniške razmere že itak udobno in prostorno telovadnico. Ma* riborska sokolska godba je prav prid* no igrala in pokazala lep napredek. Animirana zabava je trajala ob najlep« šem vremenu v pozne večerne ure. Adilnemu društvu mnogo uspehov tu di v bodočnosti.	A.	S.
ŽUPA MOSTAR
SOKOLSKO DRUŠTVO GACKO.
Svečana predaja Kraljevog pobedničkog venca sokolskim četama gatačkog i ns* vesinjskog sreza.
28. augusta o. g. predao jc izasla* nik Nj. V. Kralja na veoma svečan na* čin pobednički lovor*venac sokolskim četama sreza gatačkoga, koji je na utakmicama ove godine pripao četi iz Nadiniča. Toga dana skupile su se u
Gacku sve čete sreza gatačkoga. Uku* pan broj članova iznosio je oko 400, a od toga 200 konjanika, Bilo je pri* sutno i 50 dobrovoljaca i 10 starih ustaša iz ustanka god. 1875. Od župe došli su na tu svečanost starešina br. Čedt) Milič, zamenik br. Dr. Pero Man* dič, prosvetar br. Dr. Mile Dokič i na* čelnik br. Pero Čolič. Prisustvovala je i sokolska muzika iz Nevesinja te ogromna mast naroda.
Pošto je svečano dočekan Kraljev izaslanik, pukovnik g. Savkovič, koga je pozdravio br. Dr. Novak Lojovič, krenula je impozantna povorka kroz Gaeko. Kraljev izaslanik i delegati žu* pe prisustvovali su svečanom blag oda* renju u pravoslavno j erkvi i dovi u gatačkoj džamiji. Pred pravoslavnom erkvom, na naročitoj tribini, razvijene su zastave sokolskih četa i predane četnim barjaktarima. Pri predaji zasta* va četama održao je govor starešina gatačkog Sokolskog društva br. Lazo Jeftanovič.
Nakon toga je u gradskom parku, na naročito podignutoj i iskičenoj tri* bini, pred postrojenim četama i osta* Hm sokolskim kategorijama, pred če* tom vojnika, dobrovoljcima, ustašama i sakupljenim narodom, Kraljev izasla* nik, g. Savkovič, uz divan patriotski govor predao pobednički venac — Kra* Ijev dar — sokolskoj četi iz Nadiniča, kao pobednici na ovogodišnjim utak* micama. Kraljevom izaslaniku odgovo* rio je starešina čete Nadiniči br. Velj* ko Višnjevac.
Iza toga su zastave osveštene te obavljen svečani akt kumovanja zasta* vama i zakucivanje klinaca. Ispred ku* mova izgovorio je svečanu zakletvu br. Simo Slijepčevič. Iza njega govorio je starešina mostarske župe br. Čedo Mi* lič. Nakon br. Čede predao je prosve* tar župe br. Dr. Mile Dokič četi po* bednici i ostalim četama i pojedincima pobedničke diplome našeg Saveza uz prikladan govor o značaju viteških so* kolskih utakmica.
Time je ova značajna svečanost završena, a nakon toga prireden je svi* ma učesnicima ručak u čast Kraljevog izaslanika. Na ručku je najpre nazdra* vio Nj. V. Kralju i Prestolonasledniku Petru kao sokolskom starešini br. Dr. Pero Mandič, a iza toga su se redale zdravice dobrovoljaca*Sokola, Zahvalio je svima učesnicima br. Risto Grdjič, a na koncu je Kraljev izaslanik, pukov* nik g. Savkovič, održao jedan odušev* ljen i značajan govor u kome je ocrtao visoku ličnost Nj. V. Kralja kao voj* nika i državnika. Istaknuo je viteške i patriotske osobine naroda gatačkog sreza te obečao punu pomoč naše voj« ske Sokolima ovoga kraja.
Čitava ova svečanost obavljena je u jednom nepomučenom redu i raspo*
loženju.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO NEVESINJE.
Na 7. septembra o. g. obavljena je u Nevesinju svečana predaja Kralje* vog pobedničkog venca sokolskim če* tama sreza nevesinjskog, koji je na utakmicama ove godine pripao četi iz Graboviee, a koji je kroz zadnje dve godine držala kao pobednica četa iz Udrežnja.
Za ovu svečanost sakupile su se u Nevesinju sve sokolske čete sreza nevesinjskog, njih 14 na broju, sve pod svojim četnim zastavama. Sveča* nosti je prisustvovalo 20 dobrovoljaca i 14 starih ustaša. Od župske uprave došli su iz Mostara zamenik starešine župe br. Dr. Pero Mandič i statističar župe br. Milivoj Jelačič.
Pred spomenikom Slobode postro* jene čete i u velikom broju sakupljeni narod dočekali su uz oduševljeno kli= canje Kraljevog izaslanika, pukovnika g. Langerholca. Kraljev izaslanik je sa pretstavnicima Sokola prisustvovao svečanim blagodarenjima u pravoslav* noj i katoličkoj crkvi ter džamiji, a na* kon toga su svi učesnici ove svečanosti u ogromnoj povorci krenuli na poljanu zv. Pahljevku, gde je podignuta naro* čita tribina, sa koje je starešina neve* sinjskog Sokolskog društva, br. Vese* lin Kosorič, načelnik sreza nevesinj* skog, srdačnim rečima pozdravio Kra* ljevog izaslanika, te izrazio duboku ljubav, odanost i zahvalnost čitavog na* roda sreza nevesinjskog prema Nj. V. Kralju. Na pozdrav br. Kosorića odgo* vorio je Kraljev izaslanik, pukovnik g Langerholc, govorom u kome je istak* nuo veliko intevesovanje Nj. V. Kralja za rad i napredak hercegovačkih sokol* skih četa te čitavog našeg naroda. Iza toga je Kraljev izaslanik predao po* bednički lovor*venac — dar Kraljev — sokolskoj četi Grabovica, koja je na »TOgodišnjim utakmicama odnela po* , u- Kraljevom izaslaniku zahvalio je biranim recima starešina sokolske čete iz Graboviee br. Gojko Golijanin, a nakon toga je pretstavnik župe br. Dr. Pero iMandie uz; prigodan govor predao četama i pojedincima pobedničke di* plome sa ovogodišnjih utakmica Iza toga je obavljeno osvečenje zastava i kumovanje zastavama uz zakucivanje klinaca. Sa svečanosti je poslan po* zdravni brzojav N j. V. Kralju i upravi sokolskog Saveza u Beograd, a nakon toga je krenula svečana povorka kroz čitavo Nevesinje, na kojoj je sakup* Ijeni narod oduševljeno klicao Kralju i Kraljevom Domu. Time je završena ova lepa svečanost naših sokolskih če«
ta, na kojoj je ponovo došao do izra* žaja ogromni uspeh sokolskog pokreta na selu.
SOKOLSKO DRUŠTVO IMOTSKI.
Proslava rodendana PrestolonasLedni* ka Petra i predaje novih zastava puko*
vima naše vojske u Imotskom.
Sokolsko društvo u Imotskom pro* slavilo je 6. i 7. septembra o. g. na veoma svečan način rodendan Nj. Vis Prestolonaslednika Petra i istorijski čin predaje novih zastava pukovima naše voj.ske.
Na 6. o. m. održano je svečano blagodarenje u katoličkoj crkvi, a na* kon toga pošla je kroz grad svečana povorka sa sokolskom muzikom na čelu. U 7 sati na večer priredena je bakljada, a u 8 .sati na večer akade* mija, Na akademiji je održao prigod* no slovo br. Dr. Janko Rako.
Na 7. o. m. ujutro održan je na katoličkom grobi ju u prisustvu svih društvenih kategorija i mnogobrojnog gradanstva parastos preminuloj brači i sestrama Sokolskog društva Imotski, te je tom prilikom položen venac na grob istaknutog sokolskog radnika i bivšeg načelnika pok. brata Dr. Nikice Jerkoviča.
Istoga dana posle podne krenula je veličanstvena povorka na čelu sa so* kolskom muzikom na vežbalište, gde je održana izvanredno uspela javna vežba. Na podignutoj tribini bio je okupljen upravni odbor Sokolskog dru* štva Imotski sa starešinom Petrom Dojmijem te potstarešinom br. Lukom Milinovičem. zatim delegati uprave mo* starske .sokolske župe i to prosvetar župe br. Dr. Mile Dokič i načelnik žu* pe br. Pero Golič.
Prosvetar mostarske sokolske župe br. Dr. Mile Dokič je nakon pozdrava starešine br. Dojmija održao prisutni* ma govor u kome je istaknuo značaj svečanosti.
Iza prosvetara govorio je br. An* tun Bartulovič.
Nakon toga su održane uspele vežbe svih društvenih kategorija, a ra* ročito oduševljenje izazvala je vežba čete Sokola*vojnika 32. pješ. puka iz Nevesinja. Vojska je najpre izvela proste vežbe sa puškama, a zatim ne* koliko veoma uspelih .skupina. Četu vojske je predvodio i sastavio i naučio vojnike proste vežbe i skupine br. Mišo Paranos, poznati sokolski radnik iz Metkoviča.
Na večer istoga dana priredena je
druga akademija te koncerat sokolske muzike.
Na ovim svečanostima br. Sokol* skog društva Imotskog učestvovali su kao gosti preko 100 članova i članica Sokolskog društva Makarske sa mu* zikom.
Ova vanredno uspela proslava br društva Imotski jasan je dokaz velike životne sposobnosti i napredovanja ovog društva kao i predanog i požrt* vovnog sokolskog rada njegovih funk* cijonera, medu kojima se ističu agilna brača Dobromir, Živko i Dr. Janko Rako.
Ova proslava je osim toga poka* zala, .sa kolikim simpatijama i odušev* ljenjem primljena je i pozdravljena naša vojska u ovome kraju, gde nema voj nog garnizona, pa bi bilo od velike koristi da Ministarstvo vojske i u bu* duče dozvoljava ovakve složne i zajed* ničke nastupe Sokola i vojnika.
SOKOLSKO DRUŠTVO MOSTAR.
Svečan doček nove zastave 32. peš. puka »Nevesinjskog« u Mostaru.
Inicijativom Sokolskog društva Mostar dočekana je na 9. o. m. veoma svečano nova jugoslovenska zastava 32. peš. puka.
Toga dana sakupilo sc na žel. sta* nici ogromno mnoštvo naroda, sve mo* starske patriotske i kulturne ustanove sa zastavama, a pred svima brojni uni* formisani Sokoli i Sokoiice na čelu sa zastavom mostarske sokolske župe. Za ovu svečanost došlo je u Mostar^ i ne* koliko br. Sokola u odorama iz Čaplji* ne i Metkoviča. Kad je došao sarajev* ski voz, sa kojim je donešena nova pu* kovska zastava, prolamali su se odu* ševljeni pokliči Kralju, vojsci i jugo* slovenskom jedinstvu. Topovi su gr* meli. a sa mostarskih crkava su odzva* njala zvona. Uz neopisivo oduševlje* nje pozdravljena je nova zastava i oba* suta cvečcm. Pod divnim, naročito po* dignutim slavolukom na ulazu u grad, pozdravio je novu zastavu pretstavnik mostarske opštine, a nakon njega je održao krasan patriotski govor stare* šina mostarskog Sokolskog društva br. Dorde Perin.
Nakon govora komandanta 32. peš. puka pukovnika g. Cukavca, kojim je zahvalio Sokolima i ostalim prisutnima na srdačnom i bratskom dočeku i po* zdravu, ispračena je u veličanstvenoj povorci kroz Mostar nova pukovska za* stava sve do pukovskog logora.
Dr. Z. D.
ZUPA OSIJEK
SOKOLSKO DRUŠTVO VINKOVCI.
U nedelju 24. augusta o. g. prire* dilo je Sokolsko društvo Vinkovci svoju javnu vežbu te sokolsku vese* licu u Otoku.
U pol 2 krenula je kolona auto* mobila na čelu sa starešinstvom i za* stavom u Otok. U automobilima je bilo smešteno što brače i sestara 112, i to:	muškog	članstva 35, ženskog
članstva 10, ženskog naraštaja 10, mu* ške dece 10, ženske dece 10, članova fanfare 12, diletanata 8 te gostiju oko 10.
'Pred samim Otokom dočekala su nas brača i sestre bratskog Sokolskog društva Otok, te smo nakon pozdrav* nog govora brata otočkoga podstare* šine Stanka Šokčeviča krenuli u po* vorci uz svirku fanfare u selo.
Javna vežba počela je oko 4 sata popodne. Vežbe svih kategorija izve* dene su vrlo lepo, te se videlo, da medu vežbačima vlada disciplina i ve* iika volja za rad u Sokolu. Nakon svr* šene javne vežbe otpratilo je nekoliko članova, mušku i žensku decu u 2 ve*
lika automobila, natrag u Vinkovce.
Naveee istoga dana priredena je sokolska veselica u gostioni Rana* bauer, na kojoj su odigrana dva lepa i vesela diletantska komada i to: »U natavničkoj sobi« i »Čestitam«, pa se može priznati, da su brača i sestre di* letanti izveli svoju igru vrlo lepo i po* novno pokazali svoju diletantsku spo* sobnost na zadovoljstvo mnogobrojne publike.
Nakon završenog programa raz* vila sc je veselica sa igrankom uz svirku domačih svirača.
Sa punim zadovoljstvom i uz pesmu, krenula su brača i sestre oko pola noči sa 4 automobila kuči u Vin* kovce.
Brača i sestre iz Otoka kao i ostali Otočani shvatili su svoju dužnost, jer su obe priredbe bile vrlo dobro pose* čene, pa su time pokazali volju za na* predak i rad u Sokolstvu i nadamo se, da če sada sa još večom voljom na* staviti započeti rad, kako bi i Otočki Soko bio na diku i ponos našeg celo* kupnog dičnog jugoslovenskog Sokol* stva.	B.	P.
ZUPA ŠIBENIK-ZADAR
SOKOLSKO DRUŠTVO MANDA* LINA.
Neverovatno zvuči da Mandalina mesto u kome Brodarska podoficirska škola razvija tako lepo delovanje na polju telesnog obrazovanja, nije do* sada imala sokolska društva. Doduše, odmah po oslobodenju, diuštvo se na* novp podiglo i nastavilo svojim radom koji je ratom bio prekinui. Lepo se razvijalo i njegovo delovanje pokaži* valo je dobre rezultate i ubrajalo s^ je medu agilnija društava šibeničko* zadarske župe, ali pod uticajem raznih prilika — bolje neprilika — u junu
g.	1920. obustavilo je rad. I tako tek posle ove stankg od jednog punog de* eenija pojavila se medu negdašnjim članovima želja i potreba da se dru* štvo ponovno uskrisi. Nakon 'provedc*
nih priprava, a u sporazumu sa upra* vom župe Šibenik*Zadar, sazvana je 3. septembra o. g. skupština na kojoj je osnovano Sokolsko društvo Manda* lina. Prosveiar šibeničko*zadarske župe br. V. Ladenhauser od'žao je tom pri* likom predavanje, u kojem je u naj* giavnijim potezima izneo zadače rada Sokola ovoga doba. Društvenu upravu, koja je predložena na odobrenje župi, sačinjavaju brača:^ Antun Vlakovič, starešina; Luka Vukšič, zamenik; s Marija Brana, prosvetar; Marko Aras, načelnik; s. Zora Adum, načelnica. Po* red ovih, ušlo je u odbor još deset čla* nova. Uz klicanje Nj. Vel. Kralju, Pre* stolonasledniku Petru, Jugoslaviji i So* kolstvu zaključena je ova skupština, kojoj je učestvovalo oko 60 brače i sestara.
ZUPA TUZLA
SOKOLSKO DRUŠTVO TEŠANJ.
U Tcšnju umro je ovih dana osni* vač i dugogodišnji načelnik Sokolskog društva brat
Mimever Smajlbegović.
Rahmetli br. iMunever bijaše sin siromašnih roditelja, te pračen stalno siromaštvom i oskudicom, tcškom je mukom dokončao osnovnu školu i li*
marski zanat, koji mu je doneo pri* stojan, ali mučan zanatlijski položaj. Kao odličan zanatlija uživao je lep glas u svojoj bližoj i daljoj okolini.
Kraj sve teškoče života, brat Mu* never nije živio samo za se, več ga u najtežim časovima vidimo kao prvaka u opštim nacionalnim podhvatima. Uz rad u Zanatlijskom udruženju, čiji je bio dugogodišnji pretsednik, on se svom dušom odaje Sokolstvu, te u mrtvom
Tešnju, medu bračom muslimanima osniva god. 1910. »Soko« i u njemu radi kao načelnik društva. I kad drugi, malodušni malakšu i napuštaju jugo* slovenske sokolske redove, tada on siromašni zanatlija, ostaje na braniku te svete ideje i ne da se utrne. Sa ša* kom odabranih pristalica Jugosloven* stva, on u to teško doba hrii na sle* tove obližnjih bratskih sokolskih dru* štava, učestvuje na njima i moli, da ga pomognu u radu, u njegovom staro* drevnom i zaspalom Tešnju. I nije mi* rovao, dok nije pobedio! Današnje So*
kolsko društvo, reorganizovano u Soko kraljevine Jugoslavije, plod je njegova rada. Ali na žalost, u momentu toga uspeha snade ga smrt baš u početku muževne dobe, u 35. godini pačeničkog života. I ta neumilna smrt ne uze samo oea šestorici malih Sokoliča, več i po* bornicima jugoslovenske sokolske ideo* logije vrednog i neumornog saradnika Neka mu je sokolska hvala na pri* donešenom radu za naš sokolski naprc* dak a večni spomen u našim sokolskim srcima!	P.	B.
ŽUPA ZAGREB
SOKOLSKO DRUŠTVO LUD1NA.
U nedelju 17. augusta održalo je Sokolsko društvo Ludina svoju prvu javnu vežbu.
Na ovu priredbu došla su iz za* grebačke župe Sokolska društva Pa* krac, Lipovljani, Kutina, Vojni Križ, iz belovarske župe Sokolska društva Vrbovec i Garešnica, te prijatelji sokol* ske ideje iz Popovače, Ivanič grada i susednih sela. Svečanost je otpočela u 2 sata, kad je dolaskom vlaka formira* na lepa i velika povorka, koja je pošla kroz Ludinu uz sviranje sokolske fan* fare iz Pakraca. U povorci nošena je i sokolska zastava iz Kutine. Na krasno iskičenom vežbalištu, u dvorištu osnov* ne škole, pozdravio je goste društveni prosvetar brat Petar Davidovič, koji je održao lep govor o značenju sokol* ske ideje i razložio je stanovište So* kola kraljevine Jugoslavije prema svim savremenim pitanjima, a zatim je fan* fara zasvirala himnu »Hej Sloveni«.
U 4 sata započela je pred mnogo* brojnom publikom javna vežba, koja je imala bogat program od 14 tačaka. U prvoj tačei nastupila su ženska deca (9) iz Ludine sa prostim vežbama. Dru* gu tačku ispunila su ženska deca iz Kutine sa Bogunovičevim dečjim vež* bama, a zatim su muška deca (13) iz Ludine izvela vežbe palicama. Članovi iz Vrbovca (8) nastupili su sa krampa* ma (»budak«) i odvežbali su dobro, premda je bilo malo zabune radi bro* jenja od 1 do 40. U šestoj tačei muška deca iz Ludine izvela su utrke na lest* ve. Zatim su sledile vežbe na sprava* ma, koje su izveli članovi iz Ludine (8) i Vojnog Križa (2) na preči i čla* novi (7) iz Kutine na ručama; članovi (7) iz Lipoljana na preči i članovi iz Ludine ručama Članice iz Kutine (13) nastupile su sa beogradskim sletskim vežbama pod vodstvom sestre Dušan* ke Weiner. Dalje su nastupili članovi i naraštajke iz Pakraca, članovi iz Ga* resnice i ponovno agilne članice iz Ku* tine sa osmicom (polka). Poslednja tačka programa bio je nastup članova iz Ludine i Garešnice sa prostim vež* bama dra. Murnika.
Sve vežbe izvedene su disciplino* vano, skladno i precizno, i prisutna pu* blika srdačho je pozdravljala nastup i odlazak pojedinih odelenja. Naročito su pozdravljene članice iz Kutine u iz* vadanju osmice. Za tehnički uspeh javne vežbe mnogo je uložio truda na* čelnik Sokola u Ludini brat Longin Bartoš, i njegov zamenik brat Franjo Triner. Iza programa pozdravio je le* pim govorom občinstvo i Sokolstvo brat Ante Pernič, industrijalac i sta* rešina domačeg Sokola. Zatim se raz* vila ugodna i lepa zabava uz sviranje pakračke fanfare.
Ov javna vežba imade velik mo* ralni uspeh, i pokazala je da Sokolstvo u Ludini napreduje, premda stanoviti mračnjaci vode kukavičku i tajnu pro*
pagandu protiv sokolske ideje i njene organizacije. Ova propaganda ne če uspeti, jer Sokolstvo u Ludini stvarano je borbom, u borbi živi, i u borbi po* beduje.
Članstvo Sokolskog društva Luili* na sastoji se — osim nekoliko inteii* genata i obrtnika — iz seljačkih redo^ va, a to je dovoljan dokaz da ono ima svoj jaki temelj u Ludini. Članstvo jo ideološki izgradeno vrlo d°bro, teh* nički je na dobroj višini, a potrebno je još organizacijskog rada za daljni napredak. Društvo ima bratsku i sr* dačnu vezu sa mesnom »Češkom be sedom«. Veliki poset javne vežbe od strane naroda, dokaz je da narod So* kolstvo iskreno voli.
U odboru Sokolskog društva Lu* dina, nalaze se ova agilna brača: stare* šina Ante Pernič, zamenik Vaclav No? vaček, prosvetar Petar Davidovič, na čelnik Longin Bartoš; članovi uprave: Kazimir Cettolo, Franjo Triner, Josip Darda, Bohumil Klapka, Franjo Bar* toš, Franjo Sekal, Antun Dvorak Alojz Veseli i Ivan Knotek. Z. N.
OSNIVANJE SOKOLSKOG DRU*
ŠTVA U IVANIČsGRADU.
U subotu 30. augusta održan je u gradskoj večnici u Ivanič*gradu sasta* nak u cilju osnivanja Sokola. Na po* ziv brače Vladimira Rubetiča i Josipa Satlera ovom sastanku prisustvovalo je 30 gradana. Tačno u 7 sati otvorio je sednicu brat Rubetič, koji je po* zdravio sakupljeno gradanstvo i raz* ložio cilj sastanka. Spomenuo je Širc* nje Sokolstva u svim krajevima Jugo* slavije i zadaeu Sokola, kojemu je starešina Nj. Visočanstvo prestolona* slednik Petar. Zatim je brat Josip Kel* šin održao lep govor o značenju So* kolstva i izneo istorijat hrvatskog i jugoslovenskog Sokolstva. Govorio je o predratnom i poratnom Sokolstvu. Dalje je istaknuo manifest Nj. Vel. Kralja Aleksandra od 6. januara i Za* kon o Sokolu kraljevine Jugoslavije. Na kraju govora ocrtao je mesne pri* like i potrebu sokolske organizacije u Ivanič*gradu. Na predlog brata Rube* tiča aklamacijom je odobren privreme* ni odbor, koji če provesti upisivanje članova, sazvati glavnu skupštinu i predložiti upravu društva. U privre* meni odbor ušla su brača: Vladimir Rubetič, Makso Brlekovič, Josip Kel* šin, Dr. Cvjetko Krnjevič, Ivo Čorak, Josip Sattler, Franjo Basletič, Mr. An* te Hrenčevič i Emilija Tuma. Zatim je zaključeno pozvati brata Boguno* viča, koji če na skupštini održati op* širno predavanje o sokolskoj ideji. Nakon krače debate o pripremama za organizaciju, zaključio je predsedatelj brat Rubetič ovaj uspeli sastanak, na kome su priredene spontane tople ovacije Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Pre* stolonasledniku i Sokolstvu, te je bio lepa manifestacija sokolske i naeional* ne misli.	Zl.	N.
ZUPA BEOGRAD
SOKOLSKO DRUŠTVO SREMSKA MITROVIČA.
Kao i ranijih, tako i ove godine, Sokolsko društvo u Srem. Mitroviči sa puno pieteta setilo se palih heroja ti* močke divizije na polju Legetu 6. sep* tembra 1914.
Proslava se održala 14. o. m. i to u dva dela. Pre podne svečani pomen kod spomenika na polju Legetu, koje je bilo prekriljeno hiljadama stanov* nika okolnih sela. ‘Pomenu su prisu* stvovali, pored starešinstva domačeg društva, i delegati beogradske župe te okolnih društava: Rume, St. Pazove i Zemuna. Pomen je održao episkop karlovački g. Irinej, koji je nakon po* mena održao prigodan govor, sečajuči se izginulih timočkih junaka, koji pa* doše za oslobodenje i ujedinjenje svih Jugoslovena Posle pomena jedan deo učesnika pošao je u obližnje selo Ša* šince, u čijem hatavu leže u tri groba 280 Čehoslovaka. U pobožnom čutanju od dve minute setili smo se ovih ju* naka, koje je naš zajednički dušmanin odredio da poginu od bratske ruke.
Drugi deo proslave održan je po* podne u vidu javne vežbe, uz ne baš tako mnogobrojno prisustvo mitro* vačkog gradanstva. Ovome je bez sum* nje bio razlog veoma topao dan, pa su mnogi i mnogi pretpostavili prijatno kupanje na savskoj plaži umesto da posetc javnu vežbu.
I pored svega truda i nastojđnja vrednog i spremnog domačeg načelnika i njegovih saradnika, ne može se reči,
da je ova javna vežba tehnički uspela kao i ranije do sada. Mnogi su uzroci tome i njihovo nabrajanje odvelo bi nas daleko.
Prvo su nastupila muška (26) pa zatim ženska deca (42) i to sa sletskim vežbama. Za njima muški (28) pa žen* ski (20) naraštaj opet sa svojim slet* skim vežbama. Peta točka programa bila je vežba muške dece (27) domačeg društva, sa pevanjem. Vežbe i reči sa* Siavio je prema poznatoj pesmi: »Oj Dušane, tebe vojska zove«, br. Slavko Stajic. Vežbe su simbolične i završa* vaju se narodnom himnom. Ova točka se dosada najviše svidela, a i najbolje je bila izvedena. Za ovima nstupiia su ženska deca (28) sa obručima, pa vežbj na spravama: dva odelenja muškog naraštaja, jedno odclenje članova i jedno odelenje članica. Posle kratkog odmora nastupa odsek Nikinci, Sokol* skog društva Ruma (15) sa vežbama Ivana Šobe. Vežbe su bile spremljene i skladno izvedene. Nastupaju članice (15) sa sletskim prostim vežbama, pa starija brača (11) sa palicama, koji lepo i složno počeše, ali zabuniše se i skoro sve pokvariše. Pri točki, koju su iz* vadali članovi u dva odelenja na spra* vama, dalo bi se ovde primetiti samo to, da ne treba dozvoliti javno nastu* panje slabih i neuvežbanih vežbača, jer to neobično škodi celokupnom utisku i ugledu javnog nastupa.
Ruma i Nikinci nastupaju sa Je* gerovim prostim vežbama, koje su lepo spremili. Za ovima opet članovi (36) sa Murnikovim prostim vežbama za slet
i na kraju tri »sedmice«, koje su mogle biti bolje uvežbane i lepše izvedene, jer su je izveli samo domači.
U zajedničkim točkama svih kate? gorija učestvovali su, pored domačeg društva, još i društva iz Rume sa svoj jim odsekom iz Nikinaca, St. Pazova i Zemun.
Opšta karakteristika svih zajednis čkih vežbi je: nedovoljna uvežbanost, hrdavo ravnanje i pokrivanje, te ne* disciplina kod ivih kategorija, a naro* č'to stari j ih Ovo je medutim kod svih naših nastupa, to je naša stara bolest, koja iziskuje temeljito i savesno leče« rre. Za pohvalu je pregnuče Sokola u Rumi koji su sa svojirn odsekom došli u veoma lepom broju (70) i dali najs više vežbača. U buduče ovakove naš
stupe treba bolje pripremiti, da budu uvek na dostojnoj višini, a ne da se čuje od posetioca pri odlasku: »Videli i naučili smo mi več i na nešto bolje«.
N. B. N.
ŽUPA VELIKI BEČKEREK
SOKOLSKO DRUŠTVO VEL. KIKINDA. f Milorad Lotič.
Dne 7. septembra o. g. umro je u
31.	godini života brat Milorad Lotič, trgovac iz Velike Kikinde, kojeg je 8. septembra Sokolsko društvo uz su* delovanje mnogih drugih korporacija i gradanstva otpratilo do groba na naj« svečaniji način.
Brat Lotič je to u punoj meri za« služio. Dugo godina bio je članom dru« štvene uprave, drugi tajnik, te se kao takav vidno isticao u svim sokolskim priredbama. Zauzimljiv i energičan, sa verom u uspeh radio je i izvršavao sve dužnosti. Polagano razvijao se iz njega dobar nacionalni radnik, koji nije tra« žio naročitoga priznanja, nego uživao u uspesima svoga rada.
Osim sokolskog rada istakao se i kao poverenik Privrednikovih pitoma* ca. Aktivno je sudelovao u životu Tr« govačke omladine.
Na sprovodu su se od pokojnika oprostili br. Milenko Brančič, svešte« nik i starešina Sokolskog društva br. Stojan Jakšič.
Sokolsko društvo Velika Kikinda
gubi u njemu jednoga vrednoga rade« nika, jednoga od onih ljudi, kakvih je sve man je, koji su voljni, da sa mnogo ljubavi služe opštoj koristi. Neka mu je trajan spomen medu bračom!
SOKOLSKO DRUŠTVO BELIŠČE.
So’kolsko društvo Belišče, koje je osnovano u julu t. g., proslavilo je na svečan način rodendan Nj. Vis. Presto« lonaslednika Petra.
Tom prigodom održao je starešina društva govor pred članovima društva i velikim brojem opčinstva, u kojem je objasnio značenje ovog dana za svakog državljanina, a poglavito za svakoga Sokola.
Govornik je kratko skicirao raz« vitak jugoslovenske ideje. Istaknuo je osobito, da je današnji dan, kad puko« vi, koji su se borili pod srpskim zasta« vama i stekli udivljenje i poštovanje ccloga sveta, predaju te svoje ponosne barjake istoriji i grle nove, jugosloven« ske zastave, največe slavlje jugoslo« venske ideje i največa garancija za sa« vršen njezin procvat.
Svaki Jugosloven, a poglavito sva« ki Sokol znade, da sa blagodarnošču i harnošču mora to veliko delo naše voj« ske poštivati.
Svečana sednica završena je time, da se Nj. Vis. Prestolonasledniku Pe« tru otposlao pozdravni telegram.
MALI OGLASI
Vojni kapelnik u penziji,
traži namještenje kao kapelnik u Sokolskoj muzici. Ponude na Upravu lista.
«	"	.J""'	I
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16	I
Strokovna izvršitev telovadnega I orodja. Delo solidno,cene zmerne ■
f
A-
ŠTAMPILJE PEČATNJAKI ETIKETE STD.
Solidno, tačno, jeftino kod
1ПГ#Ш&1УЕТЕК
Ljubljana,Sv. Petra c.18
M
n
H
>3/1
J
£
I
vseh vrst po foto* graf ijah ali rizbah izvršuje za vsatovR sten tisk natsolidneie
KLIŠARNA-STDEU
IlUBLJd KR* ORL MfITf MOVfl f t
Zahtevajte ponudbo!
Fotograf, atelier „VIKTOR"
LJUBLJANA, KNAFLJEVA ULICA 4
(nasproti Narodni tiskarni) izvršuje moderne portrete, povečave in reprodukcije po vsaki sliki, skupine, slike za legitimacije itd. Prvovrstno delo. — Zmerne cene.
NOVI C I JE NIK A šalje badava tvornica tambura
Tambura v stjepah мжшкђг.во^авд
Grbbming-Lesica-Mole:	   Ф
Srbskohrvatsko-	i
slovenski slovar	§
Besedni zaklad tega slovarja vsebuje izraze iz vseh knjig,	£6
ki so v rabi v naših društvih in časopisih, poleg tega pa vse izraze iz vsakdanjega življenja za dom in urade, v kolikor so	^
različni od slovenskih.
Slovar je opremljen z akcenti, kar je neprecenljive vrednosti z« vsakogar, ker brez akcentov ni mogoče srbohrvaščine pra-vilno izgovarjati. V slovarju sta upoštevani ijekavščina in ekav-ščina, tako da ne pride človek v zadrego ne pri čitanju hrvatskih	g®
ne srbskih knjig in časopisov.	05
Ker naklada slovarja pohaja, je v Vašem interesu, da slovar čimprej naročite.
Pripravlja se slovensko - srbskohrvatski del!	Cg
';3 Naročila sprejema Učiteljska knjigarna v Ljubljani. Frančiškanska ul. 6	Ш
CENA V PLATNO VEZANI KNJIGI DIN 50—	gg
9kt Pri skupnem naročilu 10 knjig 10 % popusta
93	!g
92
93 93 93 9(2 ^2
i2 9(2
93
93
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiskašolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku / Brošurejn knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste / Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Lastnatvornicašolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov. Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77
FILIJALA BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvozna banka, pasaž Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup članova,članica i djece tačno po propisu SKJ. Nadalje preporučam se brači za izradbu najmodernijih civilnih odijela, koja po naj no vijem kroju izradjujem u vlastitoj radionici.
j DEŽNIKE IN SOLNCNIKE
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
| L.MIKUŠ
l LJUBLJANA, MESTNI TRG 13
Restauracija VAROŠKA PIVNICA
ZAGREB, GAJEVA ULICA 9
Poznata stara zagrebačka gostionica u sredini grada. Domača kuhinja, prvorazredna vina i najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjci, odojci, race itd.
Velika letna senasta bašta.
Svake subote i nedelje koncerat vojne glazbe.
Sastajalište Sokola!
Cene umerene!
V1 a s n i k: Ciril Tratnik
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA ф LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80
Telefon 29-80
Obaveštavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žutieu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po 1 m duljine a O'80 m širine samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuju gotovu robu. Pošiljka od preko 500 ni prima naručitelj franko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicama
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
„Kavana Medulic“, Zagreb, Iliča 59
Elegantna i najmodernije uredena kavana.
Svi domači i inostrani časopisi.
Iz kavane vozi lift u prvi sprat, gde se nalazi največa DVORANA BILJARA sa osam biljara i
separirane igračnice. Vino i pivo na čaše.
Sastajalište Sokola!
V1 a s n i k:	Ciril	Tratnik
Tvornica gimnastičkih i = sportskih sprava =
I.Oraiem
Ribnica, DoSertJsko
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepštine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašče lju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada savršena i elegantna, poslužba na jsolidnija, cene naj-umerenije. - llustrovani cenik besplatno.
uuuuuuuuuuuuuouuuuuuuuuo
PETER ŽITNIK
SPLOŠNO KLEPARSTVO
instalacija strelovodov o "« " ■ ■	.	.	c	u c
našega sistema in kritjp J2”0 c
L J UBLJ ANAfBBSSHB
AMBROŽEV TRG ST. 9
МаиМв Ut. ŠEM
Ljubljana, Dunajska cesta 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Mnl & Fr. Rebernik
pleskarja in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana, Kotnikova ulica
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. $ r. z. z o. p. § Telefon štev. 108
= Narodni dom	~
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8 °o, na menice po 9 0 o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,’000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
ki>
MEDIĆ - ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICE; LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
SLETSKE ZNAČKE
kao i sve vrsti sportske i društvene, emajlirane ili samo tlačene, te
OMDENE I MEDALJE
izradjuje u ukusnoj i najlepšoj izvedbi
GR1ESBACH I KNAUS
Tvornica zlatne i srebrne robe, sportskih i društvenih znakova
ZAGREB, ILIČA BR. 17 (DVORIŠTE)
1
R E Gl S T R O VA NA ZADRUGA S OGRANIČEN1M JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, lcoje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za upravu i oglase odgovara
Mica Koščeva . — Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani.