SOKOLSKI GLASNIK ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA Izlazi svakog 1. i 15. u mesecu. - Godišnja pretplata 50 Din. - Uredništvo i uprava u Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ured. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. • Oglasi po tarifi. God. X. Ljubljana, 15. maja 1928. Broj 10. Ljubljana, 15. maja 1928. »Pomozimo nesretnom narodu!« poziv je, Ikoji je munjevitom brzinom preleti© državom, a koji je naišao na plemeniti odziv u našem narodu. Susednu Bugarsku zadesiila je teška, prirodna katastrofa, silan zem« ljotres, koji je uništio čitave gradove i sela i njihovo stanovništvo, tako reči preko noči bacio u očajan polo« žaj. — Jadni beskučnici, p repu.št eni sami sebi i nevremenu, pobuduju ose« čaj samilosti, osečaj dužnosti čoveka spram čoveka u vlastitoj državi, a i u .susednim zemljama. Mi vidimo, da naša »Narodna Skupštima« donosi naikon dugog vre« mena opet jedanput jednoglasan za« kljuealk, da sc bratskoj slovensko) zemlji, odnosno njenom teško postra« dalom narodu, priskoči u pomoč sa 3,000.000 Din. — Ali mi vidimo i ne« što drugo, nešto, što nas Sokole kao pebornike Jugoslovcnstva in aro cit o veseli i što želimo ovde naročito na« glasiti. Vidimo, da je čitav naš narod, bez obzira na plemensku, versku i partijsku pripadnost, odobrio korak i primio zaključak svoje »Narodne Skupštine« sa punim zadovoljstvom i odobravanjem do znanja. Prvi p ut se to moguče dešava u deset godina ©ip» Stanka naše države, da čitav narod, tako jednodušno .odobrava zaključak predstavnika »svoje volje«. Prvi put sc dakle dogodilo, da je »Narodna Skupština« bila doista izraz ii tumač volje naroda! Mnoge organizacije, medu kojima je j naše Sokolstvo, organizovale su interne sabirne i pomočne akcije medu svojim članstvom, koje su u prvpm trenutku pružile najnužnliju pomoč. Kako nam je poznato, sprema se konačno još i jedna velika, ©pšta na« rodna sabirna akcija, u koju svrhu je ..u Beogradu obrazovan »Jugoslovanski Narodni Odbor za pomoč postradaii« nia u Bugarskoj«, koji če izdati sko« rih dana naročiti proglas na ceo na« rod, potpisan po predstavnicima sviju nacionalnih i kulturnodiumanitarnih ustanova i udruženja i predstavnika javnosji, a Ikoji če, poznavajuči ple« megiti naš narod i gledom na svrhu šahiranja, potpuno postiči svoj cilj. Upada u oči, da su sve te pomoč« ne akcije u našoj državi nastale spon« tano, dakle bez ikakvog pritiska i da imadu vanredan uspeh, kojemu je svr« ha i cilj samo, da bratski pomogne p ostra da lom .buganskom narodu i da ga upozori na sučut našeg naroda, koji je itom prilikom pokazao, da — una« toč teških i krvavih događaja u dav« noj i blisikoj prošlosti našoj. preko koje jc u tom trenutku velikodušno prošao i^ time pokazao svoju pleme« nitu dušu — oseča iskreno, oseča .bratski. Želja je naša, da to naziranje usvo j e i bugarski narod i njegovi po« litički vode, a ne da moguče misle, da mi želimo od nesreče, koja ih je za« desila, za sebe skovati kaktiv politički kapital i tako reči moralno prisiliti Bugarsku na zbliženje. Ne, talkvo mišlenje bi nas vreda« lo, jer to nam nije bila svrha, iako bi je talkvom hteo prikazati onaj naš ve« liki »prijatelj« s onu stranu plavog Jadrana našeg, koji u poslednje vre« me nastoji sprečiti dobre ,i prijatelj« ske odnošaje izmedu nas i Bugara. svim raogučim i nemogučim, dopušte« n im i nedopuštenim intrigama i sred« stvima, samo da se dočepa položaja i upliva u Bugarskoj, da na ta j način sapne »prijateljskim« obručem Jugo« slaviju, eliminira njezin upliv i pre« stiž na balkanske .narode i sam po« stane gospodar situacije na Balkanu. Medutim, Ikoliko nam je poznato, znamo, da je bugardki narod opazio i s naročitim veseljem i zahvalnošču primio upravo našu pomoč i našu su« čut, a zabacio mišlenje onih naših »prijatelja«, koji bi na svaki način hteli, da umanje dojam našeg brat« škog dela. jer im to neidc u njihov politički račun. Navedeno potvrduje nam nepo« sredno i odgovor saveza bugarskih »Junaka«, upučen Jugoslovenskom So« kolskom Savezu, koji je preko njih izrazio .bratsku sučut našeg Sokol« stva postradalom narodu. Nismo to napisali u nameri, da istaknemo našu pomoč i da se njome pohvalimo, več u uvercnju da smo do« princli malen deo k zbliženju s onim celom bugarskog naroda, koji oseča s nama, koji oseča sokolski. DR. JURI ŠTEMPIHAR: Oko sadržaja i tehnike prosvetnog rada. Onaj, ko je pratio sve dosadašnje promene, izmene i d-opiune, pokuse, rezulucije i rezultate u našoj prosvet« noj granit mora da se seti one stare Napoleonove: order, conter « order, deso.rdcr. Posledice su mali rezultati i veliko pomankanje sokolske svesti i savesti, discipline i reda, istrajnosti i požrtvovnosti kod članstva. Pored drugih možemo ovc godine slaviti i desetogodišnjiou tužbi i jadikovki naših načelnikh na pomanjkanje di« sciplinc i istrajnosti kod članstva. Ali ima još nešto: mi uspevamo samo u vrlo retkim slučajevima, da koju no« vu dušu trajno pridobijemo za sokol« ski aktivni rad u bilo kojoj grani. Za ovih poslednjih deset godina mase članstva i naraštaja prošle su k:©z naše radioniee. Cule su ovc mase? Kao da .su palc u vodu; nigde se ne oseča njihov utica j. 'Samo pojedinci pojavljuju ise kao nove sile na sokol« skoj pozornici i kao pojedinci bore se neko vreme, dolk se ne zamore ) udave. Da li se je Sokolstvo preživelo ili da li je naš narod ostario? Bez izlišne ortodoksije moramo, da odbijamo ovc dve alternative. Preostaje samo mogučnost, da način našeg .rada ne valja. Što se tiče takozvanog tehničkog, t. j. telovežbenog polja, to se radi na poboljšan ju ^ prilika po prokušanim metodama. Tu nema dvojbi i odvo« jenih mišlenja, tu je sve jasno i ne« osporno. Ali nam naš takozvani pro« svetni rad ne valja i može da nam dovede u pitanje tekovine telovežbe« nog rada. Mi ni nismo na čistu: Sta ima da bude sadržaj, program prosvetnog rada i na koji način ovaj rad treba obavljati. I to je naša tragika. Još više, naša tragikomika! Evo zašto; Obadva ova pitanja rešena su. I to zvanično rešena. Glavnoj slkupštinl podnesen je bio izveštaj po ovim pi« tanjima. Izveštaj, izraden od struč« njaka, raspravljen i »pretresen« je u odborima i primljen od skupštine. Ali — nije proveden! Več u 1 broju 1906. god. dao je br. dr. Murnik u »Slovenskom So« kolu« occnu »Stovenskog Sokolskog Kalendara« i ovom prilikom utvrdio, sta mora i šta može da bude na so« kolskom prosvetnom programu i ko« jim putem treba poči, da se ovaj pro« gram ost vari. Utvrden je jedan mini« malan prosvetni program, koji jc uijedno i obavezan za svalko društvo, koje hoče da bude Sokolsko društvo. Tek alko je ovaj minimalni program obezbeden i tek ako so ovaj minimal« ni program zaista u praksi i izvršuje, mogu se uzeti i daljnje tačke, naročito tačke zabavne prirode. Ovaj minimal« ni program bitan je i mora da sc iz« vršuje u sokolskim društvima. Sve ostalo, naročito zabavne i druge »kul« turne« tačke nisu bitne; društvo, koje ih ne izvršuje, ©staje sokolsko dru« stvo, samo da izvršuje minimalni pro« gram. Minimalni program treba da izvršuju prednjači prilikom telovc2-bonih časova. Ne mogu sada da tačnije citiram ovaj dr. Murnikov rad, pošto mi od« nosna knjiga ovde nije pri ruci. Nije ni potrebno; prvo, slovenica non le« guntur.a drugo, ovaj je rad valjda sluižio za osnovu načelniku JSS, kad je godine 1923. podneo izveštaj o prosvetnom radu godišnjoj skupštini jSS, koja ga je i primila. Vidi »Ves« nik tehničkog odbora JSS« za god. 1923.; tačnije i ovde ne mogu da ci« tiram, pošto mi i ©va knjiga ovde nije pri ruci tako, da sam u.pučem na pam« čenje. Izveštaj načelnika za god. 1923. tačan, jasan i precizan je; on je plod dugogodišnjeg iskustva i savršenog poznavanja Sokolstva i njegovog ra« da. On je od glavne skupštine r prim« ljen, dakle zvaničan i obavezan. Medutim, kako smo mi taj pro« gram ipnovcli? Mi smo ga napunili i skomplikovali tako, da s.u mnoga naša društva sive drugo, samo sokolska ne. Mi time nismo podigli niti kvantitet članstva; postigli nismo upravo ništa. Naša mula, da čemo »prosvetnim od« borima, njihovim pošlovnicima i pra« vilnicima, njihovim izaslanieima u prednj. zborovima itd., da čemo pro« pagandnim sredstvima »prosvetnih« odbora vaspitati več upisano članstvo i pridobiti novog članstva Sokolstvu, prevarila nas je i morala nas je pre« variti. Mi smo time samo potisli u po« zadinu telovežbu, u nekojim društvi« ma .smo telovežbu čak i udušili. A ti« me smo uništili j e din o obavezno, glavno, a ujedno i najuspešnije sred« stvo za odgoj članstva u solkolskoj misli. Još ui oči ovogodižnje glavne skupštine upozerio je »Sokolski Glas« nik« na nedostatke našeg prosvetnog rada (izveštaj br. dr. Krestiča i čla« nak br. dr. Kalcmbera u »Glasniku« od 1. marta 1928). Ali, kao da se ras« položenje na našim glavnim skupšti« nama podigne u eteričke višine. Izve« staj saveznog prosvetnog odbora na« braja samo 428 sokolskih i ništa ma« nje nego 436 drugih predavanja, dalje ništa manje nego 1467 »nesokolskih« priredaba (konccrata, zabava, igranhi, plesova, predstava itd.). Ne bi se mo« glo ništa primetiti, kada bi išle ovc priredbe na iraoun takvih društava, koja redovito gaje sokolsku ddeju re= dovitom vežbom. Ali Ikad nije tako! Nama je lakše prirediti jednu igrankiu, predstavu, čajanku nego svestrano spremiti jednog vežbača; jer da smo imali prošle godine jedan vcoi slet, jednu meduslctsku utakmicu, sa ko« lik© vežbača bi se mogli ponositi? Ovogodišnja glavna skupština do« nela je nešto novo: »prosvetne pred« njake«. Kao da se je htelo prosvetni rad još više odalečiti iz sokolane i od sokolane i tražiti Sokolstvo van isoiko« lanc; Ikao da se je htelo sokolski rad podeliti na »bracchium sacculare« i na »brachiium spirituale«! DR. VLADIMIR BELAJČIĆ: Soko i selo. (Nastavak 2.) II. Je li ovakav preobražaj se a uop« šte moguč? Ndisu li psihičke osobine soljaka urodeni karakter seljačkog sta« leža, stvoren i determinisan kroz ve« kovc njegovim zanimanjem, mesnim prilikama u kojima živi ii drugim čini« inčuna, koji su izvan domašaja ljudske volje? Poznato je, da se prema doktrini ekonomske škole t. zv. naučnog soci« jalizma, poznatoj pod dmeniom i stori j« skog ma-terijaliizma, celo ljudsko dru« štvo osniva na svojoj ekonomskoj strukturi, da činjenice ekonamskog re« da, naročito one koje se odnose na način proizvodnje, odreduju sve osta« k sodij a in e činjenice, čak i najudalje« nije i najviše u hijerarhiji, činjenice reda političkog, moralnog, rcligijioz« nog, estetskog. U zanimljivoj knjiži pripadnika te škole, ekonomiskog pi« sea De Loria: »Glavnii osnovi dru« štvenog uredenja« ибтјеп je pokušaj, da se šta više i pojava Hriščanstva, Reformacije i Renesansa, borba izme« du Gelfa i Gubelina, viga i todjevaca objasne iskljuaivo ekonomskim uzro« cima. Ali, iako u ovoj doktrini, sva« kako ima izvestan deo istine, nju vi« še ni sami marksisti ne uzimaju u ap« solutnom smislu. Nema sumnje, da je oovek dobrim delom ne samo po svo« jim fizičkim osobinama nego i po svo« joj duševnosti delo prirode, koja ga okružuje i da plug ne para brazde sa« mo na njivi soljaka nego i na njego« voj duši. Noi, to ipak ne znači, da se u taj posao prirodnih faktora ne može umešati i ljudska r(uka, koja sa dna morskog vadi biser i korale, a iz pada vode električku Iskru, koja buši goiro« stasna brda i premošouje široke ireke, a kopajuči kanale cepa kontinente! Ako je priroda vajar čovdkovog tela i karaktera, d on je njezin, možda još i više. Iako je, dakle, fiziionomija sela u znatnoj meri opredeljena čdnjendcama fizičkog j s oc i j alno «ek onomskog reda, ona zato niije nepromenjiva. Naprotiv, ona jc podložna ртотетата, jer sc s jedne Strane i same te činjenice, koje je determinišu, delom po prirodnom razvitku, a delom pod utioajem Ijiud« ske ruke, menjaju, a s druge Strane nisu one jedine koje ukalupljavaju se« lo i modeluju dušu seljaka — tu je i stvaralački duh čovekov. Državni socdjaliizam, koji se kao doktrina razvio iz istorijske škole pod močnim uticajcm Hegelove filozofije i Prvi prednjačlci tečaj za vodje i voditeljice naraštaja i dece. Tečaj jo zaključen, koja nam ko« riist od injega pokazače budučnost. Tečaj jc bio silno potreban i važan, jer smo njime dobili nekoliko dobrih novih voda, koji če znati pravilno uzgajati našu omladinu, koji če joj znati da'ti poticaj, da se u njoj po« budi veselje i zanimanje do telovež« be. Zato je Tehnički odbor JSS i predložio zboru župskih načelnika, da se održi preko potreban tečaj za vode i voditeljice naraštaja i dece. Tečaj je trajao samo 14 dana. Slkoro malo pre« malo vremena, da so stekne potrebno znanje za najlepše, najnesebičnije ali najteže sokolsko zvanje — prednjaka. Tečaj je vrlo dobro uspe©, iako je bio prvi te vrste. Prijave za tečaj ovaj put su dolazile na vreme, ali mnoge nisu bile izvršene po propisanom for« mularu koji je bio objavljen u »So« kolskom Glasniku« u 5. broju od 1. marta o. g., a koji važi i za buduče. 16. aprila u 9’30 h u predavaonici Ljubljanskog Sokola otvorio je iskre« n im i srdačnim pozdravnim govorom, savezni načelnik br. dr. V. Murnik tečaj, a u ime saveznog starešinstva pozdravi© jo tečajnike starosta br. E. Gangl. Time jc 'bilo svečano o'tvore« nje obavljeno pa se odmah pristopilo radu. Tečaj je održan od 16.—28. aprila a učesfvovalo mu jc 23 brače i 9 se« stara iz sledečih žuipa: Banja Luka 6 članova, 2 članice; Bjelovar 1 » 1 » Beograd 3 » 2 » Kranj 1 » » Celje — » 1 » Ljubljana 2 » — » Maribor 4 )) 1 » Novi Sad 1 » » Osijek 1 » 1 » Sarajevo 1 )) 1 » Užice 2 » » Vel. Bečkerek 1 » — » filozofije pragmatizma, a u opreci sa klasionom školom i kao reakcija na t. zv. naučnii socija’lizam i njegovu te« oriju o istorijskem materijaLizmu, ne priznavajoči s jedne Strane dvoistruki karaikter univerzalnosti i permainetno« sti koji je liiberalistieka škola prida« vala ekonomskim fenomenama, nazi« vajuči iz »prirodnim zakonima«, i od« bacujuči s druge strane Mafksovo uče« nje, da je cela istorija čovečanstva i ceo razvitak ljudskog društva samo proizvod igre, dialektike činjcnSca, kojoj ljudska svest samo kao posma« trač i registratoT prisustvuje, nalazi da je država kao organizacija, koja 'svojim pozitivnim zakonima reguliše odnošaje medu ljudima, najmočniiji čini''ac socijalne evolucije. De Lanclev u svojim »Elementiima Političke Eko« nomlije« veli: »Zakoni, kojima sc za« nima pol/itička ekonomija, nisu prirod« ni zakoni, to su oni koje izdaje zako« modavac. Dok se prvi izrniču ljudskoj volji, ovi potonji baš iz nje proizlazc.« Po torne učenju, istina, da istorija od« ireduje pravac razvitka ekonomskih i ostalih društvenih ustanova i da ne možemo ni pomisliti da evoluciju dru« štva skrenemo s njezinog istorijskog puta, ali da ono što možemo i mora« mo učimiti jeste to, da taj .put utapka« varno i da, uočivši smisao razvitka, koji nam istorija indficira, na tom pre« ©bražaju svesno i smišljeno saradu« 'jemo. U suprotnosti dakle, sa tSfberald« etičkom školom, koja je, u skrajnjem n epov or on ju prema njezinoj interven« oiji u ekonomskim i društvenim od« Po zvanju su .bili: 3 učitelja, 9 či« novnika, 12 obrtnika i obrtničkih po« močnika, 3 daka, 1 nastavnik gimna« stike, 1 narednik, 3 kučanice. Večim delom svi su po društvima vode naraštaja ili dece. Dnevno ise ra« dilo 9 časova. Naporno je bilo delo, ali naši tečajnici s veseljem su ga svla« d a vali. Iza svakog časa bilo je 10 mi« nuta odmora. Veliki odmor od 20 mi« n uta bio jc između 10,—11. h upotreb« ljen za najsiađi rad — za doručak. Po« jeli su ako vas zanima nad 30 kg Ro« hinjskog sira u roku od 14 dana, koji im je izgleda išao osobito u islast. Tečaj je vodio savezni načelnik br. dr. V. Murnik. Naročito mnogo časova ima© jc u tom tečaju br. I. Lavrenčič iz Maribora, koji je porno« gao tako lepom uspehu. Vežbovnih časova bilo je ulkupno 95, od toga teoretska 32, ostali pak sti upotrehs ljeni za praktično vežbanje. Sa naro« čitom pažnoj pregledali su članovi sa« veznog lekarskog odseka sve tečaj« nike. Prehrano i isfan zbrinuo je go« spodarski odsek JSS. Članovi su .sta« novali u Narodnom domu, a članice u Invalidskem domu. Zajcdničku pre« hranu imali su u restauraciji »Novi Svet«. Nadzor nad tečajnicima vršio je savezni prednjak, koji je i admini« strativno upravljao tečajem. Tečajnici su bili na izletu na Smar« noj Gori, ogledali su grad Ljubljanu, gr. muzej, Učiteljsku tisk aru, a jedan« put bili su svi u pozorištu. Za odlazak spremljena je tečaj« nicima zakuska, gde ih je pozdravio i oprosti© se s njima srdačnim govorom starosta br. Gangl, kome sc ispred te« čajnika zahvali© br. Ladenhauser. Uz pesnic prošlo je brzo vreme do odla« ska nočnog voza, kojim je večina po« šla kuči, da praktički i plodonosno ulože svoje stečeno znanje u svojim društvima i ispune nade u njih pola« gane. Zdravo! | 'noša j ima uopšte, ulogu države ogran.i« i čuvala na minimalne mere, u glavnom mere spoljnc i unutarnje bezbednosti, kao i sa komunizmom, ipo čijem pla« nu država treba da izguba pofpuno svoj politički karakter i da postane poki Upravni Savet neke vrste ogrom« nog koopretivnog društva, koje treba da obuhvati čelu zcmlju, državni soci« jalizam postavlja državu u centrum svoga sistema, dajiuči joj presudan značaj j uticaj u preobražajiu .društva. Nema sumnje, uloga države bila je uvek velika i, po svemu sudeči, ona, izgleda, postaje sve veča. »Ponaj« prvo,« izvodi Sari Žid u svome »Kur« su Političke Ekonomije« — »država je ta, koja je oduvek stvairala zakone, a zakon stvara pravo. A kakav isve uti« caj ne vrše zakon i pravo na društve« ne odnošaje, čak i sa čisto dkoncim« skog gledišta, sa svojiim ustanovama zajmovima, zakupima? ... Takva ka« kva je, i pored sve svdje loše organi« zacije, država je, ne treba zaboravSti, u istoriji, ako ostanemo samo na eko« nomiskom području, stvor.ila vrlo veli« ka i vrlo lepa dela, za ko.ja bi indivi« dualna inicijativa bila nemočna da ih ostvari — ukiidanje ropstva kmetstva, eehova, regulisanje rada, zaštita dece, uredenje puteva, higijen.a gradova...« I doista, država sve više zahvača u ži« vot pojedinaca, svojih gradana; zako« ni, uredbe, statuti, naredbe sve se više množc i, kao kroz bodljikave žice, čo» vek se u svojim pdstupicama i radu provlači kroz šumu njezinih para« grafa. (Nastavit če se.) Slovenski pregled. Rudolf Horvat ml.: Sokolstvo i pokret trezvenosti. Na pomoč Bugarima. Predsedništvo ČOS jc raspisalo' po svim sokolskim društvima zbirke za pomoč bugarskoj braći, kojc jc po* slednji zemljotres tako teško oštetio. Predsedništvo ČOS samo je zaključilo, da votira iz saveznih sredstava 25.000 Kč. U svakom društvu mora se prire« diti jedan sabirni dan za nesretnu slo* vensku braču. Akcija je bila zaključena 10. maja. * JV. zenska prednjačka škola u Pragu. U Pragu u Tyrševom domu vrše se redovne prednjačke škole za čla* nove i članice. Noke su šestsedmične, druge pak 14 dnevne. Poslednja takva škola za prednjačice bila je vrlo do* bro posedena. Prijavljenih je bilo 105 sestara, a učestvovale su 93 od njih, medu njima 26 društvenih načelnica iz manjih društava. * Sastanak anatoma u Pragu i Sokolstvo. U Pragu je održam pre nekoliko sedmica sastanak anatoma iz čitave Evrope, udruženih u Assoeiation des Anatomistes. Tom redkom prilikom uipozorio je član predsedništva ČOS i odlični znanstvenik br. dr. Karel W e i g n e r učesnike zbora na sokol* ski način teles nog vaspitanja. ČOS pa je priredila n a roči to telovcžbačko ve* če, gde su imali anatomi priliku, da se osvedočc na vlastitc oči o delova* n ju i itelesnom vaspitnom načinu So« kolstva. Svi učosnici, u prvom pak ro* du inasitranci! bili su nad svime, što im se pokazalo, vrlo iznenadeni te su iz* razili priredivaču svoju svestranu po* hvalu i zahvalnost. Naroči to su bili iznenadeni, kad sc im je objasnilo, da uzima učešča kod sokolske telovežbe omladin,a iz sviju slojeva naroda, a ne samo bogatijih. Upravo tako su sc čudili, da vrše prednjači i prednjačice svoje teško delo potpuno besplatno. Na svaki način je uldinilo sokolsko veče na znanstvenike vrlo dobar uti* sak. Predsedništvo ČOS izrazilo je br. dr. Weigneru toplu hvalu za trud. * Zbor župskih prosvetara ČOS. Krajem aprila sastali su sc u Pra* gu svi župski prosvetari, da se poraz* govore o dosadašnjem radu i da udare temelje i donosu zaključke za budude delovanje. Iza tačnog izveštaja tajni* ka saveznog proisvetnog odbora, sledio jc referat o župlslkim vesnicima i nato vrlo opširan izveštaj br. dr. Horejšega o opštom stanju ljudske prosvete u čehoslovačkoj republici. Naročito pak sc referent dotaknuo i pitanja, 'u kak* vom odnošaju je Sokolstvo s raznim drugim prosvetnim organizacijama. Uspeh agitacijo za povečanje broja decc i naraštaja je priličan, jer je na novo prijavljeno oko 25.000 decc i 4000 naraštaja, što iznosi u ipostocima 17 odnosno 5% kod naraštaja. Po iz* veštaju br. dr. Russa zaključeno je, ustanoviti organizaciju sokolskih dile* tantskih i lutik inih pozorišta, ko j a su več sada vrlo raširena medu sokol* skim društvima. U prosvetnom delo« vanju prednjači medu svim hupama opet druga župa u Brnu. Zbor je vo» dio savezni prosvetar br. Antanin Krejči iz Brna. Dušan M. Bogunović (Zagreb): Južna Srbija i slet Sokolstva. HI STO RUSKI PREGLED ŽIVOTA JUŽNE SRBIJE. U po znaj prošloet naroda svoga, da znaš slavu i veličinu, ne za pozivanje „što je negda bilo“, vcć što moraš da učiniš Ti, kao član sokolske organizacije s a d a, a da slava i veličina naroda Tvoga bude bolja, veča i savršenija, nego .sto je negda bila*, nego „što si je Ti dočekao“. To neka Te uči prošloet. Doba Jelina i Rimljana — Vizantija. U doba, kada su slovenska plemena stanovala oko gornjega Dnjepra, na terito« riju Balkanskoga Poluostrva, živeli su Je* lini, te razna traoka i ilirska plemena. Dok se na Balkanu dizala kultura i država je* linska, dotle se u Italiji podiže snažna rimska država, koja ne samo da pokori Italiju, već i Balkansko Poluostrvo. Tako dođe u vezu rimska kultura sa jelinskom i iz ove dve kulture, a i poli tičk c težnje, stvorila novu kulturu romansku, koja se ipak nije mogla u celosti održati, jer jc jelinska kultura bila previse jaka, a da je mogla nestati u romanskoj kulturi. Kad se nova romanska kultura nije mogla odraziti na celom teritoriju, tada romanska kultura više prevladava na zapadu, a jelinska više na istoku, gde je i pre vladala. Ovo je za nas sa nacionalnoga stanovišta važno da znamo, jer če ta jelinska kultura imati jaka utecaja na nas Slovenc dolaskom na Balkan i mi čemo spasti роЦ utecaj istoka t. j. jelinske kulture. Rimljani vladajuči če* tiri veka nad celim Balkanskim Poluostr* vom provađaju ne samo kulturnu, poli* tičku več i ckonomsku romanizaciju. Ostatci njihove vladavine i kulturnog utecaja — Stadion sokolskog društva u Prostejovu. • Soikolsko društvo u Prostejovu u Moravskoj otvoride 5. jula svoj sta* dion, koji smemo ubrajati medu naj* lepše i najmodernije stadione u čita* voj Evropi. Kod izradivanja načrta, a i kod izvedbe same dali su si svi fak« tori, graditelji, inženjeri, vrtljairi, le* kari, gospodari i ostali najlepšu sve* dodžbu za njihov složan i svrsi po* svečen rad. Stadion ima svoj ogro« man bazen, kamo dotiče voda pomoču naročitog vodovoda. Letno vežbalište ima prostora za 1000 vežbača; ravnu stažu za trčanje 120 m, 300 m dugo zaokruženo trčalište, velik prostor za smeštaj sprava, letnu vežbaonicu u veličini 28. X 15 m sa svim nuzgred* nim proistorijama za članstvo, nara* staj i dccu. Stadion okružuju velike žclezobetonsikc tribinc i galerije, na* dalje je tamo naročito igralište za de* cu s malim dečjim kupalištem i naj* moderni j om opremom. Kraj stadiona se nalazc igrališta za tenis, hazenu, wolej*bail itd. Oko čitavog stadiona jc posadeno drveče, koje pretvara či* tavu napravu u krasan gaj. * Naraštajske utakmice u hazeni. Nar aš tajske utakmice u hazeni prirediče ovc godine u velilkom opse* gu Sredočcška župa Jana Podlipnoga. Svako društvo, koje ima naraštaj sme postaviti po jednu momčad, koja ne* ka se bori za prvenstvo. Ako je u okružju više momčadi, mora ju prvo absolviraiti medusobne utakmico, polbcdnici poj edinih okružja pa če se susresiti na župskoj utakmici. Žup* sika utakmica razdelena je u dva dela. U prvom takmiče pobednici okružja, a u drugom one momčadi, koje su postiglc kod okružnih utakmica dru« go mesto. • Organizacija sokolskih kinematografa. Kako smo več pisali, iznosi broj sokolskih kinematografa u ČSR nad 550. Na poslednjem sastanlku zaklju* čili su zastupnici svih tih sokolskih preduzeča, da če osnovati sokolski kti* nematografski savez na društvenoj osnovi, što če mu omogučiti nastupati u javnosti kao zaključena celina te znatno utecati na delovanje kinema* tografa u republici uopšte. Velika umetna snežna palača u Wienu. U sredini Wiena, na zapuštenoj scvcrozapadnoj železničkoj Staniči jc pregradena velika hala u umetno nači* njenu snežnu pokrajinu, gde je orno* gučeno svakome, da se za šiling ulaz* nine po miloj volji posveti u sredini grada i leta skijaškom ili sličnom zimskom športu. I za gledaoce je od* reden naročiti prostor. Unutarnjost hale je jspunjena- velikim solidno gradenim brežuljkom, koji je debelo nasut umetnim snegom. Za skijaške skokove sagradeno je naročito ^kaka* lište na kojem su moguči skokovi do 20 m daljine. vide se i danas. Starosedioci na Balkanu podlegli su vremenom utecaju rimske kul« ture. Doba njihove vladavine na Balkanu može se okarakterisati pozitivno za kul* turni, ekonomski te politički život. Al’ do* šlo je doba propasti rimske države — kao što obično propada narod, koji doba moči, slave i veličine ne zna da upotrebi za dalj* nje dobro države i naroda, več za slast i nehaj poj edinca. Protiv njih udaraju razna varvarska plemena, koji ih ipotisnu od Du« nava i oni se spuštaju t. j. Rimljani južno — dublje na Balkansko Poluostrvo. Osim toga Konstantin Veliki (oko 324—337) za* vlada Balkanskim Poluostrvom i donekle za njegove vladavine zavlada blagostanje. Toga trečega i polovinom četvr-tog veka nastalo jc strašno doba ne samo na Bal* kanu, več i u celom čovečanstvu. Nastale su stalne borbe, ratovi i scoba naroda. Po* dela rimske imperije na dve kulturne sfere: istočnu i zapadnu, imalo je utecaja na for* miranje državnih organizma i to krajem iIV. veka posle smrti Teodosija Velikog (17. Г. 395. god.) dovršena jc i poslednja podela rimske imperije na zapadhu i istoč« nu imperiju. Istočna imperija nazvana jc Vizantija. Tadašnja generacija i predstav* nici života nisu bili svesni,, da se zbio do* godaj istorijske budučnosti, t. j. mislilo se, da ipostoji jedno državno jedinstvo, a da ova deoba jc privremena, koja ne čc ute* cati na državu t. j. rimsku imperiju kao celinu. I danas kod nas rada se mišao istočne i zapadne kulture ;i mi svesno pri* mamo ovu borbu, misleči državno jedin* st v o jc tu — a kulturu si možemo podeliti u više sfera. Ne uči li nas ovaj primer iz prošlosti, da budemo naročito mi Sokoli stvaraoci narodnog i državnog jedinstva na oiprezu, nije li baš sada isti momenat raz* dvajanja i kod nas. Vizantija se brzo raširila politički, ekonomski i kulturno, al' su i na nju počela U danima, kad se održavaju po čitavoj domovini dani trezvenosti, dr* žim za potrebno, da upozorim sve borce, koji teže za trezvenošču našeg naroda, na vanrednu važnost Sokol* stva za pokret trezvenosti. Ujedno paik hoču upozoriti braču Sokole, da budu svesnii pravog poslanstva Sokol* stva i snažno pomognu trezvenom po* ikretu u radu za telesno, moralno i du* ševnb pridizanje naroda. Ako želimo dokazati važnost So* koistva za pokret trezvenosti mora> mo ukratko uporediti cilj oibiju. Pita* nje je dakle: Što je cilj Sokolstva, a što pokreta trezvenosti? Odgovor na prvo pitanje dao nam je naš veliki osnivač dr. M. Tyrš, rc* čima: Hočemo očuvati svoj narod u trajnoj i čvrstoj snazi, kod takvog zdravlja telosnog, čudorednog i du* ševnog, koje ne dopusta, da bi se po* kazala kakva izopačenost, zaostatak i nazadovanje! Odgovor na drugo pitanje: Gilj mu jo proučavati alkoholizam u svim njegovim dejstvima na pojedinca, na rod i covcčanstvo. Kod tog proučava* nja pak spoznamo, da uništava alko* holizam poj edince, narode i čovečan* stvo telesno, čudoredno i duševno. Tako hoče dakle pokret trezvenosti svojim radom da ukloni, odnosno ograniči la'lkoholizam, očuvati inarod, kod telcsnog, čudorednog i duševnog zdravlja. Ako sada uporedimo ciljcvc So* kolstva i pokreta trezvenosti vidimo, da se u svoijoj konačnoj želji potpuno slažu. Zato jo Sokolstvo dužno pod« upirati pokret trezvenosti u što večoj meri, ako neče samo svojem nasto* janju ispodkopavati tla. Pokret trez* venosti pa če iz nastojanja i rada So* kolstva crpsti neiserpivu gradu, za svoja postojanja. Tu p osle dn ju svoju tvrdnju hoču tačno da dokažem. U tu svrhu moram prvo opisati u glavnim konturama učinke sokolskog vaspitanja. Sokolsko vaspitanje, koje se u pr* vom i glavnom redu vrši pri sokolskoj telovežbi, razvija zdrave snažne i od* važne pojcdince. Buduči se 'vrši to vaspitanje redovno, bez prestanka iz dana u dan, iz godine u godinu, dobi* vamo ustrajne pojcdince, koji ne po* puštaju nigdo i nikada, jer su u toj tvrdoj škoM dobili neiserpive energi« je. SaV taj rad je podreden dobrovolj« noj šokolskoij disciplini. Njezin cilj jc vaspitati Sokolu najviše osobinc saa mosvladavanje i samozataju. Najviša škola tih osobina su sokolske utak* mice. Čovek vaspitan dosledno u toj tvrdoj školi, sposoban je slediti ln* tencijama svoga razuma bez tešlkoča. On se lako odriče svega, svih sklono* s‘ti i strasti, o kojima se osvedočio, da su štetne za njega, narod i čovečan* stvo, jer u isto vreme s tim moralnim svojstvima razvija se i intelekt. Kad smo tako ogledali plodove sokolskog vaspitanja, moramo još tač* nije ogledati ciljeve pokreta trezve« nosti. Rekli smo več, da je njegova zadača proučavati alkoholizam i nje* gove učinke te ih zatim nastojati ogra* ničiti, odnosno sasvim iskorcniti iz žl* vota naroda. Ako pak hočemo to po* stiči moramo se prvo pitati: što sili ljudstvo u alkoholizam ili, koji su uzroci alkoholizma? Bezbroj uzroka je. Za nas su važni: nagon po uživaš nju i nagon po društvu, koji su i naj* važniji. Omladinu pak, koja hočo u svojoj mladenačkoj .vatri značiti upra* vo toliko, odnosno više nego drugi tera u propast njena samosvest i pods udarati varvarska plemena, a naročito Huni, koji su krcnuli na Balkan iz svojih sedišta sa obale Kaspijskog Jezera ;i to početkom V. veka. Huni iprodru sve do Niša. Posle smrti Atile, vode Huna, raspada se snaga Huna al’ u borbu protiv Vizantije stupaju dva jaka germanska plemena i to istočni Goti i Gepidi, koji se nalaziše oko Dunava i Drave. Kada su Goti u dogovoru sa Vi* zantijom došli u Italiju i ostavili zemlju oko donjeg Dunava nezaštičenu i slobodnu za ulaz u Vizantiju, spustiše sc mnoga var« varska plemena ka donjem Dunavu (kra* jem V. veka) medu ostalim i bugarski ko* njanici iz ravnica Črnog Mora, zatim Huni, a medu varvarima, koji su se sipuštali i pro« dirali u Vizantiju na Balkan bila su i neka slovenska plemena. Tako dolazimo do pojave Slovena na Balkanu, novoga nepri« jatelja Vizantije. Doba do dolaska Slovena pokazuje nam, kako se na Balkanu več od davnih davnina menja gospodar, mešaju sc narodi, vode sc borbe o prcvlasti jednih nad drugim, vode se borbe oko romanske i vizantijske kulture. Vizantija i Sloveni i stvaranje svesti srpske, hrvatske i bu&arske. Vizantija početkom VI. veka bila je u teškom položaju. Vojske je bilo malo, činovnički kadar bio je vrlo rdav, a državu su upropaščivale seoske borbe, glad naroda, svak se brinuo za sebe, država jc cksploati« sala gradano —, jednom reči Vizantija jc bila u početku raspadanja u doba kada slo« venska plemena sveža i puna volje da za« uzmu ovc plodne i bogate krajcvc zakucašc sredinom, a evc do kraja VI. veka na močna vrata vizantijskoga carstva. Krajem VI. veka oni su se spustili ka donjem Du« navu (daklem pre 1400 godina), a u borbi sa Vizantijom oni prodru sve dublje i dublje, a na j več i ih broj vidirrVo na zemlji« štu izmedu Bitolja i Ohrida, a posjednu i uzetnost. Svoje mlade prekipevajuče snage mora razviti u nelkom smeru. Ako ih ne može u dobre, razvija ih u slabe. Dužnost pokreta trezvenosti je upravljati učinke svih tih uzroka u dobre smerove. Pojedinou — trezve* njaku pa je potrebna kod njegovog apostolskog rada sveta vatra odušev* lenja, velika zaliha stvarajuče, nepo* kolebive, neiserpive energije, neiser* piva samosvladavanja i samozataje i čelična ustrajnost, da ne iklone na pu* tu preko prašuma predrasuda, pivslkih navika i napada okoline. Kod čitavog tog njegovog !rada, na svim njegovim putevima stoji mu uz bok i verno mu pomaže Sokolstvo. U njemu se u prvom redu iserp* ljuje nagon po društvu. U društvima se skupi ja ju dnevno ili više puta u sedmici ljudi istog i različitog misije* nja, različitih staleža, različitc na* obrazbe i različitc starosti, tako da nade lako svako sebi odgovarajuče. društvo. Večina društava ima svoje prostorije, u kojima se oseča član do* mačim i talko vrlo laik o živi bez go« stionice. Sa svojim telesnim vaspitanjem i sa različitim drugim sredstvima pa nu* di mladima i starima užitke, koji da* leko nadkriljuju problematičan užitak kod uživanja alkoholnih pjiča. Upozoravam na užitak kod telo* vežbe same, a naročito na estetski užitak, koji nudaju lepe vežbe, proste ili na spravama, skupine itd. Buduči mnogo društava gaji uz telovežbu i dramatiku, pevanje, glazbu nude sc naročito mladima dal jn j i užitci. Isto i knjižnice, čitaonice i dru* ga slična naša sredstva za izobrazbu. U večini tih primera zadoivoljava omladina i svojoj samosvesti i podu* zetnosti. Oba nagona se izživljuju u prvom redu u telovežbi. Ovde pokaže lako mladič svoju moč, svoju sposob* nost, ovde se lako u plemenitoj utak* mici takmi sa suvrsnicima. U večnom gibanju, 'u neprestanom nastojanju po poboljšanju dobiva njegova pcdu/ct* nost uvek nove hrane. Ne iserpa li se u vežbaonici, potražiče s:i novih im* pulza u pre imenovanim odsecima. Ovde ih dobiva toliko, da joj za al* koholizam ne preostaje ništa. A sada prclazim k najvažnijoj tačei — največem bogatstvu,- koje u sebi čuva Solkolstvo, bogatsitvu, iz iko« jeg lako erpa. pokret trezvenosti naj« veče energije. To bogatstvo je neosporiv mora* lan upliv telesnog vaspitanja. Sporne* nuo sam ga več u opisu učinaka so* kolskog vaspitanja. To naj veče bo* gatstvo je vaspitanje moralno jakih, čeličmh, nenokolebivih, ust rajnih mu* ževa i žena punih najviših svojstava samosvladavanja i samozataje u ko* rist naroda i čovečanstva. Gde če nam uzgajati sokolske vežbaonice takve muževe i žene, ta* mo če imati pokret trezvenosti plo* donosno polje. Iz takvih redova če iza* či trezvcnjacima saradnici, koji čc lakočom slediti njihovim naukama, 1. jer če spoznati njihov razvijeni intelekt pravilnost i važnost pokreta trezvenosti; 2. jer če spoznanju intelekta lako slediti njihova krepka volja, koja če u tom spoznanju napustiti sa skraj* nim samosvladavanjem i samozatajom sve navilke, kojc škode bližnjemu, na* rodu, čovečanstvu. Ako povučemo pod čitavim tim računom ertu, uvidamo, da je Sokol* stvo neizmerne važnosti za pokret sam Solun i tako zavladaše jednim delom Vizantijskog Carstva na Balkanskom Polu* ostrvu. To je bilo tokom VII. veka, a za koji možemo kazati, da je skoro celo Bal« kansko Poluostrvo bilo -naseljeno raznim slovenskim plcmenima. U toj masi slovcn« skih plemena ističu so svojim fizičkim i umnim sposobnostima a zatim organizaci« jom i vojničkom sposobnošču tri plemena i to: 1. u severo«zapadnoj strani Balkanskog Poluostrva hrvatsko pleme; 2. oko Tare, Lime, Drine i Ibra tc oko Golijc i Durmi« tora srpsko pleme i treče suprot od srp* skog plemena bugarsko pleme. Tako sc početkom VIII. veka počelo vršiti okupljanje slovenskih plemena oko tri etnička i politička središta oko Bugara, Srba i Hrvata. lako su izvesna slovenska plemena po« čela skupljati oko sebe ostala srodna i su* sedna plemena, iako je skupljanje iraskjvao i položaj Slavena suprot velikih država, koje su ih okružavalc, to ipak ovo končen* triranje nije išlo lako, jer su plemena htela zadržati izvesne osobinc i položaj. Krajem VIII. a početkom IX. veka uspijc srpskom plemenu da ono udruži ostala plemena, ne samo u smislu politicko*obranbcnom, več i etičkos nacionalnom. Pišem o Suhima radi toga, jer opisujem historijski razvitak srp« skog plemena na tlu, gdje sc ove godine održava slet. Stvaranje e ti oko« n H c ion al nog imena Srhin, a oko toga pojam naroda srp* skoga, države srpske i t. d. imati če za po« sledicu snažan razvoj da iz svesti imena Srhin stvori se i močna i jaka država srp« ska, na čelu sa močnim gospodarom (monar« hom) kao suprotna vlast carstvu Vizantije. Osnutak prve srpske države _ — /e doba do Nemanjića. Kad su Srbi stvorili jednu ctičko«nacio* nalnu svest i osetili, da suprot močne^ Vi* zantije treba da stvore i močnu državu trezvenosti. Kao za zaključak lako re* čemo: Čim više Sokolstva u našoj zem.-lji, tim više plodonosnog polja za po* kret trezvenosti. Na tom plodonosnom polju, pre* oranom pravim sokolskim vaspita* njem, treba jc radnika, koji če sejati u tu crnu zemlju seme razumevanja pokreta trezvenosti. Treba je sunca — uzora — pot* punih, do skrajnosti doslednih apsti* nenata. Samo pod uplivom toga sunca počeče da klije seme novog trezve* nog roda. Samo >u njegovim toplim zrakama ec uzrasti nov trezven so« kolski rod, ikoji če biti sebi i narodu u ponos. Zato pak pozivam sve svoje sa* radnike za istreznjenje našeg naroda, da podupiru i aktivno saraduju u So* kolstvu. Sokolstvo pak neka dosledno iie» punjava zaključke skupština, dako» vačke i drugih, i neka svoj rad u tom pravcu podeseterostruči, da če lako s ponosom reči, kad če početi da raste nov trezven rod: Pri tom radu, pri tom velikom uspehu, moj je lavlji deo. U prvom redu pozivam svoju braču — prednjake — kao prve fak* tore sokolskog vaspitanja, da oni sa* mi stupaju pri tom radu u prvim rc* dovima. Sami neka dadu uzor — snaž* nih nepokolebivih muškaraca, koji se u korist i ponos Sokolstva d naroda, potpuno odriču alkohola. Uz želju, da nastupi medu Sokol* stvom i pokretom trezvenosti što uža saradnja, zaiključujem: 1. Sokolstvo i pokret trezvenosti imadu bitno iste ciljeve, t. j.: vaspita* nje telesno, moralno i duševno zdra« vih pojedinaca i naroda. 2. Sokolstvo pmža sa svojim, u prvom redu telesnim vaspitanjem po« kretu trezvenosti neiserpive energije. Na temelju tih zaključaka prepo« ručam: 1. Trezvenjaci neka svim svojim snagama podupiru razvoj Sokolstva u našoj državi i ako jc ikako moguče u njemu aktivno saraduju. 2. Sokolstvo neka razvije inten* zivno svoje protialkoholno delovanje. U prvom redu neka nastoji, da se mi* sao trezvenosti zanese medu prve fak* tore sokolskog vaspitanja — prednja* ke. Zato neka ne bude prednjačkog tečaja, gde ne bi bila barem 2 časa posvečena alkoholizmu i pokretu trezvenosti. Takva predavanja pa ne* ka ima uvek Soko«apstinenta, jer je jedino on u stanju, da upali pravi oganj oduševlenja u mladim srcima. Koliko se popije . . . U Trbovlju sc popilo 1927. g.. 920.000 1 vina, 180.000 1 piva, 24.000 1 rakije i 14.500 1 špirita, u ukupnoj vrednosti od 14,285.000 Din. U Jesenicama sc popilo g. 1927. u 38 alkoholnih radnja 3672 hektolitra alkoholnih pica u vrednosti od preko 6 milijuna dinara. Opština je dobila na trošarini 'Л milijuna dinara. U Kranju se popilo u 34 gostiona i 7 točiona alkoholnih piča 228.473 1 vina u vrednosti od 3% milijuna di« nara. U Zagrebu je g. 1923. došlo po« prečno na s v alko g Stanovnika 109 1 alkoholnih piča, a g. 1927. još uvek 81 1. Pad u potrošnji pripisuje sc go* spodarskoj depresiji i trezvenom po* kretu. U čehoslovačkoj popije narod godišnje alkoholnih piča za 6 milijardi Kč, a narod u Jugoslaviji za 6 mili* jardi Din. * Srba, oni su osetili, da treba najpre da skinu sa sebe vizantijsko tutorstvo. Čckali su samo zgodnu priliku da ovo učinc. Po« četkom t. j. prvom trečinom devetoga veka zaratila se Vizantija sa Saracenima. Tu pri« liku upotrebe Srbi, te formalini počinjcnost Vizantije odbaeiše i god. 825—7 osnovaše prvu srpsku državu pod upravom Vlasti* mira. Razume se, da ovo jačanjc Srba nije išlo u politički račun Vizantiji, a ni ostalim susedima. Država Vlastimira nije bila dugo slo« bodna i samostalna, radi nesloge i borba sinova kraljevih o vlast, posle smrti očeve, jer se u historiji našoj često i cesto po« navija da sinovi radi v 1 a s t i t. j. s c b e, a ne celine ruše sve ono što nam. o cevi ostaviše i sagradiše. Srpska država pade ponovno pod iako slabu Vizantiju, do« bivši samoupravu. Vizantija iako je imala vrhovnu vlast nad Srbima, to je ona težila ne samo šilom vezati Srbe uz sebe, več ih i verski pa i kulturno učiniti zavisnim od1 Vizantije. Srbi su tada bili neznabošci, i Vizantija pošalje im hrišćaneke .milsionare sv. Cirila i Meto? dija, da medu njima propovedaju ideju hri* ščanstva. Sv. Cirila i Metodija poslaše radi toga, jer su vrlo dobro vladali i govorili slovenskim jezikom. Srbi primiše hriščan* stvo, stvorišo svoju erkvenu književnost na jeziku macedonsldh Slovena, te na osnovu hriščanstva stvoriše i izvesna kulturna sre* dišta. To je poeetak srpske književnosti. U isto vreme dolazi u Bugarskoj na vladu car Simeon (893). Bugari videvši sla* bost Srba, naročito posle smrti Vlastimira, nastojaše oslabiti čim više Srbe, zauzeli nji« hovu zemlju, njom zavladali i tako postali oni središte balkanske politike. To im do« nekle za vreme vlade cara Simeona i uspije. Oni zavladaše srpskim zemljama i velik deo srpskoga naroda odrediše u Bugarsku. Vi* zantiji nije išlo u račun podizanje Bugara, 50 godišnjica brata Dragutina Humeka. Danas je brat Dragutin I lumek, ravnatelj dječačke gradanske škole u Mariboru, koju je preuzeo iz nemač* kih ruku odmah po prevratu i način-io iz nje uzoran zavod, kojemu moguče nema jednalkog u čitavoj državi. Brat Humek je stručnjak prvovrsnih kvali* fikaeija; odlično stručno spreman uči* te!j široke oipšte naobrazbe, pisae, sli* kar, risar, rezbar, stolar, knjigoveza, mehaničar, pevač, pozorišni glumač — čovek, ko ji pozna, zna i izvršuje, sto i jednu umetnost! Svu Opremu svoje spavaonice je izradio sam i harmonij u njegovem stanu je delo njegovih ruku. Širom c! inovinc ras« trošeno je bezbroj njegovih umetnina sviju vrsti i grana. Malen muzej bi načini la iz njih dobra ruka, koja bi ih sabrala za dokaz neumornog, uspeš« nog udejstvovanja njegove stvarajuee sile. Brat Humek bio je g. 1906. medu osnivačima Sokola u Krškom ob Savi, kojem je bio prvi prednjak. Ovde je učio na tadašnjoj nemačkoj gradan* skoj školi, koju je pare sa drugim uči* tel. j ima na tom zavodu pretvorio s narodnim duhom u slovenački zavod, kojeg je nagrdivalo samo nemačko ime. Kad je brat Zener, prvi starosta toga društva, naskoro po osnutku umro, stupio je brat Humek na čelo društva kao starosta. Iz Krškog se je snažno širila njegova sokolska svest po svoj oKolini, ‘tako da je po redu osnivao odseke svoga društva u Ko« stanjeviei, pri Sv. Kriižu i u Mokrono« gu, gde su danas samostalna sokolska društva! Mnogo dobra i lepa je učinio u ime sokolske ideje u onim tešlkim vremenima, kad mu je tako reči re* zao hleib nemaeki gospodin, kome je pak Soko Humek ispiodkopavao tla, da . se je konačno nemačko gospod* stvo srušilo samo u sebe. Kod tog te* škog i napornog rada brat Humek je bodri© i potieao sebe i druge s ne s a* .vladivom svojom otpornom ‘ voljom, sa svojim nedostizivim vedrim humo* rom, s veselom pesmom i sa svim svojstvima poštene, iskrene i istino* ljubive duše, koju je prožela lepota i mladost sokolske misli. G. 1912. kretaio sam se mnogo sa bratom Humekom na svesokolskom sletu u Pragu. Kad smo po svečano j povorei sedeli pred Zlatom Husom, Humekovo se razigrano lice uoizbilji* lo, utihnula je njegova duhovita reč. oko se zagledalo u višine. »Sada tek pravo shvaeam veličinu Tvrševog du» ha«, govorila sa njegova usta. Ako se može iskreno csvedočenje dignuti u navali strasti — Humekovo sokolsko mišlenje se je u onom trenutku spo* znanja veličanstvenosti sokolske po* bede! Brat Humek i u Mariboru, u na* šoj severnoj tvrdavi, uvek s ponosom nosi sokolski znak, neprestano radi i stvara nove kulturne dobrine. U ime sviju, koji Te pozna ju, rado imadu i Tvoj rad vene, Ti, brate Dragutine, iskreno čestitam. Ostani zdrav, ostani naš! E. G. Književnost. Vila Sokolica. Mladi naš brat Hajrudin Curie izdao je u Mastaru zbirku svojih pes* ničkih prvenaca pod naslovom »Vila Sokolica«. To je veseo pojav u skrom* nosti naših sokolskih pesničkih pro» izvoda. i»Izviinite, braeo .i, sestre, za nedos'tatke.« kaže brat Čurič u uvod* noj reči. Čemu moliti oproštenja, kad je u knjižici 'toliko lepog i odušev* ljenogl Mlado sokolsko srce. koje je primilo u sebe oganj sokolske ideje, govori oitavoj sokolskoj omladini ta* ko iskreno i uveravajuče da knjižica ne može promašiti svoje svrhe: Naraštaju naša nado, da si zdravo, da si zdravo! Stupaj smelo, stupaj hrabro, idi uvek, uvek pravo! Naročito upozoravam na »Jedno veče na naraštajskoj vežbi«, »Hajdcmo Istri«, »Susret«, »Jedno veče u našoj Sokolani«, »Soko — majci« i »Računajte s nama«. Knjižica, koja je posvečena bratu Čedi Miliču, starosti sokolske župe mostarske »Aleksa Šantič«. je najpri* kladniji dar našem naraštaju kod raz* nih nacionalnih i sokolskih priredaba i manifestacija. Neka bogati njegovu duševnu lepotu, kad ga oduševljeno zove »Pod zastavu«: Budite Sokoli! Ustrajte u radu za spas svoga doma, za spas svoga [roda! U tom poslu teškom ne gubite nadu, jer če samo tako ostati Sloboda! • —eg— Cena knjiži je samo Din 10, a naručuje se kod brata Trifka Dudiča, knjižara u Mostaru. Sokolska nam dužnost nalaže, da podupremo tog mladog Sokolawpesnika i da za dru* štvene knjižnice pabavimo tu Iknjižicu. Naši pokojnici. j BRAT DJUKA LEVAK. 17. marta zadesio je težak uda* rac Sokolsko društvo u Slav. Požegi smreu brata Djare Levaka, tipografa, dugogodišnjeg zamenika načelnika po* žeškog Sokolskog društva. Vrativši se iz svetskog rata stupio je brat Djuro Levak odmah u sokolske redove, gde je neumorno radio i kao vežbač i kao organizator. Vršio je onaj sitni, ali te* ški rad, do k o j ega stoji uspeh poje* dinoga društva tako, da če mu se te* ško nači zamenik. Zadnje je vreme pobo!jevao na plučima, a kad ga je ta nesmiljena bolest shrvala i prikovala uz postelju sa otvorenom ranom na nozi, bio je još uvek Soko, ako i po* lomljenih {krila, brinuoi se za svaki korak i veseleči se svakom uspehu svoga društva, čekajuči tako uvek ve* dar bolje dane i dočaravajuči si novo prolečc svoga daha, ugrabi nam ga crna smrt u 32. godini njegova života. Zaklopi© je nedavno svoje oči i po* šao, prema poslednjoj svojoj želji, na večni počinak u soko skom odelu. Sprovod mu je bio lep i sokolski. Les su nosili Sokoli, a pogrebu je predhodio uz žalosne zvuke fanfare sokolski venac praeen zastavama i sveukupnim članstvom. Pred ©tvore* nim grobom oprostio se od brata Dju* ike ganutljivim rečima starešina dru* štva br. Mirko Seljan. A. P. f VOJISLAV VUKSAN. Jedna bolna godišnjica. Motto: Samo izabrani umiru, da bi večno živeli. Na 11. marta o. g. navršila se jedna tužna godišnjica, od kako je iz sokol* skih redova zauvc-к odleteo odličan Solko i poborinik sokolske misli, staro* sta Sokolskog društva u Pakracu, brat Vojislav Vuksan. Juigoslovemsko Sokolstvo uopšte, a pak račko Sokolsko društvo napose, iz* gubilo je njegovom smrču retlkog sokol* skog radnika, čije če ispražnjeno me* sto još dugo i dugo čokati na di*u« gog Vojka, ineumornog, nesebičnog, radinog kao što beše pokojni. Koliko je bola nanela njegova smrt celoj sokolskoj porodici, videlo se iz onih bo nih reči, kojima su naše sokolslke revije objavile Vojiniu smrt — našu žalost. Sto i koliko je u njem izgubilo palkračko Sokolsko društvo, jasno je rekao onaj veliki siprovod, go* vori, venci, jecaji i siuze svih, koji mu rekoše poslednje: »Zdravo!« »Izigu* ibismo stožer n a,še g društva,« tako je javljala društvena posmrtnica »svim i svak orne«. Vreme je potvrdilo koliko je bila tačna ova gorka istima. Pa kaikav beše taj brat? Soko u potpumom smislu i po osvedočenju i po rečima i po delima Bio je inkarna* cija rada, konsekventnosti, nesebično* sti i poštenja. Radio je više nego što je sme:; i mogao. Zaključci i predloži sa* vezni, župski ili društveni, izvodili su se uvek na vreme, makar to stajalo neznam kakovih žrtava, jer »tako mo* ra biti« odgovarao tbi Vojko odsečeno i ubedljivo .Možda baš u tom, što se ni u opravdanim slučajevima nije h'teo posl'užiti kompronrisom između morati i moči, leži sva tragedija ovog retkog sokolskog radnika. Od prirode slab or* ganizam, nije mogao više da izvršuje naloge celične volje i smrt je rdkla svoje! Pa ipak Vojiko živi! On je samo fizički umro, ali njogov duh živi u sr* cima njegovih dragih Sokola, Sokolica i Sokoličica, kojima je dao sve što je fnogao dati: dao sobe. Zato je Vojko umro s osmehom na usrnama, a taj osmeh kao da je govorio rascviljenoj brači i sestrama: »Ne pllačite, jer ni* sam umro. Moj duh je napustio jedan slab organizam, a ušao u vaša zdrava tela, da još s v-ečim usipehom nastavi uzvišeni posao na ostvaronju sokolskih ideala.« Eto, to je i takav je bio pokojni Voj'ko! S obizirom na sve ovo, pak račk o bi Sokolsko društvo učinilo jedan lep i potreiivan gest, u,koliko to več nije pred* videno, kad bi ovom primeru i apo* sitolu svog društva podiglo dostojan Sipomenik, koji bi sadanjim i budučim sokolskim generacijama bio živ dokaz, kako se visoko cene oni, koji žive, rade i umiru za druge. D. Novakovič. * t ŠIMA BABIĆ. Vredni i oduševljeni mladi član. prednjak mušlkog podmlatka, nakon teške bolesti u 19 godini života osta* vio je 17. III. za uvek naše redove. — Pokojni brat Sima znao je mnogo puta nači načina, da oko sebe okupi naše najmlade Sokoliče, pa je vest o smrti stcgla mnogo srce. — Na večni počinak lotpratilo ga društvo Ikorpo* rativno sa zastavom i glazbom polo* živši venac, a nad otvorenim grobom oprosti:)' se starosta br. dr. Kenfelj. — Na veče istoga dana u 7. sati imale su sve kategorije u sokolani počasnu šutnju na tsečanje našega dragoga brata Šime. — Bio je tihi sokolski radnilk. Slava mu! * f BR. BOGDAN KOITEK MLADI. Puikim nesretnim slučajem pogi* nuo je naš mladi brat Bogdan Koutek. Sin brata Bogdana Kouteka stari* jeg. koji je po pozivu srpske vlade došao sa prvim sokolima * učiteljima gimnastike iz CeSke 1910 g., da bude jedan od pionira Sokolstva, — bio jc 10 meseci sltar., kada jc došao u Srbiju. Živeli su u Nišu, a 1925. god. došli su u Pančevo, gde je požrtvovnim i ener* gičnirn radom brata Kouteka starijeg Sokolstvo krenulo tehnički snažno na« pred. Tek 8. marta o. g. Boško je prc* šao u redove pravih članova napuniv* ši osamnaestui godinu, a 20. marta o. g bude pozvan u Prodnjački zbor kao pripravnik. Od svoje četvrte godine neprekidno je vežbao do poslednjcg dana svog života. 5. aprila 1928. 0od. u veče u so* Uolani Sokolskog društva v Pančevu vežbao je Boško na prednjakom času. Radio je »stoj« na razboju i »skvrčku« z stoja. Zakačivši pri tom o pritku no* gom, sruši se strmoglavce i udari po« tiljkom o pod. Sam po sebi taj pa*d rije bio ni strašan ni koban — bivalo je več i mnogo težih padova, koji su ostali bez ikakvih znaitnijih posledica — u ostalom Boško se sam digao, te jc čak i šetao iste večeri. Ali u toku noči nastupila je reakcija u vidu jakog iz,;va krvi u mo-zak, i taj izliv b o je koban — smrtonosan, jer jc naš mladi i vrli brat Koutek posle velikih muka, koje su trajale gotovo cele noči, pre« minuo pred zoru, divnu proletnju zo* ru, kad se sve budi na nov život, ucve« livši duboko ne samo svoju porodicu, ne isamo svoje najbliže svakidašnje drugo ve, več i sve nas, koji smo ga poznavali i koji smo uvek u njemu ima!1 odanog i vernog prijatelja, dru* ga • primernog brata. Na katoličku Veliku Subotu pr^-podne bio je 'Pogreb. Došli su iz Be* ograda i Zemuna brača Sokoli i sestre Sekcije, predstavnici Župe i sokol« skih društava, da donesu poslednji pozdrav iz prestolice i Župe svom bratu Boškui. Bili su spredsitavniei Ja* dranske Straže iz Beograda, humanih društava iz Pančeva. Trgovačke Aka* demije i Gradanske škole. Svečana je bila povorlka, koju su sačinjavali mno« gobrojni škoilski drugovi i drugarice Boškovc, njegovi nastavnici i m logo* brajno gradanstvo, a brača i sestre u odorama, od najmanje dece do član* stva, dala su sokolsko obeležje ovoj tužnoj svečanosti. Žalosni i d i r J j iv i bili su govori drugova, nastavnika i Sokola dr. Jože Babiča, br. Dragičeviča i drugih. Nijo bilo oka, koje se nije ovlažilo. Ali neizmerno tužno je zvučao, uzbudujuči svaku dušu, vapaj mladog naraštaja, vapaj jata nejakih sokolica za sokoli* čem poletareem, koji tek što se uzneo u jato surih sokolova ostavio nas je za uvek. A gorda pobednička zastava na« raštaja cele Župe, simbol snage, kre« posti i pobede, tužno se je nadnela nad Boškovim kovčegom u znak ža« losti naraštaja cele Župe, u znak po* slednjeg pozdrava. Zlačane rese milo« vale su ga nežno i setno u svom ne« močnom i tihom bolu i šaptale mu poslednji Zdravo! VI. pokrajinski slet JSS u Skoplju. I. PROGRAM PRETSLETSKOG — ŠKOLSKOG DANA - POKRAJINSKOG SLETA JSS U SKOPLJU. 1. U subotu 2. juna u prostori ja* ma Sokolskog doma u veče SVEČANA AKADEMIJA Na Akademiji učenici(ce) ©vdaš« njih srednjih šlkola izveli bi gimna« stičke radnje (uizorne vežbe). 2. U nedelju 3. juna. PRE PODNE. U 6 časova lako*atletske utakmi* ce na sletištu. Na utakmicama uzeli bi učešča učenici viših razreda srednjih škcla sa 'teritorije Južne Srbije. Lako« atletske utakmice sastojale bi se iz: skokovia u vis, skokova u daljinu, troj« nih skokova u daljinu, bacanje kame« na s ramena, i trčanje na brzinu. U 7 časova proba za zajedničke vožbe na sletištu. U 10 časova štafeta. Učenici bi trčali po 75 metara sa mesta udalje« nih najmanje 3 kilometara od centra Skoplja prema Prosvetnom domu, gde bi se na okupu nalazili gg. Direk* tori srednjih škola sa g. Inspektorom Ministarstva Prosvete na čelu, koji bi primio štafete. Od 10.—12. časova konccrat Voj* ne Muziek na Trgu Kralja Petra. PO PODNE. U 3. časa svečana povorka kroz Skoplje. Polazak od Sokolskog Doma U 4-30 časova JAVNA VEŽBA. I. Zajedničke proste vežbe muške i ženske deee Skopskih osnovnih ško« la; muška deca vežbač e sa zastavica« ma, a ženska deca sa 'krugovima. II. Dečije i Sokolske igre izvodili bi učenici i učenice seoskih osnovnih škola, u narodnoj nošnji. III. Proste vežite izvode učenici viših razreda osnovnih škola. IV. Ritmičke vežbe izvode učenici viših razreda osnovnih škola. V. Vežbe lukovima učenka nižih razreda osnovnih škola. VI. Vežbe palicama učenika nižih razreda srednjih škola. VII., Poiseban nastup učiteiljsJke škole. VIII. Odelcnja viših razreda sred« njih škola. IX. Skupinske vežbe nižih razreda muških i ženskih srednjih škola. X. Zajednički nastup svih škola. U VEČE. Naraštajska veselica na ; sletištu. UzoTno veče za naraštaj u Nanodnom Pozorištu uz sudelovan je sokolskog naraštaja, članova Narodnog Pozori« šta, Sokolskog društva u Skoplju t Skopskog Pevačkog Hora. oni su rade gledali Srhe na mestu, koje su hteli Bugari za sebe osvojiti i zato poma* fiali Srbe protiv Bugara, naročito posle smrti Simeona. Vizantija naročito potpo* maže velikaša Časlava, koji jc oheeao pri* znati u celosti vizantijsku vlast. Časlavu pođe za rukom razbiti sve separatistieke težnje srpskih velikaša i osnovati srpsku državu, koja je od Save dopirala do Jadran* skoga mora i Morave. To jc bilo oko 960. god. dakle na kraju X. veka. Čim je Vizantija videla, da sc srpska država jača, i da bi se ona mogla podiiči na vlastitc noge i postati opasan takmac Vizantij-i, — ona skupi veliku vojsku, udari na srpsku državu i pokori Srbe. Več pre toga propala je i Bugarska, i lukava Vizan* ti j a videla jc u tome uspeh svoje politike, t. j. jednom pomaže Srbe protiv Bugara i obratno, kako joj u prilog ide, a kad ne< stanc i jedne i druge, onda tek vidc uspeh svoje politike na Balkanu. Nebi li i ovaj primer iz prošlosti delovao na nas danas, da dodemo do uverenja, da u slozi jednih i drugih osiguran je uspeh jednih i drugih, ti da pomaganje stranih država čas jednom a čas drugome je interes tih država, a ne Ijuhav njihova bilo prema jednima ili dru* gima. Kada jc Vizantija pokorila srpsku dr* žavu, počeše se srpska vlastela i dinaste spuštati u primorje i tu do kraja X. veka stvarahu kulturne i političke ecntrc srpskih težnja. Srbi kako vidimo, čestim borbama menjaju teritorij, gube ga i opet vračaju, i to rada kod njih izvestan osečaj pre svega da se samo borbom i vlastitom snagom mogu održati; živeči sve više i više slobod* nim životom stvorio se osečaj, da bez slo* bode naroda nema ni slobodnc države, a posijavajuči kosti po celom Balkanu, stvo* rio se u njima oseeaj, da sve ono što je negda njihovo bilo, to mora ponovno da bude i ostane. Tako je gubitak zemalja imao i pozitivna uspeha medu Srbima, jer se malo po malo stvara rasni osečaj slo* hode, širine i samostalnosti. Spustivši sc Srbi na primorje u razne oblasti i učinivši primorje središtem srpskih težnja, malo po malo od ostalih primorskih oblasti diže^ sc Zeta, i nastojaše da ona po* stane središte srpske države, koja se stva* raše na primorju. Fo uspije velikom knezu Bodinu. Podizanje Zete na središte srpske državne politike, urodilo je pozitivnim uspe* hom, jer u bližini je hila Raška, i Bodin okrenc svoje poglede prema Raškoj, gde vladašc župan Vukan. Raška je graničila sa Vizantijom. Bodin se spusti u Rašku, zajedno sa Vukanom, prodreše na Kosovo i Mctohiju, pa šta više dopru do Skoplja i Vranja. Tako Srbi otvoriše sebi vrata u Raškoj, a to če imati ogromna uspeha za dalnji razvitak snpske države, jer se ona spusta u klasične predele Kosova, Raške, Metohije, pa do carskoga Skoplja. N o u to umre Bodin (1101. god.). I kao što se često dogada u istoriji naroda našega, t. j. smreu kralja i velikaša, padaj u i njegove ideje, i ono što je on stvorio, tako je bilo i sa Zetom. Smrt Bodina donela je prevLast Raške nad Zetom, pa kako čemo kasnije videti, da iako je smrt Bodina bila teški udarac za srpsku državu, bio dogadaj od sudbonosne važnosti po daljni razvitak srpske države, jer več tada dolazi u histo* riju srpskoga naroda najslavnija porodica vladalačke krvi — Ncmanjiči. Doba Nemanjića do kosovske bitke. Kada je Bodin združivši Zetu s Raškom postavio za raškoga župana Vukana, i time dao pravac srpskoj politici za nekoliko ve* kova — i time doveo Srbe u hlizinu Ko* sova — Kosovo če od tada postati pozor* nica srpske borbe i oni krajevi, koji sc nalaze oko Kosova. Srbi sc ne če nastaniti samo u Raškoj, oni če se da spuštaju u Skopsko, Vransko Polje, do Poliške Kot* line i u Moravsku dolinu, i radi toga doči ec u sukob ne samo s Bugarima, več i sa Madžarima. Al’ i unutrašnjosti srpskih oblasti iako se dovršila borba izmedu veli* kaša o prevlast Raške nad ostalim srpskim oblastima, to ipak postojahu pojedine se* paratističke težnje srpskih velikaša. Isto* rija naša uči nas, da su baš velikaši svojim ličnim težnjama za vlašeu bili uzroci pro* pasti onoga, što je narod svojom snagom stvorio. To neka bi nas podučilo, da imamo »tvoriti osečaj celine, a ne pojedinca. Te separatistieke težnje konačno svlada Stevan Nemanja, koji od Raške stvori osnov za stvaranje srednjevekovne Srbije. Nemanja, po kome se i prozvala porodica Nemanjiča, bio je vojnik i diplomata, koji je bio svestan, da se država ne stvara samo kostima i krvlju, več i nutrašnjim urede* njem. Za vreme Nemanjiča, ,iz kojih po* teče i sv. Sava, največi sin našega naroda, koji jc nastojao da sve ono što njegov brat osvoji niačem, to obezbeduje duhom, di* žuči škole, crkve i manastire, podižuči svest i ljubav prema domovini i državi, na* stoječi veru osloboditi vizantijskoga ute* eaja, a vlast u državi koncentrisati u ru* kama jednoga močnoga srpskoga kralja. Za vreme iNemanjiča dižu se kule i gradovi, sela i manastiri, Visoki Dečani, Studenica, Bi j el i Hilendar usred gore Svete, Staro Nagoričane, Milcševo, Sv. Naum, Grača* nica, Đurdevi Stubovi, Žica i t. d,, oni ma* nastiri, koje danas susretamo širom Južne Srbije u Bitolju, Kratovu, Ohridu, Štipu, Skopskoj Crnoj Gori i t. d., koji pokazuju moč i slavu srpske kulture u doba Nema* njiča. U to doba živi Kraljevič Marko od Prilipa, Miloš Obilič, Relja Krilatica, brača Mrnjaveeviči, stari Jug Bogdan i devet Ju* goviea, bolni vojvoda Dojein i mnoštvo ve* likaša, koji stvoriše najsjajnije i zlatno doba srpskog naroda, baš na onom terito* riju, gde če se održati slet Sokolstva, Srhi kako iz Raške tako i ostalih zemalja po* doše u Povardarjc (zemlje oko Vardara), Pomoravlje (zemlje oko Morave) i zavla* daše raznim središnim putevima na Balka* nu i time postadoše država prvoga reda, 0 čiju ljubav i pažnju otimahu se strane države. U vremenu tome Srbi imadiu naj* bolju vojsku i najbolje državne finansije, jer šumovite planine oko Ibra i Morave skrivale su dragocene rude i metale, koje počeše iskopavati Sasi i pretvarati u no* vac. U svom širenju sukobiše se za Vizan* tijom i Bugarskom, jer se osetilo da nastaje doba srpske prevlasti na Balkanu. Nema* njiči ujediniše, organizovaše i prosvetliše i stvoriše sipsku državu. I prirodno je bilo da se suprot ovome širenju postaviše Bu* gari, s kojima se Srbi sukobiše na Velbuždu 1330, god. i konačno obračunaše s Buga* rima i tako postadoše gospodari na Bal* kanu. U bitci na Velbuždu odlikovao se sin Stevana Dečanskog — Dušan, koji posle smrti svoga oca zasede na prestolje, koji vladaše sa 2/3 Balkanskog Poluostrva. On zavlada ne samo sa Srbima, več i sa Gr* cima i Arbanasima i krunio se l(i. aprila 1346. god. u gradu Skoplju za cara »V sem S r b 1 j e m , Grkom, A r h a n a s o m i primorskim stran a m«. Car Dušan imao se uhvatiti o koštac sa jednom novom opasnošču na Balkanu, s Turcima, protiv kojih je trebao da ima snažnu vojsku. On dade i poseban zakonik »Zakonik Dušanov«, zakonik ravnoprav* nosti gradanske g. 1345. 3. juna, upravo na dan kad počinje slet u Skoplju. Raširivši moč i slavu, on je osetio, da se Evropi spre* maju grozni dani od Turaka i zato je hteo da povede krstaški rat protiv Turaka, da osvoji Carigrad i Evropu spasi od Turaka. No plemstvo je ne rado gledalo moč 1 slavu Dušanovu, koji brzo posle progla* šenja za cara — umre 1355. god., a na pre* stolje dolazi nejaki car Uroš (1355—1377). Turci sve više prodirahu na Balkan u srp« sku državu. Protiv takve moči trebalo je postaviti moč i jakost cara Dušana — al njega ne beše. Velikaši nastojahu za sebe osigurati vlast, a i oni koji su hteli, a medu njima Marko Kraljevič od Prilipa, koji jc činio dobročinstva narodu i koga je narodna pesma opevala, pa još i drugi, nisu bili do* statni, a da spreče strašnu katastrofu, koja je nadolazila protiv Srba, a ta se i zbila 28. juna na Vidov dan 1389. god. Sukobiše se srpska i turska vojska na Kosovu. Srbi izgube bitku, ali nc izgubiše svest o narodu i državi. Narod od tragedije na Kosovu polju isplete epopeju, koje ni jedan drugi narod ne poznaje. Kosovo postade ne samo osečaj bolj i žalosti, več i simbol junaštva, borbe i ljubavi prema narodu i državi. Od Kosova do danas. Turci uništavaše sve, što su smatrali kao zapreku za prodiranje islamstva u Evropu. Narod, koji nije mogao da trpi zulume il beži »gori u hajduke«, il se seli iz svoje prastare otadžbine, sve više i više na sever. 1 tamo gde se nekad čula srpska pesma i reč, gde je nekad bila slava i moč srpska, tu se od tada ču turska pesma i reč — gde nekad stanovahu Srbi, naseliše se razna plemena iz Azije iz Istoka i da* doše vanjsko obličje gradovima i selima celoj Staroj Srbiji i Macedoniji (Južnoj Srbiji), obličje sasvim suprotno od srpskog karaktera. Pa jc li onda čudo, kada danas dođemo u te gradove i vidimo smesu na* roda. Nije, jer jc to sve doseljeno posle Kosovske bitke. Turci u Srbima gledaju prestavnike hriščanstva i zapreku svoga prodiranja u Evropu — smrt Srba — smrt je hriščanstva, a život Turaka — život je islama. Narod u doba tih dvaju vekova gleda jedini spas u održanju sebe u veri — Iz starešinstva JSS. Sednica zbora župskih novinara JSS. Svim bratskim župama! U sirolslu zaključka starešinstva JSS, od 2. maja 1928, sazivljemo za 20. maja 1928 u 8. h. u jutro m Ljub« ljani u prostor'ijama JSS (Narodni dom), I. sednicu zbora župskih novi’ nara JSS, sa sledečim dnevnim re« dom: 1. Izvoštaji o saveznim g'lasilima »Sokolskom Glasniku«, »Prednjaku«, »Sokoliču« i »Našoj Radosti« te o pravilniku novinarsko^ odseka i zbora župskih novinara JSS. 2. Izveštavanje o Sokolstvu u nas šoj dnevnoj -štampi. 3. Organizacija obaveštajne služ« fce u Sokolstvu. 4. Izdajanje jubilejne knjige pri« likom 10 godišnjice opstanka naše države. Svaka župa mora. poslati na tu sednicu župskog novinara, ako ga župa nema ili bi bio sprečen, mora doči na sednicu župski prosvetar ili sta* rosta župe. Radi važnosti te sednice za našu so.kolsku štampu po živa m o Vas, da pouzdano pošaljete zastupnika svoje župe. Svu braču, koji če učestvovati na toj važnoj sodnici, molimo, da donesu sobom savete i predloge, kako bi se naša sokolska štampa što više prosi« rila medu svim kategorijama naših pripadnika i kako bi svojom štam« pom vršili uspešnu propagandu medu narodom, koji još nije u našim rc« dovima. Donosit e sobom pisane referate o stanju sokolske štampe u župi, gle« dom na župske Vesnike, saveznu i javnu štampu. Po podne toga dana ima Ljub* ljanski Sokol svoju javnu vežbu, ko« jem počinje proslavu 65 godišnjice svoga opstanka. Brača delegati se po* zivaju. da prisustvuju toj priredbi. Uvereni smo, da če sve župe biti sigurno zastrupljene na toj sodnici. Zdravo! U Ljubljani, 2. maja 1928. Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. E. Gangl, starosta. Dr. Riko Fu.x tajnik. ZA NESRETNE BUGARE. Primili smo sledeče doprinose: Starešinstvo JSS iz ozlednog fonda Din 5000; Sokolsko društvo Metlika Din 1500; Medič Franjo, Ljubljana Din 1000; Sax, Maribor 200; 2 neime« novana trgovca Din 200; neimenovani Din 100; dr. Tičar Din 100. Ukupno: Din 8100. Savezni dan uplatila su za g. 1927. društva (VI. iskaz): Dob pri Domžalah, Bos. Novi, Gornjigrad, Nova Kanjiža, Strumica, Stari Bečej, Gradačac, Polzela, Kisač, Stara Kanjiža, Mol, Žabalj, Bačka Pa« lanka, Senta, Rogaška Slatina. Delomično na račun Sok. dana uplatila su za god. 1927. sledeča dru« Stva: Župa Banja Luka: Prijedor; župa Celje: Šoštanj, Trbovlje; župa Kranj: Tržič, Železniki; ž>upa Ljubljana: Dol. Logatec, Ježica, Kamnik, Ljubljana f., Ljubljana II., Žiri; župa Maribor: Beltinci, Oplotnica, Središče; župa Mostar: Perast, Podgorica; župa Novi Sad: Bačko Graditštc, Novi Sad, Pe« trovac, Petriovaradin, Se uta, Pivnice; župa Novo mesto: Gradac, ISemič; župa RijekasSušak: Novi Vinodol; žu« pa Split: Vranjic, Milna; župa Za« greb: krško. Sokolska društva, koja još do da« nas nisu platila Sok. dan za g. 1927. iako je rok potekao več 15. decembra 1927. Župa Banja Luka: Bos. Petrovac, Hrv. Kostajnica; župa Bjelovar: Gru> bišno polje, Kupinovac, Podravski Klo* štar, Sokolovac, Veliki Grdcvac, Ve« liki Zdenci, Virovitica, Vukovje; župa Celje: Rogatec,, Vransko. Žalec; župa Kranj: Dražgoše, Kranj, Mojstrana, Stražišče, Škofja Loka; župa Ljubija« na: Domžale, Ig*S'tudenec, Komenda, Moiste, Radomlje, Ribnica, Šiška, Št. Vid .nad Ljubljano, Vače, Vič; župa Maribor:: Čakovec, Dravograd, Hoče, Jarenina, Križevci pri Ljutomeru, Ma« renberg, Maribor, Pragersko, Ptuj, Gor. Radgona, Slov. Bistrica, Sv. Lov* renc na Pohorju, Vel. Nedelja; župa Mostar: Danilov grad, Krivodol, Ne« veisinje; župa Niš: Aleksinac, Bolje« vac, Caribrod, Knjaževac, Kraljevo selo, Lazovo, Negotin, Malčcvo, Kur« šumlija, Pirot, Prokuplje, VlasOtince; župa Novi Sad: Bačko Petrovoselo, Bač, Breistovac, Čurug, Irig, Kulpin, Srbobran, Titel; župa Novo mesto: Bojanci, Dugaresa, Mirna Peč, Novo mesto, Straža=Valtavas, St. Jan:ž, St. Jernej; župa Osijek: Brod n./S., Darda, Čepin, Mirkovci, Slav. Požega, Šid; župa RijekasSušak: Gospič, Kastav, Korenica, Krasica, Oguilin,, Ofcočac, Srpske Moravice, Škrljevo, S1 Tnraj» Zamet, Vr.bnik; župa Sarajevo: Bugoj« no., Čaj niče, Goražda, Novo Sarajevo, Sjetlina, Vlasenica, ZcmcaJ, Vareš« Majdan; župa Skoplje: Borovo, Bog« danae, Carevo. selo, Devdclija, Kičevo, Kočane, Ohrid, Priština, Prizren, Pi« rova, Tetovo, Veles; župa Split: Igra« ne, Jelša, Pučišča, Podgora, Postira, Starigrad, Stobreč, Suipetar, Vis; župa Šibenik: Betina, Nin, Novigrad, Stan« loovci, Tepljuh«Biočič, Vodice; župa Vel. Bečkerek: Bašahid, Čenta, Kova« čica, Boka, Novi Bečej, Perlcz, Potiski Sv. Nikola, Srpslki Aradae, Srpski Ite« bej, Srpski Krstur, Srnska Crnja, Sa« nat, Vel. Kikinda, Vel. Bečkerek, Vr« šac; župa Zagreb: Bizeljsko, Bos. Du« biea, Jasenovac, KoStajnica, LipJk, Lu« dina, Okučani, Pakrac, Petrinja, Raj« henburg, Sevnica, Sisak, Vrginmost, Zagreb I. Pola godine od Saveznog dana več je prošlo, a od naših 22 žuipa uplatila su potpuno jedino društva župa: Uži« ce, Kragujevac, Tuzla, Beograd. Žalostno je 'to bračo, da se nakon tolikih opomena i putem okružnica i putem »Sokolskog Glasnika« skoro ništa ne smanjujo spisale tih »uzor« društava. Zaslužuju ipunim / pravom takvo ime, jer d o ista sluiže kao »uzor« ne« mara i nehaja. Pozivamo ostalih 18 župskih sta« reš;nstva, da konačno u'čino red. VI. SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 1. maja 1928. Brat starosta Gangl izveštava, da j« dobio odgovore na svoju okružnicu na župske staroste .samo od brače: Buič, Beslič, Marolt, Vidakovič. Osta« le če ponovno pozvati, da barem od« govore. Brat tajniik čita pozdrav starešin« stvu od Sokolskog društva Sušak, pri« likom 'uzidavanja temeljnog kamena Sokolskog doma. — Čita dopis ČOS, koja javlja svoje učestvovanje na po« krajiinskom slctu JSS u Skoplju. —-Opština Cetinje zahvaljuje JSS, da je osnovana sokolska župa u Cetinju, iko« joj obečaje svoju moralnu i materi« alnu pomoč. Ozledni fond doznačio je Sokol« skom društvu Pančevo za umrlog bra« ta Bogdana Koutka Din 2500. Jedno« glasno odobreno. Organizacijski od« stk predlaže, da JSS stupi koldktivno u Narodnu Odbranu, kao utemeljač sa Din 1000. Jednoglasno primljeno. VIL SEDNICA STAREŠINSTVA JSS 7. maja 1928. Zamenik staroste br. Kajzelj čita zahvalu bugarskih »Junaka« na sučuti JSS, .kojii je izrazio prilikom katastro« fe, koja je zadesila bugarski narod: Draga bračo! Vaše pismo br. 511 od 24. o. m. primili smo i sa osobitom pažnjom pročitali. To nas se duboko dojmilo. Srdačno blagodarimo za iskreno saučešče, koje ste nama isporučili pri« likom nesretnog slučaja, koji je zade« sio našu domovinu, i za Vašu želju, da nam pomognete i materijalno. Budite uvereni, draga bračo da naše junačko delo nosi duh sloven« skog sokolskog bratstva, koje mora ranije ili kasniije da pobedi. U ime celokupne junačke organi« zacije šaljemo Vam draga bračo mo« gučni junački Zdrave j! D. Lazov, N. S. Bižev, predsedniik. sekretar. Iza toga se detaljno raspravljalo o VI. pokrajinskom sletu JSS u Skop« lju. Donet je zaključak, da starešin« stvo uredi svoje reprezentativne i ostale organizacijske poslove. Tehnič« ki odbor JSS radi na programu i osta« lim pitanjlima tehničke naravi, sve ostalo ima da reši bratslka župa u Skoplju sama. Br. statističar javlja, da župa Bje« lovar odjavljuje društva Podravski Kloštar i Vukovje. Likvidacijski akti su zatraženii, predlaže, da se brišu. — J e dnogl a s n o p r i ml j c n o. VAŽNO! Sokolska društva upozoravamo na član 105. fina n si j skog zakona za godinu 1928./29. »Službene iNiavine« od 29. III. 1928, broj 72/ХХ1. tačka VII., koja glasi: , Opaska 4 k tar. stavci 99 a takse« ne tarife zakona o taksama se menja i glasi: Ova taksa se iznimno neče na« plači vati: 5. za vežbe i zabave sokolskih društava, ako sc prkeduju isključivo u društvene svrhe. DOBAR PREDNJAK. Dobar prednjak, koji bi hteo pro« vesti ferije uz тоте, dobiva potpiun.o besplatnu opskrbu u manjem mestu Dalmacije pod uslovom, da če voditi kod tamošnjeg Sokolskog društva prednjački tečaj. Ponude prima JSS, Ljubljana (Narodni dom). FALSIFIKAT ČLANSKOG ZNAKA. ■Upoiravamo sva bratska društva, da kruži po državi falsifikat članSlkog znaka, pa molimo svakoga, koji bi što sumnjivo opazio, da takav slučaj od« mah javi JSS. * SVIM BRATSKIM DRUŠTVIMA. Mnoga društva nam se tuže, da ih moljakaju druga društva za novčanc doprinose za podizanjc sokolskih do» mova, za nacionalno, socialno i kul« turno podizanje naroda, za podizanje raznih spomenika Itd. Upozoravamo društva na zaključak stareš:nstva JSS, da ni jedno društvo ne sme sa« Ikupljati nikakvih doprinosa van svo« ga deloknuiga bez odobrenja starešin« stva, odnosno glavne skupštine JSS. M'olimo bratska društva, da nam sva« ki ovakav slučaj kršenja odredaba i discipline prijave, da može starešin« stvo profriv takvih društava najstrože postupiti. * Iz statističkog odseka JSS. Upozoravamo več sada sve brat« ske župe i društva, da .če mo tre bati i ove godine kao i prijašnjih godina, statističke podatke p e r 30. j u n a o. g. za kalendar, koji če izdati Savez za god. 1929, Molimo svu braču statističare, da spreme potrebne podatke tako, da na vreme tačno ispunjene mogu odrnah vratiti »Male statističke iskaze«, koje černo* rasposlati svim društvima preko nadležnih župa u početku juna. Statističar: Janko Milost. OBČNI ZBOR Jugoslovanske Sokolske Matice r. z. z o. z. v Ljubljani se vrši v sredo, dne 30. maja ob 18. uri v prostorih JSS v Ljubljani {Narodni dom) s sledečim dnevnim redom: 1. Poročilo načelstva. 2. Poročilo nadzorstva. 3. Volitve. 4. Sklepanje o likvidaciji zadruge. 5. Slučajnosti. — V slučaju nesklepčnosti se vrši pol ure pozneje nov občni zbor z istim dnevnim redom, ki bo sklep« čen o.b vsaki udeležbi. Načelstvo. GENERALNA DIREKCIJA PORE« ZA POD BR. 143.050 DOSTAVILA JE JSS SLEDEČE: »Radi \ pravilnle i jedlnoobrazne promene tač. 2, 3 i 7 odelka VIII. čl. 89. finansijskog zakona za 1927/28 go« dinu i potrebne evidencije o tome — Generalna direkcija Poreza shodno čl. 43. Zakona o taksama daje sledeče objašn jen je: 1. Ko želi, da za ulaznice za na« učna i prosvetna predavanja i naučnd i privredne izložbe bez igranke uz iste ne plati taksu iz T. br. 99 a zakona o taksama mora: a) da se radi toga mol« bom blagovremeno obrati nadležnoj poreskoj vlasti; ib) da uz ovu molbu priloži uverenje, da jo doista dotično predavanje odnosno 'izložba u širom smislu prosvetna, naučna ili pri« vredna. Ovakva se uverenja ima>u priba« viti, i toi: za Beograd, od nadležnog Ministarstva — za Zagreb, Sarajevo i Ljiubljanu od odeljenja dotičnog M4« nistarstva u koliko ista postoje u ovim gradovima •— u protivnom od Vel. župana; u ostalim mestima od Vel. župana dotične oblasti. 2. Sve navedene molbe i priloži imaju biti snabdoveni propisnom tak« som. Molbe društva, koja su shodno čl. 5. tač. 5. Zakona o taksama oslo« bodene od plačanja takse za molbe, ne moraju biti taksirane, ali тотаји, da na ovim molbama ima štambilj sa sadržinom, izloženom m razpisu ov:e Direkcije od 9. novemlbra 1925; br. 76.724. Talksa za odluku po ovakvim molbama neče se naplačivati, osim u slučaju, kad molilae traži, da mu se ta 0'dluka daje, i kad se molilae od« lukom odbija od prava na ovu povla« stieu, pa ista postano izvršna. Prednje mi je čast dostaviti radi znanja i upravljanja. Šef računovodstva: Rad. S. Grujič. * VI. POKRAJINSKI SLET JSS U SKOPLJU. Aktom K. br. 1178 od 21. IV. 1928 odobreno je pokroviteljstvo sleta, koje preuarima N. V. prestolonaslednik Petar. Odobrenjem gosp. Ministra Ino« stranih Dela biče učesnici sleta sa strane (Čehoslovaci, Poljaci Lužički Srbi i Rusi) potpuno oslobodeni pla« Čanja vizuma. Rešenjem gosp. Ministra Saobra« čaja od 23. III. 1928, M. S. br. 4849. je dozvoljena na državnim železnicama i ladama povlastica uz četvrtinu cene (75%) za sve učesnike sleta. Iz organizacij skog odseka JSS. NOVO ARONDIRANJE ŽUPA. Obzirom na zaključak IX. glavne skupštine JSS u Kragujevcu, da je treba proučiti uz konzultovanje sviju do sada postoječih župa, pitanje no« vog arondiranja župa i da starešin« stvo JSS na prvoj sodnici odbora JSS donese svotj konkretan predlog, uz tačno izradenu kartu rasprostranjenja novih župa, molimo sva župska sta« rešinstva, da nam što pro pošalju svoje predloge sa razlozima i tačnin* skicama. Organizacijski odsek JSS. POZOR. Savezno gospodarstvo ima u na« kladi bianco plakate (bez teksta), skvrčka vežbača sa preče, u dve boje, prikladan za župske i društvene jav« ne nastupe i akademije. Pozivamo društva da traže oferte od gospodar« skog odseka JSS za plakat bez teksta i sa tekstom. Veličina plakata je 63 95 cm. • Glasba k prostim vežbama člano« va i članica za pokrajinski slet u Skop« lju izašla je u nakladi JSS. Cena gla« sovirskom izvadku Din 20 bez pošta« rite. • Svako društvo neka nabavi za svoju knjižnicu brošuru za IX. glavnu skupštinu JSS u Kragujevcu, sa vrlo zanimljivim i važnim izveštajiina funkcionera JSS. Cena brošuri Din 10. Proste vežbe članova i članica, u srpsko«hrvatskom prevodu za pokra« jinski slet u Skoplju izašle su u nas kladi JSS. Cena Din 5 bez poštarine. * Takmiačrske bianco diplome za član« stvo i naraštaj po Din 2'50 kom. ima na skladištu Pisarna JSS. Za diplome s tekstom zahtevajte oferte. »LJUBLJANSKI SOKOL« matica (Narodni dom) proislaviče, kako je več bilo objavljeno, ove godine svoju 65 godišnjicu. U nedelju, 20. o. m. u 15'30 h je društvena jubilejna javna vežba na letnom vežbalištu u Tivoliju; u jesen na godišnjicu osnivanja slede telovežbačka akademija i svečana dru« štvena glavna sikupština. v e r a j e ,p r v a , a ontla nacionalnost. I borba, koja se vodi između Srba i Turaka, sve više i više poprima karakter borbe hri« ščana sa islameima. Ovo je preko potrebno znati, zašto narod Južne Srbije kasnije, pošto su Srbi bili daleko od naroda, koji je ostao u Južnoj Srbiji, pristaje uz Bu« gare, stvara se bugarofilsko raspoloženje. Zato, jer su u Bugarima videli hrišeane, koji su kasni je tu ljubav prema hriščanstvu upotrebili u svrhu odnarođivanja. Još sud« bonosnije doba nastaje krajem XVII. veka. Austrijska vojska htela je osloboditi hri« šeane (Srbe) i prodre sve do Skoplja i Pri« zrena. Nemogavši pobediti Turke, morali su se povuei, a s njima i Srbi, koji pod pa« trijarhom Arsenijem III. a kasnije i IV. ostaviše imučnije srpske porodiee iz neka« dašnjeg jezgra Nemanjieeve države, na sever u krajeve i maverove, Hrvatskog Sokola, Srpskog So'kpla i Sokolskog društva u Vinkov« cima. Članak o vladici J. J. Strossmavc« ru nosiocu imena osječke župe. O gradu Vinkovcima biče napose opširan informativan i stručnjački ob« ruden članak popračen sa nekoliko ilustracija, tlocrtom grada Vinkovaca, načrtom slctišta itd. U drugom delu knjige biče tiskan detaljan sletski raspored, a u trečem, uputa za učesnikc sleta. Osim toga biče u delu uvršteno i nekoliko anon« si (oglasa — reklama) onih tvrtki i poduzeča, koja su se za to javila Slet« skom oentralnom odboru. Redakcija iovoga dela .rukovodi sletski novinarski pododbor na čelu sa bratom dr. Draganom Poljuganom pročelnikom toga pododbora. Kao sa« radnici javila su se brača: dr. Ivo Ri« bar, dr, !Mate Novosel, proif. Ante Adamovič, ing. Časlav Popovič, prof. Ilija Mamuzič, ing. IX'metar Petrovič, dr. Paja Janjanin, R. Magjer, Adolf Beek itd. Za izvedbu ove velike sletske pri« redbe, angažovano je što iz grada Osijeka i večim delom iz grada Vin« kovača do 80 brače i sestara — koji pružaju jamstvo, da če slet uspeti u svakom praveu! * SOKOLSKO DRUŠTVO U DJAKOVU je priredilo 24. 111. (po drugi >puta u Djalkovu) tjelovežbenu sceniu »Polarni san«. — Čista dobit namijenjena jc za gladne u Hercegovini, koja je i uručena cvdašnjoj (podružnici Črve« nog Krsta. — Sceni je prisustvovao o sobno presvetli g. biskup dr. Antun Alkšamovič, koji jc darovao lepu svo* tu u rečenu svrhu, a napose Sokol« skom društvu, ite o sceni, dekoraciji (i kostimima najpohvalije 'se izrazio. — 11. IV. sa ostalim djakovačkim društvima sudelovasmo ik od akcije sakupljanja po mestu hrane i novča« nih doprinosa za braču hercegovce, te je za selo Široiki breg otpremljeno 130 metera kukuruza što če osobno izaslaniei podeliti. • * Iz sokolske župe — Celje. SOKOLSKA ZUPA V CELJU. Na letolšnjem občnem zboru so župni funkcijonarji podali temeljita poročila o delovanju župnih društev. Načelnik je seznanil občni zbor z oni« mi društvi, ki so v tehničnem oziru odpovedala, matrikar zopet ona, ki mu dolgujejo matrike in ona, ki jih je med letom zaman obiskal. Prosvetar jc izjavil, da je prosvetno polje v žu« pi malo obdelano, ponekod celo po« polnoma zanemarjeno, a župni tajnik jc v svojem poročilu navedel vsa dru« štva, 'kako so se izkazala v upravnem delovanju minulo poslovno leto. Po« ročila so povzročila živahno debato, znak. da so grajani nedo'statki zadeli v živo. Delegatje prizadetih društev eo obljubili, da bodo očitane pomanjlklji« vosti takoj odpravili in zdelo se nam je, da v župi po občnem zboru ne bo društva, ki bi jelo zopet dremati. Od občnega zbora je minulo že 10 tednov in župa še vedno čaika, kedaj bodo vse dane obljube izpolnjene. Ta« ko opažamo pri (sokolskem društvu v Mozirju, ki je najstarejše v župi, ne« kak zasitoj. Društveni zastopnik je na občnem zboru izjavil, da je društvo pničelo zopet marljivo delovati, toda župa do danes tega ni opazila. Meseč« ne statisltične izkaze je poslalo dru« štvo župi popolnoma prazne, šele na ponovno prošnjo se je vpisalo število članstva, matrik društvo sploh ne vodi oziroma nima urejemih. Upamo, da bo društvo vsaj v pomladanskem in po« letnem času gojilo telovadbo vseh od« delkov in tudi v upravnem oziru po« pravilo, kar je zagrešilo. Društvo na Polzeli je upravno in tehnično pregledal dne 14. aprila žup« ni tajn:k. Dognal je, da je društvo še dosti dobro delovalo in je imela župa nasprotno mnenje, ker so izostala vsa« ka društvena poročila. — Za telovad« nieo služi društvu mala .dvorana v restavraciji pni kolodvo'rui. kjer ima tudi laslten 'oder z najpotrebnejšimi kulisami. Telovadnica jc opremljena z bradljo, drogom, vrvjo za plezanje, kroglo in z gredi. Razentcga sta po en drog in bradlja v uporabi v Št. Pe« tru, ki je bil poprej odsek društva na Polzeli. Pričakovati je, da bo društvo na Polzeli, zavedajoč ise sokolskega bratstva, prepustilo bradljo in drog mlademu društvu v Št. Petru v popol« no last, saj je bilo navedeno orodje že iz vsega početka namenjeno za oda sek odnosno sedanje društvo v Št. Petru. Tik pod restavracijo ima društvo večji kos zemljišča, ki služi za letno telovadišče in kjer so postavljeni kro» gi. Člani telovadijo 'trikrat, moški na« raščaj, moška in ženska deca dvakrat na teden. Statistiko vodi brat načel« nik Orešnik sam s priznano vestnost« jo. Zdravniški pregled se je vršil me« seca marca in je bil za enkrat po bra« tu dr. Červinka preiskan moški nara« ščaj. Ker so imeli po občnem zboru pet rednih sej, se jim ne more očitati, da bi se radi posvetovanja o tekočih zadevah shajali preredko. Tajnik je obenem tudi matrikar, Maitrike si je sicer omislil, toda ne dogotovil, kar upamo, da se bo Ikmalu zgodilo. Ko bo to storjeno, si bomo z društvom zopet v najboljših odnošajih. Z društveno imovino se je gospo« darilo varčno in je imelo druištvO' na dan revizije naloženega denarja Din 6320 ifl Din 27Г72 gotovine. Na pri« spevkih za savezni dan dolguje za vsa tri leta, kar društvu ni v posebno čast. Vendar upamo, da so, zvesti svoji obljubi, ta dolg medtem porav« nali. Čez zimo je priredilo društvo 5 gledaliških predstav in s tem nave« zalo nase gotov krog občinstva. Dru« štvo namerava poleti prirediti javni nastop in vabiti tudi sosedna društva. Pripravlja se za tekmo in bodo člani nastopili pri župni tekmi. V Šoštanju je nastal med član« stvom neljub spor. O vseh perečih vprašanjih se je na licu mesta infor« miral dne 29. aprila član župnega sita« rešinstva brat dr. Jože Dolničar. Z ozirom na župni zlet, ki se vrši letos v Šoštanju, pričakujemo od članstva, da bo imelo toliko sokolske zavesti in znalo varovati ugled, ki ga je dosedaj uživalo društvo. Vse obveznosti za leto 1928 je po« ravnal odsek v Rimskih toplicah in društvo v Št. ePtru. Na račun savez« nega in župnega p«reza za leto 1928 je plačalo društvo v Celju Din 2000, prspevek za poškobbeni fond je pla« čalo društvo v Hrastniku in društvo v Žalcu ves savezni porez za leto 1928. Zupa je uvedla akcijo v prid gla« dujočim bratom in sestram mostarske župe. V skupnem je bilo v naši župi nabranega Din 8061 in sicer: Starešin« stvo župe nabralo Din 2420, Sokolsko društvo v Celju je nabralo Din 4060, društvo v Laškem Din 450, v Hrast« niku Din 300, v Gornjem gradu Din 268, v Šoštanju Din 101, Št. Jurij. Ra« deče Rimske toplice in Vojnik po Din 100, Petrovče Din 62. Večina društev se marljivo pri« pravlja za javne nastope. Sokol v Za« gorju je imel 22. aprila akademijo, od« sek v Rimskih toplicah jc priredil 6. maja javni nastop s sodelovanjem matičnega društva v Laškem, kjer je nastopila tudi vrsta iz Celja in sicer na bradlji. Sokol v Hrastniku je na« javil akademijo za 20. maj. Zdravo! * SOKOL TRBOVLJE priredi 8. julija t. 1. društveno javno telovadbo z vsemi oddelki. Začetek ob 3. uri popoldne. Bratska društva prosimo, da to uvažujejo. Sokol Trbovlje priredi 3. junija t. I. veliko javno tombolo. * Iz sokolske župe — Novo mesto. GLAVNA SKUPŠČINA NOVO« MEŠKE SOKOLSKE ZUPE. Glavna skupščina se je vršila dne 26. II. 1928 ob 13. uri v Sokolskem domu v Novem mesitu. Župni starosta br. dr. Ivan Vašič je točno ob 13. pri« čel občni zbor, ugotovil, da je občni zbor sklepčen, ker je zastopanih 12 društev, in pozdravil saveznega odpo« slanca br. ing. Zelenka. V svojem po« ročilu je omenil, da je stanje novo« meške sokolske župe od lanskega le« ta neizpremenjeno. Grajal je, da se župna društva župnega zleta v Novem mestu ob pri« liki 40«letndce sokolskega društva v Novem mestu niso itako udeležila ka« kor hi bilo potreba in kakor so bila župna društva dolžna. Poračila župne tajnice, župnega matrikarja, župnega prosvetarja, žup« nega načelnika — Ito poročilo je bilo jako natančno in obširno — in žup« nega blagajnika so bila sprejeta. Na predlog pregledovalca računov br. V. Kobeta je bil izglasovan absolutorij br. župnemu blagajniku. Potem je go« vo-ril savezni odposlanec br. ing. Ze« lenka. Pri voliltvah so bili izvoljeni: za starosto br. dr. Ivan Vašič, odvetnik Novo mesto, za L podstarosto br. dr. Joe. Variola, Karlovac; za II. podsta« rosto br. Daikio Makar, Metlika; za načelnika br. Ljudevit Papiž, Novo mesto; za I. podnačelnika Branko Blaškovič, Karlovac; za II. podnačel« nika br. Vlado Rustja, Novo mesto; za načelnico sestra Draga Meršol, No« vo mesto; za I. podnačelnico sestra Vlastimila Blaškovičeva,, Karlovac; za II. podnačelnico sestra Iva Murnova, Novo mesto; za tajnico sestra Zora Meršol. Novo mesto; za blagajnika br. Anton Burger, Niovo mesto; za prosvetar ja br. Matija Marinček, No« vo mesto; za matrikarja br. Alojzij Grmovšek, Novo mesto; za odborni« ka br. Josip Splichal, Ciril, Dular, No«, vo mesto in Klement Belovsky, Mir« na; za namestnike sestra Milena Suš« nikova in br. ing. Josip Medica, oba v Novem mestu; za pregledovalca raču« nov br. Viko Kobe, Novo mesto in Josip Kobe, Gotna vas; zdrav, odsek br. Dr. Milan Ropaš , Novo mesto. Društvo v Kostanjevici se je sp«re« jelo iz zagrebške v novomeško župo. Radi pokrajinskega zleta v Skoplju ne bo župnega zleta. Okrožni zlj;t bo v Mokronogu dne 3. VI. 1928 ob priliki dvajsetletnice ondotnega društva. Sklenjeno je bilo, da se naloži vsakemu članu župnih društev 15 di« narjev za kritje stroškov zleta v Skop« lje. To mora biti nlačano župni bla« gajni do 15. V. t. 1. Nato je bil občni zbor sklenjen. —m—. Delen/e hrane i semena po Sokolima u Hercegovini. Iz sokolske župe — Zadar -Šibenik. GLAVNA GODIŠNJA SKUPSTINA ZADARSKE SOKOLSKE ŽUPE U ŠIBENIKU. Starešina brat prof. Marčič otva* rajuči glavnu godi šnju skupštinu po*, zdravlja izaslanika JSS brata Kajzelja i svu prisutnu braou. — Govori o važ* nim priredbama u prošloj godini u župi. Zahvaljuje načelniku br. Mon* tani, koji je dao maha TO. — Govori o teškom finansijskom stanju u župi usled kojega smo ostali gotovo naj* zadnji Ikod JSS, a to moramo popra* viti. Tajnik br. Pilič daje svoj izve* štaj: U god. 1927. iz župe je razaslano 33 okružnice, a spisa je bilo po delo* vodniku 805. Sednica starešinstva je bilo 7, odborskih 3. Rad župskog sta* rešinstva u prošloj godini je bio ve* lik. Društva su bila redovito oba v e* štavana o zaključcima sednica i nji* hovom izvršenju kao i o ostalom raciu. Župa ib ro ji 19 druištava sa 1 odsek om. Od svih druištava jedino društvo Pag, marljivo vodi adntinistradju sa žu* pom. Blagajnik 'brat Cvitkovič govori kako je svaki rad u župi neprovediv i oteščan radi teškog finansijskog sta* nja. Sva društva su bila po više puta opomenuta, da u.rede > svoje dugove prama župi i Savezu, ali je to malo koje društvo do danas učinilo. Radi toga iznosi stanje dugovanja pojedinih društava. Načelnik br. Montana daje veoma iserpiv izveštaj: Društva su podelje* na u dva okru ga. Načelnik II. okruga poslao mu je iserpiv izveštaj. Iznaša rad pojedinih društava na tehničkom polju. Veoma opširno iznaša rad sa tehničke strane pri sletovima. ,Sv ako društvo prama svome radu uvrstio je u pojedine kategorije i to: m 1. ikate* goriju društva, koja dobro rade u II. društva koja periodički rade, u III., društva, koja nešto rade, i IV. dru* štva koja ništa ne rade. Nadalje brat Montana iznosi, da je TO donio zaključak, da se ovogo* dišnji župski slet održi u Drnišu radi proslave 25« god. opstanka društva, 40. god. rada njegovog starešine brata Regnera i 10. ‘smrti ^stairešine brata Skelina. Iznosi predlog TO o hiranju načelnika i ost. TO. Izveštaj načel* nika se prima na znanje uz priznanje. Lekair brat Dr. Lalič govori, da sc nije udovoljilo svim željama., ali se je ipak nešto radilo. On je pokušao^ sa društvom Šibenik, a ove godine če preči i na druga društva. — Maltritkar brat Magazin daje svoj izveštaj i mo* li društva, da se drže tačnosti u šilja* nju mesečnih izveštaja. — Brat Ma* gazin i Belamarič pregledali su sve blagajničke knjige, koje su proinadene u potpunom redu, pa predlaže zapis* ničko priznanje blagajniku. 'Prima se apsolutorij starom odboru. 'Aklamaoijom je ibiran ovaj od* bor: starosta br. Bruno Marčič, za* menici br. P. puk. Radovič, Pokrajac G juro i Kovačev Pavao, tajnik br. Luka Pilič, (blagajnik br. Cvitkovič Mirko, zapisničar br. Kukolj Andro, matrikar br. Magaziu Andeo, lekar br. Dr. Joso Lalič, prosvetar br. Macura Milan, prota, itd. Podstarešina JSS brat Kajzelj za* hvaljuje na srdačnom prijemu, ^osi pozdrav od JSS i matičnog društva Ljubljane. Seča se lepim rečima za* robljene brače i šalje im pozdrav. Ističe, kako je pri debati o blagajni svaki uzeo učešča ali moli. da se društva drže odredenih rokova. Odu* ševio ga je izveštaj brata načelnika kao i drugih. Razvoj župe je i u bu* dučnosti siguran, jer je u rukama so* kolskih radnika. Govori o sle tu u Skoplju. pozdravlja sve prsutne i kli* če im do videnja u Skoplju. Brat Ra* dovič i brat Marčič zahvaljuju Zdravo! —k— * Iz sokolske župe — Kranj. SKUPŠČINA GORENJSKE SOKOL* SKE ŽUPE V KRANJU. Na Svečnico sc je vršila v Narod* 'nem domu v Kranju glavna letna skupščina GSŽ. Skupščini so priso* stvovali delegati vseh v župi včlanje* nih društev, razen Gorenje vasi»Po* ljane. Zborovanje je vodil ž. st. br. Janko Sajovic. Savezno starešinstvo sta zastopala braita dr. Fux in ing. Zelenko. Župni nač. br. Fran ASman je v svojem poročilu navedel teh. delo v preteklem letu, zlasti župne nastope, tekme. Župa šteje 13 prednjačkih zborov ter ima 54 izvršujočih pred* njakov m prednjačic in 34 pomočni* kov in pomočnic. Začetkom leta 1927. je bilo v župi vpisanih 275 telovadcev in telovadk ter 791 naraščaja in dece. V letu 1928. se vrši skupno župni in naraščajska zlet. Tekile članov(ic) in naraščaja se bodo vršile 15. avg. skup* no, in sicer samo v lahki atletiki, tekme na orodju pa samo za izbrane telo* vadce in telovadke za prvenstvo. Pr o« ste vaje za župni zlet v letu 1928. iz= da T. O. župe. Vestno sestavljeno poročilo nad; zomika GSŽ je podal br. Matija Suš* nik. Nadzorovana so bila v preteklem letu vsa društva. Sam jc izvršil 36 nad* zorstev. Položaj društev je tbil minulo pomlad izredno slab, dočim je položaj danes zadovoljiv. Neuspeli župni zlet v Kranju in naraščajski v Bohinju jc društvene funkcijonarje streznil, ki so sprevideli, da tako ne sme iti naprej. Društva v Kranju, na Jesenicah, Škofji Loki in Stražišču imajo izboren telo* vadni materijal, katerega bode treba držati. Župni zlet v Kranju označuje kot najslabšega, odkar obstoja župa, talko da bratje iz Kranja uprav:čeno lahko trdijo, da so nekatera društva Kranj namenoma ignorirala. Pred* vsem so nudile žalostno sliko te';mena orodju, pri katerih je nas*. pal mlad izboren materijal, ža' pa popcl* noma nepripravljen. Edina razvc.se* ljiva točka je bila tekma v štafetnem teku, katere se je udeležil3' 7 vrst in iz katere je izšel kot zmagovalec So* kol v Kranju v naravnost rekordnem času. Za*proste vaje je bilo prijavlje* nih 164 telovadcev in telovadi;, n as to* pilo jih je pa le 97, dočim jih je preje na pokrajinskem zletu v Ljubljani nastopilo 114. Članstva v krojih je iz* ostalo 196. Za župna naraščajski zlet v Boh. Bistrici je bilo prijavljenih 454 naraščaja in dece, udeležilo pa se ga je 270. Tekem sc je udelež'lo 56 na* raščaja. Večji društveni javni nastop sc je vršil na Einkoštni ponedeljek v Dražgošah ob priliki otvoritve tamoš* njega doma. Smučarstvo se v GSŽ le* po razvija. Povsod se članstvo in na* raščaj bavita s to priljubljeno zdravo telovadbo. V doglednem času bo imela župa močno četo treniranih smučar* jev tekmovalcev in tekmovalk, ki bode v najkrajšem času prekašala tudi Ljubljanski zimskošportni Savez. Tajnik br. Josip Cvar je podal tajniško poročilo, iz katerega jc raz* vidno, da je v župi včlanjenih 13 dru» štev ter oirka 2000 članstva. Tajništvo je prejelo in rešilo 342 dopisov, okrož* nic pa je bilo izdanih 10. Vsled odsotnosti blagajnika br. dr. Frana Šemrova je podal blagajni* ško poročilo br. Cvar. Denarnega pro* meta je bilo nad 108.000 Din. Prora* čun za leto 1928. izkazuje 29.000 Din izdatkov in 29.700 Din dohodkov. Na predlog revizorja br. dr. Dolenca ml. je bil podeljen br. blagajniku absolu* torij. Župni porez za leto 1928. se do* loči 10 Din za člana(ico). Predsednik ž. prosvetnega odbo* ra br. dr. Simon Dolar je v svojem vestno sestavljenem poročilu podal pregled prosvetnega dela v župi, iz katerega je razvidno, da je v vseh društvih pomanjkanje idejne vzgoje in da se nagovori pred vrstami ne vrše. Prosvetni zbor je imel 2 seji. Iz poročila manjšinskega dela v župi, katero je poverjeno br. dr. M. Obersnelu, je razvidno., da župa skrbi za svojega varovanca Sok. društvo Guštanj. kolikor finančne razmere župi to dopuščajo. Določitev kraja za župni zlet, ki se vrši to leto skupno z naraščajskim zletom, se prepusti I. župni odborovi seji, določitev dneva pa zboru dru* štvenih načelnikov in načelnic. Na pokrajinski zlet v Skoplje se pošlje župna vrsta. Volitve so sc vršile z vzklikom in so izvoljeni: za starosto br. Janko Sa* jovic, Kranj; za njegove namestnike: br. Fran Dolenc st., Škofja Loka. br. dr. M. Obersnel, Jesenice br. Rud. Osvald, Jesenice, za načelnika br. Fran ''Ažman, Kranj; za načelnico Mici Pečnikova. Kranj; za predsedni* ka prosv. odbora br. dr. Simon Dolar, Kranj; za [predsednika zdravniškega odseka br. dr. Božidar Fajdiga, Kranj; za tajnika br. Jos. Cvar; za blagajnika br. Tomo Tavčar; za matrikar ja br. Bogomir Deu; za zapisnikarja br. Jo* sip Češenj: za odbornika br. ing. Fran Emmer. vsi iz Kranja. Kot revizorja se izvolita br. Fr. Dolenc ml., Škofja Loka in br. Lud. Hrovat, Radovljica. -čj- * Iz sokolske župe — Skoplje. GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA SOKOLSKE ŽUPE »KRALJEVIČA MARKA« U SKOPLJU. 26. februara ove godine održana je godišnja skupština župe »Kraljev * ča Marka« u Skoplju u Sokolskom domu. Skupštinu je u 9 časo-va pre_ podne otvorio starešina župe br. Toša Živ* kovič. Predsedavajuči br. starešina po* zvao je skupštinu. da se seti poginu* lih Sokola 'i rodoljuba brače Mike Ko* vačeviča i Velimira Preliča, i njihovo} seni je odata pošta sa »slava jm«. Na skupštini je bio zastupljeno 28 društava sa 38 delegata. Svi su izveštaji sa pažnjom saslu* šani. Oni su iserpni 'i puni podataka, iz kojih se vidi, da je starešinstvo žu* pe mnogo iradilo, i znatnog uspeha imalo. Naročito je primetan uspeh postignut prošlogodišnjom sedmone* deljnom sokolskom prednjačkom ško* lom, pomoeu koje je otklonjen glaV* ni nedostatak a tehničkim vodama. Svi izveštaji primljcni su jedno* glasno i jednodušno. Iz izveštaja se razaznaje, da sada župa broji 32 rad* na društva, da je polet u radu kod sviju veliki i da se svuda čine pri* preme za slet, koji izaziva opšte in* teresovanje. Slet če se održati u Skop* lju i on obuhvata glavni dan sleta — Vidov dan — kada nizi maju učešča skoro sva sokolska društva iz Kralje* vine, kao i Slovenska ibrača van gra* nico, i predsletski dan — dan škola. Predsletski dan održače se 3. jun a — o Duhovima — uspomena na dan pro* glašenja Dušanovog Zakonika. Ovoga dana uzimaju učešča osnovne i sred* nje školc iz Skopi ja i njegove okoline, srednje školc iz Južne Srbije, i univer* zitetska omhidina iz Skopi j a. Izbor novog starešinstva vršen je aklamacijom. Jedmoglasno i uz aplauž zabrato je isto. starešinstvo sa po* trebnom popunom. Za starešinu je penova izabran br. Toša Ž£\kov.ič, pukovni.k u penzij'i. U 'opšte skupšti* na je protekla u najlepšoj harmoniji. Posle skupštine prireden je od strane starešinstva župe zajednički ručak u Sokolskom domu. Na ručku su uzeli učešča: svi delegati, starešinstvo župe, Upravni odbor Sokolskog društva u Skoplju. 1 ručak je protokao u prijat* nom i veselom bratskom razgovoru; po najviše je svei zabavljao uspešan razvoj Sokolstva u Južnoj Srbiji, a tako isto sa velikim intercscvanjem pretresane su i pripreme sa slet u Skoplju. • Iz sokolske župe — Maribor PROSVETNA ŠOLA MARIB. SOK. ŽUPE. Kakor jo sklenil Prosv. zbor MSŽ na svoji seji dne 1. 4. t. 1., se vrši žup* na prosv. šola dne 27. in 28. maja (o Binkoštih). Definitivni razpored sno> vi, ki se bo predelala v tej šoli, jc tak*le: 27. maja — dop.: a) Organiza* cija prosvetnega dela v Sokolstvu (re* ferira župni prosvetar). b) Delo funk* cijonarjev v društvih (ref. br. Lintner — Studenci), c) Pomen 1. decembra s posebnim o'zirom na Sokolstvo (ref. župni prosvetar). Popoldne poučni iz* let k Sv. Uribanu (ozir. dovoljena ude* ležba na letalskem mitingu v Maribo* ru). — 28. maja — dop.: a) Poročevalk ska služba v Sokolstvu (ref. br. Lint* ner). b) Kratek pregled najvažnejše sok. literature (ref. br. žup. nč. Ma* čus). c) Organizacija sanitarne službe v Sokolstvu (ref. br. dr. Sdkula) in č) O govorništvu, predavanjih in na* govorih (ref. br. prof. Sevnik). — Po* poldne ogled odra v Nar. gledališču ter Študijske in Ljudske knjižnice. Zvečer poslovilni sestanek v Narod* nem domu. — Udeležba je obvezna za društvene prosvetarje (ozir. njih namestnike) vseh v MSŽ včlanjenih Sok. društev in odsekov. Prenočišče bo zastonj, dnevna prehrana je pred* videna za ceno 15—20 Din. Priglaisc za udeležence je bilo treba poslati do 15. maja; na poznejše priglase sc ^bo torej mogoče ozirati le izjemoma. So* la se bo vršila v župni pisarni v Na* rodnem domu v Mariboru, in sicer se bo začela oba dneva ob 8. uri zjutraj. Udeleženci, ki ine mlorejo priti šele' dne 27. 5. do tega časa, morajo biti torej v Mariboru že 26. 5. zvečer in bodo storili prav, ako najavijo čas svojega prihoda najkasneje do 20. 5. župnemu PO. Na osnovi teh prijav se jim bo naznanilo, kje in kdaj se naj javijo dne 26. 5., da se jim nakane prenočišče. — Ker moramo biti pro> svetarji'v svojih organizacijah »veistni«, pričakujem, da bo tu. kjer imamo opraviti le sami, vse v najlepšem redu ter da bo ta p.rva naša šola vzor skrb* no pripravljene in s polno sokolsko disciplino provedenc prireditve. — Zdravo! Župni prosvetar. Prosvetno delo v MSŽ izkazuje, kolikor je bilo doposlanih mesečnih izkazov, za 1. četrtletje t. I. te*le rc* zultatc: 4 sok. in 4 druga predavanja; 133 nagovorov pred vrsto za članstvo, 186 pa za naraščaj in deco; 5 društve* nih večerov, 15 razgovorov. 3 izleti. 9 zabav, • 14 dramats dh prireditev, 9 kino*predstav, 12 plesov, 1 akademija in 1 drueo prosvetno podjetje, torej skupno 396 prosvetnih podjetij. V ne* katerih društvih so se vršili, oz. se še vršijo prednjaški tečaji. Števila seve* da ne podajajo celotne slike, zakaj kljub vsem ;že uporabljenem repre* salijam v 1. 1928. doslej še niso po* slala nobenega delovnega izkaza ta*le društva: Dravograd in VuhredoMaren* berg (iz koroškega okrožja), Sv. Lo* vrene na Pohorju. Šentlenart v Slov. ■0ОЛ, I Poče, .Pragersko, Š*marjeta na Dravskem polju in Slov. Bistrica (iz mariborskega okrožja), Ormož. Čako* vec in |Dol. Lendava i(liz diravskega dkrožja) ter Gor. Radgona (.iz mur* skega okrožja). Največ nagovorov pred vrsto so imela društva Slovenj* gradeč, Križevci in Ljutomer (vsa 3 društva čez 50, oz. celo 60), dočhn se v ostalih društvih tozadevno m doseglo niti število 30; vzgled imenova* nih društev bodi drugim prosvetarjem podnet, omenjena v upravnem oziru malomarna društva pa sc maj vendar že zbude iz svoje letargije! Sicer pa bi bil čas, da bi se tudi v ostalih dru* štvih bratje prosvetarji predramili in končno vendar že poslali izjavo, ali imajo njih društva minimalno knjiž* nico ali ne: doslej imam tozadevne odgovore šele iz 6 (od 33!) društev in sicer 5 pozitivnih in 1 negativnega (Prevalje — čas bi že tudi bil, da si to knjižnico po poldrugem letu. odkar je poziv izšel, nabavijo bratje Prevalj čani!). — Kar jc razveseljivo na do* šli h poročilih, je to, da od početka marca naprej sploh ni bilo več nobc* nega plesa niti zabave in da je šte* vilo plesov, oz. zabav bilo po večini (samo 4 so izjeme) omejeno na eno; ta pot jc prava, ples in zabava jc le zaslilen denarni vir, h kateremu se mo* ramo na žalost zatekati. Čim manj* krat, tem bolje za nas in za Sokol* stvo. K poročilom o knjižničnih izpo* sojilih pa še to*'lc opombo: Kako je mogoče imeti (Oplotnica!) 20 čiitatc* ljev, katerim se je 'izposodilo le 10 knjig? In te »hišne številke« se po* navijajo tipično iz meseca v mesec! Tudi sli je težko misliti, da bi 39 čita* teljev nekje prečitalo v 1 mesecu 342 knjig; mesečni delovni izkazi veljajo samo za dotični mesce. Skoro najlep* še rezultate pa doseza s svojo knjiž* nico Sok. društvo v Črni. — Dve dru* štvi sta zaželelfi knjige od ZKD: ako še nista društvi včlanjeni pri ZKD, naj to takoj storita, obenem pa sporo* čita Zvezi to svojo željo; adresa zve* zlnega predsednika jc »br. Ant. Skala Mari,borv ^Koroščeva ul. 5«. Društvo Sv. Lovrenc na Poh. pa ima ponujeno župno potov. ,knijiižnli,do, a odgovora na ponudbo ni in ni... Zato pa je silno potrebna naša župna prosvetna šola, ki se bo vršila o binkoštih. Ker še prcddel ni bilo možno dokončati, iz* idejo podrobna navodila za udeležen* ee v 10. številki »Sok. Glasnika«. Ako namerava kako društvo razen prosve* tar ja, za katerega je udeležba obvez* na, poslati še kakega člana (ali kako članico) v to šolo, potem se dotična prijava naj pošlje Prosv. odboru MSŽ skupno z delovnim izkazom za mesec april do 10. maja. — Zdravo! Župni prosvetar. SOKOLSKA VENČANJA U VA= RAŽDINU. Krajem marta venčao sc zame* nik načelnika Varaždinskog Sokola brat Mr. Dušan Grims sa agilnom članicom i bivšom zamenicom načel* nico sestrom Boženom Kneževič. Početkom aprila obavljeno jc venčanje brata | Vjekoslava Nemca, agrarnog činovnika, sa marnom čla* nicom društvenog zabavnog odbora Nadom Vac, kčeri šum. nadzornika brata Gašc Vaca. — Bilo srečno! ZRINSKOoFRANKOPANSKA PRO* SLAVA U VARAŽDINU. Na 5. maja ov. g. proslavilo je ovdašnjc Sokolsko društvo uspomenu na mučen/eku smrt Petra Zrinskog i Krste Frankopana. Gradsku gombao* nu napunilb je gradanstvo- u odličnom broju. Vojna muzika ovdašnjeg gar* nizona otvorila je to veče, a onda je brat dr. 'Vladimir Milkovič održao prigodno slovo, prikazavši zbijeno i stilsl.« štva Sv. Juraj kio'd Senja i Korenica brišu iz župc, jer nisu u min ul oj go« dini upravo nista radila. Ndkoja dru« štva su dobila strogi ukor iradi nema« ra i površnosti iu pogledu prošlogo* dišnjeg rada, koji nije nikako mogao zadovoljiti ižupu. — 'Povrh toga za« ključeno je, da im se prigodom doj« duee glavne skupštino župe otpiše novčana kazna, ko ju su imala ovc go« dine pretrpiti radi sknoz na skroz ne« marnog vodenja društvene statistike u prošloj godini, ako u novoj godini (tekueoj) budti savesno, itačno i na vreme ispunjavali svoje dužnosti Ika« ko to lupa i Savez propisuje i za« hteva. Zaključeno je, da se glasilo župc »Branik« prema potrebi i nadalje imade izdavati. —• Da sc listu zajamči lopstanak, ostaje -prošlogodišnji za« ključak po kojem se svaki član poje« dinih u župi učlanjenih društava opio« rezuje za sokolsku štampu sa Din 1 mesečno i nadalje u kreposti i to do konca meseca auguista 1928., a naikon toga vremna stvoriče se u tom po« gledu novi zalkljiučak, da h se taj po« rez imade i nadalje ubirati i ustupiti ibratskom JSS za ojačanje oko izda« vanja »Sokolskog Glasnika«. Jednioglasno je primljen predlog starešinstva, da se ovogodišnjl župski slet održi u Sušaku, 4. i 5. augusta, pa je več radi tog sleta potreban vlastiti list u svrhiu propagande oko što bo« ljeg ‘uspeha sleta. Aklamaoijom je izabrano novo župsko starešinstvo i to: starosta br. Ivo Polič; zameniei: br. Milan Bačič, Dr. Gjorgje Brankovič i Mate Če« pernic; tajnik: Petar Vasič, zameniei: Dragutin Liilkež i Milovan J. Klcpič; zapisničar: sestra Roma Mohorič; blagajnik: Jakov Jereb, zamenik: Via« dimir J. Rieger; prosvetar: Ivo Crn« kovic, zamenik: Dr. Milovan St. An« drie; statdstičar: /Marin Rubjgnoni, zamenica: Irma Car; pročelnik le« k a reko g odelenja: Dr. Gjiuino Štrcaj; pročelnik saobračajnog odseka; Slav« ko Aschenbrenner; izvestitej j za itampu: Vilko Radan; odbornici: Florijan Prešič, M. udova Moderčin i Vlado Antič; revizori: inž. Rudolf Nofe, Makso Kezele i Ivan Kiiselič. Načelnik: Marijan Boras, zamenik Janko Jazbec; načelnica sestra Iza Giotti, zamenica Roma Mohorič. U piiedvečerje . ižupske glavne skupštine to jest u subotu 3. marta 1928 održan je zbor društvenih načel« nika pod predsedanjem župskog na« čelnika brata Marijana Borasa. — Na tom su zboru pretrosana sva pitanja tehničke naravi, ikoja Se odnose na redovan rad u pojedinim društvima, te predstoječi župski slet u mesecu augustu ove godine. Nada je, da če župa ove godine mnogo uspešnije raditi u svakom po« gledu i pravcu, jer su u upravu ušla uz dosadanje neumorne i poznate so« kolslke radenike još neka nova brača, koja svojim dosadanjim radom jam« če, da če župa njihovom saradnjom još jače poraditi za napredak sokol« stva i dobro našeg naroda i domovi« ne. Zdravo! * Iz sokolske župe — Veliki Bečkerek. GLAVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA BANATSKE SOKOLSKE ŽUPE. U nedelju 4. marta održana je u Velikom Bečkereku uz sudelovanje svih aktivnih driuštava sa 25 delegata. —• Skupštinu je otvorja brat Nikola Bešlič, starešina sa pozdravnim govo« rom. — Tajnik brat Aea Jovanovič pročitao je svoj izveštaj iznašajuči rad svih društava, koji se kretao prc« ina mesnim prilikama. — U župi ima sada 14 aktivnih društava, a 8 ih je propalo usled pomanjkanja dobrih 'iadnika. —- Načelnik brat Alojz Po« gačnik čita svoj izveštaj i spominje prošlogodišnji župski slet;, prednjač« ke tečajeve ‘i želi da se na Savezni prednjački tečaj pošalje barem jedan župski prednjak. Bila su dva okrožna sleta: u Beloj Crkvi i Vel. Kikindi. Sudeloval.i smo na sletu Bačke župe. Žali se na nesudelovanje mnogih dru« štava na sletu iu Vršcu. Prednjaka sa župski m ispitom ima župa 9, prednja« čiea 4, sa društvenim ispitom prednja« ka 27 i prednjačica 7. Svoje vcžbaonicc imaj’u dva društva: Vel. Bečkerek i Centa. Tuži se na nemar društava što neče da Žalju članstvo na župske pred« njačike točajeve. — Prosvetar br. Miloš Stanojevič nije pročitao izveštaj, jer ga nije napisao iz razloga što mu ve« čina društvenih prosvetara nije po« slala podatke. Pojedini prosvetari iz« noše rad u svwne društvu. — Blagaj« nik brat Aea Jovanovič iznosi pora« zan izveštaj o stanju župske blagajne. Župa iduguje Savezu Din 56092 60. Ovaj je dug narastao usled propada« nja mnogih društava, koja (su sva ostala župi diužna razne doprinose. Iz finansijskih nemoguenosti ne može se ostvariti mesto župskog instruktora u društvu sa Bačkom župom. Ni karte za savezni dan nisu rasprodate. — Starešina brat Bešlič iznosi zaključak Beogradske oblasti da če našu župu pomoči sa 50 hiljada dinara, u svrhu organiziranja i jačanja Sokolstva, te čo naročitom svotom pomoči osniva« nje narodnih biblioteka, Nakon iznesenih izveštaja razvila se živa debata iz koje se razabralo da naša župa u svakom pogledu slabo stoji, i da je radi svoga rdavoga sta« nja trebala biti brisana iz JSS. Posle toga bio je jednoglasno iza« bran sledeči odbor: ' Nikola Bešlič, starešina, a zameniei Emil Nikolič, Stojan Jakšič i Ante Tadič. — Isa Crnjak, prosvetar, jer se brat Miloš Stanojevič zahvalio buduči je prežo« poslen kao starešina bečkerečkog So« kola, Aea Jovanovič, tajnik, Stevo Žeberan, blagajnik, Laza Rodičev i Milorad Cvetkov, revizori, Alojz Po« gačnik, načelnik, Soca Pavlovič, Vac« lav Martinek i Veho Gonjel, zame« niei. Nevena Bogdanovič, načelnica, Milena Janiček 1 Mila Veselinovič, zamenice. Nova uprava zaključila je, da sc 2. i 3. juna održi župski slet u Beloj Crkvi. Prvi dan če biti utakmica, a drugi dan javna vežba. Održače sc župski prednjački tečaj. — Sokolstvo u Banatu može vrlo teško poči na« pred, ono ima više razloga da pode unazad. Teškom njegovom položaju krivo je prenaglo osnivanjc društava, pomanjkanje iskrene sokolske svesti, pomanjkanje prednjaka i pomankanje sopstevnih prostorija. Prenaglo osni« vanje društava na selima bila je više jedna parada nego ozbiljan sokolski pothvat. Čim su ta dnuištva p ropala morala je župa da snosi njihovo fi« nansijsku odgovornost. Propala su za« to, jer nisu imala prednjaka. Oibično je to bio učitelj osnovne šlkolo, koje« ga su za kratko vreme premestili. Ka« da se prireduiju prednjački točajevi seoska društva nisu bila voljna da žrtvuj u nekolika stotina dinara i da pošalju u Vel. Bečkerek jednoga okretnijega člana, koji bi upoznao Sokolstvo i posle bio stup društva na solu. Najgoro stojimo sa iskrenom so« kolskom s vešču. Devedeset i pet po« stotaka našeg članstva nije upučeno u Sokolstvo, ono nežna ni šta su pra« vila, ni šta je župa, ni šta je JSS. Nerado pohada sokolska predavanja, a uz to ne čita nista iz sokolske lite« rature izgovarajuči se na pomanjka« nje novca, dok za cigarete, bioskop, alkohol i škole igranja ima uvek do« sta. I što ogromna večina sokolskih društava nema vlastitih postorija mnogo čini što je sokolski rad u na« zadovanju. — Kada bi barem četiri gradska društva imala svoje domove, več bi bi bilo Jakšo sa sokolskim ra« dom i po obližnjim seoskim društvi« ma, jer čvrst centar sa par dobrih so« kolskih radnika mogao bi izdašno po« magati dva tri seoska sokolska dru« štva. Banatsko j Sokolskoj župi bilo bi dovoljno da ima desetak seoskih društava', i to po dva tri oko Veiikog Bcčkereka, Velike Kikinde, Vršca i Bele Crkve, te bi ova četni gradsika društva mogla uspešno da vrše svoju misijo prosvečujuči narod u duhu so« kolske ideje i narodnog jedinstva da odstrani iz njegovih redova plemen« ski separatizam, koji nažalost postoji i u sokolskim redovima, te znatno kvari položaj jntgoslovenskog Sokol« stva. — Neznatan broj pravih sokol« skih radnika ne mogu unaprediti da« našnju sokolsku župu. Naše Sokolstvo u Banatu pirenaglo se razvilo i bez razmišljanja je primalo- u svoje redo« ve svakoga omaga, koji je obečao pla« čati mesečnu članarinu, ali sada se po« kazalo da članarina ne čini i ne juča sokolska društva, več samo Iskreno ispovedanje i razumevanje jugoslo« venske sokolslke ideje. Oni, koji neče da poštuju tu ideju dobro bi učinili da napuste sokolske redove. Ante Tadič. Sokolsko društvo Novi Bečej«Vra« njevo priredilo je svečanu akademiju u velikoj sali hotela »Rojal« u No« vom Bečeju uz sudelovanje muzike Veliko«Bečkerečkog Garnizona. Pošto je br. starešina dr. Mladen Vasič otvorio akademiju, održao je pozdravni govor član upravnog udbo« ra br. B. Ljubibratič, profesor ovd. privatne gimnazije, -u kojem je sa pu« no patriotskog zanosa i mladenačkog oduševljenja, ma da mu je več skoro šestdeset godina, istakao zadatak So« kolstva, njegov rad u prošlosti, sada« šnjosti i budučnosti i sa entuziazmom okrenuvši se Sokolima, uzviknuo: »Cr« vene košulje, spremajte se.« Takode su sve tačke programa, koje je izvodilo pevačko društvo, ob« razovano iz sokolskih redova, izvede« ne na neopisano zadovoljstvo mnogo« brojnc publike, koja je svojim prisu« stvom dala vidnog dokaza simpatija i razumevanja sokolskih ideja. Vežbe, koje su izvodili prednjači, Sokolicc i naraštajci, koji su prikazali igru crnaca, vredne su svake hvale i priznanja. Želeti je, da se sa ovakvim aka« demijama naše Sokolstvo češee po«t javljuje, jer one govore više od svih suhoparnih priča i laskavih atributa, a narod vidi u njima rad i snagu našega podmlatka. Uvereni, * da če naše Sokolstvo opravdati naše nade, koje u njega po« lažemo, mi ga pozdravljamo sa željom da u radu napreduje i uzdigne našu sokolsku zastavu visoko i dostojno je ponese onamo, gde interesi domovine i nacije zahtevaju. Našem bratu starešini, uspeh ovc akademije, neka služi na čast, koju je dostojno zaslužio: svojim ličnim tru« dom i žrtvama na kojima.mu Sokol« stvo, koje on punim poverenjem vodi več drugu godinu, izražava priznanje i zahvalnost. Crvene košulje rade ... ervene košulje se spremajh. MALI OGLASI Oglase prima po naplati uprav-mštvo Sokolskog Glasnika u Ljubljani, Narodni dom. Svaka reč pri svakom objavljivanju 50 para, najmanji iznos 5 Din. 2,a zdravje sokolske mladine! V vsaki sokolski mladinski knjižnici mora biti knjižica: Dr. Ivan Robida, Da ste mi zdravi, dragi otroci! Broš. Din 3 Ljubke povesti, ki obravnavajo razna poglavja iz zdravslva. - Noročila na založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani. Znamenita povest v slovenskem prevodu! Sokolskim mladinskim knjižnicam priporočamo: Swift-Flere, Guliverjeva potovanja. (Lilipu-tanci). Bogato ilustrirano. Vez. Din 42’—. Naročila izvršuje Učiteljska knj’garna v Ljubljani. Za francoski jezik. Vsem, ki se zanimajo za francoščino, priporočamo iz svoje zaloge Brežnik, Francosko-slo-vensko- nemška konverzacija. V platno vez. Din 35 —. Naročila izvršuje založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani. Sokolom sadjarjem priporočamo iz lastne založbe bogato ilustrirano knjigo: Belle. Sadjaretvo. Vez. Din 64—. Učiteljska knjigarna v Ljubljani. Jezikoslovcem 1 Priporočamo iz lastne založbe znamenito delo: Univ. prof. dr. Ramovš, Historična gramatika slovenskega jezika. Broš. Din 260-—. Plačilo tudi v obiokih po dogovoru Naročila izvršuje založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani. MAGNEZIJA U KOCKAMA za tjelovežbu se dobiva najjeftinije kod DROGERIJE „SANITAS" — CELJE Pismene narudžbe se izvršuju' odmah. ♦ PRISTNI TIROLSKI LODEN ZA TURISTE, SMUČARJE, LOVCE itd. NUDI TVRDKA: FRANJO MAJER MARIBOR, GLAVNI TRG 8 ♦ Malinov sok liker, konjak, rum, žganje F. S. Lukas, Celje Na veliko Mladinskim sokolskim odrom in pevskim zborom priporočamo iz lastne založbe: Adamič: Mladinske pesmi. Enoglasni zbori in samospevi s epremljevanjem klavirja Din 40-—. Gregoričeva: Otroški oder. 12 igric za mladino otroških vrtcev in osnovnih šol. Broš. Din 8'—. Juvfinec: Oba junaka. Din 4-—. Marolt: „Bože pravde" in „Lepa naša domovina". Dvoglasno s spremljevanjem harmonija. Din 1'50— Marolt: Narodne himne in druge domorodne pesmi. Dvoglasno za mladino. Din 3’—. Šolski oder: I. zv. Korban: Povodni mož, igrica za mladino v 3 dejanjih in Fr. L.: Božična pravljica v treh slikah. Din 6'—, napevi Din 4—. — Ii. zv. Tiran: Čudežne gosli, dramatična pripovedka v 3 dej. in Medved : Vino ali voda? dramatični prizor. Din 6-—. — III. zv. Lah: Miklavž prihaja. Trije prizori. Din 6-—. Glasbene točke Din 4'—. Žirovnik: Narodne pesmi za mladino. I., 11. in III. zvezek k Din 3'—. Direktna naročila sprejema založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani. j MUKO KRAPEŽ - URAR j ■ LJUBLJANA, JURČIČEV TRG 3 ■ R se priporoča e j vsem bratom in sestram. Д GOSPODOM nudi krasne površnike in obleke FRAN LUKIČ - LJUBLJANA STRITARJEVA 9 Najfinejši izdelek ob najnižji ceni Pri nabavi potrebnih oblačil, manufakture, modnih potrebščin itd. priporočamo tvrdko Za izvršitev modernih portretov ter vsakovrstnih fotografičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča Fotografični ATELIJE „VIKTOR* LJUBLJANA Knafljeva ulica 4 nasproti Narodni tiskarni ▼ HOTEL ]|||Ј0!Ш1Ј1-Ш Tko želi jeftin i ugodan ljetni odmor....... Dobra domača te bečka kuhinja. Prvorazredna dalmatinska vina. Moderni radioaparat! Cijela opskrba sa sobom 57 — 62 Din. neka traži informacije kod vlasnice Marice Fe slini Priporoča se knjigoveznica, galanterijska delavnica — okvirji za slike Matko Pogačnik LJUBLJANA Florjanska ulica št. 12 DRAGO SCHWAB LJUBLJANA, DVORNI TRG 3, Telefon štev. 2510. V zalogi vse sokolske potrebščine. Zajtrkovalnica ai. Sčurk Ljubljana, Dunajska c. 12 priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina. Semena i INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA BRANKO PALCIC ===== ZAGREB KUKOV1ĆEVA ul. 13 Glavni dobav Ijac Jugoslo-venskog Sokolskog Saveza Brz. nael.: Trikotaža Zagreb Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepštfna za iavni i izletni nastup članova, članica i djece tačno po propi-8u JSS, nadalje preuzinmm izradbu svakovrsne trikotaže za vlastiti i tudji račun. Nadalje preporučam se bra-či za izradbu najmodernijih civilnihodijela, koja po naj-novijem kroju izradjujem u vlastitoj radionici. C4«4 ALB. RUTAR PUŠKAR CELJE, Slomškov trg 4 priporoča vsakovrstno lovsko in žepno orožje, municijo in vse lovske potrebščine. Širite Sok. Glasnik! za vrtove in polja nudi ^ SEVER 4 K0MP. I LJUBLJANA ^ Cenik na zahtevol ^ 'Л čjeucjeot Nabavite si kolo svetovnega slovesa pri glavnemu zastopstvu in samoprodaji za celo kraljevino: ali pri enem izmed številnih podzastopnikov po vseh večjih krajih države. t Galerija naših mož naj krasi stanovanja, društvene prostore in dvorane! ***************************** ♦ * * * * * * ♦ * * * * * * * * * * ♦ * * * * * * 1. Trubar 7. Jurčič 13. Jenko ♦ 2. Vodnik 8. Gregorčič 14. Cankar ♦ 3. Slomšek 9. Aškerc 15. Gangl * 4. Prešeren 10. Tavčar 16. Parma * 5. Levstik 11. Levec 17. Župančič * ♦ 6. Stritar 12. Erjavec * ♦ * * * * ♦ * * ***************************** Velikost: 61*5 X 47’5 cm Slika a 10 Din Naročila izvršuje založništvo: Učiteljska knjigarna v Ljubljani, FRANČIŠKANSKA ULICA 6 I. Neškudla Ljubljana, Sv. Petra c. 25 Zavod za umetno vezenje in tvornica društvenih zastav i. t. d. se priporoča p. n. sokolskim društvom za nabavo vsakovrstnih SOKOLSKIH PRAPOROV m v izdelavi po predpisih glavne sokolske skupščine v Brodu n/S. — Na željo predložim vzorce, načrt in proračun franko gratis. Preden potujete, obrnite se na Officialno potovalno pisarno „PUTNIK D. D. “ v Ljubljani, Dunajska cesta 1 Prodaja kart za vse domače in tuje železniške proge, parobrodne linije in aero-plane. — Potni načrti in proračuni. — Zavarovanje prtljage in proti nezgodam. Rezerviranje mest v spalnih vozovih. — Brezplačne informacije (pismom je priložiti znamko za odgovor). Telefon: 24-72 Brzojav: Putnik, Ljubljana Znižane cene in najveeje skladišče dvokoles, motorjev, otroških vozičkov, šivalnih strojev, vsakovrstnih nadomestnih delov, pneumatike. Posebni oddelek za popolno popravo, emajliranje in ponik-Ijanje dvokoles, otroških vozičkov, šivalnih strojev itd. — Prodaja na obroke. Ceniki franko. „TRIBUNA" F. B. L., tvornica dvokoles in otroških vozičkov. Ljubljana, Karlovška c. 4. Novi hotel v Mariboru hotel >Maribortki dvor< (poleg mosta) ima 20 moderno urejenih sob. Solnčnn lega. V vsakem nadstropju kopalnica. Avtogaraža. Klubove sobe. Najlepši restavracijski prostori in vrl. Prvovrstna vina in pivo. Hladilnica in naprava za izdelovanje ledu v hiši. Autobus postaja. Zbirališče potnikov in narodnih krogov. Telefon 302. Priporočata se Andrej In Mara Oset. Engelbert Franchetti frizeur za dame in gospode v Ljubljani, Dunajska cesta 20 priporoča svojo elegantno urejeno brivnico in posebni oddelek za damsko friziranje, barvanje in izvrševanje lasnih izdelkov. — Specijalist za striženje dečje frizure. / KAREL HLUPIČ STRUGARSKI MOJSTER LJUBLJANA, GOSPOSVETSKA C.16 izdeluje vsa v to stroko spadajoča dela; n. pr.: stojala, električne lestence, kije za telovadbo, krogle i. t. d., i. t. d. M. TIČAR LJUBLJANA veletrgovina s papirjem in pisarniškimi potrebščinami na malo na veliko priporoča cenj. društvom svojo bogato zalogo najrazličnejših karnevalskih predmetov kakor: konfeti, serpentine, guir-lande, kotiljone, krep-papir etc., po najnižjih konkurenčnih cenah! Zahtevajte ponudbe! Oružje - municiia za lov, šport i obranu u svim svetskim fabrikatima. Preporuča veliki izbor preciznih flobert pušaka počam od 260 D. ED ČElfŽlIf LJUBLJANA ■ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Za veliki cenik poslati 5 Din u pošt. markama Mestna hranilnica ljubljanska Ustanov. 1. 1889. (Gradska itodionica). TELEFON ŠTEV. 2016 ^ POŠTNI ČEK 10.533 Ljubljana, Prešernova ulica Stanje vlo/.enegn denarja nad 300 milijonov dinarjev. Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvisje mogoče obresti. Jamstvo za vse vlogo in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. Nasi rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hranilnici, ker je denar tu popolnoma varen. ШИ V$£H VIMT IZDEIU7E JOLiDHO Ћ 3 3 3 3 3 3 a з 3 3 3 3 =3 3 a a a 3 3 3 3 3 3 a 3 fokolom.fokolicam in sokolskim knjižnicam priporočamo v nakup: .ledrlinid: Kratka srpska ili hrvatska slovnica. I. del. Broš. Din 5 — Jedrlinić: Kratka srpska ili hrvatska slovnica. II. del. Broš Din 6 — Jedrlinid: Kratki pregled hrvatske i srpske književnosti. Broš. Din 10— Mencej: Kratka srbska gramatika In čitanka. Broš. Din 5'— Petrovič: Srpski pravopis. Broš. Din6’ — Prohaska: Pregled savremene hrvat-sko-srpske književnosti. Broš. Din 44'— Vlahov: Historija češkoslovaške književnosti. Broš. Din 22 — NAROČILA SPREJEMA IN IZVRŠUJE UCITEUSKA KNJIGARNA v Ljubljani £ £ E e S £ £ e e e e e e e e e e e e 5 e e e Stara renomirana tvidka M. URBAS LJUBLJANA, Slomškova ul. 13 (poleg mestne elektrarne) Izdelovanje pristnih kranjskih klobas Razpošilja od 5 kg naprej v vsaki množini po najnižji ceni Dobra vina, domačo gnjat, salame in kranjske klobase priporoča gostilna IVAN BRICELJ v štepanjl vasi pri Ljubljani. Na Planlrjn. Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in ličarska delavnica IVAN BRICELJ Ljubljana, Dunajska cesta 16 Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerit, im unim m priporočamo mladinsko izdajo slovenskih klasikov: Erjavec - Flere: Fran Erjavec, Izbrani spisi za mladino. Vez. Din 40 —. Erjavec-Flere: Fran Levstik, izbrani spisi za mladino. Vez. Din 26’—. Erjavec - Flere: Matija Valjavec, Izbrani spisi za mladino. Vez. Din 36’—. Erjavec-Flere: Josip Stritar, izbrani spisi za mladino. Vez. Din 46—. Erjavec-Flere: Simon Jenko, izbrani spisi za mladino. Vez. Din 28’—. Erjavec-Flere: A. M. Slomšek, izbrani spisi za mladino. Vez Din 40'—. Erjavec-Flere: J. Kersnik, izbrani spisi za mladino. Vez. Din 46'—. Erjavec-Flere: Starejše slovenske pisateljice. Vez. Din 80’—. Pri direktnih naročilih celotne zbirke sokolskim društvom 25% popusta. — Pri naročilih se sklicujte na ta oglas! Učiteljska knjigarna v Ljubljani Frančiškanska ulica štev. 6. ALOJZ FIKUS - IM UDBUUM. ШШООН OL. 6 priporoča boga to zalogo zlatnine, urNin srebrnine. Popravila v lastni delavnici točno in solidno. Selitve v” mestu in na deželo, strokovno in najcenejše potom Slovenia transport Ljubljana Miklošičeva cesta št. 36 Telefon St. 2718 t: TVORNICA „DISKOBOLOS“ STANE VIDMAR nasl. AVGUST KOZMAN LJUBLJANA, Sv. PETRA C. 75 Vhcd Vidovdanska cesta štev. 22 — 24 Telefon št. 2890 PRVA JUGOSLOVANSKA TVORNICA telovadnega, športnega in gasilnega orodja ‘in potrebščin. Zimsko-sportne potrebščine. Lestve vseh vrst. Specijalna trgovina športnih potrebščin: Tavčarjeva ulica štev. 1 CELJSKA POSOJILNICA, d. d. . V CELJU _o*’ TNl p*lači STANJE GLAVNICE IN REZERV NAD 8,000.000 DIN STANJE HRANILNIH VLOG NAD 65,000.000 DIN Sprejema hranilne vloge na hranilne knjižice in tekoči račun ter jih izplačuje točno in nudi zanje najboljše obrestovanje in največjo varnost. Izvršuje vse bančne, kreditne in posojilne posle. — Kupuje in prodaja devize in valute. — PODRUŽNICA V MARIBORU IN ŠOŠTANJU 2o 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 M МЕДИЋ-ЦАНКЈ1 творнице уља, фирнајза, лакова и боја ДРУШТВО CA O. Ј. Централа у Љубљани. — Власник Фрањо Медић Творнице: ЉУБЉАНА-МЕДВОДЕ. Подружнице и стоваришта: Марибор и Нови Сад ВЈ1АСТИТИ ДОМАЋИ ПРОИЗВОДИ: ланено уље, фирнајз, све врсти лакова, емајлно-лакастих и уљених боја. Хемијско чисте и хемијско улепшане као и обичне земљане боје свију врсти и нијанса, кистова, стакларског кита итд. марке „МЕРАКЛ“ за обрт, трговину и индустрију, за железнице, поморство и ваздухопловство ЦЕНЕ УМЕРЕНЕ ТАЧНА и СОЛИДНА ПОСЛУГА iri 22 % 22 22 % 22 % 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 JADRANSKA PLOVIDBA D. D. * SUSAK sa svojih 60 parobroda podržava službu na 47 redovitih pruga, uzduž cijele domače obale, Albanije, Grčke i Turske do Smirne, u vezi sa Rijekom, Trstom i Venecijom. Sva točna kretanja parobroda razabiru se iz plovidbenog reda, kojega društvo šalje na zahtev badava. — Društvo ima u Sušaku vlastiti odpremm ured (Speditions bureau). Izdaje Jugoslovenski Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko Fux. — Uređuje Redakcijski odsek. za nju odgovara France Štrukelj. — Za oglase odgovara Vlado Simončič. — Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,